Pol Žago

MOĆ VOLJE

BEOGRAD 1999.

Naslov originala: Paul - Clement Jagot Le pouvoir de la volonte

Copvright (c) Editions Dangles 1973.

PrevodMiloš Janković

Za izdavača Branko Tomić

Urednik izdanja i plasman Dragomir Tomić

Grafička obrada i priprema Aleksandar Naumovic

Štampa Poligraf

Izdavač Tomić Book

Tiraž 1000

Pol Žago

Moć Volje

T O IVI l O B O O

mentarne, jer i jedna i druga rade na usavršavanju čovečje individualnosti. Ova potonja cilja na skla-dnost građe, snagu i elastičnost mišića, dok prva metodično izlaže različite cerebralne mehanizme -sklonost prema htenju da se čvrsto i postojano ovla-da bistrinom duha i stvori rukovodeća uloga voljne misli nad spontanom, dakle, nad ponašanjem.

Dalje, dok Fizička kultura i u trajanju i u intenzi-tetu jača, sposobnost sportskih napora i čini mogu-ćim izuzetna postignuća, Psihička kultura odgaja postepeno tenziju mentalne energije što neposred-no umnogostručava unutrašnju usredsređenost kao i spoljašnji uticaj misli i volje.

Bilo kolika da je njena širina i dubina, inteli-gencija ostaje nema, jalova, pasivna, ako ne dobija životni priliv od dovoljno vatrenog psihizrna. Isto tako, neka herkulovska fizička razvijenost pokazuje samo mlitavu delatnost ako psihički žar nedostaje snazi.

Psiha je ta od koje inteligencija i organizam pri-maju impulsiju koja im daje dinamiku, životnost i zračenje.

Podići nivo psihičke energije i napregnuti se da u nju predano koncentrišem delatnost, znači proširiti polje normalnih mogućnosti. Još više, to znači ospo-sobiti se za gospodarenje, unuar samog sebe i u spoljašnjem svetu, nad brojnim neredima, otporima i preprekama koje se čine nesavladivim.

Nadmoć psihe nad biofiziološkim okolnostima tu-mači, između ostalog, to što neka snažna emocija može ukočiti ili umnogostručiti fizičku snagu; ona objašnjava stanovite iznenadne organske lomove,

kao i stanovita izlečenja za koja je, posle mnogo-strukih klasičnih medicinskih tretmana, bila izgu-bljena svaka nada, a do kojih je došlo tokom kura sa elementima svojstvenim psihoterapiji. Najzad ta nadmoć omogućava da se razume to što, podsta-knut zanosom, žarom ili strašću, najnepokretniji čovek pokaže, pokatkad, na zaprepašćenje svih, snagu inicijative i ostvarenja za koju niko nije vero-vao daje sposoban.

Koliko god bila skromna, koliko god bila siro-mašna, uveravam svakog čitaoca ove knjige da će mu praktična upotreba njenog sadržaja doneti plo-dove koji će prevazići njegova očekivanja.

Septembar 1950.

UVOD

Velika snaga karaktera,

Poverenje u samog sebe koje omogućavapreduzimljivost i uspeh,

Promišljena, odlučna i istrajna volja,

Sposobnost voljnog gospodarenja, vladanjasamim sobom.

Lucidno, razložno i neusiljeno samopouzdanje u bilo čijem prisustvu,

Dar uticanja na mišljenje, raspoloženja, odluke drugih osoba, mentalna krepkost i usmerenost neo-phodna za nadvladavanje hiljada vrsta teškoća: u stvari, sve ovo se čini nedostižnim za većinu nas.

Međutim, to se sve postiže i stiče. Ova knjiga će vam to pokazati. Ona će vam kazati kako da na metodičan način izazovemo sami u sebi sve pome-nute osobine ma koliko malo bili za njih pred-određeni.

Efikasnost metoda koji će biti izložen potvrđena je od strane samih čitalaca ovog rukopisa. Ako je više od 140.000 primeraka rasprodate, bez najma-nje reklame, znači da je niko nije pročitao bez zado-voljstva i bez preporučivanja drugima oko sebe.

10

Dakle, neka najdeprimiraniji povrati hrabrost i neka smelo pristane na postepeni uspon koji mu mi označimo, ma koliko bila slaba, kolebljiva, boja-žljiva njegova volja, ona neće propustiti uludo vreme da očvrsne, ustali se, nametne.

Korist koju donosi taj poduhvat je od kapitalne vrednosti i, za to malo pažnje koju će mu posvetiti, čitalac će se osetiti u dovoljnoj meri nošen prema težnji početnog napora koji će umnožiti druge. Oja-čanje putem vaspitanja volje gospodareće moći, je-ste pitanje vežbanja. Pošto smo načinili prvi korak koji će stvoriti podštrek prikazujući prednosti prema kojima se teži, drugi će biti još pouzdaniji, a svaka nova težnja učiniće sledeći još energičnijim i još neusiljenijim.

Podređenost raznovrsnih psihofizičkih aktivnosti kontroli voljnog mišljenja, čini glavnu uslovljenost uspeha. Ona čini sposobnim za delovanje, uprkos preprekama ili teškoćama, u skladu sa prethodno donesenom odlukom ili stavom. Ona se čini poželj-nijom od svih drugih osobina jer osigurava maksi-mum unutrašnje harmonije. Na određenom stepenu psihičkog razvoja, volja postaje stalno i intimno po-vezana sa unutrašnjim životom. Ona tada omogu-ćava da upravljamo svojim mislima, da ublažimo ili raspalimo, prema prilici, emocije ili impulse što ih preživljavamo i da suvereno vladamo svojim senzi-tivnim stanjem.

Tesna međuveza morala i psihičkog života - čije se poimanje poslednjih godina raširilo, zahvaljujući korišćenju sugestije u terapeutske svrhe, mani-festuje se sa isto toliko preciznosti koliko i intenzi-vnosti u onih koji su se u dovoljnoj meri upustili u

11

voljnu koncentrisanost mišljenja: stavljajući na svoju svest odgovarajuću sliku, njima postaje moguće da deluju na najdublje, najskrivenije čestice svog orga-nizma. Videćemo da je pre no što se dođe do te mogućnosti, relativno lako stvoriti mentalne okolno-sti koje moćno ojačavaju vitalnost i otpornost na raznovrsne patogene uticaje.

