P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 8 1 – 1 8 2 M A R T – A P R I L 2 0 1 2 . G O D I N A X I X C E N A 1 0 0 D I N A R A

PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA POZORI[TA 2012. D`on Malkovi~

^ast mi je {to me je Me|unarodni pozori{ni institut ITI pri organizacijiUNESCO pozvao da se obratim povodom pedesetogodi{njice Svetskog dana po zo -ri{ta. Ovo kratko obra}anje upu}ujem svojim kolegama i sadrugovima, po zori{nimdelatnicima.

@elim vam da ono {to radite bude neodoljivo i originalno. Neka va{a delabudu duboka, dirljiva, promi{ljena i jedinstvena. Neka nam pomognu da razmi -slimo o pitanju {ta zna~i biti ~ovek, a ta misao neka bude iz srca, pro`eta iskre no -{}u, slobodoumno{}u i blagona klono{}u. @elim vam da pobedite neda}e, cenzuru,siroma{tvo i nihilizam, {to }e mnogi od vas izvesno morati. Neka vam bog po daritalenta i neumoljivosti da nas nau~ite kako kuca ljudsko srce u svoj svojoj slo -`enosti, kao i poniznosti i ljubopitljivosti da taj zadatak u~inite svojim `ivotnimdelom. I neka najbolji me|u vama – po{to }e to biti samo najbolji od vas, i tadsamo u najre|im i najkra}im trenucima – uspeju da daju okvir onom najva`nijemod svih pitanja, „kako `i vimo?” Sre}no.

Prevod: Lidija Kapi~i}

nom i tako predstavlja dostojan oma` ne -davno preminulom pesniku i velikomteatarskom entuzijasti.

U pozori{tu De`e Kostolanji premije-ra Originalnog Hamleta u re`iji KingeMezei, odre|enog u podnaslovu kao „kri -minalisti~ka tragikomedija” (adaptacija,po motivima srednjovekovne danske hro -nike Gesta Danorum i [ekspirove trage-dije – Kinga Mezei i Kornelia Goli). Uovom pozori{tu je najavljen i po~etakrada na novom projektu, koprodukciji saudru ̀ enjem „Mask” iz Segedina –pred-stavu o `ivotu u Vojvodini Pass-port }ere`irati Andra{ Urban. Re~ je o trodel-nom projektu, to jest o tri predstave obje-dinjene te mom `ivota ljudi u pogra ni ~ -nim oblastima. Druga }e se baviti pogra-ni~nim `i votom u Ma|arskoj, posebnoprostorom oko Segedina, dok }e u tre}ojbiti ukr{teni motivi – tako je objasnioJo`ef Balog, predsednik udru`enja„Mask”, na konferenciji za {tampu u Se -gedinu.

U CZKD-u su gostovale dve predstaveMini teatra iz Slovenije, obe u re`iji IviceBuljana: Magbet posle [ekspira HajneraMilera i Ma and Al, kola` tekstova Selin -d`era i Koltesa – tri monolo{ka perfor-mansa izvode Senka Buli} i Marko Ma -ndi}. Mart je doneo i lagani po~etak festi-valskog `ivota. U Beogradu je uspe{norealizovan Festival „Slavija” (v. posebantekst u ovom broju Ludusa), a u Jagodinisu, tradicionalno 20. marta otvoreni 41.Dani komedije koji su se zavr{ili tako|etradicionalno, 27. marta, na Svetski danpozori{ta. Festival je otvorila ovogodi{njadobitnica nagrade za `ivotno delo „Zlatni}uran” Milena Dravi}, a za najbolju pro -gla{ena je predstava KumoviDu{ka Ko va~evi}a(Zvezdara teatar).

2LUDUS 181–182Lu

Hronika pozori{nih doga|aja u Srbiji – februar i mart 2012. godine

PREMIJERNE I DRUGE PRI^E

Posle neuobi~ajeno brojnih premije-ra u januaru u beogradskim pozo-ri{tima (~ak pet za samo desetak

dana), u februaru i martu je pozori{ni`ivot prestonice nastavio da se odvija une{to normalnijem, sporijem tempu. UBeogradskom dramskom pozori{tu dvepremijere. Drekavac na Novoj sceni jekomad o marginalcima i disfunkciona-lnim prorodicama – autorka teksta jeMaja Todorovi} koja je pobedila na kon -kursu ovog pozori{ta za najbolji dramskiprvenac, re`iju potpisuje Milena Pavlo-vi}. Doktor D. prema tekstu i u re`iji Go -rana Markovi}a je ostvarena nekolikonedelja posle, a zbog jezivih fininsijskihokolnosti, najavljeno je da je to poslednjaovosezonska premijera na sceni BDP-a.Doktor D. je tekst fragmentarne struktu-re koji ima elemente psiholo{ke i filozof-ske drame, politi~kog trilera, komedije,mistike, fantastike. Protagonista je K.,

`iveti”, a ideja reditelja je da se „tekstkoristi kao metatekst u koji ucrtavamosami sebe, uhva}ene u trenutku, zate ~e -ne `ivotom” (navod iz programa predsta-ve). U okviru beogradske premijere jeodr`ana i tribina Instituta za novu ko -mediju koji su osmislili @anko Tomi} iIgor Marojevi}.

U Domu sindikata premijera pred-stave Divan dan prema tekstu StevanaKoprivice i u re`iji Slavenka Saletovi}a.Re~ je o crnohumornoj porodi~noj tragi-komediji ~ija se radnja de{ava na osam-naesti ro|endan Vlade (Ljubomir Bula-ji}), sina profesorke psihologije Zorice(Suzana Petri~evi}) i Bo`e, kamermanakoji je zaposlen na televiziji (MiloradMandi} Manda). U njihove odnose jeuklju~ena i Vladina devojka Tijana (Jeli-saveta Ore{anin) posesivna {treberka ko -ja po svaku cenu `eli da zadr`i Vladupored sebe, i pored toga {to je on izuzetno

odlu~uju da imaju porodice. Znate za{to?Zato {to je negovana pojedina~nost. Tome jede i `ao mi je zbog toga” (deo inter-vjua Tanje Bo{kovi}, objavljen u listuDanas, 26. februara).

U Srpkom narodnom pozori{tu dru -ga polovina sezone je po~ela autorskimprojektom Predraga [trpca Presre}ni lju -di (koncept i re`ija [trbac) – predstavase bavi temom frustracija u li~nom i udru{tvenom smislu. Druga ovogodi{njapremijera u SNP-u je bilo Najavljenoubistvo po romanu Agate Kristi, u dra -matizaciji Svetislava Jovanova i KsenijeKrnajski, a u re`iji Ksenije Krnajski. UUjvideki sinhazu premijera Mara TheSade prema tekstu Petera Vajsa u re`ijiAndra{a Urbana. Pokazalo se da je spojUrbanove poetike i ansambla Novosad-skog pozori{ta izuzetno vredan. Brojnostva`nih tema koje predstava pokre}e, odindividualno-psiholo{kih, preko dru{tve -no-politi~kih, do metafizi~kih, na scenisu izra`ene izvanredno rasko{nim, fan -tazmagori~nim, poeti~nim, simboli~nim,duhovitim scenskim jezikom, prepozna -tljivim kod ovog reditelja. Na tre}oj no -vosadskoj sceni, u Pozori{tu mladih, pre -mijera predstave Estrogen nastale pomotivima filma Lejdis And`eja Saramo -novi~a u re`iji Radoja ^upi}a.

Ana Tas i¯

ka`e da je to politi~ki komad napisan kaocrna komedija, dok reditelj isti~e da je„prezadovoljan ovim tekstom koji jeduhovita, inteligentna kritika selja~kogmentaliteta koji nas gura od `ivota sa -mog” (navodi iz teksta objavljenog u no -vosadskom listu Dnevnik).

Na sceni Gradskog pozori{ta u StarojPazovi premijera Dani od snova Ajn {taj -novih Miroslava Benke. Na rumunskojsceni Narodnog pozori{ta u Vr{cu premi-jera Pija~a rose prema tekstu Sanje Do -mazet, a u re`iji Stefana Sabli}a, posvetapreminulom pesniku i vo|i rumunskescene vr{a~kog pozori{ta Petrua Krduu.Predstava se igra na maloj, sasvim in -timnoj sceni pozori{ta koju karakteri{eizrazita blizina glumaca i gledalaca – upojedinim trenucima se ~ak ose}a dahizvo|a~a, {to poja~ava poetski, emotivni,senzualni utisak igre. U fragmentima seprikazuju slike i razli~iti aspekti `ivotaPetrua Krdua (Marko Ad`i}) – od njego-vog de~a~kog doba do smrti. Predstava jevrlo iskren, nepretenciozan, poetski mo -zaik koji veoma dirljivo reflektuje Krduo-vu stvarala~ku imaginaciju, njegovemisli, strahove, ~e`nje, prijateljstva. Po -sebno je upe~atljivo na sceni iscrtan od -nos izme|u Krdua i Siorana, zajedni~kinapori umetnika da zna~ajno oblikujulirsku refleksiju bezna|a `ivljenja. Glu -ma je vrlo svedena, diskretna, suptilna,scena je elegantno svedena, simboli~kiuzbudljiva. Uveden je video-bim kojizna~ajno doprinosi vizuelnoj poezijipredstave – na primer, bim prikazujene`no, tiho padanje snega, {to indirektnouti~e na Petruovu inspiraciju, izazivaprovalu njegovog stvarala~kog duha...Pija~ rose `ivo otvara razmi{ljanja o od -nosu izme|u umetnosti i birokratije,umetnosti i slobode, istine i smisla egzi-stencije, pitanja ve~ite potrage za su {ti -

Usamljenost Grete Garbo, vampirski mju -zikl u Kikindi, lirski oma` Petru Krduu uVr{cu, po~etak festivalske sezone...

Povodom Svetskog dana pozori{ta, ubeogradskom Narodnom pozori{tu odr -`ana je humanitarna aukcijska izlo`balikovnih radova u~enika Osnovne {kole„Kralj Petar Prvi“ nastalih u okviru likovneradionice „Pozori{ne ~arolije“. U~enici sucrtali radove na temu iz pozori{ta. Nekeod njih predstavljamo na stranicama ovogbroja.

~ovek koji deluje pod la`nim identitetom.Segmenti njegovog `ivota podse}aju na`ivot jednog od nekada najtra`enijihha{kih begunaca, uhva}enog u spekta-kularnim okolnostima koje su pokazaleda je `ivot neverovatniji od fikcije – kaotakve, one su poslu`ile kao inspirativnadramska gra|a. Na Velikoj sceni Narod-nog pozori{ta premijera opere Karmen ure`iji Nebo{e Bradi}a, a na Sceni „Ra{aPlaovi}” premijera Staklene mena`erijeu re`iji Radoslava Milenkovi}a. UAteljeu 212 dve nove predstave, jedna ko -produkcija sa Dadovom, Balada o Pi{onjii @ugi u re`iji Vladana \urkovi}a, tekstVladimira \ur|evi}a koji je imao praiz-vedbu u NP „To{a Jovanovi}” u Zrenjani-nu (pod imenom Zbogom @ohari), a dru -ga je nova verbatim predstava BorisaLije{evi}a Plodni dani koja se bavi te -mom roditeljskog instinkta i nemo gu} no -sti da se on ostvari (koprodukcija Ateljea212 i KC Pan~eva, dramaturzi BrankoDimitrijevi} i Fedor [ili). Na sceni Bitefteatra beogradska premijera predstaveProfil: Vanja, nastale na osnovu ^ehov-ljevog Ujka Vanje, u adaptaciji i re`iji@anka Tomi}a, koprodukcija Trupe Yo -rik, Studentskog kulturnog centra NoviSad, Instituta za novu komediju (INC) iBitef teatra. Predstava je u podnaslovuodre|ena kao „farsa o tome kako treba

neuspe{an srednjo{kolac. Predstava imasvojih kvaliteta, duhovito i o{tro odslika-va haos i nesigurnosti `ivljenja u dana -{njoj Srbiji, iako je bazi~no re~ o komer-cijalnom projektu. Izme|u ostalih temakoje Koprivica i Saletovi} pokre}u, jeste ipozori{te. Oni se eksplicitno zala`u zamelodramsko, romanti~no pozori{te, „po -zori{te kakvog vi{e nema”, umetnost ko -ja bi trebalo da edukuje mlade koji su seoteli kontroli, dok sa podsmevanjem treti-raju na primer, pozori{te brutalizma, te -matiku nasilja na sceni... Prostor Domasindikata, koji je verovatno odabran zbogsvoje veli~ine, nije adekvatna pozori{nascena. Nedostatak odgovaraju}eg scen-skog osvetljenja i kori{}enje „bubica” nasceni, kako bi se glumci ~uli u celomvelikom auditorijumu, srozali su utisak oovoj predstavi.

U Madlenianumu premijera komadaMira Gavrana Tajna Grete Garbo u re`iji\ur|e Te{i}. Naslovnu ulogu igra TanjaBo{kovi}, a predstava prati sudbinu glu -mice nakon njenog ranog, misterioznogpovla~enja iz Holivuda (u 36. godini).Problem je obra|en melodramski, a je -dna od glavnih tema predstave je usam-ljenost, {to je glavnoj glumici bilo najza-nimljivije pitanje u komadu: „Usamlje-nost je ozbiljna bolest 21. veka. Rezultatise vide. Retki su oni koji se `ene i udaju,

Sava Savanovi} - vampirska simfonija, Narodno pozori{te Kikinda

Doktor D., Beogradsko dramsko pozori{te

Autor crte`a: Jovan Dra{koci, III razred

U Zrenjaninu premijera Plave sobeDejvida Hera u re`iji Aleksandra Bo`ine.Komad je adaptacija Vrte{ke Artura [ni -clera koja je u svoje vreme u Be~u bilaizvor skandala jer je izbacila na svetlodana seksualne tabue. A u Kikindi novapredstava je mjuzikl Sava Savanovi} –vampirska simfonija, o prvom srpkomvampiru, odnosno liku iz pripovetke Po -sle devedeset godina Milovana Gli{i}akoji je inspirisao i nastajanje ~uvenoghoror filma Leptirica \or|a Kadijevi}a.Tekst predstave je napisala Danica Niko-li}, na scenu ga je postavio Nikola Za vi -{i}. Ovo je druga saradnja pomenutogautorskog tima – pre ne{to manje od go -dinu dana, na sceni Narodnog pozori{tau Somboru, njih dvoje su uradili Situaci-je, tako|e muzi~ku predstavu. Sava Sa -vanovi} – vampirska simfonija se igrana maloj sceni kikindskog pozori{ta, {toje odgovaraju}i izbor u pogledu efektnoggra|enja atmosfere predstave, zbog blizi-ne publike i glumaca (publika je podelje-na u dva dela, jedan naspram drugog,izme|u njih je prostor za igru). Kikind-ski glumci su sa vidnim `arom prihvatilinastajanje ove muzi~ke predstave (kom -pozitor Sonja Lon~ar) koju, {to je svoj-stveno Zavi{i}u, karakteri{u atraktivnaigra svetlosti i senki, duhovito i dina-mi~ko kori{}enje muzike. Autorka drame

ne planiraju sredstva za obavezno soci-jalno osiguranje samostalnih umetnika,iako ih na to obavezuje Zakon o kulturi.Najdrasti~niji primer ignorisanja Zako-na je Grad Subotica, ~iji se ~elnici oddecembra 2010. oglu{uju na brojne dopi-se UDUS-a. Zato umetnici iz ovog gradamoraju sami sebi da plate doprinose ako`ele da ostvare sta` po osnovu samostal-ne delatnosti. Druga mogu}nost je daUDUS u cilju za{tite interesa svojih ~la -nova pokrene sudski spor.

Od 20. januara do 29. marta 2012, uUdru`enje je primljeno {est ~lanova:dramaturzi Tamara Jovanovi} i DunjaPetrovi} i glumci Marta Milosavljevi},Jelena Milo{evi}, Biljana Kostantinovi} iKa}a Todovi} Krkovi}.

Na`alost, Udru`enje je ostalo bezsvojih uva`enih kolega, glumaca VereDedi}, Vere Obradovi} Tomanovi}i Ivana Manojlovi}a.

LUDUS 181–1823

AKTIVNOSTI UDUS-AUmetni~ko ve}e UDUS-a (Dara

D`oki}, predsednik, Svetlana Boj -kovi}, Nata{a Ninkovi}, Egon

Savin i Slavko Milanovi}) je za NagraduGrada Beograda u oblasti umetnosti pre -dlo`ilo Nelu Mihajlovi} za ulogu Liz upredstavi Mali bra~ni zlo~ini Erih-Ema -nuela [mita u re`iji Filipa Grinvalda, uprodukciji Narodnog pozori{ta Beo grad iDragana Mi}anovi}a za uloge: TeobaldaMaskea, Kristijana Maskea i FilipaErnsta u predstavi Iz juna~kog `ivotagra|anske klase Karla [ternhajma, ure`iji Ive Milo{evi} i izvo|enju Ju -goslovenskog dramskog pozori{ta.

Za dugogodi{nji rad i trajan doprinosrazvoju Grada Beograda predlo`en jeIgor Bojovi}, dramski pisac i scenarista,a za Nagradu „@anka Stoki}” koju dode-ljuje Narodno pozori{te u Beogradu pred-lo`ena je Gorica Popovi}.

@iri za dodelu Nagrade „LjubinkaBobi}” u sastavu: glumci Vladica Milo-savljevi}, Milica Mihajlovi}, Anita Man -~i}, Bojan @irovi} i dramaturg Ivana Di -mi}, predsednica, doneo je odluku da Na -

grada za 2011. pripadne Danielu Si~u zaulogu Agrada u predstavi Sve o mojojmajci Pedra Almodovara, u re`iji \ur|eTe{i}, u produkciji Beogradskog dram-skog pozori{ta. Laureat je Nagradu pri -mio u prisustvu mnogobrojnih kolega,prijatelja i publike 31. marta 2012. godi-ne.

Poznato je i ime dobitnika Nagrade„Milo{ @uti}” za 2011. godinu. Odlukom`irija u sastavu: glumice Branka Petri} iDu{anka Stojanovi} Glid, predsednica,reditelji Slavenko Saletovi} i Gor~in Sto -janovi} i dramaturg Ma{a Stoki}, Nagra-da je pripala Svetozaru Cvetkovi}u zaulogu Riharda Rihtera u predstavi Elija-hova stolica Igora [tiksa, u re`iji BorisaLije{evi}a, u produkciji Jugoslovenskogdramskog pozori{ta. Svetozar Cvetkovi}je time postao 17. laureat ovog na{eg pri -znanja. Nagrada }e dobitniku biti uru -~ena 16. aprila 2012, po zavr{etku pred-stave.

UDUS je sa Akademijom 28 postigaodogovor da se na ovoj beogradskoj sceniubudu}e izvode samostalni projekti ~la -

nova Udru`enja, pa }e na{i ~lanovi imatijo{ jedan prostor u kome }e mo}i da pla -siraju i publici prika`u svoje predstave.

UDUS je, od sredstava Sekretarijataza kulturu Grada Beograda, upla}enihna ime doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje samostalnih umetnika za Ikvartal 2012, uplatio po 12.900 dinara zapenzijsko-invalidsko i po 7.200 dinara zazdravstveno osiguranje, za svakog samo-stalnog umetnika sa prebivali{tem uBeogradu.

Trajno nepovoljan polo`aj samostal-nih umetnika bio je razlog da Koordina-cioni odbor umetni~kih udru`enja Srbije/KOO/ u ~ijem su sastavu 15 reprezenta-tivnih udru`enja u kulturi, odr`i 21.marta 2012. konferenciju za medije.

Grad Beograd, odnosno Sekretarijatza kulturu, koji obezbe|uje sredstva zauplatu doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje samostalnih umetnika kon -stantno kasni sa uplatama.

^lan 25. Zakona o izmenama i do pu -nama zakona o doprinosima za obave znosocijalno osiguranje propisuje da sedoprinosi upla}uju kvartalno, tj. do 15.februara, 15. maja, 15. avgusta i 15. no -vembra. S obzirom na to da Sekretarijatne izvr{ava na vreme svoje obaveze i da

sredstva prenosi na ra~une umetni~kihudru`enja kvartalno, u martu, junu, sep -tembru i decembru teku}e godine, Pores-ka uprava umetnicima obra~unava ka -mate na dug koji je nastao bez njihovekrivice. Konferenciji za {tampu nije pri -sustvovao niko od predstavnika Grada,Sekretarijata za kulturu i Poreske upra-ve, iako je KOO blagovremeno uputio po -ziv.

KOO se, tako|e, obratio i Vesni Mar -janovi}, ~lanici Gradskog ve}a zadu`enojza kulturu. Na sastanku sa njom i Se -kretarom za kulturu gospo|om Av`nerdogovoreno je da gospo|a Marjanovi}dogovori zajedni~ki sastanak sa direkto-rom Poreske uprave o eventualnom otpi-su kamata nastalih od primene Zakona okulturi 2010. godine do danas. Premainformacijama iz Poreske uprave, iznosod trenutka stupanja zakona na snagu,ne prelazi 1.900.000 dinara za sve samo-stalne umetnike sa prebivali{tem u Beo -gradu. Tako|e je dogovoreno da Sekreta-rijat u ime umetnika zatra`i prolongira-nje termina za uplatu prvog kvartala.

[to se ti~e samostalnih umetnika kojiimaju prebivali{te van Beograda, UDUSse sve ~e{}e suo~ava sa ~injenicom dalokalne samouprave u svojim bud`etima

POVEDITE DETE U POZORI[TE DANASIZLO

@BA LIKO

VNIH RAD

OVA

U pro{lom broju Ludusa (179- -180) gre{kom je na naslovnoj straniod{tampan datum januar–februar2011, umesto 2012. Izvinjavamo se~itaocima zbog ove oma{ke.

Autor crte`a: An|ela [uli}, V razredAutor crte`a: Ana Kola{inac, IV razred Autor crte`a: Nikola Kljaju}, V razred

Povodom ovogodi{njeg Svetskog danapozori{ta za decu i mlade, koji seobele`ava 20. marta od 2001. godine,predsednica me|unarodne asocijacijeteatarskih institucija i pojedinaca ASSITEJInternational Ivet Hardi u svojoj porucinapisala je: „Pozori{te je namenjenosvima, a opet ne dopire do svih. Doodraslih ~esto ne dopire, jer kao decanisu imali priliku da se zaljube u njega. A~esto ne dopire ni do dece, jer se odraslikoji kreiraju okru`enje njihovog sazre-vanja i u~enja, nikad nisu sa njim susreli,pa ih ono ni ne privla~i.” [teta velika, pogotovo kad se ima u viduda je teatarski vid izra`avanja u de~jojprirodi od malih nogu. Deca vole da sepretvaraju, da opona{aju odre|ene`ivotne radnje i situacije. Do {kolskoguzrasta ve} razvijaju sposobnost krei -ranja originalnih zapleta i interpretiranjabajki i pri~a. Pripovedanje kroz dramskiigru omiljena im je aktivnost. Za maludecu pozori{na umetnost predstavljazapravo {irenje prirodnih navika u igri iu~enju... S tim u vezi ASSITEJ je iniciraokampanju „Povedite dete u po zori{tedanas”, kome se pridru`io i srp skiogranak te asocijacije. A evo zbog ~ega treba da povedete deteu teatar (da gleda ili u~estvuje): ima}emnoge koristi od dramskog izra ̀ avanja:ste}i }e znanje i ve{tine o po zori{nimumetnostima; pobolj{a}e literarne ve{tine– ~itanje, pisanje, govor; razvija}e ma{tu iestetsku svet; gradi}e sposobnost nezav-isnog i kriti~kog raz mi {ljanja, u~i}e dare{ava probleme, da ra di sa drugima,ima}e mogu}nost dru {tvenog razvoja,oslobodi}e emocije i uz to se zabavljati.Deca koja pose}uju tea tar razvijaju svesto dru{tvenim i kul turnim vrednostima, teprihvataju pozo ri{te kao estetsko iskust-vo.

Pozori{te za mladu publiku pokriva {irokspektar tema: bajke i narodne pri~e, savre-mena dru{tvena pitanja, avanture, istori-jske i biografske drame... Forma mo`e bitistriktno dramska, dokumentarna, mjuzikl ilipak teatar pokreta, senki itd.A evo nekih elemenata o kojima ro -ditelji/nastavnici mogu da razgovaraju sadecom po odgledanoj predstavi (pod -razumeva se da }e sedeti zajedno u sali, {to~esto nije praksa u srpskom teatru za najm-la|e): o prikazanoj pri~i (dobra izvedbadobro }e rasvetliti obra|enu temu – trebauvideti {ta novo je dete sa znalo); ouverljivosti likova; o gluma ~kim ve{tinama(da li su bile u funkciji razvijanja lika); ovizuelnim elementima (da li su uspeli dado~araju vreme i mesto radnje); o idejama iporukama drame (preispitajte pogledano,pitajte dete {ta je saznalo – poku{ajtejednostavnim pitanjima poput: {ta si videona sceni?, {ta je odre|eni lik radio?, {ta sedesilo na po~etku?), o drugim kulturama(ukoliko se predstava odigrava udruga~ijem dru {tvenom miljeu/kulturi odone u kojoj `ivite), o emotivnom u~e{}u i’uvu~enosti’ u radnju... Treba jo{ dodati da }e i roditelji imati koristiod odlaska u pozori{te sa svojom decom –zajedni~ko vreme }e provesti na kreativanna~in, ima}e direktan uvid u detetovurecepciju, impresije, interesovanja, strahovei smeh; svedo~i}e razvoju svoje dece, a mo}i}e i da pomognu svojim naslednicima darazre{e neke `ivotne dileme.Neograni~ene su pozori{ne „mogu} nostisaop{tavanja su{tine, misterioznog,verovatnog i mogu}eg”, pi{e Ivet Hardi.Zato, povedite dete u pozori{te danas! Sutraga mo`da ne}e biti...(Delovi preuzeti iz teksta Introducing YourChild to the Arts: Dramatic Play for Childrensa sajta www.education.com.)A. J.

„Ludus” ne mo`e bezMinistarstva kulture,

informisanja i informacionogdru{tva Republike Srbije, averujemo da ni Ministar stvo

ne mo`e bez „Ludusa”

mama razvija govornu radnju kod glum-ca i to je veoma dragoceno iskustvo. Filmobo`avam. On ostaje iza glumca kao slikaiza slikara, kao svedo~anstvo na{eg po -stojanja i trag na{eg rada. Ipak po zori{te,koje je umetnost u sada{njem glagolskomvremenu, najve}a je ljubav svakog glum-ca. Ta `iva materija igranja predstave, tajfluid izme|u glumca na sceni i publike usali, ta klackalica scene i gledali{ta, tajmuk ili freneti~ni aplauz, to je ono o ~emupi{e Aristotel. I to je ono {to nijedan filmne mo`e da dovede u pitanje.

Da li ste, zahvaljuju}i svojoj posve -}enost glumi kao specifi~noj vrsti posla,

4

Intervju: Ljiljana Blagojevi}, ovogodi{nja dobitnica Nagrade „@anka Stoki}”

LUDUS 181–182Lu

Mikojan Bezbrad ica

Na Velikoj sceni Narodnog pozo -ri{ta, u nedelju 11. marta, desetiput, sve~ano je dodeljena Nagra-

da „@anka Stoki}”. Ove godine do{la je uruke prvakinje beogradskog nacionalnogteatra i profesorke glume na Akademijiumetnosti Slobomir P Univerziteta izBjeljine Ljiljane Blagojevi}, ~ije su po -zori{ne, filmske i televizijske kreacijeproteklih decenija zavre|ivale nagrade iaplauze {irom biv{e i sada{nje dr`ave.Odluku o Nagradi, na sednici odr`anoj27. februara, jednoglasno je doneo `iri

kojim je predsedavala Mira Stupica (ini -cijator priznanja), a ~lanovi su bili dram-ski pisac Du{an Kova~evi}, upravnikNarodnog pozori{ta Bo`idar \urovi},direktor kompanije „Novosti” ManojloVukoti} i glumica Dara D`oki}. Priznanjesa imenom tragi~ne heroine sopstvene`ivotne scene, ali i Nu{i}eve inspiracijeza neka od njegovih najbolja dela, usta -novljno 2003. godine, uru~uje se svakegodine glumici ~ija je „li~nost obele`ilapozori{ni i filmski `ivot Srbije svojomstvarala~kom zrelo{}u i bogatstvom glu -

@IVIMO TE[KO, A NEUZVI[ENO VREME

Dame i gospodo, kolege i prijatelji,Obi~aj je da posle uru~enja nagrade laureat ka`e nekoliko re~i. Ne}u

zahvaljivati ni mami {to me je rodila, ni mu`u {to me je trpeo sve ove godine, ni}erki {to je zbog mene bezbroj puta bila li{avana prava na svoj `ivot. Imamduboku potrebu da se obratim imaginarnom mladom kolegi koji ulazi u svetglume. @ivimo u vremenu velikih lomova, brzih promena. U vremenu kada seemocija smatra slabo{}u i privilegijom ni`ih. @ivimo u vremenu kada je melodi-ja zaboravljena, a ritam uzvi{en. Kako se onda u tom vremenu, koje prepozna-je samo profit, gde se sve meri zaradom, gde je novac religija, kako se u tomvremenu baviti umetno{}u? Kako stajati na sceni i govoriti Sofokla, Euripida,Getea? Kome govoriti te prelepe uzvi{ene misli kada se sistematski negujepovr{nost, senzacija, skandal, la`, kada se sve ~ini da se umetnost svodi na nivozabave, relaksacije jer bo`e moj to narod tra`i. Jer narod je upla{en, zbunjen,gladan, narod je bez posla i osmeha, dajmo mu razonode, a ni{ta pogodnije za tood pozori{ta, filma, televizije. @ivimo te{ko, a neuzvi{eno vreme... Profit, profit,profit je bitan. Kako stajati na sceni i boriti se protiv meksi~kih veleposednika,indijskih nevesta, turskih sultana? Kako, mladi kolega, da posle odigranihOfelija, Julija, Hamleta, Nina, Trepljeva sada zakora~i{ u svet Guzonja, Papaka,u svet u kome se jeftinim vicevima narod rastere}uje, razgaljuje, anestrezira?Da li je to ono o ~emu si ma{tao kada si izabran da se bavi{ najlep{im poslom nasvetu? Ube|en da }es menjati svet. I sebe u njemu. I svaki put kad ti je te{ko,seti se @anke. Nepismene petnaestogodi{nje pobegulje iz ranog braka, praljegluma~kih ga}a i ~arapa, potr~ku{e i tacnono{e. I seti se da je zahvaljuji}i darui radu, ljubavi i posve}enju samo nekoliko decenija kasnije sedela u knji`ari kodGece Kona i diskutovala sa Nu{i}em, Skerli}em, Popovi}em... O svemu. Litera-turi, filozofiji, umetnosti, o pozori{tu. Ravnopravna. A ovde, pod ovim krovomobasipana ovacijama, ljubavlju i zahvalno{}u svoje publike. A pozori{te mo`ebez mnogo stvari. Samo ne mo`e bez publike. Ono bez publike umire. Kao roni-lac. Ronilac ne umire od nedostatka vazduha, on prestaje da `ivi zbog nedostat-ka vode. Zato, mladi kolega, ne odustaj. Ima{ se na koga ugledati.

Svih ovih godina hodaju}i po ovoj sceni, mole}i gospoda da se moje stopepoklope sa @ankinim, dozvolite mi da iskoristim tu beneficiju koju mi dajedana{nji dan i da nam oktet Nokturno otpeva onu pesmu koju je @anka `elelada joj se otpeva na poslednjem ispra}aju, a koja joj je bila voljom mo}nikaoduzeta. Ko se danas se}a tih nesre}nika. A ona je tu. Duboko sam ube|ena da}e je pored nas i ona ~uti, i da se onda sa tim stihovima i melodijom u mislima isrcu razi|emo. Jo{ jednom od srca hvala {to ste mi ulep{ali i obogatili ovaj divnidana{nji dan. Bog vas blagoslovio.

ma~kog izraza”, a sastoji se od plaketekoju daruje NP (rad akademskog slikarai scenografa Geroslava Zari}a), statuete@anke Stoki} (dar grada Po`arevca, radakademskog slikara Dragi{e Milo{evi}a)i nov~anog iznosa koji poklanja list „Ve -~ernje novosti”.

Intervju za Ludus ra|en je nekolikodana posle uru~enja nagrade, stoga „podutiskom” pomenutog sve~anog ~ina...

„Bilo je sve kako sam `elela. Po{to jepraksa da dobitnik osmisli svoju pro sla -vu, `elela sam da bude sve~ano, otmeno,jednostavno. Bez obzira {to sam ja dobit-nik ovog velikog priznanja, htela sam dasve vreme provejava velika @anka. Mi -slim da smo sve moje koleginice i ja,dakle svih deset dobitnica do sada, karikelanca koji se prote`e u njenu ~ast i da jeto najbitnije. Ipak nisam mogla da osmis-lim prepunu salu mog mati~nog po zo ri -{ta i bo`anstven, dug i nesebi~an aplauzpu blike bez koje nema teatra. Jer po zo -ri{te mo`e bez svega – i bez teksta, i bezglumca, i bez reditelja, ali ne mo`e bezpublike. E taj, ~ini mi se, kao ve~nost dugaplauz, ta ljubav koja me je obasjala iztih lo`a, sve to zajedno, ba{ me je uzdr-malo. Ne pamtim da me je skoro takone{to pomerilo.”

Od trenutka kada je saop{teno da stedobili nagradu, pa do njenog uru~enja,mnogi mediji posvetili su vam velikupa`nju. Kako ste se izborili, odnosno ka -ko se i dalje borite sa tim „pritiskom”?

Prvi intervju sam dala, naravno,„Ve~ernjim novostima” koje su uz Narod-no pozori{te i grad Po`arevac ustanovileovo presti`no priznanje na predlogtako|e velike glumice Mire Stupice. Nijebilo lako odgovoriti i iza}i svima u susret,ali opet to je moja obaveza. U svojoj glu -ma~koj karijeri dobila sam dosta doma -}ih i inostranih priznanja, uglavnomesnafskih, ali ova nagrada je najglamu -roznije propra}ena i toj glamuroznostiupravo doprinose ba{ mediji. Zato je bilova`no naoru`ati se strpljenjem i izdr`atida se ponavljate u izjavama.

^ini se da ba{ dobro sara|ujete samedijima?

A {to ne bih? Svako radi svoj posao.Jedni na druge smo upu}eni. Mi smo poprincipu spojenih sudova. Mada, vre me -nom se i kodeks novinarske profesijepromenio i sve vi{e se te`i senzacijamapo svaku cenu.

U ovim turobnim vremenima, brojnise mediji zarad opstanka na tr`i{tu, ali i{to boljeg profita, okre}u pomenutomsenzacionalizmu i takozvanom `utomnovinarstvu. Kako vi i va{a porodica~uvate privatnost?

Te{ko. Mo`da je najbolje neke ~lankene ~itati. Date intervju i onda strepitekakav }e naslov dati urednik. ^esto nekare~enica izvu~ena iz konteksa ima pot -puno drugo zna~enje. @ivimo vreme gdeje cilj zarada i gde cilj opravdava sredst-vo. @ivimo vreme gde je novac religija, pas obzirom na to kakvo je vreme, takvismo i mi u tom vremenu, ili bar ve}inanas.

Koliko je za jednog dramskog umet-nika va`no da ima dobru saradnju samedijima?

Najva`nije je da budete po{teni pre -ma sebi. Mediji su jako va`ni. Ratovi sedobijaju njima. Ne trebaju vam pu{ke itopovi. Kad vas elimini{u iz vidokruga,mediji }e podsetiti na vas. Glumac ne smeda bude anoniman. Ova profestija to netrpi, a upravo su mediji ti koji vam po -

ma`u u tome. Ali mediji su vam kao va -tra. Ko je daleko od nje, ne ogreje ga, a kosuvi{e blizu nje, spr`i ga. Va`an je ose}ajza meru.

Kad smo ve} kod medija, glumili stena televiziji, filmu i pozori{tu skoro pod -jednako. Gde vam je najugodnije, odnos-no gde imate najvi{e prostora za sop -stveni gluma~ki izraz?

Jedno drugo podupire. Rada u pozo -ri{tu je dragocen i neophodan da biste bilidobri i na filmu. Zastupljenost na filmu iteleviziji garantuje punu salu u pozo ri -{tu. Ali ne smemo zaboraviti i radio kojiglumci obo`avaju. Rad na radiju u dra -

Sa izlo`be kola`au Narodnompozori{tu:

@ANKA U MOM SNUautora

Verice Milo{evi}

Ljiljana Blagojevi}

Sve~ano uru~enje Nagrade „@anka Stoki}”

GLUMA JE MARATON, A NE TRKA NA STO METARA

LUDUS 181–1825

Intervju: Atila Antal

„Osve{}ivanje je mo`da najva`niji faktor politi~nosti u predstava-ma”, ka`e Atila Antal

@IVIMO U PREPOLITIZOVANOM SVETU

Knjiga Politi~ko u postdramskompozori{tu – Recentni opus Andra{aUrbana Atile Antala objavljena je u

decembru 2011. u izdanju „Fokus fonda-cije” iz Subotice, i suboti~ka, kao i publika„Desire Central Station” festivala, ve} jeimala priliku da se upozna sa tim delom.U Beogradu }e knjiga biti predstavljenakrajem aprila u okviru gostovanja pozo-ri{ta De`e Kostolanji u Bitef tea tru. Timpovodom odr`a}e se i razgovor na temupoliti~nosti u postdramskom po zori{tu,u~esnici su Andra{ Urban, Ivan Medeni-ca i Jovan ]irilova.

„@ivimo u prepolitizovanom svetu,gde na svakom koraku nailazimo na ra -zne vidove politike, politi~nosti i politizo-vanosti, a da ~esto ne pravimo ni razlikuizme|u ovih pojmova”, ka`e za LudusAtila Antal o motivima koji su ga podsta-kli da razraditi temu politi~nosti i pozo-ri{ta, i zatim dodaje: „Pozori{te zbog svojedru{tvene pozicije i funkcije neminovnootvara pitanja politi~nosti. [ta je politi~nou pozori{tu u 21. veku? Koja su to sred-stva koje ga mogu u~initi politi~nim?Pre~esto se sre}emo sa ovim pojmom uvezi pozori{nih predstava, ali nije dovolj-no da govorimo o problemima radni~keklase ili o potro{a~kom dru{tvu: sve dokse politi~nost pojavljuje samo na nivoutema, ne mo`emo na pravi na~in da govo-rimo o politi~nosti pozori{ta, u smisluuticaja na dru{tvo.”

U kojoj meri je to pitanje politi~nostizastupljeno u razmatranjima fenomenascenske umetnosti? Gde se kriju ili u~emu se pronalaze osnovni razlozi?

Pitanje politi~nosti se stalno pojavlju-je kako u kritikama tako i u raznim raz -govorima o pozori{tu. Me|utim, pozori{te`elim da posmatram kao mesto gde posto-ji mogu}nost da se stvori stvaran u~inak,mo`da ne na samo dru{tvo, mnogo vi{ena pojedinca, individuu, koja ~ini to dru -{tvo. Mene zanima takva vrsta politi~nostiumetnosti, nekakva individualna politi -~nost, za koju mislim da nije dovoljnoprisutna u na{em pozori{tu. Naravno, toje posledica mo`da i nedovoljne osve{ -}enosti nas samih. ^esto smo skloni dadru{tvene pojave posmatramo kroz samodru{tvo i prihvatamo strukture, pojave,termine takvima kakvi oni jesu, a da to nepropustimo kroz li~ni filter, da nedostatkedru{tva tra`imo u na{em neznanju, ne -mogu}nosti da u~inimo bilo {ta. Pozori{teje svakako refleksna povr{ina onog„stvarnog” {to se doga|a van njegovihzidova, ali to ne zna~i da je jedina njego-va funkcija da reflektuje, {to je kod nas~esto slu~aj. Ta „stvarnost” se tuma~i kaone{to toliko zanimljivo, toliko va`no daprestaje potreba za umetni~kim preobli-kovanjem, obradom. To je velika gre{ka.Umetni~ko preoblikovanje (u pravom,idealnom smislu re~i) ne zna~i obe zna -~avanje `ivotnih problema. Naprotiv, onona su{tinski na~in razara postavljena

la`na tuma~enja, bez razmi{ljanja prih-vatane konvencije koje su u sr`i dru -{tvenih problema. Problem je zastupljen,samo je pitanje da li na su{tinski na~in.

I sam naziv knjige Politi~ko u post-dramskom pozori{tu – Recentni opusAndra{a Urbana upu}uje na njenu dvoj-nu strukturu. Koja je vodilja do su {tin -skih momenata?

Prvi se bavi osnovnim istorijsko-teorijskim razmatranjima politi~kog upozori{tu 20. veka, kroz analizu „istorij-skih” politi~kih pozori{ta – kao {to jePiskatorovo ili Brehtovo u Nema~koj – idalje kroz poglede na pozori{na stvara-la{tva koja, iako izri~ito nisu politi~na, usebi imanentno nose politi~nost, najednom drugom, li~nom nivou, kao {to jeslu~aj Grotovskog. Glavnu teorijsku osno-vu ~ini analiza postdramskog pozori{taHans-Tisa Lemana. Dve glavne teze, pokojima sam odredio pravac svoje analizejesu „virtuelna politi~nost” pozori{ta i„estetika odgovornosti” koja se odnosi ina stvaraoca i na primaoca pozori{nog~ina.

Dakle?U prvom delu knjige postavljam teze

o politi~nosti u pozori{tu koja se ne vezu-je isklju~ivo za temu kojom se pozori{tebavi, ve} mnogo vi{e za na~in kako seono stvara i koja su sredstva pomo}ukojih na nefabulativni na~in razvija si -tuacije u kojima smo navedeni da aktiv-no u~estvujemo u kreiranju pozori{nogtrenutka. Ovde mislim na uklju~enostpublike u scensko de{avanje na raznimnivoima svesti. U tom pogledu mi je bilova`no i da prona|em osnovnu razlikuizme|u dramskog i postdramskog pozo-ri{ta u pogledu „politi~kog” u~inka. Ovdedolazimo i do drugog dela knjige, koji sebavi konkretnim analizama ~etiri pred-stave Andra{a Urbana, koje mo`emo dastavimo u okvire pojma postdramskogpozori{ta (Brecht – The Hardcore Machi-ne, Urbi et Orbi, Turbo Paradiso i TheBeach). Njih posmatram kao zaokru`enuumetni~ku celinu u kojoj svaka predsta-va ima svoje mesto i u formiranju pozo-ri{ne-kreativne zajednice koja je u~e -stvovala u stvaranju ovog opusa. Bilo jeod zna~aja da to budu predstave koje se idanas igraju, tako da na taj na~in otklo-nim u~estali problem koji se javlja uanalizama pozori{nog stvarala{tva – dase analiti~ki pregledi naj~e{}e pravenakon mnogo godina, kada ~itaoci anali-za vi{e nisu u prilici da vide i da u~estvu-ju u predstavama o kojima ~itaju. Naovaj na~in se mo`e dobiti jedna `iva,proverljiva slika o teatrolo{kim razma-tranjima, a pristupa~nost je svakako va -

`an faktor upoznavanja i razumevanjapozori{ta. Kroz razmatranje ~etiri nivoa~ovekovog bi}a u ~etiri navedene pred-stave, poku{ao sam napraviti pregled nakoje sve na~ine mo`e da se ostvari poli-ti~nost u predstavama – i u radu na nji -ma. Hronolo{ki redosled predstava se nazanimljiv na~in poklapao sa tezom oosve{}ivanju raznih segmenata ljudskogbi}a – kao {to je telo, li~nost, zajednica iiskorak iz zajednice – tako da sam tuprona{ao i klju~ prema ~emu sam ra -zmatrao odnos izme|u publike i akterapredstava. Osve{}ivanje i suo~avanje sasamim sobom je mo`da najva`niji faktorpoliti~nosti u ovim predstavama.

Radili ste i predstave za decu i oneza stariju publiku. Kakav je va{ pristupkao reditelja? [ta je za vas su{tinskavrednost u tom procesu stvaranja i kojise izazovi javljaju u tom ~inu?

Zanimaju me pre svega ljudski odno-si i odnos individue i zajednice, kao iproblemi koji proizlaze iz me|usobnognerazumevanja i konvencija koje uzima-mo zdravo za gotovo. U predstavi Pruga-sti ma~ak..., koja je predstava za decu,govorimo o ljubavi koja se javlja izme|u„prirodnih neprijatelja”, zapravo izme|udru{tvenim konvencijama razdvojenihjedinki. Iako je ljubav ja~a od postavlje-nih konvencija, i mo`emo da na|emo onehrabre, koji }e se suprotstaviti unapredodre|enom, u trenutku dono{enja odlukete konvencije ipak odlu~uju. Ovde je bioizazov preneti ose}aj ljubavi, ose}aj ra -zo~aranja, ali i uspomena koje nosimo usebi za ceo `ivot mladoj publici, koja jo{nije bila u mogu}nosti da pre`ivi datusituaciju. Bilo mi je jako va`no da netretiram de~ju publiku na na~in da podi-lazim „de~jim” potrebama – koje zapra-vo i nisu njihove potrebe, ve} mi kaoodrasli tuma~imo da bi one trebalo dabudu – nego da ih tretiram kao ravno-pravne partnere. Dakle, da ne ubla`imni{ta {to ~ini su{tinu problema, ali da imprenesem na na~in koji }e i njima biti nesamo razumljiv, ve} }e ih i zaintrigirati iu nekom idealnom slu~aju }e se setiti ovepredstave kad budu do`iveli svoje prveljubavne ili druge `ivotne neuspehe.Odlu~io sam da ne radim predstave podramskim delima, ve} da pronalazim te -me, probleme koji me zanimaju i da njihpreto~im u pozori{ni ~in. Ukratko, moguda govorim o tome da najvi{e cenim li~nipristup umetni~kom procesu, kada vidimda je delo proiza{lo iz unutra{njeg nemi-ra, neukro}ene potrebe upravo za timdelom. To iziskuje ogroman rad i ozbiljnoupoznavanje sopstvenih potreba,ali je i najdragocenije.

Sonja [ulovi}

pla}ali cenu u drugim segmentima `i -vota?

Ne znam. Mo`e da bude, a i ne mora.Sigurno znam da imam sre}u da radimposao koji volim i da imam porodicu kojuvolim. Bez jednog ili drugog ne bih bilazadovoljna. Jedno drugom je uto~i{te.Jedno drugo pro{iruje. To vam je kao kadse dvoje vole. Moraju da ula`u jedno udrugo, da razmenjuju. E tako i ovde. Je -dno drugo je hranilo i samim tim poma-galo mi da trajem i u poslu i u zajed ni -~kom `ivotu. Kada sam na dodeli na -grade odgledala film sa insertima izmojih filmova i pozori{nih predstava,bila sam iznena|ena koli~inom, a da pritome nisu uzeti, recimo, inserti iz No`a,Cuboka, te iz Tako se kalio ~elik, imnogih predstava. Volim da radim i tome ~ini zadovoljnom. Da bih postiglaravnote`u u poslu i porodici ~esto pravimrestrikcije u vremenu koje je potrebno zaspavanje i odmor.

Kako danas, sa distance od tri de -cenije, gledate na Doli Bel, ulogu koju stena samom po~etku karijere uradili,reklo bi se, ba{ sa punom gluma~komzre lo{}u? Ta rola u sjajnom filmu EmiraKusturice iz 1981. otvorila vam je vrataza sve {to je usledilo?

To vam je kao prvi poljubac. Divanfilm o jednom vremenu i iz vremenakoga vi{e nema. Sve bi bilo druga~ije danije tako po~elo. Ko zna kako bi i{ao mojgluma~ki put. I dan-danas, kada radimsa Italijanima, a snimam ~esto filmoveza RAI 1, kada ~uju da sam snimala saKusturicom, to sva vrata otvara. Taj filmje vrhunska umetnost. Ta poetika se da -nas retko sre}e. Imam obi~aj da se {alimkako }e moji potomci, kada budu gledalifilm, mo}i da ka`u da im baba nije bilaza bacanje.

S druge strane, Vidosava Vu~i},jedna od glavnih junakinja Velikedrame Sini{e Kova~evi}a i dalje je, pomi{ljenju mnogih, neprikosnovena kadaje re~ o va{im pozori{nim ulogama?

Deset godina igramo tu bo`anstvenupredstavu koja traje ~etiri sata i sa kojenikada niko nije iza{ao. Volim tu sta -menu Vidosavu, tu mudru Crnogorku. Tu}utljivu pametnicu koja kad progovorisvi za}ute. To su one `ene koje `ive una{im se}anjima kroz na{e bake, majke.Ima na kraju predstave jedan monolog, ustvari opro{tajno pismo koje govori Vi -dosava. E o tom muku u sali sam govo-rila na po~etku ovog razgovora. Ja, zbi -lja, tu imam ose}aj da sam visoka metari osamdeset i da mogu rukama da obgr-lim gledali{te. Snagu koju ose}am kroz

Vi dosavu kad sam na sceni nije jednosta-vo opisati.

