P O R U K E

21April 2018. www.serbianmirror.com

E K O N O M I J A

22 April 2018.

Ekonomske mogu}nosti iposlovanje u RepubliciSrbiji su predstavljeni na

poslovnom forumu “Doing

Business in Eastern Europe”.Forum je organizovao Collegeof Business na kampusuGovernors State University u

predgradju ^ikaga.Na forumu su pred-

stavljene tri zemlje – Poljska,Bugarska i Srbija. U~estvovalisu predstavnici Univerzitetaorganizatora, Northeastern uni-verziteta iz Bostona, predstavni-ci Ministarstva trgovine SAD,Agencije za mala preduze}aSAD, Udru`enja za medjunaro-dnu trgovinu za oblast metro-pole ^ikaga i drugi.

Konzul `eran DejanRadulovi} je odr`ao prezentaci-ju o prednostima poslovanja iinvestiranja u Srbiji. Upoznaoje prisutne sa aktuelnomekonomskom situacijom uSrbiji, preduzetim makro-ekonomskim merama, stvo-renom poslovnom okru`enjukoji Srbiju svrstava u jednu odatraktivnijih lokacija za investi-ranje. Ukazao je na sve pred-

nosti poslovanja u Srbiji, aposebno na podsticaje finansi-jske podr{ke investitorima.Nakon prezentacije, prikazan jepetominutni film Razvojneagencije Srbije “Za{to investi-rati u Srbiju”.

Nakon prezentacija svetri zemlje, prisutni poslovniljudi iz privatnog i bankarskogsektora su imali priliku dapostavljaju pitanja.

Generalni konzulat obave{tava da jeMedijski javni servis Radio-tele-vizije Srbije pokrenuo platformu

RTS Planeta koja je dostupna svim koris-nicima interneta {irom sveta. Za korisnikekoji se registruju van Srbije besplatnokori{}enje sadr`aja je omogu}eno u prva trimeseca. Posle promotivnog perioda putem

ove platforme i dalje }e biti mogu}ebesplatno pra}enje televizijskog kanala RTSSvet (biv{i Satelitski program RTS, pre-vashodno namenjen dijaspori) i programaRadio Beograda.

RTS Planeta je multimedijskainternet usluga koja omogu}ava u`ivopra}enje televizijskih i radijskih programa

Medijskog javnog servisa Radio-televizijeSrbije, “Catch Up” uslugu od 72 sata(odlo`eno gledanje programskih sadr`aja),usluge Video na zahtev i Audio na zahtev(mogu}nost pra}enja TV i radijskih emisijau okviru Videoteke i Slu{aonice), kao ipojedina~nih pri~a u okviru celine Moj gradiz dopisni~ke mre`e RTS-a. Takodje, na

multimedijskoj platformi RTS Planeta dos-tupna su i muzi~ka izdanja PGP RTS-a. Zapra}enje usluge RTS Planeta korisnik morapreuzeti RTS Planeta aplikaciju, osiguratipristup internetu i ispravan rad prijemnoguredjaja.

Vi{e detalja se mo`e na}i na:www.rtsplaneta.rs

Ambasada Republike Srbije u Va{ingtonu i generalni konzulatiRepublike Srbije u ^ikagu i Wujorku ~estitaju dr`avqanima Republike

Srbije, pripadnicima srpske zajednice u SAD i ~itaocima lista“Ogledalo“ Uskr{wi praznik.

Hristos Vaskrse!

MULTIMEDIJALNA RTS PLATFORMA

PREZENTACIJE SRBIJE NA POSLOVNOM FORUMU

L I ^ N O S T I

23April 2018. www.serbianmirror.com

Tetka Branka jeglumica kojusmo kao deca

voleli i kojoj smo sedivili. Uvek nasme-jana i sa svojim lutka-ma zra~ila je nekomdobrotom iunutra{njom lepotom,koja je nas decu kaonekom magijomdr`ala da ne trep}emodok je slu{amo otvorenih usta.