S druge stiane eksperimentalna nauka je dokučila da mišljenje raspolaže moćnim zračenjem i da, kroz eter, ono šalje prema onima na koje mi misiimo, talasno kretanje koje teži da u njima pro-budi duševno stanje komplementarno sa našim. Precizne mentaine predstave, intenzivne, uporne, imaju, razumljivo, tele-uticaj daleko ^Tikasniji nego neodređene slike, kolebljive i nehajne Individualni psihički uticaj se, prema tome, povećava svođe-njem, redukovanjem duševnih stanja i umećem da se misli energične.

Pođimo još dalje. Različite filozofske škole sma-traju da čovečija Volia, putem izvesnog procesa koga one objašnjavaju, jeste modifikator sporednih uzroka kad je u dovoljnoj meri dovedena do dina-mizma - tako misle okultisti, teozofi, adepti, čiji je nauk, u svih naroda i u svim epohama, imao slavne predstavnike.

Tako mi pretendujemo na to da u ovoj knjizi iznesemo metod razvijanja volje - prvo, u pogledu vladanja samim sobom, zatim veštine uticanja na razdaljinu, na jednu ili više osoba; konačno - za one

12

koji bi poželeli da to oprobaju - usvajanje metoda voljnog usmeravnja sudbine. Prvi učinci naznačeni , u praktičnom postupku, koji se izlaže u ovoj knjizi, ispoljiće se kao impuls prema mentalnoj inicijativi, potom kao osećaj pouzdanja, moći (dobija se svest o sposobnosti za voljna naprezanja). Postepeno, utoliko brže ukoliko uložimo više zalaganja, pove-renje li samog sebe će postajati ustaljeno, nepre-kinuto; parazitske pomisli, razorna emotivna stanja, čulne napasti će biti nadvladane. Gospodarenje so-bom postaje integralno i sprovodi se, uskoro, na-puno zadovoljstvo svojih čula, osećajnosti i inte-lekta. Tbg trenutka, postavši vičan da usredsredi svoju psihičku energiju na preciznu sliku, svako može delovati na svoje fizičke organe na regula-tivan, lekovit i ublažavajući način. Isto tako, neza-visno od direktnog telepsihičkog delovanja na druge, jasno je da onaj koji je naučio da vlada samim sobom, tolkuje svoje utiske, sačuva svršeno samopouzdanje u bilo čijem prisustvu, deluje, već tom svojom doslednošću, spokojem, na one sa kojima ima posla. Pogfed koji izražava rešenost, reč jasna i glasna, ispravno promišljena, spokojno i energično držanje ostavljaju utisak koji je razumljiv. Drugi suštinski kvaliteti, svagda sticani putem vaspi-tanja voljet dodaju se na prethodne- činioce indi-vidualnog uticanja - to su duh usredsređenosti, pamćenje, doslednost misli i brzina usvajanja. Pos-tavši'neosetljiv na dekoncentraciju od strane okoline, drugih osoba, najmanje obdaren čovek prome-niće svoju sudbinu. U stvari, on će sačuvati u prisustvu svih eventualnosti maksimum duhovne lucidnosti da bi stupio ili odgovorio na akciju. On će bez panike izabrati najpovoljniji način držanja - konač-

13

no, on će obaviti to što je nameravao sa odlučnošću i spokojem, sav predan onome što čini u trenutku kad to čini, prelazeći u predviđenom momentu na sledeću preokupaciju, čuvajući tokom svih etapa svog rada zacrtani smer svog voljnog hetnja.

Naslov ovog dela izgleda da je, prema tome, savršeno opravdan.

14

Prvo poglavlje

KAKO SE PRIPREMITI ZA OBUČAVANJE VOLJE

1. Determinizam i slobodni sud

arakter svakog čoveka je već formiran u dobu kad je on postao kadar da toga bude svestan.

Fizičku kao i psihičku građu podjednako dugujemo nasledstvu - sve što čini naše moralno biće: težnje, sposobnosti, umeća, itd., prethode poimanju svog "ja". Međusobno delovanje funkcija na psihu i psihe na funkcije navodi na pomisao da je svako predo-dređen da OSEĆA, MISLI i DELA na determinisani, određeni način. Dva dobro poznata aforizma: "Ne menja se svoja priroda", "Oterajte svoju prirodu vratiće vam se u galopu", izražavaju jasno stav -vrlo široko prihvaćen pošto odvraća od naprezanja - Filozofskih škola koje tvrde da čovek ne može radikalno preobraziti svoju ličnost. Prema toj teoriji volja će se ispoljiti, u datom trenutku, pod impulsom koji će biti još sitniji, zavisi od časa i okolnosti.

K

Ako je tačno da naši impulsi, utisci, naši izvorni sudovi proishode iz psihofizioloških uslovljenosti,

15

nije ništa manje očigledno da obučavanje koje crpi iz nekog spoljnjeg izvora, i odraženo kroz poimanje, može u njemu stvoriti prvo ideju, a potom rešenost da se reaguje protivno tom automatizmu. Onaj koji vodi računa o mogućnosti takvog delovanja trpi, u njamnju ruku, pritisak od strane svog determinizma u toj meri u kojoj nije naučio da njime ovlada. To će se u njegovoj misli prevesti u nužnost potcinjavanja. On će je iskazati govoreći: "Bilo je to jače od mene" ili "Nisam mogao da se suzdržim".

Prevashodna želja ove knjige je da se prikaže kako se upustiti u akciju, uprkos impulsima deter-minističkog tipa, u pravcu koji višestruko usaglaše-na mišljenja smatraju povoljnim.

2. Kako kreirati u samom sebi impuls prema naporu

"Sve što dođe kroz duh, izađe na mišiće" veli jedna drevna istina, l moderni psiholozi podjednako zastupaju tu sklonost ideja da se preobraze u čin. U skladu sa tim zakonom, imajući u vidu razno-vrsne razloge zbog kojih je korisno razvijati volju, osetićemo se pobuđenim da praktično začnemo to razvijanje. Oni kojima je svojstvena razborita medi-tacija neće iskusiti nikakvu teškoću u tome da se upuste u psihičku kontemplaciju svojih razloga za upuštanje u psihičko obučavanje. Ukoliko je, na-protiv, umeće koncentracije nedovoljno pripremlje-no, plodotvorno ćemo ga potpomoći ako sastavimo tablicu promena koje želimo da ostvarimo u svojoj lično-sti, i prednosti što ih te promene donose.

16

Verujemo da ćemo koristiti više no jednom čitaocu predlažući nekoliko fojmula:

Želim da steknem postojano spokojstvo, pouzdano uverenje i opravdano poverenje u samogsebe.