Velika drama, jo{ od premijere 22.februara 2002, uvek se igra „na kartuvi{e”. U ~emu je tajna njenog uspeha?

Ima ono {to mora da ima svako ume -tni~ko delo; uzbudljiva je! Ne ostavljavas ravnodu{nim. Dovodi do katarze.Veliki tekst, divan ansambl (ima nas 50na sce ni), a i onaj gore nas je pogledao.Stva ranje predstave je neizvestan proces.Nekada sve postoji, ali nema velike pred-stave. Nikada ne}u zaboraviti kada me jena{a velika slikarka Olja Ivanjicki pitalakada je zakazana premijera Velike dra -me. Posle mog odgovora da }e to biti22.2.2002, rekla je: „Divan datum zapremijeru.” I tako i bi. Trajemo, odigralismo 180 predstava, mogli smo i vi{e, aliako znamo da smo trodomo pozori{te i dascenu delimo sa Baletom i Operom, ondaje to izuzetno velika cifra. I dan-danaskarte zaista planu ~im se puste u proda-ju. Volimo tu predstavu i ~uvamo je usvakom pogledu od svega {to mo`e da jojsmeta.

Svoje obra}anje na ceremoniji us -merili ste ka imaginarnom mladom ko -legi. Da li ste svoj stav izrekli kao glumi-ca, pedagog ili...

I jedno i drugo. I kao ~ovek. Imampotrebu da ih okura`im, osokolim, obo -drim. Pripalo im je te{ko vreme. Sve seurotilo protiv mladosti. Nemaju posla,zbunjeni su, upla{eni. Volela bih da tajgovor objavite. Potrebniji je od mog inter-vjua.

U tom govoru pomenuli ste i da jegluma najlep{i posao na svetu. Glumanema alternativu?

Sve ima alternativu, a gluma, zamene, bez obzira na ove evidentne prob-leme o kojima sam govorila, jeste najlep{iposao na svetu.

[ta je u njoj tako ~arobno? Mo`ete li slepom ~oveku opisati zala-

zak sunca? Mo`ete, ali on ga, na`alost,ne mo`e videti. Tako i ja vama mogusada do sutra obja{njavati, ali vi to nemo`ete prepoznati. A i {to biste? Vi pi{ite,kad to radite najbolje.

Mo`e li se uspe{na gluma~ka kari-jera praviti i na odbijenim ulogama?

Da. To ~esto govorim svojim studenti-ma. Karijera se ne pravi samo na odi -granim, ve} i na odbijenim ulogama. Po -uzdano znam da sam vi{e uloga odbila,nego odigrala. Imala sam dobru glu -ma~ku intuiciju, ali i veliko strpljenje da~ekam ulogu koja }e me isprovocirati.Gluma~ki posao je maraton, a ne trka nasto metara. Samo tako mo`ete trajati i nebiti dosadni i predvidivi.

[ta jo{ savetujete svojim studenti-ma?

Da je talenat ose}aj za meru, kakoka`e Ostrovski, i da je gluma pobe|ivanjestida. Sve ostalo jeegzibicionizam.

^UDO OD DARA,^UDO OD ^OVEKA

@anka je platila stra{nu cenusamo zato {to je, kao glumica,svim srcem pripadala svom naro-du i publici...

@anka je paradigma gluma~keprofesije. Neverovatna je njenaljubav prema glumi i prema svomnarodu. Nepismena `ena, pobegu -lja iz prisilnog braka koja sepodigla do takvih visina, i koja seopismenila i obrazovala da jeravnopravno diskutovala sa Sker-li}em i Nu{i}em. ^udo od dara,~udo od ~oveka.

SVEDO^ANSTVOVREMENA

Tema ovog broja Ludusa jepoliti~nost i pozori{te. Mo`e lipozori{te bez politike i politika bezpozori{ta?

Zavisi od toga gde `ivite. Akoumetnost deli sudbinu dru{tva ukome se stvara, onda }e od toga dazavisi i koli~ina politike upozori{tu. Ako `ivite u ovomvremenu i u ovoj zemlji, nepristo-jno je gurati glavu u pesak kao noji baviti se lakim temama i lakimkomadima. Zadatak umetni~kogdela je da bude i svedo~anstvovremena u kome je nastalo. Pravona apoliti~no pozori{te imajuzemlje koje nisu ratovale, nemajuodlive pameti i genetskog potenci-jala. Mi, na`alost, ne pripadamotoj kategoriji.

Atila Antal

6

Sve~ano obele`eno 150 godina Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu

LUDUS 181–182Lu

Sve~anom akademijom i dodelompriznanja zaslu`nim pojedincima iinstitucijama Srpsko narodno pozo -

ri{te iz Novog Sada 29. marta obele`ilo je150 godina postojanja!

Osnovano 1861. godine u tada{njojCarevini Austriji, Srpsko narodno pozo -ri{te je najstariji profesionalni teatar nateritoriji Srbije, a prvi upravnik bio je je -dan od osniva~a tog teatra Jovan \or -|evi}.

Njegova istorija i sudbina je, isti~uznalci, s jedne strane dobra gra|a zauzbudljivu dramu ili roman, a sa druge,niz istorijskih ~injenica koje svedo~ekoliko je ovo pozoro{te, svojim predstava-ma i ne samo njima, bilo i temeljno upo -ri{te i sna`no ishodi{te profila, identitetai kulturne matrice na{eg naroda, kao injegovog preplitanja s drugim nacionimaovih prostora.

Na sve~anosti povodom obele`avanjajubileja predsednik Vlade Vojvodine Bo -jan Pajti} se uistinu brojnim zvanicamaobratio citiraju}i Lazu Stanojevi}a saobele`avanja 25 godina postojanja SNP-ai rekao da je „do`ivelo i pre`ivelo na{epozori{te dosta lepih i svetlih, ali ujednodosta mutnih i sumornih dana, pa ipak, iu najnezgodnijem dobu i u najsudbono -snijem ~asu nije ga po`rtvovanje, na klo -nost i ljubav naroda napustila, a kamoliizneverila”. Istakao je i da „samo {kola inauka, a ne ratovi, mogu Srbima povra -titi nekada{nju slavu”.

Sada{nji upravnik Aleksandar Milo -savljevi} je u svom obra}anju, nazvanomHvala na pitanju... Nakon 150 godinaopet na prekretnici, naveo: „’Kako se ose -}ate kao upravnik najstarije profesio -nalne teatarske institucije u Srba, koja

kontinuirano radi sto pedeset godina?’’Hvala na pitanju, zbunjeno.’

„Tako bi, otprilike, mogao da glasikratak dijalog iniciran pitanjem meniupu}enim, a okon~an mojim najiskreni-jim odgovorom. Razlozi koji provocirajuzbunjenost mnogostruki su.

„Pre svega, nikada u `ivotu nisamplanirao da budem na ~elu ovako vre me -{ne institucije. Ali to je privatna dimen -zija ponu|enog odgovora. Drugi, opet naizvestan na~in li~nim razlozima uslovl-jen aspekt citiranog odgovora, zasnovanje na mom ~u|enju da u Srbiji uop{te po -stoje institucije, pa jo{ kulturne proveni-jencije, koje neprekidno rade vek i po.

„Odmah bih mogao da dodam: da, alije doti~na institucija, Srpsko narodno po -zori{te, opstajala u Vojvodini. Dakle, u pomnogo ~emu posebnom kulturno-poli -ti~kom prostoru sada{nje Republike Sr -bije, a neko}, u doba osnivanja SNP-a,delu Ugarske i, docnije, Austrougarske, udr`avama u kojima je srpski `ivalj pred-stavljao nacionalnu manjinu.

„To Srbima, tada, nije smetalo daosnuju nacionalni teatar, a ni da ga iz -dr`avaju prilozima bogatih trgovaca imo}nih veleposednika. U me|uvremenuSrpsko narodno pozori{te je menjaloadrese, do`ivelo sudbinu pogorelca, me -njano mu je i ime, ba{ kao {to su i dr`aveu kojima je funkcionisalo menjale na -zive, dru{tveno-politi~ke sisteme, vla -dare, prestonice... Dramskom ansamblu,od kojeg je sve zapo~elo, vremenom sudodavane nove umetni~ke jedinice (Ope -ra i Balet), svako malo je umetni~ki ka -dar Srpskog narodnog bivao desetkovan(naj~e{}e preseljenjima u Beograd, ali iZagreb, Osijek). Kroz Teatar su prolazilemnogobrojne uprave – neke uspe{ne, nokatkad i ne ba{. Srpsko narodno pozo -ri{te je umelo biti veoma reprezentativnopo svojim predstavama, ponekad, me|u -tim, tek svojim slavnim imenom, ili samogabaritima monumentalne zgrade, ukoju se, napokon, uselilo 1981. godine.

„Bivalo je da predstave SNP-a gostu-ju na teatarski presti`nim destinacijama

ili suvereno pobe|uju na Sterijinom po -zorju, a de{avalo se i da ne uspeju da seplasiraju na lokalni festival. Svega je bi -lo, pa i socijalisti~kog samoupravljanja,repertoarskih lutanja, kriza u pojedinimumetni~kim jedinicama, upravi, najava{trajka, promena osniva~a...

„Ipak primarni razlog moje (iskrene)zbunjenosti pred ~injenicom koja proi-zlazi iz hipoteti~kog pitanja sa po~etkateksta, vezan je za podatak da je VladaAutonomne Pokrajine Vojvodine, uprkosglobalnim ekonomskim neda}ama, obez -bedila zavidna materijalna sredstva zatemeljnu rekonstrukciju scena i zgradeSrpskog narodnog pozori{ta, ali i da smood Ministarstva kulture, informisanja iinformacioniog dru{tva Republike Srbijedobili novac za reprezentativne produk-cije kojima Drama, Opera i Balet, obele -`avaju vek i po trajanja, dok najve}i ste -

pen mog iznena|enja provocira podatakda je pomenuti novac blagovremeno do -stavljen. Dovoljno na vreme da gra|evin-ski i drugi radovi budu okon~ani preroka ~ije bi prekora~enje ugrozilo real-izaciju jubilarne sezone, a taman kakotreba da bismo u predvi|enim terminimapremijerno izveli operu Mileva (o sudbiniMileva Ajn{tajn) svetski renomiranekompozitorske zvezde Aleksandre Vre -balov i libretistkinje Vide Ognjenovi}, ure`iji Ozrena Prohi}a, te Seobe Milo{aCrnanskog u dramatizaciji i rediteljskojpostavci Vide Ognjenovi}. Sebi, ali i tea -tarskoj javnosti, dugujemo jo{ predstavukoju }e u Baletu, do konca marta, kore-ografski postaviti Sta{a Zurovac.

„Da iznena|enje, a mo`e biti i zapre -pa{}enje, bude ve}e, osim ovih uistinuvelikih (ne jedino po naslovima i ulo ̀ e -nim ambicijama) naslova, u vreme obe -

JUBILEJ NAJSTARIJEG SRPSKOG TEATRA

Iz pres-klipinga povodom jubileja SNP-a

VEK I PO U SLU@BI GLEDALACASve~anom akademijom i dodelom priznanja najzaslu`nijim pojedincima i insti-

tucijama, Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu proslavilo je preksino} svoj dan,a time ujedno zavr{ilo i obele`avanje velikog jubileja – 150 godina ove najstarijeteatarske ustanove u Srba, kojoj su bile posve}ene dve sezone.

– Veoma smo ponosni na na{u tradiciju, koja nam je, tako|e, i veliki podsticajza budu}nost – naveo je Aleksandar Milosavljevi}, upravnik Srpskog narodnogpozori{ta.

Najzaslu`niji za osnivanje SNP-a u Novom Sadu pre 15 decenija bili su Jovan\or|evi}, njegov prvi upravnik, po kojem nosi ime najve}a scena teatra, i srpskivelikan iz tog vremena Svetozar Mileti}. Kroz dugu istoriju na daskama ovogpozori{ta igrali su veliki glumci, poput Draginje i Mite Ru`i}a, Laze Tele~kog, PereDobrinovi}a, Ivice Hajtla, Mire Banjac, Stevana Baje Gardinova~kog, Gordane\ur|evi} Dimi}, Novaka Bilbije...

M. Miju{kovi} (Politika, 30. mart 2012)

Malo {ta u Srbiji mo`e da se pohvali takvom tradicijom, dakle 150 godina jedneinstitucije koja je temelj srpskog naroda, da tako ka`em, i stvarno treba na svakina~in da je obele`imo i da tome prinesemo. To je ne{to ~ime se ne di~i samo NoviSad, nego to je ne{to {to je od nacionalnog zna~aja, i nama je jako va`no to {to u ovojgodini podnosimo kandidaturu za prestonicu kulture. Uz obnavljanje i renoviranjeSNP-a, sva pozori{ta u Novom Sadu su obnovljena i renovirana. Mislim da je tonajbolji pokazatelj na{eg odnosa prema institucijama koje su jako bitne za svakodru{tvo, za svaki narod, pored obrazovanja koje je temelj razvoja svakog naroda,svakog dru{tva. U svakom slu~aju, kultura je ne{to {to je sastavni deo toga.

Igor Pavli~i}, gradona~elnik Novog Sada(Novosadska televizija, Objektiv 22, 28. mart 2012)

OTVORENA IZLO@BA FOTOGRAFIJAU foajeima Srpskog narodnog pozori{ta sino} je otvorena izlo`ba fotografija pod

nazivom Predstave koje su obele`ile 150 godina SNP-a, koja kroz ovekove~enescene iz predstava, glumce, peva~e i baletske igra~e, govori o vek i po postojanjana{eg najstarijeg teatra. Izlo`bu su priredile Milena Leskovac, Gordana Novkov iMarina Sremac, a otvorio je upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljevi}.

Autori izlo`enih fotografija su: Gavrilo Gruji}, Rajko Kari{i}, Branislav Lu~i},Jovan Polzovi}, Miomir Polzovi}, Ru`a ]iri}, Martin Candir i drugi.

Dnevnik, 29. mart 2012.

OTKRIVENA BISTA MILO[A HAD@I]AU zlatnom kolu najve}ih upravnika Bista Milo{a Had`i}a, nekada{njeg

cenjenog upravnika ovog teatra, otkrivena je sino} u glavnom foajeu Srpskog naro-dnog pozori{ta. Period njegovog dugogodi{njeg upravnikovanja od 1958. do 1979.odavno je ozna~eno kao „zlatno doba” SNP-a, ali su se, verovatno prstima neka-da{nje politike odlo`eni, tek sada za proslavu jubileja ovog teatra, a 22 godine poslenjegovi smrti, stekli uslovi da, i Milo{ Had`i} na|e svoje mesto me|u velikanimaSNP-a, ~ije su biste postavljene u ovom zdanju. Bistu Milo{a Had`i}a, rad vajaraStevana Filipovi}a, otkrio je reditelj Dimitrije \urkovi}.

– Pitanje je sad, kako to radi u pozori{tu upravnik Milo{ Had`i}? Kako to radisa glumcima, i me|u gledaocima, rediteljima, scenografima i piscima? Pitanje jesu{tinsko. Je li to {to radi Milo{ Had`i} stru~nost, je li to talenat, je li to ljubav? E,pa, da. Veliki i lep{i deo Had`i}evog `ivota desio se u pozori{tu. To je njegov `ivot, toje to. A, je li Milo{ Had`i} na vreme provideo ru`nu grotesku na{eg realnog `ivota ine gube}i snove, sklonio se u bajku, i bio poslednji veliki upravnik pozori{ta uNovom Sadu. Posle Jovana \or|evi}a, Branislava Nu{i}a i Petra Konjovi}a. Sanjima zajedno, u zlatnom kolu, velik i me|u njima. Nea to ka`e i govori ova bistakoja sti`e u na{ pozori{ni prostor i zaslugom Had`i}evog kuma To{e Konstantini-disa. To je to. Srpsko narodno pozor{te u Novom Sadu po~inje sa Jovanom\or|evi}em, a vrhuni sa Milo{em Had`i}em – rekao je otkrivaju}i bistu jedan odnajbli`ih Had`i}evih saradnika Dimitrije \urkovi}.

Dnevnik, 29. mart 2012.

TRADICIJA JE DOBAR PODSTICAJ– Za mene je 150 godina SNP-a izuzetno zna~ajan jubilej i do`ivljavam ga vrlo

li~no. SNP je za mene i po~etak i kraj karijere. U tu ku}u sam do{la pedesetih godi-na i bila u njoj dve decenije, da bih se opet kasnije vratila kao {to se vra}amo svojojku}i. Tih dvadeset godina SNP je bilo veliko pozori{te koje je zna~ajno uticalo na svetokove u Srbiji – ka`e Mira Banjac za Blic.

S. Stefanovi} (Blic, 29. mart 2012)

Sa proslave jubileja SNP-a (Foto: Miomir Polzovi})

LUDUS 181–1827

Intervju: Daniel Si~

„Nije dobro ako u komediji nemate zrnodrame, i ako u drami nemate zrno komedi-je”, ka`e Daniel Si~, laureat Nagrade„Ljubinka Bobi}”

Sonja ¬ i r i¯

O b r a z l o ` e nj e

@iri u sastavu: Anita Man~i}, glumica, Vladica Milosavljevi}, glumica, Mili-ca Mihajlovi}, glumica, Bojan @irovi}, glumac i Ivana Dimi}, dramaturg –predsednica @irija, doneo je jednoglasnu odluku da se ovogodi{nja Nagrada„Ljubinka Bobi}”za izuzetnu kreaciju na planu komedije dodeli glumcuDanielu Si~u za ulogu Agrada u predstavi Sve o mojoj majci Pedra Almodovara,u re`iji \ur|e Te{i} i produkciji Beogradskog dramskog pozori{ta.

Daniel Si~ je u ulozi transvestita Agrada (idealnom izazovu za gluma~kukreativnost zbog prirode svoje dvosturkosti) pokazao veliko zanatsko ume}e,ve{tinu i kreativnost. Ne ugledaju}i se nijednog trenutka na poznati filmskimodel tog lika, on je stvorio `ivog, samosvojnog i ubedljivog Agrada, punogstrasti, a da pri tome publika jasno ose}a da ta sme{na brbljiva li~nost krijeneku svoju muku.

Daniel Si~ je u ovoj komplikovanoj ulozi uspeo da bude verodostojan u svimnijansama, da superiorno komunicira sa publikom, da uspostavi balans, dapoka`e empatiju i ne`nost i napokon da postigne ne{to veoma posebno: da igrau paradoksu – hrabro, u jarkim bojama, a istovremeno suptilno i delikatno.Tako je od ove uloge na~inio pravu bravuru.

@iri ~estita i sa zadovoljstvom dodeljuje nagradu „Ljubinka Bobi}” zaizvanredno postignu}e glumcu Danielu Si~u.

U Beogradu, 29.2.2012.U ime @irija, Ivana Dimi}, predsednica, s. r.

Ma koliko imali iskustva svakuulogu radite kao da vam jeprva”, ka`e Daniel Si~, dobitnik

Nagrade „Ljubinka Bobi}“, koju bijena-lno dodeljuje Udru`enje dramskih umet-nika Srbije u znak se}anja na velikuglumicu, a za ulogu koja je tragala~ka,inovativna i koja se mo`e ozna~iti kaosasvim nova smernica gluma~kog izrazana polju komedije. Danielu Si~u ovopresti`no priznanje je pripalo za uloguAgrada u predstavi Sve o mojoj majci(Pedro Almodovar, \ur|a Te{i}, Beo -gradsko dramsko pozori{te).

Imali ste veliku konkurenciju, Mila-na Laneta Gutovi}a, Milorada Mandi}aMandu, Nelu Mihailovi} i Goricu Popo-vi}, ali su kolege izabrale ba{ vas...

To mi je i najva`nije! Ovo je nagradaUdru`enja, mog esnafa, i gde }ete ve}u~ast nego da vas kolege nagrade. Pogoto-vo {to se nisu obazirali na moje godine!Znamo za nepisano pravilo da se ovakvavrsta nagrada dodeljuje glumcu sa ve}imsta`om od mog.

@iri je istakao da se niste povodili zakolegom koji je Agrada igrao u ~uvenomistoimenom filmu, {to je u ovom vreme-nu kad se informacije upijaju kao va -zduh gotovo nemogu}e. Dakle?

Jeste, ~ovek se nesvesno uhvati ve}poznatih sredstava, {to mi je predstavlja-lo ote`avaju}u okolnost. Veliki je problemraditi ulogu koja je ve} poznata sa filma.A u ovom mom slu~aju, na filmu je togenijalna uloga! Lako se u|e u komentarlika, ili ~ak i same te filmske uloge, ili upodra`avanje. Zato sam morao da pristu-pim liku kroz ne{to novo, da se uhvatimza ne{to druga~ije, ne{to {to bi mi dalomotiv da ga igram. Tra`io sam po inter-netu tog glumca, hteo sam da vidim kakogovori, kako se pona{a, {ta je on u stvari.I shvatio sam da je on stvarno transve-stit. To zna~i: nema {anse da uradimAgrada kao on, ja to nisam, ja sampotpuno druga~iji! Ukratko, morao samda tragam za nekim svojim unutra{njimsvetom, za nekom `enom u sebi, za mo -jom Animom. Agrado je an|eo od ~oveka,on `eli da ljudima u~ini `ivot lep{im.Ve}ina ljudi to ne mo`e, niti ima potrebuza tim. A on je hrabar, pa se upustio usve to. Zanimao me je Agradov `ivot dokje bio kamiond`ija, pre nego {to je izvr{iosve te operacije i postao transvestit. Kakoje on sedeo sa drugim kamiond`ijama ipio pivo? Kako se ose}ao, koliko mu jebilo neprijatno zato {to je neko drugi?Kako neko ko je kamiond`ija odlu~i dapostane `ena? Kako mu je izgledalakabina? Verovatno je umesto fotografijagolih lepotica bila izlepljena njegovimfotografijama kojima je docrtavao {mikui frizuru!

Kako ste do{li do nekih upe~atljivihre{enja, na primer izgleda Agrada?

Posmatrao sam neke transvestite, davidim kako likovno izgledaju i nisam biozadovoljan nijednom formom. Hteo samda Agrado bude iznutra `ena. I ondasam nai{ao na spot grupe „The Knife” ukome peva transvestit. Njegovi pokreti su

bili izuzetno svedeni, on je iz kukova bio`ena, iz materice koju nije imao. I ondasam rekao: evo ovo bi moglo da mi pomo-gne.

Tu je obi~no i reditelj koji poma`e...Svakako, svi poma`u! Ali znate ka -

ko je: svaku ulogu, ma koliko imali isku-stva, vi uvek radite od nule. I ne znatekuda }ete oti}i. Uvek imate sli~ne straho-ve, nedoumice, bez obzira {to vam svioko vas poma`u da ih savladate.

Agrado je sme{an, ali i tu`an lik,barem onako kako ste ga pokazali. Ka`ese da je najte`e igrati „na ivici”.

Nije lako, nije. Moj profesor je uvekgovorio da nije dobro ako u komedijinemate zrno drame, i ako u drami nema-te zrno komedije.

Vama takve uloge nisu novost, naprimer u predstavama Gospodin Foka(UK „Vuk”, Gordan Mihi}, Ninoslav [}e -panovi}) i Ne igraj na Engleze (BDP,Vladimir \ur|evi}, Sta{a Koprivica),tako|e igrate „na ivici”?

Gospodin Foka je divna predstava,Paulina Manov i ja smo diplomirali igra-ju}i je, i ona `ivi ve} 12 godina. To je na -{a predstava. U njoj gotovo da i nemateksta, sve ide lagano, duhovito, a setno.Nema ~oveka koji posle te predstave nijebio punog srca.

Koliko }e i kako predstava biti sme -{na, zavisi i od publike.

Na primer, na nedavnom izvo|enjupredstave Ne igraj na Engleze, publikaje bila vrlo raspolo`ena za smeh...

Jeste, publika je uvek vrlo sme{ljiva.I postoji opasnost da odvu~e glumca, pada glumac po~ne da joj se ulaguje, dapodsti~e njen smeh. Re{enje je u meri: jaho}u da vas nasmejem, i ja }u to uraditi.Ali onoliko koliko ja to ho}u i kad ho}u.A ako vas ne nasmejem, ne}u vas vu}iza rukav da se smejete. Ne igraj naEngleze je tra`ena predstava, odigralismo je vi{e od 150 puta, i ljudi se ljute {tone mogu da dobiju kartu. Neka buduuporni, bi}e karata!

Osim pomenutih naslova, igrate i upredstavama Beogradskog dramskogpozori{ta Bu|enje prole}a, Falsifikator,Let iznad kukavi~jeg gnezda i U polacene – ukupno sedam. Mnogo?

Nije, nikako nije. Nije naporno akose voli. Ove sezone pozori{ta imaju manjepremijera, znamo da je to zbog nemanjanovca, pa je dobro {to imam stare pred-stave. Ne verujem da su pozori{ta ba{toliko veliki izdatak za Grad da mora dase {tedi ba{ na njima. Mi, naravno,mo`emo da izdr`imo bez novih predsta-va do kraja sezone, ali ve} vi{e od toga –sumnjam. Publika mora da dobije novo,ina~e je ne}e je biti. [ta }emo onda? Neverujem da Gradu treba takav razvojdoga|aja.

Mo`da }e jednog dana biti prilike iza neku ulogu klasi~nog dramskog re -pertoara?

Igrao sam klasi~ne tekstove dok sambio u Narodnom pozori{tu. Moje sada{njepozori{te je druga~ije, ali ko zna. I Beo -gradskom dramskom bi lepo stajao jedanTenesi Vilijams na primer, pa i neki[ekspir, za{to da ne. Ima vremena,sva{ta }e sejo{ igrati.

TRAGAM ZA UNUTRA[NJIM SVETOM

Daniel Si~

Sve~ano uru~enje Nagrade „Ljubinka Bobi}” (Foto: Aleksandar Jovanovi})

le`avanja jubileja (sezone 2010/11. i2011/12.) ponovili smo se i premijeramaKarmine burane Karla Orfa, Pikove da -me ^ajkovskog, Nu{i}evog Uje`a, [ek -spirovog Timona Atinjanina, Bulgakovl-jevog Zojkinog stana, Urnebesne tragedi-je Du{ana Kova~evi}a, Parastosa u be -lom Miroslava Anti}a, Krcka ora{~i}a,Rosinijevog Seviljskog berberina Pre -sre}nih ljudi Predraga [trpca, Najav -ljenog ubistva Agate Kristi, a uskorosledi i premijera Pri~a iz Be~ke {umeEdena fon Horvata, balet Sta{e Zurovca oMilevi Ajn{tajn...

„U me|uvremenu smo putovali, pa inakon pauze od skoro ~etvrt stole}a biliprvi teatar iz Srbije koji je izveo pred-stavu na sceni zagreba~kog Hrvatskognarodnog kazali{ta. Naravno, HNK Za -greb nam je uzvratio gostovanje. No danismo bili dobri doma}ini samo Za -grep~anima, mogu posvedo~iti svi koji sugostovali kod nas, izme|u ostalih i dele-gati Generalne skup{tine Evropske teta r -ske konvencije, odr`ane u organizacijiSNP-a u Novom Sadu.

„Zaprepastio me je, razume se pozi-tivno, i potez Mom~ila Drobnjaka, neka-da{njeg stipendiste SNP-a a danas pen -zionisanog lekara iz Nema~ke, koji se ugodini jubileja setio svog Teatra i veliko-du{no mu darivao dona~iju od 50.000evra.

„Pa ipak ne mislimo da su ove dveuspe{ne sezone, kao i nekoliko prethod-nih, ili sve presti`ne nagrade, te sva la -skava priznanja koja smo dobili u minu -lih desetak godina, dovoljan zalog za bu -du}nost, ravan onome {to smo naslediliod Jovana \or|evi}a, prvog upravnika,te njegovih naslednika, me|u kojima je ilegendarni Milo{ Had`i} koji je dve de -cenije upravljao SNP-om.

„^eka nas, naime, jo{ mnogo posla –ponajpre nove premijere, me|unarodnekoprodukcije, doma}a i inostrana gosto-vanja, u~e{}a na festivalima u zemlji iinostranstvu, ali i definitivno usvajanjesistemskog finansiranja programskihaktivnosti i me|unarodnih gostovanjaSrpskog narodnog pozori{ta, bri`ljivoodr`avanje svega {to smo rekonstrukci-jom dobili, objavljivanje EnciklopedijeSrpskog narodnog pozori{ta, nabavkanove, savremene, scenske opreme, aiznad svega nastavak procesa restruk-turiranja SNP-a. Tek kada u praksi o`ivinova organizaciona {ema, definisananovim Statutom, a s njom bude uspo sta -vljen, te primenjen novi model rada, upotpunosti }emo potvrditi da pripadamokulturnoj Evropi.

„Tada }e neki od budu}ih upravnikaSrpskog narodnog pozori{ta na pitanje:’Kako se ose}ate kao upravnik najstarijeprofesionalne teatarske institucije u Sr -ba’, mo}i da odgovori: ’Hvala na pitanju,dobro’.”

Povodom velikog jubileja otvorena jeizlo`ba Predstave koje su obele`ile istori-ju SNP-a i otkrivena bista Milo{a Ha -d`i}a, jednog od biv{ih upravnika togteatra. Kada je o nagradama re~, Zlatnemedalje „Jovan \or|evi}” dodeljene suprvaku Opere SNP-a Branislavu Vukaso-vi}u, ko reografu Krunislavu Simi}u,balerini So nji Vuki}evi}, kompozitorkiAleksandri Vrebalov. Specijalne medalje„Jovan \or |evi}” dodeljene su Maticisrpskoj, Gradskoj biblioteci Novi Sad,Narodnom po zori{tu iz Beograda i Hr -vatskom narodnom kazali{tu iz Zagreba.

A me|u laureatima je i Ludus, komeje najstariji srpski teatar dodelio Plaketupovodom svogjubileja.

8

Intervju: Miro Gavran

LUDUS 181–182Lu

Kad pi{em mislim na glumce

TAJNA GRETE GARBOKrajem februara u Madlenianumu

premijerno je izvedena predstava

Tajna Grete Garbo Mira Gavrana u

re`iji \ur|e Te{i}. Poznati pisac za Lu -

dus govori o pomenutom komadu, svomstvarala{tvu, pozori{tu...

Njeno pravo ime bilo je Greta Gustav-son. Ro|ena je u Stokholomu 1905. godi-ne. @ivela je do 1990. u Njujorku. Prvi

film kao Greta Garbo snimila je u Holivu-du 1922, poslednji 1941. godine. Omiljenikolega bio joj je Gari Kuper, a ona Hitle-rova omiljena glumica. Bila je lepa, kaostvorena za uloge fatalnih `ena. Velikazvezda. Iznenada je zauvek napustilasvet filma i povukla se iz javnosti. Njen`ivot je nakon toga ostao tajna.

Pisac Miro Gavran ~esto i ve{to pi{edrame koriste}i rupe u biografijama po -znatih koje popunjava fikcijom i potre-bom {iroke publike da zaviri u `ivotepoznatih. Ali, za razliku od grubih i ne -vaspitanih na~ina savremenih tabloida,on to radi na starinski, melodramskina~in. Takvi su njegovi komadi LjubaviD`ord`a Va{ingtona, ^ehov je Tolstojurekao zbogom, [ekspir i Elizabeta iTajna Grete Garbo. Ovu poslednju napi-sao je kao da zna ono {to niko nije uspeoda sazna – razlog zbog kog se iznenada,na vrhuncu karijere, iz filma i javnostipovukla slavna Grterta Garbo. Pisac ko -mada bio je gost na premijeri u Madle-nianumu.

Vi ste, dakle, taj koji zna tajnu GreteGarbo. Kako ste doma{tavali pri~u onjenom `ivotu i napisali ovaj komad?

Poznavao sam neke faktografske po -datke o njenom `ivotu i prou~io sve {to jebilo dostupno. Njena tajna je ostala tajnado kraja, ali je meni dala veliki prostor zama{tanje. Prezadovoljan sam predsta-vom u Madlenianumu. Tanja Bo{kovi} jeizvanredna u naslovnoj ulozi. Ovo je sup -tilna drama koja tra`i poseban pristup.Glumci su ovde dali svoj maksimum, akad pi{em uvek mislim na njih i na pu -bliku.

Pi{ete komade tako {to doma{tavatebiografije poznatih li~nosti, kako biratepri~e i ideje?

Napisao sam nekoliko takvih drama,imam i drugih, savremenih drama, aliove se vi{e izvode. Uvek mi je za te drameva`no ono {to nije napisano u znanimbiografijama. Ono {to mo`e biti druga -~ije. Volim da se poigravam istinom i danapi{em svoju dodatnu istinu, tako dagledaoci dobiju ne{to {to su znali o timosobama i karakterima, ali i ne{to novo{to }e ih iznenaditi. Biografije poznatihljudi veoma su inspirativne, ali mogu bitii zamka ako se radi dokumentarno. Zatonikada nisam pisao dokumentarnu dra -mu, nikad nisam napisao ni istorijskudramu, ve} komade sa istorijskom poza-

dinom. Nastojim da te velike ljude po -ka`em kao male i obi~ne osobe sa sva ko -dnevnim problemima, ali tako da sa~u -vam posebnosti njihove biografije.

[ta ste saznali o Greti Garbo istra -`uju}i materijale, van konteksta va{egkomada, ko je ona bila?

Mislim da je bila veoma zanimljivaosoba koja je svoju privatnost `elela dasa~uva daleko od javnosti. I ve} mi se tudopala. Volim kad ljudi umeju da ka`uda im je dosta toga {to rade. Video sam daje Greta bila veoma sretna sa svojom glu -mom, to je nju ispunjavalo, ali nije `elelada svoj privatni `ivot pokazuje javnosti. Ito sam nekako razumeo, ta bliskost saprijateljima i porodicom glumcima i svi -ma iz na{e profesije poma`e da se neumislimo i ostanemo normalni. Svetlareflektora umeju jako da povuku ljude katome da umisle da su ne znam ko, a ondaimaju probleme sa sobom. Greta nije sebe`elela u javnosti. S druge strane, fascina-ntno je i to {to se sa 36 godina povukla izprofesije, na vrhuncu slave. Malo je ta -

kvih primera u ovoj umetnosti. A onda icela njena `ivotna pri~a koja je i{la odvelikog siroma{tva u detinjstvu do togholivudskog glamura. Njoj je, rekao bih,te{ko padalo i jedno i drugo. Bila je tojedna bogata biografija i sna`an karak-ter i sve to me je nadahnulo da napi{em ineke stvari kojih nema u njenoj biografi-ji, da izmislim tri lika koja nisu postojalau njenom `ivotu, ali koja su mogu}a.

[ta ste poslednje napisali i kako suplasirani va{i komadi?

Nedavno je bila premijera predstaveSve o `enama u Njujorku, re`irala jemlada Sanja Be{ti}, uskoro }e u Antver-penu biti premijera moje drame ^ehov jeTolstoju rekao zbogom, u Moskvi me o~e -kuje novo izvo|enje komedije Papu~ari.Moji komadi }e se dosta izvoditi po svetuove godine, od Dablina do Belorusije.Neobi~na drama Parovi je poslednje {tosam napisao, u njoj 24 lika tuma~i 6 glu -maca, i uskoro }e bitipraizvedena.

O. Milo{evi}

\UR\A TE[I] O „TAJNI GRETE GARBO”

„Istra`ivala sam sve {to je dostupno o njoj, ~ega je bilo malo jer je ona stvar-no tajanstvena li~nost. Povukla se u trenutku najve}e slave i `ivela posle jo{dosta dugo, 84 godine. Veliki deo njenog `ivota je stvarno ostao tajna jer je onatako htela. Dala je samo jedan intervju pred kraj `ivota i na pitanje kako je`ivela odgovorila je kratko – veoma zanimljivo. Ni{ta nam nije otkrila. Bavilismo se dokumentarnim materijalom u smislu faktografije, filmova, ali sam~esto u procesu napominjala da je to {to radimo fikcija, ne dokumentarna dramao `ivotu Grete Garbo. I upravo je to ve{tina Mira Gavrana, {to prona|e rupu ubiografiji, a i u zakonu, pa po~inje od momenta kada mi vi{e ne znamo ni{ta, odtrenutka kad se ona povukla iz javnosti. Moja ideja je bila da u prve dve scenepublika vidi Gretu Garbo, da poveruje da je to ona onakva kakvu smo je svido`iveli, a da posle toga to vi{e ne bude bitno, jer je u pitanju melodrama u kojojse identifikujemo sa Gretom Garbo zato {to je poput nas, sa `ivotnim problemi-ma. Tako nam i na{i `ivoti bivaju lep{i i sre}niji.”

Govore}i o izboru glumaca \ur|a Te{i} ka`e: „U Madlenianumu su organi-zovali javno ~itanje komada i publika je odabrala ovo. Jako mi se dopada da setako pravi repertoar. Tanja Bo{kovi} je ve} bila tu. To mi se dopalo i pozvala samostale glumce da joj se pridru`e u podeli. I zaista, Tanja Bo{kovi} je pravi izborza ulogu Grete Garbo. Ona u ovoj pri~i prepoznaje veliku usamljenost `ene i~e`nju za blisko{}u. Lepota, gracioznost i zavodljivost se za ovakvu ulogupodrazumeva, a to je Tanjin prirodni dar. Ona Gretu razume i brani na na~inkako samo glumica mo`e razumeti glumicu.”

TANJA BO[KOVI] O GRETI GARBO

Kada je jedan mladi} 80-ih godina pro{log veka na ulici u Njujorku prepoz-nao slavnu glumicu i pitao je „Vi ste Greta Garbo?”, ona je odgovorila „Bilasam...” – taj detalj je i deli} ove predstave. Ali vi sad stvarno mo`ete re}i da stebili Greta Garbo. A Tanja Bo{kovi} o tome veli: „Moram najpre da ispri~am kakosam imala veliku sre}u da je slu~ajno u Njujorku vidim u`ivo, kao taj mladi}.Samo se to dogodilo, videla sam je i prepoznala, ali se u meni dogodilo ~udonakon tog slu~ajnog susreta. @ivela sam tada u Njujorku, sticajem okolnosti onaje `ivela u kraju u kom sam {etala mog sina. To je za mene tada bio uzbudljivdoga|aj. I evo sada, posle toliko godina desi se to da sam mogla da se pozabavimnjenim `ivotom. Punih {est meseci sam istra`ivala materijale, tra`ila je, nalazi-la, gubila i ponovo pronalazila. U stvari, u`ivala sam u ovom komadu i ulozikoju sam mnogo `elela. Mislim da je ta uloga do{la u pravom trenutku za menei sa ekipom koja je odli~na. Bio je veliki aplauz, a ja uzbu|ena, a onda sam stalai sebi rekla, pa zaslu`ila sam zato {to sam na nogama istrpela to {to dugo nisamigrala. Punih 12 godina nisam imala premijeru.”

Tanja Bo{kovi} dodaje zatim da je velika diva imala komplikovan `ivot, alii veliki dar i bezobzirnost. „S druge strane, bila je hrabra i odva`na da seodupre svemu {to mo`e da okrnji njeno dostojanstvo. To mi je bilo jako uzbu-dljivo. I ako je iz bilo kog ugla branim, onda je to iz velikog divljenja {to jesa~uvala dostojanstvo po svaku cenu. Zamislite taj ogromni dar koji je u jednomtrenutku ugu{en na pola puta. Stala je i rekla dosta je. Skidam joj kapu na tome.Bude mi ponekad `ao {to nije snimila jo{ filmova. Mislim da je bila izuzetna,moderna, neobi~na i neponovljiva glumica. Nadasve, ona je slu`ila kao uzorlepote, ~ak i sada mnogo godina nakon {to je nema. Su{tinski je slu`ila lepoti.Njeno interesovanje za svaku vrstu umetnosti, za slikarstvo, za muziku bilo jeo~aravaju}e. Umala je da bude i slobodna i na tome joj se divim. Slobodna odsvega, i od sopstvene sujete. Ona traje preko svog `ivota i jo{ dugo }e trajati tacrno-bela diva.”

IZLO@

BA LIK

OVNIH

RADO

VA

Tanja Bo{kovi} kao Greta Garbo u predstavi Tajna Grete GarboAutor crte`a: Sta{a Rako~evi}, III razred

Miro Gavran

LUDUS 181–1829

Pri~a o predstavi „Staklena mena`erija” uNarodnom pozori{tu Beograd

Predstava „Plodni dani” (Atelje 212) sa tka na je od istini-

tih pri~a ljudi koji se godinama bore da postanu roditelji

Sa Borisom Lije{evi}em o predstavi „Plodni dani”

Drama Staklena mena`erija, koja jeTenesija Vilijamsa posle prai zvo -|enja na Brodveju 1944. godine

prvi put vinula u teatarske visine, premi-jerno je izvedena 16. marta na Sceni„Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{ta uBeogradu.

I danas, nepunih sedam decenija ka -snije, ova pri~a o usamljenosti i nemo}i,neprestano opseda pozori{ne i filmskereditelje {irom sveta. Komad, koji jezapravo postao nukleus za sve ono {to }eVilijams kasnije napisati (Tramvaj zvani`elja, Tetovirana ru`a, Ma~ka na usi ja -nom limenom krovu, Slatka ptica mla -dosti, No} iguane...), svoje po~etke imaoje u kratkoj pri~i Portret devojke u stakluiz koje je prvo nastao scenario a potom idrama. Tu ovaj dramski klasik 20. vekaprikazuje oporu atmosferu poreme}enihporodi~nih odnosa kojima je tek oko{taladru{tvena konvencija prepreka za ne -zaustavljivu provalu o~aja. Majka `eli dase svi ukalupe u kli{e, sin ma{ta o slobo-di, a }erka se opredelila za izolaciju. Iakosu im snovi razli~iti, postoji zajedni~kore{enje koje je u rukama mladi}a – gostakoji im dolazi u posetu. Sre}a je tako na -dohvat ruke. Ipak da li je ona dosti`na...

„Pa, sre}a je uvek nedosti`na i neuh-vatljiva”, ka`e, kroz smeh, reditelj Ra do -slav Milenkovi} i obja{njava da je to zbogtoga „{to mi nismo stvoreni za sre}u, jerona nije priro|ena ljudskoj prirodi”.

„Sve na{e nevolje, svi na{i problemi,svi gresi dolaze od `elja. Budu}i da jesvet tako ustrojen da nas stalno ve`ba inagoni na `elje, na nove i nove `udnje,nama se ~ini da nam je `ivot zaista te -`ak, da je pun patnje, bola... U takvimokolnostima ispada da smo, na kraju, svinesre}ni i da svi protra}imo svoje `ivote”,smatra Milenkovi} koji je uloge poverioOlgi Odanovi} (Amanda Vingfild), BojaniStefanovi} (Lora), Aleksandru \urici

(Tom) i Mihailu La|evcu (D`im O’Ko -nor).

Milenkovi}eva koncepcija, dakle, usvakom slu~aju ne nudi sre}u, ali }e zatosvojoj publici iskreno ponuditi razmi -{ljanje o istini. Jer tu la`nu sre}u ionakosvakoga dana u ogromnim koli~inamaprimamo kroz razne medije, dok je istinapotisnuta i ba~ena u drugi plan. Ona jezaboravljena, ostavljena... Dana{njoj pu -blici Staklena mena`erija }e, bar nakra -tko, dati ono najva`nije, {to svet vi{e nenudi – pravo na izbor, pravo da se iza -bere istina, ~ak i kada ona ne nudi sre}u!

„Ovo je prelep, ~aroban komad kojigovori o ljudskoj krhkosti. Jer krhki su ioni {to se prave jaki, i oni {to misle da sujako jaki, i oni koji kriju svoju krhkost...Dakle, ovo je pri~a o tome kako smo slabii o pravu da se bude slab. ^ovek ima pra -vo da bude slab, da bude }opav, hen di ke -piran... Da, on ima to pravo, ali ne zbogpoliti~ke korektnosti, nego zbog svojeduboke ljudskosti. Ta duboka ljudskost jejedina mera stvari”, ocenjuje Milenkovi}.

Podse}anja radi, kultni Vilijamsovkomad poslednju premijeru u srpskojprestonici, kada je re~ o repertoarskimpozori{tima, imao je pre vi{e od dve dece-nije, 27. decembra 1991. godine. Na sce -nu Beogradskog dramskog pozori{ta po -stavila ga je uspe{no Ljiljana Todorovi},a u podeli su bili Ljiljana Krsti} (Aman-da), Merima Isakovi} (Lora), @arko Lau -{evi} (Tom) i Irfan Mensur (O’Konor).

Ina~e, prema mi{ljenju Vilijamsovihsavremenika, to je i njegova li~na pri~a.Tom, koji iznenada napu{ta porodi~ni ~e -tvorougao, zapravo je lik pisca u unutra -{njem ogledalu, dok se njegova psihi~kibolesna sestra mo`e prepoznati u likuLore.

Njih dvoje, kao ~lanove okrnjene po -rodice Vingfild, u ulozi majke predvodiOlga Odanovi} koja se veoma obradovalaRaletovom pozivu da bude deo ovog divno

napisanog komada. „Dopada mi se njego-va rediteljska koncepcija. Rale nas je vrlopa`ljivo i delikatno vodio kroz ovu pri~ubiraju}i najfinija sredstava za gluma~kiizraz. Mene je u svemu ovome ’vuklo’traganje za istinom, na kome je on i insi-stirao”, ka`e prvakinja Narodnog po zo -ri{ta i dodaje da njena Amanda pravigluma~ki izazov. „Ona je jedna vrlo jaka`ena, puna `ivota. Velika je ~ast biti udru{tvu svih glumica koje su igraleAmandu. S jedne strane, na neki na~in,to mo`e da predstavlja i odre|eni teret,ali s druge strane, nesumnjivo, ovo je je -dna od onih uloga koju bi svaka glumicapo`elela da igra.”

Veoma izazovan gluma~ki zadatak,po sopstvenom priznanju, dobio je i Alek-sandar \urica koji nagla{ava da je u pi -tanju „velika uloga, u istoriji drame je -dna od najcenjenijih”. „Posebno mi sedopada {to nam je Rale, koji je i glumac ireditelj, pru`io {ansu za mnogo slobode uigri. Vilijams je napisao vi{eslojan ko -mad i {ta god u njemu tra`io, radoznaoglumac mo`e i da prona|e. U tome je nje -gova veli~ina.”

Bojana Stefanovi} nam, do najsitni-jih detalja, „skenira” lik svoje junakinje

Lore za koju tvrdi da je, uprkos tom hen -dikepu zbog kra}e noge, „u glavi potpunozdrava, normalna, pametna i draga `e -na”. „Vilijams je napisao vrlo potresnupri~u. Moj lik je do sr`i povezan u to klu -pko jedne zajedni~ke tuge i veoma mi jebilo izazovno da to do~aram na sceni”,ka`e na{a sagovornica.

U tom galimatijasu zajedni~ke tugeAmanda }e sebe sasvim svesno smestiti ula` o boljem `ivotu, posesivno dr`e}i svo -ju decu u isto takvoj la`i, sasvim nespre -mna na bilo kakav trenutak koji bi mo -gao na videlo izneti sasvim bolnu istinu.U dana{njem svetu, temeljenom na na -metnutoj kompeticiji potro{a~kog dru -{tva, najavljenog u Staklenoj mena`eriji,uspe{nost je postala osnovni i glavni kri -terijum. Drugim re~ima, biti obi~an,svakodnevan, normalan, a samim tim irazli~it, odnosno „neuspe{an”, danas jenajve}i greh. To bi, svakako, trebalo iz -be}i po svaku cenu, najbolje kroz la` osopstvenom `ivotu, kroz iluziju o uspe -{nosti i permanentnoj potro{a~koj sre}i. Sdruge strane, onima koji nemaju snageda sebe la`u kako su deo uspe{nog dru -{tva, ostaje samo jedan izlaz – staklenamena`erija, imaginarna slika neposto-

je}eg sveta u kome su ljudi dobri i kad susasvim obi~ni i jednostavni...

„Interesantno je da je ta otu|enost,koja je u vreme nastanka ovog komadabila glavna tema, neverovatno sazrela dodana{njeg dana”, prime}uje Mihailo La -|evac i dodaje: „Postala je jo{ ve}i prob-lem kojim se, ~ini mi se, ne bavimo do vo -ljno. Ne toliko u pozori{tu, koliko priva -tno. Amanda i moj lik su mi najbli`i usmislu da ih najbolje razumem, madashvatam i Toma i Loru. Ne postoji nije -dan lik koji nije u pravu. Niko od njih ~e -tvoro ne radi ne{to pogre{no. Svi su apso-lutno u pravu. Zbog toga i dolazi do tenesre}ne sudbine i tragedije u njihovim`ivotima. Ali ako promenite ugao posma-tranja, mo`ete i da ka`ete i da je svakou`asan, iako nije tako. Amandu i D`imanajbolje razumem zato {to njih dvojeimaju taj mehanizam koji smo morali daizgradimo u dana{njem vremenu, a kojija, negde, posedujem. Dakle, potrebno jeskupiti snagu, a potom udahnuti, izdah-nuti, nabaciti osmeh i krenuti dalje. Mo -ramo da guramo i onda }e svebiti u redu.”

