Bilten 01-09.doc strana 1

>

Poljoprivredna stanica Jagodina Kapetana Koče 21

Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede

Republike Srbije

20.01.2009.

januar 2009.

B

R

O

J

3616283

Email:

pssjagodina@ptt.yu

Tel. 035/ 221 931 035/ 221 181

SADRŽAJ

Stočarstvo Gajenje priplodnih junica

Ratarstvo Uzorkovanje zemljišta

Zaštita bilja Erwinia amylovora -bakteriozna plamenjača

1-2

3

4

Stočarstvo Gajenje priplodnih junica

Prvo osemenjavanje Uzrast i telesna masa priplodnih junica pri prvom osemenjavaju imaju uticaja u daljem gajenju,plodnosti i proizvodnji.Pri suviše ranom osemenjavanju mogu se očekivati niži stepeni steonosti junica koje su tek postigle polnu zrelost i veći problemi problemi pri teljenju,kao islabija sposobnostnkoncentracije posle teljenja i manja mlečnost u prvoj laktaciji.Često se mlade junice,osemenjene sa malom težinom,tokom bremenitosti hrane intenzivno da bi postigle željenu telesnu masu,što vodi njihovom tovljenju.To ima za posledicu preveliko gubljenje težine po teljenju i nižu mlečnost u laktaciji.Međutim ni suvišno odlaganje prvog osemenjavanja nije ekonomski opravdano.Gajenje junica je značajan trošak farme,koji će biti eliminisan tek nakon njihovog teljenja.

Neosporno je da junice koje se kasnije tele ostvaruju u proseku nešto veću proizvodnju mleka u prvoj laktaciji.Ipak,povezanost uzrasta pri prvom teljenju i količine mleka u laktaciji koja sledi uglavnom je niska,tako da prinos mleka za svaki mesec kasnijeg teljenja nije veći od 60 kg.Očigledno je da zbog toga ne treba suviše odlagati prvo osemenjavanje,jer bi se na primer za 10 meseci kasnijeg teljenja dobila količina od najviše 600 kg mleka,a izgubila cela jedna laktacija,u kojoj sasvim je sigurno,mlečnost nikada ne bi bila toliko niska.Osemenjavanje junica u znatno većem uzrastu produžuje generacijski interval i time smanjuje očekivani godišnji selekcijski uspeh u genetičkom poboljšanju goveda.Takođe,na aukcijama i izložbama,dobro razvijene ,a mlade junice su uvek bolje vrednovane od starijih grla(junica). Polazeći od navedenih napomena osemenjavanje priplodnih junica treba praktikovati prvo osemenjavanje sa 15-17 meseci.Vreme prvog osemenjavanja je prilika da se izvrši poslednja selekcija

Bilten 01-09.doc strana 2

Od više tipova objekata za slobodno držanje,kao najpogodniji mogu se preporučiti sledeći: -Zatvoreni objekti s ležajnim boksovima i ispustom s tvrdom podlogom i mekom podlogom van objekta. -Zatvoreni objekti sa dubokom prostirkom i ispustima kao i u predhodnom navodu i -Objekti-nastrešice s dubokom prostirkom i prostranim ispustima s betonskom podlogom vn nje. U uslovima kada se može obezbediti dovoljna količina prostirke (4-5 kg po grlu dnevno),prednost treba datidržanju junica na dubokoj prostirci,posebno u otvorenim objektima-nastrešicama koji su i najeftiniji za izgradnju.Pri takvom smeštaju mogu se prihvatiti normativi od 1,9-2,3 m2 površine po grlu na prostoru za ležanje i 3,7-4,6 m2 ispusta s tvrdom podlogom.Ako se može obezbediti površina ispusta sa zemljnom podlogom,treba plnirati 11-18 m2 po grlu. Držanje priplodnih junica u objektima s ležajnim boksovima je pogodan način za farme na kojima se i za krave koristi isti sistem smeštja.Time se izbegavaju problemi sa privikavanjem prvotelki u slučajevima kada su junice i muzne krave smeštene u različitim sistemima držanja.Ako nije moguće od početka,najkasnije sa 300-400 kg težine,mlade junice treba prevesti na težine ,mlade junice treba prevesti na navikavanje u objekte s ležajnim boksevima.Širina prolaza između dva reda bokseva,za grla od 500 kg treba da je 2,0 m,a stajališta uz hranidbeni hodnik 2,90m.Pri obročnoj ishrani,za istovremeno uzimanje hrane u slobodnom sistemu držanja uopšte treba obezbediti dužinu jasala po grlu od 45 cm za priploni podmladak telesne mase od 200-220 kg,55 cm za životinje od 300 kg,60 cm za junice od 400-500 kg i 65 cm za plotkinje od 600 kg.Ako se napajanje vrši iz posebnih valova za vodu treba planitrati 7,5-10cm dužine valova po svakom grlu ili jednu automatsku pojilicu na 10-20 grla u zavisnostiod njihove telesne mase.Poželjno je da automatske pojilice budu obezbeđene od smrzavanja elektrozagrevanjem u zimskim mesecima.