Hoću da nadvladam bojažljivost, teskobu, nervozu i druga osećanja koja me parališu.

Hoću da očuvam savršenu prisutnost duha usvim okolnostima, da ostanem svoj gospodar mašta da me sustigne i da se osećam savršeno slobodnim u ma čijem prisustvu.

Hoću da načinim svoje pamćenje tačnjm i hitrim,svoju sposobnost usvajanja novih stvari živom iispravnom, svoju vo.lju neokrnjenom.

Hoću da ktritivišem svoja umeća do najvišegmogućeg stepena i da postignem u oblastimakoje mi odgovaraju najvišu moguću merodav-nost i obučenost.

Hoću da činim ono što bi trebalo da činim uodgovarajućem trenutku, uprkos svim ometanjima ili ispadima kadrim da me poremete.

Hoću da kontrolišem svoje impulse, fizičke iemocionalne, i da se suzdržim od produžavanjaonih što su protivni mojoj životnoj ravnoteži, ciljui načelima.

Hoću verodostojno da preispitam i dokažem, prenego što ih prihvatim, sve misli koje mi pristignuspontano na um, koje su mi drugi prosledili ili dokojih sam došao čitajući.

17

• Hoću da ispoljavam ozbiljnu istrajnost, vaspitanu energičnost, spokojno pouzdanje koje vlada ličnostima i prilikama.

Posebni ciljevi svakog pojedinca, nadahnuće ga na druge formule. Na primer, neki bolesnik željan, pre svega, da povrati svoje zdravlje, može nadodati: "Hoću da dovedem svoju volju dotje da ona pose-duje željenu moć za promenu mog stanja".

Pošto se više puta pregleda tablica od dna pa do vrha, da bi postala prisna, valja razmotriti odvojeno svaki odeljak i zadubiti se u njegovo značenje. Tako, prva tvrdnja koju smo mi dali kao uzorak, treba da bude propraćena zamišljenim predsta-vama onoga što će se iskusiti bude li se postigao jedan nepomućeni mir, isto kao i mogućnosti koje otvara slična nervna ravnoteža.

Neki autori preporučuju da se upiše čvrstim i slobodnim rukopisom na jednom uglu hartije svaka od rečenica koja se predloži za meditaciju, zatim da se pogled zadrži nekoliko minuta fiksiranim na sva-ku pojedinu formulu. Taj postupak odgovara osobi-to aktivnim prirodama čija se pažnja teže veže ako joj se ne pruži kakva materijalna tačka oslonca.

Nemarne, inertne prirode, naći će u cilju aktivi-sanja svog mozga dobru podršku u koračanju kome će se prepustiti u svom stanu ponavljajući pretho-dno navedene želje. Suprotno fizičkoj nepokretnosti koja teži da smiri nervna uzbuđenja, kretanje podsti-če mišljenje. Mnogi poslovni ljudi nesvesno usvajaju to pravilo kad se šetaju uzduž i popreko svojih radnih soba pod delovanjem preokupacija čijim su rešavanjem okupirani.

18

3. Pomoć koju donose bitne težnje

Za razumevanje toga što sleduje, potrebno je već, čini se, biti sposoban za određeni napor razmi-šljanja. Najslabiji karakter pronaći će energiju uputi li apel svom zdravom sudu. Uistinu, nema nijednog čoveka koji tokom dana ne iskusi izvesne unutraš-nje pobude što ističu iz njegovih suštinskih težnji. Te pobude se ispoljavaju kroz različita stanja svesti: želja za sticanjem neke obdarenosti ili uklanjanjem nekog nedostatka, želja za materijalnim blagosta-njem, za nekim predmetom, za zadovoljavanjem neke osobe, za ličnim uticajem, i slično.

Navika da aspiracijama, čim pristignu u pamet, pridružimo oznaku razvijanja volje koja će omogućiti njihovo ostvarenje, stvara jedno raspoloženje tre-nutne spremnosti na napor. Iskoristiti taj trenutak da se uveća aktivni polet na već izložen način, to je - načiniti prvi korak i otvoriti vrata na putu sticanja energije.

Perspektiva koja obećava da se postane čvrsta ličnost, čvrsta fizički i moralno, da se stekne odličan položaj, da se uspe u usvajanju neke umetnosti ili nauke, da se ponašamo u skladu sa načelima koja se procenjuju kao korisna i, još uopštenije, da se dosegne željeni životni cilj, dovodi do ustanovlja-vanja niza ideja koje su usmerene na dobrobit volje, putem povezivanja misli koje su preporučene.

Opuštenosti, neodlučnosti, inerciji, suprotstavi-mo, dakle, naš superiorni egotizam - ponavljajmo da nećemo dopustiti našim nižim sklonostima da zatrave naše suštinske, bitne ambicije - shvatimo da obučena volja predstavlja način delovanja podu-

19

zetnog, posrednog ili neposrednog, na sve što je od interesa - pomislimo da stupanj naše voljne moći jeste mera efikasnosti našeg delovanja protiv svega bolnog i neprijatnog što nam pripremaju okolnosti, a, isto tako, i našeg delovanja u svemu onome što nam je prijatno.

4. Uticaj živaca

Jedan dovoljno zapovednički motiv uvek pokreće volju, ali ona brzo opada ako energija koja je neod-vojiva od psihičkog delovanja - napon živaca - za-kaže. Većina bolesti volje dolaze iz odveć manjka-ve proizvodnje nervne snage. Bar je za astenike dokazano da oni jalovo troše izvesnu određenu koli-činu te dragocene energije čije bi očuvanje bilo do-voljno da se bezmalo trenutno poboljša njihovo sta-nje.

Zbog toga predlažemo kao prvi trud u obuci, niz inhibicija koje će imati, uporedo sa učinkom očvr-šćenja svake razumne vežbe, i taj efekat da spreči gubljenje nervne snage. Dva ili tri dana pokušaja biće dovoljna da uvere čitaoca u znatnu efikasnost tih vežbi, jer će on iskusiti, čim ih usvoji, jedno gotovo trenutno osećanje "moći u sebi samom".