Branka je rodjena uStarom Be~eju 16. septembra1918. godine kao {esto dete uporodici Jovanke i Aleksandra]osi}a.

Rodila se kaoglumica i uvek jeostala glumica. Poz a v r { e t k ugluma~ke {kolekoju je pohad-jala priN a r o d n o mpozori{tu uBeogradu, sanavr{enih 19godina odlazi napraksu u Srpskonarodno pozori{te uNovom Sadu, i tupostaje glumica igraju}i upredstavi ”Karlova tetka”. UBeograd prelazi 1940. godine.Igrala je u Umetni~kom pozori{tu(1940-1942), Narodnom pozori{tu(1944-1947) i Jugoslovenskomdramskom pozori{tu (1947-1978),svom mati~nom pozori{tu gde jeodigrala preko 40 uloga. Za uloguGine u Nu{i}evoj ”O`alo{}enoj-porodici” dobila je 1964. godineSterijinu nagradu.

Branka je i danas glumi-ca koja u svojoj stotoj godini `iviu svom svetu dobrote, uspomena,lutaka velikog srca i svilene du{e.Prepuna `ivotne mudrosti, ispun-jena `ivotnom rado{}u i energi-jom, istom onom kao i pretridesetak godina dok je aktivnoigrala i dok je putuju}i po svetusa svojim Mladjom, u dru{tvuvelikih pesnika i vernih lutakaunosila u srca ljudi deo svojeli~nosti i unutra{nje lepote idobrote.

Danas Branka otkrivadeo sebe: ”Ja sam po~asni grad-janin Beograda, Novog Sada,

De~jeg sela, do`ivot-ni ambasadorUNICEF-a. Uveksam radila bez `eljeda budem krunisanavelikim imenima. Sve{to radim, radim izvelike ljubavi i ~asti.Pi{em stihove…Sre}a je ako si `iv iako to do`ivi{.Duboko sam zahval-

na. Jo{ ve`bam, ~itam beznao~ara, ~ujem dobro. Ve`bamve`be za odr`avanje tela. Svakogdana radim 10 ~u~njeva. Morate i

noge dave`bate

k a o

i ruke. Uvek sam ve`bala telo, alijo{ upornije mozak.”

Iako u godinama, naBrankinom licu je njen za{titniznak – osmeh. Da li je ba{ uvekvesela i pozitivna? ”I ako pla~em,

pla~em od sre}e. Svi imaju neku`elju, a moja `elja je da budemdobro, da idem po bolnicama,{kolama, da pomognem drugima,invalidima. Nisam nikad pu{ila nipila, jednostavno takav `ivot

vodim. Bila sam u sre}nom brakusa mojim Mladjom, a i dan-danasimam vitalan mozak. Nikad nisamvarala. Imala sam mogu}nost dazabavljam hiljade i hiljade ljudi.To se ne mo`e kupiti, morate`iveti. Ne radim ja da bih `ivela,ve} `ivim da bih to radila.Nikome u `ivotu ni{ta ne ka`emako ima vi{e nego {to treba, neka`em ni kada kradu, a vidim dakradu. Nisam nikada bila u politi-ci, a govorim engleski, ruski,

madjarski, nema~ki i ~e{ki.”Nedostaje joj Mladja,

napustio ju je 2012. godine, a odnjega je dobile najlep{i poklon –ljubav.

”Tri i po godine je biostariji od mene. Bio je visok, lep,ali mu srce nije bilo zdravo.Otmeno je oti{ao. Ja sa njim raz-govaram i sada, zajedno gledamo

televiziju.”Nisu imali dece i tu

ljubav delili su svoj deci sveta.Najvi{e onoj nemo}noj, bole{}upogodjenoj. Tu radost kad je sadecom nije mogu}e odglumiti, todolazi iz srca i du{e.

