PPPooollliiitttiiikkkaaa bbbooorrrbbbeee ppprrroootttiiivvv kkkooorrruuupppccciiijjjeee

uuu SSSrrrbbbiiijjjiii

SSSaaazzzeeetttaaakkk iiizzzvvveeessstttaaajjjaaa

OOOddd cccrrrnnneee kkkuuutttiiijjjeee kkkaaa tttrrraaannnssspppaaarrreeennntttnnnooojjj jjjaaavvvnnnooojjj pppooollliiitttiiiccciii

Petrus C. van Duyne

Elena Stocco

Jelena Dimitrijević

   

  

Predgovor

Ovaj izveštaj je prikaz našeg istraživanja o korupciji u Srbiji. Projekat je finansirala Am-

basada Holandije u Beogradu, a on je naš drugi pokušaj da se rasvetli priroda korupcije u

Srbiji i načini na koje se organi vlasti bore sa ovim problemom.

Istraživati znači osvajati i ispitivati novu teritoriju, iako se možemo zapitati ‘šta je novo

na polju korupcije?’. Zar ona ne postoji oduvek i zar svakog dana mediji ne izveste o

nekom skandalu s tim u vezi? Sasvim tačno, ali koliko je sistematično znanje o tome? Šta

pokazuju podaci i cifre koje poseduju organi vlasti i, naročito, koliko su oni pouzdani?

Kada smo započeli sa izviđanjem ove oblasti, teško da je postojalo bilo kakvo

sistematično poznavanje. Ukratko, niko nije znao mnogo pre dve godine u vreme našeg

prvog projekta, kao ni naknadno kada smo počeli iznova. Sama činjenica da u

međuvremenu nije bilo napretka bitna je za naše istraživanje. Ona govori da iako je usvoj-

en novi zakon, nacionalna strategija i osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, ni

dalje nije bilo osnovnih sistemskih podataka kao polazne tačke za sve napore u borbi pro-

tiv korupcije.

Da bismo popunili tu prazninu, naše istraživanje je moralo da ‘počne od početka’,

uprkos svim nedostacima takvog pristupa, i delimično u mraku. Pomoć je stigla od raznih

institucija (sudova i tužilaštava, Saveta za borbu protiv korupcije) i Zavoda za statistiku

Republike Srbije. Zahvaljujući njihovoj otvorenosti i interesovanju, stekli smo bolji uvid u

osnovne podatke koje poseduju organi vlasti i tako dobili empirijsku ‘dodatu vrednost’.

Stekli smo detaljne podatke o mnogim slučajevima, ali verni istraživačkoj tradiciji,

zadržali smo njihovu strogu anonimnost. Zato u ovom izveštaju neće biti pomena imena

zvaničnika, bilo u pohvali ili kritici, kao ni lica koja se pojavljuju u slučajevima korupcije i

drugim dokumentima, čak i kada su njihova dela bila poznata u javnosti.

Kao i u svim istraživanjima, pitanja su dovodila do novih pitanja i kao i uvek, neka od

njih su ostala otvorena. Na neka nismo mogli da odgovorimo usled vremenskog

ograničenja (14 meseci), što sve govori da ima sasvim dovoljno prostora za dalje

istraživanje. Iskreno se nadamo da će naše kolege u Srbiji preuzeti palicu i nastaviti tom

stazom.

Istraživanje o korupciji je teško sprovesti u bilo kojoj zemlji i istraživač zavisi od ljudi i

institucija koje istinski brine stanje korupcije i koji su otvoreni za saradnju. Nisu sve institu-

cije bile spremne da nam pomognu, ali onima koje su nam omogućile empirijsku osnovu

za naš izveštaj, duboko zahvaljujemo. Istraživači su odgovorni za bilo koju pogrešnu in-

terpretaciju u ovom izuveštaju ili bilo šta sa čime se oni ne bi mogli složiti.

Petrus C. van Duyne

13 February 2012, Beograd1

                                                            1  Misljenja iznesena u ovom izvestaju ne odrazavaju nuzno i stavove vlade Holandije.  

  

Bitni aspekti projekta

Širi ugao posmatranja: percepcija korupcije

Rezultati anketa stanovništva pokazali su da, nasuprot očekivanjima, većina

ispitanika ne smatra korupciju najbitnijim problemom u zemlji.

Korupcija je krivično delo koje se veoma slabo prijavljuje. Znatan deo ispitanika

(20%) nema ništa protiv davanja mita. Procenat dela korupcije prijavljenih policiji je

nizak: 35% ispitanika koji su doživeli davanje mita smatraju prijavljivanje tog dela

policiji besmislenim: “Koga je briga?”

Metod istraživanja: dostupnost podataka i institucija

U kojoj meri dostupnost podataka odslikava visoki prioritet ovog problema?

Pristupačnost relevantnih institucija značajno varira. Ministarstva pravde i unutrašnjih

poslova bila su slabo dostupna za saradnju. Sudovi i tužilaštva u Beogradu, kao i

Zavod za statistiku bili su otvoreni i spremni za saradnju. Isto tako, Savet za borbu

protiv korupcije nam je otvorio svoja vrata. Agencija za borbu protiv korupcije držala

se po strani.

Nalazi: plodovi drveta

Sveukupni podaci o broju dela sa ‘elementom korupcije’ prijavljenih policiji,

optužnicama i osudama pokazuju postojan pad od 2005./2006., kao i u odnosu na

podatke o opštim krivičnim delima. Analiza baze podataka Zavoda za statistiku za

period 2007. - 2009. pokazala je sledeće:

Većina prijava spada u kategoriju ‘zloupotreba službenog položaja’ (62%). Druga

kategorija je ‘kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika’

(16%), za kojom sledi pronevera (11%). Slučajevi mita (primanje ili davanje) veoma

retko se prijavljuju (2,5%), a u najmanjem broju od strane građana (oko 1,5% prijava

građana).

Javno tužilaštvo je odbacilo oko 49% prijava. Svega 10% prijava građana završilo

se optužnicom. Primećene su velike i neobjašnjive razlike u procentu podignutih

optužnica između tužilaštava, krećući se od 26% do 65%.

Od predmeta koji su završili pred sudom, u 61% slučajeva doneta je osuđujuća

presuda. Međuregionalne razlike su značajne: od 42%-83%. Optužene sudije i tužioci

nemaju čega da se plaše: samo u tri slučaja su bili osuđeni. U slučaju osuđujuće presu-

de, uobičajena kazna je zatvorska, u 80% slučajeva uslovna, naročito kod kraćih kazni.

I ovde su primećene neobjašnjive razlike između pojedinih sudova. Isto važi i za po-

tencijalnu korelaciju između tužilaštava i sudova - nema korelacije.

Pravosuđe se može posmatrati kao ‘neuređena kutija’ koja isključuje ideju o anti-

korupcijskoj strategiji koja se primenjuje unutar njenih zidova. Ova nepredvidljivost

baca sumnju na efikasno funkcionisanje Nacionalnog koordinatora.

  

Analiza krivičnih predmeta, optužnica i presuda pokazuje da je kategorija “zlou-

potreba službenog položaja” preširoka – ona pokriva i slučajeve koji nisu vezani za

korupciju. Analiza je takođe pokazala u kojoj meri manifestacije korupcije i relevantna

krivična dela zahvataju sve slojeve društva, bilo da se radi o teškim delima koja proce-

suira specijalni tužilac i sud za organizovani kriminal ili ‘običnim’ delima pred osnov-

nim sudovima i tužilaštvima: od visokih političara, preko direktora srednjih škola, do

taksista. Tokom cele analize, prepreka su nam bili ‘mali brojevi’ koji govore u kojoj

meri ova krivična dela ostaju neprijavljena.

Studija koju je sproveo Savet za borbu protiv korupcije pokazuje zašto se (ne) pro-

cesuiraju slučajevi visokog profila. Upornost u prijavljivanju ovih slučajeva moglo bi

pre da rezultira gonjenjem protiv podnosilaca prijave ili čak Saveta. Međutim, organi

vlasti ili Republičko javno tužilaštvo nisu reagovali – nema potrebe za hitnošću.

Na kraju ovog istraživanja predstavljamo instrument za praćenje obrade slučajeva

korupcije od strane organa vlasti, koji je nastao unapređenjem postojećeg sistema za

skupljanje podataka – Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odno-

se na korupciju - IIUP (engl. Integrated Criminal Data Entry Tool: ICDET), kao

najekonomičnije sredstvo.

  

Sadržaj (ceo izvestaj)

Rezime izveštaja 1

1. Aspekti korupcije i istraživanje ‘crna kutija’ 7

2. Ko je čini i koga to brine? Prikaz istraživanja 13

Percepcije i stvarnost 16

3. Metoda istraživanja 19

a. Otvoreni izvori: web stranice organa vlasti i medija 20

b. Savet za borbu protiv korupcije 21

c. Republičko javno tužilaštvo 22

d. Sudovi 24

e. Republički zavod za statistiku (RZS) 25

f. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova 25

g. Druge institucije 26

4. Nalazi: “Drvo se poznaje po plodovima” 29

I. Otvoreni izvori: web stranice organa vlasti i medija 30

a. Web stranice 30

b. Mediji 30

II Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) 32

a. Vremenski trend: ukupan priliv slučajeva

‘zloupotrebe službenog položaja’ 33

b. Republičko javno tužilaštvo 35

b1. Priliv predmeta po tužilaštvma 35

b2. Ko prijavljuje dela protiv službene dužnosti? 37

b3. Ishod: optužnica ili odbacivanje prijave 40

c. Teritorije sudova: suđenje i presuda 45

c1. Priliv predmeta i presude 45

c2. Kazne 50

d. Preliminarni zaključci za statističku analizu 54

III. Pogled ‘izbliza’ na plodove (korupcije) 55

a. Specijalno tužilaštvo i sud 56

b. Predmeti ispred Višeg suda u Beogradu 64

c. Prvo osnovno tužilaštvo i Prvi osnovni sud u Beogradu 64

c1. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu 64

c2. Prvi osnovni sud u Beogradu 66

d. Slučajevi Saveta za borbu protiv korupcije: bez odgovora 69

5. Instrument za integrisani unos podataka: IIUP 73

a. Od neuređene kutije do strateške mape 73

b. Krivični predmeti: cargo bez teretnog lista 74

c. Sjedinjeni SK obrazac 78

  

6. Zaključak: pogled unapred 83

Epilog: utonuli u ravnodušnost? 84

Literatura 85

Prilog I: 87

a. Statistički obrazac SK-1 87

b. Statistički obrazac SK-2 90

Prilog II: Tabele iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu 95

Opštinska tužilaštva 94

Prilog III: Predlog sledećeg projekta 97

Prilog IV: Evaluacija saradnje sa institucijama 101

1

Rezime izveštaja

Istraživački projekat o korupciji “Intenziviranje borbe protiv korupcije u Srbiji putem jačanja

transparentnosti sprovođenja zakona i razvoja činjenično zasnovane javne politike” omogućila je

ambasada Holadije. On predstavlja nastavak prethodnog istraživačkog projekta koji je

sproveden od 2008. – 2010. i kao takav predstavlja kontinuirani pokušaj da se baci

svetlo na krivičnopravnu stranu korupcije i sličnih krivičnih dela.

Sa istraživačke tačke gledišta, ova oblast se smatra »mračnom sobom« (camera obscu-

ra) u kojoj postoji očigledan nedostatak transparentnosti. To ilustruje jedan od izvešta-

ja Saveta za borbu protiv korupcije, koji iznosi razne prijavljene slučajeve koji s razlo-

gom bude sumnju u postojanje korupcije, ali na koje Vlada nikada nije odgovorila. Sa

istraživačkog aspekta, ovo stanje »mračne sobe« zahteva primenu posebnog načina

istraživanja »crne kutije« kada su u pitanju institucije koje sprovode zakone. Naše

istraživanje ne pretenduje da može da zaviri unutar 'crne kutije' organa za sprovođenje

zakona, već istražuje spoljašnje manifestacije, promet predmeta i njihove karakteristike.

Ukratko, koje vrste predmeta koji se tiču korupcije bivaju procesuirane od strane pra-

vosudnih institucija (javnog tužilaštva i sudova) i na koji način, kako i kada ti slučajevi

bivaju okončani (npr. podizanje optužnice ili donošenje presude)?

Kako rad nijedne institucije ne može biti razmatran bez njenog okruženja, u izveš-

taju je najpre prikazana šira slika o situaciji u oblasti korupcije u Srbiji pod nazivom

»Ko je čini i koga to brine?«. Suprotno očekivanjima, istraživanje javnog mnjenja pokazuje

da većina ispitanika ne smatra korupciju najozbiljnijim problemom u zemlji. U zavis-

nosti od konkretnog istraživanja javnog mnjenja, ozbiljnost problema korupcije se

rangira na trećem ili četvrtom mestu od 8,7 do 18 procenata. Upitani o direktnom

iskustvu davanja mita, od 15 do 20 procenata ispitanika je odgovorilo da je dalo mito u

protekla 3 meseca/12 meseci. Značajan broj ispitanika (20 procenata) nije nezadovol-

jan praksom davanja mita imajući u vidu pozitivan ishod koruptivne transakcije, što

nas dovodi do zaključka »mnogi to čine, a malo njih to brine«.

Percepcija korupcije je stalno predmet ispitivanja – ispitanici mogu da rangiraju svoju

zemlju i institucije po »stepenu korupcije«. Uprkos nekim metodološkim ograničenji-

ma, rangiranje korupcije odražava poverenje građana u institucije. Građani Srbije sma-

traju da je korupcija najzastupljenija u političkim partijama koje su na samom vrhu

lestvice (76,7 posto ispitanika), praćene zdravstvenim sektorom (73,6 posto), dok Vla-

dine institucije imaju generalno visok stepen percepcije korupcije, među kojima je

policija najbolje rangirana sa 62,3 procenata. Ne iznenađuje činjenica da je stopa priaj-

vljivanja slučajeva korupcije policiji niska: 35 procenata ispitanika koji su iskusili dava-

nje mita smatra prijavljivanje koruptivnih radnji bespredmetnim: »Koga je briga?« glasi

odgovor.

2  

Metoda istraživanja Situacija »mračne sobe« ima svoje posledice po istraživanje u ovoj oblasti. Pošto ne

postoji centralna institucija gde se mogu prikupiti podaci ili druga vrsta znanja u ovoj

oblasti, istraživački tim je morao da »pokuca na mnoga vrata«, posebno što je akadem-

sko istraživanje u ovoj oblasti prestalo nakon 2007.

Istraživački tim se obratio sledećim potencijalnim izvorima informacija:

Otvoreni izvori: mediji i web stranice Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih

poslova i Narodne skupštine. (Pisani) mediji sadržali su značajan broj referenci od

kojih je napravljena odgovarajuća selekcija. Web stranice Narodne skupštine i

pomenuta dva ministarstva nisu pružile korisne informacije. Pitanja za pojašnjenja

zbog čega ne postoje korisne informacije upućene Narodnoj skupštini kao i pome-

nutim ministarstvima ostala su bez odgovora.

Savet za borbu protiv korupcije pružio nam je punu podršku od početka projekta i dao

pristup svojoj bazi podataka, kao i procesnoj istoriji predmeta koje je Savet predao

Republičkom javnom tužilaštvu. U većini slučajeva od tužilaštva nije bilo odgovora.

Republičko javno tužilaštvo nam je takođe obećalo svoju podršku, ali način na koji je

ona realizovana bio je prilično raznolik: od pune saradnje sa kancelarijom Specijal-

nog tužioca za organizovani kriminal do bezvoljne, spore i neproduktivne komuni-

kacije sa Odeljenjem za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva.

Nasuprot tome, istraživački tim je dobio pristup optužnicama Prvog opštinskog tuži-

laštva u Beogradu.

Beogradski sudovi su takođe pružili mešovitu podršku projektu. Sa jedne strane,

Viši sud u Beogradu nam je dao punu podršku, a sa druge strane, jedan osnovni

sud je tvrdio da nema slučajeve koji se tiču korupcije, iako je prema statističkim

podacima taj sud doneo 109 presuda u ovoj oblasti. U međuvremenu smo stupili u

kontakt sa blagonaklonim osobljem Apelacionog suda u Beogradu, ali nismo mogli

da dobijemo podatke o njihovim predmetima zbog problema u kompjuterskom

programu.

Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) nam je dao punu dobrovoljnu podršku i

pružio nam uvid u svoju bazu podataka u periodu od 2007. do 2009. koja se poka-

zala ključnom za našu analizu.

U početku policija je pokazala zainteresovanost za istraživanje, ali kako je ona hije-

rarhijski subordinirana Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo je moralo da

dâ pristanak, što je trajalo duže nego samo trajanje našeg projekta od 12 meseci, za

koje vreme je trajala duga i mukotrpna prepiska. Kada je projekat bio skoro na kra-

ju, došlo je i do i prvog malog približavanja, od čega nije moglo biti ništa jer se pro-

jekat uskoro završio.

Kategorija ‘druge institucije’ je, naravno, raznovrsna. Sa izuzetkom Uprave carina,

ove institucije su odbile saradnju. Uprava je želela da sarađuje, ali nije imala dovolj-

no podataka. Agencija za borbu protiv korupcije držala se podalje, nije pokazivala

3  

nikakav interes za podatke u vezi sa korupcijom, a kamoli imala nešto emirijski

vredno što bi bacilo svetlo na ovaj fenomen.

Rezultati »plodovi drveta« Kvantitativna analiza

Ukupan broj prijava policiji za dela »sa elementom korupcije«, broj podignutih optuž-

nica i osuđujućih presuda pokazuje postojan pad od 2005./2006, a takođe i u odnosu

na broj slučajeva opšteg kriminala. Razlike u broju primljenih predmeta između sudo-

va su velike, bilo kada se posmatra odnos prema stopi ukupnog kriminala (od 3% do

10%) ili ako se posmatra povećanje ili smanjenje broja predmeta između 2007. i 2009.

(od povećanja od 40% do smanjenja od 30%).

U najvećem delu analize, podaci za godine 2007. - 2009. morali su da budu pripo-

jeni, jer za mnoge elemente analize nije postojao dovoljan uzorak predmeta za svaku

godinu. Podatke prikupljene u tužilaštvu i u sudovima morali smo da obrađujemo

posebno: dve baze podataka proizilaze iz dva različita formulara, koji ne dozvoljavaju

stvaranje jedinstvene baze podataka.

Od 2007. – 2009. tužilaštvo je primilo 11.823 krivičnih prijava, koje su u najvećem

delu došle od policije (45%), nakon čega slede prijave koje su podneli građani, bilo da

se radi o direktno oštećenima ili drugima. Najviše prijava podneto je pod kvalifikaci-

jom »zloupotreba službenog položaja« (62%), iako ova kvalifikacija pokriva veliki broj

krivičnih dela, od kojih neka ne predstavljaju slučajeve korupcije. Druga vrsta krivičnih

prijava odnosi se na krivično delo »kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i

njegovog zamenika« (16%) i krivično delo »pronevere« (11%). Veliki broj građana

(39%) koji se žalio na korupciju u sudstvu učinio je to jer su smatrali da je došlo do

kršenja zakona od strane sudija i tužilaca. Slučajevi primanja ili davanja mita su veoma

retko bili predmet krivične prijave (2,5%), a najmanje su ih podnosili građani (samo

oko 1,5 posto).

Od ukupnog broja primljenih krivičnih prijava 43 posto je procesuirano, dok je 49

procenata prijava odbačeno. Krivične prijave građana najređe su inicirale podizanje

optužnice (10%), što je posledica visoke stope odbijanja prijava koje se tiču kršenja

zakona od strane sudije (95%), na šta su se građani najviše žalili. Postoje takođe velike

razlike u stopi podizanja optužnice između raznih tužilaštava, koje se kreću od 26 do

65 posto. Prikupljeni podaci nisu omogućavali i analizu razloga za to. Analiza je inače

bila ograničena malim apsolutnim brojevima koji nisu dali osnov za finiju analizu.

Od ukupnog broja od 4.543 predmeta koje su procesuirali sudovi, 61 posto je

okončano osuđujućom presudom. Regionalne razlike između sudova su velike: od 42

do 83 posto. Krivične prijave za davanje mita i neovlašćeno korišćenje sredstava rezul-

tirale su najvećim brojem osuđujućih presuda (82%). Sudije i tužioci su imali najmanje

razloga za strah – samo u tri slučaja su i osuđeni. Uobičajena kazna je kazna zatvora,

koja je u 80 posto slučajeva uslovna, naročito ako se radi o kraćim zatvorskim kazna-

4  

ma. Postojale su i razlike između sudova u smislu da su neki sudovi donosili blaže

presude.

Nije postojala značajna korelacija između broja podignutih optužnica tužilaštava i

presuda različitih sudova, što govori da ne postoji statistička koherentnost između

podataka sudova i tužilaštava. Postojale su takođe brojne neobjašnjive razlike između

prikupljenih podataka sudova i tužilaštava. Iz ovog razloga pravosudni sistem se može

posmatrati kao »neuređena kutija« unutar koje ne deluje nikakva strategija borbe protiv

korupcije. Kvalitativna analiza

Analiza 26 ozbiljnih slučajeva korupcije/zloupotrebe položaja pred Specijalnim sudom

za organizovani kriminal pokazuje da se radi o predmetima koji pokrivaju veoma dug

vremenski period: od 1995. pa nadalje. Najvažnija krivična dela tiču se organizovanih

napora poreske prevare u različitim oblicima: nedozvoljen promet akciznih proizvoda,

izbegavanje poreza poreza na dodatnu vrednost i trgovina lažnim računima. Da bi se

izvršila kategorizacija širokog spektra predmeta, napravljena je posebna tipologija:

predmeti zloupotrebe vlasti (od osumnjičenih na položajima u Vladi do pojedinaca

koji imaju ovlašćenje za donošenje odluka); koruptivne usluge kao što je falsifikovanje

dokaza u sudskom postupku, koruptivne poslovne transakcije u okviru legalnih

preduzeća, kao i pronevera javnih sredstava. Ovi analizirani slučajevi su projektovani u

dve dimenzije - dimenziju 'rukovodioci-izvršioci'' i dimenziju 'društvenog ugleda'. Takva ana-

liza ilustruje na koji način matifestacije korupcije i srodnih krivičnih dela prožimaju

čitavo društvo.

Analiza 30 optužnica Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu otkrila je vrlo hetero-

genu sliku predmeta koji se svrstavaju pod pravnu kvalifikaciju dela »zlouptreba polo-

žaja« (najčešće se radi o običnoj proneveri). Ovi »uobičajeni slučajevi« takođe se mogu

naći u svim sferama društva, od direktora srednjih škola do vozača taksija.

Analiziranje svih podataka zajedno pokazalo je ponovo mali broj slučajeva korup-

cije u pravosuđu, bilo u osnovnim tužilaštvima ili sudovima niže ili više istance.

Detaljno smo propratili procesuiranje slučajeva Saveta za borbu protiv korupcije

jer oni mogu ilustrovati način na koji se obrađuju visoko profilisani slučajevi. Pokazalo

se da upornost u podnošenju prijava, posebno u ozbiljnim ekonomskim stvarima,

može pre tužilaštvo navesti da reaguje protiv podnosioca prijave, ili čak protiv Saveta za

borbu protiv korupcije, nego da pokrene uobičajenu krivičnu istragu ili da odgovor

Savetu za borbu protiv korupcije: obično Vlada ili Republičko javno tužilaštvo nisu

reagovali.

Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se

odnose na korupciju: IIUP

Imajući u vidu ozbiljne nedostatke u bazama podataka i komunikaciji, istraživački tim

je napravio predlog informacionog instrumenta za obradu podataka koji ažurira i inte-

5  

griše postojeće sisteme za prikupljanje podataka od strane sudova i javnih tužilaštava.

Principi su jednostavni. Svaka antikorupciona politika mora biti zasnovana na transpa-

rentnom instrumentu za praćenje, koji omogućava redovno praćenje konkretnog slu-

čaja, kao i stratešku analizu. Osnovni preduslov za uspostavljanje takvog instrumenta

je da se osnovne brojne jedinice (predmeti i osumnjičeni) mogu pratiti kroz celokupni

krivični postupak. Osumnjičeni i predmeti moraju se pratiti od početnog nivoa policije

do finalizacije na bilo kom nivou krivično-pravnog sistema. Polazeći od toga šta se

trenutno koristi, izveštaj daje preporuke za spajanje postojećih modaliteta prikupljanja

podataka u jedan jedinstveni modalitet.

Izveštaj se završava opservacijama o epilogu projekta. Nema ni suštinskog protiv-

ljenja predloženom informacionom sistemu, ni nekog primetnog entuzijazma. Minis-

tarstvo pravde je olako prešlo peko naših sugestija da razmotre predloženi sistem.

Takav ishod samo podvlači odgovor na naslov drugog poglavlja »Ko čini korupciju i koga

to brine?« - »Mnogi je čine, ali malo njih to brine«.

6  

7  

1. Aspekti korupcije i istraživanje ‘crna kutija’

Za vreme krize u Italiji početkom devedesetih prošlog veka, kada je otkriveno da

korupcija nije samo problem južne Italije, već da su slučajevi ozbiljne korupcije otkri-

veni i u Milanu i drugim industrijskim gradovima severne Italije (della Porta i Vannuc-

ci, 1997.), govori se da je jedan od visoko kotiranijih osumnjičenih izjavio: “Ako su svi

korumpirani, niko nije korumpiran”. Ovo zvuči kao cinični sofizam koji ima za cilj da

‘definiše’ jedan od krupnijih društvenih problema. Pošto većina sofizama sadrži inteli-

gentno izvrtanje realnosti, moramo da obratimo veću pažnju na ono što on kaže. Gle-

dano pažljivije, ova rečenica je netačna, ali samo njen drugi deo. Prvi deo, premisa, je

možda tačna: “svi su korumpirani” jer korupcija uvek vreba u ljudskim odnosima. Ko

ne želi da utiče na onoga ko odlučuje tako što će mu učiniti uslugu, ili ko ne voli da

primi uslugu? Da li je to ‘loše’ u smislu prestupa, zavisi od okolnosti. No, činjenica da

korupcija može da se pojavi u svim ljusdkim odnosima ne dozvoljava zaključak ‘niko

nije korumpiran’. Umesto toga, mogli bismo da zaključimo: “Ako su svi korumpirani,

borba protiv korupcije je neprekidna.” Ovo više odgovara istorijskoj i društvenoj real-

nosti. Čak i ako se postigne uspeh, to je samo privremeno: korupcija može ponovo da

se pojavi bilo gde i bilo kad, čim se popuste uzde.

Još jedna implikacija se da izvući iz premise ‘svi su korumpirani’: da je neprikladno

‘upirati prstom’ ili ‘baciti prvi kamen’, bilo na individualnom ili nacionalnom nivou.

Malo je zemalja koje ne znaju za skandale vezane za korupciju, a čak i odsustvo takvih

skandala nije dokaz da nema korupcije.

Možda je tačno da upiranje prstom na druge navodno korumpirane osobe ili nacije

jeste licemerno, ali u (međunarodnoj) političkoj realnosti je to irelevantno. Anti-

korupcijske mere ne donose oni koji su nekorumpirani, već oni koji su na vlasti. Da bi

zaštitile svoje komercijalne interese u inostranstvu, SAD su usvojile Akt o koruptivnoj

praksi u inostranstvu (Gelemerova, 2009.), koji je postao globalni standard.2 Evropska

Unija je utvrdila antikorupcijske standarde da bi zaštitila svoje finansijske interese, koji

naravno važe u celoj Uniji, ali se uglavnom primenjuju u odnosu na države kandidate

za članstvo ili novopridružene članice, koje su sada sticajem okolnosti sve na Balkanu.

Time se stvara neravnoteža, ali ne vredi se žaliti ako su glavni razlozi korektni – koru-

pcija jeste problem u svim balkanskim državama (UNODC, 2011.).

Da se zaključiti da Srbija najverovatnije poseduje sve karakteristike korupcije kao i

njeni susedi (Van Duyne et al., 2009; 2010). “Najverovatnije”, jer je to teško dokazati,

budući da, gotovo ironično, nema podataka kojima bi se dokazala takva tvrdnja na

                                                            2 Prvi Akt o koruptivnoj praksi u inostranstvu donet je 1977. godine. Nakon usvajanja

Konvencije OECD protiv mita, spomenuti Akt je usklađen sa njom donošenjem Akta protiv međunarodnog mita 1998.

8  

sistematičan način. A to je posledica skoro najupečatljivije zajedničke karakteristike za

ove zemlje – ozbiljnog nedostatka transparentnosti, tj. neprozirnosti javne uprave.

Ovaj nedostatak transparentnosti obično se vezuje za visokopolitičke odluke u ‘uprav-

ljačkim odborima’. Ukoliko je, međutim, neprozirnost pravilo na svim višim nivoima

javne uprave, ona sigurno baca svoju senku mnogo šire, uključujući i niže nivoe uprav-

ljanja. Naročito je ugrožena mogućnost sticanja empirijskog uvida u ovaj fenomen, jer

takva uprava ne podstiče znanje kroz razmenu informacija, vođenje pouzdane statisti-

ke, ili podsticanje istraživanja.

Nije reč o potpunom mraku – obično se probije neki zrak svetlosti kroz ivice ‘mra-

čne sobe’, jer neka gruba statistika i medijski izveštaji postoje. Takođe se sprovode

redovna ispitivanja reprezentativnih uzoraka stanovništva u vezi sa percepcijom koru-

pcije u državi ili njihovim (indirektnim) iskustvom (UNODC, 2011; TNS Medium

Gallup, 2010). Percepcije građana mogu, međutim, da budu pod uticajem glasina i

prepričavanja, dok ‘sopstveno iskustvo’ može da bude selektivno i uglavnom vezano

za svakodnevne manje značajne interakcije građana i preduzeća sa organima vlasti – tj.

korupciju na izvršnom nivou. 3 Takva iskustva su obično česta neprijatna iskustva

građana koja podrivaju poverenje u organe uprave, ali po pravilu, ona nemaju veze sa

‘krupnom korupcijom’ na višim nivoima odlučivanja – korupcijom u političko-

ekonomskom sistemu. Šta mi znamo o toj navodnoj pojavi na višim nivoima? Na

ovom nivou, gde su ulozi mnogo veći i za privatnike i vlast, tama sprečava gotovo

svaki uvid u ‘mračnu sobu’, osim ukoliko ne izbije skandal.

Kada koruptivne radnje dovedu do javnog skandala, zrak svetla prodire u tamu. Ali

ni to nije znak da će doći svetlo. Umesto toga, nastaje opet tama, kao što će pokazati

slučaj sa kojim nas je upoznao Savet za borbu protiv korupcije. Luka Beograd

U ovom slučaju radi se o zemljištu Luke Beograd, koje se nalazi na jednoj od naj-

vrednijih lokacija u blizini centra grada Beograda. U postupku privatizacije donet je

niz odluka koje su bile dovoljno diskutabilne da bi probudile sumnju u nepoštenu

transakciju. Najpre 2005. godine, većinu deonica je za 44 milliona evra kupila luk-

semburška firma čija je vrednost sredstava dostizala zakonski minimum od 31.000

evra.4 Gotovo da se ništa nije znalo o ovoj firmi, nije bilo finansijskih izveštaja.

Ono što je, međutim, izbilo na videlo bilo je da je prodajna cena po deonici od 800

dinara bila više nego upola manja od procenjene koja je iznosila 1774 dinara. Svi

uključeni organi vlasti dali su svoj pristanak, niko nije postavljao pitanja, a najmanje

Komisija za hartije od vrednosti i Uprava za sprečavanja pranja novca (“Otkuda

novac?” - nisu pokazali interesovanje, ni podneli bilo kakav izveštaj o sumnjivoj

transakciji). Ovo preuzimanje bilo je povezano sa još jednim mutnim poslom, nai-

                                                            3 Tokom našeg istraživanja, neki od zvaničnika su govorili o ‘uličnoj korupciji’. Zaista postoji korupcija

i na uličnom nivou, ali nju ne bi trebalo mešati sa korumpiranim ponašanjem ljudi na izvršnim položajima na višim nivoima. Vratićemo se ovoj tipologiji u poglavlju o rezultatima istraživanja.

4 Sve cifre u ovom izveštaju napisane su na uobičajeni evropski način, sa zarezom za decimalne brojeve i tačkom za hiljade.