5. Uopštena ideja potčinjenosti automatizma svesti

Svako u samom sebi može posmatrati dva ini-cijativna elementa čina, dva izvora odakle dolaze odluke. S jedne strane, svest, sud, razum, i razmi-šljanje, s druge strane, automatizam. Jedan primer

20

će jasno pokazati ulogu tih dvaju centara u ličnosti. Neki mladi student se, od samog jutra, namesti za svojim stolom da bi se predao učenju nekog aps-traktnog filozofskog problema koji je još uvek bez privlačnosti za njega. Napolju šija sunce, a kroz otvoreni prozor pristiže, zajedno sa prijatnim tala-sima svežeg vazduha, na hiljade spoljašnjih veselih uzvika, zvukova. Mladić je živo naklonjen tome da ostavi svoju knjigu koja mu je dosadna i da izjuri u susret svojim drugovima sa kojima će se prepustiti jednoj od onih igara na svežem vazduhu što ih toliko obožava zdrava mladost. Ali taj pokret auto-matizma, taj impuls nailazi na otpor u svesti mladog bića: približava se vreme ispita, on zahteva jedan programirani napor, koji će samo moći upornim sedenjem za stolom da savlada. Tada se razbuk-tava "unutarnji sukob" od čijeg će ishoda zavisiti dalje ponašanje studenta.

Labavljenjem automatizma, koje se postiže metodičnim trudom da se zagospodari spočetka beznačajnim, pa sve važnijim impulsima, osigurava se postepeno njegova hitra i laka poslušnost smi-šljenim predstavama.

6. Kontrola emocionalnih impulsa

Velika potrošnja nervne energije prati zadovolja-vanje emocionalnih pobuda. Iz tog razloga ne može se bolje započeti sa kultivisanjem volje nego tako što ćemo se pozabaviti time da njih kontrolišemo. Evo suštinskih principa:

CjP- Napregnite se da ovladate ćutljivpšću. Ako, na primer, saznate za kakvu novost i ako poželite

21

da je dalje prenesete nekom prijatelju, pomislite da ćete to čineći isprazniti jedan energetski izvor - ne recite ništa. Ne ispoljavajte vaše utiske, osobito one koje u vama izaziva vaša bliska okolina, svaki suzdržani gest ojačava vaše nervne rezerve. Ne ra-sipajte vašu mentalnu snagu na svakidašnje povo-de, na komentarisanje beznačajnosti, na zbližavanje sa uzgred viđenim ljudima i neučestvovanje u doga-đajima kojima slučajno prisustvujete. Ovo sve ne znači nedrušvenost nego jednostavno štednju ener-gije koja vam je potrebna za vas same i za druge. Ako je neophodno da uzmete reč - ne činite to me-hanički, automatski: merite svoje izraze, zamenite one sfo~vam se impulsivno nameću onima pro-mišljenim. Ne razlažite sa živošću - načinićete sa-mom sebi čistu štetu, S osobito ne raspravljajte. Mirno saslušajte to što vam se saopštava i ne izgo-varajte svoje mišljenje osim kad je to neminovno. Ne dopustite da vas navuku da govorite protiv vaše volje i želje. Ako vas neki brbljivac zaokupi svojom brbljivošću pravite se da vas zanima to što on priča, pustite ga da rasipa svoju nervnu snagu, a vi sačuvaje svoju.

(2. Odobravanje. - Čovek je sklon, kad god se za to ukaže prilika, da se predstavi u povoljnom svetlu, da izazove u drugih lepu sliku o svojoj ličnosti, da podeli sa njima svoje mišljenje koje on uvek smatra za najispravnije. Posmatrajte one koje slušate -otkrićete koliko jalovog truda nalaže taština većini ljudi naklonjenih pohvalama sebi. Posmatrajte i sebe na taj način da pokušate ukloniti tu sklonost.

(SjNaglost, jarost. - Valja se spočetka vežbati da se savlada laki pokret nestrpljenja, da bi se stiglo dotle da se sačuva nepomućena hladnokrvnpsl i

22

pred najtežim uvredama. Ljutina, iznerviranost i razočarenje nameću izraze lica, gestove, dizanje glasa od kojih je najpametnije suzdržati se. Uvež-bavanje spokojstva moćno doprinosi jačanju volje.

7. Vladanje čulnim impulsima

Naših pet čula su neprestano zasipani mnošt-vom utisaka koji deluju na naše mentalne kapaci-tete. Veoma je poželjno naviknuti se da razmatra-mo, tumačimo sebi svoje utiske. Nabrojmo ih ne-koliko, po jedan svojstven svakom čulu - raznovrsni aspekti stvari i bića koji ponekad duboko potresaju naše intimno raspoloženje. To se događa kad do-pustimo da na nas utiče položaj u kojem se nala-zimo: "Ne ulazimo, veli Silven Rude, na isti način u neku seosku krčmu, u neki svetski salon ili u kabinet slavnog doktora, kad su njihovi domaćini odsutni. Tapete, umetnička dela, kristali u salonu, strogi nameštaj medicinskog kabineta izvršiće nehotice određeni utisak na nas koji će se odraziti čak i na naše ponašanje." Ako nas slučaj učini svedokom nekog manje ili više tragičnog udesa, instinktivno ćemo odvratiti glavu. Odelo i ukrasi osoba menjaju naš stav u pogledu njih. Turobni klimatski periodi koji spoljašnjim predmetima daju nekakv tužan i neprijatan izgled, uzbune pokatkad našu delatnost. Toliko se prilika nudi za ovladavanje samim sobom. Dodir sa nečijim telom, sa kakvom životinjom, iza-ziva u nama odvratnost ili štaviše nepodnošljivi užas zavisno od okolnosti. Nemojmo ih tražiti ali kad se ukazu takve okolnosti podnosimo ih sa najvećom mogućom hladnokcvošću. Nagli neskladni zvuči, izazivaju, kad ih ne, očekujemo, grčenje mišića na

23

licu, nateraju nas na odskok, uzvik - suspregnimo te reflekse i pozabavimo se time da mirno odslu-šamo fabričku buku, drečavu oštrinu nečijeg glasa ili kucanje časovnika. Ako kakv oduran miris natopi naše odelo, potrudimo se da uklonimo njegov izvor posumnjamo li u mogućnost kakve intoksikacije ili zaraze, ali ako je bezopasan ne strahujmo od toga da istrpimo njegovo strujanje govoreći sami sebi: Ne dozvoljavam tom beznačajnom utisku da me uzne-miri. Zna se da apetiti i odbojnosti u pogledu hrane ne odgovaraju uvek hranjivosti ili kvalitetu jela. Tamo valja zazivati svoj razbor, svoj sud i pustiti ga da reguliše naše jedenje.