Mikojan Bezbradica

Kada mu je na 45. Bitefu me|u na -rodni `iri dodelio gran pri festivalaza predstavu Elijahova stolica,

reditelj Boris Lije{evi} je to do`iveo kaoteniser koji je pobedio na Vimbldonu. Izaista, u konkurenciji su bile predstavenekoliko najzna~ajnijih evropskih redite-lja – Hajnera Gebelsa, Franka Kastorfa,Jana Fabra. Na pitanje {ta je slede}eBoris Lije{evi} odgovara: „Rolan Garos![alim se. Nemam pojma, kako bog da. Nerazmi{ljam o tome. U`ivam u saznanjuda je moja predstava pobedila na Bitefu.Ma|utim, koliko je to divno u isto vreme ioptere}uje. Prime}ujem kako ne pro|e nidan a da se ne setim toga. Divno je `ivetisa tim da ste pobedili na Bitefu, ali je to iteret koji podrazumeva odgovornost.”

Skroman, jednostavan, vredan i ne -pretenciozan Boris Lije{evi} nastavlja daistra`uje i ispisuje svoj osobeni rediteljskirukopis. Jedan od njegovih pravaca jedokumentarna drama. Po~eo je pre dvegodine sa ^ekaonicom koju je sa~inio odispovesti ljudi koji ~ekaju ili su ostali bezposla, presli{avaju}i ovo na{e nimalolako tranzicijko doba. Na istom mestu, uTeatru u podrumu Ateljea 212, sa istommu{kom postavom u ekipi i sa glumica-ma koje mogu sve, Boris nedavno posta-lja predstavu Plodni dani. Ovoga putadramatizuje sa svojom suprugom Jele-nom Kislovski Lije{evi} tekstove koje su

nalazili na internet forumima. Istra ̀ i -vali su iskustva parova koji `ele, a nemogu da postanu roditelji.

O tome {ta je ovoga puta bilo va`noza nastanak predstave reditelj ka`e: „Biomi je va`an na~in dolaska do materijalaza predstavu. Tema je roditeljski instinkt.To {ta se de{ava kada mladi ljudi nemogu da postanu roditelji, kada im topostane opsesija, kada se u to ume{a tra -dicija, sopstvene `elje, dru{tvo koje na -me}e svoje vi|enje problema i tu|ih `i -vota. Onda i kako ti ljudi postaju `rtvesopstvene `elje, ali i medicinskih ustano-va, razli~itih dijagnoza. To su te nevidlji-ve drame, nevidljivi uzdasi, suze, radostii patnje. To su one drame koje mene inte-resuju a ne izlaze iz okvira ku}nih ~etirizida. Hvala bogu, neki ljudi su mi seponovo odazvali i pustili su mene i moju`enu u taj svoj prostor, da nam poklonesvoje drame i bolne periode u njihovim`ivotima.”

Boris i Jelena su od replika koje sunalazili na internetu i materijala koji sudobili u intervjuima gradili likove, ka -raktere, situacije, okolnosti. Tako je na -stao dramski tekst Plodni dani. To su isti-nite pri~e ljudi koji se godinama bore saneplodno{}u. Iskrene, dirljive, na mo -mente duhovite i bolne pri~e.

Na pitanje kako se prave dokumen-tarne drame Boris odgovara: „Ja u stvari

ne znam odgovor na to pitanje. Imao samiskustvo predstave ^ekaonica, pa samponovo krenuo sa diktafonom, jer nisamznao kako druga~ije. Onda sam po inter-netu tra`io svedo~anstva o tom pitanju.Na{ao sam razli~ite sajtove koji govore oroditeljstvu, ali ima jedan na{ sajt, „Ko -levka” se zove, i na njemu forum kojigovori o neplodnosti. Forumi obi~no slu`eza razmenu informacija. Me|utim, naovom forumu se razmenjuju najsna`nijeemocije, ~esto sa ljudima koje nikad nisusreli. Video sam da unutar tog forumapostoji ne{to kao porodica u kojoj se ljudine poznaju, ali imaju isti problem i ra z -menjuju misli kakave ne razmenjuju nisa svojim uku}anima.”

Govore}i o tome kako se njegova su -pruga Jelena uklju~ila u ~itavu pri~uLije{evi} veli: „Ona je konstatovala da su`ene uglavnom nosioci ovih problema injihovo re{avanje manje ide preko mu -{kih le|a. Zajedno smo pravili razgovorei uvek je ona bila ta koja bi pokrenulaljude da govore. Njoj su se nekako lak{eotvarali nego meni i ona je ponela velikideo posla u prikupljanju materijala i nji -hovoj obradi za dramu.”

Opasku da je to zapravo pri~a o tomekako svaki ~ovek ima neku svoju dramuu `ivotu Boris Lije{evi} komentari{e:„Iskustva rada na dokumentarnim dra -mama su me nau~ila da svaki ~ovek u`ivotu ima neku svoju veliku dramu i toje neiscrpan materijal... Kada raditedramu, dokumentarnu ili nedokumen-tarnu, morate kao reditelj dati odgovorena sva pitanja. Gde se de{ava, za{to i ka -ko se de{ava? Za predstavu Plodni daninajte`e mi je bilo da dam odgovor na

pitanje Gde? U ^ekaonici sam ve} u na -slovu imao odgovor, a ovde nisam imaopojma {ta da ka`em glumcima gde se tode{ava. Kada sam na{ao pomenuti fo -rum, shvatio sam da dramski prostor tre -ba da bude sajber prostor. To mi je bilavodilja kroz predstavu koja mi je ukaza-la na jo{ neke zna~ajne podatke: u savre-menom na~inu `ivota fizi~ki susret vi{ene mora da bude uslov razmene emocija,dru`enja i ljubavi. To sada mo`e i ako seljudi ne poznaju. A onda, dalje, na inter-netu sam video i neke zastra{uju}e ~inje-nice, a to je da je genetika danas roba.Danas se na crno mogu kupiti i `enskimu{ki reproduktivni materijali i dete mo -`e biti napravljeno od materijala ljudikoje ono nikad ne}e upoznati i koji ne -maju veze sa onim osobama koje smatrasvojim roditeljima. Onda se tu postavlja ipitanje identiteta. I tako ja opet dolazimdo pitanja identiteta koje me, ne znam iz

kojih razloga, toliko zaokuplja u pozo -ri{tu. Verovatno je to kroz istoriju naj -zna~ajnije pitanje kojim se bavi teatar.Rade}i ovu predstavu shvatio sam da usavremenom `ivotu ne samo {to fizi~kisusret vi{e nije va`an za ra|anje emocijave} ni fizi~ki susret vi{e nije va`an zanastanak novog bi}a.”

Bez scenografije, samo odli~ni glum-ci na praznoj sceni koji su uspeli darazumeju likove, karaktere i njihove pro -bleme, ali i da taj prazan prostor ispuneose}anjima tih ljudi, koja se ne moguopisati. Te nade u svakom poku{aju dapostanu mame i tate i tuge kada je to neo -stvarivo. Ali i pri~e o tome kako se ~udade{avaju onima koji iskreno `ele i imajuveru, ljubav i nadu u kona~no ostvarenjeroditeljskog instinkta.

Olivera Milo{evi}

S ONE STRANE NADE

Staklena mena`erija u Narodnom pozori{tu Beograd

Plodni dani, Atelje 212

POTRESNA SLIKA LJUDSKE KRHKOSTI

10

Program 40. Festa: dodirne ta~ke sa pozori{tem

LUDUS 181–182Lu

PREPLITANJE FILMA I POZORI[TA„Nisam po~eo kao glumac, po~eo sam kaotehni~ar u pozori{tu”, rekao je gost ovogo-di{njeg Festa Andre Vilms, poznati glumackoji igra u filmu „Avr” Akija Kaurismakija

UBeogradu je od 24. februara do 4.marta odr`an jubilarni 40. Fest, akao i svake godine, na njegovom

programu je bilo dosta dodirnih ta~akasa pozori{tem.

Film Krvoproli}e Romana Polanskogsnimljen je prema drami Bog masakraJasmine Reze, kod nas uspe{no postavlje-ne na sceni Ateljea 212 u re`iji AliseStojanovi}. Polanski je i ranije snimaofilmove po tekstovima inicijalno pisanimza pozori{te, na primer Smrt i devojka(1994), nastao na osnovu drame ArijelaDorfmana – to je film sli~ne forme i te -matike, tako|e fokusiran na problemnasilja. Gotovo ceo film Krvoproli}e odvi-ja se u jednom stanu (osim uvodnog izavr{nog kadra koji kratko prikazujueksterijer). Za ovu vrstu ekranizacije po -zori{nog dela, vrlo kamernog, ~ija seradnja de{ava izme|u ~etiri zida, mo`ese re}i da nije mnogo uzbudljiva. Drugimre~ima, `iva igra na pozori{noj sceni je uovom slu~aju daleko potentnija od film-ske interpretacije, iako je film Polanskog

nesporno vrlo kvalitetno ostvaren, ima -ju}i u vidu izuzetnu igru odli~nih gluma-ca: D`odi Foster, Kejt Vinslet, KristofaValca i D`ona Rajlija. Druga~iji je slu~ajsa filmom 360 reditelja Fernandua Mei -rele{a, koji je baziran na pozori{nomtekstu Vrte{ka Artura [niclera (1900). Zarazliku od Polanskog, Meirele{ je u filmu360 iskoristio rasko{ne mogu}nosti film-skog jezika i snimio delo veoma impresi-vnih formalnih razmera. Radnja se kolo-ritno {eta od ulica Be~a, preko kvartovaPariza, Londona i Bratislave, do Feniksai Denvera, fragmentarne je forme, kao iinicijalni [niclerov komad, pri ~emu sulikovi i doga|aji uzbudljivo osavremenje-ni, prilago|eni dana{njem tehnologizo-vanom svetu. Idejna su{tina je ostalaista, a to je da se kroz paralelno slikanjesudbina nekoliko parova ljubavnika, go -vori o osuje}enoj seksualnolsti u braku,izneverenim vezama, potiskivanim fru -stracijama... Fascinantan je podatak daje ovo ~ak trinaesta filmska verzija [ni -clerovog komada koji je u svoje vreme

izazvao skandale zbog otvorenog bavlje-nja seksualno{}u! To govori o sinema-ti~nosti [niclerove drame koja je, o~igle-dno, kada se pojavila, bila ispred svogvremena, i formalno i idejno.

Na 40. Festu je premijerno prikazan idokumentarni film Puri{e \or|evi}aPla{im se da se sve razume koji prati radJir`ija Mencla u Narodnom pozori{tu, re -diteljski proces i nastajanje opere Zaljub-ljen u tri narand`e. Pored prikaza stva-ranja predstave, u filmu se pojavljuju idetalji iz li~nih `ivota Mencla i \or |e -vi}a, biografija Bogumila Hrabala i kom -pozitora opere Sergeja Prokofjeva. Redi-telj \or|evi} u filmu razgovara sa redite-ljem Menclom o premijeri opere, budu -}em filmu, svojim mukama zbog mon -ta`e itd. Ina~e, Mencl i \or|evi} su prija-telji nekoliko decenija, a \or|evi} je ra -zmi{ljao o ovom filmu kada je Mencl ra -dio Vesele `ene Vindzorske u Narodnompozori{tu 2007, mada je `eleo da se bavinjime jo{ od osamdesetih godina, kadamu je Mencl pomogao da snimi doku-mentarac o Hrabalu.

U vrlo romanti~nom, arhai~nom,toplo nostalgi~nom, apsurdno sme{nomfilmu Akija Kaurismakija Avr, glavnuulogu igra Andre Vilms, gost 40. Festa.Na konferenciji za {tampu odr`anoj to -kom Festa, Vilms je {armantno govorio io svojim gluma~kim po~ecima, prvo uteatru, a onda i na filmu: „Nisam po~eokao glumac, po~eo sam kao tehni~ar upozori{tu. Po{to ih je manje ko{talo damene kao tehni~ara stave na scenu, ~esto

su me uzimali kao statistu. Jednom su midozvolili da izgovorim re~enicu i, nara-vno, zbunio sam se i pogre{io. Rekli su’Ovaj ne zna da glumi’ i vratili me naneme uloge. Polako su mi opet davali re -~enicu-dve i tako sam po~eo da glumim.Posle su do{li i s ponudom za film, ali upo~etku nisam bio dobar, imao sam tre -mu, trebalo mi je vremena. I dalje imamtremu, osim sa rediteljima pesnicima,kakav je Kaurismaki, koji uspevaju davam odagnaju tremu. Kod Kaurismakijaje dobra sposobnost da se rugamo samisebi. A u ovo vreme nam je potrebnomnogo humora da bismo pre`iveli.”Vilms je ve} bio u Beogradu pre nekolikogodina, igraju}i u predstavi Muzej frazaHajnera Gebelsa, koja je odu{evila i pre -varila Beogra|ane na Bitefu – Vilms jebio glavni lik na sceni i protagonista emi -tovanog kratkog filma, snimljenog danranije, dok je publika verovala da gledadirektan video-prenos radnje. Vilms je upozori{tu mnogo sara|ivao sa Gebelsom,a na filmu sa Kaurismakijem i [abrolom.

Umetnik je ura|en gotovo u potpuno-sti kao nemi film, u crno-beloj tehnici, igovori o profesiji filmskog glumca i posle-dicama neprihvatanja tehnolo{kih pro -mena. Glavni akter je zvezda nemog fil -ma D`ord` Valentin, koji odbija da igra uzvu~nim filmovima, {to ga odvodi u kata-strofu (koja bi bila fatalna da nije bilonjegovog dirljivo vernog psa i `ene kojaga voli). Problem prihvatanja promenakoje donose tehnolo{ke novine, u oblastiizvo|a~kih umetnosti, aktuelan je i danasu savremenom pozori{tu. Stavovi umetni-ka i teoreti~ara se kre}u izme|u dve kraj-nosti, ali ipak preovla|uje zdravorazum-ska opcija: da bi pozori{te bilo savremenoi aktuelno i da bi vodilo iole relevantnutrku sa vremenom, treba da prihvati te -hnolo{ke izazove. Ta ideja se implicitnoname}e i u filmu Umetnik, kroz lik glu -mice Pepi Miler koja je prihvatila izazovevremena i postigla ogroman uspeh, nasu-prot Valentinu koji je tvrdoglavo odbijaoda prigrli promene i zato umalo potpunopropao.

Festova publika je imala prilike davidi i nema~ki film Pukotina u {koljciKristijana [vohova – glavna akterka jestudentkinja glume Jozefina, a film anali-zira vezu izme|u njenog stvarnog, nespo-kojnog `ivota i `ivota na sceni. Prikazanoje kako se stvaran `ivot gubi i postajepozori{te – ona u stvarnosti sve vi{e pre -

uzima lik Kamile koji simultano oblikujena pozornici.

Novi Almodovarov film Ko`a u kojoj`ivim bavi se pitanjima intrigantnim zasavremenu pozori{nu teoriju. Re~ je oproblemima igre, glume i pretvaranja usvakodnevnom `ivotu, odnosno problemuidentiteta, njegovog menjanja, konstruk-cije. Protagonista je vrlo uspe{an pla -sti~ni hirurg Robert (Antonio Banderas)koji u nesre}i gubi `enu koju je obo`avaoi nekoliko godina kasnije odlu~i da mla -di}a Vi}entea, koji je navodno silovaonjegovu }erku, pretvori u svoju izgublje-nu `enu, prvo fizi~ki, a onda i psiholo{ki.Intrigantno je prikazana transformacijaVi}entea u Veru Kruz, kopiju njegove iz -gubljene `ene, njegovo postepeno stapa-nje sa likom koji mu je nametnut. Tako setematika ovog filma na specifi~an na~inpribli`ava domenu antropolo{ko-teatro-lo{kih diskusija, Ervina Gofmana naprimer, o tome da dru{tveni `ivot funk-cioni{e prema teatarskim principima,odnosno da je `ivot – pozori{tea svet – pozornica.

Ana Tas i¯

LJUBAV PROIZI[LA IZ INATAVe~e Nikole Ristanovskog u Narodnompozori{tu Beograd

Uznamenitom romanu Me{e Seli-movi}a Dervi{ i smrt, u nizu sjaj-nih re~enica, ima jedna koja

glasi: ’Nemam dva srca, jedno zamr`nju, drugo za ljubav.’ Nikola Rista-novski je ~ovek koji ima srce za pozori{te,za umetnost, za publiku...”, re~i suupravnika nacionalnog teatra Bo`idara\urovi}a kojima je 4. februara pozdraviogosta ciklusa „Susreti” u Muzeju Narod-nog po zori{ta i tom prilikom Nikoli Rista-novskom uru~io srebrnjak ove ku}e nakome pi{e „Ovo pozori{te je Va{ dom”.

Prvak Makedonskog narodnog tea -tra ve} ~etvrtu sezonu igra u predstaviDervi{ i smrt, koju je re`irao Egon Savin,a uloga Ahmeta Nurudina donela mu jemnoga zna~ajna priznanja.

„Svako dete `eli da postane pilot,astronaut ili glumac. Nikada nisam imaoni dokaza, niti bilo kakvih indicija daposedujem ne{to {to bi mi dalo priliku dase bavim glumom. Tek negde sa 19 godi-

na, kada sam odlu~io da upi{em arhitek-turu, neki ljudi su prepoznali da imamsmisla za glumu i sugerisali mi da upi -{em akademiju. Poslu{ao sam ih. ^etiriputa sam padao na prijemnom ispitu isve {to se posle desilo, bilo je iz inata.Dakle, sva moja ljubav koju imam premapozori{tu, proiza{la je iz nekog inata”,otkriva Ristanovski na po~etku razgovo-ra koji je tog hladnog februara u MuzejuNP vodio dramaturg @eljko Huba~. Aveliku zahvalnost {to se danas bavi ovimposlom duguje poznatoj makedonskojglumci Nadi Ge{ovskoj.

Ristanovski je ro|en 23. januara1969. godine u ~e{kom gradu Ostrava, adiplomirao je 1993. na Akademiji dram-skih umetnosti u Skoplju u klasi profeso-ra Vladimira Mil~ina. Po zavr{etku aka -demije, po~eo je da igra u pozori{tu, alikao zamena. „U tri predstave bio samzamena i onda, odjednom se pojavioEgon Savin koji mi je ponudio da igram

Raskoljnikova u predstavi Zlo~in i ka -zna. To je bila prekretnica u ovom momposlu i ispostavilo se da je Egon bio va -`an za sve {to sam radio u `ivotu”, ka`eRistanovski.

Do sada je odigrao vi{e od 2.000 pre -dstava u komadima Gorana Stefanov-skog, Dejana Dukovskog, [ekspira, Moli-jera, Dostojevskog, ^ehova, Gorkog, Gogo-lja, Strindberga, Joneska, Nu{i}a, Ljubo-mira Simovi}a, Krle`e, Bonda... Poredmati~nog teatra, nastupao je i u skop-skom Dramskom teatru i Crnogorskomnarodnom pozori{tu u Podgorici. Na ak -tuelnom repertoaru u Beogradu, poredpredstave Dervi{ i smrt u Narodnom po -zori{tu, Ristanovski igra i na sceni Ate -ljea 212 u predstavi Gospoda Glembajevi.

„Kad malo bolje razmislim AhmetNurudin i Leone Glembaj su jedan te isti~ovek. Razlikuju se samo po svom tempe-ramentu. Dervi{ se de{ava danas. Demo-kratija nije puno bolja od totalitarizma.Dakle, isti mehanizmi vladaju i danas.Zbog toga je Dervi{ i smrt vrlo popularna

predstava i ljudi dolaze da vide ono o~emu i sami razmi{ljaju. Nurudin i Leo nejesu ljudi iz nekog razli~itog vremena, alii jedno i drugo vreme li~i na moje”, ka`eRistanovski o likovima koje tuma~i.

Devedesetih je i u{ao u pozori{te da bi„pobegao od `ivota koji pla{i” ili, kakoveli, „napolju je bilo hladno, a u pozori{tutoplo”.

„Postoji mnogo institucija u koje ljudidolaze iz vi{e razloga. Pozori{te je, ~ini

mi se, jedino mesto gde ljudi zaista dola-ze da bi bili zajedno. Zapravo, dolaze dapodele ne{to: ideje, ma{te, strahove”,navodi Ristanovski.

Popularnost prija, priznaje NikolaRistanovski. Iako je poneo i titulu „^ovekgodine”, smatra da bi vi{e njegovi likovinego on sam mogli nekome dabudu uzor.

S. [ulovi}

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

Nikola Ristanovski (Foto: Sonja @ugi})

Scene iz filma Krvoproli}e Romana Polanskog

LUDUS 181–18211

Intervju: Hana Selimovi}

LJUTI ME POPLAVA NEUKUSA I BANALNOSTI„Rizikovati u pozori{tu je najuzbudljiviji doga|aj u`ivotu jednog glumca”, ka`e Hana Selimovi}

Za ulogu Sene u predstavi Otac naslu`benom putu Ateljea 212, u re`ijiOlivera Frlji}a, glumica Hana

Selimovi} je dobila ~ak ~etiri presti`napriznanja: na zagreba~kim Danima sa -tire Zlatni smijeh, Gran pri sarajevskogMESS-a, Godi{nju nagradu Ateljea 212za najbolju `ensku ulogu u proteklojsezoni i Nagradu za najboljeg mladogglumca „Avdo Muj~inovi}” na pozori -{nom festivalu u U`icu. Za svoj filmskidebi, ulogu u filmu Beli, beli svet MileneMarkovi} i Olega Novkovi}a, dobila jetako|e zna~ajnu nagradu na me|unaro-dnom filmskom festivalu u Francuskoj.Sve to, izme|u ostalog, potvr|uje umet-ni~ki dar ove glumice. Pomenimo i da ubeogradskim pozori{tima igra jo{ i upredstavama Figarova `enidba i razvod iKod ku}e/Kabul u Narodnom, ZbogomSFRJ u Ateljeu 212 i Vi{njik u Jugo slo -venskom dramskom.

Uz nekoliko izuzetno ostvarenihuloga po~etak va{e karijere u pozori{tuje, ako je suditi po nagradama, obele`ilaSena u predstavi Otac na slu`benomputu. Ko je, kakva je ta `ena...?

Moja Sena je nekakav zbir posma-tra~kog iskustva i moje organske prirode.Ona je za mene arhetipska junakinja ukojoj se zbilo neko kolektivno `enskostradanje. Mada nije pisana kao op{tipodnosilac `rtve. @iva je, sna`na, odanaisto koliko je i pora`ena, ranjiva i osve-toljubiva. U takvoj rasko{i jednog likau`ivanje je baviti se time koja gluma~kasredstva odabrati za njeno tuma~enje.^ini mi se da se ovde uvek vi{e i lak{ebavimo ugnjetavanim, tla~enim `enama,stradalnicama koje podnose muke kojeim se nanose, takozvanim trpnim `en -skim ulogama. Mnogo manje bavimo sesnagama koje `ene iznedre da sa timmukama iza|u na kraj. To mi je, izme|uostalog, bilo uzbudljivo u radu na ovojpredstavi. Senu nismo gradili kao onukoja podnosi, nego kao onu koja reaguje.Postojalo je mnogo ~inilaca koji su mepla{ili, ili makar obeshrabrivali. Divilasam se Seni na filmu, divila sam se Senina papiru, nisam znala da li u tom bo -gatstvu ve} ostvarenog mogu i{ta da pru -`im s obzirom na svoja iskustva, odnosnoneiskustva. Me|utim, kada ~ovek oda -bere da se u ne{to upusti, onda se moraupustiti bez ostatka. Bar je tako u momsvetu. Zaboravljaju}i na strah od neuspe-ha, kritike, o~ekivanja i uop{te od svakogpau{alnog ose}anja koje hrani na{eslabosti, odabrala sam rizik. A rizikovatiu pozori{tu je najuzbudljiviji doga|aj u`ivotu jednog glumca.

Dve od pet predstava u kojima igratebave se Jugoslavijom, zemljom o kojoj, sobzirom na va{e godi{te, znate vi{e izpri~a i knjiga nego iz iskustva. Kakav jeva{ odnos prema toj zemlji?

Jo{ ne znam kakav je moj odnosprema bilo kakvoj propasti. Sada mislimda moramo staviti ta~ku na konteksteskore pro{losti kao osnovne tematskeinspiracije. Verujem da je sve dobro {to jeiz toga moglo da se iznedri ve} u~injeno,kao i ono ne tako dobro. Kada se beso-mu~no insistira da odre|eni vremenskikontekst bude glavni izvor dramske pro -blematike, ~ini mi se da u odre|enomtrenutku to postaje jalovo, pa ~ak i ki~.Volela bih da se okrenemo ljudima kaoneiscrpnoj instanci, umesto {to od jednogvremenskog okvira pravimo mitologiju,koja vi{e nije plodna, nego neka, raspiri-va~ka, zlopamte}a. Otac je pri~a o ljudi-ma, porodi~na drama u okviru jednogvremena. A ne o vremenu, u koje }emostrpati i neke ljude koje je to vreme ozle -dilo. Zato je ta tema savremena i svevre-mena. Volim {to sam imala zagrljaj saJugoslavijom kroz svoje predstave, alisada bih `elela da se bavim nekim novimpozori{nim porukama. Tako nekako do -`i vljavam i tu zemlju, kao mit, kao kon -tekst o kojem smo mi iz moje generacijetoliko slu{ali, a nismo je zapravo ni isku -sili, a name}e nam se iznova, kao nekareanimacija, koja postaje mu~na. @elimda pripadam talasu gra|enja, koji zapra-vo treba da se bavi vremenom koje tekdolazi. U tome vidim mogu}nost novih,va`nih sadr`aja. Svakako, bi}u jugono -stalgi~na svaki put kada izvadim paso{na granici sa zemljom u kojoj se govorijezik isti kao i moj.

U filmu Beli, beli svet koji je poetskiemotivan i ~emeran, va{a mladost delu-je potresno u svetu koji bi da kroz ljubavprkosi smrti...

Beli, beli svet je po~etak mog izborabavljenja ovim poslom. Tu mi je dataprilika da se glumom bavim na samompo~etku svog profesionalnog `ivota, ba{ uonom kontekstu koji je za mene uzbudljivi pravi. Svi ljudi iz ekipe tog filma suumetnici sa kojima sam `elela da se su -darim. Nemam poriv da se bavim umet-no{}u koja pretenduje da bude komforna.Razumem da ljudi ne vole da im jeneudobno, na to su naviknuti, ionako imse, uglavnom, ne pru`a nikakav dru ga -~iji kontekst od pitkosti, povr{nosti irazbibrige. Ali to me se ne ti~e. Umetnikima pravo na svoj stav, koliko god da seon danas tretirao nebitnim, pa ~ak i ne -potrebnim. U tom smislu sam ponosna nato {to sam bila okru`ena ljudima koji suautori, u pravom smislu te reci. Odre|enavrsta umetnosti od gledaoca tra`i ulog.Emotivni ulog, ulog strpljenja, ili ma ka -kav drugi. A mene to, i kao glumca i kaogledaoca, najvi{e i zanima. Interakcija.

Zanimljivo je i to kako je sam po ~e -tak va{e karijere obele`io rad sa velikim

i zanimljivim autorima i glumcima, ka -kav je to sticaj okolnosti bio? Kakva suto iskustva? Kakav podsticaj za bu du} -nost?

I dalje, verovatno naivno, verujem uto da se ono {to je za mene bio nekakav,uslovno re~eno, umetni~ki ideal ne moraukaljati. Kada mlad ~ovek upliva u pro -fesionalni `ivot, mora biti dovoljno ~istevolje da i pored svih demistifikacija i ra -zo~aranja nastavi da bude dosledan sop -stvenim izborima. Budu}i da sam tek {tosam po~ela da radim vrlo jasno znalakoji je to okvir koji bih za sebe `elela,mada je okvir ograni~avaju}a odrednica,i koji su to ljudi koje bih `elela u svojojokolini, mislim da se nekako energetski ikosmi~ki, ba{ sve tako i dogodilo. Za -hvalna sam na tome, i ne preostaje mini{ta drugo nego da se nadam da }e ibudu}e vreme biti prema meni isto takoblagonaklono.

[ta ste na Akademiji umetnosti nau -~ili od svog profesora Neboj{e Dugali}a i~emu sada kao njegov asistent u~itestudente glume?

Svaki put kada treba da govorim otome {to sam nau~ila na Akademiji, neznam kako bih ta~no formulisala okvirkoji me ~ini onim {to danas jesam. O ne -kim stvarima se ne mo`e pri~ati, one suprosto usa|ene kao temelj na kome se ka -snije sve odvija. Zahvalna sam svom pro -fesoru na rasko{i koja mi je pru`ena, natome {to mi je omogu}eno da se radom nasebi bavim nekonvencionalno, istinski,{to nisam primoravana na prihvatanjeonoga kako bi trebalo, stvaraju}i takoneki uop{teni, prihvatljivi okvir. Imalasam slobodu da razvijam sopstvenu indi-vidualnost, tamo gde je ona plodna, i takoprirodno prihvatala osnovne elementeprofesije, razvijaju}i sistem koji pripadamom organizmu i bi}u. Danas, sve to istoradim, samo sa drugom percepcijom.U`ivam u mladim ljudima, koji se jo{nisu ranili razo~aranjima koje nosiprofesionalni `ivot. Akademija bi trebaloda bude, u mom slu~aju je to i bila, jedinipravi poligon na kome su sloboda i po -sve}enje imperativ pomo}u koga se do -lazi do rezultata.

[ta zna~i biti mlada glumica u Srbi-ji danas?

Hod po tankoj ivici izme|u stalnogproveravanja ra~una u banci, nepre kid -nog i{~ekivanja telefonskog poziva, stra-ha da je sve gotovo, besmisleno, dok stenemo}ni da uti~ete na taj tok. Na drugojstrani to zna~i mogu}nost upoznavanjablistavih ljudi, stalnih susreta sa istinomi mogu}nosti da se sa stra{}u bavite naj -lep{im poslom na svetu. [izofreno, alimagi~no.

O ~emu ma{tate, a {ta vam se de -{ava u profesiji i `ivotu?

Ma{tam o tome da }u se sretati sapravim ljudima u prava vremena. O tomeda }e se pred mene stavljati pravi iza -zovi. Da moja egzistencija ne}e uvek bitiovako i ovoliko neizvesna. Da }u uvekimati ovoliko snage i volje. Da }u uvekbiti prema sebi stroga i da }u od sebe

zahtevati najvi{e. Da }u imati prilike dase glumom bavim iz goru}ih, novih ra -zloga. Da }u o~uvati ~istotu i plemenitostiznad straha i ozloje|enosti. Da }e talenati rad biti negovani bar upola koliko istrana~ka pripadnost i prijateljske uslu -ge. Mladi ljudi imaju prava da veruju daono o ~emu ma{taju ima {ansu i da sedogodi. Ma{tam o tome da na ovakvo pi -tanje odgovorim sli~no i kada vi{e nebudem mlada.

Kako je va{im vr{njacima u ovimdru{tvenim okolnostima, kako da na|etesvoje mesto u profesiji i da tu opstanete itrajete?

Nema recepta, svako se batrga kakomora i ume. Neko se vajka, neko tezgari,neko ~eka, a neko odustane. Mislim da jejedno od najva`nijih pitanja, pitanje za -po{ljavanja mladih glumaca. U ve}inibeogradskih pozori{ta uglavnom nemateglumce ispod trideset godina koji suzaposleni za stalno. Dakle, imate konkre-tan egzistencijalni problem nemanjastalnog prihoda skoro ~itavu mladost, {toza sobom povla~i druge probleme, prob-leme nemogu}nosti osamostaljivanja,nekog stalnog dokazivanja koje na krajupostane zamorno, jednostavno kao nekimanjak po{tovanja prema mladosti uop -{te. Da ne govorim o tome da sada ljudikoji rade za honorar imaju manje pozivazbog smanjenih bud`eta i ostalih ekono -mskih neda}a koje se koriste kao izgo -vori. Umesto da se mladim ljudima stvorimogu}nost ose}anja ravnopravnosti unu -tar bran{e, oni su uvek na nekoj listi ~e -kanja, jer se u jeku svojih prvih velikihsnaga tretiraju kao neko za koga tek imavremena. Kao da ovo vreme sada po pra -vilu mora sobom nositi neku podre|enupoziciju. No i u ovom slu~aju nam nijeostavljen izbor, sem da ~ekamo nekogako }e imati i poziciju i sluh za mladostkojoj su potpora i poverenje tako neop -hodni.

Kako razmi{ljate o sada{njem, pro -{lom i budu}em vremenu ovde?

Trudim se da budem najnaklonjenijarazmi{ljanju o budu}nosti, iako povre-meno prema nadanju u bolje vremeimam ambivalentan odnos koji varira oddefetizma ka optimizmu. ^esto se setimse re~enice iz Fon Horvatovog komada,da svi mi moramo verovati da ne treba danam bude bolje, ve} da sme da nam budei gore. A kada se otrgnem ose}anjimakoja me ~ine unapred pora`enom, uver-im se da je pro{lost gotova, kakva god daje bila. Da sada{njost treba da `ivimnajbolje {to umem, a sva velika o~eki -vanja da ula`em u vreme koje tek dolazi.[to se ti~e profesije, ~ini mi se da je pro{lovreme negovalo glumce, da ih je odgajaloi o njima mislilo. Sada{njost je prili~notmurna, sa povremenim izuzecima, alimislim da naredno vreme mora donetineki boljitak. Vi{e volim da verujem i dagajim ideale, nego da potonem u ~emergubljenja iluzija u bifeu.

Kakva su va{a interesovanja vanprofesije?

Imam utisak da su moja intereso-vanja uglavnom sva u vezi sa profesijom,u smislu da u svemu {to me zanima u~i -tavam i ne{to od posla kojim se bavim.Ali to je valjda normalno. Odrasla sam uporodici koja mi je pru`ila razli~itesadr`aje, te sam imala sre}u da mogu dabiram {ta }e me zanimati. Trudim se dase svemu lepom {to ovaj svet ima da po -nudi vra}am u ciklusima, s novom per -spektivom i zrelo{}u, pa tako i filmovima,muzici i knjigama. I na po~etku, kao ikraju – ljudima, koji su moja najnepre-su{nija strast.

[ta vas ljuti, a {ta raduje?Ljute me nepravde, dosadne dnevno-

-politi~ke problematike, medijski atacineukusa i banalnosti, nezainteresova -nost, povr{nost. Raduju me rad, izazovi,prijatelji, porodica, jedan momaki jedan pas.

Ol ivera Mi lošev i¯

UNUKAME[E SELIMOVI]A

Zanimljivo je i to {to je pisacMe{a Selimovi} va{ deda. Kakavje va{ odnos prema njegovomumetni~kom nasle|u?

Ne volim da govorim o tomekao o nekoj vrsti trivijalnosti, nitida se time kitim kao ordenjemkoje nije moje. Mogu da se trudimda svoje prezime nosim najbolje{to mogu, pravdaju}i ga sopstve -nim umetni~kim naporima. Pono -sna sam na svoju porodicu, a na -dam se i ona na mene.

Otac na slu`benom putu, Atelje 212

Hana Selimovi}

12

11. festival „Slavija”

LUDUS 181–182Lu

TEATAR TREBA DA BUDE OGLEDALO DRU[TVENE STVARNOSTI

Na ovogodi{njem festivalu „Slavija2012” izvedeno je devet predstavaiz osam zemalja: Rusije, Rumuni-

je, Bugarske, Poljske, Azerbejd`ana, Ira -na, Srbije, Bosne i Hercegovine. Sve~anoga je otvorila glumica Branka Veselinovi}govorom u kome je prvo pozdravljala svo -je brojne kolege glumce, a zatim govorilao (svojoj) starosti, te i recitovala stihoveDesanke Maksimovi}. Iako nesporno {ar -mantan, njen podu`i govor koji je izazvaobrojne aplauze nije ba{ bio svrsishodan –glumica je skliznula sa scene ne otvoriv{izvani~no festival.

Nakon toga je ansambl Dramskogpozori{ta „Ivan Gon~arov” iz Uljanovska(Rusija) prikazao Ose}anja, predstavu ra -|enu po motivima tekstova ^ehova, u ko -joj dominiraju muzika i ples, u re`iji Li -nasa Zajkauskasa. Predstava po~inje do -laskom ~etvoro~lane grupe muzi~ara kojisedaju na desnu stranu scene, gde }eostati do kraja i gotovo neprekidno u`ivomuzi~ki pratiti radnju koja se prikazuje uformi pozori{ta u pozori{tu. Jedan odaktera, na po~etku, nakon uvodnih mu -zi~kih sekvenci, pozdravlja publiku i na -javljuje predstavu po ^ehovljevim teksto-vima. Ose}anja govore, naravno, o ne sre -}noj, neuzvra}enoj ljubavi pri ~emu otva-raju i niz drugih tema kao {to su smisaoodnosno besmisao `ivota, tuga zbog pro -hujale mladosti i i{~ezle lepote, zna~aj

poezije koja oplemenjuje ~emer svakod-nevnog `ivljenja... Glavna junakinja jeOlga Aleksandrovna i ona na sceni uvekpored sebe ima tri pratilje – to su njenialter egoi, podsvest, unutra{nji glasovi,svakako iracionalni slojevi njene li~nosti– one se ogla{avaju kricima, uzdasima,pesmom i ponekada stvaraju uzbudljivusenzualnu, poetsku atmosferu na sceni.Predstava ima zanimljivih re{enja kojase sastoje u neobi~no, atraktivno ostvare-nim scenskim slikama, ali se za nju pre -vashodno mo`e re}i da je pomalo psihode-li~na, haoti~na – prebrzo se smenjujuscene ~iji smisao nije sasvim jasan, pagledalac gubi nit u razumevanju radnje.No to se valjda mo`e shvatiti kao izraznelogi~nosti i nepostojanosti ose}anja ko -ja su, po definiciji, haoti~na, apsurdnopromenljiva. Ina~e, Dramski teatar „IvanGon~arov” ima dugu tradiciju i reputaci-ju, star je preko dva veka (osnovan 1785).Repertoar im je baziran na klasici, tu -ma~enjima dela [ekspira, Gon~areva,Ostrovskog, ^ehova, Molijera, vo|enimuverenjem da se oni moraju na scenipredstaviti savremenim jezikom. Ovajteatar ima i malu, kamernu scenu nazva-nu „Postskriptum”, rezervisanu za pro -dukcije eksperimentalnih dela mladihautora. Zanimljivo je i to {to je ovo pozori -{te osniva~ i doma}in festivala „Ruski

pozori{ni festival – likovi Gon~areva nasavremenoj sceni”.

Publika Festivala „Slavija” je zatimimala prilike da pogleda i predstavu Ze -nobia, po romanu \elua Nauma u re`ijiMone Marian i izvo|enju Narodnog pozo-ri{ta Klu`-Napoka (Rumunija), zatim@enu iz pro{losti Rolanda [imelfeniga ure`iji Petra Den~eva (Dra`avno dramskoi lutkarsko pozori{te „Konstantin Ve li -~kov” iz Bugarske), pa Presudu BerijaKolinsa, Nema~kog dr`avnog pozori{ta izTemi{vara (re`ija Aleksandera Hausva-tera), zatim D`epove pune kamenja MeriD`ouns u re`iji Luka{a Vit Mihalovskog(„Prapremier In Vitro”), pa Tengo iran-skog pozori{ta „Sina group” iz Teherana.Izvedene su i predstave Kajanje (Husein-bala Miramolov/Bahram Osmanov) Dr -`avnog akademskog narodnog dramskogpozori{ta iz Bakua, kao i Kraj partije(Beket/Petar Bo`ovi}) Ateljea 212. Posle-dnja predstava prikazana na 11. festivalu„Slavija” je Pismo iz 1920. ra|ena po mo -tivima istoimene pripovetke Ive Andri}akoja tematizuje problem mr`nje u Bosni,a u koprodukciji Bosanskog narodnogpozori{ta Zenica i 51. me|unarodnog po -zori{nog festivala MESS.

Reditelj Pisma iz 1920. Oliver Frlji} jenapravio savremenu verziju Andri}evihrazmi{ljanja o otrovnosti bespredmetnemr`nje, u dana{njoj Bosni. Ovo je tipi~naFrlji}eva predstava u smislu njene dru -{tveno-politi~ke provokativnosti, gotovopamfletske direktnosti u izrazu, autoref-leksivnosti koja podrazumeva i autoironi-ju, brutalnog izazivanja publike, ko -ri{}enja dokumentarnih materijala –audio-snimaka manipulativnih politi~ kihgovora koji, izva|eni iz konteksta, upredstavi, dobijaju svoje su{tinsko, gro -teskno zna~enje... ^etiri glumca u vojnim

uniformama ispituju jedni druge o zlo -~inima sprovedenim u Bosni i Hercegovi-ni tokom ratova devedesetih godina, oodgovornosti i krivicama svih strana, ne{tede}i bilo koju. Bavljenje ovom recent-nom pro{lo{}u dovodi se, naravno, u vezusa aktuelnom politikom svih dana{njihdr`ava koje su tada u~estvovale u suko-bima. Pored izazovnih verbalnih tokovau predstavi, izuzetno je va`an i fizi~ki –izvo|a~i mu~e sebe, druge, kopuliraju sa`ivotinjama, kao i me|usobno. Pri tomeje njihova igra o{tra, hladna, neemotiv-na, u potpunom skladu sa idejama kojepredstava nosi, odnosno sa njenom ima -nentnom dokumentarno{}u. „Teatar tre -ba da bude ogledalo dru{tvene stvarno-sti” – natpis je koji glumci pri krajupredstave ka~e oko vrata jedne krave.Scena je ina~e pretrpana modelima `i -votinja, svinja, ovaca, krava, {to se mo`erazumeti kao izraz ideje da je dru{tvozverinjak, tj. da su ljudi beznade`noanimalni u svojoj (uro|enoj) destruktiv-

nosti. Tim izazovnim, napada~kim tono-vima predstave Pismo iz 1920, efektno jeokon~an festival, ostavljaju}i publikuvrlo isprovociranu, da razmi{lja o broj-nim u`asima dru{tvene stvarnosti, kao io mogu}nostima teatra da uti~e na njiho-vo uklanjanje.

Nagradu za najbolje ostvarenje u ce -lini dobila je iranska predstava Tengo –dodeljena joj je statueta Don Kihot, radvajara Nikole Kolje Milunovi}a. O nagra-di je jednoglasno odlu~io tro~lani `iri:pozori{ni i filmski reditelj Ljubi{a Geor-gievski (predsednik) i teatrolozi prof.Dragana ^oli} Biljanovski i prof. Ra{koJovanovi}. Pobedni~ka predstava je na -stala prema motivima ^ehovljevog koma-da Medved, a re`irao ju je Rasoul Sakhei(autor teksta je Farjad Saki). Tengo seigra na persijskom jeziku, a radnja jesme{tena u Japan, u 17. vek, {to proizvo-di neobi~an spoj ruske tradicije i japan-ske kulture, za~injenpersijskim re~ima.

Ana Tas i¯

Me|unarodni pozori{ni festival „Slavija2012”, odr`an je na sceni pozori{ta Slavijaod 9. do 17. marta, a izvedeno je devetpredstava iz osam zemalja

UMETNOST PRED ZATVORENIM VRATIMA

Ljuma Penov, mlada glumica iz Beo -grada. Pamtimo je jo{ kao stu dentau predstavama u Novom Sadu i Su -

botici, a danas je gledamo na sceni JDP-a(U mo~vari), Narodnog pozori{ta (Zlidusi), u SKC-u (Kad padne no}). Ove se -zone imala je premijeru Leksikona YUmitologije u re`iji Olivera Frlji}a. Pred-stava je otvorila Ex Ponto, a nastala jekao koprodukcija festivala i eksjugo slo -venskih pozori{ta (Crnogorsko narodnopozori{te, Istarsko narodno kazali{te,Kombetar, Kosoves, Mali dramski teatarBitola i Kultura Nova). Usledile su premi-jere u Podgorici i Puli. Glumci su oku -pljeni iz svih republika biv{e zemlje, aLjuma Penov jedina je iz Srbije.

Predstava je nastala tokom leta uPuli, a zatim u Ljubljani. Kako je na vasuticalo stvaranje Leksikona YU mitologi-je?

^injenica da ekipu ~ine ljudi iz svihdelova biv{e Jugoslavije ve} sama po sebinosi specifi~nost, radost, razli~itost i sna -gu. To {to smo svi sa prostora koji su namsvima dobro poznati, opet jako razli~iti itoliko istorijski bogati i povezani, doneloje naboj za koji sam sigurna da se i upredstavi ose}a. Za mene je ovo bilo novoi neobi~no iskustvo, radila sam sa sjajn-im kolegama glumcima, ali naravno sve

to ne bi bilo bez reditelja Olivera Frlji}akoji nas je svojom istan~anom, jakomkreativno{}u i energijom vodio.

Predstava je ra|ena po knjizi Lek -sikon YU mitologije, koja je izazvala ve -liko interesovanje po objavljivanju. Kojise motivi koriste u predstavi i koliko jeknjiga imala uticaja u radu?

U predstavi se preispituje kolektivnose}anje koje imamo vezano za biv{u Ju -goslaviju. Knjiga je poslu`ila samo kaopovod, kao okida~ za se}anje, sliku i ose -}anja. Jedan od naj~e{}ih i najlogi~nijihmotiva predstave je tra~. Tra~ je danas,kao i za vreme biv{e Jugoslavije, na ̀ a -lost, jedan od sastavnih delova `ivota okonas i vi{e se zapravo ni ne zna, niti ra -zume {ta je i gde je istina. Tako je i sa ko -lektivnim se}anjem. Predstava se i zbogtoga bavi izmi{ljenim doga|ajima iz bio -grafija nekih javnih li~nosti iz biv{e Ju -goslavije. Preispitujemo koliko je zapravoistina sve ono ~ega se se}amo? Koje sunam sve istine i la`i nametnute? [ta zanas Jugoslavija predstavlja? Koje namemocije ona izaziva, otvorene ili skri ve -ne, da li ih uop{te imamo? Kojih se ljudise}amo, ko su za nas ikone Jugoslavije,pogotovo iz medija?

Mladi ste, kakva su va{a se}anja naJugoslaviju?

Jugoslavija je imala mnogo bogatijekulturno i umetni~ko nasle|e u odnosuna pojedina~ne dr`ave koje su njenimraspadom nastale. To je sigurno ostavilotraga na ljudima koji su `iveli u njoj. M -oralni principi, eti~ka na~ela, kao i sistemvrednosti bili su druga~iji. Mislim da jebiv{a Jugoslavija ostavila sna`an utisakna mene, kao i na sve koji su ro|eni i`iveli u njoj, kra}e ili du`e, samo je pitan-je kako je ko upotrebio taj utisak, da li gaje iskoristio ili odbacio. To je osetljivopitanje, jer se prepli}u slo`ena i te{kase}anja i ose}anja... U su{tini mi je drago{to sam pripadala toj dr`avi, koja je usvojoj kulturnoj i umetni~koj ba{tini ima -la izuzetne vrednosti. S druge strane,mnoga ose}anja i misli su nam bila na -metana, a ja sam bila mala kad se dr`avaraspala. Kad pomislim na Jugoslaviju,javi mi se mnogo uspomena iz detinjstva,mnogo slika, puno smeha, ali to sve imavi{e veze sa mnom, a ne sa dr`avom. Nemogu da gajim romanti~na ose}anja, `i -vim u sada{njosti, u trenutku punom tur -bulencije i preokreta.

I kako se mlad glumac snalazi u tomsada{njem trenutku punom preokreta?

Svaka profesija nosi odre|eni teret,pogotovo umetnost koja je sama po sebikrhka i ne`na, neopipljiva i osetljiva.Uvek se govori kako je te{ko biti glumac uovoj dr`avi, a mislim da je te{ko biti i bilo{ta drugo. Mladom glumcu te{ko je usvakom vremenu, ali pogotovo u ovomtrenutku. Zato umetnost treba oslu{kivatii negovati je oko sebe i u sebi. Trebalo bija~e povezati dru{tvo i umetnost, kulturui umetnosti. Umetnost u svakom trenutkuu svakoj dr`avi ima {ta da ka`e, samo joj

treba dati re~ i otvoriti vrata. Na`alost, tavrata ~esto ostanu jako dugo zatvorena,da se vi{e ni ne mogu otvoriti, ostaju za -glavljena. Korov ki~a i neukusa je stra-hovito oja~ao, ugu{i nas, a najstra{nije je{to je postao nevidljiv jer smo na njegapristali. Trebalo bi se vratiti iskonskim,su{tinskim i iskrenim vrednostima, jer jeu njima jedino istina i pravi put.

Nedavno ste imali premijeru u Na -rodnom pozori{tu u Zlim dusima, a u fil -mu Crna Zorica igrate naslovnu ulogu.Kako vidite svoju profesiju?

Ova profesija nudi puno mogu}nosti,daje mnogo emocija, pru`a bogatstvo.Vidim je kao ~istu i beskrajno sna`nu.Svoje uloge uvek duboko u sebi otkrivamkao svoje, suo~avam se uvek i iznova salikom koji tuma~im, a i sa samom sobom.

Mislim da svaki umetnik prvo mora daosvesti svoje telo, duh i bi}e, pa tek ondada uplovi u svet magije i beskona~nostikoje ova profesija nosi, treba da poku{ada upoznaje sebe, celog `ivota.