9  

me preuzimanjem lanca C-Marketa od strane firme koja je bila registrovana na istoj

adresi kao i vlasnik većine deonica Preduzeća Luka Beograd. Opet, nije bilo pitanja. Ovo nije usamljen slučaj: od početka svog postojanja, Savet za borbu protiv korupcije

redovno je pokušavao da ukaže vlastima na sumnjive slučajeve od opšteg javnog zna-

čaja. Možda se može reći da slučajevi na koje je ukazivao Savet nisu dovoljno ilustrati-

vni za krupnu korupciju ili kriminalno udruživanje interesa. Razume se da nekoliko

slučajeva ne bi trebalo proglasiti ‘ilustrativnim’, a da se ne prikupi više slučajeva za

upoređivanje. Ovde se suočavamo sa dobro poznatim problemom ‘crnih brojeva’:

koliko je drugih takvih slučajeva prošlo neprimećeno? Taj problem ne možemo ovde

rešiti. Možemo, međutim, da postavimo pitanje: koliko slučajeva bude primećeno, ali

na kraju se izgube u ‘crnim brojevima’? Ne treba mnogo da bi se to desilo – dovoljno

je da vlasti ćute. To upravo pokazuje reagovanje Vlade na izveštaje Saveta za borbu

protiv korupcije – potpuno i uporno nereagovanje. Izveštaji Saveta su jednostavno

zanemareni, što je konstatovao i Transparency International (2011.). Da stvari budu

gore, u pismu od 26. oktobra 2009., u kojem Savet podseća na prethodno prijavljene

slučajeve, direktor ogorčeno ističe da: “Mada javno tužilaštvo u Beogradu nije učinilo ništa povodom krivične prijave

koju je podnela Unija malih akcionara i povodom Izveštaja Saveta o Luci Beograd,

već je započelo postupak na osnovu krivične prijave Luke Beograd protiv Saveta za

borbu protiv korupcije.” (kurziv dodat) Ne samo da je Savet potpuno ignorisan, već je na kraju podvrgnut krivičnoj istrazi. Da

li ovo treba smatrati ‘prećutnim odgovorom’ vlasti? Naravno, bez dodatnih

informacija koje bi nam razjasnile situaciju ne možemo izvući takav zaključak.

Neophodne informacije je, međutim, teško dobiti jer svuda vlada neprozirnost koja

ostavlja pitanja bez odgovora. Zanimljivo je da ova situacija nije privukla pažnju

medija. Sumorna sudbina Saveta da razotkriva korupciju, ne dobija odgovore i na

kraju bude i sam optužen, nije skrenula pažnju istraživačkog novinarstva. Indiferent-

nost – da li je to možda pokazatelj situacije u Srbiji kada je u pitanju korupcija?

Suviše je rano da se odgovori potvrdno na ovo pitanje, ali radi se o veoma bitnom

društvenom i socijalnom faktoru na koji ćemo stalno da se osvrćemo. Drugim rečima,

skupljaćemo osnovne podatke iz mnoštva izvora i stalno postavljati pitanje – da li su

ove činjenice poznate (ili mogu biti poznate) i koga one zanimaju?

To je empirijska strana slike. Drugu stranu slike čini niz aktivnosti koje vlada pre-

duzima u sprečavanju korupcije. Postoji Nacionalna strategija za borbu protiv korup-

cije (kojoj je trebalo 5 godina da uđe u fazu implementacije), najavljena je i nova

strategija5; izmenjen je zakon, a u januaru 2010. desila se možda i najbitnija stvar –

počela je da radi Agencija za borbu protiv korupcije. Što se tiče zakonskog okvira,

                                                            5 Državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen, najavio je 30. marta 2011. da

Ministarstvo namerava da donese novu strategiju za borbu protiv korupcije, kao i Akcioni plan za primenu nove strategije.

10  

GRECO-va komisija za evaluaciju našla je da: “Nakon niza izmena i dopuna, Krivični

zakonik Srbije je u velikoj meri usklađen sa Krivično-pravnom konvencijom o korup-

ciji (ETS 173).” Komisija je imala nekoliko dodatnih preporuka, ali opšta ocena je bila

pozitivna. Isti sud je (diplomatski, ali neubedljivo) ponovljen i u Radnom dokumentu

Evropske komisije, 2011. (odeljak 1.1.5.).6

Dakle, to su ustanovljene antikorupcijske institucije i zakonodavstvo. Šta je, među-

tim, sa stvarnim postojanjem korupcije? Za Agenciju za borbu protiv korupcije, koja

ima izrazit preventivni program, bilo bi neophodno osnovno kvantitativno znanje o

tome šta treba da spreči. Ovaj osnovni preduslov nije ispunjen. Već smo spomenuli

problem ‘crnih brojeva’ (neprijavljeni slučajevi) koje moramo suprotstaviti zvaničnim

podacima pravosudnih institucija koje procesuiraju slučajeve korupcije i iskazuju

određene rezultate. Podaci o tim rezultatima zajedno predstavljaju ‘promet pravosud-

nih institucija’. On, naravno nije pokazatelj stepena korupcije u Srbiji. Možda čak nije

ni približan pokazatelj s obzirom na ‘crne brojeve’ ili na prijavljene sumnje na koje

nikad nije dat odgovor, kao što je slučaj sa Savetom za borbu protiv korupcije. Ipak,

ovaj ‘promet’ nam obezbeđuje malobrojne dostupne podatke.

Ovakav pristup možda ne baca puno svetlo na prirodu i prisutnost korupcije same

po sebi, ali ipak predstavlja značajan aspekat istraživanja u odnosu na pitanje kako

organi za sprovođenje zakona odgovaraju na korupciju. Možda bi neko rekao da je to

samo pogled spolja. Tačno, ali generalno je veoma teško ispitivati unutrašnje funkcioni-

sanje institucija: čak iako je sam istraživač insajder, mnogo toga je nevidljivo ili nepoz-

nato unutar institucija. Međutim, sistematično posmatranje spolja može da ima smisla.

Kao što poslovica kaže, ‘drvo se poznaje po plodovima’, o funkcionisanju institucija se

može (delimično) zaključivati na osnovu njihovih ‘plodova’, tj. ukupnog prometa:

onog što se vidi kao ulazni i izlazni rezultat. Radi se o istraživačkom pristupu ‘crna

kutija’, koji je dobro poznat u eksperimentalnoj psihologiji; pošto nije moguće da zavi-

rimo u ‘zatvoreni um’ koji je kao crna kutija, možemo da posmatramo korelaciju

između ulaza i izlaza i donosimo verovatne hipoteze o njegovom unutrašnjem funkci-

onisanju. Mi ćemo primeniti ovaj pristup u odnosu na srpske pravosudne institucije –

one zajedno čine našu ‘crnu kutiju’. Istražićemo da li njihov promet, tj. ulazni i izlazni

proizvod, mogu da nam kažu nešto više o tome kako organi za sprovođenje zakona

tretiraju zabeležene manifestacije korupcije. To će biti centralna okosnica našeg istraži-

vanja.

Da bismo došli do cilja našeg istraživanja, potebno je razviti metodologiju za dobi-

janje relevantnih podataka. Kad to postignemo, bilo bi šteta da se razvijeni instrumenti

i dobijena saznanja praktično ne iskoriste – na kraju, ti instrumenti za analizu i obradu

podataka mogu da budu jednako korisni kao ‘generalni instrumenti za analizu slučaje-

va’ koji mogu doprineti većoj transparentnosti. To će biti druga okosnica projekta:

                                                            6 Ove pohvale umanjuju primedbe o “više političke volje” za implementaciju mera protiv

korupcije. Ako zamenimo ovu diplomatsku frazu sa “nezainteresovanost” dobijamo jasnije tumačenje.: “I zakonodavstvo i institucije su tu, ali niko nije zainteresovan i da funkcionišu.”

11  

pretvaranje istraživačke metodologije u praktične instrumente za obradu podataka u

cilju donošenja strateških odluka i utvrđivanja prakse. Ako u našem istraživanju koris-

timo lenjir za merenje (korupcije), isti taj lenjir možemo da koristimo u praksi, tj. za

praćenje obrade slučajeva korupcije u krivično-pravnom sistemu – odnosno vođenje

evidencije koju preporučuje Evropska komisija.

Pre nego pređemo na pristup crne kutije, moramo da pogledamo okruženje, tj.

milje korupcije kako je prikazan u prethodnim studijama i analizama. Što bolje upoz-

namo okruženje, to ćemo bolje moći da sagledamo naše nalaze o slučajevima i dođe-

mo do hipoteza (ili odbacimo pretpostavke) o unutrašnjem funkcionisanju organa za

sprovođenje zakona koji su deo tog okruženja.

12  

13  

2. Ko je čini i koga to brine? Prikaz istraživanja

U našem prvom izveštaju o istraživanju korupcije u Srbiji, uporedili smo borbu protiv

korupcije u Srbiji sa Sizifovim naporima – guranje kamena uzbrdo koji se skotrlja dole

svaki put kad dodje do vrha (Van Duyne et al, 2010). Da li je ova metafora još uvek

primenljiva? Razume se, svaki prikaz društvenih i političkih procesa koji traju može da

liči na fotografiju, dok stvarnost nastavlja da teče. To isključuje mogućnost da meta-

fora o Sizifu i dalje predstavlja preovlađujući osnovni trend iznad kog se mogu

primetiti samo promene u površinskoj strukturi – kao struja i talasi na površini. Zato

polazimo od šireg pogleda i najpre analiziramo postojeće nalaze iz istraživanja i ot-

vorenih izvora. Time ćemo sagledati opservacije iz različitih uglova i steći širi vidik

koji će nam možda omogućiti da steknemo uvid i šta se dešava ispod površine.

Krećemo od šire ali možda delimično subjektivne slike koju smo stekli na osnovu

zapažanja i iskustava samih građana Srbije. Zatim ćemo preći na percepciju institucija.

U kontekstu intenziviranja antikorupcijskih mera zvaničnih organa vlasti, bilo bi

zanimljivo saznati kako građani ocenjuju ozbiljnost korupcije i u kojoj meri ljudi imaju

direktno ili indirektno iskustvo u vezi sa korupcijom. U tu svrhu možemo da

uporedimo tri izvora: projekat TNS-Medium Gallup i UNDP (2010.), Globalni ba-

rometar korupcije Transparency International (TI, 2009.) i istraživanje UNODC

(2011.) o korupciji u regionu Balkana, tj. davanju i primanju mita u iskustvu građana.

Naravno, to ćemo povezati sa našim prvim istraživanjem iz prethodne decenije.

U istraživanju TNS-Medium Gallup i UNDC, ispitano je 2.215 odraslih osoba

(starijih od 18) u tri runde u periodu od oktobra 2009. do oktobra 2010. Regioni su bili

proporcionalno zastupljeni, dok je Beograd bio posebno zastupljen sa podgrupom od

598 ispitanika. Ispitanici su anketirani lično i to na osnovu polu-struktuiranog upitnika.

U opisu projekta se ne kaže da li je to bilo ponovljeno anketiranje istog uzorka ispi-

tanika u tri navrata. Međutim, imajući u vidu nejednake brojeve u tri runde, pret-

postavljamo da se radi o tri različita uzorka i merenja. Relativne razlike u odgovorima

na većinu pitanja tokom tri runde su male, uglavnom se kreću u okviru 5 posto. Zato

ćemo uzeti prosek za ceo period.

Bitno pitanje u istraživanju je bilo da se oceni relativni značaj korupcije u odnosu

na ostale krupne probleme. U tu svrhu, od ispitanika se tražilo da navedu šta smatraju

najznačajnijim problemom u zemlji. Tabela 1 prikazuje relativnu učestalost onog što

su navodili kao najozbiljniji problem (politički, društveni ili ekonomski).

14  

Tabela 1

% najznačajnijih problema spomenutih od strane 2.215 odraslih ispitanika,

2009./2010.

Najznačajniji problem %1. Nezaposlenost 32,02. Siromaštvo 22,3

3. Niske plate 8,74. Korupcija 8,75. Nedostatak mogućnosti za mlade 8,06. Kriminal i bezbednost 6,77. Penzije 3,3

8. Odnosi sa Evropom i EU 2,39. Zdravstvo 2,010. Slabost i neefikasnost institucija 2,311. Loš obrazovni sistem 1,612. Kosovo 1,013. Privreda 0,6

Izvor: TNS-Medium Gallup/UNDP, 2011. Prosečne vrednosti iz tri runde.

Ogromna većina ispitanika je navela nezaposlenost i siromaštvo kao najznačajnije

društvene probleme, a znatno za njima slede niske plate i korupcija. Tek onda dolazi

nezaposlenost među mladima, dok je politički veoma osetljivo pitanje Kosova (vrela

tema u vreme izbora) pri samom kraju. Ako se ovi nalazi uporede sa prethodnim istra-

živanjem o kojem izveštavaju Begović et al. (2007.), izgleda da je ovo stabilan nalaz. U

Begovićevom istraživanju, procenat ispitanika koji je rangirao korupciju kao najozbilj-

niji problem bio je 11 odnosno 10 posto u ispitivanjima iz 2001. i 2006. godine. Koru-

pciju kao društveni problem ističe 10 posto ispitanika, a svega 5 posto kao lični (pitanje

postavljeno samo 2006.). I ovde, siromaštvo, nizak životni standard i nezaposlenost

ocenjuju se kao najozbiljniji problemi: 27 i 24 posto 2006. (Begović et al., 2007; 23-26).

S obzirom da se rezultat ponavlja nakon tri godine (mada meren različitim instrumen-

tima), može se zaključiti da se korupcija doživljava kao problem, ali ne kao najurgent-

niji.

Značaj korupcije bio je visočije rangiran u izveštaju UNODC iz 2011. Od 3.000

ispitanika kojima je poslat upitnik (procenat odgovora na upitnik 70 %) 18 posto je

smatralo korupciju najvažnijim problemom u zemlji. Rangiranje ostalih problema bilo

je isto – nezaposlenost (32%) i nizak životni standard (26%) bili su značajniji od koru-

pcije, što govori o osnovnom principu “prvo ždranje, onda moral” (Berthold Brecht:

“Erst das Fressen, dann die Moral”).

Iskustvo sa korupcijom može da se ispituje na različite načine – može se tražiti

odgovor o sopstvenom iskustvu (“Da li ste u prošlosti (protekloj godini) dali mito?”) ili

‘indirektnom’ iskustvu (“Da li poznajete nekoga (ukućani/rođaci) ko je dao mito?”).

Važno je kako su formulisana ova pitanja, jer ona izazivaju različite odgovore koji su

bitni za pokušaje da se izmeri ‘stvarna’ (iskustvena) korupcija u odnosu na samu per-

cepciju o njoj. Koji su bili rezultati različitih ispitivanja sa različitim metodologijama?

15  

U istraživanju Globalnog barometra korupcije, Transparency International iz 2009.

pitanje je bilo da li su oni (”ili neko iz njihovog domaćinstva”) dali mito u poslednjih

12 meseci. Dvadeset posto ispitanika je dalo potvrdan odgovor. Anketa TNS-Medium

Gallup & UNDCP takođe je postavljala pitanja o direktnom i indirektnom iskustvu:

Direktno “U poslednja tri meseca, da li ste davali mito u bilo kom obliku (pokloni ili

novac)?”

Prosečan odgovor: 14,6%

Indirektno: “Da li je neko vama blizak (srodnik ili prijatelj) davao mito u bilo kom

obliku (pokloni ili novac) u protekla tri meseca?”

Prosečan odgovor: 35% Očigledno da ljudi imaju mnogo više indirektnog nego direktnog iskustva. Većina onih

koji su odgovorili potvrdno, dali su mito samo jednom (u protekla tri meseca); 25

posto je dalo dva puta; a ostalih 12 posto tri ili više puta. U najvećem broju slučajeva

nije se radilo o iznudi, 85 posto je priznalo da je samoinicijativno ponudilo mito da bi

dobilo neku uslugu (59%) ili da bi izbeglo probleme sa institucijama. U 23 posto sluča-

jeva, radilo se o direktnom traženju mita. Tradicionalno, najviše koruptivnih interak-

cija se dešava u zdravstvu (Izveštaj Centra za antiratnu akciju, 2005.): na osnovu ovog

izveštaja, 53,6 posto dalo je mito lekaru. Zatim sledi oblast ‘svakodnevne primene

zakona’ – 22,6 posto je dalo mito policajcu. Zaista, najčešće se podmićivanje dešava

zarad sopstvene koristi: da bi se ostvarila neka ili bolja medicinska usluga ili rešile

nevolje sa policijom, uglavnom na osnovu učešća u saobraćaju (npr. (navodno) neis-

pravno parkiranje, prekoračenje brzine).

Šta govore ovi rezultati u poređenju sa onima iz istraživanja Begović et al. (2007.;

53) od pre 4 godine i izveštaja Globalnog barometra korupcije, Transparency Interna-

tional iz 2009.? U Begovićevom istraživanju, u proseku 18,3 posto ispitanika je izjavilo

da baziraju svoje odgovore na sopstvenom iskustvu, ali nije naznačen vremenski pe-

riod, kao ni šta se podrazumeva pod ‘sopstvenim iskustvom’. U ovom drugom is-

traživanju, 20 posto ispitanika je potvrdilo da je dalo mito u nekom obliku (lično ili

neko iz domaćinstva) u proteklih 12 meseci.

Ako se uzmu u obzir razlike u vremenskom periodu (tri meseca u prvom is-

traživanju i 12 meseci u drugom), izgleda verovatno da je procenat stanovništva koji je

imao direktno iskustvo sa podmićivanjem blizu 20 posto. Ispitivanje UNODC navodi

nižu cifru od 8%. Razlika potiče od različitog računanja prisutnosti pojave – broj odra-

slih sa iskustvom u podmićivanju u poslednjih 12 meseci kao procenat od onih koji su

imali makar jedan kontakt sa državnim službenicima u istom periodu (∑ iskustvo/∑

kontakti sa državnim službenicima). Sasvim realno – ako nema prilike nema ni korup-

cije. Uz ovakav pristup, podmićivanje u Srbiji bi bilo na otprilike istom nivou kao u

Crnoj Gori, nižem nego u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu, ali višem

nego u Makedoniji (slika 2).

Takođe, u ovom istraživanju, značajan deo ispitanika nisu žrtve već inicijatori da bi

dobili neku korist ili izbegli teškoće sa organima vlasti (obrnuta korist). Nažalost,

16  

spomenuti izveštaji ne sadrže unakrsno poređenje varijabli: u istraživanju TNS-UNDP,

bilo bi dobro da je uspostavljena korelacija između rangiranja problema po ozbiljnosti

i odgovora o sopstvenom iskustvu ili inicijativi. Ovako možemo samo da nagađamo o

odgovoru na pitanje da li je nisko rangiranje društvenog značaja korupcije određeno

nizom interaktivnih varijabli, ka što su, na primer: (a) direktno iskustvo sa korupcijom;

(b) iskustvo povoljnog ishoda (ili posredno saznanje o tome) i spremnost da se dâ

mito (20,7%) ili (c) odsustvo prilike za podmićivanje i stoga reagovanje uglavnom na

osnovu onoga što govore mediji. Faktori (a) i (b) mogu u interakciji da proizvedu

jedan ukupno niži rang. Isto važi i za faktor (c): udaljeni problem o kome se sluša

preko medija doživljava se kao nešto manje bitno nego sopstvena niska plata ili ne-

manje posla. Gotovo da se sam nameće zaključak: “Mnogi to čine i malo koga je briga”.

Ako je ova hipoteza tačna, onda ona nije daleko od nalaza istraživanja Datzer et al.

(2008.) o korupciji u Bosni i Hercegovini koji takođe uočavaju brojne ‘voljne grešnike’.

Percepcije i stvarnost

Zapažanja iz prethodnog odeljka imaju jedno bitno ograničenje. Ona se odnose na

mito – davanje i primanje mita. Mito je, međutim, samo deo ukupnog fenomena

korupcije: mnoge manifestacije korupcije karakterišu drugi vidovi protivpravne raz-

mene interesa i koristi. Na primer, dobijanje posla ili funkcije u zamenu za političku

podršku ili unapređenje pozicije za nekog rođaka u zamenu za ‘prijateljsku’ uslugu u

pregovorima o nekom projektu (Pesić, 2007.). Ankete obično ne obuhvataju ove ob-

like korupcije, a oni nisu ni tako lako vidljivi. Ipak, možemo s razlogom da po-

sumnjamo da oni postoje, imajući u vidu neke prateće sumnjive pojave – neefikasnost

uprave, neobjašnjive nagodbe i (spolja posmatrano) neopravdano favorizovanje,

(neodređene) optužbe u medijima, ili povremeno izbijanje skandala kada ih više nije

moguće sakriti. Svi ovi utisci i pisanje medija zajedno mogu da doprinesu percepciji

korupcije u nekoj zemlji, ma koliko ona bila neprecizna.

Različiti autori (Van Hulten, 2011.) dovode u pitanje percepciju korupcije kao vali-

dan pokazatelj za procenu njenog stvarnog prisustva. Transparency International čak

koristi percepciju korupcije kao osnovni faktor za svoje godišnje Indekse o percepciji

korupcije. Mada nije neverovatna hipoteza da postoji korelacija između percepcije i

stvarnog stepena i obima korupcije, ona može da bude manje direktna nego što se

pretpostavlja. Treba biti oprezan sa izvođenjem zaključaka o postojanju korupcije u

institucijama na osnovu generalne percepcije korupcije, bez razmatranja i suprotnih

hipoteza i objašnjavajućih okolnosti. Naročito se mora uzeti u obzir (a) stvarno

iskustvo građana sa institucijom koja se navodi u istraživanju (videti prethodni odeljak)

i (b) generalna reputacija institucije(a). Naravno da sopstveno iskustvo sa korupcijom

učvršćuje negativnu percepciju, koja onda može da se prelije i na ostale institucije,

naročito ako im je reputacija već ukaljana. Isto tako, iako se ne poseduje lično iskustvo,

17  

generalna reputacija institucija kao korumpiranih lako može da vodi ka zaključku ‘oni

su svi korumpirani’.

Dok upotreba metode percepcije ostaje predmet rapsrave, analiza percepcije

korupcije je značajna iz drugih razloga osim samo u svrhu rangiranja zemlje. Kao što

se može zaključiti iz prethodnog odeljka, indeks percepcije korupcije pokazuje i pover-

enje koje građani imaju u institucije države. Bilo da se to poverenje zasniva na širokom

spektru subjektivnih utisaka, kao i sopstvenom (povremenom) iskustvu, ono je objek-

tivna, socio-psihološka kategorija sa stvarnim posledicama. Stoga bi sledeće rezultate

trebalo posmatrati iz perspektive percepcija-realnost.

Istraživanje TNS-UNDP iz 2010. je najdetaljnije kada je reč o percepciji institucija

u Srbiji. Nakon uzimanja prosečnih vrednosti iz tri runde ispitivanja sprovedene to-

kom 12 meseci, dobijamo sliku koju daje tabela 2.

Od deset vodećih institucija sa najgorim rejtingom pola su institucije za primenu

zakona (‘Rechtsstaat’), počev od političkih partija do organa za sprovođenje zakona.

Sudije, tužioci i policija su, tim redosledom, rangirani negativno. Ako se ovome doda i

advokatura, koja je funkcionalno direktno povezana sa primenom zakona, primetno je

duboko nepoverenje prema celokupnom pravosudnom sistemu. Negativniju percep-

ciju imaju samo političke stranke i zdravstvo. Sličnu percepciju navodi i izveštaj Bego-

vić et al. (2007; 38-39), mada se redosled razlikuje. Najviši indeks percepcije korupcije

2006. godine imali su pravosuđe i vodeći državni zvaničnici – 73 i 67 %. Zdravstveni

sistem je imao 58%, iza carine i policije (65 i 62 %, isti rezultati i nakon 5 godina).

Tabela 2 U kojoj meri smatrate da su sledeći sektori

u vašoj zemlji zahvaćeni korupcijom? Sektori %

Političke stranke 76,7

Zdravstvo 73,6

Sudije 69,3

Tužioci 66,0

Advokati 67,0

Carina 65,7

Uprava 63,3

Skupština/ zakonodavstvo 63,3

Policija 62,3

Mediji 51,6

Gradska uprava 54,7

Prosveta 51,0

Privreda/privatni sektor 48,3

Međunarodna pomoć i donacije 50,3

Poreska uprava 49,0

Prosečno, druge institucije 35,2

Izvor: TNS-Medium Gallup/UNDP, 2011. Ovo su prosečni rezultati iz tri runde.

18  

Kao što je već istaknuto, moguće je da ovi rezultati odslikavaju mešavinu reputacije i

sopstvenog iskustva, ali ne jednako za sve sektore. Mnogi građani dolaze u dodir sa

lekarima i policajcima, dok su njihove interakcije sa predstavnicima pravosuđa mnogo

ređe. Uzimajući u obzir, međutim, dugotrajnu negativnu percepciju ovih profesija

tokom niza godina, može se barem govoriti o problemu dugotrajne negativne reputa-

cije. (Begović et al., 2004; poglavlje IV; Trivunovic et al., 2007; p. 21).

Takva reputacija ima ozbiljne negativne posledice čak iako ne odražava stvarni

stepen korupcije. Ona ne utiče samo na generalni stav građana prema ovim institucij-

ama. U borbi protiv korupcije, ona utiče na spremnost da se korupcija prijavi organi-

ma vlasti zbog osećanja nesigurnosti, ako ne i nepoverenja. S jedne strane, ispitanici

smatraju da krivično-pravni sistem i policija imaju ulogu u sprečavanju korupcije, ali s

druge strane, nalaze da su obe institucije suviše korumpirane (80 i 60%) da bi ostvarile

tu ulogu. Ne iznenađuje što mnogi koji se suoče sa korupcijom (pod pretpostavkom

da nisu inicijatori ili korisnici) nisu spremni i na teret prijavljivanja korupcije nadležnim

organima. Korupcija je zaista prekršaj koji se veoma retko prijavljuje: svega 14,5%

ispitanika je izjavilo da bi prijavilo organima ako bi im neko tražio mito. A šta ispitani-

ci (UNODC izveštaj o podmićivanju) koji su priznali da su dali mito kažu o neprijavlji-

vanju? Među njima, 28% smatra mito izrazom zahvalnosti, dok 20% ne bi prijavili

zbog koristi koju su imali od podmićivanja (slika 22). Jedan mali deo ne prijavljuje zato

što je to ‘uobičajena praksa’, a 35% smatra prijavljivanje policiji besmislenim: “Koga je

briga”. Percepcija stvara stvarnost koja onda učvršćuje percepciju.

Nameće se poređenje ovih odgovora i otvorenog pisma koji je uputio Savet za

borbu protiv korupcije (SBK) koje spominjemo u prethodnom poglavlju. Nije teško

zaključiti da i predsednik SBK i ispitanici (obični građani) dele isto osećanje izraženo u

naslovu ovog poglavlja : “Ko je čini i koga to brine?”

19  

3. Metoda istraživanja

“Korupcija je za nas bila interesantna tema određeno vreme, a onda smo je napustili. Jedan od razloga je što se pokazalo da niko nije st-varno zainteresovan za ono što smo radili. Agencija za borbu protiv

korupcije nas nikad nije kontaktirala. Savet za borbu protiv korup-cije nas je u početku pozivao kao posmatrače (ne govornike) na svoje

konferencije, a onda je i to prestalo. Nisam spreman da se bavim nečim što ustvari nikoga ne zanima. Političari su dolazili na naše

konferencije jer je to bila lepa prilika da se slikaju i za ‘čišćenje CV-ja’ (dobro dođemo za PR) ali ne i da nas podrže u onome što radimo.

Shvatili smo poruku.” Profesor Beogradskog univerziteta

Kao što smo istakli u uvodu, uprkos zvaničnoj politici jačanja mera protiv korupcije u

Srbiji, kada se pokušaju ‘poređati’ činjenice i cifre na logičan način, iz sumraka

prelazimo u tamu. Da bi se pronašlo dovoljno informacija, mora se baciti široka mreža

u mutno ‘jezero informacija’. Ili, manje metaforično, mora se ispitati koliko god je

moguće različitih baza podataka u nadi da će se od delića informacija sklopiti manje

više reprezentativna slika. Ti delići podrazumevaju informacije iz otvorenih izvora kao

što su mediji, naročito štampa, preko poverljivijih informacija koje se mogu dobiti od

sudova i nekih tužilaštava, do podataka Zavoda za statistiku RS.

Kao što ćemo objasniti detaljnije dalje u izveštaju, usled nedostatka bilo kakvog

centralnog informacionog punkta, potraga za ‘tačnim podacima’ o korupciji zahtevala

je da pokucamo na mnoga vrata. Kucanje na vrata univerziteta nije imalo nikakvu

svrhu – naučno istraživanje je ustvari prestalo nakon 2007. usled nedostatka

interesovanja. Kucanjem na vrata organa za primenu zakona (policija, Republičko

javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde) dobili smo

nešto više od grube statistike. Nije, međutim, moguće utvrditi pouzdanost i validnost

ovih podataka (Van Duyne, et al., 2010.), dok proste tabele o učestalosti pojavljivanja

nečega ne dozvoljavaju dalju analizu, kao na primer, unakrsno upoređivanje. Savet za

borbu protiv korupcije pokazao se kao vredan izvor, ali on ima drugog posla umesto

da deluje kao centralni informacioni punkt. Agencija za borbu protiv korupcije nije

usvojila obavezu da sistematično sakuplja osnovne podatke ili sprovodi istraživanja,

mada se u članu 66 Zakona o Agenciji predviđa takva njena uloga. Uprkos tome, nisu

pokazali interesovanje (videti citat gore).7

Ne zaustavljajući se pred tim vratima, naše istraživanje je skrenulo ka ‘terenskom

radu’ u sudovima i tužilaštvima, o čemu govorimo u sledećim odeljcima. S obzirom na

naša vremenska i kadrovska ograničenja, terensko istraživanje smo morali ograničiti na

oblast Beograda, nismo bili u mogućnosti da pokrijemo veću teritoriju. Otuda se priča

                                                            7 Ponuda Agenciji da naš istraživački tim i OEBS o svom trošku organizuju istraživanje u

vezi sa ulogom Agencije u njeno ime (‘ponuda na srebrnom tanjiru’) odbijena je bez navođenja razloga i pokazanog interesovanja.

20  

o kucanju na vrata ne odnosi na celu Srbiju, sa izuzetkom ministarstava pravde i

unutrašnjih poslova.

Želimo da istaknemo da naša zapažanja o potrazi za informacijama nisu samog

opis metodologije traženja podataka. Ona pokazuju u kojoj meri su (lokalne) vlasti ili

drugi (glavni) činioci zaista ‘zainteresovani da znaju’ ili spremni da podele svoja

saznanja – ukoliko ih uopšte imaju. U tom smislu, samo naše iskustvo ‘kucanja na

razna vrata’, o čemu govorimo u narednim odeljcima, treba posmatrati kao jedan od

ozbiljnih nalaza našeg istraživanja: kao neku vrstu ‘antropologije čuvara’ na vratima

različitih ‘mračnih soba’. Njihovi odgovori, ili još češće odsustvo odgovora, jednako

govore o njihovom osnovnom stavu prema korupciji kao i konkretne ‘činjenice i

brojke’ koje možda imaju ili bi, bolje rečeno, trebalo da imaju.

a. Otvoreni izvori: internet i mediji Osim uobičajenog proučavanja dostupne literature koja se fokusira na istraživanja

(koja su iščezla nakon 2007.) naš tim je takođe istražio i medije i web strane Narodne

skupštine i ministarstava pravde i unutrašnjih poslova.

Mediji jesu važan, ali metodološki komplikovan izvor. Njihov značaj ogleda se u

tome što bi trebalo da budu ‘uši i oči’ javnosti i u odnosu na korupciju. S obzirom da

se iz istraživanja percepcije može zaključiti da 20% stanovništva ima direktno iskustvo

sa korupcijom (podmićivanje), oko 80% mora da se oslanja na ono što se govori, tj. na

‘uši i oči’ sredstava informisanja. To je razumljivo, jer nije svakome potrebna dozvola,

lekar, ili je napravio neki saobraćajni prekršaj. Koliko su, međutim, pouzdane te ‘javne

uši i oči’? Postoje krupne sumnje u njihovu pouzdanost i u javnosti i među samim

predstavnicima medija. Ovi drugi su ukazali Agenciji za borbu protiv korupcije na:

“potrebu da se zabrani javnim vlastima... zakonom da se oglašavaju u medijima, jer se oglašavanje

smatra načinom vršenja pritiska na medije da (ne) objave nešto... (Godišnji izveštaj Agencije,

2010., str. 33/34). Ovo mišljenje je ponovljeno i u izveštaju Saveta za borbu protiv

korupcije (19. septembar 2011.), koji detaljno objašnjava koliko je netransparentno

vlasništvo nad (a onda i uticaj na) medijima. Takođe se ističe i ekonomski uticaj

državnih institucija na rad medija koji izgleda pre služe vladajućoj eliti nego građanima.

