p r i k a zprakticnepoli t ike

JAVNA POLITIKA

S

EU

UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI RBIJE

U PROCESU PRIDRUŽIVANJA

Marko vićŽilo

1

Kako i koliko je pridruživanje EUtransformisalo politiku unutrašnjebezbednosti Srbije?

prati i uslovljavapromene u politici unutrašnjebezbednosti Srbije?

Koje oblasti politike unutrašnjebezbednosti EU ocenjuje kaouspešne, a koje kao manjeuspešne?

Zašto je politika unutrašnjebezbednosti posebno značajna zapridruživanje zemalja ZapadnogBalkana?

Na koje načine EU

Da li će mapa puta ka viznojliberalizaciji postati novi model zapolitiku uslovljavanja na ZapadnomBalkanu?

April 2011.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Svaka država koja želi da pristupi

ije r

su

što uspešnijepodrazumeva i to

mi, standarda i politika u oblastizaštite unutrašnje bezbednosti,

Evropskoj uniji mora se priključiti ievropskoj zoni slobode, bezbednosti i

pravde. Pomalo propagandno osmišljen nazivza koordinaciju politike unutrašnjebezbednosti među državama EU ne treba dazavara. N eč o tome da je EU idealna zonaslobode bezbednosti i pravde, već o tome daje EU zona u kojoj su pretnje po slobodu,bezbednost i pravdu postale zajedničke inedeljive. Zbog toga države EU razvilerazličite institucionalne mehanizmesaradnje kako bi na bezbednosne izazovesavremog sveta odgovorile .Članstvo u EU da novečlanice moraju preuzeti i uspešno primenitiniz nor

kojedanašnje države članice već primenjuju umeđusobnim odnosima.

�

SavetEUodlučiojeoktobra2010.godinedaprosledikandidaturuRepublikeSrbijezaučlanjenjeuEvrposkuunijunatehničkorazmatranjeEvropskoj komisiji. Ovaj događaj predstavlja dobru priliku da se napra-vi kratakpresekuticajakoji jeProces stabilizacije ipridruživanja (PSP)dosadaimaonajavnupolitikuunutrašnjebezbednostiuSrbiji,kaoidaseukratkoukaženakontekstivažnostcelokupnogprocesaevropeizacijeoveoblastipolitikeuSrbiji.Evropeizaciju javnepolitikeSrbijeuoblastiunutrašnjebezbednostićemoanaliziratinaosnovugodišnjihizveštajaEv-ropskekomisijeonapretkuSrbijeuProcesustabilizacije ipridruživanja.OpštaocenaKomisijeuposlednjedvegodinejestedajeSrbijaostvarilaumereninapredaku svimsegmentima javnepolitikeunutrašnjebezbed-nosti,osimusegmentusprečavanjapranjanovca,gdesunaporijošuvekuranojfazi.

Pre same analize godišnjih izveštaja Evropske komisije u oblas-ti politike unutrašnje bezbednosti, ukazaćemo i na istoriju nastanka ikorišćenjagodišnjihizveštajakaoinstrumenatapolitikeproširenja.ZatimćemorazmotritinekolikorazlogazbogkojihsuzemljeEUrazvilepolitikusaradnjeuoblastiunutrašnjebezbednosti,budućidasesličnirazlozikrijuiizaizuzetnevažnostikojudržaveEUpoklanjajuupravoovojoblastikadajerečoEUintegracijidržavaZapadnogBalkana.Nakonanalizegodišnjihizveštaja,ukazaćemoinaunapređenimodeluslovljavanjainadzoranaz-vanbenchmarking (određivanje repera),koji se razvio ipotvrdioupravonapodručjuunutrašnjebezbednosti,akojićeseverovatnounarednomperiodusvevišekoristitinaevropskomputuSrbije.

�

OgodišnjimizveštajimaEvropske komisije

Evropskakomisija(EK)počelaje1998.godinedaizrađujegodišnjeizveštajeonapretku tadašnjihdržavakandidata zaučlanjenjeuEUousvajanju iprimeni 35 različitih poglavlja zajedničkih pravnih tekovina EU, koje susvi kandidati u celostmorali da prihvate da bi postali članovi EU.Osimizuzetnodetaljnogpresekastanjau35 različitihoblasti javnepolitikeupojedinačnimdržavamakandidatima,Evropskakomisija izricala jeopšteoceneospremnostisvakogodkandidatadaispuniKopenhaškekriterijumezaučlanjenjeuEU.Izveštajisupripremaninaosnovuistraživanjadelegaci-jaEvropskekomisijeudržavamakandidatima.Osnovnasvrhaovihizveštajabilajedadržavamačlanicamaomogućedaodlukeodaljimkoracimauinte-gracijinovihčlanovadonosenaosnovuobjektivnihipouzdanihinformacijaostepenu ispunjenostievropskeagendeusvakojoddržavakandidata.Sobziromnapopularnostkojuevropskeintegracijeimajuudržavamakan-didatima,izveštajiEKpostalisujednoodcentralnihmestajavnepažnjeudržavamakandidatima,anekadasuumelidaimajuvrloozbiljnepolitičkeposledicezavladedržavakojebiEKpohvalilailikritikovala.(Vachudova2005:129).

KadajeEU2000.godinepokrenulaprocesstabilizacijeipridruživanjakaookvir zapostepenu integracijudržavaZapadnogBalkanauEvropskuuniju,Evropskakomisijajedobilazadatakdadobrupraksuizradegodišnjihizveštajaprimeniiuovomregionu.Nakonštosusekadrovskiifinansijskiojačane delegacije EK razmestile u prestonicama regiona, rad na prvimizveštajimapočeojeutoku2001.godine,aprvigodišnjiizveštajzaSaveznuRepublikuJugoslavijuobjavljenjepočetkomaprila2002.godine.

KaoštoćeseividetiiznašeanalizegodišnjihizveštajaEK,rečjeoizuzetnodetaljnimdokumentima,ukojimaseopšteoceneoprocesurefor-midonosenakonrazmatranjastanjaunizukonkretnihpravno-političkih,ačestoitehničkihrešenja.ProcespridruživanjaSrbiječestojebioobeleženosetljivimtemamaizsfere„visokepolitike“,kaoštosu,naprimer,sarad-njasaHaškimsudomiliodnosisaCrnomGoromunutarzajedničkedržaveiodređivanjestatusaKosovaiMetohije.Poredtoga,velikideloviopozicijedugosuseprotivilievropskimintegracijama,umestodabudukontrolorikorektivvlastipriispunjavanjukonkretnihtačakareformskeagende,kojasepoklapala sa evropskomagendom.Zbog svega toga, izveštaji EUnisudobiliuSrbijionajstepenjavnepažnjekojisuimaliudržavamaCentralnei Istočne Evrope. Ipak, ovi izveštaji ostaju dragocen izvor (Commission2002–2010)zasveistraživače,novinare,političareidrugegrađane,kojisuzainteresovanizaprocesevropeizacijeuoblastijavnepolitikeuSrbiji.