Penzije i honorara seredovno odri~e u korist onih unevolji, ~ak je i stan prodala`ure}i da jo{ nekom pomogne, jerjoj materijalno ni{ta ne predstavl-ja.

Ona se ne `ali – zahval-na je za sve one godine koje jepro`ivela, za prebogat unutra{nji`ivot i za ljubav koju je primila inesebi~no davala i koju jo{ uvekdaje.

Lepo je kad i u tim god-inama osmeh, dobrota i plemeni-tost osvajaju druge.

BRANKA VESELINOVI] velika umetnica i komi~arka

I U STOTOJ GODINI MLADAJER IMA DU[U OD SVILE

Udala se 30. septembra 1948. godine za prevodioca akasnije glumca Miodraga Mladju Veselinovi}a (1915-2012)sa kojim je osnovala fond za pomo} invalidnoj deci. Od1980. godine je ambasador UNICEF-a.

Bila je bliska prijateljica sa pesnikinjom DesankomMaksimovi}, glumicom kumom Mirom Stupicom, MarijomCrnobori. Kada je 1964. godine nagradjena Sterijinomnagradom jedan od ~lanova `irija bio je Me{a Selimovi}.

Fondaciji Branke i Mladje Veselinovi}, osnovanoj 2012.godine, za dodeljivanje gluma~kih nagrada ostavili su svematerijalno bogatstvo, jer ih to nije zanimalo. Nagrade su dosada dobili Neboj{a Glogovac, Aleksandra Jankovi}, Vojin]etkovi} i Neboj{a Tapu{kovi}.

Branka je godinamapri~ala anegdotu kad joj jeneko u foajeu pozori{tadobacio: “Gospodjo, {to vili~ite na pokojnu BrankuVeselinovi}”, na {ta je~uveni glumac Nikola Simi}odgovorio: ”Dabogda namti jo{ dugo bila tako pokoj-na.”

Dr Vojin Drenovac

Ovim stihovima je Ljubivoje R{umovi} zapo~eo svoju pesmu posve}enu Branki Veselinovi}

P O R U K E

24 April 2018.

25April 2018. www.serbianmirror.com

I Z V A [ E G U G L A

[ta je smisao `ivota?Ste}i bogatstvo i~ast? Ste}i zvanje i

znanje? Dobiti dobropla}en posao? Putovati posvetu i u`ivati u nezabo-ravnim trenucima? Mo`da,dug `ivot ili puno dece,prijatelja? Psihijatar ViktorFrankl, koji je pre`ivaoAu{vic, napisao je: “@ivotnije prvenstveno potraga za zado-voljstvom, kako je Frojd verovao, ilipotraga za mo}i, kako je AlfredAdler mislio, ve} potraga za smislom.Najve}i zadatak bilo koje osobe je dapronadje smisao svoga `ivota.“Dostojevski je kazao da “tajna~ovekovog `ivota nije u tome dasamo `ivi, ve} u tome ZA[TO `ivi.“Smisao `ivota je, dakle, ne{to za ~im`udi svako ljudsko bi}e. Stoga, ~ovekje spreman da prodje i kroz najve}upatnju uz uslov da pronadje smisao unjoj!

Postoji knjiga u Svetompismu koja sumnja u smisao `ivota.Vernici se mo`da pitaju za{to takvaknjiga pripada Bibliji? To je KnjigaPropovednikova koju je, prema tradi-ciji, napisao car Solomun. U uvoduautor {okira izjavom: “Ta{tina nadta{tinama, ka`e Propovednik; ta{tinanad ta{tinama, sve je ta{tina … inema ni{ta novo pod suncem”(Propovednik 1:2.9). Ako smopo{teni prema `ivotu i iskustvu,dolazimo do istih zaklju~aka! Moguda imam sav novac ovog sveta, a dai dalje budem najjadnija osoba nasvetu. Mogu da imam mnogo dece iprijatelja, i da ipak budem usamljen.Mogu da steknem sva zvanja i znan-ja ovog sveta, a da i dalje budembudala!