Ukoliko je ova pretpostavka tačna, treba biti oprezan sa ‘tim ušima i očima’, jer mogu

biti pristrasne i neoštre.

Ako se ima u vidu ovo upozorenje, mediji su suviše značajna institucija za

formiranje javnog mnjenja da bismo ih ignorisali, čak i ako su neobjektivni usled

uticaja ‘odozgo’. Iz tog razloga, od početka projekta (u oktobru 2010.), motrili smo na

članke u novinama o korupciji (i sličnim temama). Pokazalo se da je to veoma težak i

nedovoljno sistematičan poduhvat. Pregledanjem novina kao što je Blic možete naći

veliki broj tekstova od kojih se neki odnose na skandale među kojima su i oni slučajevi

koje je identifikovao i Savet za borbu protiv korupcije. Da bismo stekli bolji pregled,

odlučili smo da započnemo širi i sistematičniji način praćenja štampe tako što smo

21  

angažovali firmu za medijsko arhiviranje Ebart. Planirali smo da pratimo sledeće sek-

tore:

zdravstvo;

organe za sprovođenje zakona (policiju, tužilaštvo i sudove);

političke stranke,

i da pretražujemo članke po rečima ‘korupcija’ i drugim povezanim rečima u četiri

novinska lista u periodu januar – jun 2011. Na taj način smo izdvojili 500 članaka.

Prvobitno smo dobili preveliki rezultat pretraživanja – 1500 članaka, što nas je nater-

alo da napravimo izbor novinskih listova i da proverimo ‘potpunost informacija’ o

dobijenim rezultatima za ova tri sektora.

Najpre smo odlučili da smanjimo broj novina na dva - Vecernje Novosti i Politika.

Prve su vlasništvo jednog tajkuna, a druge su starije i nešto konzervativnije i manje

senzacionalističke – da li će stvarno biti različite? Savet za borbu protiv korupcije

spominje i jedan i drugi list po neograničenom oglašavanju državnih institucija. Zatim

smo morali da izostavimo organe za sprovođenje zakona: prvo istraživanje je pokazalo

da nas je traganje za rečju ‘korupcija’ i (povezanim rečima) dovelo samo do optužnica i

suđenja za korupciju, ali ne i do članaka o korumpiranom pravosuđu. Zato se naš izbor

sveo na Vecernje Novosti i Politiku u odnosu na zdravstveni i politički sektor.

Pregledali smo i web stranice ministarstava pravde, unutrašnjih poslova i Narodne

skupštine. S obzirom na značaj teme, očekivali smo da tamo nađemo brojne informa-

cije, izveštaje i druge dokumente. Na primer, odgovore političara na napise u medijima:

da li je i na koji način tužilaštvo postupilo u slučajevima koji su objavljeni u medijima,

ili su (za poslanike) poslužili kao povod za postavljanje pitanja nadležnim ministrima.

Smatrali smo da su naša očekivanja opravdana, imajući u vidu ohrabrujuće izjave Re-

publičkog javnog tužioca u njenom objašnjenju o funkcionisanju ovog tužilaštva tako

što ‘obaveštava javnost’, kao i odredbu člana 29 Zakona o javnom tužilaštvu koji predviđa

njenu dužnost da ... (4) podnosi izveštaje Narodnoj skupštini ”. Dakle, koji su to izveštaji i

da li se oni mogu naći na web stranama skupštine i ministarstva?

b. Savet za borbu protiv korupcije (SBPK) Savet je jedan od prvih koji je otvorio vrata našem timu. U njegovim prostorijama

mogli smo da proučavamo celokupan dostupni materijal.

Pošto Savet služi kao savetodavno telo za vladu, on nema nikakvu funkciju u

krivičnoj istrazi. On, međutim, skuplja dokazni materijal i vrši istragu uz pomoć svog

stručnog osoblja i savetnika (advokata, profesora). Od dopisa koje dobija svakod-

nevno od zabrinutih ili ojađenih građana, Savet izdvaja najozbiljnije pritužbe. Kada

smatra da pritužba ima dovoljno osnovnih dokaza, on dostavlja svoje mišljenje

tužilaštvu u cilju dalje krivične istrage. Savet je tako postupio u 147 slučajeva: 48 je

uputio Republičkom tužilaštvu, 7 specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, 33

okružnom tužiocu i 59 opštinskim tužilaštvima. Činjenica da su tužilaštva odgovorila

samo u 22 slučaja, naterala nas je da pogledamo malo pažljivije. Identifikovali smo

22  

brojeve predmeta za 53 slučaja. Od njih je 15 slučajeva bilo upućeno Republičkom

tužilaštvu, 1 specijalnom tužilaštvu, 7 okružnom tužilaštvu u Beogradu, a ostatak

opštinskim tužilaštvima.

U 14 slučajeva pronašli smo detaljnije opise o protivzakonitim radnjama, kao što su

neregularnosti u procesu privatizacije i preuzimanju od strane sumnjivih firmi pod

sumnjivim okolnostima (pet slučajeva), izigravanje propisa EU, pronevera i zloupotre-

ba službenog položaja.

Dakle, informacije u dokumentaciji Saveta sastoje se od pritužbi oštećenih građana

i informacija prikupljenih iz otvorenih izvora, uz dodatak zvaničnih (kopija) dokume-

nata na osnovu sopstvene istrage. Njima moramo dodati i dokaze pribavljene putem

krivične istrage. Zato smo se vratili Republičkom javnom tužilaštvu (RJT) radi dodat-

nih informacija i provere.

c. Rpubličko javno tužilaštvo

“Po mom mišljenju, prioriteti Republičkog tužilaštva Srbije u 2011. biće krivična dela korupcije u svim njenim oblicima.”

Republičko javno tužilaštvo 2011.

RJT i odeljenje za borbu protiv korupcije

Imajući u vidu gore citiranu ohrabrujuću izjavu Republičkog javnog tužioca u njenom

obraćanju javnosti, pored ranije istaknute obaveze “informisanja opšte javnosti o stanju

kriminala i razvoju događaja” i u izveštaju RJT, naš tim je kontaktirao mnoga tužilaštva i

došao da raznovrsnih i nekada neočekivanih rezultata.

Odeljenje za borbu protiv korupcije RJT u Beogradu smo smatrali bitnom institu-

cijom jer ima centralnu ulogu u praćenju procesuiranja slučajeva korupcije u lokalnim

tužilaštvima.8 Zato smo mislili da bi postavljanje pitanja ovoj instituciji bilo u skladu sa

njenom redovnom nadležnošću. Tim više smo to smatrali uputnim što smo (sasvim

slučajno) saznali za postojanje odredbe koja je deo Nacionalne strategije za borbu protiv

korupcije i Akcionog plana.

Prema ovoj odredbi, svaku odluku tužilaštva da odustane ili obustavi gonjenje u slučaju

sa ‘elementima korupcije’ moraju da ispitaju dva viša tužioca iz istog tužilaštva. Tek

nakon njihovog odobrenja, odbačeni predmet se šalje RJT koji ga zatim arhivira. Ako

ovi tužioci zaključe da nema dovoljno osnova za odbacivanje, predmet se vraća

tužiocu koji je prvobitno nameravao da ga odbaci. U slučaju žalbe, kopija prvostepene

odluke i zahtev za žalbu moraju se poslati zajedno sa drugostepenom odlukom

tužilaštva. Odeljenje za borbu protiv korupcije RJT bi, na taj način, procesuiralo ili u

najmanju ruku arhiviralo više od 2200 slučajeva između 2007. i 2009.9 Taj postupak bi

omogućio efikasno praćenje i kontrolu krivičnog gonjenja u individualnim slučajevima.

                                                            8 Republičko javno tužilaštvo, Program rada za 2010., izdavač OEBS; str. 6 i dalje. 9 Rad javnih tužilaštava u borbi protiv kriminala i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2009. (29 stranica

elektronske verzije izveštaja. Deo: Rad Odeljenja za borbu protiv korupcije). Visoki predstavnik RJT tražio je da ne otkrivamo stvarne cifre, zbog čega smo ih zaokružili.

23  

Predviđeno je da Agencija za borbu protiv korupcije prati primenu ove odredbe,

međutim ni za to nismo našli dokaze.

Što se tiče veoma bitne uloge sakupljanja informacija, ovo odeljenje verovatno nije

moglo da ne ispuni tu ulogu, ali je moglo da ne pomogne nama – tvrdili su da u svojim

prostorijama nemaju nikakve predmete.10

Nismo uspeli da dođemo ni do dodatnih informacija o slučajevima koje je SBPK

poslao RJT kao što smo napomenuli u prethodnom odeljku. S obzirom da ovi regi-

strovani slučajevi potiču iz perioda 1999. – 2007., očekivali smo da do sada postoje

neke informacije o njihovom procesuiranju od strane tužiilaštva, jer RJT ima dužnost

da prati te slučajeve. Zato smo u dva navrata tražili od odeljenja za borbu protiv

korupcije da nas obaveste o tome, emailom 31. marta i lično uručenim pismima 19.

aprila 2011. Međutim, nije bilo odgovora. Na kraju smo 19. septembra 2011. poslali

email u RJT u kome smo tražili dodatne informacije o ‘komisiji za odbacivanje

pritužbi’ (videti gore). Do danas, RJT nije odgovorilo ni na jedan od naših zahteva. U

oktobru 2011. bili smo zakazali finalni sastanak radi objašnjenja nekoliko otvorenih

pitanja, ali je i on ubrzo otkazan.

Čitajući naš izveštaj, može se lako zaključiti da od početka projekta naša saradnja

nije išla lako. Izgleda da se radi o institucionalnom problemu koji je lepo ilustrovao

dobronamerni visoko kotirani službenik tužilaštva koji je u januaru 2010. morao da

nam uruči zakasneli (i ne od pomoći) odgovor na prvom sastanku Koordinacionog

odbora rekavši: “Ja sam samo poštar”, objasnio je, doduše najbolje plaćeni poštar u celoj

Srbiji.

Izgleda da statistički podaci koje je sakupilo RJT i poslalo Ministarstvu pravde i

koji su objavljeni u izveštajima ovog ministarstva nisu pouzdani u svrhu analize. (Mi

smo ih pregledali i komentarisali i u našem prvom projektu.) Kao što smo primetili u

jednom od osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu, (državni) statistički podaci izvode

se iz cifara koje se ručno unose u velike formulare u lokalnim tužilaštvima.

Pouzdanost i validnost takvog ručnog rada može se proveriti jedino ručnim

poređenjem.11 Odlučili smo da to ne činimo, s razlogom. Zbog svega toga, čini se da

smo stekli samo delimičan direktan uvid u osnovne podatke. S obzirom na način rada,

normalno je da postoji ozbiljno neslaganje sa drugim bazama podataka, kao što smo

već pokazali (Van Duyne et al., 2010.).

Ostalo nam je nepoznato da li RJT ima druge informacije pomoću kojih vrši svoju

funkciju praćenja procesuiranja slučajeva korupcije od strane tužilaštava u zemlji.

                                                            10 U našem prethodnom istraživačkom projektu (Van Duyne et al., 2010.), ustvari smo tražili

iste informacije. Nakon prvog odgovora da nemaju predmete, neočekivano smo dobili nekoliko njih. Zatim smo dobili ceo niz nesređenih izveštaja ‘ sa terena’ za 2007. i 2008., nakon čega je protok informacija ponovo prekinut.

11 Tokom posete Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, pokazali su nam jednu elektronsku bazu podataka. U njoj je bilo moguće pretraživati krivična dela i osumnjičene, ali nije bila podešena za analitičke svrhe. Konverzija matrice bi mogla učiniti mnoge rubrike ‘nečitljivim’.

24  

Kako se ta funkcija može vršiti sa ovakvim podacima teško je reći – nema pisanih

dokaza koji bi potvrđivali ispunjenje ovog zadataka.

Više tužilaštvo

Naš tim se obratio i Višem tužilaštvu u Beogradu. Nakon žustrog i obećavajućeg

početka, komunikacija je vremenom iščezla, naš tim nije dobio priliku da istraži njihov

arhiv.

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal

Projektni tim se takođe obratio Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal koje takođe

procesuira slučajeve krupne korupcije. Naišli smo na dobar prijem i potpunu saradnju:

sve optužnice (26) su stavljene na uvid našim istraživačima. Ove optužnice obuhvataju

period od 1995. do 2009. godine.

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu

Našem timu je bio omogućen pristup i Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Tu su nam

predstavili detaljne statističke analize koje prikazuju malobrojne slučajeve zloupotrebe

službenog položaja i primanja mita. Prilog II obuhvata i ove podatke. S obzirom da je

broj optužnica bio preveliki da bi se analizirale za vreme koje nam je bilo na

raspolaganju, razmišljali smo o analiziranju (struktuiranog) uzorka. Međutim, pokazalo

se da je to bilo suviše idealistički. Umesto toga, dobili smo 31 optužnicu – 15 iz trećeg,

13 iz prvog, 1 iz drugog opštinskog tužilaštva, 1 iz okružnog i 1 od ‘nepoznatog’

tužilaštva, koju smo odbacili.

d. Sudovi Sudovi u Beogradu su bili podjednako kooperativni, ali je rezultat bio mešovit. U

Apelacionom sudu imali smo srdačnu podršku predsednika, ali je pristup njihovoj

arhivi podrazumevao jedan zastareo sistem pretraživanja koji ne dozvoljava potragu za

presudama po žalbi za pojedinačna krivična dela. Zato nismo mogli da nađemo dela

korupcije, osim da pretražujemo ručno.

Prvi osnovni sud u Beogradu bio je spreman za saradnju i uručio nam 52

prvostepene presude iz 2010./2011. od kojih smo odabrali 26, prema učestalosti

određene vrste dela u celom skupu.

Obratili smo se i Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Dobili smo odgovor da

nema presuda za dela korupcije u njihovim opštinama: Mladenovac, Lazarevac i Ob-

renovac. Ovo je bilo zanimljivo, jer smo iz baze podataka Zavoda za statistiku izvukli

109 slučajeva sa registracionim brojem, krivičnim delom I ostalim detaljima. Ova lista

je poslata sudu, ali nije bilo odgovora.

Viši sud u Beogradu omogućio je našim istraživačima pristup presudama u sluča-

jevima zavedenim kao ‘zloupotreba službenog položaja’. Od trinaest presuda, među-

tim, samo pet se moglo okvalifikovati kao korupcija. Ostali slučajevi su obuhvatali

25  

rukom pisane pritužbe (koje su odbačene), prekinute istrage i predmete koji su bili više

parnična nego krivična materija.

e. Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) Takođe smo imali punu saradnju i sa ZSRS koji nam je stavio na uvid svoje neobrađene

baze podataka u Excell-u za period 2007.-2009. To nam je omogućilo da konvertu-

jemo ove baze podataka u statističke baze SPSS radi detaljne analize. Iz ove baze od-

abrani su podaci za okružne i opštinske sudove i tužilaštva, ali samo za optužbe protiv

poznatih lica. Iz analize je izostavljen specijalni sud i tužilaštvo za organizovani kriminal,

kao i vojni sudovi. Zbog te činjenice, mogu se dobiti nešto drugačije ukupne vrednosti

nego što se mogu naći u Statističkom godišnjem izveštaju i ostalim publikacijama

ZSRS. Kombinacija varijabli takođe može dovesti do promenljivih ‘nedostajućih vred-

nosti’.

Baza podataka za tužilaštva i baza podataka za sudove odvojeno su obrađene – one

se zasnivaju na dva različita obrasca koji ne dozvoljavaju spajanje u jednu bazu, s obzi-

rom da se, izgleda, identifikacioni brojevi i varijable razlikuju.

Jedno od ozbiljnih ograničenja bio je relativno mali broj slučajeva u periodu od 3

godine i to za 25 okružnih sudova, plus opštinski sudovi u svakom okrugu. To je

dovelo da velikog broja tabela sa praznim ili jedva popunjenim poljima što je

otežavalo iole smislenu kvantitativnu analizu. Zato smo opštinske i okružne sudove

spojili u 25 sudskih područja pod imenom okružnog suda. Čak i na ovaj način, neki

preseci za tri godine u odnosu na razne varijable dali su isuviše niske cifre, što nas je

upozoravalo na malu učestalost slučajeva.

Relevantna krivična dela sadržana su u članovima 359-369 poglavlja “Krivična dela

protiv službene dužnosti”. Mada je varijabla ‘krivično delo’ takođe sadržala varijante sa

kombinacijama glavnih članova, te varijante nisu uključene u analizu, usled male

učestalosti takvih slučajeva.

f. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova Pristup policiji pokazao se kao težak, dugotrajan i mukotrpan put. Ubrzo nakon po-

četka projekta, menadžer projekta je počeo da traži pristup različitim izvorima infor-

macija, između njih i policiji, što je podrazumevalo dozvolu Ministarstva unutrašnjih

poslova. (MUP). Dok smo lagano napredovali u slučaju drugih organa, sa polici-

jom/ministarstvom nije uopšte bilo napretka – na naše dopise nije bilo odgovora.

Nakon našeg raspitivanja, rečeno nam je da pismo nije ni stiglo: “Molimo vas pošaljite

drugo, ali faksom.” A onda, ili faks nije radio ili se pismo nekako izgubilo. Na drugom

sastanku Koordinacionog odbora, pokazali su nam izveštaj sa novom policijskom

statistikom za korupciju. Izveštaj, je međutim, bio poverljiv. Da li je to ono što smo

tražili? Naš tim je ponovo pisao, ali ovog puta smo lično uručili pismo na adresu MUP.

Nakon toga samo dobili odgovor nekog zvaničnika, ali ne na pismo – tražio je da

ponovo podnesemo zahtev, i to u ime organizacije domaćina (Viktimološko društvo

26  

Srbije) i sa dokazom napismeno da nas podržava Ambasada Holandije. MUP

očigledno nije imao poverenja u ovaj istraživački projekat. Uslov koji je postavio MUP

pokrenuo je prepisku koju je karakterisala pažljiva diplomatska intoniranost. Na kraju,

naš zahtev za dobijanje informacija i saradnju, plus pismo podrške od strane Am-

basade, ponovo je poslato MUP, u pismenoj formi i dostavljeno lično. Ovog puta, iz

poznatih razloga, sa pismenom potvrdom o dostavi. U pogledu angažovane radne

snage, sve to je učinilo ovo pismo od pola strane verovatno jednom od najskupljih

pošiljki koja je ikada isporučena na Balkanu.

Da li je rezultat bio vredan truda? Da sada diplomatski ostavimo odgovor po strani,

dovoljno je reći da smo na kraju dobili 5 stranica iz poverljivog izveštaja sa nekoliko

grubih tabela u vezi sa prijavljivanjem policiji dela “sa elementom korupcije”. Osim

što je koristan u interne svrhe, za sticanje uvida u to kako počinje procesuiranje ovih

slučajeva na nivou policije, dobijeni materijal se pokazao kao neodgovarajući.

Da bismo primenili osnovno istraživačko načelo ‘doći do najnižeg mogućeg nivoa

podataka’, odnosno početnog neobrađenog unosa, morali smo nanovo da se obratimo

MUP, i to smo i učinili. Ovog puta smo pozvani na veoma informativan sastanak o

statistici i metodologiji. Pokazali su nam nove statističke obrasce, osoblje nam je ob-

jasnilo svoje baze podataka – zvane KDU – i na poklon nam dalo odštampani prime-

rak sa svim varijablama. Ova baza podataka ima mogućnost da se konvertuje u

analitičku bazu. S obzirom na vremensko ograničenje, nismo razmišljali o upućivanju

novog zahteva za istraživanje baze podataka.

g. Ostale institucije Sa pretpostavkom da poznavanje situacije sa korupcijom treba da bude svojstveno i

ostalim institucijama, naš tim se obratio i Državnoj revizorskoj ustanovi, Upravi za

javne nabavke, Agenciji za borbu protiv korupcije, Odboru za informacije od javnog

značaja i Upravi carina.

Carina se pokazala spremna za saradnju. Međutim, broj ove vrste prekršaja činio se

suviše malim za kvantitativnu analizu: u periodu 2008. - 2010. otkriveno je 12 sluča-

jeva, od kojih je 9 procesuirano. Da li je ovo ubedljiv broj (možda najniži u Evropi,

kad se izuzme Finska) teško je oceniti bez dublje analize.

Budući da su i predstavnici Poreske uprave prisustvovali prvom sastanku na po-

četku našeg projekta, i iskazali svoje interesovanje, obratili smo se i Poreskoj upravi za

saradnju. Oni su međutim, odbili.

U slučaju Državne revizorske ustanove, izgleda da smo poranili: ova ustanova nije

dovoljno dugo funkcionisala da bi imala relevantne slučajeve. Poverenik za informacije

od javnog značaja bio je spreman za saradnju, ali je istakao da nema slučajeve korup-

cije u svojoj dokumentaciji.

Imajući u vidu percepciju javnosti da su nabavke veoma pogođene korupcijom,

nadali smo se da ćemo dobiti dovoljno informacija u Upravi za javne nabavke. Ipak,

nakon prvog razgovora, ova institucija je izbegla dalju komunikaciju.

27  

Komunikacija sa Agencijom za borbu protiv korupcije bila je učestalija i otvorenija,

ali isključivo na našu inicijativu. Međutim, pregled “glavnih rezultata” koji se navode u

godišnjem izveštaju Agencije za 2010. nije se pokazao veoma informativnim kao uvid

u osnovni fenomen korupcije. “Glavni rezultati” sumiraju veliki dijapazon aktivnosti,

ali ne saopštavaju ono što bi trebalo da bude polazna linija svake strategije: poznavanje

stanja korupcije u početnom trenutku kao nulti stepen za merenje daljeg učinka.

Institucije koje bi mogle da pruže takav uvid mogle bi da budu naučne ustanove ili

univerzitet. U uvodu smo spomenuli Transparency International Srbija. Delujući kao

jedan bitan ‘barometar’ ̶ ali uz mnogo ograda ̶ oni ne pokrivaju pitanja bitna za naše

istraživanje. Dalje pretraživanje naučne literature pokazalo je da, kao što smo već is-

takli, nakon 2007. univerzitet nije objavljivao nikakva istraživanja. Ovo je bio loš znak:

očigledno da znanje o korupciji za naučne ustanove nije ‘roba koja ima prođu’, a gde

nema novca za istraživanje nema ni interesovanja. Ni ranije spomenuta zvanična

dužnost Agencije za borbu protiv korupcije da unapređuje istraživanje o korupciji, kao

što predviđa član 66 Zakona o Agenciji, nije doprinela da se nadomesti ovaj nedosta-

tak. U godišnjemi izveštaju Agencije za 2010. ističe se neodređena namera: “sarađivaće

sa naučnim ustanovama”, ali do sada nije bilo primetne inicijative ili interesovanja. Kao

što ilustruje citat na početku ovog poglavlja, srpski naučni radnici su dali slične opser-

vacije. Oni su izrazili duboko razočarenje zbog nezainteresovanosti vlasti: “Korupcija

nije više vrela tema za moje studente, nije ih briga.”

Već smo čuli ovaj komentar kao jedan od razloga za neprijavljivanje korupcije

policiji i zaključili prethodno poglavlje sa: “Mnogi je čine, ali malo koga to brine”.

Pojavljuje se prvi generalni zaključak.

Sa metodološke tačke gledišta, logična posledica navodne nezainteresovanosti jeste

sveprisutna oskudnost pouzdanih baza podataka i nepostojanost komunikacije. Ova

metodološka zapažanja sama po sebi čine značajan polazni nalaz.

28  

29  

4. Nalazi: “Drvo se poznaje po plodovima”

Kao što smo izložili u prethodnim poglavljima, jasno je da svaka analiza veoma neu-

hvatljivog fenomena korupcije mora da se snabde informacijama iz više izvora. Već

smo napomenuli da nijedan od raspoloživih izvora nije besprekoran ili prebogat. To bi

moglo da znači da jedan izvor treba da nadokandi nedostatke nekog drugog, nekada

veoma bliskog, pa čak i tada, oba izvora mogu da daju veoma fragmentarnu sliku, čiju

verovatnoću opet treba proveriti iz nekog sledećeg izvora. Dešava se da neki navodno

veoma koristan izvor na kraju ispadne veoma oskudan. Da li je to nalaz sam po sebi?

Da, s obzirom na stalno isticanje visokog prioriteta nekog pitanja, prazan ili oskudan

izvor mnogo govori o iskrenosti takve tvrdnje. Isto važi i za izvor koji se zatvorio i

postao nema ‘crna kutija’ kao što smo opisali u prethodnom poglavlju o metodologiji.

Istraživač mora da zabeleži ovakav nalaz kao nedvosmislenu i veoma ozbiljnu činjeni-

cu koja govori o nekom ponašanju. Zatim mora da protumači taj nalaz o ‘crnoj kutiji’

u svetlu drugih rezultata da bi procenio ili pretpostavio šta može biti unutar kutije. U

tom smislu, neki elementi izneti u poglavlju o metodologiji mogu se uzeti i kao

nesumnjivi rezultati istraživanja.

Uzevši sve to u obzir, ovakvi nalazi nas vode dalje od puke spekulacije. Uporedi-

ćemo različite nalaze, uključujući i onaj o ‘crnoj kutiji’ i protivstaviti moguće hipoteze:

hipotezu o tradicionalnoj birokratskoj nepristupačnosti i hipotezu o zatvorenosti (u

slučaju korupcije) za znatiželjne oči posmatrača (što istraživači po definiciji jesu).

Između te dve, možda možemo da razmotrimo i alternativnu hipotezu o ‘indiferent-

nosti institucija’ koja sama po sebi može da bude proizvod usađenog izbegavanja tran-

sparentnosti, ili bazičnog korumpiranog stava.

Iz tih razloga, ovo poglavlje će biti više od samog prikaza brojki i suvoparne statis-

tike: ono govori i o odnosu između prikupljenih empirijskih ‘plodova’, uslova u kojima

su ti plodovi ubrani i hipotetičkog drveta koje se ne može videti, ali koje raspoznajemo

po ‘plodovima’. Na kraju krajeva, sve što imamo su samo ovi (empirijski) plodovi koje

su nam razne institucije dozvolile da uberemo. Na osnovu njih moramo opisati ‘drvo’

korupcije i mere koje se preduzimaju. Naravno, nisu svi plodovi tako brižno čuvani.

Oni koji su u javnom domenu, jednostavno se pokazuju u medijima ili na internetu i

dostupni su svim građanima.

30  

I. Otvoreni izvori: web stranice institucija i mediji a. Web stranice Imajući u vidu ohrabrujuću izjavu Republičkog javnog tužilaštva o ’informisanju javnosti’,

kao i to da to tužilaštvo ’ima obavezu da ... (4) podnosti izveštaje Narodnoj skupštini “, pret-

ražili smo web stranice ministarstava kao i Narodne skupštine. Za pretraživanje smo

koristili reč ‘korupcija’ i sve povezane reči da bismo našli izveštaje, izjave ili pitanja

ovih ministarstava i Skupštine koja se tiču korupcije. Pretraživali smo i na stranici na

engleskom i onoj na srpskom.

Naša potraga nije urodila plodom. Na web stranici Skupštine našli smo samo tri

dokumenta u kojima se pojavila reč ‘korupcija’ i ‘zloupotreba’ i to: deklaracija o “Tre-

nutnoj situaciji na Kosovu” (31. jul 2011.), Beogradska deklaracija (10. jul 2011.) i

“Rezolucija o suzbijanju trgovine ljudskim organima”. Kombinacija “korupcija i pitan-

ja” (od strane poslanika) nije dala nikakve rezultate. Izgleda da niko nije postavljao

pitanja u vezi sa korupcijom, niti su ministarstva slala neke izveštaje na ovu temu.

Kao što Transparency International ističe (2011, str. 2) “o radu Narodne skupštine

dostupan je veliki broj informacija, ali ne uvek na najbolji mogući način.” Shvatili smo da možda

naš ‘pretraživač’ ne radi dovoljno temeljno. Zato smo se obratili predsedniku Odbora

za pravosuđe i upravu (1. 11. 2011.), sa zahtevom da nas obaveste o skupštinskim

dokumentima ili izveštajima od Ministarstva pravde ili Republičkog javnog tužilaštva

ili pitanjima koje je Skupština uputila nadležnim ministarstvima i odgovorima koje su

dobili u vezi sa korupcijom. Da bismo osigurali da budemo obavešteni s obe strane,

poslali smo sličan zahtev i Ministarstvu pravde (26. oktobar, 2011.) budući da je min-

istarka pravde postavljena za koordinatorku svih državnih organa u borbi protiv

korupcije.

U vreme kada smo završavali ovaj izveštaj, još uvek nismo bili dobili nikakav

odgovor. S obzirom da nije bilo rezultata, morali smo da pretpostavimo da bismo

interesovanje za ovu temu možda mogli naći drugde ili da i ne postoji: “Biti znači biti

primećen” (Esse est percipi).

b. Mediji Pretraživanje sredstava javnog informisanja je nešto više od popisivanja broja članaka

na neku temu. Isticanje samih podataka o učestalosti pojavljivanja članaka imalo bi

smisla samo ako se razmatra značaj te teme. Ili, tačnije, percepcija značaja jer nemamo

nikakav aršin kojim bismo izmerili značaj. U prethodnom poglavlju (poglavlje 2), vi-

deli smo da je samo mali procenat anketiranih građana Srbije naveo korupciju kao

najbitniji problem u zemlji, čak iako procenti zavise u mnogome od vrste istraživanja.

Već smo istakli da se ti podaci na poklapaju sa podacima o sopstvenom direktnom

(14,7%) ili indirektnom (35%) iskustvu. U kakvoj je korelaciji percepcija o umerenom

značaju korupcije sa mogućim ‘oblikovanjem percepcije’ od strane medija? Da li su i

mediji umereni u oceni ozbiljnosti ovog pitanja? Ne tako što će doslovce reći da stanje

31  

‘nije tako loše’ (što je politički nekorektno), već s obzirom na način na koji govore ili

pišu o korupciji.

Drugo pitanje je kako građani ocenjuju korumpiranost različitih društvenih sektora.

Tabela 2 je pokazala da su sledeći sektori najvisočije rangirani: političke stranke (77%),

zdravstvo (74%) i organi za sprovođenje zakona (67% u proseku). Da li se ovo od-

slikava i u medijima?

U slučaju organa za sprovođenje zakona, izveštavanje o korumpiranim sudijama,

tužiocima i njihovim zamenicima pojavljuje se toliko retko da smo morali da zanema-

rimo ovaj element. Ne znači da potraga za rečima “sudovi/sudija/tužilac” u kombi-

naciji sa korupcija/zloupotreba nije donela rezultate, ali to je bilo svega nešto informa-

cija o procesuiranju slučajeva, a ne o korumpiranim sudijama i tužiocima. Ovi rezultati

nam nisu ulili mnogo nade, pa smo smatrali da ne bi bilo svrsishodno pretraživati i za

prethodne godine. Našu odluku je potvrdila i tekuća statistička analiza koja pokazuje

da se sudije i tužioci retko krivično gone, a još ređe osuđuju. Reklo bi se da nema for-

miranja ili podgrevanja javnog mnjenja od strane štampe. Kako je došlo do ove oči-

gledne istrajne loše percepcije pravosuđa u javnosti je izgleda pitanje kojim treba da se

pozabavi Ministarstvo pravde.

Od preostala dva sektora, političike stranke imaju najviši rejting po kriterijumu

korupcije. Koliko je pažnje psovećeno ovome na osnovu uzorka posmatranja u prvih

pet meseci ove godine? U Večernjim novostima pronašli smo 13 članaka, a u Politici 10,

koji su svi bili uopšteni, osim jednog intervjua sa ministarkom pravde. Spojili smo tri

para članaka: jedan koji je bio odgovor na prethodni (Politika, 12. maj i 20. maj 2011.),

dva članka koja su se odnosila na istu temu (finansiranje stranaka: Politika, 28. januar i

4. februar 2011.), dva članka o istom okruglom stolu “Kako se boriti protiv korupcije

(Politika, 18. februar i 21. februar 2011.), koji citiraju svečana obećanja ministarke

pravde, predsednice Agencije za borbu protiv korupcije i drugih visokih znvaničnika.