�

Javnapolitika unutrašnjebezbednostiuEU

Kada je reč o oblasti unutrašnje bezbednosti, postoji jedna važnaspecifičnost u samoj praksi EU. Naime, jedan deo delatnosti koje je EKsvrstavalauovuoblast–onekojesetičupolitikeviza,azila,migracijaikontrolegranica–premeštenesuod1999.godine,nakonstupanjanasnaguAmsterdamskogugovoraoEU,uprvi stubukomesupravilanajčešćenad-nacionalna,obavezujućaidetaljnorazrađena.Drugideodelatnosti–onekojeseodnosenareformupolicijeinaborbuproitivnaročitoopasnihvi-dovameđunarodnogkriminala–nalaziseutrećem stubuukomedržavečlanice sarađuju vršeći koordinaciju i donoseći odluke, koje su u praksimanjeobavezujućezadržavečlanice.

Države članice EU obavezale su se, formalno ili neformalno, urazličitimprilikamadaće sprovesti nekemerezausklađivanjepropisa ipraksiuokvirutrećegstuba,alisurelativnočestokasnileuispunjavanjuovihobaveza.Kakobiihpodstakladaispunepreuzeteobaveze,EKjeumar-tu2000.godinepočeladarangiradržavečlaniceprematabeli(Scoreboard:online)ukojojjeprikazanovišeod50konkretnihkorakakojetrebapre-duzeti,kaoitokojesuzemljeispunilekojiodkoraka.OvatabeladostupnajenaInternetu,naadresihttp://europa.eu/legislation_summaries/other/l33121_en.htm, ikaoštose iznjemoževidetiprimenaodluka iztrećegstubaidaljenijenazahtevanomnivouusvimdržavamačlanicama.

Uprkostome,Evropskakomisijajeusvojimgodišnjimizveštajimao napretku država kandidata i potencijalnih kandidata ulazila i u oceneonih tačaka javnepolitikeuunutrašnjojbezbednosti zakojenepostojezajedničkapravilaEUiliakopostoje,njihnekadanepoštujunisadašnjedržave članice. Osim činjenice da su države koje se kasnije prijave zaučlanjenjeupolitičkislabijojpozicijioddržavakojeodlučujuonjihovomprijemu,postojijošnekolikorazlogazaizuzetnupažnjukojusuEKievrop-skevladeposvetileoblastiunutrašnjebezbednostiusvimzemljamaZapad-nogBalkana,paiuSrbiji.

U poslednjim godinama, a naročito od razbuktavanja ekonomskekrize u EU, primetno je pojačana sekuritizacija imigracije u bogatijimdržavamaEU.BudućidaZapadniBalkanpredstavljajedanodvažnihputevailegalneimigracijekaZapadnojEvropi,kaoidagrađanidržavaovogregio-naidalježiveispodprosečnogevropskogstandarda,zaEUjeodizuzetnevažnostitodaseuovimdržavamaviznapolitika,politikaazilaimigracijaikontrolagranicauskladesaevropskimpotrebama.Takođe,ZapadniBal-

�

kan je unutar EU sekuritizovan kao region u kome su razgranatemrežeorganizovanogkriminala.IskustvokojejeEUimalasaprijemomRumunijeiBugarske,ajošvišepercepcijajavnostistarihčlanicaEUotomiskustvu,samosuotežaliputdržavaZapadnogBalkanakaostvarivanjupunopravnogčlanstva,aistovremenoučinilidapolitikaunutrašnjebezbednostiuovomregionudobijejošvećuvažnostzaperspektivuučlanjenja.1

Istovremeno, u svetu u kome je međuzavisnost država veomaizražena,amobilnostuvećanadoneslućenihrazmera,nijemogućepodićizidovepredzajedničkimizazovimabezbednosti.Naprotiv,iskustvosamihdržava članicaEUpokazujedaproces integracije, uz kredibilnupolitikuuslovljavanja2,pružanajboljumogućnostdasezajedničkiupravljapozi-tivniminegativnimeksternalijama3međuzavisnosti.

JošuRimu1957.godine,prilikompotpisivanjaugovoraoosnivanjuEvropske ekonomske zajednice (EEZ), vlade tadašnje evropske šestorkeobavezalesusedaćeusvojimmeđusobnimodnosimagarantovatipostojanječetirislobode–slobodekretanjarobe,usluga,kapitalailjudi,uključujućiutoipravonazaposlenje.CiljEEZbiojedauspostavijedinstvenotržištemeđu državama potpisnicama, jer je preovladalo uverenje da pozitivneeksternalijeuvećaneekonomskeintegracijeproizvodenetodobitakzasveuključene države.� Zaista, pokazalo se da su pozitivni ekonomski efektiEEZtakvidajesvevišerazvijenihevropskihzemaljaprepoznavalodasuoportunitetnitroškoviostajanjaizvanEEZpreveliki.Ovitroškoviogledalisuse,najpre,usvevećemskretanjameđunarodnihinvesticija,trgovineifinansijskepomoćipremamoćnomjedinstvenomtržištuunastajanju.5

�   Uticaj ulaska Rumunije i Bugarske na raspoloženje unutar EU prema ritmu daljeg proširenja jedno je od stalnih mesta evropske politike u poslednjih nekoliko godina, čak i u period pre zahuktavanja ekonomske krize. Tipičan narativ može se videti, recimo, u: The Economist: 2008.2   O preduslovima kredibilne politike uslovljavanja videti ukratko u: Schimmelfen-nig i Sedelmeier (2004).�  Eksternalije predstavljaju ekonomski termin koji je u�ao i u �iru upotrebu. Eksternalije predstavljaju ekonomski termin koji je u�ao i u �iru upotrebu. Označavaju promenu u koristi ili u tro�kovima jednog aktera usled uslova koje stvara ili u kojima se nalazi drugi akter. Pri tome, ni jedan ni drugi akter nemaju razloga da iz samointeresa nadoknade onom drugom korist ili �tetu. Primer nega-tive eksternalije je, recimo, to �to lo�a kontrola granica u tranzitnoj zemlji stvara veće tro�kove u zemlji odredi�tu imigranata. Primer pozitivne eksternalije jeste, recimo, korist koju zemlje severne Evrope imaju od toga �to mediteranske zemlje, da bi za�titile svoje granice od migracije i kriminala, ulažu vi�e u opremanje flote za patroliranje Sredozemnim morem.4   Videti vi�e o potpisivanju Rimskih ugovora u: Moravcsik (�998).�   Videti: Matli (�999).