Knjiga Propovednikova pru`a{okiraju}i, ali realni zaklju~ak: “Sveide na jedno mesto; sve je od prahai sve se vra}a u prah” (Propovednik3:20). To je tu`na i depresivna real-nost pod suncem! Svi mi idemo najedno isto mesto, u prah. Kao {to jegrupa Kanzas pevala – “Nemoj da senada{, ni{ta ne traje ve~no, samozemlja i nebo, sve za~as isklizne, isav tvoj novac ne}e ti kupiti jo{jedan minut. Pra{ina u vetru. Sve {tosmo mi je pra{ina u vetru. Sve je

pra{ina u vetru.” Kada suse ljudi poput ErnestaHemingveja, RobinaVilijamsa, Merilin Monro,i mnogih drugih, suo~ili sabesmislom `ivota, podiglisu ruku na sebe u poku{ajuda pobegnu od besmisla ipraznine. Ljudi koji suimali “sve“ po standardimaovoga sveta – bogatstvo,

slavu, popularnost, mno{tvo prijatelja,itd. – nisu prona{li smisao i ispunjen-je.

Mo`da su neki od njihshvatili apsurd `ivota i svih aktivnos-ti, u kojem je ~ak i smrt besmislenaiz perspektive ovoga sveta, u kojem idobri i lo{i ljudi zavr{avaju na istina~in – umiru}i, jer svi idu na jednomesto. I to je jedna od glavnih temaKnjige Propovednikove. [ta, dakle,nedostaje u `ivotu ljudi? Postoji lii{ta pod ovim suncem {to bi nammoglo pomo}i da pronadjemo smisaosvog `ivota, da pobegnemo odanksioznosti besmisla i praznine? Ilikako da prevazidjemo strah od `ivotai strah od smrti? Da, `ivot je punnesigurnosti, ali na`alost, jedina sig-

urna stvar na svetu je da }emo sviumreti. Smrt nas prisiljava darazmi{ljamo. “Bolje je i}i u ku}u gdeje `alost nego i}i u ku}u gde jegozba, jer je onde kraj svakoga~oveka, i ko je `iv, pou~i}e se”(Prop. 7:2).

Solomun nagla{ava va`nost`ivota u svetlu ~ovekove prolaznosti,smrtnosti. Bolje je oti}i na sahranunego na zabavu zato {to nas sahranadovodi licem u lice sa ljudskom smrt-no{}u – ne{to {to se retko de{ava nazabavama. Zato je va`no darazmi{ljamo o svrsi i smislu svoga`ivota. Kako `ivi{ svoj `ivot? Da liima{ svrhu i smisao? Da li vidi{budu}nost? Ili }e sve {to si postigaoili }e{ posti}i, na kraju, oti}i zajedno

sa tobom u grob? Viktor Frankl jekazao: “~oveku je svojstveno damo`e da egzistira jedino okrenutbudu}nosti … Ko u logoru vi{e nijemogao da veruje u budu}nost, usvoju budu}nost, taj je u logoru bioizgubljen. Gubitkom vere ubudu}nost izgubio bi duhovnioslonac, prepustio se i izlo`iotelesnom i psihi~kom propadanju.”

Zanimljivo je da Propovednikgovori o budu}nosti, ali u formipitanja. U poslednjem stihu {estogpoglavlja on postavlja dva su{tinskapitanja: “Jer ko zna {ta je dobro za~oveka u `ivotu, za malo danata{tega `ivota njegova, koji mu pro-laze kao senka? Ili ko }e kazati~oveku {ta }e biti posle njega podsuncem” (Prop. 6:12). Na oba ovapitanja mo`emo re}i – niko ne zna!Ko zna {ta je dobro za tebe ili mene?Ko zna budu}nost? Niko ispodsunca! Tu`na ~injenica je da ljudikoji `ive pod suncem nemaju odgov-or na smisao ivota. Iz zemaljske per-spektive, kao {to Propovednik punoputa pokazuje, `ivot izgleda besmis-len. Izgleda da autor zatvara svavrata, osim vrata vere. U Svetom