Našli smo tri najave generalnih mera (Večernje novosti: 4. april, 10. maj i 23. maj 2011.):

o posebnoj nadležnosti Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal (koja je počela

od 1. januara 2010. – godinu dana ‘bajata vest’), i vest da je ministarka pravde postala

koordinator za borbu protiv korupcije, mada nije jasno šta bi to trebalo da znači u

pogledu veoma netransparentne situacije sa informacijama.12

Dakle, što se tiče političkih stranaka i njihove povezanosti sa korupcijom, nije bilo

članaka o političarima i strankama ili Narodnoj skupštini, osim finansiranja stranaka i

jednog napisa o ‘blanko ostavci’. Zapravo, pod veoma blještavim naslovima tipa:

“Pošast korupcije”, “Mito puni džepove” ili “Korupcija razara same temelje države”

sadržaj je bio veoma uopšten i bledunjav. Taj utisak koji nas je pratio tokom trajanja

celog projekta, najbolje izražava naslov jednog članka u Politici (5. maj 2011.): “Toliko

buke, a mrtva tišina”.

                                                            12 Kao što ćemo pokazati u odeljku o statistici, organi za sprovođenje zakona se u slučaju

korupcije funkcionišu pre kao neuređene kutije nego kao koherentan system. Zato se možemo zapitati šta znači ova najava: ministar kao državni koordinator slučajnih procesa.

32  

Potraga za spominjanjem zdravstvenog sektora u vezi sa korupcijom dala je veći broj

rezultata: 42 of kojih 26 u Politici i 16 u Vecernjim novostima. Četiri su bila opšte prirode,

koje smo već uvrstili gore pod temu ‘politika’. Osam članaka se odnosilo na delimično

povezane slučajeve vezane za nekoliko hirurga koji su uhapšeni i pod istragom zbog

primanja mita (četiri Politika i četiri Večernje Novosti, april i februar 2011.: šest članaka

se odnosilo na istog hirurga). Sveukupno, 15 članaka se ticalo aktivnosti organa za

sprovođenje zakona u ovom sektoru: hapšenja, istrage i osude. U odnosu na pojedina-

čne slučajeve primanja mita, Večernje novosti su istraživale neke druge slučajeve uzima-

nja mita od strane hirurga, i dva slučaja prevare sa penzijama (25. januar 2011.) koji su

demonstrirali zaista visok stepen upornosti aktera.

Od ostalih članaka 12 je bilo uopštenog karaktera, mada su članci vezani za ovu

temu takođe razmatrali i opšte aspekte vezane za nedostatak integriteta u zdravstve-

nom sistemu. Drugi članci su spominjali dve NVO, ‘Pravo na zdravlje’ i ‘Lekari protiv

korupcije’, zahtevajući (u otvorenom pismu Ministarstvu zdravlja) istragu o listama

čekanja (bolesni od kancera), aferi o citostaticima, rekonstrukciji domova zdravlja,

sprezi između hitne pomoći i pogrebnih preduzeća, kao i nameštanje sa listom čekanja

za zračenje na Institutu za onkologiju. Izjava ministra zdravlja može se naći u tri član-

ka, dok ministar unutrašnjih poslova u članku od 5. marta 2011. (Politika) ističe da je

preko 3.800 lica osumnjičeno za korupciju, pre svega u zdravstvu i prosveti. Zvuči kao

ogromna cifra, mada veoma neprecizna. Da li to znači da su javna tužilaštva zasuta

prilivom korupcijskih slučajeva? To bi bio stvarni prekid sa trendom iz perioda 2007.-

2009. o čemu ćemo govoriti u sledećem odeljku.

Prikaz situacije sa korupcijom od strane medija u zdravstvenom sektoru u ova dva

odabrana novinska lista stvara živu sliku koja se zasluženo može nazvati ‘oči i uši’.

Naravno, moramo se uzdržati od neke čvršće generalizacije: u tu svrhu morali bismo

obuhvatiti veći skup sredstava javnog informisanja, kao i duži vremenski period.

Naročito bi bilo dragoceno praćenje tokom dužeg vremenskog perioda da bi se upo-

redio intenzitet izveštavanja medija sa aktivnostima organa za sprovođenje zakona.

Pod pretpostavkom da bi i jedno i drugo bilo isto, imali bismo rezultat koji smo dobili

u drugim oblastima – nereagovanje nadležnih organa, kao što će se videti u sledećem

odeljku.

II. Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) Kao što smo se uverili i tokom prve faze našeg istraživanja o korupciji (2008.-2009.),

osoblju ZSRS nije trebalo mnogo objašnjenja o značaju detaljne analize podataka i o

kvantitativnim ciljevima i implikacijama našeg istraživačkog projekta. Na naš nezvani-

čan zahtev i bez gubljenja vremena na formalnosti, ZSRS nam je stavio na raspolaga-

nje kompletne baze podataka u Excel-u sa digitalnom konverzijom sadržaja njihove

baze podataka. Ona se sastoji od obrazaca koje šalju tužilaštva (SK-1) i sudovi (SK-2),

o čemu ćemo kasnije. Za period 2007.-2009. dobili smo tri baze podataka za tužilaštva

33  

i tri za sudove. Kako je prethodno napomenuto, ove dve vrste baza podataka morale

su da se obrađuju zasebno usled različitih identifikacionih brojeva i sadržaja varijabli.

Nema dostupnih statističkih podataka za apelacioni sud. Ne znači da nema slučaje-

va žalbi, već ih postupak evidencije čini nevidljivim. Razlog je taj što se koriste papirni

obrasci. Nakon završetka žalbenog postupka, Apelacioni sud vraća predmete prvoste-

penim sudovima koji onda šalju obrazac u ZSRS. Obrazac koji je u upotrebi, međutim,

ne sadrži rubriku za žalbu, što dovodi do toga da statistički gledano, žalba ostaje

nevidljiva.13

Dokumenti u Excel-u iz tužilaštava i sudova konvertuju se u datoteke u SPSS.

SPSS je široko korišćeno sredstvo za statističku analizu, koje ima jedan nedostatak:

ono što SPSS ne može da ‘pročita’, ne može ni da obradi. Srećom, svi neobrađeni

podaci mogu da se čitaju bez problema, sa izuzetkom ‘varijable vremena’: ‘dan-mesec-

godina’. Od datoteka iz tužilaštva nije bilo moguće konvertovati nijednu, dok je za

sudove konvertovano 113.

Počećemo sa kratkim putovanjem duž horizonta da bismo prikazali dosadašnji

ukupan priliv predmeta, zatim ćemo najpre objasniti prvu fazu obrade predmeta: priliv

u tužilaštvu i analizirati ‘ko je šta prijavio’ i kakav je ishod odlučivanja u tužilaštvu.

Nakon toga ćemo sa šire perspektive preći na detaljniji prikaz gde ćemo razložiti celu

bazu podataka, uglavnom prema teritoriji suda (= zajedno okružni sud plus pripadajuće opšti-

ne zbog malobrojne pojave slučajeva u većini opština). 14 Nakon početne diferencijacije po

godini, morali smo ponovo da spojimo tri godine 2007.-2009., usled nedostatka sluča-

jeva u detaljnijim prikazima.

Kao prilog ovog izveštaja dati su obrasci za tužilaštva i sudove.

a. Vremenski trend: ukupan priliv slučajeva ‘zloupotrebe službenog

položaja’

Radi što generalnijeg prikaza, bitno je sagledati što duži period u odnosu na ‘slučajeve

zloupotrebe službenog položaja’ da bi se utvrdio vremenski trend. Iz godišnjeg statis-

tičkog izveštaja ZSRS o prijavljenim slučajevima, uzeli smo broj optužnica i presuda,

koji je predstavljen apsolutnim ciframa i kao procenat of ukupnog broja krivičnih dela

ove kategorije. Relevantni vremenski period je od 1998. do 2009., a prikazan je u tabeli

3 i slici 1.

                                                            13 Ministarstvo pravde možda ima statistiku o žalbama, ali nam je to nepoznato. 14 Spojili smo okružne (više) sudove i opštinske sudove prema teritoriji (koju pokriva okružni

sud). Razdvajanje ove dve kategorije bi rezultiralo veoma malim brojem slučajeva ili čak potpunim odsustvom na okružnom nivou za neke godine.

34  

Tabela 3 Krivična dela protiv službenog položaja: počinioci, optužnice i presude

1998. - 2009. Počinioci %

Godina prjavljen optuženo osuđeno optuženo/prijavljeno

osuđeno/optuženo

osuđeno/ prijavljeno

1998. 4.303 1.860 1.242 43 67 29 1999. 3.169 1.566 1.133 49 72 36 2000. 3.312 1.583 1.101 48 70 33 2001. 4.640 1.473 983 32 67 21 2002. 5.312 1.553 1.031 29 66 21 2003. 5.535 1.566 1.038 28 66 19 2004. 5.356 1.796 1.170 33 65 22 2005. 5.253 1.839 1.126 35 61 21 2006. 4.343 1.896 1.147 44 60 26 2007. 4.244 1.564 994 37 64 23 2008. 4.114 1.661 1.079 38 58 22 2009. 3.980 1.833 878 46 48 22

Prosečno 4.463 1.683 1.076 37 64 24 Izvor: Statistički godišnji izveštaj

Slika 1

Trendovi u prijavljivanju, optuživanju i osuđivanju za dela protiv službenog položaja

Crimes against official duty

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Crime reported(perpetrators)

Charged byprosecution(perpretrators)

Convicted(perpretrators)

Tabela 3 i slika 1 pokazuju jasan porast između 2000. i 2003., nakon čega dolazi do

opadanja koje se stabilizuje u poslednje tri godine. Ovaj trend ne odražava i broj optu-

žnica i osuđujućih presuda, gde je linija prilično ravna. Nešto više o reakciji organa za

sprovođenje zakona (RJT i sudovi) reći ćemo u sledećim odeljcima. U izveštaju Van

Duyne et al. (2010.) znatno prijavljivanje na početku i nakon toga opadanje, objasnili

smo početnom spremnošću građana da prijave, nakon čega dolazi do sve veće nerado-

sti koja je izazvana ‘mlakom‘ reakcijom nadležnih organa, koja svedoči o neosetljivom

državnom aparatu. ‘Crna kutija’ pravosuđa izgleda da se ne pokreće i ne reaguje bilo

da su u pitanju javni ili drugi društveni faktori. Takav stav je verovatno povezan sa

35  

odgovorom anketiranih lica koji navodimo na kraju poglavlja 2: 35% je smatralo prija-

vljivanje policiji besmislenim: “Koga je to briga?”

b. Republičko javno tužilaštvo

b1. Priliv predmeta po tužilaštvima Naravno da se priliv slučajeva zloupotrebe službenog položaja mora dovesti u vezu sa

ukupnim brojem registrovanih počinilaca svih vrsta krivičnih dela. U vreme našeg

istraživanja, ovi osnovni podaci o ukupnom broju krivičnih dela bili su dustupni samo

za period 2006. - 2009. godina. Poređenje ova dva parametra otkrilo je stabilan obra-

zac: odnos dela korupcije i ukupnog broja poznatih krivičnih dela kreće se od 6,8% u

2006. do 6,1% u 2009. Međutim, ispod ovog generalnog trenda, mogu se primetiti

velike razlike između sudskih okruga: pri dnu lestvice su Pančevo (2,8%), Subotica

(2,9%), Zrenjanin (3%) i Beograd (3,5%). Pri vrhu nalaze se Vranje (11,4%), Leskovac

(10,6%) i Požarevac (10,5%).

Ovo je prosečan prikaz za nekoliko godina. Posmatrajući razlike između godina i

sudskih okruga, nailazimo na velike relativne razlike (korupcija u odnosu na ukupan

kriminal), gde je recimo Jagodina na vrhu 2007.godine, sa 15% slučajeva zloupotrebe

službenog položaja, Požarevac sledeće godine sa 10,2%, a 2009. Leskovac sa 14%.

Beograd, sa najvećim apsolutnim brojem dela zloupotrebe službenog položaja pokazu-

je stabilan trend krećući se između 3,6 i 3,3%. Nema nikakvog objašnjenja za ove

iznenande skokove ili padove.

Kao što smo već istakli, relativne razlike prema teritoriji suda i godini su znatne.

To potvrđuje i analiza baze podataka za 2007-2009. (bez poređenja sa podacima o

ukupnom kriminalu.). U periodu 2007.-2009., Leskovac je pokazao porast (dela zloupo-

trebe službenog položaja) sa 159 na 249, dok je u istom periodu Negotin imao pad sa

155 na 81. U procentima: povećanje od 57% u odnosu na smanjenje od 48%. Tabela 4

daje potpunu sliku.

36  

Tabela 4

Prijavljena dela zloupotrebe službenog položaja: prema teritoriji suda

Dela zloupotrebeRazlika 2007.-2009. %

Prosek za 3 godine

Rangi-rano prema proseku

Teritorija suda (okrug)

2007. 2008. 2009.

Beograd 426 473 436 2 445 1 Čačak 83 150 120 45 118 14 Kragujevac 123 94 85 -31 101 17 Kraljevo 73 55 112 53 80 21 Kruševac 144 134 165 15 148 11 Leskovac 159 180 249 57 147 12 Negotin 155 103 81 -48 113 15 Niš 115 112 77 -33 101 18 Novi Pazar 71 46 60 -15 60 23 Pirot 50 35 70 40 60 23 Požarevac 195 218 198 2 204 5,5 Prokuplje 110 120 87 -21 106 16 Smederevo 179 182 131 -27 164 10 Jagodina 239 154 207 -13 200 7 Šabac 254 303 259 2 272 3 Užice 106 154 150 43 137 13 Valjevo 152 187 219 44 186 8 Vranje 388 315 361 -7 355 2 Zaječar 166 193 163 -2 174 9 Novi Sad 217 222 173 -20 204 5,5 Pančevo 66 59 54 -18 60 23 Sombor 95 75 102 7 91 19 Sr. Mitrovica 232 229 184 -21 215 4 Subotica 85 67 77 -9 76 22 Zrenjanin 98 91 77 -21 87 20 Ukupno 3981 3951 3897 -2 3943

Velika povećanja (≥ 40%) mogu se primetiti i u oblastima Čačak, Kraljevo, Pirot,

Užice i Valjevo. Smanjenje za više od 30% uočava se u Krugajevcu i Nišu. U proseku,

smanjenja su veća nego povećanja, što daje nešto niže vrednosti za 2009. u odnosu na

2007. godinu.

Kako bi trebalo tumačiti ove ulazne podatke? Relevantni podaci za okruge su

malobrojni, neažurirani i nije ih lako dovesti u logičnu vezu sa učestalošću pojave

zloupotrebe službenog položaja, bilo u apsolutnim brojevima ili procentualno.

Geografski posmatrano, najviše procentualne vrednosti svojstvene su južnim delovima

teritorije (Vranje 11,4%) i srednjeistočnim (Leskovac 10,6%, Požarevac 10,5%). Sev-

erni deo teritorije beleži najniže vrednosti: Pančevo (2,8%), Zrenjanin (3%), Subotica

(2,9%) i Sombor (4,6%). I centralno pozicioniran beogradski region takođe se nalazi

pri dnu skale (3,5%).

Odeljenje za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva izgleda da nije

upoznato sa ovim nalazima. Bez Republičkog javnog tužilaštva koje bi posedovalo

znanje o situaciji, prethodnih studija i analiza, tradicije, ili bilo kakve teorije o pri-

javljivanju dela korupcije nadležnim organima, ovo se mora posmatrati samo kao sta-

37  

tistički nalaz bez izvlačenja zaključaka. On pokazuje samo nasumičnu (neobjašnjenu)

varijabilnost.

b2. Ko prijavljuje dela zloupotrebe službenog položaja? Radi valjane sistematične analize, trebalo bi posmatrati celokupan tok od prijema pri-

jave do konačne odluke. S obzirom da ne postoji isti identifikacioni broj pred-

meta/počinioca počev od policije ili RJT do finalne odluke, možemo analizirati samo

početnu fazu na nivou tužilaštva. Iz tog razloga, fokusirali smo se na ono što se može

izvući iz baze podataka za 2007.-2009. godinu.

Tabela 5 pokazuje da skoro 50% prijava koje stižu u tužilaštva podnose privatna

lica ili preduzeća. Druga polovina dolazi od zvaničnih vlasti, uglavnom policije. Drugi

zvanični izvori, kao što je RJT, inspekcije i druge ‘direkcije’ skoro da nemaju nikakvu

ulogu kao ‘prijemni kanal’ za slučajeve korupcije. Godišnja slika za sve ove prijemne

kanale gotovo da nimalo ne varira: nema znakova o spoljašnjim dogođajima (na

primer, promene politike, ‘podizanje svesti’) koji bi uzburkali mirnu površinu tokom

godina. Pošto izgleda da cifre za različite godine značajno ne variraju, u ovom delu

analize spojićemo ove tri godine.

Tabela 5

Akteri koji prijavljuju slučajeve u RJT 2007.-2009.

Ko prijavljuje

Godina

Ukupno za 3 godine

2007%

2008%

2009%

Građani žrtve 33,6 33,3 34,0 33,6

Drugi građani 3,9 4,1 4,8 4,3

Preduzeća 11,9 11,6 10,5 11,4

Inspekcije 0,2 0,5 0,3 0,3

Policija/MUP 44,6 43,9 44,9 44,5

Druge direkcije 2,2 2,5 1,8 2,2

Tužilaštvo ex officio 1,1 1,5 0,5 1,0

Ostali 2,5 2,5 3,2 2,7

N = 100% 3969 3952 3901 11822

Nakon ove opšte slike o prijavljivanju, sledi pitanje: Ko je šta prijavio? Da bismo dali

odgovor, izveli smo unakrsno poređenje aktera koji prijavljuju i vrsta krivičnog dela

koje su prijavili, što prikazuje tabela 6.

38  

Tabela 6

Ko je prijavio i šta? Ko je podneo krivičnu prijavu i zbog čega?

% akteri koji prijavljuju = 100%. 2007.-2009. posmatrano zajedno

Vrsta dela

Građani žrtve

%

Ostali građa

ni %

Pre-duzeć

a

%

Inspek-spek-cije

%

Po-licija/MU

P

%

Ostale direkcije

%

Tužilaštvo

%

Ostali

%

Ukupno%

Zloupotreba službe-nog. polož.

51,4 63,8 64,2 94,7 68,3 66,0 82,3 70,9 62,2

Kršenje zakona od strane suda

38,9 22,0 3,8 0,0 2,4 17,8 2,4 8,7 16,1

Zanemarivanje dužnosti

2,9 5,1 3,5 0,0 2,9 3,9 1,6 8,0 3,2

Ilegalno plaćanje ili isplata

0,1 0,0 0,1 0,0 0,1 0,0 0,0 0,0 0,1

Lažne usluge 0,2 0,4 0,4 0,0 0,8 1,2 0,0 0,9 0,5Pronevera 3,8 3,0 24,6 2,6 15,1 7,7 8,1 6,2 11,4Prekršaj državnog službenika

0,3 0,4 2,1 0,0 1,7 0,8 0,0 0,3 1,1

Trgovina uticajem 0,2 1,6 0,2 0,0 0,2 0,4 0,0 0,0 0,2Primanje mita 1,5 2,4 0,7 2,6 4,4 1,5 0,0 3,1 2,8Davanje mita 0,7 1,4 0,3 0,0 4,1 0,8 5,6 1,9 2,3Kršenje poverljivosti 0,0 0,0 0,1 0,0 0,1 0,0 0,0 0,0 0,1Ukupno = 100% 3974 505 1342 38 5257 259 124 323 11822

Kao što se da primetiti, većina aktera, oko dve trećine njih, prijavljuje zloupotrebu

položaja. Inspekcije i tužilaštva su uglavnom prijavljivali zloupotrebu službenog

položaja (95%), mada su apsolutne cifre male. Razumljivo je da visoki procenat pre-

duzeća prijavljuje proneveru – predzeća su najčešća žrtva ovog krivičnog dela. Dve kate-

gorije privlače pažnju: visoki procenat pritužbi građana na kršenje zakona od strane

sudija i tužilaca (ili njihovih zamenika). Kada su u pitanju prijave od strane građana,

skoro 40% se odnosi na navodno protivzakonito ponašanje tužilaca ili sudija. U od-

nosu na ovako visok stepen prijavljivanja kršenja zakona, prijavljivanje mita postaje

zanemarljivo: 2,8% za primanje i 2,3% za davanje mita. Osim toga, većina prijava za

ove dve vrste krivičnog dela došla je od policije. Čini se da ovo potvrđuje rezultate

intervjua i upitnika koje navodimo u drugom poglavlju: stepen prijavljivanja mita je

izrazito nizak, a poslednji koji će podneti prijavu su sami građani.

Ovde dodajemo dve napomene. Prvo, kategorija ‘zloupotreba službenog položaja’

je veoma široka: neka vrsta zbirne kategorije koja pokriva širok spektar zasebnih

krivičnih dela koja se mogu različito procesuirati. Ne može se svaki prekršaj koji spada

u zloupotrebu položaja okvalifikovati kao korupcija. Na primer, prevara u kontekstu

nekog preduzeća ili falsifikovanje dokumenata ne moraju biti počinjeni u kombinaciji

sa korupcijom. U odeljku o analizi krivičnih predmeta vratićemo se na ovo pitanje.

39  

Drugo, nepoznat je podatak koliko je policijskih prijava poteklo od građana žrtava.

U vreme pisanja izveštaja, i dalje smo čekali da nam se omogući pristup osnovnim

podacima u posedu policije, čime je onemogućena neka preciznija analiza.

U prethodnoj analizi fokusirali smo se na aktere koji prijavljuju (= 100%), bilo da

se radi o građanima, policiji ili nadzornim organima. Možemo i da okrenemo prizmu i

da se upitamo: u odnosu na kategoriju krivičnog dela (=100%), od koga potiče prijava?

Pogledajmo tabelu 7.

Tabela 7

Koje delo je ko prijavio?

Vrsta dela (=100%) prijavljena od (2007.-2009.)

Ukupno

100 % Vrsta dela

Građani žrtve

%

Ostali građani

%

Preduzeća

%

Inspek-cije

%

Po-licija/MU

P

%

Ostale direkcije

%

Tužilaštvo Ex officio

%

Ostali

%

Zloupotreba službenog polož.

27,8 4,4 11,7 0,5 48,8 2,3 1,4 3,1 7352

Kršenje zakona od strane suda

81 5,8 2,7 ,0 6,5 2,4 0,2 1,5 1909

Zanemarivanje dužnosti

30,5 6,8 12,4 ,0 40,3 2,6 0,5 6,8 380

Ilegalno plaćanje ili isplata

36,4 0,0 18,2 ,0 45,5 ,0 ,0 ,0 11

Lažne usluge 12,9 3,2 9,7 ,0 64,5 4,8 ,0 4,8 62

Pronevera 11,2 1,1 24,6 ,1 59,3 1,5 ,7 1,5 1342

Prekršaj držav-nog službenika

7,7 1,5 21,5 ,0 66,9 1,5 ,0 ,8 130

Trgovina utica-jem

31 27,6 10,3 ,0 27,6 3,4 ,0 ,0 29

Primanje mita 18,4 3,7 2,8 ,3 70,6 1,2 ,0 3,1 326

Davanje mita 10,4 2,6 1,5 ,0 79,9 ,7 2,6 2,2 268

Kršenje poverljivosti

11,1 ,0 11,1 ,0 77,8 ,0 ,0 ,0 9

Ukupno N 3974 505 1342 38 5257 259 124 323 11818

33,6% 4,3% 11,4% ,3% 44,5% 2,2% 1,0% 2,7% 100,0%

Sumirajući tabelu 7 za 2007.-2009. i posmatrajući najčešće kategorije, dobijamo sle-

deću sliku:

Zloupotreba sl. položaja (N = 7.352): 43,9% građani + preduzeća,

49% policija;

Prijave protiv sudova (N = 1.909): 88,5% građani + preduzeća,

6,5% policija;

40  

Pronevera (N = 1.342): 24,6% preduzeća i

59,3% policija;

Uzimanje mita (N = 326): 24,9% građani + preduzeća i

70,6% policija;

Primanje mita (N = 268): 14,5% građani + preduzeća i

79,9% policija. Opet vidimo da u slučaju primanja i davanja mita, većina prijava dolazi od policije.

Prijave protiv sudija i tužilaca gotovo da uvek podnose građani koji smatraju da imaju

razloga da prijave zloupotrebu u pravosuđu. Od svih prijavljenih slučajeva navodnog

kršenja zakona od strane sudija, tužilaca i njihovih zamenika, 89,5% su prijavili građani

i preduzeća, ali gro (81%) je od ‘građana žrtava’. Nizak procenat prijavljivanja od

strane policije može da govori o tome da većina ovih pritužbi nije osnovana – naravno,

prema mišljenju policije i tužilaštva. O tome ćemo nešto kasnije. Međutim, bez obzira

na zakonsku osnovanost pritužbi i valjanosti dokaza, činjenica da svake godine prib-

ližno isti procenat ovih pritužbi protiv tužilaštava i sudova potekna od građana,

potvrđuje da, u najmanju ruku, postoji istrajan i obziljan problem reputacije pravosuđa.

Kao što smo istakli, u slučajevima mita, građani izgleda nisu toliko zainteresovani

da podnesu prijavu. I ovde važi napomena koju smo izneli gore: da li je policija sama

otkrila slučajeve mita ili je dobila prijavu od oštećenih građana? Međutim, ko su onda

120 građana (u celoj zemlji tokom tri godine) koji su sami prijavili slučajeve mita?15

Bilo bi neophodno dodatno proučavanje da bismo saznali.

b3. Ishod: optužnica ili odbacivanje prijave Pošto smo videli ko prijavljuje dela zloupotrebe službenog položaja, bilo bi intere-

santno uporediti ove rezultate sa podacima o odlukama Republičkog javnog tužilaštva.

Po sadržaju, ali i statistički gledano, postoje dve bitne kategorije: odbacivanje prijave ili

podizanje optužnice.

Analizirajući broj podignutih optužnica u posmatranom periodu, primećujemo da,

iako postoji silazni trend u prilivu slučajeva između 2007. i 2009. godine, broj op-

tužnica je porastao: sa 1573 na 1688, što čini povećanje od 7%. Možda su tužilaštva u

zaostatku, mi to ne znamo.

Vrste odluka koje se navode u obrascu SK-1 su veoma istančane: postoji 13 kate-

gorija, većina njih sa niskom apsolutnom frekventnošću. Zato smo sveli ovih 13 vrsta

odluka na četiri glavne kategorije, ali čak i tad, kao što pokazuje tabela 8, imamo ust-

vari dihotomiju: podizanje optužnice ili ne, što smo kombinovali sa vrstom krivičnog

dela.

                                                            15 Treba imati na umu da su apsolutne cifre za slučajeve mita veoma niske i njihovo razlaganje

po godinama i prema 26 teritorija bi dalo mnogo praznih ćelija tabele.

41  

Tabela 8 Vrsta odluke i razlozi za odluku prema vrsti krivičnog dela

Vrsta krivičnog dela (= 100%)

Odbacivanje prijave

%

Obustava istrage%

Prekid istrage %

Podizanje optužnice

%

Ukupno

= 100%

Zloupotreba službenog položaja

45,4 0,9 9,5 44,1 7.141

Kršenje zakona od strane suda

95,1 0,1 0,7 4,2 1.897

Nesavesno obavljanje dužnosti

65,6 0,3 3,6 30,6 366

Ilegalno plaćanje ili isplata 50,0 0 0 50,0 10

Lažne usluge 18,0 0 8,2 73,8 61

Pronevera 15,6 0,8 10,9 72,7 1.331

Prekršaj državnog službenika 5,4 0 11,6 82,9 129

Trgovina uticajem 65,5 0 6,9 27,6 29

Primanje mita 23,3 0 1,9 74,8 322

Davanje mita 13,9 0 2,2 83,9 267

Kršenje poverljivosti 66,7 0 0 33,3 6

Ukupno N 5.654 78 886 4.945 11.559

48,9% 0,7% 7,7% 42,8% 100,0%

Razume se, za krivična dela počinjena na radnom mestu ili u preduzeću, proneveru ili

prevaru, kao i mito (primanje i davanje) postoji velika verovatnoća za podizanje op-

tužnice. Međutim, neke od apsolutnih stopa su opet izrazito niske (naročito ako se

razlože prema godini i teritoriji), sa izuzetkom zloupotrebe službenog položaja i pron-

evere. Prijave za zloupotrebu službenog položaja imaju gotovo iste šanse za odba-

civanje i podizanje optužnice.

42  

Tabela 9 Odluke o prijavi prema akterima koji prijavljuju: svi slučajevi 2007.-2009.

Odluke

Ko podnosi pri-javu = 100%

Odbacivanje prijave

%

Obustava istrage

% Prekid istrage

%

Podizanje optužnice

%

Ukupno

= 100%

Građani žrtve 87,4 0,1 2,6 9,9 3853Ostali građani 85,9 0 2,2 11,8 491Preduzeće/pravno

lice 47,9 1,0 7,4 43,8 1318

Inspekcija 13,2 0 2,6 84,2 38Policija/MUP 15,9 1,1 12,0 71,0 5184Ostale direkcije 60,4 0,4 6,0 33,2 250Tužilaštvo ex officio

39,3 0 16,4 44,3 122

Ostali 68,1 0,7 5,9 25,4 307

Ukupno 5.654 78 886 4.945 1156348,9% 0,7% 7,7% 42,8% 100,0%

Tabela 9 prikazuje ’ko’ je prijavio delo korupcije i kakav je bio ishod. Uočavamo jasnu

razliku kad posmatramo kombinaciju faktora ’ko prijavljuje’ i ’koja odluka’ je ishod

prijavljivanja. Ako građani podnesu prijavu, imaju otprilike samo 10% šanse da dožive

podizanje optužnice. Sa 43,8% podignutih optužnica, preduzeća se mnogo bolje koti-

raju, što je posledica velikog broja prijavljenih pronevera s njihove strane (što je lakše

dokazati). Inspekcije imaju najbolje šanse da dožive podizanje optužnice na osnovu

podnete prijave, ali njihov apsolutni broj je veoma mali. Sa u proseku 71% podignutih

optužnica na prijavu, policija se može nazvati najuspešnijom.

Mali procenat prijava građana koje rezultiraju optužnicom uglavnom je posledica

činjenice da se 39% prijava od građana žrtava odnosi na kršenje zakona od strane

sudija i tužilaca. Ovde je procenat optuživanja zapravo samo 4%, kao što pokazuje

tabela 8.

Osim razlika između lica koja prijavljuju i vrsta krivičnog dela, postoje razlike i

prema teritoriji suda, čime se bavi sledeća tabela.

43  

Tabela 10 Vrsta odluke po teritoriji suda: 2007.-2009.

Teritorija

Odbacivanje prijave

%

Obustava istrage%

Prekid istrage %

Podizanje optužnice

%

Ukupno

= 100%

Beograd 31,8 1,4 9,0 57,8 1316

Čačak 41,5 0,6 8,3 49,6 337

Kragujevac 26,2 0 10,3 63,5 301

Kraljevo 32,1 0 2,5 65,4 240

Kruševac 38,5 0,2 7,9 53,3 418

Leskovac 60,5 0 6,0 33,4 583

Negotin 66,2 0,3 3,3 30,3 337

Niš 65,3 0 4,3 30,3 300

Novi Pazar 44,5 0,6 2,3 52,6 173

Pirot 58,7 0 11,0 30,3 155

Požarevac 70,9 0 2,9 26,2 595

Prokuplje 46,6 0,3 14,2 38,8 309

Smederevo 34,2 1,3 6,7 57,8 479

Jagodina 64,6 1,0 3,4 31,0 594

Šabac 64,0 2,3 5,3 28,4 791

Užice 43,8 0 13,9 42,3 404

Valjevo 69,3 0 3,1 27,5 541

Vranje 50,2 0 12,8 37,0 1033

Zaječar 63,2 0,2 9,3 27,2 503

Novi Sad 31,2 0,5 6,2 62,1 593

Pančevo 33,5 0 9,1 57,4 176

Sombor 29,6 0 13,7 56,7 270

Sr. Mitrovica 47,9 3,1 11,3 37,7 639

Subotica 46,2 0 1,8 52,0 223

Zrenjanin 37,5 0 6,4 56,2 251

Ukupno 5652 78 886 4945 1156148,9% 0,7% 7,7% 42,8% 100,0%

Može se videti da su razlike u optuživanju između teritorija sudova poprilične: stopa

podizanja potužnice kreće se od najniže od 26,2% u Požarevcu do najveće od 65,4% u

Kraljevu.