�

Stvaranjejedinstvenogtržištapodrazumevalojenizmerausmerenihnausklađivanjenormativnogokviraizmeđuzemaljačlanica.Uzavisnostiodkonkretnihpolitičkihiekonomskihokolnostiudržavamačlanicama,ovajseprocesodvijaorazličitimtempomkroznekolikodecenijadabisredinom1980.godinedobionovipodsticaj.Uželjidadovršejedinstvenotržište,državečlanicesuse1986.godine,izmeđuostalog,Jedinstvenimevropskimaktomobavezaledaćepostepenouklonitigraničnekontrolenaunutrašnjimgranicama u Zajednici. Stepen postignute ekonomske međuzavisnostizahtevao je takav korak. Istovremeno, potpuno otvaranje unutrašnjihgranicaskretalojepažnjuinanekeodnegativniheksternalijaekonomskemeđuzavisnosti.

Ukolikodržavevišenebudubileumogućnostidakontrolišuko išta prelazi preko njihovih granica, onda će postati vidljivije to da bez-bednosna pitanja koja zadiru u tradicionalno polje državne suverenostisvake od država članica tadašnje EZ postaju zapravo unutrašnja pitanjai svih ostalih članica. Uklanjanjem tradicionalnih graničnih kontrola naunutrašnjimgranicama,politikaviza,azilaimigracijasvakedržavečlanicepostajezajedničkabrigasvihostalihčlanica.Odatleseposlediceneefikas-nostijedneoddržavačlanicaukontrolispoljnihgranicailiuborbiprotivorganizovanogkriminala,odnosnoprotivmeđunarodnog terorizma, lakšeprelivajunasveostaledržavečlanice.Štaviše,akteriilegalnihaktivnostidobijajučitavniznovihprilikadasekoristesukobomnadležnostiizmeđupolicija,tužilaštavaisudovarazličitihzemalja.6

Naravno,svisuovibezbednosniizazovibiliprisutniiprenegoštosu evropske države počele da stvaraju jedinstveno tržište ili da ukljan-jajustražarskekućicenagraničnimprelazima.Saprocesomglobalizacijeisvevećommobilnošćuneizbežnosudolaziliisvevećiizazovi.Međutim,povećavanje ekonomske međuzavisnosti intenziviralo je i bezbednosnumeđuzavisnost. S druge strane, ono je pružilo putokaz ka tome kako setradicionalne državne funkcije u oblasti unutrašnje bezbednosti moguuspešnoprilagoditikarakterusavremenih izazovameđudržavnomsaradn-jomiregulisanjemotvorenihpitanjanaregionalnomnivou.Politikauovojoblasti sasvim jepromenilaparadigmuuposlednjihdvadesetak godina isada se rukovodi maksimom „kontrolisati stanovništvo, a ne teritoriju“(Chalmers1998inHix2005).

�    Za  standardni  �kolski  pregled  razvoja  i  sadržaja  Saradnje  u  pravosuđu  i unutra�njim poslovima između evropskih zemalja videti: Lavenex (20�0: 4�7–479). Za poku�aj da se odmeri snaga različitih teorija o uzrocima razvoja ove oblasti sarad-nje videti vi�e u: Hix (200�).

�

Zbogtogastaredržavečlanice,prenegoštoprihvatenovedržaveučlanstvoUnije,detaljnoprocenjujukapacitetedržavakandidatazatodaseuključeuovusaradnju.Uskloputogaonepomažudržavikandidatudauobostranominteresupodignekapaciteteuoblastiunutrašnjebezbednostikakobidostiglanivoevropskihstandardauovojoblasti.

�

Pregledevropeizacije

unutrašnjebezbednostiSrbije

2001–2010.

Politikaviza,migracijaiazilaikontrolagranica

Evropska komisija je 2002. godine izradila prve godišnje izveštaje ona-pretku država Zapadnog Balkana u Procesu stabilizacije i pridruživanja.KoracitadašnjeSavezneRepublikeJugoslavijeuoblastipolitikeviza,azilaimigracijaiukontroligranica,kojeEKpozdravljautomizveštaju,rečitogovoreostepenuzapuštenostioveoblastitokom1990-ihgodinauSRJ.

ReformisanjeviznepolitikeSRJbilojeonemogućenozbognejasnogodnosaizmeđuSrbijeiCrneGore,kaoizbognerešenogstatusaKosovaiMetohije, tezbogodsustva saradnjeSRJ iUNMIKadministracije. Iako jepremaEvropskojunijijošuveknastupalakaojednadržavnacelina,uokviruSRJsude factopostojalatrineusklađenaviznarežima,akontrolaizmeđuteritorijanakojimasusetirežimiprimenjivaliskorodanijepostojala.

Pored neusklađenosti viznih politika, nije postojala ni dovoljnasaradnjaizmeđunizadržavnihakterakojisubiliuključeniukontrolugrani-ca.VojskaJugoslavijeječuvaladržavnugranicu,alisudvarepubličkaMUPobavljalakontrolunagraničnimprelazima,doksudverepubličkeslužbecarinaprimenjivalesvojeprocedureisvojecarinskestope.SaveznoMini-starstvo unutrašnjih poslovaplaniralo je dapreuzme integrisanoupravl-janjegranicom,alinijeposedovalokapacitetezaovo,nitijemoglodaihizgradiuslednerešenogustavnogstanja.Iporedtogaštonijeimaoopera-tivnesposobnosti,savezniMUPje,budućijedini legalnipredstavnikceleSRJ,učestvovaouradumeđunarodnihforumaukojeseSRJvraćala.