pismu pronalazimo izjave koje ka`uda neko ipak poznaje budu}nost.Apostol Jovan pi{e: “Bog je ve}i odnas i zna sve“ (1 Jovanova 3:20). Kozna {ta je dobro za ~oveka, i ko poz-naje budu}nost? Bog! Korak pokorak, Propovednik vodi svoje~itaoce ka jedinom odgovoru nasmisao `ivota – ka Bogu.

Mnogi starozavetni pisci suspominjali da postoji nada za re{enjeproblema smrti koja i ~ini svebesmislenim. Tako i iza tekstova uKnjizi Propovednikovoj pronalazimonadu. Novi zavet zra~i ovom nadom.Isus Hristos je objavio pobedu nadsmr}u i grobom: “Ja sam @iv, i biosam mrtav, i vidi `iv sam u svevekove, i imam klju~eve od smrti i

od groba“ (Otkrivenje 1:18). ApostolPavle uzvikuje: “Pobeda pro`dresmrt! Smrti, gde tije pobeda? Smrti,gde ti je `alac!” (1 Korin}anima15:54). Zbog ~ega Propovednik ~iniono {to ~ini? Za{to nas uvla~i umra~ne dubine o~aja i beznadja, ibesmisla gde nema zrake svetla inade? Samo iz jednog razloga – dabismo cenili veli~inu onoga {ta jeBog u~inio za nas, moramo prvo dauvidimo dubinu na{eg beznadja,o~aja i besmisla!

On `eli da razumemo da ni{tane mo`e da nam pru`i smisao `ivota,niti re{enje problema smrti. Nekoiznad sunca, iznad nas, iznad oveplanete, dalje od Sun~evog sistema,dalje od na{e galaksije, mora da re{ina{ problem! Propovednik zavr{avaknjigu sa potpuno druga~ijomporukom – porukom nade. “Glavno jesvemu {to si ~uo: Boga se boj, izapovesti Njegove dr`i, jer to je sve~oveku. Jer }e svako delo Bog iznetina sud i svaku tajnu, bila dobra ilizla“ (Prop. 12:13.14). Ovo jezaklju~ak svega. Vernik mo`e da imabesmislene dane, ali `ivot nijebesmislen! Sa Bogom, ~ak i smrt imasmisla. Poruka Isusa Hrista je suvi{edobra da bi dozvolio da `ivot budebez smisla. On `eli da se nadamo udanima gubitka; `eli da se setimo daje On pobedio smrt, krajnjeg nepri-jatelja ljudskog `ivota. On ~ini sveNOVO – a to novo po~inje sa nama!Zato je va`no da budemo svesnikona~nog suda, i da damo Bogupo{tovanje koje zaslu`uje kao Tvoraci Spasitelj.

Samo `ivot sa Bogom imasmisao! Ako smo sa Bogom, ~ak iako umremo, postoji nada u Njegovsud na kojem }e svako primiti premabo`anskoj pravdi i blagodati IsusaHrista. On je obe}ao vaskrsenje i`ivot ve~ni svakome ko ga prihvatikao Spasitelja i ko ga po{tuje i slu{a.“Ja sam vaskrsenje i `ivot; ko verujeu mene – ive}e – ako i umre. Isvaki, koji `ivi i veruje u mene, ne}eumreti doveka” (Jovan 11:25.26). Ovoje Hristovo obe}anje koje je potvrdiosvojim vaskrsenjem. To je bla`enanada svih vekova svakog vernika. Toje jedini smisaoni odgovor i jedinosmisaono re{enje za problem smrti.

ŠTA JE DOBRO ZA ^OVEKA?