Radi ilustracije, ali bez ukazivanja na bilo kakvu uzročnost, možda bi bilo za-

nimljivo suprotstaviti ova dva eksterema, kao što smo uradili u tabeli 11.

44  

Tabela 11 Vrsta odluke za Požarevac i Kraljevo: 2007.-2009.

Požarevac Kraljevo

Vrsta dela

Odba-civanje prijave

%

Prekid istrage

% Optužnica

% Ukup

no

Odba-civanje prijave

%

Disrupt invest.

%

Prekid istrage

%

Op-tužnic

a

% Ukup

noZloupotreba sl. polož. 67,2 4,4 28,4 229 28,2 0,6 6,8 64,3 471Kršenje zakona od strane suda 91,7 0 8,3 241 100 0 0 0 35Nesavesno obavljanje dužnosti 84,2 0 15,8 19 66,7 33,3 15Nezakonita naplata 100 0 0 1 0

Lažne usluge 0 100 2

Pronevera 17,0 13,2 69,8 53 15,2 0 10,9 73,9 46Prekršaj od strane drž. službenika 0 0 100 2 100 7Trgovina utica-jem 100 1 0

Primanje mita 57,7 0,0 42,3 26 100 12

Davanje mita 26,1 0,0 73,9 23 100 5Ukupno 422 17 156 595 593 70,9% 2,9% 26,2% 31,5 0,5 6,2 62,1

Kao što pokazuje tabela 11, glavna razlika je izgleda u vezi sa odlukama o zloupotrebi

službenog položaja, sa niskim procentom optuživanja u Požarevcu i visokim u Kraljevu:

28,4% naspram 64,3 %. Sa izuzetkom prijava protiv sudija i tužilaca i za proneveru,

ostale kategorije krivičnih dela imaju toliko niske apsolutne frekvencije u oba regiona,

da relativne vrednosti nisu od značaja.

Razlike između procenta optuživanja u slučaju pronevere čine se neznatnim. U

slučaju pritužbi protiv nosilaca pravosudne funkcije, međutim, postoji razlika. U

Požarevcu je ovih prijava sedam puta više nego u Kraljevu. Međutim, u Kraljevu, niko

nije i optužen, dok je u Požarevcu u 8,3% slučajeva sumnje u korumpiranost došlo do

sudskog postupka.

Kada se analiziraju podaci prema okružnom sudu i opštinskom sudu, otkrivamo da

se ovakvi rezultati mogu uglavnom pripisati razlikama između odluka o zloupotrebi

službenog položaja na nivou okružnog suda. Na opštinskom nivou razlike su mnogo

manje: 28 i 36%. Slučajeva mita gotovo da i nema na ovom nivou: 1 slučaj u tri godine

u Požarevcu, što ne znači da je Požarevac i najmanje korumpirana sredina u Srbiji.

Što se tiče dalje analize, dalje razlaganje za ove dve teritorije prati osnovni problem

malih brojeva za sve kategorije nakon prvog ili drugog razvrstavanja.

45  

c. Teritorije sudova: suđenje i presuda

Kao što smo već napomenuli, analiza baze podataka suda koja sadrži slučajeve nakon

podizanja optužnice (ulazni parametar za sudove) ne može se direktno povezati sa

bazom podataka iz tužilaštva (izlazni parametar ka sudovima) usled različitih identifi-

kacionih brojeva. Naravno da su ovi slučajevi povezani, ali da li se mogu i statistički

spojiti? Da bismo odgovorili, sprovešćemo test statističke nezavisnosti. Ako nema

međusobne zavisnosti, rezultati analize sudske baze podataka moraju se analizirati

samostalno, što ukazuje na nedostatak (statističke) koherentnosti u okviru pravosud-

nog sistema, odnosno na neuređenu organizaciju. Takav mogući statistički ishod ne

isključuje slučajno poređenje, ako ništa drugo, da se vidi u kom pogledu je ovaj ne-

dostatak koherentnosti najočigledniji.

U sledećoj analizi, opet smo spojili predmete iz opštinskih i okružnih sudova da

bismo nadomestili suviše niske stope, što nije prikrilo moguće značajne razlike između

sudova u pogledu osuđujućih presuda, jer su one, kao što ćemo videti, bile nebitne.

c1. Priliv predmeta i presude

Sledeća tabela najpre daje pregled lica protiv kojih je vođen sudski postupak u periodu

2007.-2009., nakon čega ćemo objasniti sledeći presek.

46  

Tabela 12 Priliv predmeta protiv zloupotrebe službenog položaja: prema teritoriji suda i

godini Teritorija suda Krivično gonjeni u godini Razlika

2009-2007Prosek za tri godine

Rangirano po proseku2007 2008 2009

Beograd 191 201 194 3 195 1

Cačak 32 52 48 16 44 14

Kragujevac 71 98 73 2 81 5

Kraljevo 29 62 53 24 48 12,5

Kruševac 53 36 24 -29 38 16,5

Leskovac 73 64 67 -6 68 8

Negotin 27 34 41 14 34 21

Niš 116 86 53 -63 85 4

Novi Pazar 10 17 14 4 14 25

Pirot 29 18 32 3 26 23

Požarevac 40 34 48 8 41 15

Prokuplje 20 17 14 -6 17 24

Smederevo 35 30 40 5 35 20

Jagodina 60 80 83 23 74 7

Šabac 70 60 65 -5 65 9

Užice 34 39 34 0 36 19

Valjevo 36 40 36 0 37 18

Vranje 89 117 59 30 88 3

Zaječar 108 53 66 42 76 6

Novi Sad 160 174 133 27 52 10

Pančevo 60 48 44 -16 51 11

Sombor 50 60 33 -17 48 12,5

Sremska Mitrovica 74 85 107 33 89 2

Subotica 36 33 26 -10 32 22

Zrenjanin 55 27 33 -22 38 16,5

Ukupno 1.558 1.565 1.420 -138 1.514 * Nedostajuće vrednosti: 51

Kao i u slučaju podataka za tužilaštva, takođe je došlo do pada broja procesuiranih

slučajeva od strane sudova, uprkos povećanju broja optužnica (= izlaz u pravcu su-

dova). Smanjenje ukupnog broja predmeta u sudovima iznosi 9%, mada je broj podig-

nutih optužnica (prema bazi podataka SK-1) porastao za 7% (videti odeljak I gore u

tekstu). Opet se postavlja pitanje koherentnosti izlaznog parametra iz tužilaštava i

ulaznog parametra za sudove. Između ova dva rezultata trebalo bi da postoji podudar-

nost, čak i ako je isključeno pojedinačno poređenje, ali nje nema. Analiza ove dve baze

podataka otkriva ukupnu razliku od 402 slučaja između izlaznog parametra iz

tužilaštava i ulaznog parametra za sudove. Razlika, međutim, ne pokazuje uvek u is-

tom pravcu: osam sudova ima više procesuiranih slučajeva nego optužnica, počev od

164 u Nišu do samo devet u Leskovcu. Ostatak ima manje procesuiranih slučajeva,

dok je Beograd na vrhu sa 174 slučaja. Zaista, testiranje ove dve baze podataka u pog-

ledu njihove (ne)zavisnosti pokazalo je da se pretpostavka da su one statistički nezavis-

47  

ne ne može odbaciti. Tako se potvrđuje da se ne može smatrati da ove dve baze poda-

taka predstavljaju isti ‘tok predmeta’. Čak se ne može podržati bez rezerve ni verovat-

no objašnjenje da je došlo do povećanja zaostalih predmeta u sudovima, jer nema

podataka o listama zaostalih predmeta u sudovima.

Sledeće pitanje koje treba postaviti je: imajući u vidu ukupan godišnji ‘promet

predmeta’ u sudovima, koje odluke se mogu uočiti i da li one oktrivaju razlike između

potencijalnih ključnih varijabli?

Prva varijabla je i ovde godina: tabela 13 daje detaljan prikaz presuda u periodu

2007.-2009.

Tabela 13

Vrsta presude (okružni i opštinski) 2007.-2009.

Godina

Vrsta presude

2007%

2008%

2009%

Ukupno = 100%

Odbačena privatna tužba 1,4 2,8 1,8 92

Delo nije krivično delo 1,2 2,2 1,0 67

Odbačena optužba 3,1 3,9 3,9 165

Nema dokaza 0,7 0,8 1,2 42

Tužilac odustao pre glavnog pretresa

7,1 6,4 5,4 291

Delo nije krivično delo 1,8 2,9 2,3 106

Oslobođen od optužbe 12,7 12,6 15,0 615

Optužba odbijena 3,3 3,5 5,0 180

Povlačenje optužbe 5,2 7,1 3,9 249

Mera bezbedn. bez kazne 0,1 0,0 0,1 2

Proglašen krivim 63,6 57,9 60,5 2785

Ukupno 1564 1578 1452 4594

Poređenje glavnih kategorija presuda otkriva da osuđujuća presuda nije značajno

varirala tokom ovog perioda: od 4.594 slučajeva, u proseku je 60,6% bilo osuđujućih

presuda, od 57,9% u 2008. do 63,6% u 2007. godini. Nije bilo ni značajnih odstupanja

za druge kategorije. Zbog toga smo ponovo spojili ove tri godine i sledeće analize

sproveli na bazi podataka za sve sudove u periodu od tri godine.

Ostala pojednostavljivanja tiču se diferencijacije između okružnih i opštinskih su-

dova i kategorije presuda. Za okružne i opštinske sudove, procenti osuđujućih presuda

bili su 60,6 i 60,7, zbog čega smo i ovog puta grupisali sudove po teritorijama (okružni

plus opštinski sudovi). I priroda presuda je kondenzovana u tri kategorije: osuđujuća,

odbacijvanje optužbe i ostale vrste oslobađajućih presuda.

48  

Tabela 14

Vrsta presude: osuđujuća ili oslobađajuća

Vrsta presude

Teritorije (okružni i opštin-ski sudovi)

Osuđujuća %

Odbačena optužba

%

Druga vrsta oslobađajuće

presude %

Ukupno = 100%

Beograd 53,8 16,7 29,5 593

Čačak 56,8 34,8 8,3 132

Kragujevac 41,6 38,3 20,2 243

Kraljevo 63,9 23,6 12,5 144

Kruševac 62,8 23,0 14,2 113

Leskovac 52,9 39,2 7,8 204

Negotin 54,9 33,3 11,8 102

Niš 69,4 17,6 12,9 255

Novi Pazar 63,4 26,8 9,8 41

Pirot 45,6 30,4 24,1 79

Požarevac 73,0 16,4 10,7 122

Prokuplje 66,7 29,4 3,9 51

Smederevo 82,9 17,1 0 105

Jagodina 62,9 31,7 5,4 224

Šabac 63,1 23,6 13,3 195

Užice 65,4 26,2 8,4 107

Valjevo 56,3 30,4 13,4 112

Vranje 72,1 24,5 3,4 265

Zaječar 63,0 20,3 16,7 227

Novi Sad 53,5 29,8 16,7 467

Pančevo 70,4 18,4 11,2 152

Sombor 69,2 26,6 4,2 143

Sremska Mitrovica 65,8 16,9 17,3 266

Subotica 56,8 24,2 18,9 95

Zrenjanin 62,6 28,7 8,7 115

Ukupno 2.759 1.141 652 4.552

Kao što pokazuje tabela 14, u proseku je oko 60,6% osuđujućih presuda, razlike iz-

među teritorija su ponovo velike, od 82,9% (Smederevo) do 41,6% (Kragujevac).

Zanimljivo je uporediti podatke o osuđujućim presudama po teritoriji sudova sa

podacima o optužnicama po tužilaštvima: da li je visok (ili nizak) broj optužnica indi-

kativan za visok broj osuđujućih presuda? Naravno da ovo ne mora da bude među-

sobno uslovljeno – ako je preveliki broj slabo osnovanih optužnica, rezultat će biti

veći procenat oslobađajućih presuda. Tu bi postojala negativna korelacija, ali moglo bi

da se desi da korelacije uopšte ni nema, kao posledica nekoherentnosti ove dve grane

pravosuđa. Statistički posmatrano, čini se da je to upravo slučaj – poređenje podataka

o optužnicama i osuđujućim presudama (Spearman-ov Rho) pokazalo je beznačajnu,

ali ipak negativnu korelaciju od -0,091, što odbacuje hipotezu o koherentnosti između

49  

odluka tužilaštava i sudova. I ovaj nalaz govori o neuređenom funkcionisanju pravosud-

nih institucija.

Druga bitna varijabla je priroda krivičnog dela: da li neka dela imaju više izgleda da

budu kažnjena? Tabela 15 prikazuje rezultate ovakvog poređenja za celu bazu po-

dataka.

Tabela 15

Vrste dela i presuda (za sve godine i sudove)

Vrsta presude

Krivično delo

Osuđujuća %

Odbacivanje optužbe

%

Druga vrsta odluke

% Ukupno =

100%

Zloupotreba sl. polož. 54,9 29,5 15,6 2845

Kršenje zakona od pravo-suđa

9,7 25,8 64,5 31

Nesavesno vršenje dužn. 21,7 33,3 45,0 129

Nezakonito plaćanje ili naplata

50,0 50,00

6

Prevara u pruž. usluga 41,3 19,6 39,1 46

Pronevera 74,9 16,0 9,0 1105

Neovlašćena upotreba 82,2 13,8 4,0 174

Trgovina uticajem 78,3 4,3 17,4 23

Uzimanje mita 75,4 20,2 4,4 114

Davanje mita 81,9 16,4 1,7 116

Odavanje služb. tajne 0 100,0 0 2

Ukupno N%

278460,6

114825

65914,3

4591

Kao što se da primetiti, sa prosečno 60,6% osuđujućih presuda, optužbe protiv sudija i

tužilaca (ili njihovih zamenika) imaju najmanje izgleda da se završe osudom (9,7%),

dok neovlašćena upotreba sredstava i davanje mita imaju najveće izglede za osudu

(oko 82%). Broj osuđujućih presuda protiv zloupotrebe službenog položaja, kao na-

jčešćeg prekršaja, za 55% posto je ispod proseka. Ovo je primetno za sve teritorije

sudova, mada su najveće procentualne razlike uočene u Beogradu, Zrenjaninu and

Pirotu (-15% do -16%). Pirot ima najniži rezultat u pogledu osuđujućih presuda protiv

zloupotrebe položaja: 30,2% naspram 77% za Smederevo, što opet podvlači ogromne

razlike između različitih teritorija.

50  

c2. Kazne

U okviru 2.784 osuđujućih presuda za period od tri godine 2007.-2009., kakve kazne

su izricane? Postoji sedam vrsta kazni, mada većina njih nije primenjivana ili izricana

ni u jednom od ovih slučajeva korupcije. Tabela 16 prikazuje tri najčešće vrste kazni.

Tabela 16

Kazne prema vrsti dela, 2007.-2009.

Kazna

Krivično delo = 100%

Zatvor %

Novčana%

Ostalo %

Ukupno = 100%

Zloupotreba sl. polož. 99,7 - 0,3 1561

Kršenje zakona od pravo-suđa

100,0 - - 3

Nesavesno vršenje dužn. 96,4 3,6 - 28

Nezakonito plaćanje ili naplata

33,3 33,3 33,3 3

Prevara u pruž. usluga 100,0 - - 19

Pronevera 99,9 - 0,1 828

Neovlašćena upotreba 99,3 - 0,7 143

Trgovina uticajem 94,4 - 5,6 18

Uzimanje mita 97,7 - 2,3 86

Davanje mita 96,8 1,1 2,1 95

Ukupno N 2.769 3 12 2.784

% 99,5 0,1 0,4

Kao što pokazuje tabela 16, skoro da sve presude izriču zatvorsku kaznu. Novčane i

ostale kazne su zanemarljive. Može se učiniti da je reč o prilično strogoj kaznenoj

politici, međutim, mora se uzeti u obzir još jedna bitna kategorija ovakve politike:

bezuslovna kazna nasuprot uslovnoj. Zapravo, skoro 80% zatvorskih kazni se izriču us-

lovno. U apsolutnim vrednostima, to znači da je od 2.769 slučajeva zatvorske kazne

samo 584 bezuslovnih. Ovo važi (sa malim procentom variranja) za sve osim jedne

kategorije: u odnosu na krivično delo primanja mita, situacija je obrnuta, pošto se u

76% slučajeva izriče bezuslovna kazna.

Uslovne i bezuslovne kazne se razlikuju kad je reč o dužini trajanja: bezuslovne

kazne su obično znatno duže (X 2 > 0.00) nego uslovne koje ne prelaze dve godine

zatvora. 75% uslovnih kazni je kraće od 6 meseci, nasuprot 53% bezuslovnih kazni.

Retki su slučajevi kratkih bezuslovnih kazni (≤ 30 dana) – svega tri u tri godine. Mada

sledeće kategorije kazni imaju nešto veću frekvenciju, sudovi izgleda nakon njih

‘skaču’ na srednje stroge kazne od 3 – 6 meseci, a nakon njih najčešće su bezuslovne

kazne.

51  

Tabela 17

Dužina zatvorske kazne i uslovna kategorija

Uslovna i bezuslovna zatvorska kazna

Dužina

Uslovna%

Bezuslovna %

ZatvorskaN

Zatvorska %

≤ 30 dana 1,5 0,5 36 1,3

1 – 2 meseca 2,2 2,4 63 2,3

2 – 3 meseca 15,7 13,0 419 15,1

3 – 6 meseci 55,1 37,2 1421 51,3

6 – 12 meseci 22,0 27,7 644 23,2

1 – 2 godine 3,4 12,3 147 5,3

2 – 3 godine - 4,3 25 0,9

3 – 5 godina - 2,4 14 0,5

5 – 10 godina - 0,2 1 0,0

Ukupno N = 100%

218679%

58421%

2770 100%

Dalja analiza dužine zatvorske kazne otežana je skaliranjem ove dimenzije: uzastopnim

nejednakim vremenskim intervalima što za posledicu ima znatan statistički gubitak

informacija.16 Ovaj nedostatak je još više otežan usled niskih stopa, koje obuhvataju 25

okruga, što rezultira još manjim vrednostima ili praznim ćelijama. Uprkos svemu,

uspeli smo da donekle izvidimo stanje.

Tabela 18

Bezuslovna zatvorska kazna prema vrsti krivičnog dela: za sve godine

Pojednostavljena kriv. dela

Kazna

Zloupotr. služb.duž

n. %

Ne-savesno

vrš. %

Prevara u uslug.

%

Pronev-era %

Neov-lašćena upotr.

%

Trgo-vina

utica-jem %

Pri-manje mita %

Davanje mita %

Ukupno zatvor-ska

Do 30 dana - - - 1,1 - - - 5,0 3

1 - 2 meseca 1,3 - - 2,9 5,9 20,0 - 15,0 14

2 - 3 meseca 10,1 - - 19,0 41,2 - 6,3 10,0 76

3 - 6 meseci 33,7 66,7 100,0 42,5 47,1 40,0 32,8 35,0 217

6 - 12 meseci 28,3 16,7 - 23,0 5,9 20,0 43,8 35,0 162

1 - 2 godine 15,8 16,7 - 8,0 - 20,0 14,1 - 72

2 - 3 godine 5,7 - - 3,4 - - 3,1 - 25

3 - 5 godina 4,7 - - - - - - - 14

5 - 10 godina 0,3 - - - - - - - 1

Ukupno 297 6 1 174 17 5 64 20 584

                                                            16 Prikupljanje podataka iz obrasca SK-2 je ustvari na nivou merenja stope (tačni meseci i

godine), mada nisu date. To govori da je dublja statistička analiza podataka o kaznama u principu moguća.

52  

Poređenje po dimenziji krivično delo pokazuje neke zanimljive razlike, čak i ako dalje

detaljisanje nije moguće. Imajući u vidu to ograničenje, tabela 18 jasno pokazuje da

se na uzimanje mita odgovara mnogo strožim kaznama nego na proneveru ili zlou-

potrebu službenog položaja – broj bezuslovnih kazni za uzimanje mita je mnogo

veći.

U kojoj meri su prisutne razlike između sudova, u smislu ‘blažih’ i strožijih’ su-

dova? Da bismo stekli opštu sliku, spojili smo sve vrste krivičnih dela i dobili sle-

deću sliku o bezuslovnim zatvorskim kaznama.

Tabela 19

Bezuslovne zatvorske kazne po terit. suda, sve godine

Dužina kazne

Do 30 dana

% 1 - 2 mes.

% 2 - 3 mes.

% 3 - 6 mes.

%

6 - 12 mes. %

1 - 2 god. %

2 - 3 god. %

3 – 5 god.%

5 - 10 god.%

Ukupnosudovi =100%

Beograd 2,6 5,1 30,8 43,6 15,4 2,6 39

Cačak 2,4 19,5 34,1 19,5 12,2 12,2 41

Kragujevac 9,1 9,1 36,4 45,5 11

Kraljevo 3,1 12,5 37,5 21,9 18,8 6,3 32

Kruševac 11,1 66,7 11,1 11,1 9

Leskovac 6,5 12,9 16,1 45,2 12,9 6,5 31

Negotin 7,7 15,4 46,2 23,1 7,7 13

Niš 1,3 11,7 46,8 31,2 6,5 1,3 1,3 77

Novi Pazar 66,7 33,3 3

Pirot 44,4 22,2 33,3 9

Požarevac 9,1 40,9 45,5 4,5 22

Prokuplje 50,0 50,0 2

Smederevo 18,2 36,4 36,4 9,1 11

Jagodina 6,7 13,3 20,0 33,3 16,7 10,0 30

Šabac 4,8 23,8 52,4 9,5 4,8 4,8 21

Užice 13,0 43,5 26,1 17,4 23

Valjevo 25,0 50,0 25,0 4

Vranje 23,1 46,2 23,1 7,7 13

Zaječar 26,1 43,5 30,4 23

Novi Sad 4,9 21,3 29,5 23,0 14,8 4,9 1,6 61

Pančevo 6,3 56,3 12,5 25,0 16

Sombor 2,0 2,0 10,2 26,5 24,5 26,5 4,1 4,1 49

Sr. Mitrovica 5,6 44,4 33,3 5,6 5,6 5,6 18

Subotica 50,0 50,0 4

Zrenjanin 25,0 41,7 8,3 16,7 8,3 12

Ukupno 3 14 76 216 155 72 25 12 1 574

0,5% 2,4% 13,2% 37,6% 27,0% 12,5% 4,4% 2,1% ,2%

Mada smo vršili poređenje između vremenski nejednakih kazni, iako su apsolutne

vrednosti za neke sudske okruge veoma male, izgleda da Beograd, Kragujevac i

53  

Požarevac češće izriču bezuslovne kazne, naročito u trajanju od 6 do 12 meseci, dok je

Novi Sad izrekao 44,3% zatvorskih kazni dužih od jedne godine, pretežno za zloupot-

rebu službenog položaja – od 56 bezuslovnih kazni za ovo delo, 43% je duže od jedne

godine. Ovaj sudski okrug se može smatrati jednim od najstrožijih u Srbiji. Dalje

raščlanjivanje po vrsti krivičnog dela bilo je onemogućeno suviše niskim stopama.

Do sada nam je izmicala veza između kazne i ozbiljnosti krivičnog dela, s obzirom

da imamo samo krivični zakonik kao pokazatelj, mada smo videli da se u slučaju nekih

dela, kao što je primanje mita, postupa mnogo strožije. Izgleda da pritvor pre suđenja

može da posluži kao neka vrsta varijable za ozbiljnost: što je duže osumnjičeni

zadržan u pritvoru, to je verovatnije je da se optužba odnosi na teže delo koje se može

kazniti dužom kaznom zatvora. Tabela 20 izražava tu povezanost.

Tabela 20

Dužina pritvora i bezuslovna zatvorska kazna

Dužina pritvora i ‘bez pritvora’ prema kategorijama kazni

Ukupno kazne

Kazna < 30 dana%

1-3 mes. %

3-6 mes.%

6-12 mes.%

12-18 mes.%

Bez pritv. %

Do 30 dana - - - - - 0,7 3

1 - 2 meseca 1,2 2,4 - - - 2,9 14

2 - 3 meseca 3,5 7,3 - 12,5 - 16,6 76

3 - 6 meseci 40,7 24,4 19,2 18,8 - 40,1 217

6 - 12 meseci 37,2 31,7 38,5 18,8 - 25,4 162

1 - 2 godine 14,0 22,0 19,2 25,0 16,7 10,0 72

2 - 3 godine 3,5 4,9 11,5 12,5 33,3 3,2 25

3 - 5 godina - 7,3 11,5 12,5 50,0 0,7 14

5 - 10 godina - - 0,2 1

Ukupno kazne = 100%

86 41 26 16 6 409 584

Značaj te povezanosti, međutim, iščezava kada uporedimo dve značajne dodatne vari-

jable koje mogu biti relevantne za izricanje kazne: ‘prethodne osude’ i ‘saizvršilaštvo’ (da li

je počinilac delovao sam ili zajedno sa drugim počiniocima). Kategorija ‘prethodne

osude’ je bitno i pozitivno povezana sa kategorijom ‘bezuslovna kazna’: prethodno

osuđivani su imali veće šanse da dobiju bezuslovnu kaznu zatvora, naročito oni osuđi-

vani za ‘slična, ali i različita dela’ (Pearson Chi kvadrat: p = < 0.000). Te korelacije,

međutim, nema u dužini kazne: nismo našli bitnu podudarnost. Saizvršilaštvo nije

imalo istu korelaciju sa dužinom kazne kao što prikazuje tabela 21, mada je test rele-

vantnosti (sa previše ćelija sa vrednostima ispod 5) diskutabilan.

54  

Tabela 21

Odnos između saizvršilaštva i dužine kazne Broj saizvršilaca i dužina kazne

Kazna 1

počinilac %

2-3 počinilaca

%

4-5 počinilaca

%

6-10 počinilaca

%

11-31 počinilaca

%

Ukupna distribucija kazni.

% Ukupno N

Do 30 dana 0,7 - - - - 0,5 3

1 - 2 meseca 3,1 1,0 - - - 2,4 14

2 - 3 meseca 14,3 11,5 9,5 - - 13,0 76

3 - 6 meseci 38,3 41,3 21,4 25,0 - 37,2 217

6 - 12 meseci 26,7 26,0 31,0 56,3 50,0 27,7 162

1 - 2 godine 10,7 13,5 23,8 18,8 - 12,3 72

2 - 3 godine 4,3 2,9 9,5 - - 4,3 25

3 - 5 godina 1,7 3,8 4,8 - 50,0 2,4 14

5 - 10 godina 0,2 - - - - 0,2 1

Ukupno N = 100%

420 71,9%

104 17,8%

427,2%

162,7%

20,3%

100 584

Dalje razlaganje bi dovelo do pojedinačnih slučajeva što nije odgovarajući nivo za

uočavanje opštih karakteristika u prirodi slučajeva i njihovu analizu.

d. Preliminarni zaključci za statističku analizu Baza podataka Republičkog zavoda za statistiku omogućuje mnogo detaljniju analizu,

ali sa svakim sledećim korakom detaljnije analize gubimo statističko tlo pod nogama.

Zato ćemo da stanemo i da se osvrnemo iza sebe jer je ovo zapravo prvi put da se

takva jedna analiza sprovodi u Srbiji, što nam izgleda kao ozbiljan propust za koji ne

znamo razlog.

Rezimirajući naš prvi zaključak, vraćamo se na uvodno poglavlje gde smo uporedili

pravosudni sistem sa ‘crnom kutijom’ – nešto ulazi u nju, a nešto izlazi, ali šta se

dešava unutra niko ne zna. Sa statističke tačke gledišta, uspeli smo da malo uđemo u tu

crnu kutiju. Unutra smo našli ‘kutije’ tužilaštva i sudova, ali ne kao nove male crne

kutije (ili ruske lutke unutar lutke), već pre kao male kutije sa prozorima u vidu vitraža

koji su nam omogućili da malo zavirimo unutra. U odnosu na naše prvo istraživanje to

je zaista veliki napredak (Van Duyne et al., 2010.). Međutim, u onome što smo nak-

nadno videli, može se uočiti veoma malo reda i koherentnosti. Zato smo izveli

zaključak da ove kutije funkcionišu manje više bez statističke koherentnosti. Nismo uočili

koherentnost ili korelaciju između varijabli ulaza i izlaza za obe kutije zajedno i unutar

svake zasebno. To ukazuje da procesuiranje slučajeva na nivou tužilaštva kao i na ni-

55  

vou sudova ne otkriva postojanje sistema, barem koliko se može zaključiti iz ovih

podataka.

Uočene razlike između vrsta krivčnih dela, tužilaštava i sudova ne mogu se logično

povezati sa pratećim varijablama. Ponekada se ukaže malo reda, ali on već sa sledećim

analitičkim korakom ponovo iščezava. Zato sada opravdano možemo gore sugerisanu

radnu hipotezu formulisati sa više preciznosti: pravosudne institucije se u odnosu na

korupciju (u najširem smislu) sa tačke gledišta statistike ponašaju veoma neuređeno.

Time se pobija hipoteza ili tvrdnja o postojanju politike ili strategije, koje su

semantički u suprotnosti sa uočenom neuređenošću. Ideja o strategiji ili politici nije toliko

bitna unutar javnih tužilaštava i sudova. Postavlja se pitanje šta je sa nadzornom ulo-

gom koju ima Odeljenje za borbu protiv korupcije u okviru Republičkog javnog

tužilaštva. Ne poričemo da ono vrši neku vrstu nadzorne uloge (prikupljanje razilčitih

podataka, ali neodgovarajućih za valjanu analizu), ali ne proizvodi rezultate koji mogu

da opovrgnu našu hipotezu. A u slučaju da to radi, trebalo bi da “obaveštava javnost”.

Kritičari će skrenuti pažnju na mnoga ograničenja, kao na primer, da je ova baza

podataka neprikladna za testiranje hipoteza. Ne može se utvrditi disciplina unošenja

podataka u tužilaštvima i sudovima; dužina trajanja kazne se izražava običnim bro-

jevima, umesto u vidu intervala ili procenta. Ove primedbe su tačne i nas takođe brinu.

Mi dakle ne možemo potvrditi hipotezu o postojanju sistema, već je možemo odbaciti

i zameniti drugačijom: u ovom slučaju hipotezom o neuređenosti. Ukoliko bi neko želeo

da opovrgne ovu hipotezu u korist one o postojanju strategije i sistema, morao bi da

prikaže alternativnu analizu podataka ili nađe bolje sredstvo za analizu i prikaže neke

druge podatke. Sve dok se to ne desi, teorija o neuređenosti opstaje.

Vratićemo se na to pitanje nešto kasnije. Pre toga želimo da pogledamo izbliza u

unutrašnjost ovih kutija sa prozorima od vitraža i vidimo šta se primećuje i razaznaje o

stvarnim slučajevima u svakodnevnoj praksi tužilaca i sudija.

III. Pogled ‘izbliza’ na plodove (korupcije)

Prostim ulaznim i izlaznim podacima za zamišljenu ‘neuređenu kutiju’ krivično-pravnog

sistema moraju se dodati ‘sadržaj i boja’, tako da priroda manifestacija korupcije

postane jasnija. Da bismo to postigli, odlučili smo da se što više približimo sirovim

podacima, tj. osnovnim dokumentima koji obuhvataju, spise, optužnice i presude.

Kao što je već istaknuto, najčešća optužba je ‘zloupotreba službenog položaja’

(oko 60%). Takođe smo primetili da je to veoma široka kategorija koja ne dozvoljava

dovoljnu diferencijaciju. Zbog toga ćemo takođe detaljnije razmotriti koje činjenice

kriminalnog ponašanja ona obuhvata, tako što ćemo opisati konkretne krivične sluča-

jeve koje smo dobili iz dole navedenih izvora.

U poglavlju o metodologiji, naveli smo da smo imali pristup mnogim institucijama

gde smo mogli da analiziramo krivične predmete i ovde ćemo ih pobrojati:

56  

Specijalno tužilaštvo i specijalni sud za organizovani kriminal

Viši sud u Beogradu

Prvi osnovni sud u Beogradu

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu. a. Specijalno tužilaštvo i sud

U ovoj ustanovi mogli smo da proučavamo ponekad veoma debele predmete za sluča-

jeve ozbiljne korupcije. Slika 2 prikazuje broj istraženih krivičnih slučajeva korupcije

(ili sa elementom korupcije) po godinama kada je podignuta optužnica.