Kvalitetizradepasošaivizabiojeslab,štojeomogućavalonjihovorelativnolakofalsifikovanje,adiplomatskipasošiizdavanisumasovnoibilisupodložnirazličitimzloupotrebama.Zakonostrancimajebioblokirannanivouzajedničkedržave,pasuvažniaspektiviznepolitikebiliregulisaniinternimaktimaMinistarstvaspoljnihposlova.

�

Nečudi,zato,daseuizveštajuEKza2002.godinukonstatujedajeJugoslavija„dobroznanarutazailegalnemigracije“.Naprimer,upre-thodnomperioduSRJjebilauvelanizputniholakšicazadržavljaneKineiIraka.Profesionalniorganizatorinelegalnihmigracijakoristilisuovuokol-nost,pasuprekoSRJ,anaročitoprekobeogradskogaerodroma,prebacivalidržavljaneovihzemaljauZapadnuEvropu.

U pogledu vizne politike izvestan napredak načinjen je tek poformiranjuDržavnezajedniceSrbijaiCrnaGorapočetkom2003.godine.ListazemaljapremakojimajeSCGprimenjivalaviznirežimbilajedonekleusklađenasalistomdržavačlanicaŠengenskezone.Međutim,iakojeovaoblastzvaničnobilaunadležnostiDržavnezajednice,idaljesupostojalerazlikeuviznimpolitikamaCrneGoreiSrbije.

Takođe, crnogorskiMUP je već u toku 2003. godine u potpunostipreuzeokontrolugranice,delommotivisanpolitičkomželjomda„vidileđa“jednomdeluvojnihsnagazajedničkedržave.Ministarstvounutrašnjihpo-slovanijepreuzelokontrolugraniceuSrbijisvedopočetka2006.godinezbognedostatkakapacitetaunovoosnovanojgraničnojpoliciji.OnojeprvopreuzelokontrolugranicesaMađarskomisaRumunijom,apočetkom2007.godinepreuzelojeidrugedelovedržavnegranice.Dodanaspostojeve-likerazlikeukvalitetuopremljenostiizmeđugraničnihprelazanastarimdržavnimgranicamaSFRJionihgranicakojesunekadabileadministrativnegranicestareJugoslavije.NaročitosulošeopremljenegraničnepostajenagranicipremaCrnojGori,kaoinaadministrativnojlinijirazgraničenjasaKosovomiMetohijom.Evropskakomisijaje2010.godineupozoriladaje,sobziromnarazmereproblemašvercovanjadrogenaKosovu,propusnostad-ministrativnegranicenaročitoosetljivatema.Ipak,došlojeidonapretkausaradnjisaEULEX-omiKosovskompolicijom,štojeEKtakođezapazilausvomizveštajuza2010.godinu.

ZakonodavstvouoblastiazilabilojeuSrbiji svedo2007.godinezastarelo i nije odgovaralo zahtevimameđunarodnih konvencija o ovompravnominstitutu.IakojeuSrbijitraženorelativnomaloazila(odtrides-etakdostotinakgodišnjeuperioduod2002.do2010.godine),državanijeposedovalasmeštajnekapacitetezapotencijalneazilante,pa jebriguonjima vodioUNHCR.Novi zakon je usvojenunovembru2007. godine, apočeojedaseprimenjujeaprila2008.godine.TadajeipočeodaradinoviprijemnicentaruBanjiKoviljači,aSrbijajeodUNHCRpreuzelabriguoazilantima.Međutim, idaljepostojiproblem, jerumnogimslučajevimalice,nakonpodnošenjazahtevazaazil,napustiteritorijuSrbijeprenegoštoseproceduraokonča,najverovatnijenastavljajućisvojputkanekojoddestinacijauZapadnojEvropi.

10

Mapaputaka„belomŠengenu“

kaoprimeruspešnepolitikeuslovljavanja

JedanodnajuspešnijihprimerauspešnepolitikeuslovljavanjanaZapad-nomBalkanubilajeMapa putakojusupripremilaministarstvaunutrašnjihposlovadržavačlanicaEUusaradnji saEvropskomkomisijom.Unjoj supreciznopopisanikonkretnikoracikojesudržaveZapadnogBalkanamoraledapreduzmudabiihSavetEUnagradioliberalizacijomviznogrežima.

Svevladeuregionu,paiVladauBeogradu,želesvojezemljedadovedu na belu šengensku listu, je tu reč o konkretnoj nagradi koju ćedirektno osetiti veliki broj građana, te se na ovoj temimogu zabeležitiznačajni politički poeni na unutrašnjem planu. Ipak, zbog političke os-etljivostimigracijazajavnostdržavačlanicaEU,državeregionadugonisumogledadobijujasnekriterijumezasticanjeovepovlastice.Uodsustvujasnihkriterijuma,prostorzaodugovlačenjeje,jasno,biomnogoveći.

NakrajusuvladedržavaEU ipakpopustilepredzahtevimavladasaZapadnogBalkana,čijejezahtevesnažnopodržavalomesnograđanskodruštvo.TakojeEvropskakomisijaSrbijipredalaMapu putaumaju2008.godine.Njomesukonkretnizadacikojisustavljenipredvladeuregionupodeljenina:(1)zadatkekojiseodnosenasprovođenjeSporazumaoviznimolakšicamaiSporazumaoreadmisijii(2)zadatkekojiseodnosena(a)bez-bednostdokumenata;(b)ilegalnemigracije,uključujućiutoireadmisiju;(c)javniredibezbednosti(d)oblastspoljnihodnosaiosnovnihgrađanskihprava.

Prvaprovera ispunjenosti konkretnihpokazatelja (benchmarks) izMape puta obavljena je već u septembru iste godine. Jasni kriterijumi,konkretanredosledkorakazanjihovodostizanje,dostižnaipolitičkiopor-tunanagradafokusiralisupažnjuvladauregionu,kojesupočelemeđusobnoda se takmiče, plašeći se reakcije lokalne javnosti u slučaju da njihovedržavebudupreskočeneprilikomliberlizacijeviznogrežima.

Ovapozitivnadinamikadala je rezultate. Evropska komisija jeujulu2009.godinemogladapreporučiSavetuEUdadoneseodlukuolib-eralizaciji viznog režima sa Srbijom (za građanekoji imajubiometrijskepasoše),štojeSavetiučinio.TakojeSrbijadospelanabelušengenskulistudecembra2009.godine. Istovremenosanjomnatu listustiglesu iCrnaGoraiMakedonija,dokjeliberalizacijaviznogrežimasaBiHiAlbanijomodložena,jersuovedržavekasnileuispunjavanjuzadatakaizMape puta.Ove dve države naknadno su, tačnije sredinom 2010. godine, popravile

11

svojučinak,pasuionestavljenenalistuzemaljačijimdržavljanimanisupotrebnevizezaputovanjeudržavešengenskezone.