8. Neposredne mogućnosti prethodnih napora

Jedna je stvar biti energičan, napisao sam u jednom svom ranijem delu, a druga je delovati kao da se to već zbilo, najmanje slučajno. U početku, mi ne bismo nikome savetovali jedan tako preterani napor - to nipošto - što se tiče naprezanja da se ponašamo, u takvom slučaju, kao energičan čovek.

Ako razmotrimo najslabije sposobnosti pojedina-ca, uočićemo, u najmanju ruku, mogućnost sklo-nosti za otpor, štaviše trenutno pobedonosnog. Ne treba se, konačno, od prvih dana - ma koliko se osećali jakim - truditi da se nepogrešivo uspe u izlo-ženim pravilima. Prava mera za početnika jeste da uvek nastoji da o njima vodi računa. Ako se, kao što će se posigurno događati prvih dana, ne po-mišlja, u trenutku kad se impuls ispolji, na to da se savlada, izbeći će se, u najmanju ruku, štetna uzaludna emocija; najbolje je prosto utvrditi manjak

24

pažnje koju preporučujemo, jednom unutrašnjim izjavom sličnom ovoj: Hoću da na to mislim prvog sledećeg slučaja, apsolutno sam rešen da zagospo-darim svojim automatizmom. Zaista, ponavljanjem te namere postiže se to da svest uspeva da na vre-me interveniše.

Kad je neka pobuda uporno suzdržavana tokom nekoliko dana, ona se, bezmalo, uvek, u datom tre-nutku, vraća sa snagom daleko većom od obične. To je onda jedna strmina s kojom se valja snažno porvati, a bude li savladana, možemo biti sigurni da ćemo, dosledno, dovesti do kraja borbu sa prvo-bitnim impulsom uz mnogo manji napor.

9. Kako izvući iz ovog poglavlja jedinstvenu pouku

Pre nego što ova pravila sprovedete u praksu, pročitajte ih više puta. Njihova sadržina ispuniće vam duh, a što ih bolje izanalizirate i promislite, bićete spremniji da ih u praksi usvojite:

Pošto budete sigurni da ste ih dobro proniknuli, pošto zaključite koliko je strmina označene obuke pitoma, stepenasta, brižljivo sačinjena tako da je svako može savladati, počnite s tim da se usred-sredite na zadatak da sutradan oprobate da usvo-jite jedan od tih propisa unoseći u njega svekoliku svoju pažnju, svu svoju energiju. Drugo, ponavljajte početni napor dodajući mu još neki drugi, različit. Pokušajte postupno da ovladate svim opisanim impulsima. Najzad, nastojte, ceo dan da živite držeći se poruke ovog poglavlja u potpunosti, a kad s tim završite, počnite s istim za ćelu sedmicu. Tada

25

ćete biti sasvim dobro pripremljeni da pređete na sledeće poglavlje.

Ne zaboravljajte da crpite okrepljujuću podršku naporima u vašim visokim težnjama - ambiciji, želji za prosperitetom, uspehom, superiornošću.

Bude li vas kadgod ščepao "talas mrtvila" razmo-trite mirno tu pojavu. Kažite smireno: Osećam se trenutno mrzovoljnim, ali to ne može dugo da potra-je. Najzad, kroz neko vreme, kad budem više upu-ćen, slično klonuće neće me više uznemiriti.

Na kraju, ne pridajte nikakvu važnost obeshra-brujućim recima koje vam mogu biti upućene. Ne-korisno je bilo kome poveravati da ste se odali duševno-duhovnom kultivisanju. To ispoljavanje ekspanzivnosti je ono čije suzdržavanje je važnije od svih ostalih.

26

Drugo poglavlje

KAKO SE UPRAVLJATI

1. Organsko regulisanje

d duhovnih sposobnosti, prevashodno od volje, tesno zavisi duševno stanje. Pre nego što po-

stignemo željeni razvoj psihe, da bismo uticali na različite funkcije putem usredsređenja pažnje na neku mentalnu sliku, valja naviknuti svoju volju da se izlaže određenoj mentalnoj higijeni zarad toga da bi se gospodarilo svojim fizičkim stanjem. Osnovno u toj higijeni je izbeći brižljivo sve uzročnike intoksi-kacije. "Zatrovani - s pravom piše dr Gaston Dirvil - oseća i vidi preko svojih otrova". Psihoterapija propada, prosto rečeno, ako uporedo sa njenom pri-menom, bolesnik nije bio podvrgnut nekom režimu namenjenom tome da ukloni različite otrove nakup-ljene u organizmu. Kad mozak crpi svoju hranu iz zatrovane krvi, bolesnik se ispoljava, prvo preko sklonosti prema inerciji, zatim se neizbežno pojav-ljuju kudikamo teži poremećaji. Dovoljno je neznat-no zatrovanje da poništi polet duha, stvori pesi-mizam, žalost, iznemoglost, strah od naprezanja.

O

27

Osobe obdarene snažnom konstitucijom ne pre-trpe odmah psihičke posledice različiti uzročnika zatrovanja, osim lake otežalosti glave, najčešće po-sle obeda, ali ranije ili kasnije, artritizam u svojim raznovrsnim oblicima uspeva da ugrozi jijihovu opštu vitalnost, smanji njihovu moć za intelektualne poslove i poremeti njihov nervni sistem. Obrnuto, slabi, bsetljivi, klonuli organizmi doživeće istinski preporod primenom pravila koje ćemo u daljem sle-du izložiti. Racional na _ jshrana^cjjjjato.kiseonika u brganiz"amI_kry, aktivna_cir_kulacija, jesu š'L^nšTčr^UšloviTjFi osnova psihološke ravnoteže koja, oslobađajući volju od svih unutrašnjih smetnji, postavljaju Je istovremeno u optimalne~ljš1ove za razvijanje. ^

Na prvom mestu, valja urediti svoju ishranu i odlučno ukloniti sa svoje trpeze sva hipertoksična jestiva. Sve i da se uprkos delovanju ovih posied-njih, savršeno obave funkcije eliminisanja, to će se desiti samo po cenu napornog unutrašnjeg rada, koji će potrsiti nervnu snagu čime će se slabiti spo-sobnost volje. Ta prva mera u pogledu kvaliteta valja da korača uporedo sa količinskom, kvanti-tetnom, restrikcijom hrane. Tačna količina koja zadovoljava svakog, varira prema prirodi, zvanju ili klimi, ali mi, u tom pogledu, možemo postaviti jedan apsolutno važeći kriterijum: Obed je isuviše obilan ako donosi najmanju otežalost, osećaj tromosti.