Pozori{te kao i svaka umetnost imasposobnost i da bele`i vreme i da uti~e nanjegove promene. Koju }e stranu izabratizavisi od umetnika. To je ve~no pitanje.Treba preispitivati dru{tvo, biti njegovaktivni posmatra~, da bi se moglo igovoriti o umetnosti, razbuditi ga, raz bi -striti, pomo}i mu, negovati ga, pribli`itidru{tvo umetnosti i umetnost njemu. Po -zori{te ima veliku mo} da ljude uzbudi,da im razigra ose}anja i misli. Da li mo`eda ih promeni, da li mo`e da ih ubedi,natera da preispitaju stavove?Mo`e da poku{a.

Ana Radošev i¯

„Korov ki~a i neukusa je strahovito oja~ao,ugu{i nas, a najstra{nije je {to je postaonevidljiv jer smo na njega pristali”, ka`eLjuma Penov

Intervju: Ljuma Penov

Pobednik festivala „Slavija 2012”: iranska predstava Tengo

Ljuma Penov

LUDUS 181–18213

Povodom izlo`be: „Pozorje Laze Kosti}a nasrpskoj sceni 1869–2000”

POZORI[NI PROFIL VELIKOG POETE

Umesto knjige o Velimiru Veci Luki}uMA[TANJE I MA^EVANJE

Navr{ilo se 170 godina od ro|enja ipreko sto godina od smrti velikogsrpskog knji`evnika, pesnika La -

ze Kosti}a (1841–1910), a njegova dela idanas plene na{u pa`nju, izazivaju div -ljenje i interesovanje za sve {to je radio iostvario. Kada je re~ o pozori{nom delu, toje potvrdila izlo`ba o ovom srpskom veli-kanu pod nazivom „Pozorje Laze Ko -sti}a” koja je nedavno otvorena u MuzejuNarodnog pozori{ta u Beogradu. Zanim-ljivo je {to }e ova izlo`ba biti prikazana uPozori{nom centru Glob teatra u Londo-nu, 11. maja 2012, zaslugom Fonda „La -za Kosti}” iz Londona, u dane proslave[ekspira, u okviru Kulturne olimpijade.U Glob teatru bi}e prikazan prvi deo [ek -spirovog Henrija VI u izvo|enju beograd-skog Narodnog pozori{ta u re`iji NikiteMilivojevi}a.

U goste najstarijem beogradskom po -zori{tu do{ao je Pozori{ni muzej Vojvodi-ne da poka`e stvarala{tvo Laze Kosti}a uteatru izlo`bom i katalogom autora Zora-na Maksimovi}a, direktora te institucije.Izlo`ba je obuhvatila zama{an periodistorije srpskog pozori{ta od sredine 19.veka do na{ih dana i svedo~i o izvo|enjuKosti}evih dramskih dela i prevoda, ot -krivaju}i dragocene podatke, danas nepo-znate javnosti. Plakat proslave „Svetko-vina tristagodi{njice [ekspirove”, 30.aprila 1864, sa programom u kom se prviput predstavlja deo [ekspirovog Ri~ardaTre}eg u prevodu Laze Kosti}a i JovanaAndrejevi}a (Kosti} i recituje svoju pesmuEpilog u slavu [ekspira), svedo~anstvo jedoprinosa Srpskog narodnog pozori{ta uNovom Sadu ovom zna~ajnom jubileju. Ukatalogu izlo`be se nalaze tekstovi autorao svestranom pozori{nom delu Laze Ko -sti}a, repertoaru njegovih dramskih delai prevoda, izvedenih u pozori{tima u Sr -biji i Jugoslaviji, te selektivna bibliografi-ja i literatura.

Laza Kosti} je bio blisko povezan sapozori{tem, mo`da vi{e od mnogih drugih

srpskih knji`evnika ne samo svoje gene-racije. Delatnost njegovog rada bila jeveoma {iroka jer je bio i prevodilac, pisackritika i tekstova o pozori{tu, te saradnikSrpskog narodnog pozori{ta u Novom Sa -du i Narodnog pozori{ta u Beogradu, {topotvr|uje da je bio vi{estruko vezan zateatar i da je njegov udeo u srpskom pozo-ri{tu od posebnog zna~aja.

Laza Kosti} se u pozori{tu pojavio1864. prvo kao prevodilac i njemu pripa-da slava jednog od najpoznatijih prevodi-laca [ekspirovih dela izvedenih na srp -skoj sceni, a potom kao pisac dramskihdela. Ve} 1863. napisao je tragediju Mak -sim Crnojevi} kojom je otpo~eo svoje dra -msko stvarala{tvo, zatim Peru Segedinca,1875, obe u stihovima, i Gordanu, 1890.Sve tri su objavljene i izvedene na sceniza pesnikova `ivota u Novom Sadu i uBeogradu, a Maksim Crnojevi} i u Zagre-bu 1872. Njegova drama Okupacija, napi-sana 1876. na nema~kom jeziku, namen-jena be~kim pozori{tima, bila je nepozna-ta i u rukopisu ju je otkrio @ivorad Mlade-novi} u Pragu 1968. godine. Objavljena jetek 1977. i izvedena na sceni. Preveo je~etiri [ekspirova dela: Kralj Lir, 1875,Romeo i Julija, 1876, Hamlet, 1884. i Ri -~ard III, 1898, i sva su prikazana u na -{im pozori{tima. Kosti} je bio veomazainteresovan za scenski prikaz svojihdela, pratio je njihovu sudbinu i ~estoprisustvovao njihovom izvo|enju.

Kosti}ev dramski prvenac MaksimCrnojevi} do`iveo je praizvo|enje u SNP-u, 11. februara 1869. Kritike su izostale,pa je pisac pod {ifrom napisao samokriti-ku u Matici. Praizvedbu je imao i PeraSegedinac 26.1.1882, ali je Gordana prviput izvedena u Narodnom pozori{tu5.12.1898, a Pera Segedinac 20.9.1900.godine.

Beogradska premijera Maksima Cr -nojevi}a odr`ana je 23. oktobra 1870, ve -likom zaslugom upravnika Jovana \or -|evi}a, koji je vodio bitku u Pozori{nomodboru sa \or|em Maleti}em i Matijom

Banom koji su se tome uporno protivili.Dramu je „za pozornicu udesio” AntonijeHad`i}. O toj scenskoj obradi Kosti} nijemislio pozitivno, ali druge prerade zascenu nije bilo. Re`iju je preuzeo AleksaBa~vanski, ali njegovo ime kao rediteljanije ozna~eno na premijernoj listi. Razlogje bio nesuglasica sa \or|evi}em koji seme{ao u rad na predstavi i Ba~vanskomuputio pismo sa o{trim primedbama. Po -sledica ovog ukora dovela je Ba~vanskogdotle da izostane sa poslednje probe predpremijeru „izgovaraju}i se jakom glavo-boljom” i zbog toga se \or|evi} „moraolatiti njegove du`nosti, da ne bi obrazpred publikom crveneo”, kako je to samnaveo u izve{taju resornom ministru. Ugluma~kom ansamblu predstave nalazilisu se najbolji glumci toga vremena: Milo{Cveti} (Maksim), Adam Mandrovi}(Ivan), Ljubica Kolarovi} (Jevrosima),To{a Jovanovi} (Milo{), Milka Grgurova(An|elija) i dr. Uspeh prvog scenskogizvo|enja Maksima Crnojevi}a ostao jenepoznat jer je prikaz u {tampi izostao.

Kasnije su pojedine obnove, a naro -~ito ostvarenja glavnih protagonista, za -dobili velika priznanja uglednih kriti -~ara. Od posebnog zna~aja bio je Crnoje-vi} 14. marta 1902, sa~uvana lista i obja -vljena kritika. Glumci Dobrica Milutino-vi} (Maksim) i Jelena Petkovi} (An|elija)posebno su ocenjeni. Dobrica prvi putigra zna~janu ulogu, a Jelena igra za an -ga`man. Dragomir Jankovi} je u Srp -skom knji`evnom glasniku objavio pri -kaz i najavio uspon budu}ih velikih glu -maca, koji }e postati partneri na sceni isaputnici u `ivotu. Zapazio je da u njima„tinja sveti oganj koji se jo{ nije razbuk-tao” i izneo sna`nu impresiju da Petko-vi}eva u An|eliju „unosi svu melanholijusvojih dubokih o~iju” i da je kad pevapesmu Ej, pusto more „imao jednu od svo -jih najmek{ih senzacija”. O Dobri~inomtuma~enju Maksima ostavio je izuzetan iproro~anski zapis: „Taj doju~era{nji po -~etnik uspeo je vrlo, vrlo ~esto, dati logikeonome {to Maksim govori, i to nije lako.[tavi{e, on je smislio hamletsku `icu kojuje Laza Kosti} mislio da se mo`e nazreti uvodviljskoj avanturi svoga junaka. Glav-

no je {to govori odli~no stihove. I ne samoto {to on zna da se perioda ne sme cepati,da se za stihove koji su celina, ma kolikoda ih je, mora u prsima na}i daha bezprestanka, nego je u stanju ista}i u bujicire~i, svakad jasno izgovorenih i pravilnoakcentovanih, naro~ita mesta i izgovoritiih br`im ili sporijim tempom da bi slikabila potpuna. Izradio je originalno jednuulogu i to onu koja nije izgledala osobitopodesna za samostalne pronalaske: {to jeznao pot~initi gotovo sve detalje doslednotoj svojoj zamisli o Maksimu koja, blago-dare}i njemu, sad postaje definitivna.”

Maksim Crnojevi} je do kraja 19. ve -ka izveden 30 puta sa nizom obnova, bezoznake premijera. Na sceni je ponovo1922. u re`iji Pere Dobrinovi}a, sa Veli-mirom Bo{kovi}em kao Maksimom. Sle -de}a premijera je 1935. u re`iji Mate Mi -lo{evi}a, sa Ra{om Plaovi}em u naslovnojulozi. Nakon 30 godina pauze izvedenesu dve premijere: 1966. u re`iji Arse Jo -vanovi}a, sa Petrom Kraljem kao Maksi-mom, i 2000. u re`iji Nikite Milivojevi}a,sa Borisom Maksimovi}em u glavnoj roli.Kriti~ki osvrti nisu bili pohvalni, ali su

gluma~ka ostvarenja glavnih protagoni-sta zadobila priznanja, naro~ito MaksimPetra Kralja.

Kosti}ev Maksim Crnojevi} odr`ao sena sceni Narodnog pozori{ta 130 godina,sa dugim pauzama i izmenama u re ̀ i -jama i gluma~koj podeli u kojima su uveku~estvovali veliki imetnici. Do 1920. sa -~uvano je samo nekoliko lista predstava,a one su, kao i kritike u {tampi, jediniizvori o scenskoj sudbini ove tragedije.

Dramskom opusu Laze Kosti}a nabeogradskoj sceni pridru`ili su se Jugo-slovensko dramsko pozori{te, sa PeromSegedincom 1950. i Beogradsko dramskosa Maksimom Crnojevi}em 1975. U pozo-ri{tima su izvo|ene i scenske adaptacijeKosti}eve poezije.

Njegova dramska dela su nestala saprestoni~ke pozori{ne scene. Novih pre -mijera ve} dugo nema a koje bi nastaviletradiciju njihovog prikazivanja, {to bibilo zna~ajno za velikanovo delo ali i zabeo gradska pozori{ta.

Ksenija [ukuljevi}Markovi}

Behu nam spo~etka sveudilj sme{neiste pri~e i prizori, a mo`da i jedandrugom bejasmo odve} ozbiljni i

istovremeno sme{ni, ispunjavaju}i takoone najpo`eljnije dramske uslove koji senisu uvek sticali ni u najboljih anti~kihkomediografa.

O, koliko smo se samo smejali onojozbiljnoj i sme{noj dr`avi – zahvalni {tonije bila samo sme{na. Ona koja ju jesmenjivala – nije obe}avala da }e nasnadahnjivati, makar bila jo{ sme{nija.

Suze su nam i{le na o~i pri se}anjuna brojne ozbiljne i va`ne, pogotovo po -zori{ne sednice – zato {to nisu bile samoozbiljne i va`ne.

^udili su nam se {to toliko (tragi~ke ihumorne) dubine nalazimo u sceni kadase kroja~, vi|en za {efa radionice, koji jedoveo svog nezaposlenog, darovitog sa -brata u pozori{te – zaprepa{}eno, iskrenoi institucionalno `esti {to mu je dovedeni– {ef postao.

Razgaljivali su nas oni koji su neoz-biljne poslove obavljali ozbiljno. Ushi -}ivali smo se kada bi retki veselnici va -

`ne i te{ke zadatke re{avali `ovijalno (ine znaju}i da su te{ki).

One kojima smo se najvi{e smejali –najvi{e smo voleli. (Valjda i iz zahvalno sti{to su nam omogu}ivali ono {to je bilana{a nasu{na potreba.) Jedva da je na{uzajedni~ku pa`nju zaslu`ivalo ono {tonije bilo paradoksalno i kalamburno.

O ozbiljnim pitanjima razmi{ljalismo odvojeno, pa tek onda ih zajedni~kirazmatrali, tra`e}i i tada u njima mo gu} -nosti dramskog zapleta i apsurdnog re -{enja.

Nije malo puta `ivot prepisivao na{e„predvi|ene” nadrealisti~ke varijante.Bili smo uvereni da nas to `ivot pri slu -{kuje, pa smo ih se klonili u situacijamakada je moglo biti opasno ako |avo od -nese {alu. Ali ~ak i tada ponekad nismomogli da odolimo. Zbog toga bismo govo-rili tiho, tvrde}i da je to odraz na{eg rea -lizma, a ne sujeverja.

Lagali smo se ~im zinemo – iako smoprema drugima poku{avali da budemodruga~iji.

U nekoliko va`nih navrata, na javnojsceni, bili smo, me|utim, veoma iskreni,

stvarno ozbiljni, skoro pateti~ni, ali tonije moglo da pali – ko bi se odupro glob-alnoj, svetskoj navali... Bilo nam je su -|eno da kad smo stvarno ozbiljni i iskreni– ne uspevamo.

U`ivali smo u dobrim predstavamaizvan pozori{ne scene. Mislili smo damimo njih ne mo`e biti ni~eg va`nijeg i,istovremeno, boljeg za zdravlje – madaza nj nismo preterano marili.

Radovali smo se, naravno, i pozo -ri{nim predstava, naro~ito premijerama,iako smo se u svojim dijalozima posle njihnadmetali da doka`emo da je sve to „ve}

vi|eno”. Da na tom principu i mi fun k -cioni{emo – nismo priznavali. Li~ili smona onog humornog i pitoresknog Ibzen-ovog junaka iz Divlje patke, nesu|enogpronalaza~a, koji razo~arano di`e rukeod svog „rada”, objavljuju}i da je sve ve}prona|eno.

Neretko: jedan je drugog otmeno inaizgled slu~ajno podse}ao da nije pro -~itao dovoljno pesni~kih knjiga, a ondasmo se zajedno divili onima oko nas kojizasigurno nisu sjajni ~itaoci – ali susjajni pesnici.

Govorili smo povremeno i stihove –tu|e. Svoje nismo spominjali – kao nistihove onog drugog. I jedne i druge smopre}utkivali, krili kao zmija noge.

Igrali smo dobro jedan pred drugimbezbrojne uloge. Za to nam nisu bile po -trebne toge.

Govorili smo uverljivo i dokumento-vano, hvale}i se svojim susretima sa na -{im slavnim i davno umrlim piscima ipesnicima – koji su u vreme kada proho-dasmo jedva jo{ bili `ivi. Zavideli smo(iskreno), naro~ito ovim povodima jedandrugom (svaka pojedinost iz opisa ovihsusreta zaslu`ivala je da u|e u svetskeantologije anegdota), veruju}i da je ne{tood toga i mogu}e (ve} zbog ispunjenihtehni~kih uslova), da je, uostalom, sve

mogu}e, kada smo mi, taoci ma{te i puste`elje u pitanju.

Lako smo druge sumnji~ili za min -hauzenske pri~e, do`ivljavali ih i gotovoprezirali kao mitomane – i tako ko znakoliko puta, iz prevelikog opreza, istinuprogla{avali izmi{ljotinom.

Na javnoj smo se sceni iskreno ine{tedimice su~eljavali, jedan drugom oglavi radili i izazivali dodatno zanimanjejavnosti ne samo za te svoje okr{aje – ne -go i za Narodno pozori{te.

Ni na javnoj sceni ni izvan nje jedandrugom nismo dostajali.

Kada bi nam zatrebalo okretali smojavno mnjenje jedan protiv drugog – i~udili se kako je to lako i koliko brzo vodinekorisnoj pobedi ili gotovo dobrodo{lomporazu.

Jedan smo drugog u bolnice slali – i,oporavljeni, nastavljali tamo gde smo bilistali.

Divili smo se (ponekad istim) glumi-cama i igra~icama, ali ih u svoj `ivotneobuzdano nismo uvodili. Sem u nekimva`nijim slu~ajevima.

*Mi{ljasmo da sve na{e vreme proti~e

u svitanju i da je prednama – dan.

Dragoslav Grao~anki}

Stanislava Pe{i} i Petar Kralj u Maksimu Crnojevi}u, 1966. g.

Velimir Luki} (crte` Jovana ]irilova)

14

Intervju: Svetozar Cvetkovi}

LUDUS 181–182Lu

POSLEDNJA ODBRAMBENA LINIJA VISOKIH KRITERIJUMA„Danas je ono {to je nekad bio sistem do -

brog u teatru pojedina~an slu~aj koji po -

tvr|uje to pravilo. Novi Reditelji, ne slu~ajno

sa velikim R, osu|eni su na samostalnu

borbu protiv vulgarne komercijalizacije”,

ka`e Svetozar Cvetkovi}

Tat jana Nje¦ i¯

Svetozar Cvetkovi} je ovogodi{njidobitnik Nagrade „Milo{ @uti}”koja mu je pripala za ulogu Rihar-

da Rihtera u predstavi Elijahova stolicaIgora [tiksa u re`iji Borisa Lije{evi}a iprodukciji Jugoslovenskog dramskogpozori{ta. U prvim izjavama rekao je,izme|u ostalog, da mu je ta nagradadonela radost i prijatnost iz vi{e razloga.S jedne strane, predstava Elijahova stoli-ca, po njegovim re~ima, imala je neo -bi~an put, a sa druge, ime Mi{e @uti}adaje naro~itu posebnost tom priznanju.

Va{a se}anja na Mi{u @uti}a?Postojana, kao sto je i sam Mi{a bio.

Ako sad povu~emo crtu u vremenu pro -{lom, i ako bi trebalo da se setim kad samprvi put vezao svoje pam}enje za ovog~oveka, to bi verovatno bila gimnazija.Kako sam i{ao u 14. beogradsku, to jemesto koje su svi u {koli, mislim na pro -fesorski kadar, iz generaije u generacijuhvalili pedigreom gluma~kog talenta, ko -ji je navodno tamo stasao u imenimanekolikih velikih glumaca dana{njicekoji su odande iznedreni. E, tako se se -}am da mi je profesorka tada{njeg srp -skohrvatskog jezika sa ponosom pred-la`u}i mi da i sam krenem tim stopama,skrenula pa`nju da su eto upravo Ceca iMi{a odatle iza{li, krenuli na akademiju,u pozori{te, `ivot i {ta sve jo{ do|e u bu -du}nosti....

Kad sam i sam upisao Fakultet dra -mskih umetnosti, zahvaljuju}i mojoj pro -fesorki Ognjenki Mili}evi}, Mi{a je za nasna klasi postao `ivi primer onoga {to seod nas o~ekuje i rezultat maksimuma uokviru na{eg ume}a. Mi{a je dakle bioprototip glumca u najboljoj snazi, sa vrlodecentnim javnim nastupom, ali razara-ju}e pozitivnim nastupom na sceni izakoga je stajao rad, promi{ljenost i mnogoproba, pre svega sa samim sobom. On je,dakle, bio nevidljivi u~itelj zahvaljuju}ikome, ako `elis, mo`es mnogo toga zasvoj posao otkriti.

Povrh svega nosio je sobom to go -spodsko dostojanstvo, tako retko uvek, akoga se moramo setiti. Na sceni je zau -stavljao dah, pre svega drugima a sebiostavljao slobodu kretanja i emocije, udramskom je nalazio komi~no i obrnuto,igraju}i komediju – donosio dramsketonove. Originalan u stavu i izrazu, je -dinstven.

Izvanredan Glumac i veliki ~ovek.Poredite li to vreme, vreme kada ste

pravili prve gluma~ke korake sa ovimdanas?

Ne poredim, ali pitanje implicira po -re|enje. @iveli smo u ne~emu {to se zvalosocijalizam, zemlji koja se zvala Jugo -slavija, Tito samo {to je oti{ao, ostavio zasobom „bratstvo i jedinstvo”, tr`i{te zana{ posao veliko i preveliko... razumelismo slovena~ki, smejali se i {alili na ma -kedonskom, pri~ali viceve o Muji i Hasi,ovi o kojima smo pri~ali viceve nas su uBeogradu voleli kao da smo na nekojdrugoj planeti... Vreme od odlaska Titado pojave „doga|anja naroda” bilo jenajperspektivnije vreme za mlade, umet-nost, muziku, slobodu govora, mi{ljenja,pa i teatar za nas, koji smo pravili prve

korake u teatru, filmu, televiziji. Na TV-udramski program, ponedeljak ve~e, re -zervisan termin, doma}a izvanrednaprodukcija, film –

Makavejev, @ika Pavlovi}, Sa{a Pe -trovi}, Karpo, Stole Popov, Bato ^engi},mladi Mi{a Radivojevi}, teatar da ne go -vorimo, recimo samo Lju{a, Du{an, Mu -ci, Mira... Bili smo sve i mogli smo sve.

Onda su se sijalice ugasile...Danas?Danas je ono {to `ivimo, mo`da ne

tako tragi~no za nas, ali besperspektivnoza one {to dolaze. I nemojmo se pogre{norazumeti, nije lo{e vreme posledica `alaza Jugoslavijom ili posledica demokratije,ili onih koji su bili ili onih koji su navlasti. Lo{e vreme je posledica svih nas,na{eg na~ina razmi{ljanja, na{eg men -taliteta, na{ih sukoba, na{ih nerazu me -vanja... Niko drugi nije kriv za na{e lo{evreme i u umetnosti, izuzev nas samih.

A kako vidite pozori{te nekad i sad?Nekad je pozori{te bilo sistemski

dobro, ne zato {to ga je daravao sistem,nego zato {to smo `iveli u takvom okru -`enju i jer su mladi pozori{ni stvaraocii{li u svoju umetnost beskopromisno, nemisle}i – ho}e li se neko smejati mojojpredstavi ili ulozi, ve} vezuju}i se presvega za svoje ose}anje onoga {to u nji -hovom radu ostavlja trag njihove du{e.Ta vrsta alternativnog pogleda na sistemu kome smo `iveli, stvorila je svoj sistem,i zato si znao kad Lju{a radi sa Du{anomJovanovi}em, kad radi predstavu saRadetom i Brikom – to je sistem koji jesam sebe izrodio i koji garantuje ra zli -~itost, kontroverzu, neosporan trag i naj -zad umetnost. Mija~, njegov student iasisten Egon Savin, Taufer, Unkovski,Miler – koliko god gledali u pro{lost tajteatar danas deluje kao daleka bu du} -nost.

Danas je ono {to je nekad bio sistemdobrog u teatru pojedina~an slu~aj kojipotvr|uje to pravilo, upravo sa nekimaod ovih imena. Danas su novi Reditelji,ne slu~ajno sa velikim R, osu|eni na sa -mostalnu borbu protiv vulgarne ko mer -cijalizacije, danas se oni opiru sistemu ukome je sve sto se dobro proda – USPEH!E pa nije tako, mislim da }e imenaLoli}a, Lije{evi}a, Sne`ane Tri{i}, Zavi -{i}a, Vojnova, Radivojevi}a, Spasojevi}a– ostati i opstati pred najezdom jeftinogteatra koji po~inje da se pribli`ava rijali-ti {ou na TV programu.

Na poslednjoj odbrambenoj linijivisokog kriterijuma u na{em teatru da -nas, na sre}u, ipak stoje dve autorke kojeza sobom ostavljaju tragove dolaze}ihsnaga koje jos nisu izgubile veru u smi -sao kreativnosti u na{em poslu, tako ra -zli~ite a tako dobre – Milena Markovi} iBiljana Srbljanovi}!

Rekli ste da je Elijahova stolica ne -svakida{nja predstava?

Elijahova stolica je nesvakida{njapredstava koja je imala ~udan put. Dokse radila gotovo da niko za to nije ni znaoni mario. Nakon premijere u Jugosloven-skom dramskom o njoj nije napisana nijedna jedina kritika. Nije u{la u selekcijuza Sterijino pozorje. Nije to nas u ekipi ni

ljutilo ni vre|alo, samo govorim ~injeni-ca. Na MESS-u u Sarajevu imala je ogro-man uspeh kod publike a ni tada nijenapisana kritika. Tek je gran pri Bitefaskrenuo zvani~no pa`nju na Elijahovustolicu, ubacio je na vrh top-lista, po~elaje da se gleda na kartu vi{e, krenula sugostovanju po regionu, u Be~u... S drugestrane, ta predstava je u svakom smisluduboko vezana za emociju; od na~inarada do rezultata. Nagrada „Milo{ @uti}”svojim imenom nosi ozbiljne reference.Milo{ @uti} je bio, kako rekoh, veliki ~o -vek, veliki glumac, grandiozna osoba iumetnik, ali sveden, diskretan, gospod-stveno dostojanstven... Ta odli~ja vezujuse i za na{u predstavu. A jeste ponospribli`iti se tom i takvom imenu. Danaspostoje generacije mladih koji zavr{avajuakademije a koji ne znaju ko su zapravobili Mi{a @uti}, Bojan Stupica, MiraTrailovi}... Ne zato {to ih ne u~e nego za -to {to nema tragova.

Nagrada „Milo{ @uti}” pripala Vamje za ulogu Riharda Rihtera u pomenutojpredstavi Elijahova stolica. S kojim ose -

stvenim poreklom. Sve je to izgledalo ta -ko daleko od mene, ne daleko od toga dato sad ja ne mogu odigrati, ve} daleko dabih u sebi prona{ao iskrene motive dabih se time mogao baviti. Me|utim, ti sviljudi koje je Boris okupio, saradnici, glu -mci – Maja, Renata, \uza, Bane, Jelena,na~in na koji smo otkrivali i ra|ali scene,igrali ono {to ne}emo igrati na sceni, ali}emo sa sobom nositi izrodili su u sva -kome od nas veliku ljubav i posve}enostovom delu i likovima koje u njemu tu -ma~imo. Te se tako i rodio i ra|a neki mojRihard Rihter.

Mediji su zabele`ili da je Elijahovastolica predstava koja se, izme|u osta-log, bavi bolnom temom poslednjih rato-va u biv{oj Jugoslaviji i u kojoj je ratsagledan „na kompletan, politi~ki, emo -tivni i intelektualni na~in”. A vi ka`ete?

Ne mislim da se na{a predstava bavitemom poslednjeg rata, ona se bavi sud -binom jednog ~oveka i njegovim bolnimsaznanjem o sopstvenom poreklu u okru -`enju `ivota ljudi koji su „svikli” ili seprilagodili pre`ivljavanju u u`asu rato-va, bilo onog sa sredine 20. veka, biloonog sa kraja istog veka. Ako izuzmemodecu ispod 12-13 godina mi nemamo una{oj istoriju generaciju koja nije do -`ivela rat. Objektivno to je pakao, zamis-lite, rodite se i znate da vas ~eka neki rat.

Mislim da mi nismo ni svesni {ta je po -slednji rat zna~io za ljude koji su ga du -boko pro`iveli, a neki nisu ni pre`iveli.

Vi{e puta sam govorio {ta mislim ona{oj novijoj istoriji, o zbivanjima uposlednjih dvadesetak godina. Igraju}iSimona u Elijahovoj stolici \uza izgo-vara repliku u kojoj se ka`e da se naovom prostoru radi o prokletstvu koje seponavlja. Mislim da je ~injenica da dosada nije bilo generacije bez rata stvarnopora`avaju}a. Ne ka`em da snosimokrivicu, ali snosimo odgovornost. Trebau~initi sve da do rata ne do|e a ne dado|e. U~initi sve da bude izbegnut. Po -slednji ratovi na ovim prostorima kojinisu kratko trajali, a ~ije duboke recidivei dalje i te kako ose}amo, mogli su seizbe}i. Za razliku od raznih ideologa iistori~ara ja sam uveren da je postojaona~in da pro|emo bez rata, i da smomogli i}i uzdignutije glave i pro}i sadaleko, daleko manje `rtava.

Elijahova stolica se bavi i pitanjemodnosa sin–otac, otac–sin?

Taj odnos nije prvi put tretiran ni udrami ni u knji`evnosti. U na{oj pred-stavi radi se o ~oveku koji do 50 godine`ivota misli da mu je otac „bed gaj”, apotom saznaje i shvata da je zapravo bio`rtva. U romanu to ima poseban tretmana u predstavi svojevrsnu scensku atrak-tivnost. Reditelj se kroz taj segment bavioi nekim svojim li~nim odnosom, ako ho -}ete dugom prema svom ocu. S drugestrane svako od nas ima ne{to ne dor e -~eno prema svojim roditeljima. Bilo da su`ivi ili ne, postoje stvari koje se jednos-tavno ne daju otvoreno re}i. Kao i u ne -kim drugim stvarima oko kojih se u `i -votu ostaje upola glasa, sa pozori{ne sce -ne se sna`nije i otvorenije mo`e govoriti.To je velika privilegija scene.

Kada ste radili predstavu Trst u re -`iji Alise Stojanovi} (Atelje 212), koja nasvoj na~in tretira raspad Jugoslavije,rekli ste da bavljenje tom temom nije pi -tanje nostalgije, ve} pitanje prema obe -le`jima nekada{njeg `ivota, koja su na -ravno bila i ovakva i onakva, ali je re~ oodnosu prema estetici, moralu, me|u -ljudskim relacijama?

Mi smo u {ali taj komad zvali ‘insti-tut za majku i dete’ jer se u komadu za -pravo pojavljuju parovi majki i dece u{irokom rasponu; od slu~aja da majkaima 85 a dete 67 do toga da majka ima 22a dete je tek ro|eno. A svi likovi su objed-injeni u prostoru hotela u Trstu, gradukoji je zna~io sve {to je zna~io, gradu kojije bio ili postao svojevrstan simbol.

Iz na{ih {kola su izbacili istorijskideo ~injenice postojanja SFRJ. Ali `ivot jepostojao! Mi smo bili ti, danas oku`eniJugosloveni, ustajali smo na „Hej Slo -veni”, skakali za na{e zlatne ko{arka{e,~itali Seleni}a, u~ili Miljkovi}a, ne ra -zumeli Krle`u, pevali „Azru”, ogovarali„Bijelo dugme”, pa ipak ~eznuli da pone-semo Selmin kofer li~no, plivali na{imJadranom, jeli sladoled i {ampite kodAdemija, putovali vozom „Bratstvo jedin-stvo”, vozili par-nepar, {vercovali iz Tr -sta, i{li u paviljon sa imenom Jugoslavijau Veneciji na Bijenale, mi smo mogli svei nismo `eleli nikud, nego ba{ tu gde smo.I onda smo nestali, kao ta zemlja iz ud` -benika na{e dece. I sada vi{e nema {ta daboli.

Kad smo ve} kod ratom razorenogYU prostora i „pozori{nih mostova” svo -jevremeno ste kao upravnik Ateljea 212inicirali „njihovu gradnju”. Naime, Ate -ljeova predstava Art J. Reze u re`iji A.Stojanovi} jedna je od prvih koja je kre -nula na gostovanja po negda{njim re -publikama, tj. novim dr`avama. Isku -stva? Se}anja? Odnos prema tome nekadi sad?

Na{e prvo gostovanje sa Artom uSarajevu i Mostaru bilo je mesec dana

}anjem ste se prvi put sreli sa tom ulo -gom, a kako na taj lik gledate iz ove per -spektive?

Istoimeni roman Igora [tiksa, po ko -me je predstava ra|ena, pro~itao samjednog popodneva na terasi u HercegNovom i bio potpuno uznesen silinom do -ga|aja, knjigom. Prethodno sam imao urukama nekoliko varijanti dramatizacijei razgovarao sa Borisom Lije{evi}em osvemu tome. Roman je zaokru`io kristal-nu sliku o luda~koj sudbini ~oveka koji jedo svoje 50 godine o svom identitetu isvom `ivotu mislio jedno a onda je jednopismo, odnosno saznanje sve promeniloiz korena. Tragom novog glasa iz rodnogBe~a krenuo je u ratom zahva}eno Sara-jevo 90-ih godina pro{log veka, tu do -`iveo najve}u ljubav u svom `ivotu da biu datom trenutku saznao da mu je toro|ena sestra... To jeste anti~ka tema iparadigma, {to je nazna~eno i u knjizi.Ali jeste jedinstven lik u modernoj knji -`evnosti i dramaturgiji, ali i u vremenu ukome `ivimo. Moja prva reakcija je, iz -me|u ostalog, bila da treba napravitifilm, i verujem da }e i biti napravljen. Odprvog susreta sa Rihardom, pa do toga{to danas igramo, on je ne{to {to smozajedno, svi u ekipi, razotkrivali. Bez ob -zira {to znamo razvoj radnje nikad neigramo ono {to je odigrano nego idemo

novim putem. Jedinstveno. Retko. Kao {toje po postupku i hrabrosti redak BorisLije{evi}. Veliku zahvalnost dugujem ipartnerima, svaki deo Nagrade „Milo{@uti}” pripada i njima: \uzi Stojilj -kovi}u, Renati Ulmanski, Maji Izetbe-govi}, Jeleni Trkulji, Banetu Jevti}u.

Kako ste do`iveli taj lik, kako ste ga,{to bi glumci rekli, „branili”?

Pre svega sam u dahu progutao tupr~u zahvaljuju}i ume}u Igora [tiksa idok sam ~itao ra|ala mi se ta ideja ofilmu, i kako se i sam poslednjij godinabavim produkcijom autorskog filma u do -ma}oj kinematografiji, odmah sam skla-pao kockice i „trovao” samog Lije{evi}atom idejom, koju je on podr`ao uz stalnoinsistiranje – da, da film, ali ajmo mipredstavu. I bio je u pravu. Neka takoudaljena sudbina ~oveka koji mi mo`esamo po godi{tu biti sli~an kao {to jeRihard Rihter, i u ~itanju a naravno ikasnije na probama postala mi je odve}bliska, te sam se svakodnevno susretaosa njom i po~eo da `ivim njegove misli,ose}anja, nedoumice, zapitanost nad sop -

Svetozar Cvetkovi}

LUDUS 181–18215

Intervju: Svetozar Cvetkovi}

nakon premijere te predstave u Ateljeu, amanje od godinu dana od potpisivanjaDejtona. Dobra i kako se kasnije ispo -stavilo dugove~na predstava, podr{ka{vajcarske ambasade, na{a spremnost,reakcija obe sredine u~inili su da to budedoga|aj obele`en velikim uzbu|enjem iushi}enjem. Ru{enje zidova i granica,uspostavljanje komunikacije sa nekim koje do ju~e slovio za neprijatelja... Predsta-va je do~ekana sa ogromnom `eljom dabude vi|ena u tim sredinama ne samo izpozori{nih razloga. Tako|e ogromnimuzbu|enjem bilo je obele`ena i prvarazmena, tj. saradnja sa Slovenskim na -rodnim gledali{~em iz Ljubljane. Se}amse, recimo, duhovitog momenta kad jeJernej [ugman na konferenciji za no vi -nare na pitanje za{to je toliko uzbu|enzbog na stupa na sceni Ateljea rekao „pazato {to je Beograd glavni grad”... I na{egostovanje u Ljubljani i njihovo u Beo -gradu bilo je obele`eno velikim adrenali-nom. Ljudi, publika tako|e, s obe stranesu hrlili da budu deo toga. Bili su tokoraci pra}eni ushi}enjem kakvo nikadanijedna politika nije napravila. Danas jenor malno da, recimo, ^ekaonica i D`e -povi puni kamenja igraju gotovo svakogme seca u Sarajevu, da Emir Had`i -hafizbegovi}, za koga se smatralo da uBeograd nikad kro~iti ne}e, relativnoredovno igra na sceni Ateljea 212 svojuizvanrednu predstavu @aba... I danasnjihove predstave ovde i na{e tamonailaze na odli~ne reakcije publike. No toje pri~a o pozo ri {tu i lepoj pozori{nojrazmeni, ono je bilo vi{e od pozori{ta.

Kada se osvrnete na svoju bogatukarijeru ima li neka uloga koju posebnoizdvajate, uloga ili uloge koje su je obe le -`ile?

Postoje, nazovimo to punktovima kojisu bili zna~ajni a vezani su za predstave.Ako je ne{to bilo prelomno u celoj mojoj,odnosno na{oj generaciji koja je u Ateljedo{la ubrzo posle Akademije, onda je toMetastabilni gral Nenada Proki}a ure`iji Paola Ma|elija. Tu se desio svoje vr -stan prelom u smislu nekog novog sen -zibiliteta koji je ta generacija `elela,(do)nosila. Ne zato {to je staro bilo lo{e.Naprotiv. Bilo je veoma dobro. Ali od onihsam koji veruju da povremeno stvaritreba menjati, naravno po{tuju}i i oslan-jaju}i se na prethodno. Ne mislim ~ak nida je to novo nu`no bolje, niti je neophod-no da bude, ali je druga~ije. Taj Metasta-bilni gral bio je prelomna ta~ka u ranijojmladosti {to se Ateljea ti~e. Zatim Ba -novi} Strahinja u re`iji Nikite Milivoje-vi}a u produkciji Budva grad teatra. To jeza mene bilo veoma dragoceno i u shva -tanju pozori{ta i u smislu toga kako vodi-ti pozori{te, a {est meseci nakon premije -re do{ao sam na ~elo Ateljea. Dugove~na,odli~na predstava. I, tre}e, Krle`ina Ledau Mija~evoj re`iji u Ateljeu. U to vreme,pre deset godina, raditi Krle`u mogla jebiti jeres. Pri tome, do tada, raditi Krle`u

Svojoj bogatoj gluma~koj karijeri, ina sceni i pred kamerama, pre izvesnogvremena dodali ste i producentski posao.[ta je trenutno najaktuelnije u va{emprofesionalnom `ivotu?

Film Kako su me ukrali Nemci Mi{eRadivojevi}a, moj za sada poslednji pro -ducentski poduhvat („Testament film”),na turneji je po svetu. Bio je nedavno uKaliforniji, zatim u Kejptaunu, gde jeu~estvovao na najve}em filmskom festi-valu u Africi i dobio nagradu. Imam ne -koliko projekata oko kojih se razgovara,gde bi „Testament film” otvorio vratanovim rediteljima i autorima. Po{to sviprete ovom godinom kao najgorom, vi de -}emo {ta }e se ostvariti. Imam tri dogovo-ra kada je o filmskim ulogama re~, jedanje vezan za Falsifikatora, drugi za sa -radnju sa Stoletom Popovim, makedon-skim rediteljem koji radi film Do bal~aka,i tre}e je jedna ju`nokorejska produkcijakoja se radi kod nas a gde igram pozo -ri{nog reditelja. [to se pozori{ta ti~e,trebalo bi kasnije da radim [ekspira saJago{em u Ateljeu 212, i letos sa Po -povskim jednu veliku eks-YU koproduk-ciju. [ta }e od svega toga biti – vide}emo.

Iskustva iz Kejptauna?Kejptaun – mi odavde ni{ta ne zna -

mo. Imamo jednu misao o Africi i ni{tavi{e. Mi nemamo predstavu kakvi su toljudi, kakva civilizacija. Ako bi trebalouporediti, tamo je kao velika [vajcarska itako se i `ivi. Prekrasni predeli sa timokeanima... sve izgleda kao druga plane-ta sa drugim na~inom `ivota. Ovde zima,tamo leto. Tako je razli~ito. Film je pro{aosjajno, dobio nagradu. Prepoznali ga kaokvalitetan autorski film.

U tom filmu – u ~ijem sredi{tu jeRadivojevi}eva autobiografska pri~a, ode~aku o kome u vreme Drugog svetskograta brigu vodi jedan Nemac, okupator –na izvestan na~in „glavnu ulogu” igradobrota za koju se danas ne bi moglore}i da je na ceni?

Da... Du{ko Kova~evi} u svom ~uve -nom komadu Sveti Georgije ubiva a`da -hu kroz usta junaka \or|a `andara ka`eda je lako biti dobar kada ti ni{ta drugone preostaje, odnosno ako je ~ovek iolepametan shvata da nema smislenijegre{enja... Mislim da je u filmu to, izme|uostalog, svojevrsna borba Mi{e Radivoje-vi}a protiv svekolikog zla koje je pre sve -ga u ljudima. Kako su me ukrali Ne mcispaja njegov autorski pe~at sa ne~im {tojeste bioskopski film koji je publika sarado{}u i emocijom prihvatila.

[to se dobrote ti~e, ona ne da nije naceni nego naprotiv. ^ovek, ako je dobar,biva marginalizovan, okarakterisan kaoautsajder... Mi{a Radivojevi} u ovomfilmu nastoji i da nekako revalorizujeono {to zovemo ili {to se nekad zvalo ljud-skim vrednostima, a koje su ljudi u po -slednje vreme uspeli u sebi, blago re~eno,da zapostave. U datom kontekstu, vre me -nu, okru`enju u kome `ivimo one su pra -kti~no ugu{ene. Moral, plemenitost, do -brota prema bli`njima, prema prijatelju,prema neprijatelju... Sve to, verujem,postoji, samo treba probuditi u sebi, uljudima. Mislim da nas je vreme ugu{ilo,da su nam ratovi, politike, korupcije u~i -nili sva{ta, a dobrota, kao i neke dru ge pomeni klju~ne stvari izgledaju kao da ihvi{e nema.

\uza Stojiljkovi} vas je, u svom du -hovitom maniru, jednom prilikom „optu -`io” da nit pu{ite, nit pijete a volite ka -fanu i stalno ga zovete i tearate kao „`a -bu u vodu”, kao i da imate „neke na pra -ve da bog sa~uva i samo ne{to pritisne{pa sve zna{ i svakog i sva{ta mo{’ odmada vidi{, s njim pri~a{...”. Prihvatateoptu`bu?

Prihvatam sve {to dolazi od tog ~o -veka koji mi je uzor u svemu. Kad sabro-jim njegovo iskustvo, njegovo delovanje,sve {to je uradio – da mi je barem prstomjedne ruke da dotaknem to {to je on po -stavio ne samo kao nivo glume i profesijenego kao nivo i na~inmi{ljenja i `ivota.

do`ivljavalo se kao ne{to u{togljeno, sa -lonsko... Ali na~in na koji je Mija~ pro -~itao i postavio Ledu, izme|u ostalog sle -de}i podnaslov u kome se apostrofira jed -na karnevalska nota, le`ernost, dobilismo predstavu u kojoj je publika u`ivalai smejala se kao nikad do tada kada je oKrle`i re~. Bilo je, naravno, jo{ i bitnihuloga i va`nih trenutaka, ali ova tri pun -kta su me, da tako ka`em, lomili i okre-tali.

Vrlo ste aktivni i na filmu, imate iproducentsku ku}u. Poredite li rad napozori{tu i filmu?

To je pitanje prilago|avanj mediju.Ljuba Tadi} je govorio da je gluma zanat.Kao {to obu}ar ne pravi na isti na~inzimske i letnje cipele, tako se razlikujezanat u pozori{tu i na filmu. Ali je re~ oistom zanatu. U oba slu~aja sam, i uzpomo} saradnika, tra`i{ i gradi{ svoj puti na~in. Koliko te greje ponuda, odnosnouloga, toliko ula`e{ u nju, a od togakoliko i kako ulo`i{ zavisi kakva }e biti.

Va{a supruga Jelena je tako|e velikaglumica, uti~ete li jedno drugom na ka -rijeru, na odnos prema ulogama...?

Ne. Naravno da razgovaramo o ulo -gama i poslovima, konsultujemo se, sa -ra|ujemo, ali nema isklju~ivosti i nijepresudno.

[ta biste rekli, kako biste se ose}alikada bi neko od va{e dece htelo da za -plovi gluma~kim vodama?

Nisam razmi{ljao o tome. Ne volimda se mistifikuje na{ poziv. Smatram daje jedan od najlep{ih jer donosi velikuslobodu u smislu kreativnosti. ^injenicaje da se vreme danas razlikuje od onogkad sam po~injao. Druga zemlja, drugikontekst... Danas nivoi pra}enja pozo -ri{nih i filmskih dela daleko su ispodnivoa koji je nekad bio. Danas je ne{touspe{no ako je komercijalno. Tu je do{lodo ozbiljne zamene teza. Smatra se da jete`nja ka umetni~kim nivoima nekomer-cijalna. To nije istina. Ali se takva jed -na~ina postavlja. Vreme i sredina nasteraju da se borimo protiv strahovite vul -garizacije koja je op{te prisutna, i nesamo kod nas. A kada je o nama re~ pre -ostale su nam male oaze koje se ogledajuu nekoliko festivala koji nam donosekvalitetne predstave i nekoliko projekatakoji se bore da odr`e visok profesionalni iumetni~ki nivo. Mislim da se pozori{tenajbolje mo`e izboriti sa autorskim ni -voom pisaca koji sa tim svojim tekstovi-ma postaju nivo ispod koga ne bi smeloda se ode.

Kako uop{te vidite mo} i/ili nemo}pozori{ta danas, umetnosti uop{te u od -nosu na silinu istorijskih zbivanja?

Posegnu}u za replikom iz Elijahovestolice. Rihard ka`e da se ne mo`e po -zori{tem protiv granata. Umetnost mo`eukazati, mo`e pomo}i, ali se ne mo`eaktivno, efikasno u datom momentu bori-ti protiv istorijskih zbivanja.

Knjige mo`ete poru~iti na brojeve telefona: 2631 522, 2631 592,ili mejlom na adresu: udus@udus.org.rs,ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a (Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

DIJALOZI O VOJI BRAJOVI]UAutor Dragan S. V. Babi} cena: 800 dinara

I Z D A N J A U D R U @ E N J A D R A M S K I H U M E T N I K A S R B I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}--Markovi}cena: 800 dinara

Edicija posve}ena dobitnicimaNagrade „Dobri~in prsten”

Svetozar Cvetkovi}

16LUDUS 181–182Lu

BALKANSKA DRAMA

Oskudna produkcija i sve ve}i brojpozori{tnika bez posla postali suzbilja ne samo u na{oj teatarskoj

sredini a takva situacija se posebnoodra`ava na mlade umetnike.

[ansa za mladeU cilju barem delimi~nog prevazi-

la`enja ovih problema, Narodno pozori{teu Beogradu i Pozori{te mladih „NikolajBinev” iz Sofije }e u toku sezone2012/2013. organizovati projekat podnazivom „Mlada balkanska drama” kojiza cilj ima podr{ku mladim umetnicimaiz Srbije i Bugarske. Sporazum o ovomprojektu su 21. marta, u Muzeju Narod-nog pozori{ta u Beogradu, potpisali upra-vnici Bo`idar \urovi} i Vladimir Ljucka-nov. U nameri da anga`uje {to ve}i brojmladih umetnika oko konkretnih proje-

komadima bave problemima mladih uSrbiji, tj. u Bugarskoj, da broj dramatispersona ne prelazi 6, a da se vodi ra~unao tome da teatri koji su raspisali Konkur-se, i koji }e biti producenti predstava,imaju `elju da tokom rada na predstavianga`uju {to ve}i broj mladih glumaca.Teatri partneri se obavezuju da formirajukvalitetan stru~ni `iri, koji }e radove pri -spele na Konkurs do 15. septembra 2012.godine, kada je i poslednji dan za preda-ju, pro~itati, valorizovati i svoju odluku opobedniku doneti do 15. oktobra 2012.godine.

Oba teatra se obavezuju da na reper-toar u sezoni 2012/2013. postave tekstovepobednika Konkursa – Narodno pozori{te}e na Scenu „Ra{a Plaovi}” postavititekst bugarskog pobednika, a Pozori{temladih „Nikolaj Binev” }e na repertoar

Vek (dis)kontinuitetaPodsetimo se, pre ta~no sto godina

Narodno pozori{te Beograd poku{alo jeda uspostavi trajnu saradnju sa jednimpozori{tem u Sofiji.

Naime, Branislav Nu{i} za vremesvog kratkotrajnog upravnikovanja uNarodnom pozori{tu, tokom 1901. i 1902,u doba bu|enja sveslovenske svesti za -po~inje saradnju sa slovenskim teatrimau okviru koje su o`ivele razmene pojedi-nih umetnika. Posle pauze od nekolikogodina, dolazak Milana Grola na ~elo Ku -}e kod Spomenika (1909/10), predstavljanovi zamajac me|unarodne aktivnosti.Uz svesrdnu Nu{i}evu pomo}, ostvarenaje prva inostrana turneja ansambla Po -zori{ta: od 25. do 27. oktobra 1909, u Sko -plju su igrani Ko{tana, Zadu`bina, \ido itri jedno~inke Ljubavno pismo, Sme{neprecioze i Pod starost (u povratku su, 29.oktobra, odigrane dve predstave u Lesko -vcu – Zadu`bina i \ido).