Bezviznomrežimuprethodilisupregovorioviznimolakšicama,dokojihjedošlonakonštojeSrbijauseptembru2007.godinepotpisalasaEv-ropskomzajednicomSporazumoreadmisiji.PotpisivanjuovogSporazumaprethodilojepotpisivanjepojedinačnihsporazumasadržavamačlanicamaEU.IstogmesecakadajepotpisalaSporazumoreadmisijisaEU,SrbijajeusvojilainoviZakonoputnimispravama,kojimjepoboljšanaiosavremen-jenatehnologijazaštitepasoša.Bilojeproblemasapripremanjemiizda-vanjemnovihpasoša,pajenjihovoizdavanjepočelotekuavgustu2008.godine.Roktrajanjastarihpasošaje,zbogrelativnosporogtempazamene,potomprodužavanvišeputa,aposlednjiputuoktobru2010.godine,kadajerokpomerenzakraj2011.godine.

ToštojeSrbijadospelanabelušengenskulistuneznačiitodauovoj oblasti ne postoji potreba za još nekim poboljšanjima. Na primer,EKskrećepažnjuusvomizveštajuza2010.godinudajepotrebnozavrštiinstaliranjedigitalneradiomrežepoTETRAstandardunagraničnimprelaz-ima,poboljšatikoordinacijugraničnepolicije,carineifitosanitarneinspe-kcije,kaoidajepotrebnosveukupnopodizatikapacitetegraničnepolici-je,naročitonagraničnimprelazimasabivšimjugoslovenskimrepublikama.Takođe, odukidanja vizapovremeno seunekim zemljama,pre svegauBelgijiiuŠvedskoj,povećaobrojekonomoskihazilanata,kojedržaveEUnepriznaju.ZbogovogajeodSrbijeidrugihzemaljaregionatraženodapovećajunaporeidainformišusvegrađaneopravimaiobavezamakojaimajuubezviznomrežimu.

Takođe,građaniSrbijekojedržaveEUpremaodredbamaSporazumaoredmisijivraćajuuSrbijunedobijajupopovratkupotrebnufinansijskuidruštvenupotporuzareintegracijuudruštvo.Čestojerečograđanimaromske nacionalnosti, koji su pre 1999. godine živeli na Kosovu, te je injihovopoznavanje srpskog jezikanakon godinaprovedenihu inostrans-tvučestoproblematično.OvopredstavljaposebanproblemzadecukojazbogjezičkebarijerečestoneuspevajudaseuklopeuškolovanjeuSrbiji.NekadašnjeMinistarstvozaljudskaimanjinskapravaSCGotvorilojejoš2005.godinesavetodavnukancelarijuzapovratnikenaBeogradskomaero-dromu,aliiovakancelarijaimastalnihproblemasafinansijama.SrbijajošuveknijeusvojilaStrategijuzareintegracijupovratnikanaosnovuSpora-zumaoreadmisijiiakosuprvisporazumioreadmisijipotpisanijoš2003.godine.

1�

Evropska komisija ukazuje na ove probleme u svojim godišnjimizveštajima,alinepritiskaSrbijudaihreši,budućidajeprvenstveniin-teresvladadržavačlanicadasedeoprocesareadmisije,kojiseodnosinaiseljavanjeiznjihovihzemalja,odvijanesmetano.

Sprečavanjepranjanovca

Sprečavanjepranjanovcajedanjeodnajproblematičnijihsegmenatabez-bednosnepolitikeuSrbiji.IakojeZakonuovojoblastiusvojenbrzo,njegovaprimenajekasnila,anjegoveodredbenisubileusklađenesarelevantnimmeđunarodnimnormama.SaveznaRepublikaJugoslavijausvojilajeZakonosprečavanjupranjanovcaveć2001.godine,alijenjegovostupanjenasnagubiloodloženoza1.juni2002.godine,tojestzadannakonistekarokazazamenustarihvalutaevropskihdržavazanovuzajedničkuvalutu.KakoseZakonnijeprimenjivaoutomperiodu,nitijebiloadekvatnogsistemazaproveruporeklanovca,pajekonverzijauevreposlužilazanesmetanulegalizacijuogromnekoličinenelegalnostečenognovca.NakonštojeovajsavezniZakonstupionasnagu,CrnaGorajeodlučiladaganeprimenjuje.Uprvimgodinama21.vekakontrolunovčanihtokovaotežavalajeiraširenapraksagotovinskogplaćanjauposlovnomprometu,kojajepostepenoustu-pilamestoplaćanjuprekoračuna.

Iakojeumeđuvremenuzakonskiokvirpoboljšanizmenamaiz2005.i 2009. godine, do danas postoje veliki problemi u sprovođenju ZakonauslednedovoljnihkapacitetaUpravezasprečavanjepranjanovcapriMini-starstvufinansija,kao izbognedovoljneobučenostipolicije,tužilaštva isudovadaučestvujuuprocesuiranjuslučajevapranjanovca.Prveprvoste-penepresudezapranjenovcaizrečenesuutoku2007.godine,itojednaosuđujuća,adrugaoslobađajuća.

Zbogsveganavedenog,nekeodnajoštrijihkritikaEvropskekomisijeuposlednjihnekolikogodišnjihizveštajabilesuupućeneupravozbognave-denihslabostiipropustauoblastisprečavanjapranjanovca.Uizveštajuza2010.godinuEKnavodidaSrbija„tekpočinjedasebaviprioritetimauovojoblasti“,kaoidaseproblemipostojanja„prljavognovca“posebnojavljajuuprocesuprivatizacijeinafinansijskomtržištu.

1�

Borbaprotivšvercadroge

EvropskakomisijasmatraSrbijuvažnimtranzitnimcentrom,alirelativnomalimtržištemdroge.Onaje2010.godineoceniladajeSrbijaidaljenanekimodglavnihbalkanskihpravacašvercaheroinaisintetičkihdroga,asvevišeinapravcušvercakanabisa.TvrdiseujednodasusrpskebandeuključeneušverckokainaizJužneAmerikeuEvropu.