Evo, prema istraživanjima doktora Paskoa i Kartona, naziva dva niza jela koji obično predstav-ljaju našu trpezu. Prvi se preporučuje onima što teže potpunom razvijanju svoje volje. Drugi im je doslovno kontraindukativan. Sve što se ne pojavlju-

28

je ni na jednoj ni na drugoj listi upotrebljivo je samo sa velikom uzdržljivošću.

Prvi niz-jestiva koja se preporučuju: but, kotlet, jorška šunka, biftek s roštilja, zec, piletina, golub, sir grijer, brijski sir, holandski sir, kolomijer, poluslani, maslac, ostrige, švolja, švajcarski sir, morska riba, sveže povrće, krompir, pirinač, kesten, kruška, arti-čoka, spanać, krastavac, sveza salata, kuvana sa-lata, potočarka, rotkvica, celer, karfiol, breskva, zelje, repa, paštrmac, mrkva, pečurke, voće presno i kuvano, bostan, bundeva, griz, mleko.

Drugi niz - jela od kojih se valja suzdržavati -ona intoksionišu i nanose štetu funkcijama, troše energiju potrebnu za svoje uklanjanje koja je ravna snazi koju donose. - Alkoholi, likeri, stara vina, porto (laka i prirodna vina se, naprotiv, prepo-ručuju), divljač, masno meso, debela guščetina, pat-ka, guščja pašteta, živinski mozak, mesni naresci, svinjetina, crevca, iznutrice, nakisli sirevi, kuvano salo, Ijuskavci, riba, konzerve u metalnim kutijama, bakalar, suvo povrće, kiseljak, slatko, čokolada, kolači s kremom.

Često smo slušali od onih kojima smo pre-poručivali ovaj režim da oni "ne mogu da se odrek-nu" ove ili one vrste jela. Od drugih nam je došlo vajkanje zbog lišavanja od gastronomskih zado-voljstava. Ovde, kao i drugde, nalaže se napor koji će biti utoliko zadovoljnije izvršen ukoliko smo bolje proniknuli u njegovu korisnost. Uostalom, mi oso-bito volimo jelovnik na koji smo se navikli; setite se razlike ukusima u naših pet suseda, s onu stranu Lamanša ili s onu stranu Rajne, u Afrikanaca i Azijata. U istoj našoj pitomoj Francuskoj sa koliko

29

će se teškoća jedan Južnjak prilagoditi jelovniku! Severnjaka, i obratno. Svesni smo da nas navika -J navika tiranka - naročito kad se oslanja na neki; elemenat atavizma - vezuje za određenu vrstu hra-ne. Pružimo zadovoljštinu toj idiosinkraziji odajući se "vanrednim obedima " jedanput ili dvaput mese-čno, ali ostanimo gospodari svog ukusa preostalo vreme. Postepeno će se stvoriti izbor sklonosti pre-ma dobroj hrani, onoj. sa naše prve liste. A kada smo intoksirani pobrinimo se da izvršimo uklanjanje elemenata koji smanjuju vitalnost putem ispiranja pluća i stomaka bilo pijući Vitelovu vodicu našte srca svakog jutra, bilo pre obeda u celini sačinjenog od voća.

Drugi preduslov čistoće krvi, njeno spajanje sa kiseonikom, daleko je od toga da se prihvata sa pažnjom koju zaslužuje. Potrebno je uviđanje pot-pune degeneracije rase da bi fizička kultura stekla u školskim programima nesumnjivo važenje. Neki čvrsti momčić u uzrastu od 17 ili 24 godine, koji se nikad nije brinuo o toj higijeni slegne obično rame-nima kad se postavlja to pitanje ne razmišljajući o tome da on svoju žilavost duguje precima koji su bili kudikamo prisniji i odaniji poslovima za koje su pot-rebni mišići. Čitalac rešen da stekne moć volje neće se osvrtati na sugestije protivnika regulisanja organizma. On će se predati sledećim vežbanjima i neće dugo čekati na povoljne učinke.

Vežba br. 1 - Kad se probudite ispružite se vodoravno na čaršavu sa ruka ispruženim uz telo. Udahnite jednom polagano i duboko što će vam pomoći da rukama opišete potpuni pobočni polu-krug. Vaše ruke moraju dodirnuti čaršav iza vas istog momenta kad se okonča vaš udisaj; izbacite,

30

zatim, udahnuti vazduh, vraćajući ruke u prvobitni položaj. Ponovite ovo od deset do dvadeset puta.

Ova vežba se može vršiti stojeći uspravno. Tre-ba se u tom slučaju pripiti uza zid koji se dodiruje rukama po okončanju svakog udisaja.

Vežba br. 2 - Otpočnite sa gornjom vežbom pre svakog obeda, a zatim pre svakog prepuštanja snu.

Dodaćemo da vežbanje švedske gimnastike u sobi, a takođe i nekog sporta manje ili veće žesti-ne, potpomaže razvijanju volje tako što ubrzava sticanje što je moguće većeg usredsređenja na ono što se radi, ubrzava usredsređivanje na najpotpuniji način našeg mišljenja na svaki izvršeni pokret. Pli-vanje i mačevanje čine nam se najpreporučljivijim.

Dobro je postepeno se naviknuti na spavanje u prostoriji otvorenih prozora i to da glava prilikom spavanja ne bude isuviše visoko postavljena -vodoravnost tela, suprotno tome, povoljnija je za di-sajne funkcije. Tako, sinkopa prestaje znatno brže ako bolesnika položimo glavnom na razini tela ili čak i niže.

Dobra cirkulacija i dobra ishrana su dve komple-menterne stvari. Disanje aktivno pripomaže cirku-laciji. Ali je, štaviše, neophodno dati svakog jutra periferni nadražaj kapilarnim sudovima, što na vrlo efikasan način uređuje vaskularno funkcionisanje. U tom cilju dovoljno je politi se po ćelom tetu, odozgo do dole, vodom niske temperature. Nije nužan za to nikakav uređaj. Bilo kakva posuda (ve-dro, činija, bokal) do polovine napunjena svezom vodom i jedan sunđer su dovoljni. Prelazeći preko kože, ta voda izaziva priliv krvi u tRivima.

31

Oni koji strahuju od naglog kontakta sa vodom, mogu pre hladnog vrča upotrebiti vrč tople ili mlake vode. Neke opravdane kotraindikacje te prakse su motivisane određenim hroničnim oboljenjima, kon-kretno pluća i bronhija.