O proslavi „~etrdesetogodi{njice domaNarodnog pozori{ta”, u novembru iste go -dine, Grol je u Beogradu okupio velikibroj izaslanika, kako se tada govorilo,„jugoslovenskih” teatara. Ova prilika jeiskori{}ena i za dogovore o uspostavlja-nju ~vr{}e i bogatije saradnje, naro~itoizme|u pozori{ta iz Beograda, Zagreba,Sofije i Novog Sada, sa `eljom da sepridru`e i pozori{ta iz Ljubljane i Osije-ka. Do kona~ne realizacije ovih ideja do -{lo je tek tokom drugog Grolovog ruko-vo|enja beogradskim teatrom (1911–14).U jeku sve napetije atmosfere koja se {iriBalkanom, u vreme kada su gotovo svestrane dnevnih listova ispunjene izve -{tajima o politi~kim nemirima unutarpojedinih zemalja i rastu}im razmirica-ma izme|u njih – „Politika” veoma redo-vno izve{tava o saradnji sofijskog i beo -gradskog pozori{ta. Tako u broju od 28.aprila 1912. ~itamo da je Grol otputovao uSofiju radi potpisivanja sporazuma ouzajamnom gostovanju dva nacionalnateatra. U razgovoru sa tamo{njim mini-strom prosvete, Bop~evim, prethodnog da -na je dogovoreno da 8, 9. i 10. maja beo -gradski ansambl u bugarskoj prestoniciodigra dva popularna doma}a komada,\ido i Ko{tana, dok je tre}a predstavatrebalo da bude [ekspirov San letnje no}iili Gospodin Alfonso Aleksandra DimeSina. Uzvratna poseta je predvi|ena zakraj maja, kada bi sofijski glumci trebaloda beogradskoj publici prika`u dvakomada bugarskih modernista i jedan~in drame U propast ~uvenog bugarskogdramskog pisca Ivana Vazova – bele`i„Politika” i najavljuje da }e u isto vremena{ grad „posetiti i sofijska operska tru -pa”. Isti list 7. maja javlja da je Pozori{te„sino}” otputovalo u Sofiju, gde }e boravi-ti pet dana.

„I sino}na i preksino}na predstavaNarodnog pozori{ta bile su odli~no po se -}ene. Sva su mesta bila rasprodata. Pred-stavi komada Ljubav bdi, koji je davansino}, prisustvovao je kralj Ferdinand.Danas }e ~lanovi Narodnog pozori{ta, saupravnikom g. Grolom, biti primljeni kodministra prosvete, g. Bop~eva. Posle po -dne }e i}i u srpsko poslanstvo na ~aj.Uve~e posle predstave, sofijsko Narodnopozori{te prire|uje im banket. Bugarski~lanovi sofijskog pozori{ta neobi~nosrda~no (se) ophode sa srpskim gostima.Do sada su im priredili dve zakuske” –telegramom od 9. maja izve{tava G. izSofije, a objavljuje „Politika“. Slede}egdana ~itaoci u Beogradu saznaju da jeprethodne ve~eri u Sofiji odigrana i Ko -{tana, a „uspeh je bio ogroman”. Za vre -me predstave bugarske kolege su gostimapredale venac, a na banketu koji je posleprire|en u „Slovenskoj besedi” govorili suministar Bop~ev, srpski poslanik u SofijiSpalajkovi}, Grol, te predstavnici doma -}eg i gostuju}eg ansambla, Popov i Todo-rovi} (Sava). „Zbog zamorenosti, trupa senije mogla odazvati `elji publike daprodu`i gostovanje”, zavr{ava izve{ta~ ubroju od 10. maja, uz napomenu da po po -dne ansambl polazi za Beograd. Ve} su -tradan je objavljeno da se za koji dan o~e -kuje dolazak Bop~eva u Beograd, gde }etokom boravka posetiti i ~etvrtu „jugoslo-vensku umetniku izlo`bu, u kojoj u~e -stvuje i veliki broj bugarskih umetnika”.Narodno pozori{te je u ~ast svog novog

prijatelja, gospodina Bop~eva, 16. majapopodne igralo „vanrednu popularnupredstavu” Ekvinocija Iva Vojnovi}a, sa„najni`im cenama”.

Iako do uzvratnog gostovanja nije do -{lo, verovatno zbog politi~kih prilika (kao{to je i planiranu dvomese~nu turnejuzagreba~ke Opere po Dalmaciji, Srbiji iBugarskoj na koju je ansambl trebalo dapo|e sredinom aprila, u poslednji ~asotkazala hrvatska Vlada), Godi{njakNarodnog pozori{ta za 2012/13. bele`i:„18. avgusta 1912. Uprava Narodnog po -zori{ta u Beogradu {alje predstavku Za -greba~kom i Sofijskom pozori{tu s predlo -zima za sporazuman rad u ve}em stilu”,kojom se predvi|a {irenje sporazuma nasva ve}a „jugoslovenska” pozori{ta. Me -|u deset mogu}ih vidova saradnje kojuGrol predla`e, bili su i uskla|ivanje za -kona, pravilnika ali i repertoara i uslovagostovanja stranih umetnika, ispoma-ganje na polju regulisanja autorskih pra -va i sistema {kolovanja, konkretna raz -mena predstava, umetnika i tehni~kihsredstava, krajem sezone organizovanjesmotre najboljih predstava, uz „prate}uzna~ajnu izlo`bu”, osnivanje zajedni~kogpozori{nog lista, te objedinjena poru d` -bina prevoda i zajedni~ki konkursi zaoriginalnu dramu.

Jedan vek, nekoliko ratova i sveganekoliko sporadi~nih gostovanja kasnije– opet smo na po~etku...Balkan je ~udo!

J. Stevanovi} i @. Huba~

Saradnja pozori{ta u Beogradu i Sofijinekad i sad

Narodno pozori{te u Beogradu, u saradnji sa Pozori{tem mladih „NikolajBinev” iz Sofije, u okviru projekta „Mlada balkanska drama” raspisuje

KONKURS ZA ORIGINALNI DRAMSKI TEKST

Uslovi konkursa: Pisac dramskog teksta treba da bude dr`avljanin Republike Srbi-

je, ne stariji od 30 godina.Dramski tekst treba da bude napisan na srpskom jeziku, ne sme

prethodno da bude objavljivan ili izvo|en. Piscima se preporu~uje da se tematski bave problemima mladih

u Srbiji, da broj lica u dramskom tekstu ne prelazi 6, te da se vodira~una o tome da Pozori{te ima `elju da tokom rada na predstavianga`uje {to ve}i broj mladih glumaca.

Rok za slanje radova (tri kopije potpisane punim imenom i prezi-menom, uz adresu i kontakt telefon) je 15. septembar. Radove slatina adresu: Narodno pozori{te u Beogradu, Francuska 3, 11000Beograd, sa naznakom – Za konkurs „Mlada balkanska drama”.Rezultati konkursa }e biti objavljeni 15. oktobra.

Narodno pozori{te }e od autora drame koja bude progla{enanajboljom na konkursu otkupiti pravo na praizvedbu i neograni~enbroj repriznih izvo|enja, kao i pravo na objavljivanje drame uprogramskoj knji`ici predstave.

Vrednost otkupa prava je 4.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Dramama Vojislava M. Jovanovi}aMaramboa svako novo ~itanje dajesvoja tuma~enja i sudove sopstve-

nog iskustva. Ona otvaraju ~itav niz pita-nja, i dopu{taju da najrazli~itija tu ma -~enja stoje ravnopravno. Nemogu}e jeodbaciti jedno tuma~enje, a drugo za dr -`ati, jer sami dramski tekstovi sadr`eopravdanja i osnovu za mnoga sta no vi -{ta. Ipak mogu}e je uspostaviti opozicijuodre|enim stavovima koje zate~ena tu -ma~enja izri~u. Sabiraju}i iskustva rani-jih interpretacija, teatrolo{ka studija mrSpasoja @. Milovanovi}a O dramskomstvarala{tvu dr Vojislava M. Jovanovi}aMaramboa, u izdanju Pozori{nog mu zejaVojvodine, uspela je da dopuni njihove

propuste, previde, interpretatorska ogra-ni~enja.

Kako s pravom isti~e recenzent knji -ge, prof. dr Neboj{a Rom~evi~: „Rad Spa -soja @. Milovanovi}a predstavlja do sadanajkompleksniji i najsveobuhvatniji po -gled na dramski opus Vojislava Jovano-vi}a Maramboa. Milovanovi} se bavi so -ciolo{kim, filozofskim, poetolo{kim i tea -trolo{kim aspektima Jovanovi}evih dra -ma, a unutar izuzetno dobro artikulisa-nog metodolo{kog postupka.”

Saznajne i nau~no-teorijske pretpo -stavke svog rada, Milovanovi} uspostav -lja u okvirima pragmati~ke teorije zna -~enja ^arlsa S. Persa (Charles S. Peirce) istrukturalno-semioti~kih principa, kao iimplicitnih metoda savremenih teorija

kulture i drame. Analiti~no i precizno,kroz rekonstruisanje istorijske perspek-tive, prepoznaju}i konvencije na osnovukojih je nastalo delo, {to je po njemupolazna osnova za ra{~lanjavanje Ma -ramboovih drama na sastavne delove,ispitivanjem me|usobnih odnosa i pojedi-na~nih funkcija sastavnih delova unutarceline, te uspostavljanjem sociokulturo-lo{kih znakova i odnosa koji oniproizvode, Spasoje Milovanovi} za svakuMaramboovu dramu (Tako re~e Zaratu-stra 1903, Na{ zet 1905, Na{i o~evi1905/1906, Na{i sinovi 1906, Karijera1907) nudi mogu}i sistem prepoznavanjatekstualnih i vantekstualnih znakova, sajasnom namerom da njegov rad, kao bi -tno upu}en na scensku praksu, pomognerediteljima i glumcima da sagrade sistemzna~enja sa kojima }e publika dana{njiceuspe{no da komunicira.

Interesantno je, kako isti~e Milova -novi}, da se Maramboova dela igraju, po

pravilu, u trenucima kada se naspraminstitucionalno-obi~ajnosnog izvitopera-vanja vladaju}eg dru{tvenog koda po -javljuje `elja za „evropeizacijom” koja setuma~i kao izvori{te i ishodi{te „du hov -nog ozdravljenja nacije”. I praizvdebeMaramboovih drama (1903–1914) i po -tonja ponovna izvo|enja, bez izuzetka suvezane za tada aktuelne generacijskesukobe: studentski protesti 1908, ‘68, ‘92.i ‘96, te po~etak „Novog talasa” 1977.godine. U svakom od ovih perioda njegovedrame shvatane su kao eti~ki opaki ko -madi, dramska dela iz kojih se nedvos-misleno vidi da smo i danas tamo gdesmo, i davno nekad, bili. Da li Maram-boove drame ~ekaju neki novi talas mla -dala~kog bunta ili ne – ostaje da se vidi.

Kona~no, Milovanovi} je uspeo da,kao nastavak prethodnih (malobrojnih)istra`ivanja, jo{ jedanput uka`e naj{iroj(i ovako zainteresovanoj) javnosti naprirodu, vrednosti i zna~aj Maramboovih

dela i njihove inovativne uloge u srpskojpozori{noj umetnosti. Istovremeno, ovaknjiga svojom nau~nom utemeljeno{}u,lucidnom analiti~no{}u i kreativnim pri -stupom materijalu predstavlja izuzetnovredan doprinos doma}ojteatrologiji.

@eljko Huba~

OSVRT NA KNJIGU O MARAMBOOVOM STVARALA[TVU (Spasoje @. Milovanovi}, O dramskom stvara -la{tvu dr Vojislava M. Jovanovi}a Maramboa,Pozori{ni muzej Vojvodine 2012)

kata, Narodno pozori{te je za partneraizabralo upravo sofijski Teatar mladih,jer ova Ku}a ima dobra iskustva u radusa mladim i neafirmisanim pozori{tnici-ma. Koordinatori ovog projekta bi}e pozo-ri{ni reditelj Petar Kaukov i dramaturg@eljko Huba~.

Prvi korak u realizaciji ideje je raspi-sivanje javnih Konkursa za dramskitekst i to na na~in da Narodno pozori{te uBeogradu raspisuje Konkurs za pisce do30 godina starosti, dr`avljane RepublikeSrbije, a Pozori{te mladih „Nikolaj Bi -nev” raspisuje Konkurs za pisce do 30godina starosti, dr`avljane RepublikeBugarske. Oba teatra }e u uslovima Kon -kursa preporu~iti piscima da se u svojim

Kamerne scene postaviti tekst srpskogpobednika. Autorska prava i prevode obe -zbe|uju teatri partneri, koji se obavezujuda do 15. novembra odrede reditelje pred-stava, umetni~ke saradnike, koji ne bitrebalo da budu stariji od 30 godina i da,po mogu}nosti, budu iz razli~itih ze maljaregiona, te da raspi{u audiciju za glumcei naprave podelu.

Premijere obe predstave najavljenesu za mart 2013. godine, u okviru pro -gramskih knji`ica predvi|eno je {tampa-nje prevoda dramskih tekstova pobednikaKonkursa, a predstave }e biti razmenjenena bazi reciprociteta, {to }e biti i svojevr-sna me|unarodna afirmacija mladih po -zori{tnika.

LUDUS 181–18217

LUDILO NA SCENI I OKO NJEPri~a o predstavi „Ludilo udvoje” Kru {e -va~kog pozori{ta – na{a slika u ogledalu

Kraj Batinog groba mladaglumica se zapitala:

– Kako to da Bata nije u Alejizaslu`nih gra|ana?

^uo se odgovor starijegkolege:

– Tamo gde je Bata, tu je iAleja velikana.

Nedavno sam dobila imejl u kome senalazi prevod teksta koji je iza{ao u~ika{kom nedeljniku, a koji je izra -

`avao ~u|enje ameri~kog kolumniste natemu Srbije: „Ima na Bal kanu jedna zeml-ja, koja se grani~i sama sa sobom. Gde `ivenajljep{e `ene, a natalitet opada. Svi `urena posao, a niko ne sti`e na vreme. Gdesudski postupci traju du`e od `ivota. Gde sujavne na bavke tajne, a dr`avne tajnejavne. Gde se ratovi nikad ne zavr{avaju.Gde se istorija ponavlja svaki dan.” Bilo daje ovaj tekst zaista verodostojan prevodteksta iz ~ika{kog lista, ili da je autorskirad nekoga od nas ko se sakrio izaautoriteta „velike Amerike”, nije zna ~ajno– tekst je duhovit i surov – kon kretnopokazuje apsurd `ivota koji `i vi mo. Mi –danas.

Takva, na`alost, istinita situacija si -gurno je jo{ jedan od razloga {to je re diteljVladimir Popadi} odlu~io da na sceniKru{eva~kog pozori{ta postavi dra muE`ena Joneska Ludilo udvoje. (Pre mijera jeodr`ana 12. marta 2012. U predstavi igra-ju: Marija Ga{i} Gaji}, Nikola Pantovi},Neboj{a Vrani}, Ljiljana \okovi} i DraganMarinkovi}, koji je uradio i originalnumuziku. Kostim potpisuje Stefan Savkovi},a scenografiju Vesna [trbac.)

Drama, kao i ostale drame E`ena Jo -neska pripada korpusu teatra apsurda: ratizme|u Nje i Njega upotpunjen je ratomkoji se doga|a van scene. Besmislen dijalogizme|u dva glavna lika, koji zapo~injeraspravom da li su kornja~a i pu` isto, sasvom jo{ besmislenijom ar gumentacijomza stavove, dokaz je za visnosti ova dva lika

jedno o drugom – dokaz je njihovog smisla.Svaka, i nerelevantna sitnica, postaje pred-met njiho vog razgovora, rasprave ilisva|e... Pre poznatljiva Joneskova cikli~nadrama tur{ka forma – povratak na po~etakkarakteri{e i ovu dramu: On i Ona dramuzavr{avaju {amaranjem, preme{tanjemstvari po sobi – pravljenjem situacije kaoda se ni{ta nije dogodilo i kretanjem izpo~etka. Taj postupak mogao bi da se pro -tuma~i kao jedna Joneskova poruka o vital-nosti braka ovo dvoje ljudi, uprkos teskobi inelagodi koju nosi, o cikli~nom i beskra-jnom ponavljanju istih i sli~nih sva -kodnevnih situacija, koje ni{ta zna ~ajnone}e promeniti.

Me|utim, reditelj Popadi} ne pravipredstavu o bra~noj „diskusiji”, ve} pra vipoliti~ki veoma anga`ovanu predsta vu, ukojoj je bra~ni odnos paradigma ne braka,ve} svih na{ih odnosa, a rat okolnost koja~ini na{u svakodnevicu. I sam ka`e: „^ita -ju}i ponovo Ludilo udvoje, na kon mnogogodina, u poku{aju da razu mem zna~enjerata koji se vodi u okru ̀ enju stana glavnihjunaka, uspeo sam da prevazi|em ustal-jeno tuma~enje te drame, kao pri~e obra~nom sukobu. Od nosi u drami su mijako zali~ili na tre nutnu situaciju u Srbiji:dok se oko nas uveliko zakuvava veliki rat,mi ga i ne prime}ujemo zaglibljeni u na{esitne sukobe, zaslepljeni mr`njom jednihpre ma drugima.”

Sam po~etak predstave izaziva zbu -njenost u publici, nemilosrdno je pod se }a -ju}i da smo ovde, u Srbiji, danas! Ton skakulisa koju reditelj koristi nena met ljivo

ukazuje na dana{nje vreme: sve de mon -stracije, pucnji i buka koja se ~uju spoljajesu autenti~ni audio-snimci Ara p skogprole}a, demonstracija u Moskvi, hap{enjaMuamera Gadafija. Zatim, sce nografijaVesne [trbac direktno po ka zuje sivu sku -~enu sobu, na ~ijim su zidovima napisanigrafiti (poput „No`, `ica Sre brenica”,„Kosovo je Srbija”, „^ekamo vas” i sl.);scenografija kontekstualizuje likove, pasamim tim i ~itavu pri~u, ne libi se da nosisa sobom politi~ko-ideolo{ku poruku.„Sredstva kojima se koristim kako bihpodvukao stav da predstava govori o nama,ne na~elno i globalno, ve} ko smo i kakvismo ba{ danas i ovde, odabrana su tako dase izbegne svaki nastup u rukavicama,svaki eufemizam. Pamfletsko pozori{tekoje se polako infiltrira u Srbiji smatramdiletantskim i primitivnim. Smatram da iestetizovana poruka mo`e biti dovoljnoubojita, a na dam se da sam ovom predsta -vom po sti gao i da bude direktna”, ka`e re -ditelj predstave.

Joneskova ve{tina da jednu „svakod-nevnu bra~nu sva|u do sto jedan i na trag”otpo~ne ba{ beskrajnim dijalogom o korn-ja~i i pu`u ovaj odnos automatski stavlja ukontekst apsurda i otvara mu mogu}nost

da se posle toga desi {ta god i govori – {tagod. Apsurd – sam po sebi kod Joneska je~esto obojen duhovitim i komi~nim mo -mentima. Reditelj Vladimir Popadi} je po -ku{ao da ode korak dalje od toga: da sve teapsurdne i ~esto ne po vezane situacije idijaloge inscenira tako da oni postanuuverljivi: „U predstavi su Joneskovi apsur -dni dijalozi izvedeni kao prirodni, logi~ni,ona skoro da ima realisti~nu fabulu.”

Ne svode}i likove na funkcije „on iona”, karakteri postaju likovi sa prime-sama tipa. Marija Ga{i} Gaji} je energi~no,iskreno i dosledno igrala lik `ene –neuroti~ne, pune snage, kivne, verbalnoagresivne i najzad – na trenutke ko mi~ne.Nikola Pantovi} je ne{to svedenijimpostupcima doneo lik mu{karca, ka rak -teristi~nog za stereotip Balkanca, koji jeuveren da je dominantan, a zapravo posta-je dominantan samo silom, i to kad popije.

Rusti~nost scenografije ukazuje navreme koje su likovi proveli u ovom pro -storu u istim okolnostima. Prva promenakostima (Stefan Savkovi}) kada likovi ski -daju svoje svilene penjoare i pid`ame,ukazuju na to da untrcigeri, potko{ulje ispava}ice koje oni ispod nose nisu pro -menjeni ni oprani mesecima i godinama

unazad. Ta ustajalost atmosfere zapravo jeu drugom (premda ne manje va`nom)planu, jer rat besni podjednako u enteri-jeru u kome su likovi, kao i u eksterijeru.Krupna rediteljska intervencija predstav -lja kraj predstave.

Umesto po{tovanja datosti iz drame(cikli~na forma), Popadi} je promenio kraj:nakon {to se tokom predstave sce nografijapolako raspada pod dejstvom bombi, gelerai eksplozija, nakon {to se sru{i zid, stapa -njem ova dva prostora u jedan, On i Onaostaju neza{ti}eni, silom uklju~eni direkt-no u rat. Me|utim, sirene za smirivanjevazdu{ne opasnosti donose mir. I u tomtrenutku njih dvoje uzimaju tu|e odba~eneratne maskirne uniforme, prenose}i po ru -ku (opet) srpske stvarnosti u kojoj smovodili krvave ratove u vre me dok je svet`iveo u miru, te da tako|e vodimo ratove,koji su u su{tini zavr{eni. Apsurdnu situ -aciju u kojoj se pojavljuju i Vojnik iz Prvogsvetskog rata, i kom{ije (kojima je dopi -sana re~enica: „Nas politika ne intersuje”)„uznemirava” zemljo tres, koji odvaja scen-ski prostor od Zemlje, koja u dubini scenenastavlja da se kre}e i odlazi, simbolizu-ju}i svet koji odlazi. Kako molba da ihZemlja sa~eka ne biva usli{ena, On i Onase po prvi put mirno zagrle, a sa plafonaprostorije pro pada glava dinosaurusa,jasno ukazuju}i da njih dvoje mogu samokao izumrla vrsta da budu sre}ni. Ulazi~ista~ica, pokrije ih platnom kao retkemuzejske primerke i kao u postapokalip-ti~noj situ aciji nastavlja da ~isti...

Cikli~ni kraj koji Jonesko predla`e ve -driji je pogled na svet od verzije koju nudireditelj Popadi}. Joneskova komika je po -ja~ana od osmeha do smeha; krajem pred-stave svaki smeh i osmeh pretvara se naj -pre u tugu, gor~inu,a onda i strah.

Jelena Popadi}

Graditelj Ljubomir Muci Dra{ki} privodi kraju radove na novoj zgradiAteljea 212. Posle nekoliko godina zablistalo je zdanje u Ulici Lole Ribarasa brojem 21. Mermer, ogledala, staklo, drvo, plo~ice, pjaceta, skulpturaZorana Radmilovi}a koja do~ekuje publiku... Sre|en je i slu`beni deo. Bifeje izme{ten. Sada se ne vidi ~im se otvore vrata „gluma~kog ulaza”.Nailazi se prvo na portirnicu gde su nas godinama do~ekivale Zorka, @anai Mica, pa Fetica, a sada Sne`a.

Ispod stepenica koje vode na sprat ostao je nekakav bunker u komebifed`ija Novica dr`i neke stvari. Vrata na tom bunkeru su mala, nepunmetar, ali od istog materijala kao i vrata na svim renoviranim prostorija-ma.

I ovoga puta Muci preduzima „sve za dobar {tos”. Na vratanca stavljaplo~icu s natpisom: REDITELJSKA SOBA. Obave{tava Zorana Ratkovi}aPicoja, stalnog reditelja Pozori{ta, da mu je u novoj zgradi, prema visini,obezbedio radnu sobu. Uz to, za dragog drugara, u stolarskoj radioniciizra|ene su merdevine da mo`e lepo da se uspne na barsku stolicu i dabezbedno dohvati {ank.

– Sre}om, imam ja sina advokata, pa kad presavijem tabak... jeba}uvam sve po spisku! – bio je komentar na{eg namrgo|enog Raleta upu}ensvima prisutnima u bifeu.

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“REDITELJSKA SOBA

Zoran Ratkovi} (8.9.1937 – 25.5.2002)

Usubotu, 17. marta 2012. obele`enaje desetogodi{njica smrti velikogsrpskog pozori{nog, filmskog i te -

levizijskog glumca Danila Bate Stoj ko -vi}a.

U svojoj mati~noj ku}i, u Ateljeu 212,Danilo Stojkovi} je odigrao 66 uloga.

Prva uloga bila je Agent u dramiTroje Miodraga \ur|evi}a u re`iji Mi -livoja Tomi}a, davne 1957. godine.

Posle skoro 45 godina, 5. februara2002. Bata je odigrao svoju poslednjupredstavu na sceni Ateljea 212. Bila je toKore{podencija Borislava Peki}a u re`ijiArsenija Jovanovi}a i njegov nezabo-ravni Simeon Njegovan Lupus.

Umro je ubrzo, 16. marta 2002, predeset godina.

Posle pomena u Crkvi Sv. Nikole naNovom groblju, u Zvezdara teatru saBatinom suprugom Olgom bili su njegoviprijatelji i po{tovaoci.

„Zvezdara” ga nijezaboravila!

Milan Caci Mihailovi}

„ZVEZDARA” GA NIJE ZABORAVILADanilo Bata Stojkovi} (1934–2002)

Mlada glumica Sne`ana Jeremi}, 17. mart 2012.

Ludulo udvoje, Kru{eva~ko pozori{te

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

18LUDUS 181–182Lu

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

RAZME[TANJE PUBLIKE

Priroda” pozori{ta samom pozo ri -{nom ~inu dodeljuje dvostruku ide -olo{ku funkciju: iskaznu i gradi-

vnu. Ako se pod prvim podrazumevamimezis (sa svim varijacijama zna~enjaovog pojma) postoje}ih ideologija, kaovektor u procesu kru`enja ideologija,pitanje „gradivnog”, kao mogu}i uticajna kolektiv i pojedinca, ~ini se da u sa -da{njem trenutku predstavu stavlja upotpuno relaksiranu poziciju. Toliko re -laksiranu da je mo`emo smatrati „nebi -tnim dru{tvenim doga|ajem”. Naravno,pod „doga|ajem” podrazumevamo soci-jalnu ~injenicu koja po svom zna~ajuprevazilazi vrednovanje ostalih socijal-nih ~injenica i ~iji zna~aj proizlazi izzna~enja u njegovoj budu}oj projekciji –{ta zna~i za budu}nost dru{tva? „Do -ga|aj”, opet, ima smisla samo u okviruneke naracije. To zna~i da ~injenica kojau okviru jedne naracije predstavlja „do -ga|aj”, u drugoj mo`e biti neva`na ili~ak i izbrisana. Ovo malo teorijsko domu-drovanje bilo je potrebno da bi se ideja odru{tvenom autizmu pozori{ta stavila ujasan okvir: pozori{ni stvaraoci i njihovapublika o pozori{tu govore kao o uzgred-nom proizvodu u slu`bi jednog zabav -lja~ko-ekonomski-sitno-sopstveni~koguslovljenog cilja. Tako se bombasti~nidru{tveno-anga`ovani nazivi sezona ifestivala, uz raznorazne politi~ke prokla-macije pozori{nih predstava, zavr{avajuna ulazu/izlazu u prostor definisan zaizvo|enje predstave.

[ta nam je ~initi?Problem sa kojim se pozori{te su -

sre}e, dakle, nije problem saznanja poje-dinih „sektora” globalnog dru{tva, ve}problem delovanja kojim bi se neprekidnikrug proizvodnje, razmene i potrebadoveo u pitanje spolja, izvan „vladaju}ihideolo{kih koordinata”. Od sedam premi-jera odigranih u periodu od poslednjeg dosada{njeg broja Ludusa: Policajci Mro -`ek/Dugali} i @enski razgovori Rado -vi}/Dugali}, Pozori{te „Bora Stankovi}”;Ujka Vanja ^ehov/Ivanovi}, Puls teatarLazarevac; Lepotica Linejna Makdo -na/Jovanovi}, Knja`evsko-srpski teatar;Bu|enje prole}a Vedekind, Obrado -

vi}/Ko~evski, Narodno pozori{te U`ice;Predstava mora da ide Ili}/Vujovi}, Naro-dno pozori{te Ni{; Ludilo udvoje Jone -sko/Popadi}, Kru{eva~ko pozori{te. Bu -|enje prole}a svojom otvorenom poli ti -~kom anga`ovano{}u, u kontekstu kojinas interesuje, zaslu`uje posebnu pa -`nju.

Kao i tri Bu|enja prole}a koje je pu -blika u Srbiji imala prilike da vidi u pret-hodne dve sezone (Malo pozori{te „Du{koRadovi}”, BDP i Zagreba~ko kazali{temladih) i ovo koristi Vedekindovu dramutek kao predlo`ak za inscenaciju kojavi{e ili manje eksplicitno ulazi u sukobsa savremenom vladaju}om i totalitar-nom ideologijom. Ne `ele}i da detaljnoulazimo u analizu odabranih tema kojese propituju, jednostavno }emo konstato-vati da se i ona bavi op{tim mestima na{esvakodnevice, sa pretenciozno odabra-nim citatima patrijarha Pavla o abortusuili politi~ara o homoseksualnosti ili nepo-trebna vulgarizacija govora. Ali za razli-ku od ostalih koje svoje koncepte zasni-vaju na konvencionalnoj odvojenostipublike i glumaca, Bu|enje prole}a NPU`ice publiku neposredno uvla~i u sam~in igranja pitanja i odgovora. Publika(najvi{e 35 gledalaca) je sme{tena u petdrvenih kabina na to~ki}ima, kojima seglumci poigravaju i razme{taju ih posceni onako kako to odgovara zamislipredstave, ne vode}i ikakvog ra~una ovidljivosti svih segmenata. Tako se ujednom trenutku simultano, na razli~itimlokacijama, odigravaju potpuno razli~itescene, da bi se ve} u slede}em omogu}ilosvima da nastave zajedni~ku igruraz/otkrivanja samo/odgovornosti. I tu seova predstava jo{ vi{e odvaja od ostalihtri. Ona ne iznosi problem de~je seksual-nosti kao preduslov emancipacije dru{tvakao u „Radovi}u”, ili se kroz njegausredsre|uje na crkvu poput Zagreba~kepredstave, ili je relaksira formom mjuzi-kla kao u BDP-u, ve} ovu temu koristikao o{troivi~nu prizmu, kroz koju se pre -lamaju odgovornost i mogu}nost delova-nja ~itavog niza naracija koje ~ine kon -glomerat stvarnosti, i koja se neprekidnogura gledaocu u ruke. Ne daju}i priliku

publici da bude udobno zavaljena u fote-lje u mraku pozori{ne sale razbija seiluzija o nepromenljivosti stanja i dovr -{enosti sistema. Predstava ne prikazujestvarnost varljivih odraza, ne nudi nika-kve odraze, ve}, polaze}i od vlastite i dru -{tveno-stvarnosne materijalnosti, dozvo-ljava da se one sagledaju u jednom istomkretanju.

Me|utim, da bi ispunila svoje ciljeve,predstava mora da bude modernisti~kidijalekti~ka, a ne postmodernisti~ki dija-logi~na. Sli~no ostalim predstavama kojerazbijaju pozori{nu iluziju, otvorenorazigravaju}u dnevno-politi~ke teme iunutar njih funkciju pozori{ta, kolikogod da vodi dijalog ona je ostala nekori-sna lepa „ma{ina” koja radi, ali ne ostva-ruje preobra`ajni odnos prema stvarno-sti. Iako se poziva na levi~arsku ideologi-ju, „njoj nedostaje” – kako govori @i`ekza sada{nje, akademske levi~are – „le -njinisti~ki gest inicijacije politi~kog pro -jekta koji bi mogao podriti totalitet glob-alnog liberalno-kapitalisti~kog svetskogporetka”.

Iza radikalne retorike, krije se te`njaka udobnoj, etabliranoj poziciji. Pozo -ri{te, i unutar njega pojedinci koji ga ~i -ne, bez ikakve sumnje, ra~unaju na du -gotrajnu stabilnost liberalno-kapitali -sti~kog modela sa sigurnom stalnompozicijom unutar dru{tva i pozori{ta kaosvojim krajnjim profesionalnim ciljem.Da parafraziram @i`eka, ako postojistvar koja ih stvarno u`asava, to jeradikalni slom (relativno) sigurnog`ivotnog okru`enja „simboli~kih klasa”u razvijenim zapadnim dru{tvima. Pre -komerna politi~ko-korektna revnost kadaje re~ o seksizmu, rasizmu, nacionaliz-mu, feminizmu itd., stoga je u krajnjojliniji odbrana od njihovih sopstvenihnajdubljih identifikacija, jedna vrstakompulzivnog rituala ~ija je skrivenalogika: Govorimo koliko god je vi{emogu}e o nu`nosti radikalnih promenada bi osigurali da se ni{ta ne}e promeni-ti. Na zadovoljstvo dru{tveno inertnoggledaoca.

Mao Cedung: „Svet je na{. Ko }egovoriti, ako ne}emo mi? (...) Ko zna {ta}e dana{nja mlade` jednom u~initi?Mo`da }e nastaviti revoluciju, mo`da }eje odbiti. O budu}im doga|ajima odlu -~iva}e budu}e generacije. Dana{nja mla -de` i generacije koje dolaze iza nje vred-nova}e dela revolucije prema vlastitimmerilima. Za 1.000 godina ~ak }e i Marksi Engels i Lenjin delovati prili~no sme -{no.”

[ta nam je, dakle, ~initi?

Intervju:Neboj{a Bradi}„MO]” I „NEMO]”O Knja`evsko-srpskomteatru i jo{ pone~emu

Neboj{a Bradi} kao dramatizator ireditelj na poseban na~in okrenut jedobroj knji`evnosti, ose}aja za pravikulturolo{ki trenutak inscenacije ovihklasika. Bio je upravnik ~etiri pozori{ta isada kao umetni~ki direktor Knja`evsko-srpskog teatra promi{ljenim postupcimarazigrava dru{tvenu zainteresovanost zapozori{te kao instituciju.

Naravno, kada se govori o Bradi}ukao pozori{nom stvaraocu, neprestano seima na umu ~injenica da je u periodu2008/11. bio ministar kulture i infor -misanja u Vladi Republike Srbije.

Iz ove vi{estruke pozicije govori oodnosu pozori{ta i politike: da li pozori{tepripada politi~koj naraciji, koji je njegovosoben na~in funkcionisanja u njoj;kakve su njegove stvarne i mogu}e vezesa politikom...

Umetni~ki direktor Knja`evsko-srp -skog teatra?

U Kragujevcu sam prvi put bio 1956,kao dvomese~na beba, potom u dvanavrata re`irao sam predstave u Teatru„Joakim Vuji}”, da bih krajem pro{le go -dine, posle re`ije No}i u kafani „Titanik”prihvatio izazov o`ivljavanja Knja ̀ ev -sko-srpskog teatra. Pozvao me je Sa{aMileni}, predsednik Skup{tine grada ipitao me da li bih mogao da pomognemteatru, kulturi i Kragujevcu. U prvomtrenutku bio sam zauzet pokretanjemDunavfesta, potom re`iranjem Prokleteavlije. Sa~ekav{i moje slobodne termine,ponudio mi je da do|em u Kragujevac. Itako, ponovo sam do{ao...

Preduslovi za „ozbiljno” pozori{te ilikakvo ste stanje zatekli i kakve stepromene izvr{ili?

Proces stvaranja teatra mnogo jezahtevniji i sporiji nego {to je njegovadevastacija. Pored jasnih planova, potre-bna je podr{ka ansambla i publike, brigagrada i pomalo sre}e... Kragujeva~kopozori{te je vi{e godina u kriptodepresiji.Radilo se ispod produkcije, zapostavljenje rad sa publikom i, umesto novih pre -mijera, gomilali su se dugovi. Floskula„Kragujevac teatropolis” dobro je zvu ~a -la, ali je, u nedostatku nove i kvalitetneprodukcije, zve~ala prazninom i odsu-stvom smisla. Uverio sam se da pozori{te

Spasoje ¤ . Mi lovanov i¯

KRAGUJEVAC (34000), Dani~i}eva 3,Telefon: +381 34 335 823, faks +381 34 332 031

pozoristetjv@eunet.rs www.joakimvujic.com

Konkurs za nagradu„Kragujevac u pam}enju i izvan pam}enja”

1. Knja`evsko-srpski teatar raspisuje konkurs za dramski tekst na srpskomjeziku, sa ciljem ukazivanja na zna~aj koji ba{tina ima za identitet naroda ikulture.

2. Nagrada KRAGUJEVAC U PAM]ENjU I IZVAN PAM]ENjA podrazumevanov~ani iznos od 300.000 dinara i premijerno izvo|enje u produkcijiKnja`evsko-srpskog teatra u 2013. godini.

3. Pravo u~e{}a imaju samo originalni, neobjavljeni i neizvo|eni dramskitekstovi na temu iz materijalne i nematerijalne ba{tine Kragujevca.

4. [tampane i nepotpisane tekstove u tri primerka, ozna~ene {ifrom, kao i CD sakopijom nepotpisanog teksta u PDF formatu dostaviti do 15. septembra 2012.godine na adresu:

Knja`evsko-srpski teatarKONKURS ZA NAGRADU KRAGUJEVAC U PAM]ENjUI IZVAN PAM]ENJADani~i}eva 334000 Kragujevac

5. Rezultati konkursa bi}e objavljeni na sajtu Knja`evsko-srpskog teatra do 15.novembra 2012. godine.

Bu|enje prole}a, Narodno pozori{te U`ice

Neboj{a Bradi}

LUDUS 181–18219

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

ima kvalitetan ansambl koji je spremanda se suo~i sa velikim izazovima. Takvesu bile predstave Seobe po delu Crnjan-skog i Breghtov Galilejev `ivot. Sada jepotrebno sticanje poljuljanog samopouz-danja i kontinuirani profesionalni rad.To je proces koji tra`i nekoliko godina,ali bilo bi dobro da imamo rezultate ve} uprvoj sezoni.

Nakon premijera No} u kafani„Titanik”, po Andri}evom Bifeu „Tita-nik”, u va{oj dramatizaciji i re`iji, iLepotice Linejne Martina Makdone ure`iji Mili}a Jovanovi}a, uz va{e super-vizorstvo, kakvi su dalji planovi kragu-jeva~kog teatra?

O~ekuje nas Jedan ~ovek, dvojicagazda Ri~arda Bina – adaptacija Goldo-nijevog Sluge dvaju gospodara, tekst kojiposle uspe{ne sezone u Nacionalnomtea tru u Londonu i na Vest Endu, ovihdana po~inje da se prikazuje na Brodve-ju. Ko medija je dobila nagradu „Ivningstandarda” i pozori{ne publike u Londo-nu. @eleo sam da igramo ovaj komad jersam smatrao da je veoma va`no da seogledamo u komi~kom repertoaru iprivu~emo novu publiku. Radi}emozatim Memetovu adaptaciju Rouzovogkomada Dva naestorica gnevnih ljudi. Toje studija li~nosti u procesu sudskogsistema. Ideja da jedan ~ovek (ili malagrupa ljudi) mogu da naprave promenu,vredna je po mena pogotovu danas. Lakoje biti ra zo~aran „paljbom” ~injenica,ponu|enih dokumenata, podrazumeva-ju}ih la`i – svejedno da li se to doga|ana sudu ili na izborima. Ali pro na la -`enje snage da se sve ovo odgurne ustranu i u okviru ljudskih mogu}nostiu~ini sve ono {to se mo`e za boljitakpojedinca i zajednice, osnovna je idejaDvanaestorice... Ovu predstavu realizu-jemo u saradnji sa Am basadom SAD ipozori{tima iz Zenice i Virovitice. Dakle,repertoar koji u prvom redu ima savre-meni doma}i i strani tekst. Osnovnomerilo jeste kvalitet dramskog predlo{kai uvremenjenost interpretacije. Predstavekoje pravimo imaju jo{ jedan uslov: dabudu rado gledane. Uz premijerniprogram, do kraja sezone su va`ni inastupi na festivalima u BiH, Poljskoj iRusiji.

Konkurs za dramski tekst – „Kra -gujevac u pam}enju izvan pam}enja”?

Pitanje koje tema konkursa pokre}ejeste: kako se oblikuje mit o gradu, mit oKragujevcu. Uveren sam da }e o tome,pored dramskih pisaca, pisati i oni koji-ma to nije prevashodni poziv. O~ekujemda }e biti tekstova gra|ana koji }e ponu-diti svoje ideje o nevidljivom kulturnomnasle|u. Brojne su istorijske legende kojeba{tini Kragujevac – od onih iz vremenasrpske prestonice kneza Milo{a, do onihkoje u sredi{te stavljaju grad kao pre -stonicu automobilske industrije koja jestvarala automobilsku kulturu zemlje iregiona. Pitanja jesu: [ta je to {to gra -|ani zami{ljaju kao svoj grad, a da nijesocijalna problematika? [ta je to {to mo -`emo u~initi za svoj grad? Na osnovuodgovora mogu}e je pokretati narativ ogradu, stvarati uslove za `ivot, a ne raz -mi{ljati na na~in Tri sestre.

Aktivno ste se pridru`ili godinijubileja Ive Andri}a – No} u kafani„Titanik”, Prokleta avlija u koprodukci-ji pozori{ta iz Tuzle, Virovitice i U`ica ijo{ `iva Prokleta avlija Kru{eva~kogpozo ri{ta, jedine su ’`ive’ predstave podelima ovog pisca. Da li su ostali autori ipo zori{ta nezainteresovani za Andri -}evo delo?

Njegovo delo je oduvek provociralostvaraoce. Veliko interesovanje koje sepojavilo u godinama posle dobijanja No -belove nagrade pratile su inscenacije namnogim jugoslovenskim scenama. Ipakve}ina tih predstava su ukazivale naproblem prevo|enja Andri}eve literaturena jezik scene. Ve} je re~eno da seAndri}evo romaneskno tkivo opiredramskoj formi i vu~e u zamke real-

isti~nog ~itanja (~esto naturalisti~kog).Tako se doga|alo da savr{ena kontrolanad re~ima kod pisca, na sceni postajesentimentalisti~ka slika istorijske real-nosti. Epski ton i psiholo{ko bru{enjelikova, istorijski realizam i preplitanjepripoveda~kih glasova mogu se izbe}i.Sam pisac daje uputstva za izbegavanjezam ki. Trebalo bi ga samo pa`ljivo ~itati.Mo`e se lako i mnogo „proma{iti” u po -zori{tu sa Andri}em, ali kada se „pogo-di” onda je rezultat po pravilu dobar.

U poslednoj Prokletoj avliji implicit-no ste prolascima kroz publiku – bilouvo|enjem ili odvo|enjem zatvorenika,bilo ulascima ili izlascima Kara|oza –proizveli provokativnu nadsimbolizacijuu naru{avanju i opkora~ivanju fikcije,sve do istovremenog izjedna~avanjagle dalaca sa nevinima i zlo~incima.Afera kolektivne li~ne krivice i odgov-ornosti za stvaranje najbli`e istorije,posebno na prostoru biv{e SFRJ, postajedominantno u i{~itavanju Andri}evogdela?

Andri} ne nudi odgovore. On pozivana razumevanje tragike i sudbine na{ihprostora. ^itaju}i i tuma~e}i njegovo delospoznajemo da nema izlaza, ve} samonade da ljudi i ljudskost negde postoje.

Upravnik, ministar i umetni~ki di -rektor – barem za ove na{e dru{tveneprilike – vezuje vas za vladaju}u poli-ti~ku strukturu. Koliko je mogu}e, kakoto ka`e Selimovi}, „ostati neuprljan ujednom prljavom svijetu”?

Svoj posao u kulturi radim vi{e odtrideset godina i ne samozavaravam sezna~ajem koji smatram da imam za svo -ju profesiju, delatnost, dr`avu, svet... Ona{em dru{tvu oduvek sam mislio da jeu odre|enoj meri tolerantno, a mnogo~e{}e i vi{e impresionirano sopstveniminatom i potpuno nekriti~no prema uspe-hu. Uz sve to, mi ba{tinimo brojne lo{enavike i patimo od nedostatka potpunihinformacija. A onda, kada do|u krizekoje tra`e maksimalnu ozbiljnost iodgovornost, po kazuje se da pojedinci iinstitucije nisu dovoljno rezilijentni da sesuprotstave izazovima, da se okrenusopstvenim re sursima i ponude kreativ-na re{enja, ve} i{~ekuju ishod situacije.Zbog toga su otre`njenja skupa iponekad vrlo bolna.

Kao ministar ostavili ste svom na -sledniku Zakon o kulturi, i uz sve za -merke koje su o njemu izre~ene, ipak jebolji ikakav nego nikakav Zakon. Ukom pravcu }e se on razvijati, menjati,te ka kva je sudbina sada{njeg pozo ri -{nog modela?

Kada sam svojim kolegama govorioo tome da u V. Britaniji i SAD nemazaposlenih glumaca, oni su to do`ivlja-vali kao najavu smanjivanja plata, a nekao po trebu da iza|emo iz javnih slu`bii u|e mo u umetni~ke slu`be. Te{ko jepraviti reforme u dru{tvu gde se nasvaki takav poku{aj svako zapita: „Za{toba{ od nas da se po~ne?” A reforme nisulake. Do no{enje Zakona ne zna~i smanji-vanje plata ili broja zaposlenih, ve}menja na~in upo{ljavanja. To su pitanjeugovora, anga`mana, prava, obaveza iodgovornosti... Danas pozori{ni umetnicis pravom govore da su u godinama lo{egdr`avnog upravljanja pozori{ta nedo-voljno finasirana i li{avana sredstava. I{ta se de{ava? Gotovo ni{ta. Povika nadr ̀ a vu zavr{ava se povratnim optu -`bama dr`ave da umetnici previ{e pa -`nje posve }uju nedostatku novca. Nara-vno, siroma{ni resursi nisu dovoljni zadobru umetnost. Zato su neophodna novapro mi{ljanja kako bi pozori{temoglo da za dr`i svoju vitalnost.

S. @. Milovanovi}

Intervju:Dejan Cicmilovi}AKO U]UTIMO,IZGUBI]EMOSEBE

Dejan Cicmilovi}, prvak drame Na -rodnog pozori{ta Ni{ i profesor glume naFakultetu u Kosovskoj Mitrovici, jedanod najgra|ivanijih glumaca u Srbiji,govori o sprezi pozori{te–politika–Srbijadanas, smatrav{i je pogubnom, pogotovopo po zori{te.

Iza vas je mnogo vrsnih uloga. Kojebiste izdvojili i za{to?

Prerano je da podvla~im crtu na ovajna~in. Pre bih izdvojio neke momente ukojima sam, bar se meni tako ~ini, po -ku{ao da dodirnem umetnost, mo`da utome i uspeo. Izdvojio bih ulogu Edmun-da Kina u istoimenom komadu HadijaKurica u re`iji Irfana Mensura. Igraju}itaj lik dobio sam privilegiju i ~ast da sapozornice iznesem li~ne stavove o pozo-ri{tu i na{oj profesiji; da odbranim njenodostojanstvo; da se suprotstavim mo}ni -cima kroz najplemenitije ose}anje koje~ovek u sebi nosi – ljubav. Ljubav kojapobe|uje osionost, zavist, prevaru, intri-ge, pohlepu, sujetu, ego. Da poka`em dasu glumci inteligentni ljudi slobodnogstava, slobodnog sna i – zdravog razu-ma.

Na to sam pristao, jer u to verujem.Dobili ste brojne nagrade na festiva-

lima. Koliko su nagrade va`ne u glu -ma~koj karijeri poput va{e?

Nagrade glumca pozicioniraju, alimu i name}u odgovornost za uloge kojeslede. Motivi{u. Gube smisao onog trenu-tka kada se dodeljuju po klju~u da bi sepotkosurivale sujete, a upravnici imalialibi za potro{ene pare pred svojim men -torima... Svaka nagrada donela mi jetrenutnu radost. Sada su one uspomene izauzimaju mesto na zidu moje sobe izdetinjstva u roditeljskom domu, koji izgodine u godinu poprima formu muzeja.Va`ne su samo ako ih prihvatite kaoposledicu dobro ura|ene uloge, u suprot-nom, ako vas odvedu u egotripove i sl.mogu biti pogubne. I tu bolest samprele`ao. „U sre}i se ne treba gorditi, nitiu nesre}i o~ajavati.”

Pristajem na njih ako su zaslu`ene.Simbioza politika–pozori{te–Srbija

danas? U ~emu se ogleda ovaj odnos, dali je on po va{em mi{ljenju dvosmeranili jednosmeran?

Simbioza postoji, dodu{e nakaradna.^esto pogubna, pogotovo za pozori{te.Kad bih poku{ao slikovito da predstavimtaj odnos, postavio bih ga u situacijudvosmernog kru`nog toka prekrivenoggustom maglom. Bezidejno, vrte}i seukrug u mimohodu, ~ekaju}i da se ma -gla podigne, pozori{te moli o~ajni~ki zapomo}, poku{avaju}i da na|e pravismer, a politika (~itaj – vlast) beskrupu-lozno reaguje tako {to, ignori{u}i ga,okre}e glavu na drugu stranu, jer je nezanima tu|a pogubljenost, dovoljna joj jesvoja. Kad bi do{lo do sudara, pozori{tebi na{lo svoj izlaz, ako pre toga ne na -strada.