Ipak,borbaprotivšvercaiprodajedrogejednajeodoblastiuko-jimajeEKkonstantnobeležilanapredakizgodineugodinu.Naročitojeodizveštajaza2009.godinuprimetnotodaEKmnogopozitivnijeocenjujere-zultatekojeSrbijapostižeuovojoblasti.Ipak,EKuposlednjihparizveštajaizražavazabrinutost,zatoštosepovećanezaplenedroge,„navodnousledekološkihobzira“,neuništavaju.

Kapaciteti koje je Srbija, to jest SRJ, na početku decenije ima-lada se suprotstavimeđunarodnomšvercudroganisuzaistaohrabrivali.RepubličkepolicijeiuSrbijiiuCrnojGoribilesumilitarizovane,njihovikapacitetizakontroluneredabilisupreviševeliki,akapacitetizaborbuprotivkriminala,paizaborbuprotivšvercaiprodajedroge,bilisuslabi.Poredtoga,zakonnijesankcionisaoposedovanjedrogezaličnuupotrebu,većjekažnjivobilosamopuštanjedrogauprometiproizvodnjanarkoti-ka.Ovojeznatnootežavaloradpolicijekojaje,dabimogladapodnesekrivičnuprijavu,čestomoraladazateknedilereutrenutkukupoprodaje.

U ovoj oblasti zakonski okvir značajno je poboljšan izmenamakrivičnogzakona(uvišenavrata),kojimasudefinisananovakrivičnadelauvezisaposedovanjemiprodajomdrogeikojimasupovećanezaprećenekaznezatadela.Zatim,poboljšanjeusvajanjemnizanovihpravnihakata,kaošto je, recimo,Zakonosupstancamakojesekoristeunedozvoljen-ojproizvodnjiopojnihdrogapsihotropnihsupstanci(usvojenunovembru2005.godine)..Takođe,pristupljenojenizumeđunarodnihkonvencijaifo-rumazasaradnjuoborbiprotivdroge.

UsvajanjemStrategijeborbeprotivdrogeiAkcionogplanazanjenuprimenu2009.godineuSrbijijedošlodoznačajnihpoboljšanjaukoordi-naciji radapolicije,carine,tužilaštva i sudova,kao idoneformalne,alidobresaradnjesaMinistarstvomzdravljauprevencijiupotrebedroga.

1�

Policija

Evropskakomisijajesnažnopozdraviladelovanjepolicijezavremeakcije„Sablja“(2003),alijeprimetilaidaoptužbeokršenjuljudskihpravazavremetrajanjaakcijenisunikadadokrajaistražene.Sprovođenjesistem-skihpromenauPolicijizapočetojetek2005.godinekadajeusvojennoviZakonopoliciji.Onjedoneopoboljšanjaunekimoblastima,alijenjegovaprimena,zbogtogaštopodzakonskiaktinisunavremeusvojeni,kasnilakodnekihodredbiidosredine2007.godine.

Tokomgodina,MUPjeznačajnopodigaosvojekapaciteteistvorious-loverada(raspodeluljudskihimaterijalnihresursa,tehničko-informatičkaopremljenost i integrisanost)kojivišeodgovarajuzadacimasakojimasepolicijadanassuočava.Ipak,ovojeučinjenouzkonstantanmanjakfinansi-jskihsredstava,kaoiuzvelikeproblemeupopunipolicijskogsastava.Oviproblemi,međutim,nisubili samoobjektivni, već subilipojačaninera-cionalnom praksom upravljanja materijalnim resursima (na primer, lošebudžetiranje), kao i upravljanja ljudskim resursima (na primer, netrans-parentni postupci zapošljavanja i napredovanja), što je EK kritikovala uizveštajimaza2009.i2010.godinu.Takođe,EKjeizrazilazabrinutostzbognedovoljnihkapacitetaunutrašnjekontroleikonstatovaladakorupcijaupolicijiidaljeostajeozbiljanproblem.

Od2008.godinepolicijeuregionusuprimetnopoboljšalesaradnju,a regionalna saradnja uopšte predstavlja jednu od ključnih komponentiProcesastabilizacijeipridruživanja.Takođe,od2008.godineEKjepočeladaukazuje inaodsustvopravne regulisanostiprivatnog sektorabezbed-nosti,kaoinaširokurasprostranjenostličnognaoružanja.

UokviruovogsegmentaEKjeposmatralaipravniokvirzadelovanjeBIA,kojijekritikovalausvimsvojimizveštajima.ZakonoBIA,kojijeus-vojenudrugojpolovini2002.Godine,nijeodtadamenjan,aEKgajekri-tikovalazatoštodajepreširokaovlašćenjaBIAizatoštonepružadovljnegarancijezapoštovanjeljudskihpravauraduBIA.

1�

Borbaprotivorganizovanogkriminalaiterorizma

USrbijisutekIzmenamakrivičnogzakonaiz2002.godinekorupcijaiorga-nizovanikriminalprepoznatikaoposebnakrivičnadela.PolicijauSrbijijeutomperioduformiralaiposebnuUpravuzaborbuprotivorganizovanogkriminala(UBPOK)ipočeladačiniprvekorakeupodizanjukapacitetaoveUprave.Početkom2003.godine,nekolikonedeljapreatentatanapremi-jera Zorana Đinđića, završavane su pripreme za početak rada posebnihodeljenjatužilaštvaiokružnogsudazaslučajeveorganizovanogkriminala,a prva suđenja nakon opremanja ovih institucija počela su u decembru2003.godine.

Evropskakomisijajeveć2002.godinepodsetilatadašnjusaveznuirepubličkuvladuuBeogradudajezauspešnuborbuprotivorganizova-nogkriminalapotrebnousvojitiizakoneosprečavanjusukobainteresa7,ofinansiranjupolitičkihpartija8iosistemurevizijedržavnogbudžeta9,kaoi pravila oprijavljivanju imovine funkcionera10. Bezusvajanja ovog setaantikurupcijskihzakonaorganizovanomkriminalujebioostaonedopustivovelikimanevarski prostor, a njegov uticaj na vladavinu prava i poslovnookruženjebiojeizuzetnoštetan.