Slika 2 Specijalno tužilaštvo i sud

Optužnice i presude 2005.-2010.

U pitanju je 26 predmeta: stvarni broj optuženih lica je mnogo veći: 487. Sa prosekom

od 18 optuženih po predmetu (medijan 15), minimalni i maksimalni broj optuženih

kreće se od 2 do 53 optuženih. Ud ukupnog broja optuženih, 213 se nalazi ili su bili u

pritvoru (ako su pušteni, predmeti često navode datum puštanja) dok je 23 bilo ili je

još uvek u bekstvu.

U 16 predmeta spominje se protivzakonita dobit u iznosu od 4.750.000.000 dinara

i 32.000.000 evra, sa utvrđenom štetom u iznosu od 1.334.000.000 dinara. Ovu ukup-

nu cifru ne navodimo kao tačnu procenu ozbiljnosti ili ekonomske štete proistekle iz

ovih slučajeva. Metodološki nedostaci su brojni: broj nedostajućih (finansijskih) poda-

taka je ogroman, tačnost ove procene je nepoznata, a sam vremenski okvir kada su

dela počinjena je veoma širok. Za sve obuhvaćene slučajeve vremenski period obuhva-

ta raspon od 1995. do 2006. (prva godina registrovanja dela), dok vremenski period

činjenja krivičnog dela po predmetu varira od nekoliko meseci do nekoliko godina. Iz tih

razloga, procena finansijske dobiti ili štete na osnovu postojećih podataka ostaje goto-

vo nemoguća.

Što se tiče počinjenih dela, uočavanje neke vrste pravilnosti se pokazalo veoma

teško usled činjenice da je u gotovo svim slučajevima istovremeno izvršen veliki broj

57  

različitih dela. Koji elementi iz konglomerata svih počinjenih dela su uključeni u

optužnicu stvar je izbora tužioca. Budući da se gotovo u svim slučajevima radilo i o

saizvršilaštvu, većina dela uključuje i udruživanje ili učešće u kriminalnoj organizaciji.

Ključna stvar za glatko funkcionisanje takvog udruživanja je obično mito, ali ne oba-

vezno – neka kriminalna udruženja radila su kao zatvoreno zavereničko kolo bez

potrebe za podmićivanjem nekoga spolja. U nekoliko slučajeva, kriminalna namera

prestupnika bila je usmerena samo na uzimanje mita u zamenu za pružanje nezakonite

usluge. U tabeli 22 sumirali smo slučajeve svrstavajući ih pod najznačajniji vid krimi-

nalnog ponašanja. Naknadno ćemo razmotriti i prateća ili istovremena krivična dela.

Tabela 22

Vrsta dela, stopa i predmet/oblast krivičnog dela

Vrsta dela N NapomenaUtaja poreza 10 akcize (benzin, cigarete); uvoz-izvor; prevara sa PDV Zloupotr. sl. polož. 5 Udruživanje; vojska; organi zakona; uprava Teška krađa 3 nafta; Carina/državni prihodi; naplata putarine Malverzacije sa nabavkama

2 Nekretnine, železnice Srbije

Prevara 2 Krediti, osiguranjePrivatizacija 1 Amortizacija vrednosti i prevare sa fakturama Falsifikovanje 2 Voznih karata, obveznicaUdruživanje sudova i preduzeća

1 Trgovinski sud i brojna preduzeća

26

Sudeći po tabeli 21, izgleda da je utaja poreza najčešći prestup. Međutim, varijacije u

okviru ove kategorije su ogromne: tu je šverc cigareta (prevara sa akcizama) odmah uz

prevaru sa nazivima mineralnih ruda (iz više u nižu poresku kategoriju); izbegavanje

izvoznih i uvoznih dažbina i falsifikovanje faktura. Dva slučaja lažnih faktura mogu se

kategorisati i kao falsifikovanje dokumenata. Kao jedan drugi slučaj falsifikovanja

(voznih karata), bili su dobro razrađeni, ali bez korišćenja mita.

Jasno je da nije lako utvrditi realnu tipologiju na osnovu ovog malog skupa sluča-

jeva i uz mnoštvo različitih krivičnih dela i njihovih kombinacija. Ipak, želimo da is-

taknemo nekoliko glavnih skupova: zloupotreba službenog položaja, pružanje korum-

piranih usluga i upravljanje korumpiranim preduzećima. Najpre ćemo ih opisati a za-

tim dati socio-ekonomsku projekciju ovih slučajeva po socijalnoj i poslovnoj dimenziji.

58  

Vlast i korupcija

Ako je korupcija u suštini kvarenje odlučivanja koje podrazumeva zloupotrebu vlasti

(Van Duyne, 2001.)17, kakvo kvarenje smo uočili na primeru ovih slučajeva? Najpre

imamo tri slučaja kvarenja vlasti starijeg datuma, naime, udruživanje u cilju šverca

cigareta i pljačkanje državne blagajne iz vremena Miloševića. Ovi slučajevi pred-

stavljaju dobre primere potpunog truljenja na bukvalno svim nivoima upravljanja u

Srbiji u to vreme. Šverc cigaretama se odvijao pod specifičnom zaštitom vodećih lič-

nosti i u okviru uprave carina i vlade: Odeljenje za borbu protiv krijumčarenja

obavljalo je najveći deo šverca (obezbeđujući naoružane zaštitne patrole, tablice za

vozila, naloge da se ne vrši inspekcija), dok je (bivši) predsednik zajedno sa drugim

visokim zvančnicima uzimao sredstva direktno iz državne blagajne. Očigledno da je

prošlo više od 10 godina pre nego su podignute optužnice.

Ako zanemarimo ove slučajeve ’bivše elite’, nalazimo i skorije primere koruptivnog

odlučivanja od strane lica na visokim položajima. Dva slučaja su se desila između 2004.

i 2007., a treći između 2001. i 2007. U prva dva slučaja uključeni su bili direktor

gradske čistoće i cela komisija za nabavke. U trećem, korupcija je krenula sa najvišeg

nivoa, tj. gradonačelnika jednog provincijskog grada ka nižim izvršnim nivoima.

Ove slučajeve kvalifikujemo kao zaveru: počinioci su sporazumno zloupotrebili

svoju poziciju u oblasti privatizacije i nabavki kršeći zakon. Međutim, nije reč samo o

kršenju propisa o privatizaciji i nabavkama. U ova dva grada, korumpirani centri moći

su izgleda nastali oko gradonačelnika (u jednom slučaju) i gradskog preduzeća u

drugom. Sudeći po optužnici, 22 odnosno 39 lica je učestvovalo u kriminalnim

radnjama, i osim donošenja koruptivnih odluka u vezi sa ugovorima, odvijala se živa

trgovina lažnim fakturama. Njima su se plaćale nepostojeća roba i usluge. Čak je

postojala i ‘krtica’ u Ministarstvu unutrašnjih poslova koja je ‘motrila’ na moguće is-

trage.

Odlučivanje u zdravstvenom sektoru je tradicionalno podložno korupciji18, što se u

našem slučaju odnosilo na nabavku opreme za bolnice. S obzirom na donošenje od-

luka na više nivoa, nadležni gradski odbornik je izvršio uticaj na direktore zdravstvenih

ustanova da izigraju pravila nabavke, tako što će se nabaviti oprema slabog kvaliteta

koja je prikazana tri puta skuplja nego što je bilo moguće nabaviti.

U ovim slučajevima korupcije, predstavnici vlasti su zloupotrebili javna sredstva u

dosluhu sa rukovodećim licima u privatnim preduzećima. I privatni preduzetnici mogu

motriti na priliku da oštete neko drugo preduzeće, za šta im može biti potrebna po-

drška lica na značajnim funkcijama u javnoj službi. Dobro pozicionirani funkcioneri

mogu se naći u pravosuđu, kao što se i desilo u slučaju poznatom pod nazivom stečajna

                                                            17 Puna definicija je: “Korupcija je nepoštenje u ili kvarenje procesa odlučivanja (u privatnom

preduzeću ili javnoj službi) u kom neko pristaje ili zahteva da se odstupi od kriterijuma koji određuje proces odlučivanja, u zamenu za nagradu, obećanje ili očekivanje toga.” Ovo od Stupa od, ali nije u suprotnosti sa Begović (2005.) koji takođe ukazuje na uže značenje korupcije.

18 Videti: Korupcija u zdravstvenom sektoru u Srbiji. Izveštaj Centra za antiratnu akciju, Beograd, 2005.

59  

mafija (2003.-2006.). Ovde se radilo o dobro uigranom timu sudija, tužilaca, advokata,

stečajnih upravnika i biznismena od kojih je 46 lica optuženo. U ovom od svih na-

jkomplikovanijem slučaju, predsednik Trgovinskog suda manipulisao je i izigravao

zakonske propise na razne načine, omogućujući jednoj kriminalnoj grupi da prisvaja

sredstva preduzeća koja su proglašena korumpiranim od strane suda.

Koruptivne usluge

Sa pozicije vlasti moguće je pružati koruptivne usluge, bilo na sopstvenu inicijativu ili

putem podmićivanja. Takvo protivzakonito pružanje usluga može da se kreće od po-

jedinačnih slučajeva do čitavog sistema, kao što je uočeno u dva slučaja u pravosud-

nim institucijama: javnom tužilaštvu i policiji. U prvom slučaju, jedan tužilac je

delovao samostalno, tako što je nudio svoju uslugu biznismenu koji je imao problema

sa naplatom dugova. Po skromnoj tarifi od 40 evra po slučaju, on je pisao krivičnu

prijavu i slao je dužniku pozivajući ga u svoju kancelariju. Tu je saopštavao izne-

nađenim (ili zastrašenim) dužnicima da su u nevolji, ali da bi im on pomogao odlažući

krivično gonjenje ukoliko plate dugovanja dotičnom preduzetniku. Ova ilegalna radnja

pokazala se veoma efikasnom – u kombinaciji pretnje i obećanja, dugovi bi bili ubrzo

plaćeni iako i nije bilo osnova za krivično gonjenje.

Zapravo, ovde se radilo o jednom izdvojenom slučaju zloupotrebe službenog

položaja. Na drugom kraju spektra, nalazimo pravo iskorumpirano preduzeće za

pružanje usluga, takođe zloupotrebom službenog položaja. Ovo kriminalno ‘pre-

duzeće za pravne usluge’ sastojalo se od advokatske kancelarije, policajca i lekara.

Ovde su zaista postojali krivični postupci protiv osumnjičenih, a zavera između advo-

kata i policajaca sastojala se u tome što su pomagali tim osumnjičenim licima u

ometanju sudskog postupka. Ustvari, advokatska firma je počivala na svojim korumpi-

ranim odnosima sa četiri policijska inspektora i jednim lekarom koji su pružali pomoć

‘preporučenim osumnjičenima’ u vidu zadržavanja dokaza, sprečavanja zatvaranja, ili

izdavanja lažnih lekarskih nalaza koji su se mogli upotrebiti za izbegavanje zatvora.

Normalno, protivzakonito pružanje usluga može se odvijati u i vidu činjenja ‘us-

luge’, kao što je bio slučaj sa vodećim oficirima vojske koji su davali stanove i druge

beneficije svojim penzionisanim prijateljima. Ovde se, međutim, nije radilo o

povremenim prijateljskim uslugama, već o ‘sistematizovanom pružanju usluga’ koje je

zahtevalo odgovarajuću organizaciju, uključujući i falsifikovanje dokumenata.

U pogledu dobiti, u izdvojenom slučaju tužioca, radilo se o ne više od 1600 evra

(njegov klijent je prošao bolje jer je naplatio dugove), dok je ‘advokatsko-policijska

firma’ ostvarila dobit od € 18.000. Ipak, to je bio profit srednjeg obima kada se

uporedi sa proizvodima korupcije u drugim preduzetničkim sektorima koje navodimo

u sledećem odeljku.

Korumpirana preduzeća

Nema jasnih razgraničavajućih okolnosti u procesu prerastanja slučajnih pojava

korupcije u mnogo organizovanije sisteme. Takođe, s obzirom na prirodu i posao

60  

nekog kriminalnog preduzeća, davanje ili primanje mita ne mora čak da bude ni neo-

phodno za njegov rad: može da bude dovoljan i blagonakloni autsajder i s njim skop-

čani rizik curenja informacija. Korumpirana preduzeća mogu da funkcionišu kao ‘zat-

voreno kolo’, kao u slučaju kada je to ‘interni posao’, koji pored zloupotrebe položaja

takođe može da se okvalifikuje kao organiizovana pronevera ili prevara od strane

grupe korumpiranih zaposlenih. Imamo primer zloupotrebe i manipulacije sistemom

za elektronsku naplatu putarine od strane zaposlenih koji su uzimali deo naplaćenog

iznosa. U ovoj krivičnoj radnji učestvovalo je 53 lica (2004.-2006.): programeri, šefovi

smena i niži izvršioci. Oni su zajedno uigrano radili u okviru legalnog preduzeća bez

ikakve potrebe za podmićivanjem.

Druga preduzeća su takođe radila kao tajno udruženje za potkradanje ‘majke firme’

ali uz pomoć korumpiranog lica van firme. U velikom slučaju prevare sa benzinom,

trebalo je podesiti da se svaki put kada pritisak u pumpi za točenje dozvoli, benzin

odlije, tako da je na kraju trebalo trasnportovati po nekoliko cisterni goriva, za šta su

bili neophodni korumpirani policajci kao čuvari transporta.

Najbolji primer ‘potkradanja’ najbogatije ‘majke firme’ odnosi se na javni fond, tj.

carinsku i poresku službu. Kad je reč o ovoj vrsti korumpiranih preduzeća, možemo

napraviti razliku na osnovu prirode robe:

Materijalna dobra, što uglavnom uključuje uvoz i izbegavanje plaćanja dažbina. Ovo

je veoma rizičan posao, osim ako se ne obavlja uz pomoć ili od strane carine. U

jednom slučaju, posao se odvijao pod zaštitom šefa Odeljenja za borbu protiv kri-

jumčarenja koji je rukovodio radom drugih devet korumpiranih službenika (2006.).

Prevara (28 optuženih) se sastojala u uvozu skupocene robe bez kontrole: vodeći

akteri su dobijali od 2.500 do 3.000 evra po kamionu. U drugom carinskom slučaju,

falsifikovana je uvozna dokumentacija za polovna vozila, što je zahtevalo saradnju

Ministarstva finansija i lokalnog šefa carine.

Trgovina fakturama uz pomoć korumpiranih službenika ne uključuje materijalna dobra –

ovde su ‘roba’ lažne fakture koje omogućuju smanjenje poreza ili povraćaj PDV.

Na primer, direktor Poreske uprave, šef Odeljenja terenske kontrole, još neki

zaposleni i direktor jedne firme počeli su da trguju ‘odobrenim‘ ispravama koje su

omogućavale takve povlastice drugim firmama, naplaćujući standardnu

‘proviziju‘ od 6%.

Trgovina fakturama bez korišćenja mita uočena je u tri druga preduzeća koja su radila

kroz pravna lica. Ovde se radilo o različitim poslovnim transakcijama u čijem

središtu su se nalazile rukovodeće ličnosti. Oni su na veliko proizvodili lažne fak-

ture i druge isprave (za proviziju u procentima) koje su podrazumevale protivza-

konite poreske olakšice. Nekada se radilo o stvarnim dobrima, ali su ona završavala

na crnom tržištu. U pogledu svoje temeljne organizacije, podele zadataka, ova pre-

duzeća se mogu okvalifikovati kao kriminalne organizacije koje zloupotrebljavaju

svoj pravni status u cilju vršenja sopstvene kriminalne delatnosti kojom su

opsluživali širok krug pohlepnih saradnika.

61  

Naravno da navedeni vidovi zloupotrebe službenog položaja ili rušenja integriteta

jedne organizacije ne predstavljaju ceo spektar pojava. Tri velike prevare, jedna sa

zajmovima od banaka i druge dve organizacije, jedna vezana za štampanje lažnih ob-

veznica i jedna sa falsifikovanjem voznih karata ne spadaju u celini u ovu tipologiju.

Prevara sa zajmovina bila je kombinacija obmane i korumpiranosti (osoblja banke):

fabrikovanje lažnih potvrda o zaposlenju i prihodima u ime siromašnih i lakovernih

ljudi (uz nagradu od tričavih 250 evra) na osnovu kojih su podigli 275 dugoročnih

namenskih kredita.

‘Grupa za dečji dodatak’ i ‘preduzeće za falsifikovanje voznih karata’ bili su višeslojne or-

ganizacije. Prva je imala veze sa falsifikovanim obveznicama koje su se unovčavale u

poštama. Radilo se o velikom poduhvatu: otkriveno je više od milion obveznica u

pojedinačnoj vrednosti od 500 dinara. Jedan od osam optuženih je upravnik pošte

koja je unovčavala obveznice. Imajući u vidu obim poduhvata, verovatno je bilo

uključeno više pošti.

I posao sa falsifikovanjem voznih karata je takođe bio pozamašan: obuhvatao je štam-

pariju karata, zatim razgranatu mrežu za kupovinu i prodaju, i najniže (zvanične) punk-

tove – kioske. Mada uključuje zloupotrebu službenog položaja (od strane ovlašćenih

prodavaca), pošto ne podrazumeva očigledano podmićivanje, smatramo da je ovaj

slučaj na samoj granici našeg uzorka.

Projekcije i tumačenja Ono što je mnogo bitnije od utvrđivanja ‘tačne’ tipologije slučajeva koji nekada ne

spadaju u listu utvrđenih kategorija jeste njihovo društveno i ekonomsko objašnjenje.

Pod tim ne podrazumevamo ocenu ozbiljnosti ili opasnosti po društvo, jer imamo

premalo slučajeva da bismo pokušali da damo takvu evaluaciju. Čak i kad bismo imali

dovoljan broj, teško bi bilo definisati određeni ‘standard ozbiljnosti’ po kome bismo

rangirali slučajeve: previše je heterogenosti među posmatranim slučajevima da bismo

mogli da ‘stepenujemo’ njihovu društvenu ozbiljnost. Može se misliti da je bitnija

korupcija u koju je uključen premijer vlade ili predsednik nego lekar ili profesor. Me-

đutim, značaj pojava u kojima učestvuju ovi drugi postaje ozbiljan kada one postanu

toliko rasprostranjene da postoji jedan nezvanično prihvaćeni ‘tarifni sistem’. Korup-

tivne usluge kao što je prodaja falsifikovanih faktura za određenu proviziju koje smo

prethodno opisali predstavlja primer takvog nezvaničnog sistema.

O jednom drugom primeru piše Kurir (5. avgust 2011.). Prema Kuriru, ‘tarifni sis-

tem’ za zdravstvene usluge kreće se od 300- 3000 evra, a za polaganje ispita od 500–

700 evra. Mada bi bilo neophodno ispitati na koji način je ovo utvrđeno, ono što je

bitno jeste društveno prihvatanje koje omogućuje razvoj jednog (navodno) nezvanič-

nog tarifnog sistema za korupciju.

Možda bi se ovakvom sistematizacijom visoko rangirala korumpiranost lekara ili

profesora po ozbiljnosti. Ali, da li bi bio u pitanju isti stepen ozbiljnosti i u slučaju

premijera vlade? Takvo rangiranje je zaista teško i nešto više od pukog akademskog

62  

zadatka: sudije koje izriču kazne u slučajevima korupcije moraju ustvari rutinski da

određuju stepen ozbiljnosti. Sve to je, međutim, pitanje vrednovanja, a naše istraživanje

se ne bavi ozbiljnošću kao kategorijom vrednovanja.

Moramo da apstrahujemo subjektivno vrednovanje ozbiljnosti i da se vratimo

ključnom konceptu koruptivnog ponašanja: kvarenju odgovornog procesa odlučivanja. Šta to

znači u sociološkom smislu? Uzmimo gore navedene primere. Imamo lica koja donose

odluke na različitim društvenim nivoima: na primer, korumpirane direk-

tore/gradonačelnike, korumpirane prodavce ili policajce, sve na različitim nivoima

društvene lestvice na kojima se donose odluke. Recimo, na upravljačkom nivou, gra-

donačelnik može da se dogovori sa direktorom naftne kompanije ili bolnice o koristi

pri obavljanju nabavki, dok u okviru iste firme, na izvršnom nivou, radnik na pumpnoj

stanici ili šef prodavnice javlja svojim saučesnicima da je pravi trenutak da se odlije

nafta ili da se iznese oprema iz bolnice. Dakle, imamo korumpirane donosioce odluka

na višem rukovodećem nivou i na nižem izvršnom nivou. Na oba kraja, donose se

korumpirane odluke. Iz ove funkcionalne perspektive, može se razmišljati o nekoj

skali koja bi odgovarala nivoima odlučivanja u okviru institucija, preduzeća i društva.

Tu skalu nazivamo upravljačko-izvršnom dimenzijom.

Delimično se preklapajući ili ukrštajući sa ovom dimenzijom imamo i ekonomsko-

društveni status učesnika. U gornjem primeru, gradonačelnik ima viši društveni položaj

nego šef prodavnice ili radnik na pumpi. Slično, predsednik trgovinskog suda je na

drugačijem nivou u odnosu na falsifikatore karata, čak iako ovaj drugi ima veću

protivzakonitu dobit nego sudija. Ovo ćemo izraziti kao dimenziju društvenog ugleda, koja

se kreće od vodeće elite zemlje (kao što je bivši predsednik) do ‘nivoa ulice’, gde re-

cimo imamo policajca koji patrolira.

Kada ove dve dimenzije spojimo, dobijamo sledeću kombinaciju:

Slika 3

Dimenzije ‘upravljačko-izvršna’ i ‘društveni ugled’

Elita

Izvršni Rukovodeći

‘Ulica’

63  

Ove dimenzije omogućuju da se slučajevi korupcije projektuju duž dve ose, tako da

jedna prikazuje sastav, jer ‘elitni’ slučajevi mogu da imaju i ‘uličnu’ komponentu, ili

vodeća korumpirana figura može da zavisi od mnogih izvršilaca na nižem nivou.

Slika 4

Projekcija predmeta specijalnog tužilaštva po

dimenzijama ‘upravljačko-izvršna’ i ‘društveni ugled’

Elita

Duvanska mafija| Carina i politika Stečajna mafija Gradska čistoća Graditeljska afera | Železnička afera

Advokatska mafija

Nabavke u zdravstvu

Korumpirani tužilac Duvanska afera

Đubretarska mafija

Vojna |carinska mafija 2006| Carina i uvoz kola

Izvršioci Fiktivna trgov.| Boje i lakovi |poreska maf. Rukovodioci Kreditna afera Otpadni materijal

Lažne fakture

Naftna mafija Falsifik. obveznica

Drumska mafija Zavera sa osiguranjem kola

Vozne karte CupBop

Ulica

Naša obrazložena ali ipak subjektivna projekcija ovog niza slučajeva duž dve dimenzije

pokazuje da pri vrhu dimenzije ‘društveni ugled’ ima barem šest slučajeva sa pripad-

nicima elite. Dva otpadaju na ‘bivšu elitu’ iz vremena Miloševića. Na drugom kraju iste

dimenzije nalazi se prevara sa voznim kartama koja uglavnom predstavlja ‘podzemlje’.

Iznad ovog nivoa, krećući se naviše u pravcu izvršilaca, nailazimo na nekoliko sluča-

jeva sa nižim izvršiocima, mada ne uvek iz sopstvene firme koja je sama žrtva: u slu-

čaju naftne mafije i voznog osiguranja učestvovali su i policajci. U prvom je patrolni

policajac štitio transport ukradene nafte. U slučaju sa osiguranjem vozila, policajci su

izdavali lažne zapisnike o navodnim saobraćajnim udesima. Penjući se duž ose društ-

venog ugleda, primećujemo gužvu po sredini mešovitih slučajeva: rukovodeća lica

privatnih firmi koja zloupotrebljavaju svoja pravna lica u cilju malverzacije sa javnim

sredstvima. U slučajevima poreske i carinske prevare pomagali su im i neki državni

službenici. Na sledećem nivou uočavamo mešavinu preduzetnika i rukovodećeg

osoblja (generalni direktor ili direktor) nekih sektora javne službe. Još više duž ove ose,

64  

nalaze se cele organizacije na čelu sa direktorima, gradonačelnicima ili šefovima odel-

jenja, što je opet korupcija u redovima elite.

Kao što smo napomenuli, ovo je ipak subjektivna projekcija, a ne definitivno

društveno rangiranje ovih slučajeva organizovane korupcije. Za jednu precizniju i

odgovorniju društvenu procenu trebalo bi nam više socio-ekonomskih i ličnih po-

dataka nego što smo do sada mogli da dobijemo.

b. Predmeti ispred Višeg suda u Beogradu

Nakon dobijanja pristupa Višem sudu u Beogradu, upoznali smo se sa 13 presuda u

slučajevima krivičnih ‘dela protiv službene dužnosti’. Pokazalo se da osam od njih nije

relevantno za naše istraživanje. Mada su se odnosili na adekvatno poglavlje 33 Krivič-

nog zakonika, ovi predmeti su sadržali brojne rukom pisane pritužbe koje je sud odba-

cio. Odpreostalih pet, tri se odnosilo na traženje i/ili primanje mita od strane

zaposlenih u ztravstvu. Jedan slučaj je bio pronevera od strane šefa banke koji je

prenosio novac sa računa klijenata – zloupotreba položaja, ali ne i korupcija.

Peti slučaj, zvani uhvaćeni na delu ali oslobođeni bio je dobar primer slučaja sa učešćem

visoke elite, u skladu sa onim što smo već pronašli u specijalnom tužilaštvu. Vodeći

menadžer Narodne banke Srbije tražio je mito od dva miliona evra u zamenu za licen-

ciranje finansijske institucije. Policija je upala na mesto gde je trebalo da se u koferu

dostavi mito. Međutim, deset minuta pre racije, lice, koje je sada na čelu jednog min-

istarstva, napustilo je prostorije. Ostali koji su još uvek bili prisutni, uhvaćeni su sa

‘okrvavljenim rukama’. Međutim, usled ‘nedostatka dokaza’ oslobođeni su (27. de-

cembar 2010.). Moglo bi se reći – ‘elitna korupcija’ propraćena ‘elitnom kaznom’.

c. Prvo javno tužilaštvo i Prvi osnovni sud u Beogradu

c1. Javno tužilaštvo Kao što smo već istakli (str. 27), u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu smo dobili

na uvid 32 optužnice, od kojih se 30 pokazalo korisnim (u jednoj je bilo toliko

prežvrljanog teksta oko imena da je bila neupotrebljiva, a druga je bila od ‘nepoznate’

kancelarije). Ove optužnice su došle iz bivšeg Prvog osnovnog tužilaštva kao i iz vre-

mena pre reforme pravosuđa iz 2010. kada je teritorija ovog tužilaštva bila podeljena

na pet opštinskih tužilaštava. Zato se ova teritorija sastoji od pregrupisanih opštinskih

tužilaštava, što otežava poređenje sa starijim statističkim podacima ukinutih tužilaštava.

Takođe, mi nismo mogli sami da biramo predmete, već su nam oni dostavljeni od

strane uprave na osnovu nepoznatog kriterijuma selekcije.19 Iz tog razloga ćemo upot-

rebiti ovaj izbor predmeta da ilustrujemo karakter jednostavnijih dela protiv službene

                                                            19 Ovo je delom posledica reformi kroz koje prolazi pravosuđe, što je podrazumevalo

reorganizaciju sistema čuvanja podataka i arhiviranje predmeta u više zgrada, odakle ih je bilo teško dobiti.

65  

dužnosti, i istovremeno da ispitamo koja se sve dela svrstavaju pod ‘zloupotrebu

dužnosti’, kao i ko su počinioci.

Najpre, neke opšte karakteristike svih ovih predmeta. Optužnice su podignute u

periodu od 2006. do 2011., za dela koja su počinjena od 2003. nadalje. Vreme proces-

suiranja od poslednjeg dana činjenja krivičnog dela do podizanja optužnice bilo je u

proseku 22 meseca (medijan 21), a najkraće 1,5 mesec i najduže 6 godina i 4 meseca.

Ukupno je optuženo 48 lica: 19 predmeta je protiv jednog optuženog, a 11 predmeta

protiv više počinilaca.

Analizirajući optužnice, uporedili smo pravnu ocenu dela sa opisom stvarnog

ponašanja počinilaca, tj. sa tim koja dela su počinili i na koji način. Naročito smo

posmatrali prirodu dela iz perspektive korupcije u smislu ‘kvarenja procesa

odlučivanja’. Uzeli smo u obzir takođe i neke standardne sociološke varijable, kao što

su starost, bračni status, obrazovanje, profesija i krivična evidencija.

Koja je priroda ovih dela? Pravne ocene dela su: zloupotreba službenog položaja,

pronevera i jedan slučaj nuđenja mita. Nakon analize i kategorizacije krivičnih radnji,

međutim, dobili smo nešto detaljniju diferencijaciju, kao što pokazuje tabela 23 na

sledećoj stranici.

Tabela 23 otkriva da se jedna trećina dela tiče ‘obične pronevere’ od strane jednog

počinioca: zaposleni koji je uzimao novac ili vrednosti od poslodavca. Modus operandi

je obično bio jednostavan i ustvari lak za otkrivanje. U pet slučajeva, pronevera je

izvršena krivotvorenjem dokumenata – priznanica, bilo da se nisu izdavale ili da su se

u knjige upisivale niže sume. Pet slučajeva pronevere je počinjeno sporazumno: na

primer, u dva slučaja, radnik u kockarnici je stavljao pare sebi u džep u dogovoru sa

igračima. U jednom slučaju su iscenirali pljačku, zajedno sa uništavanjem nameštaja i

automata da bi objasnili otkuda nedostaje novac. Plašeći se da će biti otkriveni, dva

druga počinioca su takođe prijavila policiji da su žrtve pljačke, tako istovremeno

počinivši i delo lažne prijave.

Tabela 23

Vrste krivičnih dela u optužnicama Prvog osnovnog tužilaštva Vrste dela N

korupcija 7

Obična pronevera 10

Pronevera u saučesništvu 5

Kršenje propisa 2

Pojedinačna zloupotreba 1

Prevara 5

Ukupno 30

Izdvojili smo sedam slučajeva koji mogu da se okvalifikuju kao korupcija u smislu

‘kvarenja procesa odlučivanja’. Ako gradiramo ove slučajeve kao što smo već učinili

(str. 65) uočavamo pri dnu lestvice taksistu kog je zaustavila policija radi kontrole

66  

taksi isprava (koje nije imao). Pokušao je da se izvuče izvadivši novčanicu od 5 evra i

jednu od 500 dinara. Na višem nivou odlučivanja (elita), nalazimo rukovodstvo sred-

nje škole (direktor i nastavnik) koji su od nastavnog osoblja zahtevali da određeni

učenici dobiju pozitivne ocene, “inače”... Možemo se zapitati zašto tako ozbiljan elitni

slučaj nije predat Višem sudu ili specijalnom tužiocu, naročito ako uporedimo ovaj

slučaj sa drugim primerima zloupotrebe službenog položaja, koji su bili više na nekom

srednjem nivou mešetarenja. Na primer, malverzacija sa cenom podzakupa zemljišta (tri

počinioca); korišćenje izvršne pozicije, kao na primer, inspektor vodovoda, ili

smeštanje gostiju u hotel u dogovoru sa upravnikom po višoj ceni iskazanoj na

računu nego naplaćenoj, gde računi sa većom iskazanom sumom odlaze poslodavcu,

a razlika se deli između saučesnika. Kao elitniji slučaj zloupotrebe službenog položaja,

imamo lekara koji je bez uključivanja drugih lica, prepisivao nepotrebna skupa or-

topedska pomagala.

Ko su ovi počinioci i šta su ostvarili kršenjem zakona? Navode se prihodi ostvareni

u 23 slučaja. Oni su iznosili (zaokruženo) 9.500.000 dinara, ili u proseku 413.000 dina-

ra (oko € 95.000 i € 4.130). Najveća protivzakonita dobit iznosila je 1.400.000 dinara:

slučaj ‘obične’ pronevere koji se sastojao u zadržavanju dela dnevnog pazara.