Nekada je pozori{te dizalo svoj ne -pristrasni glas protiv patolo{kih pojavau dru{tvu. Sada postaje samo slika tepatologije i sve manje pru`a otpor krozsvoj primarni rad. Da li to zna~i da jepozori{te postalo mrtvo?

Odgovor na ovo pitanje poku{a}u dadam citiraju}i mog najboljeg prijatelja ikolegu Aleksandra Mihailovi}a. Mislimda je to prava dijagnoza sprege pozori{tai politike u Srbiji danas.

Trebalo mi je puno vremena da svo -ju slobodu, u o`iljcima poni`enja, u }u -tanjima i tu|im glupostima, u beskraj-nom krugu paranoje i uvreda, vratimpod okrilje svog razuma i sudbine. Svojeodluke i pameti. Verovao sam da }u tuslobodu, na putu umetnosti kojim sam

krenuo, lako braniti, jer {ta je umetnostako ne upravo sloboda duha, misli i igre.Ka`em, verovao sam.

Po{ast neostvarenih likova sa partij-skim knji`icama kojima je dato davladaju, duboko je za{la u sve pore ovenesre}ne i napa}ene zemlje, pa tako i uumetnost. ^ast onima koji su se ostvarili,dokazali, pa jo{ imaju i {ta mudro daposavetuju, u~ine, te se lati{e i politike.Samo, takvih je malo. ^ak premalo.Uglavnom su u partijskom gnezdu na{liza{titu oni neostvareni, naje|eni i ogor -~eni. I {to se vi{e kompleksa, jeda i jadanatalo`ilo u tim ljudima, to su bu ~niji,bahatiji, i ambiciozniji. Ovo je lo gi~naposledica potrebe da se naplate sa onimakoji su im ’oteli’ karijere, ble{tave reflek-tore slave i obo`avanje. Zato je put karukovode}em vrhu jedino svetlo u tunelukoji su sami sebi iskopali. I {ta se desikada se to svetla{ce pretvori u suncemokupanu dolinu? Histeri~ni karijerista,kako do`ivljavam tu vrstu hibrida od lju -di, prvo po{alje poruku mira, oprosta iblagosti. Naravno da je to laki petingdiktature u povoju, ~ime se kupuje vremeza prvo pozicioniranje. Zatim sledi plju-vanje, poni{tavanje i umereno (ili brutal-no) uklanjanje tragova svih prethodnihvladavina. Pogotovo onih valjanih. Titragovi se izbeljuju varikinom do potpu-nog zaborava. Zatim sledi egzekucija ukoncentri~nim krugovima. Od najbli`ihka najdaljim saradnicima. Naravno dase staljinisti~ki proverenom {emom, obe -le`eni prvo prikazuju kao nesposobni,zlonamerni neradnici, nedorasli velikimidejama i zaokretima koje je pred njihpostavila nova vlast i novo vreme. Teprve egzekucije, osim uklanjanja nepo-trebnih, stvaraju jo{ jedan jak i neopho-dan kolorit svakog apsolutizma. Strah,poltronstvo i paranoju. U atmosferi gdesvako od svakog zazire, gde se malimuslugama pla}a lojalnost, a velikim bes -pogovorna odanost, gde slatkore~ivostnadja~ava razum i pravdu, u takvojatmosferi vi{e umetnosti nema. A nemo`e je ni biti. U stvari, nigde i ni~eg nemo`e ni biti, sem medijske pri~e kojupoodavno niko ne uzima za ozbiljno.Vrednost se uklanja jer je opasna, mar -ginalnost se veli~a jer se njome lakoupravlja, a uspostavljeni strah odr`avasveop{ti mir. Svaka pobuna umire u lju -dima jo{ neizgovorena.

Muk. Umetnost. Prevedena na jezik buv -

ljih pijaca i zaboravljenih predgra|a,prozvana od tr`i{ne ekonomije a upo -re|ena sa estradom, a sve to u koloritustrana~kih flajera, svela se na modele’do|em ti – do|e{ mi’, i ’ja tebi vojvodo, ati meni serdare’.

Muk. A {ta sa nama koji nismo pristali na

to? Car je go!No pasaran!I {ta vam preostaje kao umetniku?Da se borim za mesto svoje profesije

u dru{tvu onoliko koliko je u mojoj mo}i.Ne pristajem na manipulaciju mojim ta -lentom! Poku{avam da ubedim sebe ikolege da se preispitaju. Da ne }ute. Akou}utimo, izgubi}emo sebe. Da budu to stojesu – gospoda glumci!

Predajete glumu na fakultetu uKosovskoj Mitrovici. Da li vam se, su -de}i po radu sa studentima, ~ini da onitaj novi poredak politizacije a priorinepoliti~kih institucija do`ivljavaju kao„normalnu” pojavu s obzirom na to da utom okru`enju rastu, ili i dalje imanade?

Generacija kojoj predajem ima mno -go odlika generacije kojoj ja pripadam,iako su mla|i od mene skoro dva desetgodina (surova realnost). Plemeniti mla -dala~ki bezobrazluk, ne nevaspitanje,mo`da je najbolja njihova odlika. Svesnisu okolnosti koje ih prate. Imaju hrabro-sti da se suo~e sa realno{}u i `ivotom kojiih okru`uje. Vra}aju mi pomalo uga{enientuzijazam i veru da gluma u ovojzemlji mo`e biti beg od negativne realno-sti. Da mo} gluma~kog poziva prevazila-zi sve bedne politi~ke pojave i floskule.Da re~ jednog glumca vredi.

Na njih pristajem i u njih verujem.Kako savetujete svoje studente u

vezi sa zaposlenjem? Kojim putem daidu i koliko i sami verujete u to?

Tra`ite svoju formulu uspeha, ali nezaboravite ko ste i ~ime se bavite.

[ta trenutno radite? U mati~nom pozori{tu sam malo an -

ga`ovan. Ne samo ja ve} jo{ nekolicinaveoma dobrih glumaca. Za poslednje trisezone imao sam dve premjere. Povre-meno odigram i poneku predstavu kojami nije skinuta sa repertoara. Koliko godto prepotentno zvu~alo, mislim da ni{kopozori{te vi{e gubi mojim neigranjemnego ja. Ni{ko Narodno pozori{te nemaumetni~kog direktora („otputovao nakratko” pre dve godine i nije se vratio dodan-danas), ni stalnog reditelja (sve teposlove je preuzela samopregorna upra-vnica pozori{ta). Dok ne dobijem novupriliku u mom pozori{tu, preporu~ujemse kao nemoderni glumac, {kolovan upro{lom veku. (Mejlom {aljem CV i„ekstra fotke” u „ful stajlingu”.)

Planovi? Koliko je realno i{ta planirati u okol-

nostima o kojima smo govorili?Jelena Popadi}

Dejan Cicmilovi}

20

Intervju: Damir Todorovi}

LUDUS 181–182Lu

KAZALI[TE – CENTAR @IVOTA GRADA

Se}ate li se jednog od, kako se to ne -kad govorilo, „bisera na{eg Jadra-na”, ostrva Hvara? Se}ate li se

trajekta kojim se od Splita sti`e do StarogGrada, se}ate li se mirisa mora, ble{tavogsunca, krika galebova? Se}ate li se, po -tom, vo`nje krivudavim putem kroznajmirisnije ~etinare i polja lavande do,najve}eg na ostrvu, istoimenog gradaHvara? I najzad, se}ate li se velike rive imale marine, te masivne zgrade koja do -minira pjacom – zgrade Arsenala na ~i -jem se prvom spratu krije znamenitoHvarsko kazali{te?

Iako nikad nije bilo institucionalno,profesionalno pozori{te, uvek je bilo cen -tar kulturnog `ivota grada i ostrva, izauzimalo je zna~ajno mesto u teatarskojporodici svake dr`ave kojoj je pripadalo.A bilo ih je... Od Mleta~ke republike iHabzbur{ke monarhije, NapoleonoveFrancuske, Austrougarske, do KraljevineItalije i najzad Kraljevine SHS i Kraljevi-ne Jugoslavije. O pa`nji koju je privla~iloovo staro zdanje u novoosnovanoj dr`av -noj zajednici govori i tekst koji objavljujelist Narodnog pozori{ta u Beogradu Sce -na u br. 19, sezona 1936/37, pod naslo-vom „Najstarije pozori{te u Srednjoj Ev -ropi”, a povodom 325 godina njegovogpostojanja. Uz kratak pregled istorije„nezavisne hvarske op{tine (komune)”,~lanak navodi da je „i pored unutra{njihborbi izme|u pu~ana i vlastele, ose}ajzajednice bio veoma jak”, te da se brzostvorio krug u kojem je po~eo da se javlja

i formira kulturni `ivot zajednice. Pred-nja~ili su pesnici, ali odmah za njima subili „dramski pisci: Hanibal Luci}, MarinGazarovi}, Martin Benetevi} (prva dvoji-ca vlastelini, tre}i pu~anin)”. Rani pozo-ri{ni `ivot na otoku odvijao se u dobapoklada. „Sve do 1612. te svetovne drameprikazivale su se na hvarskoj pisaji predkatedralom i u Samnikielijevoj ‘lo|i’, aneke i u palati hvarskog kneza. Stalnapozori{na zgrada podignuta je tek 1612.Nju je digao knez Pietro Semitekolo, nadstarom zgradom arsenala, koja je posto-jala jo{ od 13. veka.”

Iz jedne novije hrvatske studije (prof.Mirjana Kolumbi}, vi{i kustos Muzejahvarske ba{tine) saznajemo da je ovazgrada jedna od najzna~ajnijih vojno-pomorskih gra|evina na celom Meditera-nu, koju je svojevremeno knez Semiteko-lo, po{to je 1611. uspeo da zavede red iuspostavi mir izme|u zava|enih stale`a,renovirao i na postoje}u prizemnu zgra-du dozidao sprat, na koji je smestio Ka -zali{te. Radovi su zavr{eni slede}e godi-ne, o ~emu svedo~i natpis iznad ula znihvrata: ANNO SECVUNDO PACIS MDCXII(Druge godine mira, 1612). Izgradnjompozori{ta, knez je „svim stale`ima rav -nopravno ponudio prostor za kulturne idru{tvene sadr`aje. Na taj je na~in, za tovrijeme gotovo nezamislivo demokrati -~no, stvorio prvo javno kazali{te u Euro-pi”. Hvarski teatar je tre}i svoje vrste nastarom kontinentu – posle Teatro Olimpi-co u Vi~enci (1585) i Teatro all’antica u

Sabioneti (1588). Autor ove studije, u ne -dostatku autenti~nih izvora iz tog perio-da, pretpostavlja da je na po~etku svog`ivota hvarski teatar bio renesansnogoblika, koji se u kasnijim reskonstrukci-jama izgubio: „Sa~uvani interijer – po -zornica i gledali{te sa lo`ama, potje~e iz1803. godine, kada je osnovano Kazali -{no dru{tvo, koje je kao asocijacija na -prednih gra|ana iz temelja obnovilo voj -skom opusto{eni prostor. Obnavljano ipreure|ivano, dana{nji neobarokni iz -gled hvarsko je kazali{te sa~uvalo izsredine 19. stolje}a, ~ime se svrstava udeset najstarijih baroknih teatara Euro-pe.” Minijaturna pozornica i srazmernouske lo`e, koji omogu}avaju izetno pri -san odnos scene i gledali{ta, pru`aju go -tovo kamerni ose}aj.

Danas je ovaj teatar „spomenik naj -vi{e kategorije od nacionalnog zna~ajaza Republiku Hrvatsku” zahvljuju}i jo{jednoj retkosti – dobro o~uvanim „zid -nim scenografijama”, tj. „freskama” osli-kanim na zadnjem zidu scene: do 1986.tu je bila zidna slika Nikola Markija (oko1900) s prikazom nekada{njeg sklopakne`evog dvora, poru{enog krajem 19.veka. Sondiranjem je otkrivena starijazidna slikarija, delo Petra Galasa iz1819, koja je podignuta i poslata u zagre-ba~ki restauratorski zavod, gde je restau-rirana i postavljena na pet pomi~nih pa -nela.

Po zavr{etku rekonstrukcije, scen-ska slika s kne`evim dvorom }e biti izlo -`ena na spratu Arsenala, u zapadnomdelu, u sklopu stalne muzejske postavkeposve}ene hvarskoj komunalnoj i pomor-skoj pro{losti, jer u samom Kazali{tu zanju nema mesta.

Od 1803. do 1921. teatrom rukovodiKazali{no dru{tvo, i to je period najinten-zivnijeg scenskog `ivota u Hvaru: poredpredstava u izvo|enju doma}ih i stranih

pozori{nih i muzi~kih trupa, orkestara iopera, naro~ito tokom Karnevala je bilo idrugih sadr`aja kao {to su razne mu -zi~ke i scenske priredbe, maskenbali,„kavalkine”... Tokom pro{og veka, podupravom Op}ine Hvar, iako „tek nu`noodr`avano, kazali{te je i dalje bilo sre -di{te rada doma}ih i stranih amaterskih iprofesionalnih ansambala. Zadnjih dva -desetak godina, kazali{te kao i Arsenal ukojem je smje{teno, bilo je tro{no i sta -ti~ki nesigurno. Stoga se u njemu tekrijetko odr`avalo manje komorne prired-be. Kao rijedak muzejski prostor bio jeposje}ivan od stru~njaka, turista, stude-nata i |aka”, navodi prof. Kolumbi}.

Temeljna konstruktivna i stati~kasanacija, kao i potonja restauracija zgra-de Arsenala trajala je preko {est godina,a sada predstoji dalja restauracija enteri-jera. [to se ti~e kazali{ta, do sada je de -lom obnovljena a delom izmenjena drve-na me|uspratna konstrukcija, restauri-ran je oslikani plafon iznad gledali{ta, au toku je ure|enje lo`a i zidova, te po -stavljanje poda u prolazima od ciglanihplo~a (metunela) i parketa u parteru.

Kako saznajemo u Muzeju hvarskeba{tine, „Hvarsko povijesno kazali{te jemuzejski povijesno-kulturni lokalitet,kojega funkcioniranje i prezentacijapret postavljaju i odre|eni birani kaza-li{ni program”, {to, drugim re~ima, zna~ida se namena ovog prostora ne}e menja-ti. Isti izvor najavljuje da je u planudopuna stalne muzejske postavke koja senalazi na spratu Arsenala.

Kraj radova i po~etak obele`avanjavelikog jubileja predvi|a se za po~etakleta, traja}e nekoliko meseci i obuhvataraznovrsne kulturne, umetni~ke i drugesadr`aje, me|u kojima su i konferencijaPERSPECTIV-a (me|unarodne organi-zacije istorijskih teatara Evrope) kojuorganizuje Muzej, kao i raznovrsnimuzi~ko-scenski programi i izlo`be.

Bila je ovo pri~a o svojevrsnom pozo-ri{nom veteranu – za sve one koji ga sese}aju, ali i za one koji su ro|eni, odraslii `ive u nekoj od kasnijih dr`ava, ~ijoju`oj teatarskoj porodici ovaj mediteran-ski medaljon vi{ene pripada.

Je l ica Stevanov i¯

Hvarsko kazali{te, jedno od prvih gra |an -skih pozori{ta u Evropi, ove godine slavi svoj400. ro|endan!

Glumac Damir Todorovi} ve} vi{e oddecenije uspe{no gradi karijeru uevropskim pozori{tima i pozori {nim

trupama. Po~eo je u Italiji, da bi na osno-vu tamo{njeg rada usledili pozivi izFrancuske, [kotske, Engleske. Vredan,posve}en, spreman za istra`ivanja.

Nedavno je `iri {vajcarskog festivala„Belluard Bollwerk International”, sa -stavljen od brojnih poznatih internacio -nalnih umetnika, njegov pozori{ni pro -jekat pod nazivom As It Is proglasio zajedan od {est najboljih i omogu}io nje go -vu realizaciju. Premijerno }e biti izvo|enod 29. juna do 7. jula 2012. u Friburu, uokviru pomenutog festivala. Re~ je opredstavi u kojoj }e Damir glumiti pri -klju~en na detektor la`i, a publika }e u`i -vo mo}i da prati reakcije na ekranu. Naovaj na~in, ka`e, `eli da se bavi ispitiva -njem istine u nama i potrebe za bek -stvom u fikciju.

U me|uvremenu je dobio poziv i od{kotske kompanije „Vanishing Point” daigra u novoj predstavi reditelja MetjuaLentona nastaloj po Alisi iz zemlje ~uda,koja }e imati premijeru u okviru glavnogprograma Festivala u Edinburgu useptembru 2012. godine.

Ovih dana je u Srbiji, na relaciji Beo -grad–Subotica, jer radi scenski pokret zanovu predstavu Nikole Zavi{i}a.

Kako je po~ela tvoja karijera u ino -stranstvu? Kako se razvijala?

Na poziv italijanske pozori{ne kom -panije „Motus”, juna 2000. godine odlaz-im u Rim i radim na predstavi Visio Glo -rioza, koja je premijerno bila izvedena upozori{tu „Teatro Argentina”. Nakon oveuspe{ne saradnje, godinu dana kasnije,

ista kompanija me poziva za novi pro -jekat Rooms. U pitanju je bio jednogodi -{nji anga`man. Bavili smo se istra`iva -njem karaktera i situacija u hotelskimsobama, a {to se forme ti~e, prvi put samse bavio tehnologizacijom scenskog iz ra -za, tj. kori{}enjem filmskog jezika u po -zori{tu. Bio je to dug istra`iva~ki procesneobarokne estetike sa nekoliko prezen -tacija, a finalna verzija predstave podnazivom Twin Rooms imala je premijeruna Venecijanskom bijenalu aprila 2002.godine. Istovremeno smo pripremali ipredstavu po tekstu @ana @enea HotelSplendid, koju je videla i na{a publika naBitefu 2004. Nakon trogodi{nje turneje(Italija, Francuska, [panija, Nema~ka,Belgija, Makedonija, Hrvatska, Srbija,Kanada), priklju~ujem se francuskoj ple -snoj trupi „Caterina Sagna” sa kojomsam uradio predstavu Heil Tanz. Takosam imao priliku da vidim kako radePina Bau{ i Vim Vandekejbus, na primer.Zatim sam se vratio u Italiju i zapo~eosaradnju sa kompanijom „Accademiadegli Artefatti”, zahvaljuju}i kojoj upoz-najem pisce novog britanskog talasa kao{to su Martin Krimp i Tim Krau~. U me -|uvremenu sam realizovao i svoj prviautorski projekat Pri~a o Ronaldu, klo -vnu iz Mekdonaldsa, Rodriga Garsije ubeogradskom Muzeju savremene umet-nosti, a u izvr{noj produkciji Malog pozo -ri{ta „Du{ko Radovi}”. Poslednje tri go -dine moj profesionalni anga`man vezanje za Glazgov, za internacionalnu kom -paniju „Vanishing Point” i reditelja Me -tjua Lentona sa kojim sam do sada ura -dio vi{e puta nagra|ivanu predstavuIteriors i Prosja~ku operu D`ona Geja. Te

predstave su izvo|ene u Engleskoj, [kot -skoj, Italiji, Belgiji i u Francuskoj. Upra-vo me je ovih dana Lenton pozvao da ra -dim na njegovoj novoj predstavi Wonder-land, koja }e imati premijeru u zvani~nojselekciji Edinbur{kog festivala. Iz svegaovoga proizlazi da `ivim tamo gde radim,zadr`ao sam status slobodnog umetnika.

Kako poredi{ dve pozori{ne sredine,na{u i onu u kojoj si trenutno?

Mi imamo odli~ne i izuzetno talento-vane stvaraoce, ali ovde nedostaju infor-macije, tj. malo je inostranih ostvarenjasa kojima se na{i umetnici susre}u.

[ta si odavde poneo kao profesiona-lno i `ivotno iskustvo, a {ta si od togastekao rade}i u inostranstvu?

Iz Srbije sam poneo gluma~ku te -hniku i profesionalnost koju sam u~io odsvog profesora Petra Bani}evi}a, a rade}iu Evropi moji horizonti su se pro{irili.Upoznao sam izuzetne stvaraoce, teo re -ti~are, nau~io mnogo toga... Nastojim da

iz svakog novog iskustva ponesem ne{tonovo {to oboga}uje moj gluma~ki habi-tus.

Kakav je polo`aj glumaca u Italiji,kako se tamo `ivi od ove umetnosti?

Mislim da je polo`aj glumca u svakojzemlji gotovo identi~an. Mo`da je u Srbi-ji ~ak i malo privilegovaniji. Imao samsre}u da za ovih 11 godina nisam moraoda radim ni{ta drugo sem sopstvenogposla. Ali to nije slu~aj sa svakim glum-cem na Zapadu. Mnogo je umetnika kojirade dva ili vi{e poslova kako bi zaradiliza `ivot, posebno danas kada se ~itavaEvropa nalazi u te{koj ekonomskoj krizi.

Kako se finansiraju predstave iprojekti?

Bud`eti za umetni~ke projekte sugotovo u svim zemljama EU i vi{e negoprepolovljeni, tako da su kompanije, po -zori{ta, festivali, kao i sami autori prinu -|eni da tra`e subvencije ne samo od mi -nistarstava kulture ve} i od drugih po -

tencijalnih finansijera. Tako u prvi planizbijaju internacionalne koprodukcijekoje su se pokazale kao izuzetno dobrasolucija za prolazak kroz krizu. Drugivid finansiranja su konkursi koji obja -vljuju razne fondacije i festivali. Tako jepre nekoliko meseci moj projekat As It Is,koji se bavi pitanjem „kako da `ivimobez pretvaranja i da li to uop{te `elimo”,progla{en jednim od pobednika konkursa„Retox”, {vajcarske fondacije i festivala„Belluard Bollwerk International 2012”.Dobio sam prili~no veliki bud`et za rea -lizaciju ove predstve, italijanski pozo ri -{ni festival u Santarkan|elu se ponudiokao koproducent, te je u Beograd doputo-vala italijanska filmska glumica Valenti-na Karneluti sa kojom radim na ovojpredstavi. Velika mi je ~ast i zadovoljstvoda u okviru ovog projekta kona~no sa -ra|ujem sa izuzetnom srpskom dram-skom spisateljicom Marijom Karaklaji}.Nadam se da }e ova predstava posle pre -mijere u [vajcarskoj u Friburu i posle iz -vo|enja u Italiji na festivalu u Santar -kan|elu biti predstavljena i srpskoj pu -blici.

Gde je tvoj dom i kako izgleda povra-tak ku}i?

Moj dom je Srbija. Putujem i radimna sve strane, ali se uvek vra}am ovde, isve vi{e vremena provodim zapravo uBeogradu. Sada u Subotici radim kao ko -reograf na novoj predstavi suboti~kogNarodnog pozori{ta Zapis u re`iji NikoleZavi{i}a, po tekstovima Mom~ila Nasta -sijevi}a. Voleo bih da svoje iskustvo iznanje delim sa srpskim umetnicima i datako stvaramo pozori{te21. veka.

Olivera Milo{evi}

Hvarsko kazali{te

Damir Todorovi}

EX YU

UVEK SE RADO VRA]AM OVDE

LUDUS 181–18221

Ludus na premijeri predstave „Dabogda temajka rodila” u Rijeci...

MAJKA (NI)JE TABU TEMA

O predstavi Magbet posle [ekspira u re`ijiIvice Buljana

METATEATARSKI DIJALOG ME\U GENERACIJAMA

Premijera predstave Dabogda temajka rodila Vedrane Rudan udramatizaciji i re`iji Tanje Mandi}

Rigonat odr`ana je 30. marta na sceniHKD teatra Rijeka. Burnim dugim apla -uzom pozdravljena je vrsna gluma~kaekipa predvo|ena Zojom Odak, EditomKara|ole, Jelenom Lopati}, a naro~itupa`nju javnosti privukle su spisateljica irediteljka.

U foajeu rije~kog teatra, nakon pre -mijere, odnosno nakon gromkih aplauza,suza i smeha publike, ~estitki, uzbu -|enja... Vedrana Rudan je rekla da ovoizvo|enje nije gledala. Jer, veli, nije mo -gla. Prethodnih dana se na probamakroz dramatizaciju i re`iju Tanje Mandi}ponovo srela sa likovima iz svog `ivota,sa roditeljima o kojima je u istoimenojknjizi pisala i savojim se}anjima. Burnereakcije publike prokomentarisala jere~ima: „Burne su jer je tema burna;ljubav i mr`nja majke i }erke.”

Na upitno intoniranu opasku da je totabu tema proslavljena spisateljica jeodgovorila: „Ima puno tabu tema koje tou stvari nisu. Tabu je za{to je i {ta nekokrao, pa vi{e nije tabu. Tabu je za{toneko {mr~e kokain, pa onda vi{e nije ta -bu. Ali te tzv. male ljudske teme, temekoje ~ine `ivot jesu tabu a mene ba{ onezanimaju. Ne zanima me ni ko {mr~e niko krade, zanima me za{to dete mrzimajku, za{to majka kinji dete...”

Vedrana Rudan ka`e da knjizi Da -bogda te majka rodila svojevremeno ni -kako nije mogla da smisli kraj: „A ondase sam ukazao. Umrla mi je majka. Nje -na me smrt oslobodila. Obra~unala samse s njom u knjizi onako kako to nikadnisam mogla dok je bila `iva. Zabele`ilasam svaku uvredu koju je u moje srceupisala no`em. Povremeno ih ~itam dabih sebi oprostila uvrede koje sam ja njojzabila u ko zna koje organe. Odahnulasam kad je umrla. Trpela je stra{ne bo -love. Sve se tako savr{eno slo`ilo. Nisamsa u`asom o~ekivala njene telefonskepozive, nisam morala odlaziti u stara~kidom. Napisala sam dobru knjigu, posaodovela do kraja i krenula u nove pobede.A onda je Tanja Mandi} Rigonat pri~ustavila na daske Hrvatskog kulturnog

doma u Rijeci. U`asnula sam se kad samprvi put bila na probi. Moja se majkadigla iz groba. Ugledala sam bespo mo -}nu `enu koju nisam razumela kad jebila mlada, staricu kojoj nisam pru`ilaljubav kad joj je najvi{e bila potrebna.Jezivo iskustvo. Dok nisam videla pred-stavu, mislila sam da u ratu sa svojommajkom vodim jedan nula. A kad tamo...I{etala je iz knjige i rekla mi koliko sambila tvrda srca. Svojom sam vlastitommre`om stegnula sebi vrat. Plakala samnad majkom na daskama onako kakonisam na njenom grobu. Ne znam da li}u vi{e gledati predstavu i otkrivati be -smisao ve~nog rata izme|u moje majke imene. Ili va{e majke i vas?”

Govore}i o svojoj dramatizaciji i redi -teljskom pristupu jo{ u toku rada napredstavi Tanja Mandi} Rigonat je kaza-la: „Naziv romana mo`emo da tuma~imodvosmisleno, i kao kletvu i kao `udnju,vapaj – dabogda te majka a ne nemajkarodi. Vedrana Rudan je u prvom licunapisala roman o traumati~nom odnosumajka–}erka. O tom odnosu se malo igovori i pi{e, retko se preispituju te uloge.Majka je uglavnom tabu tema, sveta teri-torija. Vedrana duboko, bolno, originalnozaseca u tu `ivu ranu.”

Po rediteljkinim re~ima i u romanu iu predstavi inicijalna situacija je jednos-tavna; {ezdesetogodi{nja }erka, koja je isama majka, `ivi u sre}nom braku, imaprodavnicu „An|ela”, uspe{na je u poslu,ali ima i osamdeset~etvorogodi{nju maj -ku koja pati od navodno umi{ljenih bolo-va i koju posle mo`danog udara sme{ta ustara~ki dom „Feli~ita” (sre}a), najsku-plji i najbolji dom za stare u Hrvatskoj.„Taj dom je kao hotel sa pet zvezdica, unjemu je sve ruzi~asto, to mesto je ovoze-maljski raj u kom je komfor zamena zaljubav i bliskost. Sme{taju}i majku udom, }erka se otiskuje na jedno dubokounutra{nje putovanje, spu{ta se u lavir-inte li~ne traume detinjstva i odrastanja,preispituje svoja ose}anja prema majci iotvara brojna mu~na pitanja porodi~nedrame. Odnosno, postavlja su{tinska pi -tanja: Ko je moja majka? Kakve su na{emajke? Kako miri{u majke koje svojek}eri nisu za{titile od o~eva nasilnika...

Mo`e li se pobe}i od mrtvog oca?... Dakle,glavna junakinja je `ena od {ezdeset go -dina koja misli da je `ivot uhvatila zarogove, odnosno uzela sudbinu u svojeruke, i kojoj se gade njeni vr{njaci kojisvoje roditelje okrivljuju za li~ne neuspe-he i u porodi~nim nesre}ama tra`e opra -vdanje za odsustvo odgovornosti premavlastitom `ivotu”, ka`e Tanja Mandi}.

Dok je radila dramatizaciju, napom-inje, te`ila je da prati neponovljivi dah,unutarnji ritam spisateljice. „Postoji tre -nutak u `ivotu kada se biolo{ke ulogemenjaju, kad deca postaju kao roditeljisvojim ostarelim roditeljima, onemo}a -lim, bolesnim, ali ta biolo{ka promena nemenja i psiholo{ke uloge... roditelj jeroditelj, dete je dete makar i u {ezdesetoj,a i u mnogim osamdesetogodi{njacima i{ezdesetogodi{njacima `ivi i ono dete unjima, koje ako nije bilo hranjeno lju -bavlju vri{ta}e za ljubavlju na ovaj ilionaj na~in do smrti. Mnoge majke i }erkese mrze, ali o tome se ne govori, jer maj -ka je majka i kad je nemajka. Dru{tvenauloga je dru{tvena uloga, a {ta je izatoga...”

U dramatizaciji, za razliku od ro -mana, postoji hor starica Feli~ita kao idvosmisleni lik an|ela. Prate se dvaplana de{avanja; onaj realni u domu za

starce i prodavnici i unutarnji. Scenskise me{aju i sudaraju realni dijalozi saokr{ajima majke i k}erke koji se nikad ustvarnosti nisu dogodili a u du{i jesu.„Na sceni se izgovara neizgovoreno u`ivotu”, ka`e rediteljka i dodaje: „Umi ra -nje majke istovremeno je i novo ro|enje}erke, ro|enje u spoznaji najdubljih delo-va sebe i razumevanju maj~ine pri~e.”

Tanja Mandi} Rigonat, koja je uHKD Rijeka radila kao gost reditelj, isti~eda su ekipa od devet glumica i jednog

Sva veliki knji`evna dela su besmr -tna i univerzalna, tako da je njiho-va primenljivost zapravo ve~na.

Ljudska priroda je jo{ od doba [ekspiragotovo nepromenjena. Veliki klasici, kao istudije ljudske prirode iz razli~itih uglo-va i u razli~itim vremenima i okolnosti-ma, uvek bude interes, bez obzira na be -skrajnu raznolikost izvo|enja i interpre -tacije.

Takva je i predstava Magbet posle[ekspira, po tekstu Hajnera Milera ukoprodukcija sa Cankarjevim domom izLjubljane i Novim kazali{tem iz Zagre-ba, u re`iji Ivice Buljana, izvedena 2.marta u CZKD-u. Predstava je osvojilaVeliku nagradu 44. Bor{tnikovih susretau Mariboru 2009. i Premio Villenueva –Critica Cubana, nagradu kubanskih kri -ti ~ara i pisaca za najbolju stranu pred-stavu prikazanu na Kubi 2009, dok ju jeRendi Gener, priznati njujor{ki kriti~arteatrolog, uvrstio u 10 najboljih predsta-va u svetu u 2011, jer „izuzetno fizi~ka,

mi{i}na i glasna Buljanova minimalnaprodukcija postavlja Magbeta u golu, kr -vavu i amoralno opusto{enu pokrajinu, ukojoj nasilje ra|a nasilje bez konca i kra -ja. Sme{teni smo u svet u kome nasiljevladaju}e elite pro`ima sve do obi~nog~oveka, u kome se okrutna i surova voj -ni~ka klasa predaja orgijama, pi}u i ra -zuzdanosti, sa ispadima divlje i krvavepohote. Niko nije nedu`an, niko neta k -nut.”

Postoji sli~nost Buljanovog Magbetasa modernim diktaturama, mikrostruk-turama, ako govorimo o [ekspirovomMagbetu i novijim manifestacijama sa -vremenog politi~kog totalitarizma. Aliovo je predstava o Milerovom Magbetu,specifi~nom tekstu koji je izazvao punodilema kad se pojavio pre ~etrdesetakgodina. Smatralo se da je taj tekst „la -gana dramatur{ka adaptacija [ekspira,a ne originalni dramski tekst”. Drama jeizazvala interesovanje tek u periodu na -stanka postdramskih pozori{nih tenden-

cija koje su ovakvim tekstovima prida -vale odre|enu revolucionarnu vrednost.Po re~ima Buljana ovo je „metateatarskidijalog izme|u razli~itih generacija, ra -zli~itih estetika”.

Milerov Magbet se de{ava u komu-nisti~koj Evropi 70-ih godina pro{logveka, ali autor nije `eleo da ulazi u anal-izu lo{ih aspekata komunisti~kih si -

stema, jer je smatrao da takav isti modelpostoji i u kapitalizmu. Ali ako se osvr -nemo na to da je o politi~kom totalitari -sti~kom sistemu u svoje vreme govorio[ekspir, shvatamo da i povremeni ~italacdrame ne mo`e a da se ne seti ogromnogpsiholo{kog uticaja proro~anstva o ve {ti -cama na Magbeta, i neizbe`nost toga da}e postati kralj. Dakle, ose}aj da mu je

su|eno da bude kralj [kotske ~ini gamentalno pripremljenim za zlo~in. A dali imaginarno i iracionalno obja{njenjeopravdava ~oveka koji se dokopa mo}i ivlasti?

Buljanov odnosno Milerov Magbetfunkcioni{e u mikrosvetu i govori o in -timnoj strani Magbeta. Tako|e govori onjegovoj seksualnosti kroz odnos Magbe-ta sa ostalim mu{karcima na sceni, tesnopovezanim na maloj sku~enoj pozornici– radnja je sme{tena u arenu, gde seodvija fizi~ka borba mladih mu{karaca.Magbet posle [ekspira prosto zra~i mla -dala~kom mu{kom energijom. Buljanovrediteljski postupak, dakle, svodi se nafizi~ki teatar i energetski (a mo`da i erot-ski) naboj, jer, kako sam Buljan ka`e,pokazivanje intimnog pre nego kolek-tivnog je efektnije. Kod Buljana postoji tajmodel sna`ne provokacije ljudskog tela, ito ne samo u ovoj predstavi ve} i u dru -gim inscenacijama. Za njega se dru{tvoosloba|a, a politi~ka korektnost postajepoliti~ka prihvatljivost. Buljan `eli daisprovocira na nivou ljudske telesnosti ifizi~kog teatra, a koja u odre|enom kon -tekstu postaje politi~na. Fizi~ka po jav -nost je dakle ovde jako bitna, a te pojav -nosti ima i u predstavi Magbetposle [ekspira...

R. \urica

Gluma~ku ekipu predstave Dabogda te majka rodila ~ine Edita Kara|ole, Zoja Odak, Jelena Lopati}/Aleksandra Stojakovi}, Nenad[egvi}, Marija Gemi, Sabina Salamon, Andreja Blagojevi}, Olivera Baljak, Biljana Tori}, Tanja Smoje, a predstava je ra|ena u kopro-dukciji HKD Rijeka i HNK Ivana pl. Zajca (Hrvatska drama)

Magbet posle [ekspira

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju: 1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Udru`enje dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni `iro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potra`iti u

Udru`enju dramskih umetnika Srbije

glumca, kao i ostali deo umetni~kog timaradili naporno imaju}i vi{e od mesecdana i po dve probe dnevno. „Rijeka jeekskluzivno pozori{no mesto i zbog ra -sko{no talentovanih glumaca i zbog festi-vala i zbog negovanja po {tovanja premainstituciji probe i pozori{nog ~ina. I ~astmi je {to su me pozvali da radim. U Rije-ci su re`irali i Vito Taufer, i Frlji}, iPopovski, Jago{, Miler... a glumci su otvo -reni za sve mogu}e rediteljskerukopise.”

22

EX-YU scena (februar–mart 2012)

LUDUS 181–182Lu

Aleksandra Jakš i¯

KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

Mleta~ki trgovac je nova predsta-va HNK Osijek. [ekspirovu dra -mu je postavio Robert Raponja,

koji je ulogu [ajloka poverio Bori Stje -panovi}u.

^orba od kanarinca Milo{a Radovi}aprva je ovogodi{nja premijera Istarskognarodnog kazali{ta. Adaptaciju su ura -dili glumci Rade Radolovi} i Dora Li -pov~an, dok se re`ije prihvatio MarioKova~. „Iako na prvi pogled jednostavnapri~a o ljubavno-bra~nim problemimapara ima tendenciju kerempuhovskograzvodnjavanja doti~ne teme, pisac niti ujednom trenutku ne pada u kli{eiziraneteme ili povr{ne obrade odnosa dvojeglavnih likova. Svojim vokabularom inelinearnom dramaturgijom uspeva uovu ve~nu temu uneti ne{to svoje, ne{to{to nije savremeno samo pomodnostiradi...”, zapisao je reditelj. Za one kojinisu pogledali praizvedbu ovog komadau Ateljeu 212, treba re}i da radnja pratipar koji u pet minuta pre sklapanje bra -ka pro`ivljava sve faze budu}eg `ivota.

U zagreba~koj Gaveli premijera na -ru~enog teksta – Crne o~i Davora [pi -{i}a, nastale kao ’dramska reakcija’ nalegendarnu predstavu ovog teatra Sokolga nije volio Fabijana [ovagovi}a, posta -vio je Dra`en Feren~ina. Radnja je sme -{tena u Slavoniju 90-ih. Dve porodice,jedna hrvatska i jedna srpska, nerask-idivo su povezane i kontekstom ratazava|ene, a [pi{i} ih zbli`ava i udaljulje,da bi ih doveo u situaciju iz koje nemanikakvog drugog izlaza osim tragedija.Tekst prilazi sa strane s koje politika ne`eli ili nije u stanju: s ljudske. Jer iza glo -balnih previranja i sukoba uvek je sudbi-na ~ovekova; on je taj koji trpi poslediceodluka {to ih donose mo}nici. Iza glob-

alnog dobitka li~ni je gubitak. Tragi~nostceline omek{ana je toplim humorom imajstorski oblikovanim dijalozima, u ko -jima `ivi jedinstvenost slojevitog slavon-skog mentaliteta. „Crne o~i je predstavakoja govori hrabro o jednom vremenu,bez blagonaklonosti, ve} s mnogo dobrogvida, pa i anticipacijom doga|aja koji }etek do}i. ... Kod teksta su nepobitno kva -litetni ne samo `ivi neretko duhoviti di -jalozi, narodski iskreni i topli, neuni{tiviu svojoj praiskonskoj tuzi ve} i unutarn-je po{tenje, plasti~nost prema tretiranjudoga|aja, nezauzimanje definitivnih od -govora i ~vrstih strana. Kako ostati nakraju dobar ~ovek, kao da se pitaju ipisac i reditelj, kad je sve protiv ~oveka”,pi{e kriti~arka zagreba~kog „Vjesnika”.

Nakon {to je 2010. postavilo lokalizo-vanu verziju Stulijeve Kate Kapuralice,pod naslovom Sto{e od Fo{e, Hrvatskonarodno kazali{te iz Zadra pripremilo jei nastavak iste pri~e. Od Fo{e do At -lantide (moja Sto{e) @ivka Ni`i}a preuz-ima zadarski jezik prethodne predstaveSto{e od Fo{e i ima iste likove. „Tu suponovno Sto{e, [ime, Perka, Venci i dru -gi, te dva nova lika Dora de Pan i Stankokoji govore knji`evnim jezikom i kojireflektuju mentalitet pro{losti preto~en usavremenost u polemici s nekim trajnimljudskim isku{enjima i osobinama: kakoosigurati materijalnu egzistenciju, po -{teno ili nepo{teno, radom ili neradom,moralno ili nemoralno; tu je opsednutostvla{}u i kako je zadr`ati po svaku cenu;ku{anje vernosti pred koju je stavljenaSto{e... Sve je to uvijeno u pla{t obojenlokalnim zadarskim mentalitetom i je -zikom”, zapisao je autor. Predstavu je re -`irao Ivan Leo Lemo, koji je izjavio kakoje u pitanju gotovo pa kabare ~ija se ra -

dnja odvija pet minuta pre kraja sveta,na Ravi, „centru svita”.

Antigona je autorski projekat OzrenaProhi}a u Talijanskoj drami HNK Rijeka.Evo kako je predstava najavljena:„Ciljano i izaziva~ki mit o Antigoni vra}ase nanovo raspravom o sigurnostimasveta, idejom da smo od vremena do vre -mena, pogotovo od doba Francuske re vo -lucije, stvorili pojam demokratije. Upravoona, u Sofoklovim stihovima obesmr}enahiljadugodi{nja devojka, motri i ismevana{e neuspe{ne poku{aje u ’ve`banjudemokratije’. Te{ko je navesti broj prevo-da, adaptacija, obnavljanja mita o Anti -goni: pre dvadesetak godina je D`ord`Stajner prebrojao oko 1.530. Te{ko jeprona}i bolji dokaz o snazi gr~ke tragedi-je u prikazu pri~a koje se svojim zna -~enjem nastavljaju daleko iznad vreme-na i mesta gde su i kada nastale. Pa i mi,u nemogu}nosti bega od o~aravaju}egauticaja Antigone, ba{ sad i ba{ u ovom’bo`anskom ~asu’, ose}amo potrebu po -staviti se prema neprolaznom mitu.”

Maldi} odlu~uje da se ven~a, te trebada kon~ano upozna vlastitu porodicu saonom svoje verenice. Ali njegov otac jehomoseksualac koji s ljubavnikom voditravestitski kabare u Sen Tropeu, pa }enjihovo upoznavanje s ultrakonzerva-tivnom porodicom budu}e mlade biti svesamo ne jednostavan zadatak... Ovo jeradnja francuske farse Krletke @anaPoaera premijerno izvedene na sceni po -zori{ta Kerempuh u re`iji Kre{imiraDolen~i}a.

Nobelovac Harold Pinter napisao je1962. jedno~inku Ljubavnik o bra~nomparu Sari i Ri~ardu, te o nu`nostima iopasnostima ma{te. Supru`nici upra -`njavaju ljubavnu igru u kojoj je Ri~ardSarin ljubavnik, dok ona glumi prosti-tutku. Me|utim, gluma koja je trebalo da‘za~ini’ njihov ustajali ljubavni `ivot,otkriva i one strane njihovih karaktera iskrivenih `elja, koje bi mo`da ipak radi-je ostale sakrivene, a kad se cela pri~a

otme kontroli, ma{tarije }e im ostati jedi-ni siguran teren. Predstavu u dubro va -~kom Kazali{tu „Marina Dr`i}a” re`iraoje Lorens Kir.

Pigmalion Bernarda [oa najnovija jepredstava u zagreba~kom HNK-u. Kriti-ka dru{tva u duhovitim dijalozima samoje jedan element ovog najreprezentativ -nijeg teksta engleske dramatike s po~e -tka 20. stole}a. Tekst o priprostoj djevojciElizi Dulitl koja prodaje cve}e na pijaci injenom mentoru Henriju Higinsu koji jeu~i svemu {to ~ini prefinjenu, mladu da -mu: od pravilnoga govora, preko lepogdr`anja do prikladnog pona{anja koje }ejoj obezbediti dostojan dru{tveni statusre`irala je Helena Petkovi}.

Premijera drame Preobrazba izve-dena je u HNK Split krajem marta. Re~ jeo dramatizaciji Kafkine pripovetke Preo-bra`aj, a njen autor je ujedno i rediteljIvan Plazibat. Iz duboke potrebe da seshvati jedno od Kafkinih remek-dela, na -me}e se i klju~no pitanje o polo`aju poje -dinca u svetu koji se pokorava naizgledalogi~nom mehanizmu, dok se `ivot ~o -veka odvija kao ru`an i mu~an san. Nje -gov svet koji je u intenzivnom dodiru sbajkom i koji potire kategorije prostora ivremena, kao i njihove realne zakonito -

sti, sme{ten je u okolnosti savremenegra|anske sredine, idealne za proma-tranje izobli~enja koja su nastala za -hvaljuju}i odnosima li{enima topline,bliskosti, duhovnosti i ljubavi.

U Zagreba~kom kazali{tu mladihmakedonsko-ruski reditelj Ivan Popovskipostavio je Idiota po romanu Dosto-jevskog. „Moj zadatak je da ~ujem auto-ra, da poku{am da ga razumem, da pro -na|em te momente kod ’njega’, zbog ko -jih mi je intuicija rekla da to sad moramda radim. Moja se koncepcija sastoji u`elji da ga razumem. [ta je novo? Novoje vreme, novi su ljudi, odnosno glumcikoji ovo danas igraju, odnosno novi jekontekst u kom se neki autor uvek izno-va ~ita. ... Ne radim savremene tekstovejer ne nalazim one koji bi imali nekumetafiziku, nadrealnost, poeti~nost ilidubinu, koje bih napravio tako da ih nepovezujem s ovim {to me okru`uje. Ne`elim da u pozori{tu bude isto kao kadotvorim novine ili kad gledam televizijuili ~ujem jezik koji ~ujem oko sebe. Hteobih da budem u nekoj drugoj dimenziji, udrugom svetu”, rekao je Popovski u in -tervjuu datom „Vjesniku” predpremijeru.

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[^ANa sceni mariborskog SNG-a Alek-

sandar Popovski je postavio Lak -loove Opasne veze (Nevarna raz -

merja) po dramatizaciji Kristofera Hem -ptona. Britanski dramati~ar je episto-larni roman 1985. pretvorio u dramu oerotskim intrigama koja nas suo~ava saintimnom (seksualnom i emocionalnom)psihologijom na nemilosrdno realisti~nina~in.

U Mestnom gledali{~u ljubljanskomodr`ane su dve premijere. Prva je ko -medija Vitez ~udes Lope de Vege iz 1593.u re`iji Luke Martina [kofa. Ovaj klasiku stihu opisuje uzbudljiv `ivot {panskogjunaka Luzmana, koji uprkos svom siro-ma{tvu `ivi rasko{no u Rimu. Pri tome jevrlo zgodan, te mu nijedna `ena ne mo`eodoleti. On glumi razli~ite uloge i igra seljudskim slabostima i ta{tinom. Sumn-jive ljubavne intrige i nov~ane pronovereu velikom gradu sasvim su aktuelne idanas... Druga premijera je tako|e ko -medija – Gogoljevu @enidbu re`irao jeDijego de Brea.

Nova predstava Mestnog gledali{~aPtuj nastala je u koprodukciji sa SNGNova Gorica. Re~ je o komadu Vdovinzmenek (The Widow’s Blind Date) ame -ri~kog dramskog pisca Izraela Horovicau re`iji Igora Samobora. Intezivna psiho-lo{ka igra sa elementima apsurdnog hu -mora, odigrava se u ruralnom okru`enjuprovincijalnog mesta bez novosti, bezdoga|aja, bez ljudi koji su uspeli u`ivotu. U takav gradi} gde svako zna

svakog, vra}a se udovica Marta. Posleslu~ajnih susreta, okuplja se troje dru -gara jo{ iz osnovne {kole, a odnos me|unjima se i posle dvadeset godina nijemnogo promenio...

U ljubljanskom Mini teatru (kopro-dukcija sa pozori{tem „Maladype” iz Bu -dimpe{te) premijerno je izvedena pred-stava Tristan i Izolda @ana Koktoa, na -stala po staroj keltskoj legendi. Koncept ire`iju potpisuje gost iz Ma|arske ZoltanBala{. Pri~a o Tristanu i Izoldi je kon -stantna fluktacija izme|u `ivota i smrti,snova i stvarnosti, njihova ljubav pred-stavlja ostvarenje rajske ljubavi.

Slovensko ljudsko gledali{~e Celjeima dve nove predstave. Sartrova dramau tri ~ina Muhe je adaptacija mita oElektri i Orestu. Komad o li~noj i kolek-tivnoj slobodi, koji je Sartr napisao tokomnacisti~ke okupacije, re`irao je JanezPipan, pribli`avaju}i de{avanja slove-na~kom miljeu. Crna komedija Obdla -njenje v Spokanu (A Behanding in Spo -kane) Martina Makdone odigrava se uameri~kom motelu usred nedo|ije, gde sesusre}u ~etvorica aktera. Glavni lik po -ku{ava da kupi svoju davno izgu bljenulevu ruku od dvojice prevaranata, a tu jei motelski slu`benik. Tokom drame otkri-vaju se njihove tajne, publiku nose mr -`nja, osveta, o~aj i nada – Makdona iovde pokazuje da je majstor dijaloga pu -nog oporog i politi~ki nekorektnog humo-ra.