Izmenamakrivičnogzakonauaprilu2003.godinetrgovinaljudima,krivičnadelapočinjenakompjuteromidečjapornografijaprviputsupre-poznatakaospecifičnakrivičnadela.Jošuvek,međutim,nijeobezbeđenodovoljnonovčanihsredstavazanesmetanosprovođenjeprogramazaštitesvedokakojisuključnizauspešnuosudupripradnikaorganizovanihkrimi-nalnihgrupa.Izmenezakonaokrivičnompostupkudalesujavnomtužiocuaktivnijuuloguusprovođenjuistraga.Međutim,primenaovihodredbikasnizbognedostatkakapacitetautužilaštvimadapreuzmunovenadležnosti.

Evropskakomisijaje2007.godineposebnonaglasiladabibilodobroprodužitimandateposebnogtužiocainjegovihzamenikakakobiseobez-bediokontinuiteturadu.Od2009.godineEKkritikujemalibrojpresudau slučajevima organizovanog kriminala. Ipak, ona ocenjuje da je Srbijanapravilaumereninapredakuovojoblasti.

7   Usvojen u aprilu 2004. godine.8   Usvojen u julu 200�. godine, ali sa brojnim manama.9    Zakon o državnoj revizorskoj instituciji usvojen je tek u novembru 200�. Go-dine, ali je rad agencije ometan, te je ona svoj prvi izve�taj načinila tek o potro�nju budžeta za 2008. godinu.�0   Funkcioneri su svoju imovinu prvi put prijavili u februaru 20�0. godine.

1�

Zaštitaličnihpodataka

OovojoblastiEKizveštavaod2006.godinekadaje,zadiplomatskirečnikIzveštajaneuobičajenooštro,kritikovalastanjeuovojoblasti,ocenivšidaje u Srbiji zaštita ličnih podataka „trenutno u domenu teorije“. Zaštitaličnihpodatakaipreciznostuodređivanjutogadalijenekipodatakuopštepotrebnozaštititipredstavljajunekeodpreduslovazaunapređenjeopera-tivnepolicijskeipravosudnesaradnjeuokviruEuropolaiEurojusta.

PredonošenjanovogZakona2008.godineuSrbiji jeprimenjivanzastareliZakoniz1998.godine,kojinijebiousklađensaDirektivomEUozaštitipodataka.InakonštojenoviZakonusvojen,pravniokvirostaojedelimičnoneusklađensaEUstandardima,abilojeiproblemasanjegovomprimenom.Nakonizvesnogoklevanja,nadzornadprimenomodredbiozaštitipodatakastavljenjeunadležnostPoverenikazadostupnostinformacijaodjavnogznačaja,štojedodatnoopteretiloradovognezavisnognadzornogikontrolnogtela,amožedovestiidopotencijalnogsukobainteresaizmeđudvefunkcijePoverenika.Evropskakomisijaje2010.godineprimetiladajepovećanbrojosobljauKancelarijipoverenika,kaoidajeuavgustu2010.godineusvojenaStrategijazazaštitupodatakaoličnosti.Daljinapredakuovojoblastiključnijepreduslovzapodizanjenivoameđunarodnesaradnjeuvažnimforumimazaunutrašnjubezbednost.

Mehanizminadzoraiuslovljavanja

DetaljnostipouzdanostizveštajakojeEvropskakomisijaobjavljujenamećepotrebudaserazmotremehanizmikojeonaimanaraspolaganjuzapri-premuizveštajaizoblastijavnepolitikeunutrašnjebezbednosti.

Zajedničkaakciji98/429/JHA,od29.juna1998.godine,kojujeus-vojioSavetEUnaosnovučlanaK.3UgovoraoEU,ustanovljavamehanizamzakolektivnuevaluacijuučinkadržavakandidatauusvajanjuiefektivnojprimeniaquisizoblastiPravosuđaiunutrašnjihposlova.Premaodredbamaove Zajedničke akcije funkcioniše grupa eksperata EK i država članica,kojiredovnopripremajuizveštajezaSavet,odnosnozanjegovCOREPER11.NaosnovuovihizveštajaiodlukaSavetaEU,Evropskakomisijaodređujeimenjaoperativneprioritete iciljevekojepostavljapreddržavekandi-date.

��   Skraćeno od Comité des représentants permanents, odnosno od Savet stal-nih diplomatskih predstavnika država članica pred Evropskom unijom.

1�

Grupaeksperatakoristisledećeizvoreusvomradu:

- Informacije kojima raspolažu države članice iz svojih bilateralnihkontakata sa državom kandidatom, uključujući u to i informacije ušengenskomsistemu

- Izveštaje koje redovnopripremaju i šalju ambasadedržava članica idelegacijaEKudržavikandidatu,a,akojepotrebno,iizveštajekojeovepripremajunaosnovuposebnihupitnikakojesastavljagrupaekspe-rata

- InformacijedokojihKomisijadođeusvomukupnomradunaprocesupriključenja,uključujućiutoiizveštajeoprojektimakojisefinansirajuizbudžetaEU

- IzveštajeSavetaEvropeoprimeninjegovihkonvencijaipreporukailibilokojedrugerelevantneizveštaje,uključujućiutoiizveštajedrugihMO,NGO,QUANGO,medijaisl.

UimeVladeSrbijekoordinacijusvihaktivnostivezanihzausvajanjeiprimenuevropskogpravaobavljaKoordinacionoteloministara,učijemsedelokrugunalazinajvećideopravnihtekovinaEU.UraduKoordinacionogtelaučestvujeidirektorKancelarijezaevropskeintegracije.

Koordinaciono telo imaStručnugrupukojavrši stručneposloveuvezisatekućimpitanjimaevropskihintegracija.Stručnugrupuuglavnomčinedržavnisekretari,kojiirukovoderadom35radnihgrupa,formiranihzasvakoodpoglavljaEUpravnihtekovina.

Iskustvo Srbije u ostvarivanjuMape puta pozitivno je i može seočekivatičešćaupotrebametodapreciznogbenchmarking–a,tojestmeto-da određivanja konkretnih koraka koje države treba da preduzmuda biostvarile određenemale, ali dostižne nagrade u procesu svoje evropskeintegracije.Primenaovemetodevećjenastavljenauoblastiunutrašnjebezbednosti izradommapa puta za sklapanje operativnog sporazuma saEuropolomiEurojustom,kojisenaročitoodnosenazaštituličnihpodatakaizaštitutajnostipodataka.Osimtoga,sličanmetodsevećkoristiupregov-orimaočlanstvusaHrvatskom.EvropskaunijaHrvatskojodređujerepere(bechmarks)kojetrebadaispunidabiEUsanjomotvorilapregovoreosva-komodpoglavljaevropskogprava,anesamoreperezazatvaranjepoglav-ljaštojebioslučajuprethodnimtalasimaproširenja.Stručnajavnostje

1�

većprepoznalaprednostiovogunapređenogmodelapolitikeuslovljavanjai podržala je njegovu odlučniju primenu kakobi se evropski put Zapad-nogBalkanaubrzaoučiniokvalitetnijimupogledusprovođenjaunutrašnjihreformi.12TakobisemoglodogoditidausputniefekatiskustavaizprocesaevropeizacijajavnepolitikeuoblastiunutrašnjebezbednostinaZapadnomBalkanubudereceptzaunapređenjeukupnogprocesaevropeizacijeovogregiona.