2. Kontrola sna

Neophodno je spavati mirno i dovoljno dugo da bi u potpunosti iščezao umor svakog dana. Buđe-nje je tada lišeno umora, ustajanje se vrši čilo i ceo dan prolazi u vedrom raspoloženju. Bistar duh i bo-dro telo pokazuju maksimum otpornosti i moći pred intelektualnim teškoćama i fizičkim naporima. Čo-vek koji dobro spava deluje, oseća i misli u punom razmahu svojih spopobnosti. Spoljašnji izgled izvlači dobit iz noći dobrog sna. Ten normalnog spavača je svež, oko svetio, crte zategnute. Glas zvuči u svoj svojoj punini, a artikulacija ima potpunu izoštre-nost.

Najzad, dobro spavanje konzerviše: svaki sat. poklonjen Morfeju jeste istinski prekid proticanja'. života, drugim recima - starenja.

Obrnuto, nedostatak sna deprimira i ubrzano tro-ši čoveka. Osim svog groznog umora, bele noći mogu imati kao posledicu teške nervne poremećaje i, može se reći da one pripomažu svim drugim nedostacima. Nedostatak počinka i teškoća asimi-lacije koje idu s njim, bacaju organizam u stanje najslabije otpornosti na zatrovanja svih vrsta, u ruke mikrobima, u naručje jarosnim osjećanjima, u neu-merene postupke, izlažu ga ranjavanju, rečju, svim neprilikama koje bi mogao pretrpeti.

32

Osim čisto higijenskih razloga i tog indirektnog korisnog učinka za volju, vežbanje ove poslednje, u momentima kad tonemo i pre nego potonemo u san, je izuzetno plodotvorno. Svesti na pasivnost psihološki automatizam zbog čega se nastavlja priliv misli u časovima počinka, iziskuje pažnju, autokontrolu, ponekad znatnu, čije stavljanje u igru omogućava velik korak prema potčinjavanju unutar-njih aktivnosti smišljenom htenju.

Evo kako treba tačno postupati:

Prvo: Ispružiti se po sredini postelje - ili na delu postelje kojim se raspolaže. Svi udovi moraju biti potpuno ispruženi. Potražiti udoban položaj u kome svaki deo tela otpočiva ćelom svojom težinom. Savetujemo da se okrenete na desnu stranu, ili na leđa, ali, u ovom potonjem slučaju, telo je lako isko-šeno udesno. Pošto se ovo uradi i pronađe najbolji položaj tela, onaj u kome nam je najudobnije, treba se prepustiti potpunoj nepokretnosi. Zatim proveriti jesu li svi mišići dobro zategnuti. Obratite pažnju na donje udove. Jesu li mišići stopala dobro opušteni? Da nisu naborani ili iskrivljeni? Butine ili listovi jesu li svom težinom, bez ikakve napetosti, grčenja, nale-gle na čaršav?

Zatim će se preći na grudi. Da nisu zgrčene ili napuhane? Potrudite se da im date neku laku ulogu. Počivaju li ruke savršeno? Je li glava po-stavljena tako da ne nanosi nikakav umor mišićima vrata?

Po isteku dužeg ili kraćeg vremena, po pravilu, nailazi trenutak kad se oseti neodoljiva potreba pomicanja, tako nagla da se obično i zadovolji pre nego što se i pomisli na to da joj se odupre. Preuzi-

33

majući tada ponovo početni položaj, izložimo se opet nepokretnosti budno pazeći na povratak impul-sa i nastojeći kad se on pojavi da mu odolimo. Posle, otprilike, četvrt sata, oseti se neka vrsta prijatne utrnulosti i vodi se računa o tome da vas san postepeno obuzme. Na taj način najupornija! nesanica biva pobeđena, a noćna uzbuđenja, gro-j zomorni snovi, biće zamenjeni mirnim, potpunim, dubokim otpočinkom.

3. Stavljanje u ispravnost mentalne aktivnosti u buđenju

Mišićna i moždana inercija spavanja zadržava se kraće ili duže vreme iza buđenja. Pobediti je uz po-moć nekog sredstva za nadraživanje, kafom recimo, predstavlja igranje na sreću sa kapitalom svoje bodrosti, zdravlja. Nervna snaga izlučena iz pleksu-sa, pod dejstvom kofeina, donosi kratkotrajnu stimu-laciju koja je svagda praćena odgovarajućom depre-sijom. Konačno, nije samo u pitanju buđenje nego izazivanje u samog sebe zdravih, dobro usmerenih, određenih misli, koje su neophodne da bi se poči-njalo svesno delovati po načelima psihičke kulture. Posle određenog vremena upražnjavanja samo-nadziranja sna, bistrina duha sledi neposredno povratak svesti u delovanje. Evo, štaviše, metoda koji pomaže da se postane gospodarem jutarnjih nepovoljnih utisaka. Stavite na dohvat ruke, uveče, neko delo čije čitanje vas jako zanima. Čim se probudite, zgrabite ga i sledite impuls zanimanja koji vas je pirvukao toj knjizi; započnite čitanje odande gde ste ga prekinuli sinoć. To će vam ubrzano povratiti misaonu bistrinu.

34

Odmah čim su prvi plodovi dobijeni, ostavite delo i podsetitie se, na brzinu, nameravanih postupaka u danu koji je otpočeo, asocirajući neprestano sa njihovom predstavom, poimanje njihove korisnosti, ili, najmanje, one kojoj ste više privrženi od ostalih. Sve to skupa iziskuje jedva dvadesetak minuta a izvrsno priprema volju za delovanje.

4. Voljna promena misli

Posvetiti se sav nekom poslu, rešavanju kakvog problema, predmetu kojim se bavimo služi, ne samo savršenstvu i brzini preduzete delatnosti, već i razvijanju moždanih mehanizama stavljenih u po-kret putem pažnje i usredsređenja.

Da biste volju uvežbali u tom smislu, izaberite neki trenutak dokolice da date svojim mislima odre-đeni objekat pažnje. Što će taj objekat biti sam po sebi neprivlačniji, to će vežbanje biti plodotvornije. Ima dosta predmeta što bez teškoća privlače paž-nju, ali tu se razvija psihički automatizam uprav-jajući dobrovoljno na njega svoju pozornost.

Vrednije je, naprotiv, zaustaviti se na nekom pri-zemnom pomoćniku svakidašnjeg života - recimo, kakvoj alatki. Posmatrajte je sa svih mogućih stra-na - dimenzije, težina, materijal od koga je građena, zamislite uzastopni niz preobražaja koje je prošla dok nije došla u oblik u kojem je gledate.