U ovom pozori{tu odr`ani su i Danikomedije 2012. od 2. do 25. marta u Ce -

lju. Najbolja predstava u izboru stru~nog`irija je 39 stopnic ([pas teater), a pomi{ljenju publike Ne`ka se mo`i (SNGDrama Ljubljana).

Izgubljena ~ast Katharine Blum no -va je predstava Slovenskog mladinskoggledali{~a u re`iji Matja`a Pograjca. Na -stala je po istoimenoj kratkoj pri~i ne -ma~kog nobelovca Hajnriha Bela, kojanapada `utu {tampu, odnosno govori otome kako se nasilje razvija i kuda mo`eodvesti. Radnja prati petodnevnu pri~u,medijski lin~ koji je uni{tio `ivot 27-go -di{nje ku}epaziteljke Katarine Blum,proglasiv{i je za ’teroristi~ku mladu’ jerje no} provela sa Ludvigom Getenom,optu`enim za terorizam, a u stvari je sa -mo lopov. I sam pisac je do`iveo medijskutorturu kada se zalo`io za pravedno su -|enje Ulriki Majnhof 1971. godine.

Ansambl ljubljanske Drame SNG-aodigrao je premijerno dramu Padec Ev -rope, autorski projekat Matja`a Zupan -~i~a u kome sarkasti~no i crnohumornosagledava savremeno dru{tvo. Na otva -ranju hotela okupio se tzv. d`et-set: vla -snik, bankar, plejboj, biznismen, no vi -nar, njihove `ene i lokalna starleta. Me -|utim, tokom zabave napolju po~inju dadivljaju socijani nemiri. Zupan~i~ opisu-je dekadenciju i propast dru{tva, koji sesimboli~no nalazi u hotelu imena „Ev -ropa”. Otvara pitanje da li se gradi novaEvropa, a ona stara propada? Druga pre -mijera su Krle`ini Gospoda Glembajevi ure`iji Ivice Buljana. Reditelj je ovaj tekst

ve} radio 2006. godine u Narodnomdramskom pozori{tu u Viljnusu.

U SNG-u u Novoj Gorici tako|e dvepremijere. Na Velikoj sceni Vinko Me der -ndorfer postavio je crnu komediju Stariko zemlja, kak{nih petin{tirideset (RealyOld, Like Forty Five) britanskog dra -mati~ara Tamsina Oglesbija. Drama,koja je praizvedbu imala 2009. u Na -cionalnom teatru u Londonu, gorka jepri~a o dru{tvu u kome surova pragma -ti~nost dr`ave ide preko humanosti. Vla -da formira istra`iva~ko telo koje treba dasmisli kako }e se dru{tvo i dr`ava izbori-ti sa problemom populacije koja stari, teda postigne `eljenu kohabitaciju izme|ugeneracija. Iako se de{ava u budu}nosti,informacije o sve starijoj populaciji i(pre)velikom broju penzionera slu{amosvaki dan. Na Maloj sceni izveden je sa -vremeni komad 24 ur Simone Semeni~,dobitnice dve Grumove nagrade. Re`iju

drame koja prati dva para tokom jednogdana potpisuje Jaka Ivanc. Prvi par jebez hrane i vode zarobljen u minskompolju, i ~eka spasila~ki tim; drugi je ukrevetu hotelske sobe, daleko od svojihsupru`nika, i proverava da li je seks do -bar kao i davnih godina kada su bili za -jedno...

Novo ostvarenje Olivera Frlji}a jeklasika – Tri sestre ^ehova. Po{to mu jeovo prvi susret s tim ruskim piscem uprofesionalnoj karijeri, reditelj ovu pred-stavu smatra izuzetno va`nom, pogotovoimaju}i u vidu da je dosada{nje uspehete meljio na autorskim projektima. U ra -du na Tri sestre bavio se razli~itim inter-pretacijama fenomena vremena, ali ipaknije mogao da pobegne i od ~injenice dadramu o nemogu}nosti odlaska iz pro -vincije postavlja ba{ u Pre{ernovomgle dali{~u uKranju.

Gospoda Glembajevi u ljubljanskom SNG-u (Foto: Peter Uhan)

Crne o~i u zagreba~koj Gaveli

LUDUS 181–18223

EX-YU scena (februar–mart 2012)

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

Autorski projekat studenta glumeVladimira Milo{evi}a, monodrama@ena nije dugme, premijerno je

izveden na sceni Hercegnovskog pozo -ri{ta (dvorana „Park”). Re~ je o tragiko-mi~noj ispovesti biv{eg boksera, sprem -nog na sve kako bi sa~uvao brak. Poredkomi~no obra|ene teme porodi~nog ras -kola, predstava se bavi i ru{enjem stereo -tipa i dru{tveno nametnutih formi pona -{anja.

Kraljevsko pozori{te „Zetski dom” naCetinju imalo je ~ak tri premijere. Pra -vednici Albera Kamija bazirani su nastvarnim doga|ajima i likovima, ~lano -vima Revolucionarne socijalisti~ke parti-je koja je pripremala atentat na velikogkneza Sergeja 1905. godine. Moskovskateroristi~ka grupa „sa ljudskim likom”~ini nasilje bore}i se protiv sveta nasilja.Adaptaciju i re`iju potpisuje @eljko So{i}.

U cetinjskom teatru je otvorena novascena „Generacija”, prostor za 70 gle da -laca gde }e glumci zajedno sa publikomsedeti na sceni, a namenjena je promocijigeneracija studenata koji zavr{avajufakultete umetnosti u ovom gradu. Prvana repertoaru je predstava Ludi od lju -bavi, koju je prema drami Sema [epardaadaptirala Jelena Milo{evi}.

A krajem marta premijeru je imala i^etvrta sestra, koju je po tekstu Janu{aGlovackog re`irala Ana Vukoti}. Radnjakomada se doga|a u Moskvi na po~etku21. veka, aludira na ^ehovljeve Tri se -stre, sto godina kasnije. Tri sestre Glo -vackog ma{taju da odu u Ameriku, {touspeva samo Kolji, usvojeniku njihovogoca, koji do obe}ane zemlje sti`e kao So -nja Oni{~enko, glavna junakinja doku-mentarnog filma Deca Moskve, koji je uruskoj prestonici snimio D`on Friman.„Na{li smo se pred veoma `ivim, veomaaktuelnim komadom koji se svih nas ti~e.S jedne strane iz ugla koji je vi{e dram -ski i tragi~an, a sa druge strane duhovit.U ovoj drami gledamo porodicu koja seru{i pod velikim pritiskom dru{tvenihokolnosti”, kazala je rediteljka na kon -ferenciji za {tampu Zetskom domu.

Na sceni KIC „Budo Tomovi}” premi-jerno je izvedena predstava Za razvod jepotrebno troje. Re`iju komada nastalogpo motivima drame Ljubav Mareja [iz -gala a u produkciji „Avangarda produc-tion” potpisuje Beogra|anka Bojana La -zi}. Akteri ljubavnog trougla kroz urne -besne situacije borbe me|u polovimaubedljivo su do~arali naivnu i nevinu

izgubljenost ~oveka u dru{tvenoj utakmi-ci izme|u ranjivih, slabih i beskrupulo -znih. „Bavili smo se komedijom situacije.Dakle, duhovitost nije na verbalnim do -setkama, ve} predstavljamo apsurdne,duhovite, i{~a{ene situacije iz kojih proi-zlazi humor”, izjavila je Lazi}eva zapodgori~ku „Pobjedu”.

Duodrama Ja, Nikola I Obrada Ne -nezi}a u re`iji Dra{ka \urovi}a prva jepredstava koja je nakon vi{egodi{njegzati{ja ura|ena u Nik{i}kom pozori{tu(Scena 213). Kroz pri~u o kontroverznomcrnogorskom vladaru Nikoli I publici sepribli`ava ne samo njegov lik, nego isudbonosni trenutak crnogorske istorije.„U ’poplavi’ scenskih ostvarenja o izmi -{ljenim herojima, nastala je ideja da ra -dimo predstave o autenti~nim junacimana{e istorije, o li~nostima kojima mo`e -mo da se ponosimo, a o kojima dana{njegeneracije gotovo ni{ta ne znaju. Igno -risanje istorijskih li~nosti protiv je pri~e oidentitetu, o kome se u ovom vremenumnogo govori”, izjavio je Dra{ko \urovi}.„Ovo je pri~a o ranjivom ~oveku koji jesanjao da bude kalu|er, a postao je go -spodar Crne Gore i Brda. Pri~a o ~ovekukoji se grozio krvi i crnogorskog svirepog

juna{tva, a postao car junaka”, kazao jeNenezi} za „Pobjedu”.

Drama Jaja Nata{e Nelevi}, ~ija jepraizvedba u re`iji Nika Apera odr`anakrajem marta na Velikoj sceni Crno gor -skog narodnog pozori{ta, tretira proble -me dana{njih `ena u kulturi koja je opte -re}ena patrijarhatom. Komad je pobediona konkursu CNP-a 2010. za najboljudoma}u savremenu dramu. „Tekst je na -stao iz li~nog iskustva, kada su mi preki-di nekih `enskih prijateljstava ~esto u`ivotu bili jako bolni. Tada sam imalautisak da mi je upravo ta `enska podr{kamnogo va`nija od bilo koje druge”, istak-

la je Nelevi}eva. „Vidimo kako se mu{kireditelji i pisci decenijama bave politi~ -kim teatrom, dok dana{nje spisateljiceponiru mnogo dublje u probleme kojioptere}uju dru{tvo. Njihov odnos prematemama mo`e voditi u promene, a pro -mene su svakako nu`ne za na{ region”,dodao je reditelj.

Savet Crnogorskog narodnog pozori -{ta raspisao je Konkurs za nagradunacionalnog teatra za savremeni doma}idramski tekst. Rok za slanje komada je1. septembar 2012. godine. Detalji sudostupni nawww.cnp.me.

USkoplju je osnovano novo pozo ri{te„Komedija”, koje je po~elo saradom u martu mesecu. Ove

godine su planirane tri premijere. Turs-ka prikazna – Ah, ljubov moja nevernapo tekstu i u re`ija Koleta Angelovskogbi}e prva, zatim slede Za sekogo ima poedna... Venka Andonovskog, u re`iji Vla -dlena Aleksandrova iz Bugarske i @enid-ba u vi|enju Dejana Projkovskog. Tokomprve godine postojanja ovo pozori{te delizgradu sa Dramskim teatrom, ali je uplanu preseljenje u prostorije MNT-a, ka -da se ovo preseli u novu zgradu.

^etvoro glumaca na ~etiri kvadratnametra na sceni Makedonskog narodnogteatra iz ve~eri u ve~e lako dr`i pa`njugledali{ta. Re~ je o novoj koprodukciji oveku}e i „Vrtele{ke” Koj se pla{i od Vir d`i -nija Vulf Edvarda Olbija u re`iji Sini{eEftimova. Ova je tek drugo vi|enje ~u -vene Olbijeve drame u Makedoniji, prvoje bilo u Bitoljskom teatru 1968. u re`ijiLjubodraga Milo{evi}a. „Mnogo je mestau ovoj ozbiljnoj drami zbog koji mo`e{

lako rediteljski da propadne{. Granicaizme|u genijalnosti i bezna|a mnogo jemala. Zato je proces rada bio jako napo-ran”, izjavio je za „Dnevnik” reditelj Ev -timov. Predstava je ina~e namenjenasamo za 120 gledalaca. Nova skopskapremijera je ekskluzivna po dizajnu i poograni~enom broju mesta – igra se zasamo 120 gledalaca. „Ovo je ~etvrti pro -jekt MNT-a koji je finansiran sopstvenimsredstvima uz pomo} sponzora, dakle,bez dr`avnih para, {to treba i da budepraksa u makedonskoj kulturi”, izjavioje upravnik Dejan Lili}.

U Dramskom teatru odr`ana je pre -mijera monodrame Mrtviot dom u re`ijiIrene Sterijovske. „Mrtvi dom je dubokaispovest jednog lika, koji nekada zabo-ravlja da bude ~ovek. Mrtvi dom je me -tafora za izgubljene snove i dobijene ble -de senke koje samo podse}aju na tu oso -bu. Da li su one realan prikaz onoga {tomo`emo da budemo ili potezi koje ~inimou `ivotu odre|uju na{ potencijal?”, izja -vila je mlada rediteljka za „Utrinski

vesnik”. Re~ je o adaptaciji Zapisa izpodzemlja Dostojevskog u kojoj je redi -teljka usmerena na to kako zatvoreniljudi gube ljudskost, te {ta se de{ava sa~ovekom kada njegov `ivot postaje pri~ao tu|oj realnosti – da li ga on tada gubiili pak otkriva svoj identitet. Ova insce-nacija se bavi `ivotom aktera koji tra`i ipronalazi istinu, ali je ona gorka i te{ka.

Kamerna predstava Let vo mestonastala je po poznatom tekstu GoranaStefanovskog u re`iji Nenada Vitanova uBitoljskom teatru. Tekst o fizi~koj i meta -fizi~koj sku~enosti „napisan je pre 30godina i dan-danas je vrlo aktuelan, bu -du}i da proro~ki pripoveda o istim prob-lemima koji se ponavljaju u Makedoniji.Posle svakog velikog doga|aja u svetu,mi izlazimo kao gubitnici”, rekao jeVitanov za „Utrinski vesnik”.

Nova predstava Firma (F1RM4) ne -zavisnog teatra „Vonderlend”, tre}a odnjegovog osnivanja pre godinu i po, pre -mijerno je izvedena u skopskom bio -skopu „Frosina”. Ova savremena posta -vka Nele Vito{evi} inspirisana je tekstomPush up 1-3 Rolanda [imelfeniga. Firmaizvanredno korespondira sa sada{njo{}u,

sa stvarnim `ivotom, ali i sa ve~nim pi -tanjima poput usamljenosti, straha, `eljeza uspehom, mada su metodi i na~ini ra -da danas druga~iji, pogotovo u beskru -puloznim korporacijama. Rediteljka jeuspela da prika`e surovost modernogna~ina `ivota, ~esto ispunjenog apsur-dom i prazninom, ali i da podseti na lepo-tu, toplinu, jednostavnost i zajedni{tvo.Ova predstava kroz razli~ite forme filmai teatra pripoveda o sada{njosti i pro -{losti, ili pak o dva sveta koja su oduvek

postojala, samo su odnosi me|u njimasada druga~iji.

Prikaznata za [eherezada i [ahri-jar nova je predstava u Turskom teatru,nastala u dramatizaciji i re`iji DejanaDamjanovskog. Bazirana je na motivimapoznate zbirke pri~a 1001 no}, i `anrovs-ki pripada epskom teatru. Damjanovskije izjavio da je sultan [ahrijar prikazankao oli~enje tvrdo}e i konzervatizma, dok[eherezada simbolizujenapredak i emancipaciju.

^etvrta sestra u Zetskom domu

Ko se boji Vird`inije Vulf na sceni MNT-a

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIHSumnja autora D`ona Patrika [anli-

ja u re`iji Selme Spahi} premijernoje izvedena na sceni Kamernog

teatra 55 u Sarajevu. Oskarovac [anli uovoj, „Pulicerom” nagra|enoj drami ra -zotkriva verske tajne otvaraju}i te{ka iaktuelna pitanja. Radnja je sme{tena uNjujork, kvart Bronks, 1964. godine ujednu katoli~ku {kolu. Direktorka {kole,tj. sestra jednog od de~aka, posumnja dasve{tenik ima neprimeren odnos sodre|enim u~enikom. „U postavci tekstaSumnja u kontekstu dana{njeg bh. dru -{tva fokusirali smo se na zloupotrebupozicije mo}i. ^injenica da neko u`ivapoverenje odre|enog dela populacije, biloda je politi~ki ili duhovni vo|a, ne samoda mu ne daje pravo da to zloupotreblja-va, nego mu pove}ava odgovornost dasavesno radi svoj posao. Problematizo-vali smo verske institucije koje manip-uli{u vlastitim sledbenicima i koje uspe-vaju da kroz bliske veze s politi~kimvrhom verske zakone provode iznadsvetovnih u sekularnoj dr`avi. Proble -matizovali smo zata{kavanje slu~ajevapedofilije, imunitet onih verskih slu ̀ be -nika za koje se sumnja da su zlostavlja~i

i njihovu prisutnost u dru{tvenom `ivotudece i nakon {to su optu`eni ili ~ak osu -|eni”, izjavila je Spahi}eva za „Nezav-isne novine”.

Nova predstava Sarajevskog ratnogteatra (SARTR) je 99 odsto mladogreditelja Nermina Hamzagi}a. Ra|enapo Brehtovom tekstu Strah i beda Tre}egrajha, govori o `ivotu nema~kog narodapod vladavinom Adolfa Hitlera, te o ra -stu}em nacizmu i poni`enju ljudskogbi}a. „Kako pri~a o Rajhu ili ideji pre -mo}i jednog nad drugim o~igledno nika-da nije svr{ena, ova predstava je poku{ajda upozorimo na pogubne posledice sle -|enja nacisti~ke politike. Uzrok i re{enjeproblema je ~ovek. ^ovek koji sledi, kojise ne suprotstavlja i ne buni. Pou~eniiskustvom Holokausta, danas imamoobavezu da ovom zlu ka`emo ne”, rekaoje Nihad Kre{evljakovi}, dirketorSARTR-a. „Znam da teatar ne mo`epromeniti situaciju u dru{tvu, ali mo`eukazati na nju. Zbog toga mi ovom pred-stavom `elimo ukazati na rastu}i fa{i -zam, te re}i kako svi mi imamo izbor daodemo desno ili levo. Na nama je daodlu~imo”, zaklju~io je Hamzagi}.

Razvojni put Bore [najdera Alek-sandra Popovi}a premijerno je izveden uvi|enju Du{ana Petrovi}a po~etkom ma -rta na Velikoj sceni Narodnog pozori{taRepublike Srpske u Banjaluci. Reditelj jerekao da tekst na satiri~an na~in govori odru{tvenim problemima {ezdesetih godi-na pro{log veka, aktuelnim i danas, te daje isprepleten jezicima majstora, s pijace iiz kafana, s periferije velikih gradova uSrbiji, odnosno jezikom obi~nog sveta.Istakao je da je Popovi} jedan od naj -zna~ajnijih dramskih pisaca druge polo -vine 20. veka, koji je uspeo da probijeneke okove realisti~kog teatra i dramskuliteraturu pribli`i savremenim trendovi-ma u Evropi. „Re~ je o satiri o partijskomnepotizmu, o temi postavljanja na ruko -vode}a mesta ljudi koji ni po ~emu nisustru~ni i kvalifikovani da se bave timegde su dovedeni. To je tema kojom se Po -povi} bavio {ezdesetih godina, a stvari seni posle skoro 50 godina, na`alost, nisumnogo promenile. ^ak mo`emo re}i da sudanas u neku ruku i gore nego onda”,izjavio je Petrovi}.

A na maloj sceni ovog teatra, tj. naSceni „Petar Ko~i}”, premijeru je imala

predstava Lijepi, veliki, jaki u re`iji iadaptaciji Gorana Damjanca. Pri~a je ba -zirana na dva teksta koji se prepli}u –Idiot ruske spisateljice Muze Pavlove iSlede}i ameri~kog autora Terensa Mek -nelija. Pavlova pri~a o ~oveku koji odslu`benika tra`i uverenje da nije idiot, akako ka`e reditelj, to je dokaz da jebirokratski aparat mutirao do te mere daje potrebno tra`iti potvrdu od dr`ave dasi normalan. „Ameri~ka pri~a govori o40-godi{njaku koji je pozvan na mobi-lizaciju u Vijetnam, {to je u vezi sa dana -

{njom situacijom da i kod nas vojnicimogu da odu na Bliski istok i poginu, teda nemaju izbor”, ka`e Damjanac. U in -scenaciji su kori{}eni i stihovi Du{anaKoji}a Koje, a ceo autorski tim je vr{iointervencije na tekstu – ubacivane sunarodne poslovice, brzalice i pitalice.„Ideja je bila je da ova predstava budepredstava svih nas i da se ti~e dana{njegvremena. Ona u stvari govori o slobodi,njenim ograni~enjimja, te o borbi zaistu”, obja{anjavaDamjanac.

Razvojni put Bore [najdera u Banjaluci

24

Polemika

LUDUS 181–182Lu

O ^EMU SE OVDE RADI?Bele{ka o dou{ni~kim nebulozama

Od ~ega zapo~eti analizu tekstovakoje u formi pozori{ne kritike pi{eGoran Cvetkovi}, a koje redovno ~ita

u emisijama Drugog programa RadioBeograda, jedne od dve (uz Tre}i programRadio Beograda) postoje}e za{ti}ene zoneovda{njeg medijskog prostora, ekskluzi-vno rezervisane za sadr`aje iz {irokesfere kulture i nauke, dakle li{ene sva ko -dnevne mu~ne bitke za pove}anje rejtingaslu{anosti i surove borbe ~iji rezultati semere brojem emitovanih reklamnih poru-ka.

Mo`da od konstatacije da osim {to ihjavno ~ita slu{aocima, Cvetkovi} ove tek -stove {alje i elektronskom po{tom im po -zantnom broju „zainteresovanih” – redi-teljima, glumcima, novinarima, kriti~a -rima, pozori{nim upravama, dramskimpiscima, dramaturzima, javnim li~nosti-ma i, uop{te, svima ~ije e-mail adrese sedokopao. Na taj na~in on nastavlja hvalevrednu tradiciju jednog od svojih prethod-nika na Drugom programu, Dejana Pen -~i}a Poljanskog, koji je vode}i ra~una oprirodi medija u kojem radi, ali i bore}i seprotiv tipi~nog na{ijenskog java{luka,po{tom slao kritike pozori{tima o ~ijim jepredstavama pisao, s namerom da u arhi-vama ostanu pisani tragovi.

Istina, jo{ davno, na po~etku kriti ~ar -ske karijere, Cvetkovi} je ~itaoce anketi-rao `ele li da im {alje svoja pisanija. Izve-stan broj primalaca je ovu mogu}nostiskoristio, {to ve}inu njih ipak nije li{ilozadovoljstva da i dalje dobijaju njegove~lanke, te da ih iz inbox-a svojeru~nopreme{taju u recycle bin ili prepuste kom -pjuteru da ih automatski sortira u spam.

Vremenom, kako to biva, adresati suse svikli na Cvetkovi}eve priloge, kao {tose navikavamo i na promenu klime; na -kon konsternacije usledilo je rezigniranomirenje sa sudbinom koja nam je, ako }e -mo pravo, namenila mnogo stra{nije ra -zloge zbog kojih se valja zapitati da lislom svih vrednosnih sistema na koji pri -stajemo ima granica. Toliko o kontekstu.

Znam da je trebalo ranije da reagu-jem i ne sa~ekam jo{ jednu skandaloznuCvetkovi}evu kritiku da bih ovo napisao.Priznajem i da sam neko} zapo~eo episto-lu Cvetkovi}u, kada je, tako|e cirkularno,pozvao ~itaoce da mu dostave mi{ljenja onjegovoj kriti~arskoj aktivnosti, a povo-dom pripreme materijala za {tampanoizdanje njegovog opusa. Od pisma samodustao shvativ{i da je vrag odneo {alukad je nekome uop{te palo na pamet da{tampa radove ovog autora.

Inkriminisana kritika o kojoj je sadare~ odnosi se na premijeru Seoba Milo{aCrnjanskog u dramatizaciji i re`iji VideOgnjenovi}, a u produkciji Srpskog narod-nog pozori{ta. No, po|imo redom.

Da nemam izvesno iskustvo s Cvetko-vi}evim kritikama iznenadio bi me naslov~lanka: „CRNJANSKI, PA CRNJANSKI –I TO – DANAS!” Pretpostavka je da na -slov sublimira temeljne ideje teksta kojisledi, a meni nije bilo jasno (ne}e mi, po -kaza}e se, biti jasno ni posle ~itanja kriti-ke) da li je Cvetkovi}u zasmetalo {to sedela Crnjanskog odve} ~esto postavljajuna na{im scenama („Crnjanski, pa Cr -njanski...”), a sve to jo{ i u ovo vreme („ito – danas!”).

^injenice, me|utim, vele da je ovajpisac redak gost u na{im pozori{tima, ameni se, za razliku od Cvetkovi}a (poduslovom da je to mislio, ako je i{ta mislio),~ini da su upravo Seobe Crnjanskog zaovaj narod ve~ito aktuelna tema. (Da nepominjem kako na metafizi~kom planu –koji Crnjanskom nije bio stran – zna~ajovog romana uveliko nadilazi ravan dne -vne aktuelnosti, niti se ekskluzivno ti~esamo Srba, o ~emu se Cvetkovi}, pristupa-ju}i realizaciji ovog zadatka – pisanjukritike o predstavi SNP-a, dakako, nije

informisao, recimo ~itaju}i Nikolu Mi lo -{evi}a.)

Ali da ne cepidla~imo, ostavimo mo -gu}nost da }e nam se enigma vezana zanaslov razbistriti kad pro~itamo tekst. Ve}prva re~enica Cvetkovi}eve kritike poka-zuje da je to tek pusta nada. On, naime,zapisuje slede}u misao (uz napomenu da}e svi citati iz Cvetkovi}evih kritika ovdebiti prezentovani u autenti~nom obliku):„Mislim da je postavljanje nekog kapital-nog dela iz literarne ba{tine nekog naroda– uvek povezano sa nekim posebnim –rekao bih – vanpozori{nim i ~ak, vanu-metni~kim razlogom...”

Ma koliko nas ohrabrila Cvetkovi}evaautoritativna poruka da se njegov (kri -ti~arski) stav zasniva na mi{ljenju (Mi -slim, dakle postojim), ostajemo zapanjenipred filozofsko-teorijskom dimenzijomsadr`aja tog mi{ljenja: inscenacije kapi-talnih dela literarne ba{tine svakog naro-da vazda su uslovljene posebnim razlozi-ma!

Kao gumicom Cvetkovi} bri{e ~itavapoglavlja teorije umetnosti, pa i odgovara-ju}a razmatranja nesre}nog Getea, suge-ri{u}i da klasci nije dovoljno to {to jeklasika (kapitalno delo literarne ba{tine),ve} su joj potrebni i izvesni drugi razlozida bi se dokopala pozornice. Kakvi mogubiti ti „posebni” razlozi? Pa „vanpozori{nii ~ak, vanumetni~ki”, veli na{ kriti~ar ina koncu re~enice ukucava tri zagonetneta~ke (...), sugeri{u}i ~itaocu da bi on,Cvetkovi}, na tu temu mogo jo{ mnogotoga da izrekne, ali eto, ne}e.

Upotrebu tri ta~ke na kraju ili usredre~enice, kao i povlake (–) ili verzala(vrsta sloga, re~i ispisane velikim slovi-ma, prim A.M.) u Cvetkovi}evim spisimavalja prihvatiti s budisti~kim mirom jeron pomenute (ali i ostale) znake inter-punkcije i elemente {tamparskog slogaplasira na apsolutno originalan na~in,dakle proizvoljno, {to }e re}i neutemeljenona bilo kakvim pravilima – pismenosti,logike jezika ili odgovaraju}im konvenci-jama vezanim za formatiranje {tampanogteksta.

Princip fascinantnog odsustva pisme-nosti Cvetkovi} manifestuje i kad zapisujenazive institucija, brka imenice i prideveili imena dr`ava i pojmove iz biologije.Tako }e kod njega SNP biti Srpsko Naro-dno Pozori{te, naziv oru`anog sukobakoji je trajao od 1939. do 1945. on ispisujekao Drugi Svetski Rat (ko bi ga znaoza{to uva`avaju}i konvenciju karakteri-sti~nu za engleski jezik), dok }e „pogledina stvari” Austrije i Rusije postati „Au -strijski i Ruski pogledi...”.

No, primeti}e neko, primarna name-na Cvetkovi}evih napisa je da budu pro ~ i -tani pred mikrofonom, a u tom mediju va -`e druga~ija pravila nego, recimo, u no -vinskoj kritici. Temeljno pravilo koje na u -~i radijski novinar, pa i kriti~ar, glasi: re -~enica izgovorena u mikrofon mora dabude jasna, kratka i sa {to manje apozici-ja!

Pomenimo ovde i Cvetkovi}evu dakti-lografsku nemarnost koja dobija dimenzi-je spisateljske aljkavosti (konfuzija upisanju je posledica konfuzije u glavi).Ona, me|utim, ne ukazuje samo na auto-rovu brljivost i brzopletost ve} sugeri{e i~injenicu da ovaj kriti~ar ne proverava{ta je napisao pre no {to sedne pred mi -krofon.

Ni{ta manje dramati~an ne}e biti nisusret slu{aoca (ili ~itaoca, svejedno) saCvetkovi}evim spisateljskim stilom. Vrati-mo li se na ve} citiranu prvu re~enicu nje -govog teksta lako }emo, samo u njoj, uo~itinesnosne kolokvijalne po{tapalice kao {toje „neko kapitalno delo”, „neki narod”,„neki posebni razlozi”, u podjednakoj me -ri neprimerene i radiju i novinama, aCvetkovi} u `aru spisateljske nekonven-

cionalnosti docnije pominje i „nekakvog[niclera”.

Manimo se, me|utim, Cvetkovi}evogliterarnog stila, njegove pismenosti i ra -dijske pojavnosti, te se usredsredimo naono {to je sâm ve} prvom re~ju svoje prvere~enice najavio kao vlastito najja~e oru -`je. Vratimo se, dakle, Cvetkovi}evom(kriti~arskom) mi{ljenju.

Gde je, kada i kako on formirao tosvoje mi{ljenje koje rezultira ve} pomenu-tim epohalnim zaklju~kom vezanim zamogu}e razloge inscenacije klasi~ne lite-rature?

Cvetkovi} otkriva: „To sam shvatiooprostim pra}enjem redovnih repertoarana{ih pozori{ta, ovih nekih desetak godi-na, kako, kao de`urno piskaralo i potka-ziva~ – pratim premijere pozori{ra kojasu mi dostupna... Tako sam ve} gledaojednu jako zanimljivu predstavu po roma-nu Milo{a Crnjanskog – SEOBE, u skru-puloznoj re`iji Nemca Waltera Politza, prenekoliko godina u Kragujeva~kom Narod-nom – Knja`evsko Srpskom – Pozori{tu”.

Ako na ~as zanemarimo da Cvetko-vi}evo mi{ljenje zasnovano na prethod-nom shvatanju („shvatioo”), prenebreg -nemo „prosto pra}enje” (ne autora knji -`evne klasike nego repertoara), za`muri-mo na „ovih nekih desetak godina” i(kiselo) se nasme{imo na poku{aj samoi-roni~ne duhovitosti („de`urno piskaralo ipotkaziva~”), ipak moramo zaklju~iti dani „ovih nekih desetak godina” „prostogpra}enja” koje je potro{io kao „de`urnopiskaralo i potkaziva~” Cvetkovi}u nijepomoglo da bi „shvatioo” da u zemlji Srbi-ji ne postoji, niti je ikada postojalo,„Kragujeva~ko Narodno – Knja`evskoSrpsko – Pozori{te”. Istina, u gradu naLepenici postoji Knja`evsko-srpski teatar,a nama ~itaocima uistinu je te{ko da serazaberemo u kriti~arevoj nepismenosti idoku~imo o ~emu on to pi{e i {ta poku{avada nam saop{ti, ovaj put ~ak i kada je posredi elementerna faktografija. (Pri tom,„skrupulozna re`ija” }e biti jedina kvali-fikacija kojom Cvetkovi} argumentujesvoj odnos prema rediteljskom prosedeuNemca Waltera Politza.)

Pa ipak, iz slede}e re~enice, tako|emucave i nepismene, naslu}ujemo u kompravcu bi moglo da ide Cvetkovi}evomi{ljenje i kakve veze bi moglo da ima„Kragujeva~ko Narodno – Knja`evskoSrpsko – Pozori{te” sa SNP-om. Jer i Kra -gujev~ani su svojevremeno na repertoarstavili Seobe Crnjanskog. Cvetkovi} timpovodom misli slede}e: „I tada mi se ~iniloda je za postavljanje ovog dela na reper-toar tog pozori{ta – u jeku njegove pom -pezne promene imena, {to je ozna~avaloneko vra}anje u pro{lost...gde se – nara-vno nalaze i te teme SEOBA SRBA LJA...tamo-amo po Evropi – i pravac Matu{kaRossia!”

Tu smo dakle! Teatar iz Kragujevca je„pompezno” promenio ime (u Knja ̀ ev -sko-srpski teatar – o ~emu nas Cvetkovi}ne obave{tava, ve} nam upotrebom mno -{tva ta~kica i povlaka dozvoljava da tonaslutimo), i taj je „vanpozori{ni i ~ak,vanumetni~ki razlog” uslovio potrebu(pozori{ne uprave, valjda) da se vrati upro{lost. A u pro{losti se, smatra Cvetko-vi}, nalaze „i te teme SEOBA SRBALJA...tamo-amo po Evropi – i pravac Matu{kaRossia!”

E sad, za{to Cvetkovi} Rusiju naziva„Matu{ka Rossia” te{ko je odgonetnuti.Ono „Matu{ka” smo prepoznali kao Maj -ka (na ruskom), ali zbog ~ega uz ruskure~ zapisuje Rossia na neidentifikovanomjeziku – osta}e zagonetka. (Osim, nara-vno, ako gre{kom ime dr`ave nije pobr-kao s pojmom iz biologije – Rossia macro-soma.)

S druge strane, kao diplomirani redi-telj Cvetkovi} bi morao da zna kako nasceni sve postaje znak, te da su proizvolj-nosti u pozori{tu pogubne. Ovo (eventual-no) znanje bi mogao da primeni i na lita-rarnu aktivnost kojom se „ovih nekihdesetak godina” bavi. Jer, pita se njegov~italac kojem on neumorno elektronskompo{tom {alje svoja pisanija (kada je ve}slu{alac oslobo|en mu~ne potrage za smi -slom literarne forme Cvetkovi}eve kriti-ke), {ta se htelo posti}i kombinovanjemruskog i neidentifikovanog jezika (odno-sno pojma iz biologije), je li to metafora,odnosno vi{e ili manje prikriveni znakkojim autor sugeri{e dublji smisao?

Pre }e, me|utim, biti – {to nastavakteksta vi{estruko potvr|uje – da je po sre -di samo jedna od mnogih kriti~arevih pro -izvoljnosti, bazirana na epohalnom odsu-stvu elementernog znanja, spisateljskog ikriti~arskog zanata, ose}aja za formuliterarne i svake druge komunikacije, pa ipismenosti. Na ruskom, srpskom ili sva -hiliju, svejedno. Ili, ipak, nije re~ o proiz-voljnost, ve} nameri da „Matu{ka Rossia”zazvu~i mo}no preko radio-talasa, to jestda (nesre}nom) ~itaocu sugeri{e superior-nost Cvetkovi}evog ironi~nog stava!

Po{to nas je ovako energi~no, munje-vito, poliglotski i multidisciplinarno uveou sfere vlastitog ironi~nog pogleda na svet(Weltanschauung) Cvetkovi} nas je –ostavio na cedilu. Manuo se knji`evneklasike, povratka u pro{lost (gde nas,logi~no, ponajpre ~ekaju Crnjanski i nje -gove Seobe), „pompezne” promena imenateatra, „vanpozori{nih i ~ak, vanume-tni~kih razloga”, pa i povoda za vlastitikriti~arski anga`man zbog kojeg se na{aopred kompjuterom (pi{u}i kritiku o Seo -bama u SNP-u), da bi se usredsredio na„Waltera Politza”, reditelja kragujeva~kihSeoba (ostavljaju}i nas, pri tom, u nedou-mici za{to je [niclerovo ime transkribo-vao, a nije ga napisao u originalu, kao uslu~aju pomenutog nema~kog reditelja).

[ta ka`e Cvetkovi}? „Bilo bi tada uKragujevcu realno o~ekivati, da }e se nasceni de{avati neko SENTIMENTALNO imelodramti~no PODSE]ANJE na te{ke i,su{tinski tragi~ne, etape Istorije Srbalja injihovih te{kih muka. Medjutim – ovoscensko delo bilo je neka vrsta RASKIDAsa ba{ takvim, tu`njikavim pogledom natu istoriju – raskida – CLJANOG – saonom vrstom resantimana i onom vrstommogu}eg NACIONALIZMA, koja bi biovrlo pohvaljen, pre samo koju godinu –kad se-samo-tako, igrao komad o MilanuNedi}u – takozvanoj SRPSKOJ MAJCI...”

Napokon stigosmo do kritike, i to po -zori{ne. A tamo nas ~eka Cvetkovi} kojiveli da bi „tada u Kragujevcu” bilo realnoo~ekivati sentimentalnost, „melodrama-ti~no podse}anje” (melodramsko, valjda),i „raskid – ciljani – sa onom vrstom re -santimana...“ (pretpostavljam resentima-na). Za{to bi, zaboga miloga, sve to bilorealno o~ekivati? Zbog „pompezne” pro -mene naziva, zbog povratka u pro{lost?Odgovora nema! Ali zato Cvetkovi}, ko -na~no, pose`e za najja~im kriti~arskimoru`jem (kad ve} ne zna da pi{e, kad nevlada pravopisom i ne ume da koristi per -sonalni ra~unar, kad ve} pojma nema nikako se zove pozori{te o ~ijoj predstavi jepisao) – za argumentima! A me|u njimaje osnovni, vide}emo i jedini, tvrdanja daje kragujeva~ko „scensko delo bilo nekavrsta RASKIDA sa ba{ takvim, tu`njika-vim pogledom na tu istoriju...”

Ako niste primetili, argument jesadr`an u sintagmi „neka vrsta raskida”!Kakva, od koje fele, kojim je sredstvima –dramatur{kim, rediteljskim, gluma~kim,scenografskim, kostimografskim, muzi~ -kim – realizovana, to Bog sveti zna, ali nei Cvetkovi}ev ~italac / slu{alac. Niti }e

saznati! Ho}e, me|utim, o Milanu Nedi}u,„takozvanoj srpskoj majci...”, o fa{isti~kojokupaciji, Hitleru, „liferovanju kom{ija –SVE JEVREJA”, docnije i o AleksandruSa{i Petrovi}u, Lazaru Stojanovi}u i fil -mu Plasti~ni Isus, o teoriji krvi i tla, pa icrnom talasu u jugoslovenskoj kinemato-grafiji, kao i o Cvetkovi}evom slobodnomrazmatranju operskog repertoara iz perio-da romantizma.

Tako }emo se na}i u jo{ jednoj pred-stavi o kojoj Cvetkovi} pi{e, istina neime-novanoj, ali verziraniji ljubitelj pozori{ta}e se dosetiti da je re~ o \eneralu MilanuNedi}u Sini{e Kova~evi}a – {to sve zaje-dno blage veze nema s onim o ~emu Cvet-kovi}, pozori{ni kriti~ar, poku{ava dapi{e. (^itaoci }e se, me|utim, definitivnouveriti i da kriti~ar Cvetkovi} nije u stanjuda usaglasi rod, broj i pade`.)

Veze s temom nema ni slede}a Cvet-kovi}eva konstatacija: „Ho}u da ka`em –jedno romaneskno {tivo Milo{a Crnjan-skog – literartura neke njegove sveukpne– OSVETE, ako smem tako slobodno daprotuma~im autorov motiv za pisanjeovog romana – ali u svakom slu~aju po -ku{aja POPRAVLJANJA nekih sterotipaiz Istroije Srba, delo koje je napisaoAPATRID iz politi~kih razloga – nije sesagla{avao sa promenom re`ima u Srbiji iJugoslaviji posle Drugog Svetskog Ra -ta...”.

Pa`ljivo pro~itajte navedeni citat i,ako ste u stanju, pove`ite po~etak i krajre~enice s apozicijom, odgonetnite ko se tukome i za{to sveti, a pri tom slobodnokoristite i celokupno svoje srednjo{kolskoznanje o `ivotu i delu, o politi~kim nazori-ma i sudbini Milo{a Crnjanskog. No, presvega prona|ite odgovor na pitanje: o~emu se ovde radi?

I tu zapravo dolazimo do elementer-nog problema s kriti~arskim anga`ma -nom (stavom) Gorana Cvetkovi}a, do nje -gove potrebe da pozori{no umetni~ko deloo kojem (poku{ava) da pi{e svede nameru vlastitog pogleda na zadatak koji jeon sâm namenio teatru. Kakve veze imajusve citirane proizvoljnosti, kriti~arevepretpostavke i „realna o~ekivanja” sapredstavom SNP-a? Koje su dodirne ta~keizme|u promene imena kragujeva~kogpozori{ta, Nedi}a, Hitlera i Seoba koje je uSNP-u re`irala Vida Ognjenovi}?

Pa ipak, u ovom ludilu ima sistema({to bi rekao Shakespeare). Cvetkovi} na -duga~ko i na{iroko, a uz to nepismeno ineargumentovano, uspostavlja subjektiv-ni koordinatni sistem u koji ima biti umet-nuta novosadska predstava, e da bi sesamo od sebe (jer ozbiljnih, ili bilo kakvih,kriti~arskih argumenata, tu nema, niti }eih biti, ba{ kao {to nema ni ma kakvekriti~arske analize) ispostavilo ne{to {todo sada niko od onih koji su videli Seobena sceni SNP-a nije uspeo da prepozna –da je to nacionalisti~ka predstava kojapodgreva sveop{tu aktuelnu histerijuvezanu za re{enje statusa Kosova.

A da se istorija nemilosrdno ponavljapokazao je sâm `ivot, pa je tako, kada suprobe novosadskih Seoba uveliko bile utoku, nekoliko hiljada Srba s Kosovazatra`ilo rusko dr`avjanstvo, prate}i takodavna{nju logiku Pavla Isakovi~a Volko-vi~a i njegovog poo~ima Vuka.

Na metafizi~kom planu, mimo bilokave dnevno-politi~ke aktuelnosti i dra -mati~ne situacije na Kosovu, Cvetkovi} jemogao da se doseti kako Seobe Crnjan-skog svedo~e i o njegovoj, Cvetkovi}evojsudbini, koja ga je iz vlastite rediteljskestvarnosti usmerila ka kriti~arskoj delat-nosti, valjda u nadi da }e ga vizijabeskrajnog plavog kruga, koju je pratio,odvesti u sre}niji `ivot. Vidimo, me|utim,da se grdno prevario, ba{ kao i Isakovi~i,

POLEMI^KE STRANENesuglasica, neslaganja, nesporazuma je oduvek bilo. No sude}i po pismenim i usmenim reagovanjima ~lanova UDUS-a, tenz-

ije su u porastu. Ludus je otvario rubriku namenjenu autorskim polemi~kim tekstovima u nadi i uverenju da }e time doprinetirazja{njavanju i prevazila`enju spornih situacija i pitanja.

Napomena Redakcije: Tekstove slati na adresu Ludusa, a pristojnost, uva`avanje i po{tovanje drugih se podrazumevaju.

LUDUS 181–18225

Polemika

jer ga, kao i Pavla, ta kriti~arska „Rossia“nije do~ekala medom i mlekom.

Da li u citatu koji sledi, po{to smonapokon stigli do novosadske prestave,prepoznajete ijedan argumenat koji bipotkrepio kriti~areve tvrdnje: „Predswta-va SEOBE u Srpskom Narodnom Pozo -ri{tu, u adaptaciji i re`iji Vide Ognjenovi}– postala je pravi neo-romanti~arski,velikonacionalni VAPAJ sentimentalnogbeznadja za samopo{tovanjem...To i jeste– kako izgleda – taj VANPOZORI[NI ra -zlog za postavljanje ove predstave –DANAS, ba{ u Srpskom Narodnom –danas, kad opet i opet vodimo vitku za te -ritoriju – za Kosovo i Metohiju, gde je PO -NOVO ili i dalje - ugro`en fizi~ki oposta-nak i identitet naroda, kao i opstanakDR@AVE Srbije u svojoj celovitosti!...Isada se – umesto kriti~kih ukr{tanja slikai pojmova, likova i radnji ovog slo`enogromana-reke....stvara jedan jednozna~nioperetski, nacionalno budila~ki sadr`aj,koji se preliva u ki~ i u ljigavi sentiment,kojim su pune razne opere Verdijevskog{timunga – samo u ovom slu~aju NEMAPRAVIH OPERSKIH ARIJA, PEVA^A IPEVA^ICA!”.

I to je – to! Pa vi sada vidite. Kriti~arCvetkovi} se u zadivljuju}em kre{enduapsolutne nepismenosti, mimo svakogsmisla i bez ijednog argumenta, nije po -trudio da ~itaocima / slu{aocima ponudibilo kakav dokaz, primer, nije naveo sce -nu ili makar opisao deo scene i prizora,analizirao ma koju ulogu, definisao redi-teljski prosede. Nije, dakle, u~inio ni{ta~ime bi potkrepio vlastite tvrdnje, osim {toje lakonski, onako uzgred, pomenuo odsu-stvo „kriti~kog ukr{tanja slika i pojmo-va”!?

Ne bez ose}aja nelagode moram se,ovaj put, pozvati na sâmog Cvetkovi}a: ujednom od citiranih delova njegove kritikeon u romanu Seobe Crnjanskog prepoz-naje „poku{aj POPRAVLJANJA nekihsterotipa iz Istroije Srba“. Reklo bi se (jerCvetkovi} principijelno ne navodi argu-mente) da bi takvo „POPRAVLJANJE“moglo da bude jedan od otre`njavaju}ihmomenata koji su preko potrebni srpskomnacionu, sviklom da ne raziluje mit odstvarnosti, politi~ku realnost od sopstve-nih poetskih vizija. Kada, me|utim, to itakvo „{tivo“ Crnjanskog biva, postupkompreoblikovanja romeneskne si`ejne gra|e,transponovano u dramsku formu, Cvetko-vi} energi~no reaguje i predstavu Seobevidi kao apologiju nacionalizmu, kao„neo-romanti~arski, velikonacionalni VA -PAJ sentimentalnog beznadja...“ [ta se ume|uvremenu dogodilo i na koji na~in jedramatizacija izneverila ideje Crnjanskogs kojima se Cvetkovi} bio slo`io? Odgovorana ta pitanja – nema!

Njemu je, ka`e, bilo dosadno, jer uvekje, veli, dosadno u pozori{tu koje se bavivelikim nacionalnim idejama: „A – pozo-ri{na sredstva – scene, teme, likovi, odno-si – to je bilo kao da bi nekakav [nicler –rekao bih – poku{ao da se bavi pitanjimaTolstojevog Rata i Mira - sve je bilo opi -sno, prepri~ano, preobja{njeno, stati~no,la`no emotivno, sporo, dosadno... dosa-dno...kako samo VELIKE nacionalne idejeu pozori{tu...”

Cvetkovi}, dakle, na po~etku drugedecenije XXI stole}a, smatra da se pozo-ri{te bavi idejama, te da mu je zadatak da„kriti~ki ukr{ta slike i pojmove”. A kadateatar odbije da se bavi idejama, dakriti~ki ukr{ta slike i pojmove, dovoljnoga je opljunuti tako {to }e kriti~ar konsta-tovati da je u njemu sve „bilo opisno,prepri~ano, preobja{njeno, stati~no, la`noemotivno, sporo...” Pou~no, nema {ta!

A da, Cvetkovi} navodi i presudni kri -ti~arski, teatrolo{ki argument pa veli:„Predstava traje – ba{ operskih vi{e od 4debela sata, sa dve pauze!” (^etiri debelasata kao ~etir’ konja debela.) I dodaje:„Glumci su igrali vrlo jednostavno – tako-re}i – UPRO[]ENO!” Ta~ka! Basta!„Tako-re}i!“ Jednostavno je kod Cvetko-vi}a isto {to i „UPRO[]ENO”! Ni podatkao tome ko je igrao, a ni koja su gluma~kasredstva kori{}ena.

I jo{ jedan Cvetkovi}ev kriti~arskibiser: „Mislim – ovo kao da nije bilo PO -ZORI[TE 2011. godine - nego kao da jebila OPERA 1834....na primer o nerazu-mevanju Nema~ke za probleme raspadaItalije, na pragu dalekog ujedinjenja!...” O~emu je ovde re~, o Nemcima ili Italijani-ma, raspadu dr`ave ili ujedinjenu nacije,ko koga nije razumeo i kako je uop{temogu}e, ukoliko niste Cvetkovi}, biti „napragu dalekog ujedinjenja”? ‘Alo!?

Istina, kriti~ar pominje veliku koli -~ini dramskog teksta i glumce koji tekstgovore „u nekoj vrsti monologa, ili zgu -snutih scena”. Neka vrsta monologa izgusnute scene!? To je kriti~arski argu-mentarij, to je stru~no vi|enje i analizakoju nudi nekada{nji reditelj, svojevreme-no zaposlen u Srpskom narodnom pozo-ri{tu, te biv{i umetni~ki rukovodilac pre -stoni~kog amaterskog teatra?

Koordinatni sistem u koji Cvetkovi}sme{ta Seobe SNP-a nije odre|en reditelj-skom poetikom, odgovaraju}im reditelj-skim prosedeom, konkretno primenjenimsredstvima, gluma~kim, scenografskim ikostimografskim re{enjma, muzikom, tj.elementima ~iju je konsekventnost i delot-vornost mogu}e procenjivati, pa s te ta~keuspostaviti pozitivan ili negativan kriti -~arski stav. Ni{ta od toga!