�2   Trebalo bi njihova  imena transkribovati, a original staviti u zagradu, kao �to to radimo i u tekstu Grabbe,  Knaus and Korski (20�0) predlažu kori�ćenje ovakvog modela. O drugim slučajevima u kojima EU na Zapadnom Balkanu koristi upravl-janje putem umrežavanja kao dopunu upravljanju putem uslovaljvanja videti Trauner (20�0). 

1�

Literatura

EUdokumenta

CommissionoftheEuropeanCommunities.„FederalRepublicofYugoslaviaStabilisationandAssociationReport.“Brussels,2002.

CommissionoftheEuropeanCommunities.„SerbiaandMontenegroStabi-lisationandAssociationReport2003.“Brussels,2003.

CommissionoftheEuropeanCommunities.„SerbiaandMontenegroStabi-lisationandAssociationReport2004.“Brussels,2004.

CommissionoftheEuropeanCommunities.„SerbiaandMontenegro2005ProgressReport.“Brussels,2005.

CommissionoftheEuropeanCommunities.SerbiaAnnualProgressReports.Brussels,2006.

CommissionoftheEuropeanCommunities.SerbiaAnnualProgressReports.Brussels,2007.

CommissionoftheEuropeanCommunities.SerbiaAnnualProgressReports.Brussels,2008.

CommissionoftheEuropeanCommunities.SerbiaAnnualProgressReports.Brussels,2009.

CommissionoftheEuropeanCommunities.SerbiaAnnualProgressReports.Brussels,2010.

Internetizvori

Scoreboard JHA 2000–2010, <http://europa.eu/legislation_summaries/other/l33121_en.htm>

MechanismforevaluationJHA,<http://europa.eu/legislation_summaries/justice_freedom_security/enlargement/l33057_en.htm>

�0

Sekundarnaliteratura

Chalmers,Damien.„BureaucraticEurope:FromRegulatingCommunitiestoSecuritisingUnions.”PaperdeliveredtotheConferenceofEuropeanists.Chicago,February1998.

TheEconomist,„A long road.”, from the print edition December 10Alongroad.”,fromtheprinteditionDecember10th2008.<http://www.economist.com/node/12757765>

Grabbe,HeatherandGeraldKnaus,DanielKorski.„Beyond wait-and-see:Beyondwait-and-see:TheWayForwardforEUBalkanPolicy.”EuropeanCouncilonForeignRela-tionsPolicyBrief.<http://ecfr.eu/page/-/documents/balkan-policy-brief.pdf>

Hix,Simon.The Political System of the European Union.2ndedition.Lon-don:PalgraveMacmillan,2005.

Lavenex,Sandra.„JusticeandHomeAffairs:CommunitarizationWithHes-istation.”In:Wallace,HelenandMarkA.Pollack,AlasdairR.Young.(eds).Policy Making in the European Union,6thedition.Oxford:OxfordUniversityPress,2010.

Mattli,Walter.The Logic of Regional Integration.Cambridge:CambridgeUniversityPress,1999.

Moravcsik,Andrew.The Choice for Europe.Ithaca,NY:CornellUniversitzPress,1998.

Schimmelfennig,FrankandUlrichSedelmeier.„Governancebycondition-ality:EUruletransfertothecandidatecountriesofCentralandEasternEurope.”Journal of European Public Policy,11:4,2004:669–87.

Trauner,Florian.„Upravljanjeuslovljavanjem,umrežavanjemiliijednoidrugo?AnalizapolitikaunutrašnjebezbednostikojeEUsprovodinaZapad-nomBalkanu.”Bezbednost Zapadnog Balkana,18,2010:41–52

Vachudova,MiladaAnna.Euope undivided.Oxford:OxfordUniversityPress,2005.

Wallace,HelenandMarkA.Pollack,AlasdairR.Young.(eds).Policy Making in the European Union,6thedition.Oxford:OxfordUniversityPress,2010.

<http://ecfr.eu/page/-/documents/balkan-policy-brief.pdf>

P PRAKTIČNE POLITIKERIKAZ (Policy Brief)

Prikaz praktične politikerobleme i dileme iz oblasti bezbednosti, te argumentovano predstavlja moguća

rešenja za njih. Forma i sadržaj prikaza praktične politike je isključiva odgovornostautora.

je tekst u kome autor sažeto predstavlja aktuelnep

Stavovi iskazani u tekstu publikacije ne moraju nužno odražavati stanovištaBeogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (od1997. do juna 2006. godine poznat pod imenomCentar za civilno-vojne odnose) nezavisni jeistraživački centar koji radi na unapređenjubezbednosti građana i društva. U središtuinteresovanja BCBP nalaze se politike koje kao ciljimaju poboljšanje ljudske, nacionalne,regionalne i međunarodne bezbednosti, posebnokonsolidaciju reforme sektora bezbednosti iintegraciju zemalja Zapadnog Balkana uevrtoatlantsku zajednicu. Svoje ciljeve BCBPostvaruje istraživanjem, analiziranjem,predlaganjem praktične politike, javnimzastupanjem, obrazovanjem, izdavačkomdelatnošću, stručnom podrškom reformama iumrežavanje svih relevantnih aktera ubezbednosnu zajednicu.

Marko Žilović je završio master studije Centralne i Jugoistočne Evropena Univerzitetskom koledžu London. Trenutno je student doktorskihstudija politikologije na Univerzitetu u Beogradu.

Urednici:

Autor:Izdavač: Beogradski centar zabezbednosnu politiku

Lektura i korektura:Tatjana HadžićGrafička obrada: Boris BrozovićCIP-Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije,BeogradISBN: 978- -83543

Sonja Stojanovići Predrag Petrović

Marko Žilović

86 -96-0

www.c .orgwww.bezbednost.org

cmr-bg