Da li se ovi počinioci mogu smatrati presekom srpskog društva? Bez nacionalne

statistike to je teško reći. U svakom slučaju, oni su svi bili zaposleni, čime se izostavlja

nezaposleni deo populacije. Što se ostalog tiče, smatramo da oni predstavljaju dobar

presek stanovništva koji je uglavnom zaposlen u privatnom sektoru. Devet počinilaca je

imalo posao u javnoj službi, pet od njih u prosveti; ostalih 39 su bili zaposleni u raz-

nim privatnim preduzećima. Profesije sežu od studenta (pronevera u kazinu),

nesrećnog taksiste sa mitom od pet evra, do nastavnika koji je zloupotrebio dužnost i

autoritet da bi obezbedio više ocene za određene učenike. Između ovih ekstrema,

postoji tendencija ka višim pozicijama i profesijama: 17 počinilaca (35%) mogu se

rangirati kao pripadnici viših pozicija i profesija. Devet lica je imalo niže pozicije u

svojim preduzećima. Da li bi bilo ispravno rangirati ostale počinioce kao službenike

‘srednjeg ranga’ ostaje donekle nejasno, imajući u vidu nedovoljne informacije. U

svakom slučaju, skoro (63%) imali su visoko stručno obrazovanje, što ne podrazume-

va uvek adekvatnu poziciju u radnoj organizaciji.

U odnosu na populaciju počinilaca ‘običnih’ krivičnih dela, ova grupa se može

okarakterisati kao sasvim obična: bez prethodnog krivičnog dosijea (jedan izuzetak) i

inače kao ‘starija i prosečna’: sa prosečnom starošću od 43 godine, 54% od njih u bra-

ku sa uglavnom po dvoje dece.

c2. Prvi opštinski sud u Beogradu Naš tim je takođe imao pristup Prvom osnovnom sudu u Beogradu, i dobio uvid u 26

presuda koje su bile izrečene kao prvostepene tokom 2010. ili u žalbenom postupku

tokom 2011., što je polovina postojećih presuda za te dve godine. Kao što pokazuje

sledeća tabela, nije bilo presuda u slučajevima vezanim za mito te godine. Takođe nije

67  

bilo ni slučajeva korupcije u širem smislu tog pojma. Malobrojni slučajevi zloupotrebe

službenog položaja nisu sadržali ‘elemente korupcije’ izuzev jednog: jedan pripadnik

policijske akademije stavio je u džep novčanu kaznu od 1000 dinara, mada nije imao

ovlašćenje da vrši saobraćajne dužnosti. Ovo je više ličilo na iznudu.

Tabela 24

Presude Prvog osnovnog suda u Beogradu, 2010./11.

Vrste krivičnih dela N

Pronevera 14

Zloupotreba služb. polož. 7

Prevara 2

Krađa 2

Nesavesno obavljanje dužnosti 1

Ukupno 26

Broj optuženih protiv kojih je pokrenut sudski postupak je 34: u osam slučajeva po

dva optužena i u jednom slučaju tri optužena. Međutim, više optuženih u istom pos-

tupku ne znači da je u pitanju bilo udruživanje ili zajedničko delovanje. U četiri slučaja

radilo se o saizvršilaštvu koje je podrazumevalo zajedničko delovanje: prevara protiv

banke putem transfera novca u korist povezane firme koja nije ispunila svoje obaveze;

ili lažno potpisivanje teretnica i isporuka robe saizvršiocu. Druga dva slučaja

udruživanja ticala su se manipulacije cenama imovine i stanova kršenjem pravila o

stanovanju. Nije bilo znakova podmićivanja, mada su korisnici sigurno dobili dobar

aranžman kroz navodnu zloupotrebu službenog položaja. Sud je, međutim, smatrao

drugačije: osumnjičeni su oslobođeni u oba slučaja.

U druga dva slučaja, počinioci su izvršili odvojena i nepovezana dela protiv

imovine, ali oštetivši istu firmu tokom istog perioda (zaposlenja u njoj), pa im je za-

jedno suđeno u okviru istog predmeta.

Osim u jednom slučaju, proneveru je uvek vršio jedan počinilac. Izuzetak se od-

nosi na čuvara u fabrici alata koji je izneo ukradene stvari do ograde gde su ih pokupili

njegava žena i sin – ‘porodična akcija’.

Navodi se ostvarena dobit u 25 slučajeva. Ukupno je iznosila 21 milion dinara, sa

prosekom od 845.000 i srednjom vrednošću od 200.000 dinara. Razume se, pri dnu

skale, nalaze se ulični prodavci i isporučioci. Jedan od njih, žena prodavac sladoleda

(ostvarila dobit od 16.000 dinara) zadržana je u pritvoru. Visočije na lestvici (sume

iznad 1.000.000 dinara) nalazimo slučajeve potkradanja zadržavanjem novca (kazna:

jedna godina i sedam meseci zatvora, uslovno) i potkradanje poslodavca putem falsi-

fikovanja dokumenata (godinu dana).

Prvostepenim presudama osuđeno je 28 prestupnika. U žalbenom postupku, pet

od ovih presuda je ukinuto, ili je optužba odbačena. U slučaju osude, izrečena je kazna

zatvora, ali izuzev u dva slučaja sve su bile uslovne. Dužina kazne se kretala od 2 do

68  

19 meseci, odnosno u proseku 9 meseci. Dve bezuslovne kazne bile su godinu dana i

četiri meseca (više krivičnih dela, uključujući i pljačku) i godinu dana (samo pronevera).

Vreme trajanja postupka, od podnošenja prve prijave do pravosnažne presude,

kretalo se od jedne do deset godina, ili pet u proseku. Trajanje od deset godina nije

bilo izuzetak: desilo se u četiri slučaja. Ne postoji nijedan strukturni nivo, od policije

do apelacionog suda, kojem se isključivo može pripisati (ponekad izrazito)

odugovlačenje. Uglavnom, može se primetiti da su predmeti protiv devet društveno

bolje rangiranih prestupnika trajali duže – svi osim jednog datiraju od pre 2005. godine.

Samo jedan od njih je proglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora od godinu dana i

sedam meseci, ali uslovno, uz obavezno podvrgavanje tretmanu odvikavanja od alko-

hola i nadoknadu štete. Svi ostali manje više visoko rangirani prestupnici doživeli su

odbacivanje ili ukidanje presude, ako ne u prvom stepenu, onda u žalbenom postupku.

Premalo je slučajeva da bismo mogli da utvrdimo jedan ili više faktora koji bi mogli

rasvetliti moguću društvenu povlašćenost– možda su i predmeti i sudije bili ‘slabi’.

Videćemo da će se sumnja u društvenu povlašćenost ponovo javiti.

Da li nailazimo i na sličan presek radničke populacije? Sa prosečnom starošću od

40 godina, 17 od 34 prestupnika su oženjeni sa najčešće 2 dece, od kojih su 24

muškarci, oni ne odstupaju od grupe optuženih. Većina je bila zaposlena u privatnim

preduzećima (30). Društveno-ekonomski položaj devet prestupnika može se opisati

kao viši društveni status. Kakav zaključak se može izvući na osnovu ove analize? Naravno, jedno osnovno

tužilaštvo i jedan osnovni sud nisu reprezentativni uzorak za izvođenje generalizacija,

ali kad se uzmu u obzir i drugi podaci, mogu se izvući neki zaključci.

Analiza ovih slučajeva i dovođenje u vezu sa članovima 33. poglavlja Krivičnog

zakonika, naročito prvim članom tog poglavlja, zloupotreba službenog položaja (čl. 359)

koji je relevantan u više od 60% prijavljenih slučajeva (sa elementima ‘korupcije’),

govori o, u osnovi, heterogenosti kriminalnog ponašanja. Ona pokazuje da iako gruba

‘statistička mapa’ na osnovu članova Krivičnog zakonika može da naznači značajne

trendove i problematične oblasti, nešto preciznija slika o fenomenu koruptivnog

odlučivanja može se dobiti jedino uz preciznije definisan pojam.

Naša analiza nam pokazuje i sledeće:

U kojoj meri korupcija zahvata sve slojeve društva – od (bivšeg) predsednika do

malog prodavca falsifikovanih voznih karata ili uličnih policajaca koji osiguravaju

transport ukradenog benzina ili izdaju lažne zapisnike o saobraćajnim nesrećama;

Međutim, pojava slučajeva ‘stvarne’ korupcije pred tužilaštvom i sudom je toliko

mala da gotovo da se ne šalje nikakav signal javnosti;

Zvančini skup predmeta sa ‘elementom korupcije’ je suviše heterogen da bi se

formulisala odgovarajuća strategija. Da bi se dobio pravi pogled na korupciju,

moraju se isfiltrirati slučajevi koji se ne tiču koruptivnog donošenja odluka. To će dati

mnogo manju zastupljenost slučajeva, kao što je jasno iz naše analize koja pokriva

69  

period duži od deset godina, mada samo za teritoriju Beograda (videti takođe i po-

glavlje o statistici). “Svi društveni nivoi” naspram “niska stopa”: da li to ukazuje na ozbiljan problem

neprijavljivanja korupcije ili na precenjenost problema korupcije? Pozabavićemo se

nešto kasnije ovim pitanjem. Sada se moramo vratiti jednom od tela kome se građani

obraćaju kada se o njihove pritužbe ogluše i policija i tužilaštvo – Savet za borbu

protiv korupcije.

d. Slučajevi Saveta za borbu protiv korupcije: bez odgovora

Kako je istaknuto u poglavlju o istraživačkom metodu, Savet redovno prima žalbe od

zabrinutih ili oštećenih građana. Savet pregleda ove žalbe i sprovodi istragu da bi ut-

vrdio njihovu ozbiljnost. Kako izgleda taj postupak prikazano je i u izveštaju predsed-

nika Saveta upućenom Vladi od 26. oktobra 2009. godine (str. 11). Tokom proteklih

godina, Savet je smatrao 212 pritužbi dovoljno ozbiljnim da bi se podnela krivična

prijava tužilaštvu. Tabela 25 prikazuje kako su one klasifikovane.

Tabela 25

Pritužbe građana o kršenju zakona upućene Savetu

Podnosilac Oblast/predmet pritužbe N Sindikati/mali akcionari Privatizacija i stečaj 46 Skupština stanara i pojedinci Urbanizacija i izgradnja 55 nema Sudovi: namerno odugovlačenje postupka 51 nema Privreda 23 nema Drugi ekonomski i javni interesi 37 Ukupno 212 Izvor: Izveštaj Saveta za 2009.

Nažalost, izveštaj Saveta ne daje mnogo informacija. Ipak, jasno je da postoji potreba

za ozbiljnom istragom. Ovaj izveštaj, zajedno sa primerima opisanim u izveštaju i

nekim dodatnim detaljima može bolje da rasvetli moguće neprijavljivanje slučajeva.

Pored faktora ‘koga je briga?’, neprijavljivanje može takođe da bude rezultat nedovoljne

istrage ili zanemarivanja žrtava elitne korupcije od strane pravosudnih organa (što je

još jedna manifestacija stava ‘koga je briga?’). Međutim, pravosudni organi ponekad

reaguju – aktivno se okreću protiv onog ko je prijavio, kao što će pokazati sledeći

izveštaj.

Zoran K. je četiri puta (2004., 2005. i 2006.) podnosio krivičnu prijavu Drugom

opštinskom tužilaštvu u Beogradu protiv službenih lica za nesavesno obavljanje dužnosti i

korupciju u vezi sa građevinskom dozvolom za njegovu zgradu koja je u privatnom

vlasništvu. Te prijave nisu uzete u obzir. Kada je, međutim, Zoran K. istupio javno u

magazinu DANAS, predsednik izvršnog odbora podneo je krivičnu prijavu za klevetu.

Tada je policija trenutno reagovala i odmah pozvala Zorana na razgovor.

70  

Isto tako, u slučaju JUGOREMEDIJA, tužilaštvo nije uzelo u obzir krivičnu prijavu koje je

udruženje malih akcionara tog preduzeća podnela 2004. godine protiv direktora preduzeća

za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava. Sukob se produbio i

postao surov, nakon čega je tužilaštvo veoma brzo pokrenulo postupak protiv štrajkačkog

odbora. Pritužba malih akcionara istražena je tak nakon dve godine.

Predsednica Saveta je dodala: “Ovo nije usamljen primer, ista situacija je i sa mnogim

slučajevima sa kojima je Savet upoznat na osnovu pritužbi građana.”

U uvodu smo citirali predsednicu Saveta na čije je ukazivanje o mahinacijama u vezi sa

Lukom Beograd odgovoreno krivičnom istragom protiv nje same. Čini se da Republičko javno tužilaštvo reaguje brže protiv onih koji podnose pritužbe

ili Saveta nego što pravovremeno razmatra slučajeve i daje odgovor.

Zanimljivo je pogledati ko su lica i institucije koje su optužene za protivpravne

radnje.

Tabela 26 Optužena lica i institucije

2001.-2007. Opštinsko rukovodstvo 16Direktor 28Predstavnici 31Sudije i tužioci 35

Rukovodioci za urbanizam 10Ostali 25Ukupno 145

Izvor: Savet za borbu protiv korupcije

Zaista, ovo je sama elita.

Kako je reagovalo Republičko javno tužilaštvo? Od 147 slučaja koji su upućeni

RPO, samo u 22 slučaja je stigao odgovor, a od toga u 11slučajeva odbacivanje

optužbe. Nema dovoljno poktrepljujućeg materijala koji bi dozvoljavao dalekosežne

zaključke, mada je u svakom slučaju opravdana dalja istraga, ako ništa drugo onda da

bi se isključila ne potpuno neverovatna pretpostavka o zaštićenosti elite.

Što se tiče komunikacije između Saveta i RPO, bez preterivanja se može reći da se

na strani RPO ne može govoriti o osećaju hitnosti, osim kada je moguće postupiti

protiv onih koji prijavljuju.

Naši zaključci izneti u ovom poglavlju predstavljaju empirijske ‘plodove’ drveta-

‘pravosudni organi’ ili ‘neuređene kutije’. Obe metafore govore o tome da ima samo

nekoliko trulih plodova razbacanih okolo. A kao koordinator ovog ‘nereda’ nalazi se

ministarka pravde, koja je nedavno postavljena za nacionalnog koordinatora u borbi

protiv korupcije. Koordiniranje u okviru neuređene kutije se svakako mora oceniti kao

metafizičko dostignuće.

71  

U međuvremenu, čitalac se mora zapitati da li je ovo sve što vlasti mogu da pokažu.

Ako nije sve, trebalo je da se pokaže našem istraživačkom timu, ako ne i javnosti, a u

svakom slučaju tamo gde Republički javni tužilac, u Odeljku V, o analitičko-

informacionim zadacima, izjavljuje:

“Republičko javno tužilaštvo će, na osnovu sopstvenog rada i na osnovu

statističkih i narativnih izveštaja o radu okružnih i opštinskih tužilaštava, obavljati

analitičko-informativnu funkciju.” Rezultati ove funkcije, ako je ona uopšte izvršena, nisu saopšteni našem timu, a kamoli

javnosti. Shodno tome i u pogledu proklamovanog informativnog zadatka važi princip:

‘Biti znači biti primećen’ (esse est percipi). Ako organi vlasti, ukazujući na svoju dužnost

informisanja javnosti, ne mogu ništa da nam (ili javnosti) pokažu, moramo da pret-

postavimo da ni nema ničega.

72  

73  

5. Instrument za integrisani unos podataka o krivič-

nim delima koja se odnose na korupciju: IIUP

a. Od neuređene kutije do strateške mape

Na kraju poglavlja o našim empirijskim nalazima, zaključujemo da bi se pravosudni

sistem pre mogao opisati kao neuređena kutija nego kao sistem. Takođe, ukazujemo na

potrebu da se izdvoji ‘stvarna’ korupcija od mnoštva krivičnih dela koja potpadaju pod

kategoriju ‘dela protiv službene dužnosti’, što bi bilo neophodno da se dođe do

činjenično zasnovane strategije protiv korupcije. Tokom celog našeg istraživanja

primećivali smo da postoje velike teškoće u komunikaciji između organa nadležnih za

borbu protiv korupcije. A iznad svih ovih zaključaka stoji zaključak o osnovnom ne-

poznavanju problema (usled nedostatka informacija) kao i odsustvu znatiželje – ne

postavljaju se pitanja i nema očiglednog interesovanja za moguće odgovore. Dakle,

nema znatiželje, a i dalje se tvrdi da je korupcija visoko na listi prioriteta – da li to ide

zajedno?

Nema ‘srebrnog metka’ kojim bi se uklonili svo ovi problemi, ali neka delimična

rešenja su moguća. Nedostaci u komunikaciji su jedan problem, naročito u odnosu na

sadržaj informacije: šta preneti ako nema sadržaja? Da bi se ispravio ovaj defekt, ne-

ophodan je redovan protok transparentnih informacija u vezi sa suštinskim aktivnos-

tima – procesuiranjem slučajeva korupcije.

Izgleda da nismo jedini koji su ovo primetili. U vreme pisanja izveštaja Evropska

komisija je izdala svoj Radni document, tj. analitički izveštaj kao “Mišljenje Komisije o

prijavi Srbije za članstvo u EU”. Izvestioci su primetili sličan nedostatak: “ostaje da se

uspostavi pouzdan sistem evidencije o započetim istragama i pravosnažnim presuda-

ma” (str. 38). Ovo nije novi zaključak, niti se odnosi samo na procesuiranje slučajeva

korupcije. On govori o celokupnoj oblasti krivičnog gonjenja. Van Duyne i Donati

(2008.) već su ukazali na ovaj propust u odnosu na procesuiranje slučajeva za pranje

novca. Godinu dana kasnije, Van Duyne et al. (2009.) primetili su isti nedostatak u

odnosu na statistiku o korupciji (‘evidencija’, u izveštaju EU). Iako vreme prolazi,

nema očiglednih manifestacija osećaja hitnosti da se ispravi ovaj nedostatak. Kao što

smo već primetili, ovo je u suprotnosti sa visokom prioritetnošću koja se daje korup-

ciji. U čemu je stvar?

Da ostavimo po strani ‘političku volju’ kao pretpostavku jer je to zaključak, a ne

opservacija.20 Ono što je primetno na svim nivoima jeste nedostatak pravih informa-

                                                            20 “Politička volja” je ozbiljno zloupotrebljavan eufemizam ako se uzme u obzir broj

uključenih lica. U ministarstvu pravde i republičkom javnom tužilaštvu imamo verovatno ne više od pet donosilaca odluka. Dakle, šta označava ‘politička volja’ do ‘šačice pojedinaca koji ne žele da deluju”?

74  

cija i nepostojanje instrumenata za pravovremeno informisanje. Razume se da se to

odražava na komunikaciju, naročito kad su upitanju organi za borbu protiv korupcije –

nadležna ministarstva, Agencija i Savet. Ovo je u suprotnosti sa osnovnom potrebom

za validnim informacijama zasnovanim na elementarnim činjenicama i analizama kao

preduslovom za svako odlučivanje i upravljanje. (Kako utvrditi preventivne mere kada

nedostaju osnovne informacije? Prevencija čega? Ili koordinacija čega?)

Očigledno da nedostaju informacioni alati i oprema, mada to ne podrazumeva

nepostojanje instrumenata komunikacije ili totalno odsustvo sadržaja. Tu je potencijal

Zavoda za statistiku koji je dostupan svima, ali koliko smo mogli da vidimo, koji se

retko konsultuje ili koristi za analitičke i strateške svrhe. Postoje i novi automatizovani

informacioni alati koji su u funkciji. Odgovarajuća upotreba svega toga mogla je da

utvrdi neku vrstu ‘mape podataka’, kakvu smo mi na kraju proizveli, mada ne potpuno

savršenu usled tehničkih nedostataka. Čak i ako bi neko popravio postojeću situaciju,

tako da bi se dobila i bolja ‘mapa’, problem komunikacije i dalje nije rešen, jer je ne-

ophodno znanje za čitanje takvih mapa i prenošenje njihovog značenja i sadržaja. Da

ilustrujemo ovo jednim istorijskim primerom: uoči same bitke kod Vaterlooa, general

Grouchy je proganjao generala Blüchera. General Grouchy je bio hrabar i vešt

vojskovođa, ali nije umeo da čita mape koje su postojale u njegovom logoru. Zbog

toga je izgubio trag Blücheru, koji je uspeo da pobegne, da bi se vratio popodne na

sam dan bitke kod Vaterlooa, koju su Francuzi izgubili.. Zato je primena instrumenata

kao što su mape osnovni preduslov, ali ne i dovoljan. Potrebno je znati (i hteti) tuma-

čiti iste mape i prenositi njihov sadržaj.

b. Krivični slučajevi: ‘kargo’ bez teretnog lista Osim krivično-pravnih aspekata, procesuiranje krivičnog slučaja podseća na slučaj

tereta koji na svom putu prelazi različite faze i sve vreme mora da se prati, da se ne bi

izgubio. Za praćenje tereta postoji stari instrument – teretni list. Taj list, zajedno sa

opisom, koji je danas u vidu bar koda, prati kargo na svom putu i sve vreme ustvari

beleži trag njegovog kretanja. U svakoj fazi, operater dodaje nešto o fazi rukovanja

teretom, zadržava kopiju i šalje pošiljku dalje do sledeće adrese. Kada teret stigne na

odredište, kopija lista se šalje natrag pošiljaocu kojim se on obaveštava da je teret

uredno isporučen. Ovde, međutim, sličnost između krivičnog predmeta i putovanja

tereta prestaje – krivični predmeti, tj. njihovi spisi, nemaju svoj ‘teretni list’. Naravno,

svaki krivični dokument ima svoj broj: policijski izveštaji imaju broj, predmeti u

tužilaštvu imaju broj, kao i predmeti u sudu. Međutim, u svakoj fazi procesuiranja,

novi broj se dodaje u obrazac. U tom pogledu nema sličnosti sa teretnim listom koji se

zasniva na jednom identifikacionom broju ili kodu tokom celog putovanja.

Da li to znači da se predmeti mogu izgubiti, upravo kao i kargo kada mu se ne

može pratiti trag? Ne mora da znači, ali nije ni isključeno. Činjenica da RJT nije odgo-

vorilo na naše zahteve za informacijama o predmetima koje im je prosledio Savet za

borbu protiv korupcije možda je posledica nemogućnosti da se uđe u trag ovim pred-

75  

predmetima (a ne nespremnosti, što je najblaže objašnjenje). Ali to je problem koji je

vezan za pojedinačne slučajeve. Mnogo bitnije je da pogled na funkcionisanje cel-

lokupnog krivično-pravnog sistema postaje zamagljen jer nema povratnih informacija.

Videli smo kakve su posledice ovog nedostatka na primeru neuređene kutije. Ovo utiče i

na demokratsku odgovornost krivično-pravnih institucija: kako prikazati šta se dešava

unutar neuređene kutije koju predstavlja pravosuđe? Na primer, ako ministarstvo primi

pitanje šta se desilo sa prijavama koje je podnela policija za bilo koju godinu, u uobiča-

jenim fazama procesuiranja (policija, tužilaštvo, sudovi od prvog do trećeg stepena),

ono ne može da pruži valjan odgovor. Ministarstvo nema mogućnosti da poveže op-

tužnice iz godine X sa prijavama policije, niti suđenja sa optužnicama. U statističkom

pogledu, nemoguće je podeliti broj optužnica (za bilo koju godinu) sa brojem polici-

jskih prijava, ili broj suđenja sa brojem optužnica. Tako se na jednostavno pitanje “u

kom procentu prijavljenih slučajeva iz 2010. je došlo do optužnice ili osuđujuće pre-

sude” ne može dati odgovor. U smislu izveštaja Evropske komisije: “nema traga o

započetim istragama i finalnim presudama”. Kao rezultat, nema ni odgovornosti

potkrepljene činjenicama – ministar pravde (nacionalni koordinator!) ili RJT ne mogu

da “obaveštavaju javnost”.

Ovakvo stanje stvari ima mnogo više posledica nego samo neke procente koje nije

moguće izračunati. Ono znači da se ne može utvrditi ni učinak pravosudnih organa.

Na primer: procenat odbacivanja prijava kao merilo učinka policije, ili procenat osuđu-

jućih pesuda u odnosu na optužnicu. Visok procenat odbacivanja ili oslobađajućih

odluka može da znači ili da je previše slabo zasnovanih slučajeva u sistemu ili da su-

dovi imaju veoma visok ‘prag dokaza’. Sledeće pitanje je: ima li razlika između sudova

u ovom pogledu i zašto? U prethodnom poglavlju videli smo da razlike mogu da budu

znatne, što pokreće pitanje ujednačenosti pravde. Na ova i slična sistemska pitanja (ako ih

je iko ikada postavio) trenutno nije moguće odgovoriti.

Kao što smo napomenuli, za sada svaki predmet dobija tri različita ‘teretna lista’.

Nije, međutim, reč samo o različitim brojevima, i sadržaj obrasca je različit – ono što

se unosi u ova tri lista se razlikuje. Drugim rečima, u svakoj zasebnoj fazi slučaja

saznajemo različite podatke o počiniocu, delu i postupku, ali bez mogućnosti da spo-

jimo ove deliće u jednu celinu, ne samo zato što se razlikuju identifikacioni brojevi,

već se razlikuju i varijable.

Kako izmeniti ovakvo stanje stvari? Imamo tri različite vrste ‘unosa’ za isti skup

predmeta koji za rezultat daju odvojene baze podataka. Dve od ovih baza podataka

poslužile su našem timu za analizu – baza podataka za tužilaštva i baza podataka za

sudove. Ona u vlasništvu policije nije mogla da se upotrebi, pošto su naši zahtevi Mi-

nistarstvu unutrašnjih poslova da nam pošalju čak i jedan prazan formular koji koriste

ostali bez odgovora. Nekoliko listova koje smo primili od njih pružili su nam

određenu predstavu o tome koliko su detaljne informacije koje policija skuplja (na

primer, o zanimanju). Ali grube tabele koje smo dobili nakon dugotrajne procedure

koju smo opisali na strani 29 bile su suviše oskudne da bi nam bile od koristi. Iz tih

76  

razloga opisaćemo samo obrasce za unos podataka koje koriste tužilaštvo i sud, mada

smatramo da se naše preporuke odnose i na rukovanje informacijama od strane poli-

cije.

Obrasci za unos podataka SK-1 i SK-2 Obrasce koje koriste tužilaštvo i sud (SK-1 i SK-2) dajemo kao prilog našem izveštaju.

Oni su nam poslužili kao izvor saznanja sa obzirom na ‘varijable’ čiji je cilj da izraze

suštinske standardne podatke (sadržaj). U sažetoj formi navodimo ih u tabeli 27.

Tabela 27

Statistički obrasci: tužilaštvo i sud

SK-1 Tužilaštvo Identifikacioni broj Tužilaštvo:

SK-2 Sud Identifikacioni broj Sud:

Varijable za učinioca ime pol godina rođenja

Varijable za učinioca ime pol godina rođenja mesto stanovanja (ne)zaposlen; neaktivan, nepoznat zanimanje nacionalnost državljanstvo bračni status (5 opcija) školska sprema (7 opcija)

Varijable za saizvršioca sam saizvršilac pomagač broj saizvršilaca

Prethodne osude da/kombinacija istih/različitih dela ne

Zatvor 8 nejednakih intervala, od 30 dana do

preko 4 godine Varijable za krivično delo Krivični zakon(i) Godina izvršenja

Varijable za krivično delo Krivični zakon(i)

Šteta Da/ne

Šteta Da/ne

Stepen izvršenja Izvršeno/pokušano

Godina izvršenja Opština izvršenja Podnosilac prijave 8 opcija

Kako je podnesena prijava Neposredno

77  

Preko Mininst. unutrašnjih poslova Zatvor 4 nejednaka intervala do 6 meseci

Vrsta odluke i razlozi Odbačena prijava (6 opcija) Prekinuta istraga (2 opcije) Obustavljena istraga (3 opcije) Podizanje optužnice (2 opcije)

Vrsta odluke i razlozi Odbačena privatna tužba Obustavljen postupak ili odbačena

optužba (4 opcije) Oslobađanje od optužbe (2 opcije) Optužba odbijena (2 opcije) Mera bezbednosti bez izricanja kazne Proglašen krivim

Vrsta kazne 7 opcija Ako zatvor: godina; meseci Novčana kazna: visina

Bezuslovna/uslovna Posebne mere ili obaveze Sporedne kazne Mere bezbednosti

9 opcija Oduzimanje imovinske koristi

Da/ne Varijable za oštećenog

Broj Pol Starost

Datumi u postupku Datum prijema prijave Datum pokretanja istrage Datum donošenja odluke

Datumi u postupku Datum podnošenja prijave Datum prijema optužbe Datum konstatovanja pravosnažnosti

odluke Potpis zamenika tužioca

Kada pogledamo ove kategorije ili varijable, postavlja se pitanje da li i u kojoj meri ovi

bitni obrasci za unos podataka mogu da se usklade ili sjedine, osim potrebe da se učine

ergonomski pogodniji za upotrebu.

Izvesne informacije u oba obrasca se (delimično) poklapaju: one koje se odnose na

učinioce, krivični zakon i zatvor. Sa izuzetkom varijable za krivični zakon, SK-2

obrazac traži više informacija nego SK-1, čak iako se odnose na istu materiju. To samo

po sebi ne sprečava sjedinjavanje: ako se mogu unositi podaci u fazi suđenja, u jednom

automatizovanom sistemu ti podaci se mogu dodati, sve dok god je reč o istom identi-

fikacionom broju, istom definisanju varijabli i istom formatu. Isto tako, moguće je

ispravljati ili dopunjavati već unete podatke. Dakle, tehički gledano, nema razloga da

postoje dva obrasca.

78  

c. Sjedinjavanje: ukupni SK

Sada dolazimo da ključnog pitanja sjedinjavanja: identifikacioni brojevi koji se dodel-

juju osnovnim brojnim jedinicama. U osnovi postoje dve ‘brojne jedinice’ koje su

bitne za bilo koji sistem praćenja ili evidentiranja koje bi morale da ostanu iste u ce-

lokupnoj istoriji predmeta:

Lični broj (učinioca);

Broj predmeta. Potreba da se zadrži isti lični broj za počinioca je jasna sama po sebi: menjanje ovog

broja tokom različitih faza postupka dalo bi različite (digitalne) identitete i oni bi se

računali kao različite osobe. Tako se razdvajaju povezane faze procesa, a duplo raču-

nanje daje lažni rezultat.

Naravno, i svaki krivični predmet ima svoj broj. To je običan broj, mada kombi-

nacija sa ličnim brojem dovodi do malo složenije situacije:

U slučaju saizvršilaštva ima više ličnih brojeva;

Učinilac može da se pojavljuje u više nepovezanih predmeta;

Predmeti protiv istog učinioca mogu da se sjedine tako da dobijamo novi broj

predmeta;

Predmeti mogu da se razdvoje na dva ili više, što je naročito moguće u slučajevima

sa više izvršilaca. U obimnim predmetima sa više učinilaca i razgranatim postupkom to može dovesti do

statistički komplikovanih istorija predmeta i niza identifikacionih brojeva. Međutim,

bez obzira na sve komplikacije, učinilac se uvek može naći i pratiti tokom celog pos-

tupka. Isto tako, njegov krivični dosije se može automatski pratiti.

Kada se reši pitanje identifikacionog broja, u principu je moguće na jednostavan

način sjediniti obrasce SK-1 i SK-2. Neki delovi bi se čak mogli koristiti i za skupljanje

informacija od strane policije, ako su namenjene za zasnivanje krivičnog predmeta.

Tabela 28 prikazuje sjedinjeni obrazac gde su neke stavke pojednostavljene.