I taman kad smo pomislili da je pro{lonajgore, Cvetkovi} se vra}a svojoj politi-kantskoj opsesiji: „To je bilo jedno zaistaLO[E Politi~ko Pozori{te – zapravo to jebila ~ista PROPAGANDA!...I to ~egapropaganda – sve la`nih i nekriti~kihpojmova, emocija, ideja – kao Srbe nikone razume, a oni su zapravo, najbolji – imoralno i intelektualno i emotivno...Boljevode ratove od najboljih i najve}ih gene-rala i sa Zapada i sa Istoka!...”

Kriti~ar Cvetkovi} o~igledno nije ~itaoCrnjanskog, pa otuda nije u stanju da uo~i{ta je autorka dramatizacije, u kojoj merii na koji na~in preuzela iz romana. Cvet -kovi} nema pojma ni o istoriografskommaterijalu koje je Crnjanski koristio pi -{u}i Seobe, pa tako ni{ta ne zna ni o Pi{ -~evi}evom uticaju na Crnjanskog i na~i -nima na koje je autor Seoba transponovaoautenti~ne istoriografske izvore u roma -neskno tkivo. U svojoj politikantskojostra{}enosti Cvetkovi} nije u stanju ni daprepozna nedvosmisleno jasan kriti~kistav prema srpskom nacionu i srpskojmitologizaciji istorije, kriti~ki stav karak-teristi~an i za Crnjanskog i za ViduOgnjenovi}. Cvetkovi}u je bilo dosadno panije ~uo repliku iz prestave koju izgovarajedan od mnogih Srba koji su odve} lako ibrzo odustali od seoba: „... Da ti pravoka`em, ja sam vi{e dobra video od tu|ina,nego od svojih, ili bolje re~eno, sve zlo kojeje na mene dolazilo, uvek je bilo od suna-rodnika...”

Kriti~aru je toliko bilo dosadno da jeprevideo osnovni stav i romanopisca, iautorke dramatizaije, i rediteljke – kri -ti~ko sagledavanje nacionalne zablude daje pravi `ivot negde drugde – u Austriji,Rusiji ili nekoj tre}oj dr`avi, mogu}eostvariti `ivot u kojem }e se nacionalnamitologija stopiti sa stvarno{}u, e da bio`iveo mit o Kosovu i caru Lazaru.

A za to {to Srbi nisu odustali od potre-be da mitologizuju pro{lost i sada{njost,{to u svetu i danas funkcioni{u isti princi-pi odnosa izme|u velikih sila i malihdr`ava, {to ideja seoba jo{ pokre}e ma{tuovda{njeg naroda – nisu krivi ni Milo{Crnjanski, ni Vida Ognjenovi}.

Cvetkovi} ne ume da proceni ni ka -rakter repertoarske politike pozori{ta o~ijoj predstavi pi{e, te da uzme u obzir do -sada{nji repertoar koji ni jednim elemen-tom, barem u poslednjih osam godina, nijepodilazio nacionalisti~koj histeriji ve} je,naprotiv, veoma kriti~ki sagledavao svakipoku{aj mitologizacije – i na{e pro{losti ina{e sada{njosti, o ~emu, pored ostalog,svedo~i i predstava Je li bilo kne`eve ve -~ere u re`iji te iste Vide Ognjenovi}.

Pominju}i „vanpozori{ne i ~ak, vanu-metni~ke” razloge, Cvetkovi}u nije na pa -met palo da bi oni mogli da se nahode u~injenici da premijerom Seoba DramaSNP-a obele`ava sto pedeset godina posto-

janja, da je ovaj repertoarski potez najav-ljen nekoliko godina pre sada{njih brisel-skih pregovora i brnja~kih barikada, da jesvoju dramatizaciju ovog romana VidaOgnjenovi} re`irala i pre dvadeset pet go -dina, ali na sceni Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta, niti mu je sinulo da bi mo -gao da uporedi njenu nekada{nju i sada -{nju re`iju. A sve to s namerom da prove-ri vlastiti kriti~arski stav vezan za even-tualnu politikantsku aktuelnost najnovi-jeg scenskog „~itanja” ovog romana.

Ali zato Cvetkovi}, ipak, bele`i jo{jedno svoje mudro kriti~arsko rezonova-nje, a ti~e se rediteljke, pa ka`e: „Za{toova zrela i renomirana autorka radi totako kako radi – to valjda samo onazna!...”.

Odli~no! Vida Ognjenovi} mo`e da bu -de sre}na i zadovoljna jer pozori{ni krit -i~ar i njen kolega reditelj Goran Cvetkovi}pretpostavlja da ona, „valjda“, zna za{toradi to tako kako radi. Za razliku odnjega, koji to {to radi ne zna da radi, VidaOgnjenovi} nije somnabulni stvaralac kojiu ~asu iznenadnog nadahnu}a, kao po -go|ena gromom, na scenu (ili na papir, tj.u kompjuter, svejedno) iz vlastitih se}anjai mra~nih dubina podsvesti, nekontrolisa-no izvla~i pabirake od kojih ima postaticelina Dela.

Tako su nastale i Seobe, ba{ kao ipredstava Je li bilo kne`eve ve~ere – obena osnovu jasno profilisanog spisateljki-nog, odnosno rediteljkinog stava, na dra -mski i pozori{ni ~itak na~in kojem kaopotpora za razumevanje (ili tuma~enje)nisu potrebna dodatna obja{njenja iz sferednevne politike. (Osim ako tuma~ nijeGoran Cvetkovi}, optere}en idejom poli-ti~kog teatra koje ima biti metalnim oko -vima privezano za novinske naslove i ukojem se najneposrednije moraju zrcalitinjegove politikantske ideje.)

U slu~aju obe predstave rediteljka je,kako to i nala`e ozbiljna pozori{na pra -ksa, svoja razmi{ljanja podelila s upra-vom, a zatim i s ~lanovima autorskog ti -ma, da bi preciznu eksplikaciju saop{tilagluma~kom ansamblu. Nikakvih amater-skih improvizacija tu nije bilo, niti pre -pu{tanju trenutnoj inspiraciji. Samim timni rezultat procesa rada na predstavi nije

izmakao prethodno postavljenom planu –i u sferi estetike i u produkcionoj ravni.

Razume se, legitimno je pravo gle -daoca da mu se ne dopadnu rediteljskapoetika, primenjeni postupak, predstava ucelini ili pojedinostima, gluma~ke kreaci-je, scenografija, kostimi, muzika, scenskipokret. No razlika izme|u tzv. obi~noggledaoca i onog koji u pozori{te dolazi sazadatkom (ozbiljnog kriti~ara, a ne de -`urnog piskarala i potkaziva~a), je u tome{to se ovaj drugi ne mo`e prepustiti utisci-ma i slobodnim asocijacijama, ve} svojstav bazira na svesti o kontekstu, napredznanju, temeljnoj informisanosti,stru~nom uvidu u eventualna odstupanjaizme|u onoga {to je bila namera i onoga{to je realizovano (ili obrnuto: u saglasjeizme|u planiranih autorskih htenja iostvarenog) i, napokon, na sposobnosti dasvoj stav, svoje mi{ljenje, svoje zaklju~ke– bili oni afirmativni ili negativni – argu-mentovano artikuli{e. Pa kom’ obojci, akom’ opanci!

Mogle su Seobe SNP-a da se ne dopa-dnu Cvetkovi}u kriti~aru (ili neka da -{njem reditelju). Takva vrsta teatra, takvoteatarsko mi{ljenje, mo`da, nisu Cvetko-vi}eva „{oljica ~aja”, i to je sasvim u redu.Nema ljutnje. Ali posao kriti~ara, poredostalog, nije da afirmi{e svoju „{oljicu~aja”, nego da procenjuje da li dometi vi -|enog konsekventno pripadaju okvirimakoje uspostavlja sâma predstava. I ni{tadrugo osim predstave! No pisati o Seoba-ma, Vidi Ognjenovi} i SNP-u, ili bilo kojojpredstavi, ma kom reditelju ili teatru, naosnovu onoga {to bi bilo „realno o~ekiva-ti”, na temelju proizvoljnog povezivanjateatarskog umetni~kog dela s dnevno-po -liti~kom situacijom, na osnovu nepozna-vanja povesnih ~injenica, bez uvida uroman koji je poslu`io kao osnova drama-tizacije i bez elementrnog znanja o na -~inu na koji su razli~ite vrste dokumen-tarnih izvora inkorporirane u dramskipredlo`ak, pa jo{ i vlastito kriti~arsko u~i -tavanje „argumentovati” ovakvim nebu-lozama, i to na uvredljivo nepismen i usvakom pogledu neartikulisan na~in – eto je ve} previ{e. Pa i ako je od GoranaCvetkovi}a.

Po{to smo ustanovili da Cvetkovi} nezna da radi to {to radi, ostaje nam da vidi-mo da li on uop{te zna {ta radi, kao i za{toradi to {to radi?

Premda psihologiziranje, kojem jesâm toliko sklon, odavno nije deo ozbiljnekriti~arske aparature, nije se mogu}e otetiutisku da je upravo osveta – koju Cvetko-vi} po „slobodnom tuma~enju” pominjekao motiv kojim se Crnjanski vodio pi{u}iSeobe (a u nameri da „POPRAVI nekesterotipe iz Istroije Srba”) – zapravo os -novni razlog zbog kojeg se Cvetkovi} odaoposlu kriti~ara.

U tom svetlu valja prihvatiti i Cvetko-vi}evu konstataciju o sebi – „de`urnompiskaralu i potkaziva~u” – kao ispovednuizjavu. Jer ovaj kriti~ar upravo na takavna~in do`ivljava i obavlja svoj sada{njiposao. De`urno piskaralo, dakle, reagujepo zadatku. A zadatak mu je da potkazu-je. Cinkaro{ima, naime, nisu potrebni do -kazi, argumenti; dovoljno je samo dasaop{te izvesnu tvrdnju. Mo}i pozori{nogstvaraoca, koje se manifestuju na pozor-nici, on je zamenio pozicijom de`urnogdou{nika.

O moralnoj dimenziji ovakvog (potka-ziva~kog) stava svedo~i i podatak da,uprkos ~injenici da Cvetkovi}eva pisanijaredovno zavr{avaju u spamu mog kom -pjutera, njegovu kriti~ku opservaciju oSeobama SNP-a, ovde ipak nedovoljno ci -tiranu, nisam dobio od njega. Kao i svakipravi dou{nik, Cvetkovi} je ovaj cinka-ro{ki zadatak poku{ao da obavi diskretno.Pokazalo se nedovoljno diskretno.

Jedino {to mo`emo sa sigurno{}u daprepoznamo u galimatijasu Cvetkovi}evihnebuloza, saop{tenih na fascinantno ne -pismen i apsolutno nestru~an na~in, jestepora`avaju}a ~injenica da je takav feno-men uop{te mogu} u ovda{njem teatar-skom i kulturnom `ivotu, te da takvegluposti neko smatra kritikom i javno ihemituje, pa jo{ na uglednom Drugom pro -gramu Radio Beograda.

Aleksandar Milosavljevi}

Osim po atmosferi sveop{teg finansij-skog kolapsa, sezona 2011/2012. navelikim scenama na{ih pozo ri{ta

osta}e zapam}ena i po jednoj novoj pojavi,a to je da su skoro sve doma}e tekstove ipraizvedbe potpisali njihovi reditelji. UNarodnom pozori{tu i Srp skom narodnompozori{tu, na primer, po~etak sezone prote-kao je u znaku Vide Ognjenovi} i ponovnihpostavki Kanjo{a Macedonovi}a i dramati-zacije Seoba, sezona u Ateljeu 212 otvorenaje dramskim prvencem Kokana Mladeno-vi}a Zbogom SRFJ, dok je BDP godinu po -sve }enu savremenom doma}em dramskomtekstu, u stvari, posvetio spisateljskimambicijama reditelja, tekstovima Kelerabesu zdrave Milice Kralj i Doktor D GoranaMarkovi}a (u najavi je bila i dramatizacijaNo} u kafani Titanik Neboj{e Bra di}a, alise ona na ovoj sceni pojavila samo u gostu-ju}em izdanju).

Na drugoj strani, i ove godine je nasceni Zvezdara teatra praizveden novikomad Du{ana Kova~evi}a Kumovi u re`ijipisca. Dok me|u pozori{nim kri ti~arima iteatrolozima ve} godinama kru ̀ i jednaprili~no akademska rasprava o tome kolikoje i da li je pomoglo Kova~evi}evoj drama-turgiji to {to se njen autor latio re`ijesopstvenih komada, dotle primerovogodi{nje sezone te{ko da ostavlja ve}edileme u pogledu dometa koje su spisatelj-ske ambicije donele na {im rediteljima, akamoli {iroj pozori{noj javnosti. Protivovakvog tipa projekata mo`e se navestipregr{t profesionalnih i zdravorazumskihrazloga, a ovim povodom navodimo nekoli-ko najalarmantnijih:

a) Obesmi{ljavanje dramaturgije i pi -sanja za pozori{te kao organskih delovapozori{ne prakse. Po strani od razmatranja

manjkavosti pomenutih praizvedbi,naro~ito zabrinjava {to se one za repertoarobi~no nude u formi tzv. „prve ruke” sanedovr{enom dramskom strukturom, dokse proces re`iranja pretvara u svojevrsnudramatur{ku radionicu dopisivanja iprepravljanja prvobitne verzije. Ovo nesamo da unapred presu|uje (ne)uspehukona~nog rezultata, ve} u pozori{noj i {irojjavnosti devalvira ~ak i najtreznije zamislio procesu pisanja dramskih tek stova.

b) Obesmi{ljavanje forme autorskihprojekata. Do skoro, autorski projekti suozna~avali jedan prili~no {irok spektaralternativnih, uglavnom neliterarnih imanjih teatarskih formi. Ovde je pak re~ oklasi~noj dramskoj formi gde reditelji osimre`ije potpisuju ostale segmente predstaveme|u kojima su naj~e{}e adaptacija,dramatizacija, scenografija, izbor muzike isl. Razlozi tome su, me|utim, manje autor-ske a vi{e finansijske prirode. Takvi projek-ti, naime, mogu da se uporede sa artiklimakoji se u prodavnicama najrazli~itijeg tipadanas nude pod reklamnim sloganima „triu jedan”, „~e tiri u jedan” i sl., tj. kao proiz-vodi koji u sebi objedinjuju vi{e segmenatapo ceni koja je jeftinija od njihovog prostogzbira ili, ako nije jeftinija, kupce li{avaneophodnog truda u njihovom kombinova-nju.

c) Nije jeftinije. Mogu}nost da se zaiznos uve}anog rediteljskog honorara reali-zuju predstave koje u prose~nom sa stavuautorske ekipe ko{taju skuplje, na du`estaze ipak gube finansijsku logiku: isku-stvo od poslednje dve decenije sve do~i da sefinansijski apetiti reditelja vre menomuve}avaju, {to podi`e finansijske zahteve iostalih autora, {to domen pozori{nog autor-stva pretvara u neku vrstu egosfere koja se

opire bilo kakvoj me|u sobnoj saradnji, ajo{ manje kritici.

d) Obesmi{ljavanje repertoarskih profi-la. Praksa svedo~i da se pravljenje reper-toara u ve}ini pozori{ta pretvorilo u obi~nougovaranje rediteljskih termina, popunje-nih ~ak nekoliko sezona una pred, sa naslo-vima koji su ponekad otvoreni do posle-dnjeg trenutka. Kada je re~ o praizvedba-ma, s obzirom na prose~nih godinu-dvekoliko obi~no zahteva nastanak nekogdramskog komada, nedostatak jasnihrepertoarskih profila bitno su`avamogu}nost kvalitetnog pristupa u skorosvim dramskim `anrovima, naro ~ito onimakoji podrazumevaju obimniju pripremu iprikupljanje gra|e. U tom smislu, „instant- drame” koje na{i reditelji pi{u u predasi-ma izme|u svojih ostalih pozori{nih, film-skih i inih projekata, ne samo da devalvira-ju teme kojima se bave, ve} limitiraju krea-tivne i intelektualne kapacitete pozori{ta daartikuli{u svoj rad u odabiru repertoarskihprojekata.

Najposle, ako je uop{te mogu}e uo~itineku dobru stranu spisateljskih ambicijakoje su na{i reditelji demonstrirali ovesezone, onda je to ona koja ukazuje nanezamenjivi zna~aj motivisanja saradnjereditelja, pisaca i glumaca unutar samihpozori{ta. Te{ko je zamisliti da }e se uskoroponoviti impuls koji je nova srp ska dramadobila plasmanom na evropskim scenamau poslednje dve decenije. Ni Sterijino pozor-je vi{e nije festival na cionalne drame, pa utom smislu una pre |enje repertoarskihnivoa potaje vitalna potreba, utoliko pre {tose ona skoro ni malo ne ti~e nepovoljnogfinansijskog aspekta ~ija senka je danasnatkrilila ~itav kulturni `ivot.

Petar Gruji~i}

REDITELJI KAO DRAMSKI PISCI

26

Inostrana scena

LUDUS 181–182Lu

PRAZNIK SA HILJADU LICA

UBogoti je od 23. marta do 8. aprilaodr`an 13. internacionalni pozo-ri{ni festival koji je okupio umet-

nike sa pet kontinenata i iz 32 zemlje.Pod motom „Praznik sa hiljadu lica” odi -grano je, samo u glavnom programu,preko 110 predstava, po vi{e puta, a me -|u njima, na o~igledno veliko zadovoljst-vo i publike i teatarskih znalaca Drama oMirjani i ovima oko nje Jugoslovenskogdramskog pozori{ta.

Bogota, grad od blizu 8 miliona sta -novnika, postao je svojevrsna teatarskaplaneta otvaranjem ovog festivala, koji je,po re~ima direktorke Anamarte de Piza-ro, okupio 65 internacionalnih i 49 ko -lumbijskih pozori{ta i trupa. Od kada jeosnovan 1988, ovaj bijenalni festival `i -vot grada sa 45 teatara i jo{ 22 prostora ukojima se odigravaju razni kulturni pro -grami, pretvara u praznik pozori{ta.Ovogodi{nji festival, poput prethodnih,

obuhvatio je i dodatne sadr`aje, me|ukojima su predstave za decu kao i zaistafascinantan uli~ni teatar. Neverovatno jekako se uobi~ajeni gradski uli~ni mete`transformi{e u pozori{te u trenutku kadaizvo|a~i trotoar ili kolovoz pretvore uscenu. Ushi}enje i razdraganost boje at -mosferu bez obzira na gu`ve, zastoje...Sem aplauzom, publika predstave prati izdu{no opona{aju}i izvo|a~e, igraju}i,pevaju}i, poskakuju}i... Predstave koje seigraju u pozori{nim salama, i to od 15,18, i 20.30 ~asova, izvode se po vi{e puta,odnosno po nekoliko dana. I sale su uvekpune!

Oma` glumcuAnamarta de Pizaro, direktorka fe -

stivala, napominje da nisu retki oni kojismatraju da je pozori{ni festival u Bogotii svojevrsni karneval, te da se ona i njentim sala`u sa tom opaskom. Jer „svakedruge godine ovaj doga|aj pokre}e ek s -ploziju radosti, kulture, pozori{ta i mu -zike u gradu, stvaraju}i tako jedinstvenii prvorazredni kulturni doga|aj u svetu.Festival u Bogoti ima svoj profil, ritam,dinamiku koji su se razvijali i ja~ali to -kom protekle 24 godine, a ~emu se i da -nas divim.”

„Organizovanje ove manifestacije je,nema sumnje, izazov, a ovogodi{nji pro -gram, u osnovi, u skladu je i kontinuitetusa prethodnim izdanjima. Svojevrsna po -sebnost ogleda se u na{oj odluci da ovo -godi{nji festival bude oma` glumcu,oma` svestranom scenskom umetnikukome nisu strani razni vidovi izvo|a~keumetnosti kao na primer ples, pevanje,`ongliranje, akrobatika... Glumac sa vi{eume}a koji je nose}i stub teatra.”

Po njenim re~ima, pre nekoliko godi-na izvo|enja pozori{nih dela, odnosnoteatri na{li su se u krizi koja je otvorilaniz dilema od pitanja finasija i kori{}enjanovih tehnologija pa nadalje... „Po zo -ri{ta, kompanije, izvo|a~i {irom svetauvideli su da je potrebno minimaliziratimnogo toga i fokus je usmeren na glum-ca, umetnika koji stvara tu neprocenjivodragocenu vezu izme|u publike i onoga{to se zbiva na pozornici. Program ovogfestivala odslikava velike razli~itosti,{irok dijapazon dela. Zastpljene su i im -presivne produkcije, `iva muzika, ples,akrobacije, i uporedo s tim sjajni glumci ireditelji koji svojim stvara la~kim ~inomstvaraju spone sa publikom, povezuju sesa gledaocima.

„Ovogodi{nji moto ’Praznik sa hi lja -du lica’ govori i da je ovo najve}e slavljena svetu ove vrste i da je mesto susretakoje treba podeliti sa porodicom, okru -`enjem, dru{tvom. Ukratko, festival bi semogao nazvati i jednom ogromnom, kre -ativnom `urkom. Svi smo mi deo nje, odglumaca, reditelja, tehni~ara do ljudi kojikupuju karte ili jednostavno provode danu pozori{tu ili u`ivaju u besplatnom uli -~nom teatru.”

Govore}i o manifestaciji direktorkaAnamarta de Pizaro ka`e: „Hiljade ume -tnika sa pet kontinenata, toliki programi,predstave, susreti... ponekad mi se u~inida }u izgubiti razum, ali kad vidite svata de{avanja, sve te umetnike i pre svegatu tako brojnu publiku i njihove reakcije,i kako se grad bo`anstveno menja uvreme Festivala... to ~oveka zbilja ~inisre}nim i ispunjenim. Li~no, verujem usnagu umetnosti. Pozori{te je veoma va -`no. Ono je, izme|u ostalog, jedinstvenomesto susreta, kako izme|u razli~itihljudi koji se me|u sobom bolje upoznajutako i ~oveka sa samim sobom.”

Aplauzi za Mirjanu...

Osmesi, uzdasi i buran aplauz obe -le`ili su izvo|enja predstave Drama oMirjani i ovima oko nje (Ivor Marti -ni}/Iva Milo{evi}, JDP), koja je u okvirufestivala igrana na sceni „Teatro Nacio-nal la Castelana” od 23. do 27. marta.Ludus je prisustvovao tre}em izvo|enju ibio svedok sjajne reakcije publike u pu -noj sali, publike koja se zdu{no smejala,uzdisala, tiho komentarisala, gromkoaplaudirala...

Rediteljka Iva Milo{evi} ka`e da jetokom svih pet dana bilo tako. „Reakcijesu izvrsne. Publika reaguje vrlo predano.Postoji izvesna kulturolo{ka razlika. Naprimer tamo gde smo mi skloni da reagu-jemo cinizmom oni to ~ine sa mnogo vi{eempatije. Posebno su mi interesantne re -akcije tehni~kog osoblja koje opslu`ujeizvo|enje predstave; vidi se da u`ivaju,imaju svoje omiljene momente u predsta-vi, komentari{u ih, o~ekuju... Publikaprepoznaje pri~u o praznini, banalnosti`ivota malih ljudi u kapitalizmu, odnos-no danas, `ivota kome tako nedostajeprava komunikacija me|u ljudima. Ovdeje, rekla bih, favorit odnos glavne juna-kinje Mirjane i majke, i pri~a o prazninibraka izme|u likova koje igraju Fe|aStojanovi} i Cveta Mesi}. Kad Cveta kre -ne gromoglasni monolog, {to bi se reklolupi rukom o sto da se zna kako stojestvari u ku}i, sala gotovo odjekuje odsmeha, `amora, aplauza... Vrlo reaguju ina pri~u o petnaestogodi{njoj k}eri glav-ne junakinje, tinejd`erki koja ho}e dapostane slavna peva~ica. Jasno je da iovde postoji ta fama oko rijaliti {oua iindoktrinacija mladih ljudi da moguuspeti samo ako su dovoljno drski da sejavno procesuiraju bez obzira {to nemajutalenat, znanje, pa ni realne {anse. Jasnoje koliko smo zatrovani istim, poni ̀ a va -ju}im stvarima koje nam nudi zabava za{iroke mase.”

Jaime Chabaud Magnus, dramski pi -sac iz Meksika i glavni urednik ~uvenoglatinoameri~kog pozori{nog ~asopisa„PasoDeGato”, govore}i o predstavi JDP-a, rekao je i da je to umetni~ki sna`an,uzbudljiv dramski prikaz ljudske pra -znine i o~aja, predstava koja „svojimkvalitetima a pre svega vanrednim glu -

mcima od trivijalnosti i banalnosti ko jesa~injavaju `ivot savremenog ~ovekastvara vrsnu pozori{nu umetnost”.

Teatarski festival u Bogoti prikazaoje predstave iz Japana, Velike Britanije,[panije, Australije, ^e{ke, Belgije, Ho -landije i brojnih drugih zemalja. \or|oUrsini, selektor internacionalnih pred-stava i jedan od osniva~a festivala, napo-minje da je Drama o Mirjani... sna`na,umetni~ki upe~atljiva, pozori{na slikasvojevrsne tematske niti festivala, licimai nali~jima dana{njice. „Interesuje nassituacija u svetu, ona koja se ti~e tzv.obi~nog ~oveka, ljudi ~iji se `ivoti, hteli –ne hteli, odvijaju pod raznim pritiscima,trendovima... Nova ~itanja klasike suuvek uzbudljiva pogotovo kod susretanjakulturolo{kih razli~itosti, recimo Per Gintiz Japana... Ima dosta predstava kojegovore o tome kako Orijent i/ili Istok vidinas, kako smo mi videli njih... Otuda islogan ’Praznik sa hiljadu lica’”, ka`eUrsini i dodaje da je velika pa`nja po -sve}ena i multidiscipliniranosti u umet-nosti, kao i ja~anju veza izme|u publikei umetnika, umetni~kih ostvarenja.

Predstava Drama o Mirjani i ovimaoko nje i njena gluma~ka ekipa dobili suniz komplimenata od publike i od onihkoji se teatrom bave prate}i ga, pi{u}i onjemu. Pomenimo da je ovogodi{nji festi-val ugostio i tridesetak novinara iz istotoliko zemalja u tri grupe. Prvu tre}inufestivala pratili su predstavnici medija izMeksika, [panije, Japana, Australije,Srbije, Nema~ke...

Rumunija – poseban gostFestival u Bogoti pre 25 godina osno-

vali su ~uvena Fani Miki i Ramiro Osariopovodom obele`avanja 450 godina odosnivanja Bogote. Ovogodi{nje izdanjeotvoreno je muzi~kom predstavom iz Ko -lumbije, svojevrsnim spektaklom MariaBarila, satkanim od uzbudljive latinoa-meri~ke muzike i plesa, sna`ne ljubavnepri~e, dobrih i lo{ih momaka, `udnje,strasti, ljubavi, neminovnosti, sete, ras -ko{nih kostima... Publika je bila nanogama. Kolumbijci tap{u kao {to ple{u– celim bi}em. Aplauz je dostigao vrhu-nac kada je ansambl, nakon dugog po -klona na kraju predstave, sko~io me|ugledaoce i zaigrao ne samo u prolazima

Ludus na presti`noj me|unarodnoj pozo -ri{noj manifestaciji u prestonici Kolumbije,XIII festivalu „Iberoamericano de tetro deBogota 2012”

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :U knji`arama: „Beopolis“(TC „Euro centar”, Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5),„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5) i„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U Muzeju Narodnog pozori{ta (Francuska 3).U pozori{tima (na mestima gde se prodaju programipredstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta (Pozori{nitrg 1) i u knji`ari „Solaris“ (Sutjeska 2).

Leons i Lena, Rumunija

Maria Barila, Kolumbija

LUDUS 181–18227

Inostrana scena

SKICA ZA PORTRET DRAMSKOG OPUSA JASMINE REZEPedesetdvogodi{nja francuska spi -

sateljica Jasmina Reza proslavilase komadom Art 1994. godine, koji

je preveden na preko 30 jezika, zaradioskoro 200 miliona funti i osvojio tri najz-na~ajnija priznanja: francuskog „Moli-jera”, britansku nagradu „Olivije” i ame -ri~kog „Tonija” (prvog za dramu kojanije na engleskom jeziku).

Dramski tekstovi Jasmine Reze sugotovo u isto vreme igrali i u svetu i uBeogradu, sa podjednakim uspehom, i tona sceni Ateljea 212, po~ev od Arta prekoTri verzije `ivota do Boga masakra, svatri u vi|enju Alise Stojanovi}. Treba po -menuti da je Art na repertoaru vi{e oddecenije i da ima preko 200 izvo|enja.

Ali tek sada Reza je odobrila filmskuadaptaciju neke njene drame. Re~ je oBogu masakra (Le Dieu du carnage) iz2008. godine, jednom od najizvo|enijih

tekstova poslednje decenije u Evropi.Upravo to je bio povod za razgovor sanjom, ~iji delovi su preuzeti iz britanskogObzervera. ’Dozvolu’ je dobio RomanPolanski, a film Krvoproli}e (Carnage) jemogu}e pogledati i u srpskim bioskopi-ma.

„Obo`avam Polanskog”, ka`e Reza,koja je ve} sara|ivala sa ovim filmskimstvaraocem – kasnih osamdesetih je pre -vela njegovu scensku adaptaciju Kaf ki -nog Preobra`aja.

Film je izuzetno veran originalu.Iako je radnja iz Pariza preseljena uBruklin, ve}ina dijaloga je ostala, a svese de{ava u klaustrofobi~nom prostoruizme|u ~etiri zida stana. „Shvatila samda se sve odmah transponovalo u Bruk-lin”, ka`e Reza, koja je zajedno sa Polan-skim radila na adaptaciji. „Pisali smo nafrancuskom, ali po{to je hteo da snima na

engleskom, on ga je kasnije preveo. Jakodobro smo radili zajedno... Mi smo iden-ti~ni. Ne bavimo se ’zna~enjem’, ve}instinktom.”

Da podsetimo, Rezina drama pratisusret dva sredove~na bra~na para (ufilmu ih maestralno tuma~e Kejt Vinslet,Kristof Valc, D`on C. Rajli i D`odi Foster)~ija su se deca potukla. Ovo civilizovanookupljanje ubrzo prerasta u ve~e obo -stranih ~arki, prepirki i neslaganja. Dokraja drame otrovni dijalozi razarajubur`oasku suzdr`anost i uva`avanje, aprate ih komi~ne situacije i neprijatneposledice. Lik koji daje najvi{e komi~nih{lagvorta je cini~ni advokat Alan, kojive}inu vremena provodi razgovaraju}imobilnim telefonom. Verovatno je naj -sme{nija scena povra}anja. „U Artu imafraza ’kultura na koju povra}am’. UBogu masakra to se de{ava bukvalno –ona povra}a preko hrpe knjiga.”

Pretencioznost, hipokrizija i emotiv-na nebriga prvi su na udaru u dramamaJasmine Reze. „Pozori{te je ogledalo,precizna refleksija dru{tva. Najve}i piscisu moralisti”, ka`e spisateljica. Dalje,njeni komadi su formalno jednostavni,odigravaju se u jednoj scenografiji, sadr -`e ne vi{e od ~etiri aktera i uvek se bave,kako kritika ka`e, ’velikim idejama’.„Kritika mom radu generalno pripisujedru{tvenu dimenziju. Me|utim, ne ani -mira me sociolo{ko. Najmotivisanija samda pi{em o ljudima koji su dobro odgojenia koji se ipak duboko iznutra raspadaju.Njihovi nervi pucaju. Va`an mi je tajmomenat kada jednostavno ne mogu vi{eda trpe, trenutak kada instinkt preuzimaglavnu ulogu. To je psiholo{ko.” I upravoje to razlog, ka`e, {to ne dekonstrui{esvoje likove, {to ne iznosi njihovu bio -grafiju gledaocima. „Ne interesuje mekakvi su bili kad su bili deca, nikakvapsihoanaliza, jer pisanje je potpunoinstinktivno. Radim kao slikar. Slikarslika samo ono {to vidi, ne interesuje gapro{lost. Dakle, ne postoje obja{njenja jerona ne zna~e ni{ta. ... Od pisaca se tra`i

da imaju predstavu o svetu, da zauzmuodre|enu poziciju. To ne volim jer `elimda stvaram ubedljive likove koji imajudruga~ija mi{ljenja o `ivotu.”

Ve}inu drama po~ela je da pi{e ne iz`elje da se bavi nekom odre|enom te -mom, ve} od slu~ajnog podsticaja. Tako jebilo i sa Bogom masakra. „Dva de~aka u{koli mog sina su se potukla. Posle neko-liko dana sam se srela sa majkom de~ka~iji je zub bio okrnjen i pitala je kako je,na {ta mi je ona odgovorila da je potpunoneverovatno da joj se roditelji drugogdeteta nisu ni javili. I u tom trenutku mije sinulo da je to odli~na ideja za ko -mad!”

Zbog toga joj je zamerano da su jojdrame banalne i nedovr{ene, te da zaviseod ume}a glumaca koji ih interpretiraju.Da je upravo to dovelo do njene masovnepopularnosti – da su njeni komadi na -menjeni {irokoj publici, ljudima kojiobi~no ne odlaze u teatar. „Ne vidim kojaje svrha pisanja onog {to nije prijem~ivo,jer to onda niko ne bi `eleo da gleda.Najve}i dramski pisci, poput [ekspira i

Molijera – sa kojima se, naravno, ne po -redim – pisali su prijem~ivo.”

Jezik je va`na stavka Rezinih dra -ma, {to se najbolje ogleda u komplek-snosti i nijansama njenih dijaloga. Zatoje zanimljivo da njen uspeh umnogomeduguje prevodiocima, najpre onom zaengleski jezik, Kristoferu Hamptonu,dobitniku Oskara za adaptaciju Opasnihveza. „Kada mi je poslao prevod Arta,prihvatila sam ga kao prvu verziju. Do -sta smo radili, na {ta je on, sada mojdobri prijatelj, rekao da ga ’mu~i `enakoja jedva govori engleski’. Sada je mojengleski mnogo bolji (smeh). ... Iskrenosam tu`na kada vidim da deca imigrana-ta, mladi ljudi iz predgra|a koji suro|eni u Francuskoj, lo{e znaju jezik.Time su odabrali da budu marginalizo-vani. Moji roditelji (Reza je }erka rusko-iranskog in`injera i ma|arske vilonistk-inje) u~ili su me da je jedini na~in inte-gracije da se jezik govori odli~no. U tomese ogleda odnos prema zemlji koja te jeprihvatila, na~in da joj zahvali{”,zaklju~uje Reza.

A. Jak{i}

Jasmina Reza (foto: Pascal Victor/ArtComArt)

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

I Z D A N J AU d r u ` e n j a d r a m s k i h

u m e t n i k a S r b i j e

Izdanja Udru`enja dramskih umetnika Srbije mo`ete poru~itina brojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464ili mejlom na adresu: udus@udus.org.rsili ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

POZORI[TE U OKUPIRANOJ SRBIJIPozori{na politika u Srbiji 1941-1944Autor Boro MajdanacIzdava~i: Udru`enje dramskih umetnika Srbije i KIZ Alteracena: 2.700 dinara

kroz salu ve} i izme|u sedi{ta. „Ovo budii mrtve”, za~uo se komentar na engle-skom jeziku.

Trebalo bi i vremena i prostora da sesamo pomenu ostvarenja iz programafestivala. No izdvojimo tek nekolicinu.Japanski Per Gint reditelja Sato{ija Mija-gija zaista je uzbudljivo vi|enje tog poe -ti~nog Ibzenovog komada. Izme|u osta-log, glumci odre|ena stanja junaka do ~a -ravaju uz pomo} afri~kih etno instrume-nata.

^ileanska predstava Blizanci (re`ijaHuan Karlos Zagal i Laura Pizaro) imaneverovatnu scenografiju koja zajednosa `ivom muzikom nekim posebnimar{i ni ma odre|uje prostor i vreme, odnosve likog i malog, daljine i blizine... uscenskoj pri~i o dvoje dece i pote{ko}amakroz koje prolaze kada ih, zbog rata,majka napusti.

Australijski Tom, Tom crew (rediteljSkot Majdment) je scensko delo u komesu telesne ljudske sposobnosti na granici(ne)mogu}eg. Ostvarenje prepunoenergije, ritma, preciznosti, virtuozneakrobatike koja se na impresivan na~inspaja sa „bit box” tehnikama i miksevi-ma di-d`eja.

Specijalni gost ovogodi{njeg festivalau Bogoti je Rumunija koja je nastupila satri predstave ra|ene po velikim dram-skim delima: ^ekaju}i Godoa (r. Silviu

Purkarete), Elektra (r. Mihaiu Manitiu) iLeons i Lena (r. Gabor Tompa).

U festivalskom programu o Rumuni-ji i njenom teatru, izme|u ostalog, pi{e:„Ova dr`ava, sedma po broju stanovnikau Evropi, poznata je po inovacijama uumetnosti i dugoj tradiciju vrsnih glu -maca i pedagoga ~iji je dobar primer Sil -viu Purkarete, koji se ve} predstaviopublici u Bogoti 2006.” Purkaretea, pod -setimo, zna i Bitefova publeka, a o nje go -vom rediteljskom vi|enju Beketovog ko -mada ^ekaju}i Godoa re~eno je da inova-tivno o`ivljava teatar apsurda. „Pur -karete uz dramsku napetost publikuuvo di u svet gde nema rasprava, nemasmi sla, nema morala... samo ponavljanjei ~ekanje.”

Elektra je, kako se u programunavodi, predstava koja jedno klasi~nodelo dramske literature sagledava naoriginalan na~in koriste}i, izme|u osta-log, etni~ke elemente. Zapravo je postav -ljena u svojevrsnoj etni~koj verziji.

U Leonsu i Leni Gabor Tompa krozpri~u o princu i princezi koji su pobegliiz kraljevstva kako bi izbegli brakove nakoje je ih dru{tvene norme primoravaju,daje o{tru kritiku savremenog dru{tva.

\or|o Ursini, koji radi i kao koselek-tor sarajevskog MESS-a, govore}i oovogodi{njoj selekciji ka`e: „Interesant-no je videti pozori{nu sliku savremenogsveta kroz moderno ~itanje klasike.”

Po njegovim re~ima pozori{te u Ko -lumbiji ima svoje va`no mesto, svoj zna -~aj. [ezdesetih godina pro{log veka biloje tematski prete`no politi~ko i iz tog pe -rioda ima dosta poznatih autora me|ukojima je Santijago Garsija.

Ursini `ivi u Italiji, osnovao je previ{e godina pozori{ni festival u Karaka-su, me|u ~elnicima je Bijenala u Veneci-ji, a o Festivalu u Bogoti napominje i toda on menja i `ivot i imid` Bogote: „Po -zo ri{ta su puna, Festival zapo{ljavamnogo ljudi, oko hiljadu i po, stvara senesvakida{nje lepa i uzbudljiva atmos-fera... Ima se utisak da grad `ivi zapozori{te.”

Festival, bez nekih prate}ih tro{kovai sadr`aja, ka`e on, ko{ta oko 10 milionadolara, od ~ega oko 60 odsto pokrivajusami od prodatih karata, nekoliko proce-nata daje vlada, a ostatak od tridesetakposto obezbe|uju sponzori.

Upitan za svoje vi|enje budu}nostipozori{ne umetnosti kojoj se neretko nepredskazuje sjajna sutra{njica \or|oUrsini veli: „Mislim da }e dobro pozo -ri{te, dobra gluma, dobar tekst, dobarreditelj... svakako opstati. Teatar postojivi{e od dve hiljade godina. Ko zna kolikoje kriza za to vreme pro{ao a i danas pul -sira svom snagom. Vidi se to i na ovogo-di{njem festivalu u Bogoti koji posebnupa`nju poklanja upravo zbli`avanju, ko -munikaciji publike i umetnika. Pozori{teje neodoljiva slika `ivota.”

T. Nje`i}

Blizanci, ^ile

Drama o Mirjani i ovima oko nje, Srbija

28

Dnevnik

LUDUS 181–182Lu

Putujem, mislim, ose}am

STVARNOST ZVANA KRIZA

Piše: Jovan ¬ i r i lov

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdru`enje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: udus@udus.org.rsPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Nje`i}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}radmila.sandic@udus.org.rs

Tekstove i fotografije slati na:ludus@udus.org.rs

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuTatjana Buhabuhat@ikomline.net

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Beograd, 23. januar 2012.Kalderonov @ivot je san, posle Ha -

mleta, najzaumnije je delo o sudbini jed -nog metafori~nog princa. Na`alost, ovajsjajan repertoarski potez nije uspeo. Po -dela adekvatna, a predstava bez ponira-nja u poetske iluzije Sigismunda i zapita-nosti o `ivotu i smrti, kakvih je malo udramskoj knji`evnosti.

Beograd, 25. januar 2012.Predstavljanje zbirke Pinterovih dra -

ma u Narodnom pozori{tu. Drama Novisvetski poredak, koja odi{e gnevom protivameri~ke supremacije, `ivi je dokaz kakopoliti~ki anga`man u dramskom tekstu,kada je re~ o autenti~nom piscu, ne mo`eda zagadi dublju su{tinu dela. Takav jeprimer, istina sasvim drugih stilskih ka -rakteristika, celokupni opus Bertolta Bre -hta. Pinter je joneskoidan, a Breht izda-nak ekspresionizma.

Beograd, 31. januar 2012.Najnovija drama Du{ana Kova~evi}a

Kumovi u Zvezdara teatru. Du{ko uvekima neku zaumnu caku kakve nema u`ivotu, a onda se i kao autor i kao prvi re -ditelj svojih komada pona{a kao da je tone{to potpuno stvarno i sasvim mogu}no.A iz toga proizlazi humor, kao i iz bri -ljantnog dijaloga u kom je svaka replikaduhovita. To nije slu~aj ~ak ni kod Nu -{i}a. U njega su humornije situacije i po -enta nekog dijaloga.

Beograd, 1. februar 2012.Ru`ica Soki} je najzad dobila za slu -

`en „Dobri~in prsten”. Svojom poznatomspontano{}u svakoga koji je govorio nasceni ispratila je komentarom. Zaista jebilo nekonvencionalno. A apsurdno je {tota zna~ajna glumica, koja je u~estvovalau velikoj modernisti~koj avanturi A212,nije znala, kako sama re~e tih dana, koli-ko je cenimo, pa i – volimo. Zar je bilo po -trebno da do tog saznanja do|e posle toli-kih decenija!

Beograd, 11. februar 2012.Premijera drame Drekavac, na gra -

|ene na konkursu Beogradskog dram-skog pozori{ta za delo dramskog prvenca.Maja Todorovi} je na fakultetu nau~ila dapi{e dijalog. A to je najva`nije. Ima vre -

mena da smisli komade sa originalnijomfabulom od ove sa klasi~nim problema-ti~nim sinovima. Rediteljka Milena Pa v -lovi} ^u~ilovi} i dramski ansambl su srazlogom u komadu ipak videli dobrugra|u za predstavu. Posle predstave naj -va`nije sporedno pitanje koje se ~ulo ufoajeu je bilo: „A {to se ta drama zoveDrekavac?“

Beograd, 21. februar 2012.Dobri stari Tenesi Vilijams u sali

Amerikana Doma omladine u re`iji AneKonstantinovi}. Sa dobrom starom Ama -ndom, jo{ njenom boljom nesre}nom }er -kom Lorom i sa tako|e dobri~inom To -mom, ali ne ba{ toliko dobrim da se sa`alii isprosi hromu usedelicu. [ta ima danam ka`e ova tu`na pri~a o ameri~kojni`oj srednjoj klasi, kad ta na{a sada{njani`a klasa ima pre~a posla, da pre|e uvi{u klasu, i to ili milom (pristojnim bo -ga}enjem) ili silom (korupcijom, kra|om,izigravanjem zakona). Bar da je formomkomad izme{ten iz stila kojim je pisan i~ak mi{ljen tamo negde odmah posle1947. godine. Me|utim, lepo je videti da jeDanica Ristovski u formi, a da @eljkoMaksimovi} ume da vlada i ulogom i ne -kim sve`im sredstvima.

Beograd, 1. mart 2012.Predstava Soneti po [ekspiru u Bitef

teatru. Sve bolja Bitef dens kompanija,ansambl Bitef teatra, igra tajne o ljubavi.Svaka je inspiracija dozvoljena, ali jezaista nemogu}no odigrati neverovatnenijanse ljubavnih ose}anja, i to kako onehetero tako i homo orijentacije, kakve jeprelio u stihove taj najve}i pisac koji jeikada hodao Zemljinim {arom.

U`ice, 12. mart 2012.U`i~ko Narodno pozori{te, jedino u

gradu, o~igledno se ne zadovoljava daigra prijem~ive komade za svoju publiku.Teatar je izabrao ne samo uvek izazovnoVedekindovo Bu|enje prole}a o bu|enjuseksualnosti, sa kojim u`i~ki roditelji sa -svim izvesno imaju puno posla oko svojedece, pored svih sloboda u toj oblasti posle1968, uklju~uju}i i na{e varo{i unu -tra{njosti, nego se i potrudio da komadzamisli u nekonvencionalnom prostoru.Izmi{ljeni su boksovi, a u svakom sedi

ku), zaslu`an za ovaj scenski „ne sta -{luk“.

Beograd, 16. mart 2012.Koncert jednog od najpoznatijih sa -

vremenih violinista Litvanca JulijanaRahlina. Zahvaljuju}i njemu nastup jeimao i neuobi~ajene scenske elemente.Skakutao je po sceni, ritmi~ki udarao no -gama po podijumu, ~ak se bez uzdr`a -vanja ljutio na neke ~lanove orkestra iliim se divio. Bilo je zabavno, ali i impresi-vno kad je i li~no po~eo da muzicira nasvojoj violini Mocartov violinski koncertbr. 5 u A-duru sa orkestrom kojim je dotada samo temperamento i slikovito diri-govao.

Beograd, 17. mart 2012.Greta Garbo u Madlenianumu je do -

bar povod za predstavu, ali zahtevan usvakom pogledu. Pre svega Greta je kaolegenda nedosti`na u svojoj bo`anstvenojizuzetnosti. Kako to izneti ubedljivo nascenu. Njenu bo`anstvenost nije ni dota-kao tekst, koji se vi{e bavi njenim kapri-sima dive nego umetni~kom veli~inomistinske umetnice.

Beograd, 18. mart 2012.Boris Lije{evi} je postao majstor da iz

anketom dobijene dokumentarne gra|estvori predstavu. Ovoga puta se baviodramom bra~nih parova koji iz raznih,uglavnom fiziolo{kih razloga, ne moguda imaju potomstvo. Jeste va`no, jesteljudski, jeste dramati~no, ali je tako|edobro {to se Lije{evi} sprema da se poza-bavi klasi~nim piscima [ekspirom i Gol -donijem, koji ~ovekove probleme i njegovomesta u svetu vide slo`enije, pa ~ak, gleapsurda, i `ivotnije.

Beograd, 29. mart 2012.Velika svetska balerina Silvi Gilem je

zaigrala prvog dana Beogradskog festi-vala igre. Ona tako igra da sam se pitaokako je mogu}no dosti}i takav stepenplesne virtuoznosti. To se ne vi|a svakidan. Naravno da virtuozitet ima smislaako je, kao u njenim slu~aju, pro`et istin-skom emotivno{}u i specifi~nom igra~ -kom inteligencijom. Njen partner i koreo-graf Rasel Malifant je sam izveo plesnitrio sa svoje dve senke. Kako je bilo duho-vito kad se poklonio svojim neobi~nimpartnerima – senkama, pozivaju}i publi-ku da i njima aplaudira. Bio je to aplauznjemu koji je te partnere od senki poru~iood dizajnera svetla Majkla Halsa i takosjajno izveo.

Idu mi na `ivce svi koji su posle pred-stave u foajeu Madlenianuma ushi}enolistom ponavljali: „Kako samo igraju, a iona i on imaju preko...“ „[ta me se ti~ekoliko imaju godina! Sjajni su i ne poni -`avajmo ih tomrelativizacijom!“

sedmoro gledalaca. Zabavno je kliziti poprostoru igre i pratiti {ta je sve makedon-ski reditelj Martin Ko~ovski smislio u tomneobi~nom okviru od dasaka, gde smo senaj~e{}e bolje suo~avali licem u lice saostalom publikom nego sa glumcima. Mi -slim da je mr Nemanja Rankovi}, kaoumetni~ki rukovodilac teatra (ta re~ ru -kovodilac me podse}a na U`i~ku republi-

IZLO@BA LIKOVNIH RADOVA

Silvi Gilem i Rasel Malifant

Kumovi, Zvezdara teatar

Soneti, Bitef teatar (Foto: Leo Muji})

Autor crte`a: Marija Sekuli}, III razred

Autor crte`a: Lejla Musa, IV razred

Autor crte`a: Ines Teodosijevi}, III razred

Autor crte`a: Jana Stojkovi}, IV razred