Milenko Tanurd`i}

Svim ~itaocima Ogledala ~estitamo Vaskrs sanadom u bolji i lepši `ivot kojeg pru`a

Isus Hristos svojim vaskrsenjem. Vaš radio program "Stazama nade". Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse.

26

P O R U K E

April 2018.

Gradski komitet za zoniranje ispomenike ^ikaga 27.marta 2018 jejednoglasno usvojio odluku o dodelji-vanju Landmark statusa zgradiSrpsko-Ameri~kog muzeja Sv. Sava(448 W Barry Ave, Chicago) poznati-jeg u srpskoj zajednici kao doskora{nji

Srpski kulturni Klub Sveti Sava.Zasluga za dodeljivanje Landmark sta-tusa pripada predsedniku 44-ogsreza Tom Tunney – Alderman,Ward Miller – Preservation Chicago,s r p s k i m o r g a n i z a c i j a m a ,srpsko-ameri~koj zajednici i svima

koji su podrzali o~uvanje ove prelepegradjevine.

Prelepa zgrada na 448 W Barry,sagradjena je 1902. godine kaoporodi~na ku}a za Danijela O Hil,trgovca svilom a dizajnirana je odstrane arhitekte Freedrick W Perkins.

Godine 1952. zgrada je kupljena zapotrebe Srpskog Kulturnog Kluba“Sveti Sava” od donacija tadašnjih~lanova. S velikim po`rtvovanjem~lanovi SKK “Sveti Sava” su prekopola veka ~uvali zdanje za narednegeneracije. Izvor: Srpska televizija

P R O T E K L I D O G A D J A J I

KONCERT BAJAGE I INSTRUKTORA U ^IKAGU

AMERI^KA I KANADSKA TURNEJA BAJAGE I INSTRUKTORA

U martu je odr`an jos jedan uspe{ankoncert, to jest ameri~ko kanadskaturneja u organizaciji PURE LIVE MUSICi “Bekstejdz Entertainment Inc“ . Velikikoncert Bajge i Instruktora, nakonNjujorka odrzanje u ^ikagu. Pre spre-manja novog albuma Bajaga i Instruktorisu na ovom koncertu, kao i obi~noodu{evili sve prisutne, a ponovo je salJoes zapevala 442 do Beograda, kao imnoge druge hitove. Popularnost ovogrok benda je i dalje jaka, kako u maticitako i na na{im prostorima u dijaspori.Kao i uvek, organizacija je bila na najvišem nivou, a i “Pure Live Music“ ve}najavljuju nove koncerte raznih bendova tokom ovog i narednog meseca u^ikagu i drugim ameri~kim i kanadskim gradovima.

Veoma uspe{an koncert u ^ikagu u organizaciji PureLive Music - Zabranjeno pu{enje i dr Nele Karajli}.Pored novih pesama Karajli} je najavio i novu knjigu

“Solunska 28”.

Lepa Brena ponovo zapalila ^ikago27April 2018. www.serbianmirror.com

ZGRADA SRPSKO – AMERI^KOG KLUBA “SVETI SAVA” DOBILA LENDMARK STATUS

FOTOGRAFI

JE: SR

PSKA T

V

April 2018.28

L I ^ N O S T I I D O G A D J A J I

RAZGOVOR SA POVODOM

Rodjen je u porodici sa vi{edeceni-jskom tradicijom u obradi kamena.Fakultet primenjenih umetnosti

zavr{io je u Beogradu, studirao je u klasiprof. Slobodana Savi}a na odseku za restau-raciju i konzervaciju skulpture od kamena.

Mo`e se re}i da se Mihailo Sto{ovi},vajar mladje generacije, gotovo izdvaja iz na{eteku}e vajarske produkcije svojim jedinstven-im i vrlo su`enim vajarskim afinitetom. Utematsko predmetnom smislu njegovo opredel-jenje poprima karakter fiksacije. Ta fiksacijadobija te`inu iskreneemocije, gotovozaljubljene vezanosti.