površina za ležanje. Na malim farmama,junice se najčešće drže vezano u istom objektu s drugim kategorijaam i na ležištima za muzne krave.Pri takvom smeštaju treba nastojati,ako je moguće ,da se obezbedi korišćenje ispusta sa zemljanom podlogom van objekta kada to vremenski uslovi dozvoljavaju.Dobar objekat za vezano držanje junica treba da obezbedi sledeće norme toplotno-vlažnog režima:produktivna temperatura staje 5-25 stepeni celzijusovih (optimalna 12-20 stepeni)i relativna vlažnost vazduha 40-85%(optimalna 60-80%).Međutim ,kako je reč o priplodnom podmladku,prednost uvek treba dati slobodnom držanju junica.

priplodnih junica koje se uvode u ciklus reprodukcije.Od predhodne,koja se obično izvodi pri prvom prevođenju teladi u kategoriju junica,može doći do nastanka ili ispoljavanja određenih nedostataka koje se mogu prihvatiti kod priplodnih grla. Pored zaostajanja u porastu i posledice određenih bolesti ,moguće je u ovom uzrastu i manifestacija nekih ,pre svega subvitalnih degenerativnih osobina.Takva je naprimer strabizam(razrokost)koja se manifestuje sa 12 meseci starosti.Takođe je veoma važna kontrola stanja reproduktivnih organa u smislu smetnji koje bi onemogućile pravilno ispoljavanje estrusa,uspešnu oplodnju i normalno trajanje bremenitosti.Svaki uočeni nedostatak mora biti dovoljan razlog za rigorozno izlučenje ,jer samo normalno razvijena i zdrava grla mogu podneti optrećenje visokom proizvodnjom i biti dugo u korišćenju tj. u proizvodnji. Smeštaj Za smeštaj junica obično se koriste jednostavni objekti,s relativno malo opreme,bilo da se drže u vezanom ili slobodnom sistemu.Adekvatan smeštaj podrazumeva dobar komfor u staji sa stanovišta svetla , vazduha , zemljišta i

Bilten 01-09.doc strana 3

RATARSTVO Uzorkovanje zemljišta za agrohemijsku analizu Jedna od najvažnijih i najodgovornijih poslova u sistemu kontrole plodnosti zemljišta jeste uzimanje uzoraka. Značaj pravilnog uzimanja uzoraka je u tome što od toga kako je uzet uzorak pravilno ili nepravilno,zavise i rezultati analize a time i mere đubrenja koje se predlažu.Na osnovu analize uzorka od nekoliko stotina grama donosi se zaključak o tome šta se zbiva na celokupnoj površini parcele. Intenzitet hemijskih i biohemijskih procesa u zemljištu nije isti u svako doba godine te je i sadržaj hranljivih materija u zemljištu podložan promenama .Osim toga tokom godine se izvode različite agrotehničke mere koje imaju veći lili manji uticaj na sadržaj hranljivih materija kao što je đubrenje.Zato vremenu i načinu uzimanja uzoraka treba pokloniti punu pažnju. Najčešće se uzorci za analizu uzimaju u vreme kada se želi saznati hranljivi sastav zemljišta.Važno je da se uzorci uzimaju u isto doba godine zato što je nivo hraniva različit u različito vreme u toku godine.Najpovoljnije vreme za uzimanje uzoraka zemljišta jeste posle žetve strnina berbe kukuruza ili skidanja nekog drugog useva.Kako se prilikom sistematske kontrole plodnosti analize zemljišta ponavljaju svake četvrte godine za preporuku je da se u plodoredu odabere usev posle kojeg će se uzimati uzorci. U praksi ,kada su u pitanju ratarski usevi ,najpovoljnije vreme za uzimanje uzoraka je posle žetve pšenice.