Tabela 28

SK-1 i SK-2 sjedinjeni u IIUP

Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odnose na korupciju (IIUP) Jedinstveni lični kod (na primer: datum rodjenja + inicijali imena i prezimena) Broj predmeta Tužilaštvo: Sud: Varijable za učinioca ime pol datum rođenja mesto stanovanja (ne)zaposlen; neaktivan, nepoznat

79  

zanimanje nacionalnost državljanstvo bračni status (5 opcija) obrazovanje (7 opcija) Prethodne osude ne da: godina poslednje osude kombinacija istih/različitih dela Varijable za saizvršioca sam da: broj saizvršilaca saizvršilac pomagač Broj krivičnih dela jedno više: ista dela više: različita dela Varijabla za vreme izvršenja godina prvog prestupa godina poslednjeg prestupa Varijable za krivično delo Krivični zakon(i) Zatvor Ako da: Datum početka i završetka zatvorske kazne Šteta Da/ne Ako ‘da’: iznos u RSD Šteta nije prijavljena Oštećeni Fizičko lice Pravno lice Javni fond Kombinacija Status izvršenja Izvršeno/pokušano Mesto izvršenja Broj/kod mesta Oblast, pored mesta izvršenja Inostranstvo: međunarodni kod zemlje Podnosilac prijave 8 opcija Primljena posredstvom Neposredno Ministarstva unutrašnjih poslova Tužilaštvo Vrsta odluke i razlozi: Odbačena prijava (6 opcija) Prekinuta istraga (2 opcije) Obustavljena istraga (3 opcije) Podizanje optužnice (2 opcije)

80  

Datumi u postupku Datum prijema prijave Datum prijema optužbe Datum donošenja odluke/odbacivanja

Završetak faze optužbe: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Prvostepeni sud Vrsta odluke i razlozi Odbačena privatna tužba Obustavljen postupak ili odbačena optužba (4 opcije) Oslobađanje od optužbe (2 opcije) Optužba odbijena (2 opcije) Mera bezbednosti bez izricanja kazne Proglašen krivim Vrsta kazne 7 opcija Zatvorska kazna: godina; meseci Novčana kazna: iznos Bezuslovna/uslovna Druge obaveze ili mere Sporedne kazne Mere bezbednosti 9 opcija Oduzimanje imovinske koristi Ne Da: iznos vrednosti u RSD Datumi u postupku Datum prijema prijave Datum početka suđenja Datum odluke

Završetak prvostepenog postupka: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Žalba Da/ne Podnosilac: osuđeni/tužilac Ako ‘da’: sud Drugostepeni sud Vrsta odluke i razlozi Odbacivanje privatne tužbe Obustavljanje istrage ili odbacivanje prijave (4 opcije) Oslobađanje od optužbe (2 opcije) Odbacivanje optužbe (2 opcije) Zaštitna mera bez osude Osuđujuća presuda Vrsta kazne 7 opcija Zatvorska kazna: godina; meseci Novčana kazna: iznos Bezuslovna/uslovna Druge obaveze ili mere Komplementarne kazne Zaštitne mere 9 opcija Oduzimanje imovine

81  

Ne Da: iznos vrednosti Datumi u postupku Datum podnošenja žalbe Datum početka žalbenog postupka Datum konstatovanja pravosnažnosti odluke

Završetak žalbenog postupka: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Žalba kasacionom sudu: Da/ne Podnosilac: osuđeni/tužilac

Ovo je ‘teretni list’ koji svuda prati krivični predmet. On nije samo instrument za pra-

ćenje, već i unos za bazu podataka (Excel). Dakle, istovremeno sa obradom predmeta,

unose se podaci u bazu podataka sa varijablama koje će poslužiti za strateško praćenje

i analizu na višem nivou, čime se štede vreme i trud i smanjuju greške.

Pitanje koje se mora postaviti jeste da li se takav instrument mora univerzalno

nametnuti. Da bi se osigurala valjana analiza na nacionalnom nivou, mora postojati

jedinstveni instrument i jedinstvena upotreba. Uprkos tome, u ovom instrumentu ima

mesta za dodavanje podataka lokalnog karaktera pored ključnih nacionalnih podataka,

dok god se održava isti nivo uređenosti podataka.

82  

83  

6. Zaključak: pogled unapred

Instrument IIUP i jednostavni obrazac za unos podataka (ili neka njegova varijacija)

mogli bi da predstavljaju integrisani ‘teretni list’ ili instrument za evideciju o kojoj go-

vori i EU. S obzirom na postojeći sistem elektronskih predmeta, ovaj obrazac može da

se pretvori u elektronski instrument za unos podataka, koji bi bio pripojen (elektron-

skom) krivičnom predmetu. Na taj način bi uvek bio sa krivičnim predmetom. Nje-

gova kopija bi mogla elektronski (čak i običnim emailom) da se šalje Zavodu za sta-

tistiku, gde može automatski da se integriše u bazu podataka (nakon prečišćavanja

podataka).

Njegova konverzija u elektronski instrument za unos podatka zahtevaće tehnička

usavršavanja, promene i prilagođavanja, što bi bio predmet narednog projekta. Među-

tim, princip ostaje isti: čim se otvori krivični predmet, po mogućnosti još na nivou

policije (ili nivou posebnih istražnih tehnika, kao na primer, carina) pa nadalje, instru-

ment za integrisani unos podataka stupa na snagu i primenjuje se sve do okončanja

postupka, ma koja faza to bila.

IIUP nije revolucionarna promena. Sličan princip je već primenjen u Izveštaju o

tehničkoj proceni UNODC-Cards, iz juna 2010., koji je bio mnogo detaljniji i odnosio

se na ceo niz krivičnih prestupa. Da li je u tom smislu IIUP samo dupliranje? Ono što

se ne nalazi u izveštaju UNODC-Cards jeste ideja o ‘teretnom listu’, mada sveukupno

deluje veoma složeno, tako da se možemo zapitati da li će ikada uspešno funkcionisati.

Iskustvo nas uči da sudbina složenih baza podataka nije ružičasta.

Proučavajući sadržaj četiri kursa obuke koje je organziovao UNODC, u periodu od

oktobra 2010. do 26. januara 2011., primetili smo da se u okviru prvog kursa spominje

princip integrisanog broja predmeta i elektronsko vođenje predmeta i da se u celini

kao glavni (planirani) opipljivi rezultati spominje pilot projekat sakupljanja podataka,

za kojim sledi prosleđivanje podataka u UNODC tokom “naredne dve nedelje” (na-

kon 26. januara) i uspostavljanje Komisije za pravosudnu/krivičnu statistiku. Naš pokušaj

da stupimo u kontakt sa tom predviđenom komisijom za statistiku ili da dobijemo

neki znak pilot projekta nije uspeo, jer se ispostavilo da nema ni komisije ni uspešnog

rezultata pilot aktivnosti. Uprkos našim eksplicitnim zahtevima, niko od odgovornih,

bilo u Srbiji, Beču, ili Milanu nije mogao (ili nije želeo) da pruži pisane dokaze o reali-

zaciji željenog cilja: nastupila je tišina.

Dakle, ukoliko se na kraju ne pokažu nikakvi rezultati ovog projekta, smatraćemo

da se naš instrument za integrisani unos podataka ne preklapa sa drugim planiranim

projektima. Ono što mi predlažemo je skromno, jednostavno i efikasano: može se

smatrati kao konverzija i automatizovano integrisanje već postojećih instrumenata. Naš

instrument preuzima postojeće varijable koje obuhvataju celokupan tok predmeta (ako

se želi uključiti i kasacioni nivo). Ako bi se u potpunosti primenio, omogućio bi da se

84  

u fiksnim vremenskim intervalima dobiju standardne tabele koje bi predstavljale

ažurirane mape kretanja predmeta sa elementom korupcije. Takve mape će biti ono-

liko precizne koliko dozvoljava skup varijabli i njihov sadržaj: na primer, kakav je

ishod odluka donetih od strane tužilaštva ili suda, ili trajanje postupka u kombinaciji sa

brojem saizvršilaca. Ukratko, bilo bi moguće na automatizovan način izraditi većinu

statističkih analiza koje smo vršili u prethodnim poglavljima.

Nakon mapiranja dolazi analiza, na primer, kombinacije ili korelacije varijabli. Tak-

va analitička upotreba baze podataka predstavlja čitanje ‘mape’ u cilju potpunog

praćenja: nalaženja prosečnih obrazaca, bitnih odstupanja i mogućih objašnjenja tih

razlika. Uistinu, izrada čisto statističkih preseka, kao i mape u bici kod Vaterlooa, ne

predstavlja potpuno praćenje: statistički razultati ovog instrumenta sami po sebi ne

otkrivaju nešto značajno što bi se moglo pratiti ili dubinski istraživati. Do toga mora

da se dođe postavljanjem pitanja i hipoteza, kao što je naša hipoteza o ‘neuređenoj

kutiji’. Ona se mora ispitati na osnovu potpunijih podataka i zatim potvrditi ili odbaciti.

Ali, do takvih odgovora se mora doći ‘čitanjem’ ili analitičkim sposobnostima, za šta

ovaj instrument obezbeđuje samo osnovu. Ulaganje u razvoj ovog instrumenta će zato

neophodno zahtevati ulaganje znanja i umeća.

Toga smo postali svesni i da bismo učinili korak napred, sastavili smo jednostavni

predlog projekta koji dajemo u prilogu III. Kako je on primljen? Mislim da i to mora-

mo da ispričamo.

Epilog: utonuli u ravnodušnost?

Koliko je verovatno da će doći do ovog poduhvata? U vreme završavanja izveštaja,

čini se da su slabi izgledi da ćemo probuditi dovoljno interesovanja. Na prezentaciji

glavnih nalaza našeg istraživanja u Ministarstvu pravde, prijem publike je bio mlak.

Naš predlog da se započne sledeći projekat kojim bi se stvorila jedinstvena baza poda-

taka naišao je na slabu reakciju, a ministarka pravde, nacionalni koordinator za borbu

protiv korupcije, lako je prešla preko toga. Okolišavajući odgovor da su “razni ekspe-

rimenti već u toku” mogao bi da se odnosi na projekat UNODC-Cards, ali u vreme

pisanja izveštaja nije bilo vidljivih rezultata ili uspeha tog projekta. Ako je to slučaj,

teško je izmaći utisku da (skupim) inicijativama UNODC polako dolazi kraj.)

Da li sledi faza stagnacije? Teško je reći, jer su mnoge stvari još uvek nedorečene,

naročito s obzirom da se bliži vreme izbora. Ipak, rangiranje izbornih tema je bitan

pokazatelj: koliko je bitna korupcija kao tema uoči izbora u odnosu na Kosovo? I

kako se to uklapa sa odgovorima o “najznačajnijem problemu” u spomenutom

istraživanju (tabela 1): Kosovo pretposlednje na listi, a korupcija na četvrtom mestu?

U kontekstu ovog zapažanja, podsećamo čitaoca na lajtmotiv ovog izveštaja od

poglavlja 2 nadalje, a koji su svega tri reči izrazili mnogi ispitanici u Srbiji: “Koga je

briga?”

85  

Literatura

Agencija za borbu protiv korupcije. Godišnji izveštaj Agencije za 2010., Beograd 2011.

Savet za borbu protiv korupcije, Izveštaj o pritiscima i kontroli medija Beograd 2011.

Begović, B. i B. Mijatović, (eds), Korupcija u Srbiji - pet godina kasnije Beograd, Centar za

liberalno-demokratske studije, 2007.

Begović, B., B. Mijatović i D. Hiber, Korupcija u pravosuđu. Centar za liberalno-

demokratske studije, 2004.

Begović, B., Korupcija: koncepti, vidovi, uzroci i posledice. Cadal, 2005., 1. mart, 2-7

della Porta, D., i A. Vannucci, Sredstva korupcije: neka razmatranja italijanskog slučaja.

Kriminal, pravo i društvene promene, 1997., 27, 231-254

Korupcija u zdravstvu u Srbiji. Izveštaj Centra za antiratnu akciju. Beograd, 2005.

Radni dokument Evropske komisije. Analitički izveštaj. Mišljenje Komisije o aplikaciji

Srbije za članstvo u EU. COM(2011) 668 Brisel, 2011.

Duyne, P.C. van, Da li će ‘Kaligula da radi transparentno’?’ Korupcija u delu i stavu.

Forum za kriminal i društvo, 2001., vol. 1, nr. 2, 73-98

Duyne, P.C. van, E. Stocco, M. Milenović, M. Todorova, Traganje za konturama poli-

tike borbe protiv korupcije u Srbiji. U: P.C. van Duyne et al. (eds.), Pretnje

međugraničnog kriminala po integritet Evrope. Nijmegen, Wolf Legal Publishers, 2010.

Duyne, P.C. van, E. Stocco i M. Milenović, Korupcija u Srbiji: jedinstvena ili

zajednička bolest Balkana? Temida, 2009, br. 2, 29-56

Gelemerova, L., Borba protiv inostranog mita. Štap ili šargarepa. U: P.C. van Duyne et

al. (eds.), Pretnje međugraničnog kriminala po integritet Evrope. Nijmegen, Wolf Legal Pu-

blishers, 2010.

Hulten, M. van, Corruptie. Handel in macht en invloed. Den Haag, SDU-uitgevers, 2011.

Pesić, V., Plen države i sveprisutna korupcija u Srbiji. Centar za evropske političke studije,

2007.

Merenje korupcije u Srbiji , TNS Gallup i UNDP. Beograd, oktobar 2010.

Republičko javno tužilaštvo. Beograd, 2010.

Transparency Serbia, Sistem nacionalnog integriteta Republike Srbije. Beograd, 13.

septembar 2011.

Trivunović, M., V. Devine, H. Mathisen, Korupcija u Srbiji 2007. Pogled na probleme i stanje

reformi. Bergen, Chr. Michelsen Institute, 2007.

UNODC, Korupcija na Zapadnom Balkanu. Mito u iskustvu građana. Beč, 2011.

UNODC, Izveštaj o tehničkoj analizi, Beč, jun 2010.

86  

87  

Prilog I

a. Statistički obrazac: SK-1

Upitnik za punoletno lice protiv koga je završen postupak po krivičnoj prijavi

___________________ javno tužilaštvo u

Broj upisnika _____________________________

Redni broj statističkog obrasca________________________________

A. Podaci o učiniocu krivičnog dela

(u vreme izvršenja dela)

1. Učinilac krivičnog dela poznat ___________________________________________________ 1

nepoznat _________________________________________________ 2

2. Prezime ___________________________ Ime _____________________________

3. Pol

Muški______________________________________________________ 1

Ženski _____________________________________________________ 2

4. Godina rođenja _________________________

B. Podaci o krivičnom delu

3. Zakonski naziv krivičnog dela _____________________________________________________

član_______stav__________tačka ________ u vezi s krivičnim delom

__________________________________________________________________

____________

Iz člana____________stava_______________tačke____________

4. Naziv primenjenog zakona Krivični zakonik ______________________________________________1 Krivični zakon Republke Srbije ________________________________2

Osnovni krivični zakon _________________________________________3

Posebni zakoni – van KZ________________________________________ 4

5. Godina izvršenja dela ______________________________ 6. Da li je krivičnim delom oštećena imovina

Da ___________________________________1

Ne ___________________________________ 2

C. Podaci o postupku

7. Ko je podneo krivičnu prijavu

88  

Oštećeni građanin____________________________________________ 1

Drugi građanin_______________________________________________ 2

Oštećeno preduzeće ili drugo pravno lice __________________________ 3

Inspekcija __________________________________________________ 4

Ministarstvo unutrašnjih poslova_________________________________ 5

Drugi organ uprave _________________________________________ 6

Neposredno saznanje javnog tužilaštva __________________________ 7

Ostali______________________________________________________ 8

8. Kako je podnesena prijava javnom tužilaštvu Naposredno ______________________________________________ 1

Preko Ministarstva unutr. poslova_________________________________ 2

9. Vrsta odluke i razlozi

Odbačena prijava:

Delo nije krivično delo____________________________________ 11

Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje_________ ____________ 12

Nema dokaza da je prijavljeni učinio krivično delo_______________ 13

Oproštaj krivičnog gonjenja zbog ispunjenja određenih obaveza_____ 14

Necelishodnost gonjenja zbog stvarnog kajanja________________ 15

Zbog poravnanja između oštećenog i okrivljenog_______________ 16

Prekinuta istraga

Nastupilo privremeno duševno oboljenje ili poremećenost_________ 21

Okrivljeni u bekstvu ili nije dostižan državnim organima__________ 22

Obustavljena istraga

Delo nije krivično delo ____________________________________ 31

Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje________ ____________ 32

Nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo _______________ 33

Podneta optužnica – optužni predlog:

Neposredno__________________________________________ 41

Posle sprovedene istrage________________________________ 42

Da li je učinilac bio u pritvoru i koliko vremena:

da: 15 dana ili manje _________________________________________ 1

15-30 dana______________________________________________ 2

1-2 meseci_______________________________________________ 3

2-3 meseci___________________________________________ ____ 4

3-6 meseci ______________________________________________ 5

Nije bio u pritvoru__________________________________________ 6

Nepoznat učinilac __________________________________________ 0

89  

D. Podaci o trajanju postupka

Datum prijema prijave dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

Datum pokretanja istrage dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

Datum donošenja odluke dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

________________ 200 _______ Javni tužilac - zamenik

Datum popunjavanja obrasca

______________________

Obrazac popunio

90  

b. Statistički obrazac SK-2

Upitnik za optuženo punoletno lice protiv koga je pravosnažno završen

krivični postupak

___________________

Sud u __________________________________

Broj upisnika _____________________________

Redni broj statističkog obrasca________________

A Podaci o učiniocu krivičnog dela

(u vreme izvršenja dela)

1. Prezime ___________________________

Ime_______________________________

2. Pol

Muški____________ 1

Ženski __________ 2

3. Godina rođenja _________________________

4. Opština stanovanja_______________________

5. Radni status

Zaposlen_______________________________

Nezaposlen_____________________________

Neaktivan ( učenik, student, domaćica, nesposoban) _________

Nepoznato_________________________________________

6. Zanimanje____________________________________________

7. Nacionalna pripadnost___________________________________

8. Državljanstvo__________________________________________

9. Bračno stanje:

Neoženjen/neudata_____________________________________________ 1

Oženjen/udata_________________________________________________ 2

Udovac/udovica________________________________________________ 3

Razveden/a____________________________________________________ 4

Nepoznato____________________________________________________ 9

10. Školska sprema

Bez škole ____________________________________________________ 1

Nepotpuna osnovna____________________________________________ 2

Osnovna ___________________________________________________ 3

Srednja ____________________________________________________ 4

Viša škola____________________________________________________ 5

Visoka škola___________________________________________________ 6

Nepoznato __________________________________________________ 9

11. Da li je krivično delo učinio:

91  

Sam________________________________________________________ 1

U zajednici s drugim licima kao:

Izvršilac_____________________________________________________ 2

Saizvršilac___________________________________________________ _ 3

12. Koliko je lica učestvovalo u izvršenju dela___________________________

13. Da li je ranije osuđivan

Da:

Za istovrsna dela_______________________________________________ 1

Za druga dela_________________________________________________ 2

Za istovrsna i druga dela ________________________________________ 3

Nije ranije osuđivan____________________________________________ 4

Nepoznato___________________________________________________ 9

14. Da li je bio u pritvoru i koliko vremena:

Jeste:

Do trideset dana ______________________________________________ 1

1-3 meseci________________________________________________ ___ 2

3-6 meseci ___________________________________________________ 3

6-12 meseci __________________________________________________ 4

12-18 meseci _________________________________________________ 5

18-24 meseci _________________________________________________ 6

2-4 godina___________________________________________________ _ 7

Preko 4 godine________________________________________________ 8

Nije bio u pritvoru _____________________________________________ 9

B. Podaci o krivičnom delu

15. Zakonski naziv krivičnog dela

_____________________________________________________

Član ____ stav ____ tačka _____ u vezi sa krivičnim delom

Iz člana ____ stava ____tačke____

16. Naziv primenjenog zakona

Krivični zakonik_______________________________________________ 1

Krivični zakon Republike Srbije___________________________________ 2

Osnovni krivični zakon _________________________________________ 3

Posebni zakon – van KZ________________________________________ 4

17. Da li je krivičnim delom oštećena imovina

Da _______________________ 1

Ne_______________________ 2

18. Da li je krivično delo ostalo u pokušaju?

Da ________________________1

Ne________________________ 2

92  

19. Godina izvršenja dela __________________________

20. Opština u kojoj je izvršeno ______________________

C Podaci o odluci suda

23. Vrsta odluke i razlozi

Odbačena privatna tužba________________________________________ 11

Obustavljen postupak ili odbačena optužba:

Delo nije krivično delo___________________________________________ 21

Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje___________________________ 22

Nema dokaza da je optuženi učinio krivično delo______________________ 23

Tužilac odustao od optužbe pre glavnog pretresa______________________ 24

Oslobođen od optužbe:

Delo nije krivično delo___________________________________________ 31

Nema dokaza da je optuženi učinio krivično delo ______________________ 32

Optužba odbijena:

Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje ___________________________ 41

Tužilac odustao od optužbe posle započinjanja glavnog pretresa___________ 42

Izrečena mera bezbednosti bez izricanja kazne_________________________ 51

Proglašen krivim__________________________________________________ 61

D. Podaci o izrečenim sankcijama

A) Vrsta kazne:

Zatvor ________________________________________________________ 1

Novčana kazna__________________________________________________ 2

Rad u javnom interesu___________________________________________ 3

Oduzimanje vozačke dozvole______________________________________ 4

Sudska opomena___________________________________________ ____ 5

Vaspitna mera____ _____________________________________________ 6

Proglašen krivim, a oslobođen od kazne______________________________ 7

B) Ako je pod a) zaokružena šifra 1, upisati na linijama visinu zatvorske kazne:

godina _____meseci________

C) Ako je pod a) zaokružena šifra 2, upisati na linijama iznos novčane

kazne:_____________

25. Da li je izrečena kazna uslovna

Da _______________________________________________________ 1

Ne______________________________________________________ 2

26. Da li je uz uslovnu osudu određena posebna mera ili obaveza

93  

Da:

Zaštitni nadzor_________________________________________________ 1

Ispunjenje drugih obaveza_________________________________________ 2

čl.65, stav 2. KZ

Ne__________________________________________________________ 3

27. Da li je izrečena sporedna kazna

Da:

Novčana kazna_________________________________________________ 1

Oduzimanje vozačke dozvole_____________________________________ 2

Ne__________________________________________________________ 3

28. Izrečena mera bezbednosti:

Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi________ 11

Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi__________________________ 12

Obavezno lečenje narkomana ___________________________________ 13

Obavezno lečenje alkoholičara __________________________________ 14

Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti________________________ 15

Zabrana upravljanja vozilom____________________________________ 16

Proterivanje stranca iz zemlje____________________________________ 18

Javno objavljivanje presude _____________________________________ 19

Nije izrečena mera bezbednosti___________________________________ 20

29. Da li je oduzeta imovinska korist

Da_______________________________________________________ 1

Ne________________________________________________________ 2

E. Podaci o oštećenima (žrtvama)

30. Broj oštećenih _________________________________

a) Pol:

Muški___________________________

Ženski_________________________

b) Starost:

Deca mlađa od 14 godina_________________________

Maloletna lica stara 14-18 ____________________

Punoletna lica ________________________________

F. Podaci o trajanju postupka

Datum podnošenja prijave dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

Datum prijema optužbe dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

Datum pravosnažne odluke dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _

94  

95  

Prilog II

Tabele iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu/opštinska tužilaštva

Zastupljenost krivičnog dela ‘zloupotreba službenog položaja’ na teritoriji tužilaštava beo-

gradskog okruga. Tabele pokazuju nisku zastupljenost ovih dela u najvećem okrugu u Srbiji.

Prvo osnovno (bivše prvo opštinsko) tužilaštvo u Beogradu Godina Vrsta dela Ukupno predme-

ta/optužnica godišnje

Zloupotreba položaja

Pronevera Mito (davanje)

2010. 13 4 1 18 2009. 6 10 1 17 2008. 21 Nema podata-

ka 0 21

2007. 20 25 1 46 2006. 17 32 0 49

Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu

Godina Vrsta dela Ukupno predme-ta/optužnica

godišnje Zloupotreba

položaja Pronevera Mito (da-

vanje) 2009. 2 5 1 8 2008. 4 9 1 14 2007. 11 6 0 17 2006. 6 2 0 8

Treće opštinsko tužilaštvo u BeograduGodina Vrsta dela Ukupno predme-

ta/optužnica godišnje

Zloupotreba položaja

Pronevera Mito (da-vanje)

2009. 4 3 0 7 2008. 8 5 0 13 2007. 9 5 0 14 2006. 4 4 0 8

Četvrto opštinsko tužilaštvo u BeograduGodina Vrsta dela Ukupno predme-

ta/optužnica godišnje

Zloupotreba položaja

Pronevera Mito (da-vanje)

2009. 6 8 0 14 2008. 6 11 1 18 2007. 13 8 2 23 2006. 10 4 0 14

Peto opštinsko tužilaštvo u BeograduGodina Vrsta dela Ukupno predme-

ta/optužnica godišnje

Zloupotreba položaja

Pronevera Mito (da-vanje)

2009. 1 0 0 1 2008. 0 0 0 0 2007. 0 0 0 0 2006. 0 0 0 0

96  

97  

Prilog III

Istraživački tim za borbu protiv korupcije

SIŽE PROJEKTA “PRAĆENJE ZASNOVANO NA ČINJENICAMA”

OPŠTE INFORMACIJE

Naziv projekta

Unošenje transparentnosti u praćenje krivično-pravnog procesuiranja sluča-

jeva korupcije

Oblast projekta

Krivično-pravna transparentnost

SADRŽAJ

Geografsko područje

Srbija

Trajanje projekta

18- 24 meseci

Ciljevi projekta

Podsticanje usvajanja mera u oblasti krivično-pravne politike zasno-

vanim na činjenicama

Svrha projekta

Izraditi instrument koji se zasniva na činjenicama, a služi za praćenje

rezultata strategije za borbu protiv korupcije u policiji i pravosuđu.

Uneti transparentnost u oblasti krivčno-pravnog procesuiranja sluča-

jeva zloupotrebe službenog položaja i predmeta sa elementima korup-

cije.

Rezultati projekta

Svi sudovi i tužilaštva u Srbiji dobiće softver za konverziju – kao dopunu

postojećem sistemu AVP/MEGALIBRA koji je usklađen sa postojećim ba-

zama podataka Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Re-

publičkog zavoda za statistiku – koji omogućuje razmenu automatizovanih

unosa podataka i utiče na smanjenje kadrovskih i finansijskih potreba;

Vlada Srbije dobija “barometar transparentnosti sistema” koji omogućuje di-

rektno praćenje i analizu antikorupcijskih mera;

Zaposleni u javnoj upravi su potpunosti osposobljeni da rukuju novom ba-

zom podataka, a državni službenici i eksperti obučeni da analiziraju sadržaj

baza podataka.

98  

Obrazloženje

Korupcija ostaje visoko na listi prioriteta, kao što je istaknuto u novoj Nacionalnoj

strategiji za borbu protiv korupcije (2011.-2014.) koja je trenutno u početnoj fazi

izrade. Zaista, ima još mnogo toga da se uradi. Izveštaj Greco iz 2010. ističe da efi-

kasnost srpskog tužilaštva i presuđivanje krivičnih dela korupcije mora da se un-

apredi. Međutim, neophodno je da ta efikasnost bude vidljiva u zemlji i šire. U vezi

s tim, treba spomenuti da je Evropska komisija nedavno usvojila odluku o primeni

periodičnog mehanizma izveštavanja da bi se povećala transparentnost antikorup-

cijskih mera država članica.

Naš tim je sproveo svoje istraživanje u periodu od oktobra 2010. do novembra 2011.

da bi dobio što precizniju sliku o procesuiranju krivičnih predmeta. Naš zaključak

je da upravljanje informacijama u sistemu pravosuđa ne omogućuje neophodnu

transparentnost. Informacioni instrumenti u sudovima i tužilaštvima u najboljem

slučaju daju neku grubu statistiku o ukupnim predmetima, za interne potrebe. Ne

zna se, na primer, koliko se optužnica odbaci prema vrsti korupcije, ili koliko se

slučajeva istraži ili krivično procesuira u svakom tužilaštvu, a zatim kakav je njihov

ishod na sudu. S jedne strane, baze podataka Republičkog zavod za statistiku

mogle bi biti korisne u te svrhe, ali baze podataka tužilaštava i sudova se ne uklapa-

ju zbog drugačijih identifikacionih brojeva i drugih različitosti. Ukratko, nemoguće

je pratiti jedan predmet na njegovom putu od početka do kraja procesa, što one-

mogućuje celovit pregled. Kao posledicu, imamo neku vrstu ‘slepog pravosudnog

sistema’. To znači da i u slučaju da se efikasnost poveća, nema instrumenata kojima

be se to izmerilo. Druge dve stvari još više komplikuju situaciju. Najpre, postojeći

informacioni instrument se ne primenjuje u celoj Srbiji na koherentan i komparati-

van način, što otežava neophodnu transparentnost sistema. Drugo, odrednica ‘zlo-

upotreba službenog položaja’ je suviše širok pojam. On obuhvata različite vidove

korupcije kao i druge vrste prekršaja koji ne uključuju korupciju, zbog čega se

nema tačna slika o stvarnom stanju stvari.

Uprkos ovakvoj situaciji, naš tim je izvršio detaljnu analizu baze podataka u vlasništvu

Republičkog zavoda za statistiku za period 2007.-2009., međutim odvojeno za tuži-

laštva i sudove. Komparacije za period od nekoliko godina i između tužilaštava i

sudova otkrile su između ostalog:

Postojano smanjenje broja korupcijskih slučajeva: manji priliv, mada bi se

očekivalo povećanje usled pojačanih anti-korupcijskih mera;

Veoma malu zastupljenost nekih ključnih dela, kao što je mito (uzimanje i tra-

ženje);

Velike razlike u stopi prijavljivanja, čak i ako se izvrše korekcije za broj stano-

vnika;

Značajne regionalne razlike u procesuiranju sličnih predmeta: optužba, presu-

da i kazna;

Nepotpuno evidentiranje bitnih podataka kao što je oduzimanje imovinske

99  

koristi, vreme trajanja postupka i dužina zatvorske kazne.

Ova odstupanja i nedoslednosti došli su do izražaja zato što je naš tim imao priliku da

radi na neobrađenim podacima Zavoda za statistiku. Nema drugih izvora koji bi

osvetlili procesuiranje slučajeva. Drugim rečima, ukoliko postoji politika borbe

protiv korupcije, znamo samo njene principe, ali ne i primenu, bilo tokom vremena

ili na nivou sudova.

Naša opservacija ima još veću težinu ako se zna da je naš tim analizirao samo

pravosudni sistem. Put od prijavljivanja slučajeva ili otkrivanja od strane polici-

je do tužilaštva ostao je van domašaja, jer na nivou pojedinačnih predmeta nije

moguće pratiti njihov tok kroz ceo sistem.

Korisnici

Ministarstvo pravde

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Republički zavod za statistiku

Civilno društvo

Predviđene aktivnosti

Opis postojećih ‘instrumenata praćenja’- od policije do poslednje sudske in-

stance;

Anketa među zaposlenima u državnoj upravi o glavnim problemima postojeće

baze podataka AVP/MEGALIBRA;

Izrada softvera za konverziju;

Testiranje sistema;

Stavljanje sistema u primenu;

Obuka službenika državne uprave za upotrebu sistema;

Skupljanje podataka i analiza;

Definisanje politike borbe protiv korupcije zasnovane na činjenicama

Očekivani budžet

300.000 evra

100  

101  

Prilog IV

Evaluacija saradnje sa institucijama

INSTITUCIJA KORESPONDENCIJA SARADNJA

Republički zavod za statistiku Veoma dobra Postignut cilj istraživanja

Državna revizorska institucija Zadovoljavajuća

Do sada nema dostupnog materijala za is-

traživanje

Poverenik za informacije od javnog

značaja i zaštitu ličnih podataka

Zadovoljavajuća Nema dostupnog materijala za istraživanje

Agencija za borbu protiv korupcije Zadovoljavajuća Nema korisnog materijala za istraživanje

Poreska uprava Zadovoljavajuća Odbijena

Uprava carina Zadovoljavajuća Moguća saradnja, ali nedovoljno slučajeva

Uprava za javne nabavke Obustavljena Nema

Savet za borbu protiv korupcije Veoma dobra Postignut cilj istraživanja, potpuna saradnja

Policija – Ministarstvo unutrašnjih

poslova

Bespotrebno komplikovana,

izbegavanje Pokušana – cilj istraživanja neostvaren

Ministarstvo pravde

Na početku povremena,

kasnije bez odgovora Pokušana, ali neproduktivna

Sudovi

Apelacioni sud u Beogradu Veoma dobra Postignut cilj istraživanja  

Specijalno odeljenje za organizovani

kriminal

Veoma dobra Postignut cilj istraživanja  

Prvi osnovni sud u Beogradu Veoma dobra Postignut cilj istraživanja  

Drugi osnovni sud u Beogradu

Odbijena/pogrešne infor-

macije Nema

Tužilaštva

Republičko javno tužilaštvo – Odeljenje

za borbu protiv korupcije

Sa nedostacima, izbegavan-

jem i nezadovoljavajuća Praktično obustavljena

Specijalni tužilac za organizovani krimi-

nal Veoma dobra Postignut cilj istraživanja

Više tužilaštvo u Beogradu

Nesaradljiva

Nema

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu Veoma dobra Postignut cilj istraživanja