Osnovno i bez-malo isklju~ivo vajarskopolazi{te njegovih skulp-tura su sferoidne, elip-soidne i jajolike forme.Medju nabrojanim osno-vama oblik kugle ipakpreovladjuje. On, po{av{iod njih, daljim relativnoslobodnim oblikovanjemstvara svoju transpono-vanu vajarsku,umetni~ku kreaciju.

Kugla kaopraoblik i kosmi~ki oblikneodoljivo privla~iSto{ovi}evu vajarskupa`nju, ne samo svojompotencijalnom vitalno{}u,nego i savr{enstvom ilepotom svog oblika. Od Rudolfa Arnhajma,preko Pavla Vasi}a i brojni drugi teoreti~ariforme sla`u se po pitanju te savr{enosti.

Mihailo Sto{ovi} radi uglavnom ukamenu, po svojoj prirodi najadekvatnijem iplemenitom, klasi~nom materijalu.

Po njenim op{tim formalnim karak-teristikama i ekspresivnim svojstvimaSto{ovi}evu skulpturu mo`emo svrstati usvetski ogranak vitalisti~ke skulpture, kako gaje prikladno nazvao Herbert Rid u svojoj“Istoriji moderne skulpture“.

Va{e skulpture govore toplimjezikom. [ta je zapravo sakriveno u va{imdelima i za ~ime tragate kao stvaralac?

- Smatram da je svakom umetnikupriroda podarila mogu}nost da se izrazi isvoje misli prika`e druga~ije od drugih. Kakokome kroz razli~ite medije. Stvarala~ki rad nebih prikazivao kao traganje za ne~im, ve}izra`avanje svojih emocija, misli i stavovakroz skulpturu. Jednostavno to sam ja, sasvim svojim manama, sa svim svojim vrlina-ma, mislima, previranjima, pohvalama,uvredama, buntom i blagostanjem. To su re~ikoje ne moram da ka`em... O~ekujem od

konzumenta umetni~kog dela da pronikne {tasam ja to mislio i {ta sam poku{ao da ka`em.Pa iako ne mislimo isto – u pravu je. Bitnoje da moj rad izaziva neke emocije u onomekoga posmatra.

Da li ste imali priliku da upoznatemodernu ameri~ku umetnost i vajarstvo dosada?

- Poku{avam da pratim i da seinteresujem kuda ide umetnost svuda u svetu,pa i u Americi... Neki trendovi mi se dopada-ju, neki ne. Ali umetnost je toliko {iroka,

otvorena i nema granica... Mada bi ponekadtrebalo staviti neku liniju.

Od svih nagrada i izlo`bi kojeimate iza sebe, {ta biste izdvojili kao naj-dra`e se}anje?

- Ne bih izdvajao nijedno de{avan-je posebno, ali bih naglasio i uzdigao iznadsvega ose}aj kada vam na otvaranje izlo`bedodje preko 500 ljudi... To ne mo`e da semeri ni sa ~im!

Koje su va{e umetni~ke, du{evne ifilozofske poruke, koje {aljete svetu, u svomvajarskom stvarala{tvu?

- Hahahaha, sad bi trebalo daka`em – mir u svetu! [alim se... Mislim dasam dobar deo odgovora dao jo{ podstavkom 1. Hmmmm .... Nema tu neke tra-jne poruke koja visi u vazduhu. To su vi{etrenutne ekspresije koje te obuzmu i ne dajuti mira dok ne izadju kroz rad. Vi{e je tustvar inspiracije... Koja je trenutna... Nalazi sesvuda oko nas i stvar je koli~ina senzacijakoju primite. Nekad su to ru`ne i tu`ne sen-zacije, a nekad radosne, ponosne, ushi}ene...Te{ko je re~ima objasniti... Mislim da mibolje ide govor skulpturom.

VAJARMIHAILO

STO[OVI]

P O R U K E

29www.serbianmirror.comApril 2018.

30 April 2018.

P O R U K E