Strni usevi ostavljaju čistu i ravnu površinu parcele i posle njih ima dovoljno vremena za pripremu zemljišta za setvu narednih useva i što je još značajno oni se ne đubre stajnjakom koji bi imao uticaj na analizu. Uzimanje uzoraka sa manjih parcela do 5 hektara je najpogodnije takozvanom cik-cak metodom koja se sastoji od više pojedinačnih uzoraka(10-15) dubine od 0-30 cm za ratarske kulture koji će prilikom uzorkovanja biti pomešani i odvoji će se jedan prosečan uzorak težine oko 1 kg zemljišta.

Uzorak se stavlja u plastičnu kesu i na papiru se dostavljaju potrebni podatci koji sadrže sledeće:

• Ime i prezime vlasnika parcele • Matični broj vlasnika parcele • Broj poljoprivrednog gazdinstva • Katastarski broj parcele • Katastarska klasa parcele • Tačna površina parcele • Potez • Kultura na parceli • Katastarska opština parcele

Uzeti uzorak se dostavlja poljoprivrednoj stanici koja će po urađenoj analizi dostaviti rezultate proizvođaču sa predlogom đubrenja.

Bilten 01-09.doc strana 4

ZAŠTITA BILJA Erwinia amylovora -bakteriozna plamenjača jabučastog voća Bakteriozna plamenjača se pojavljuje svake godine u različitom intenzitetu.Zaražava jabuku,krušku ,dunju,mušmulu i neke ukrasne biljke kao što je vatreni trn. Pojavi bolesti pogoduju visoke temperature tokom perioda cvetanja (oko20-25 stepeni).Ako su u fazi cvetanja niske temperature smanjuje se aktivnost bakterije. Zaražavanje se vrši u fazi cvetanja.Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu nekroze cvetova i tek zametnutih plodova.Oni postaju mrke boje ,na njima se uočavaju kapljice bakterijskog eksudata.Kasnije se pojavljuju simpotomi na mladarima.Listovi dobijaju mrku boju,ostaju na stablu ne opadaju . Mladari dobijaju oblik pastirskog štapa. Zaraza se može uočiti i na formiranim plodovima ,gde se takođe pojavljuje bakterijski eksudat.

Širenju bakterije doprinose i oštećenja od grada,zato što lako prolazi u ozleđena tkiva i ostvaruje infekciju. Erwinia amilovora može da izazove velike štete u voćnjacima.Ako je prisutna jača zaraza može doći do sušenja celih stabala. Osetljivije sorte jabuke prema Erwiniii su Ajdared,Gloster,Jonagold,a manje su osetljive sorte Zlatni delišes i Greni Smit. Kada dođe do pojave simptoma bakteriozne plamenjače ,svi zaraženi delovi biljke se moraju mehanički odstraniti kako bi se smanjilo širenje bolesti. Radi smanjenja zaraze potrebno je za podizanje zasada koristiti manje osetljive sorte jabuka i u fazi cvetanja izvršiti nekoliko preventivnih tretiranja bakarnim preparatima u nižim koncentracijama. Redakcija Biltena:

Dragan Jakovljevic, dipl.ing.- stočarstvo (PS Jagodina)

Ljiljana Jeremić ,dipl.ing.- zaštita bilja Miodrag Simić ,dipl.ing.- ratarstvo Milanka Miladinović ,dipl.ing.- ratarstvo

Bilten 01-09.doc strana 5