Zadubite se u njenu vrednost za trgovinu, u ne-prijatnosti do kojih bi došlo kad bi prestala njena proizvodnja. Bi li se ta alatka mogla usavršiti? U kom pravcu? Nezavisno od uobičajenih načina nje-

35

ne upotrebe koje možete dočarati jedne za drugim, za šta bi je neki genijalac mogao prilagoditi?

Svaki put kad misao skrene, vratite je na izabrani predmet i ponovo se odajte vašem nizu razmatra-nja.

Bićete iznenađeni bogatstvom ideja koje će vam pasti na pamet.

U trenutku kad klonete od umora, tokom nekog rada, zaustavite svoju delatnost, sedite udobno, ostanite nepomični pet minuta, i prisilite se da mislite pet novih minuta na stvar potpuno različitu od vaše prekinute preokupacije. Umoreni centri će se u potpunosti odmoriti i, uskoro ćete biti podjed-nako orni za rad kao i u početku dana.

Sva dela o vaspitanju volje insistiraju na pretho-dno izloženim vežbanjima. Evo još nekih varijanata pozajmljenih od raznih autora:

Čitajte svakog dana nekoliko stranica knjige kojaraspravlja o važnim stranama života i usred-sredite vaš mental na to što čitate. Ne dozvolitemu da luta i da se troši na prazno, ako se udalji,pozovite ga natrag i naložite mu istu temu. (AniBesan)

Čitajte pet minuta i meditirajte petnaest minuta otome što ste upravo pročitali. (Teozofi)

Sedite uspravno na.stolici, uzdignute braderamena zabačenih koliko je to moguće. Podignite polukružno desnu ruku do visine ramena,okrenite glavu i vrh prsta na desno, održavajućiruku u njenom vodoravnom položaju za vremenajmanje od jednog minuta. Načinite istu vežbu

36

levom rukom, i kad budete stigli do preciznih i elastičnih pokreta povećajte trajanje vežbi iz dana u dan. (Atkinson)

Uzmite čašu vode, držite je između prstiju iispružite ruku, pravo, tačno u lice sebi. Ukočiteje toliko koliko je moguće a da površina vode nepodrhtava. (Atkinson)

Prilikom šetnje, posmatrajte pažljivo osobe što ihsusretnete, i zapamtite što je moguće tačnije kroji boju njihove odeće, cipela i odeće, način češljanja i frizuru, njihove gestove i manire. Postupitena analogan način i sa stvarima i brzo ćete stećisposobnost da ih ubrzano sagledate i dugo ih sesećate. (Dirvil)

Vreme preporučljivo za ove raznovrsne postupke varira prema brzini kojom se usvajaju. Za početak se možemo ograničiti na dve ili tri vežbe nedeljno.

5. Smirivanja

Psihička napetost koju iziskuju napori razvijanja volje, umara pre ili kasnije. Posle perioda delatno-sti, valja opustiti svoje sposobnosti tokom nekoliko sati, da bi zatim preuzeli opet, svezi i raspoloženi, rad na započetom delu. Ma koliko da je hitno pos-tići ovaj ili onaj rezultat, neće biti opravdano raditi na njemu bez počinka, jer će se sve okončati depre-sijom čije će trajanje biti srazmerno preoptere-ćenjima kojima smo se izlagali. Znati se odmarati jeste umetnost. Napustiti voljno najhitnije preokupa-cije, opustiti kompletno svoj mozak, nerve i mišiće da bi se omogućilo početnom impulsu da se ponovo

37

ispolji, isto je što i nastaviti voljom i veseljem sa izvršavanjem planova koje smo zamislili. Nedelova-nje obavezno ne raspršuje umor. Neophodno je za-rad toga da ono bude praćeno savršenim duhovnim opuštanjem.

Upražnjavanje osamljivanja, opisano kasnije, (Poglavlje V) uspostavlja najbolji način uštede moralne i psihičke energije. Svaka druga vrsta opu-štanja biće podjednako spasonosna pod uslovom da joj se znamo prepustiti u željeni čas i da joj unapred nismo posvetili više vremena no što je neophodno da se odlučimo za nju.

Valja fiksirati dane i časove "opuštanja" i njihovu vrstu. Do predviđenog trenutka izbegavati da o njima mislimo, držeći se načela - kad delaš delaj -to jest, potpune koncentracije duha na ono čime smo trenutno zabavljeni. Saglasno tom istom re-ceptu, kad kucne čas te zabave, valja se trenutno okrenuti od svog posla i potpuno se prepustiti, svom pažnjom, psihičkoj vežbi, spektaklu, igri, onome što smo odabrali. Zatim, po izlasku iz tog korisnog predaha psihičkih kapaciteta, upraviti svoju misao prema nastavljanju započetih poslova, povratiti samokontrolu i ponovo čvrsto napasti cilj koji je postavljen kroz delovanje.

Mi izričito savetujemo čitaocu željnom da posti-gne vladanje samim sobom da se ne zadržava u slučajnim "okolnostima" uživanja, ma koliko se one mogle činiti poželjnim. Isto tako ako se iznenadno ukaže neka želja koja golica pažnju, podjednako se treba čuvati od toga da oduzimamo od svog pro-gramiranog vremena da bi je zadovoljili, nego ju je

38

bolje ostaviti, ako se nađe prostor, za neki od sko-rašnjih perioda opuštanja.

6. Periodično ispitivanje, iskušavanje samog sebe

Događa se da se pod uticajem bezbrojnih podsti-caja odstupi od pravca koji je postavljen. Osim u retkim slučajevima potpune ispravnosti razuma, dolazi i do toga da se postupi drugačije ili nepromi-šljenije nego što je trebalo. Pre no što smo stekli dovoljno čvrstu volju, njeni nedostaci iznevere naj-bolje težnje i namere. Treba načiniti tačan obračun raznovrsnih grešaka ako hoćemo da ih uklonimo, postepeno.

U tom cilju valja predvideti najmanje jedan čas dokolice nedeljno i iskoristiti ga da se prisetimo misli, osećanja, impulsa, postupaka prethodnih dana, nastojeći da prozremo podstrekače koji su ih izazvali. Važno je da se procenjujemo bez samilosti, priznajući hladno pred sobom da smo se prevarili, da smo promašili, da smo dopustili da nad nama zagospodare naše niže sklonosti ili sugestije drugih osoba. Ispitati jesu li odluke što smo ih doneli pretrpele kakav uticaj koji bi ih mogao poremetiti i, prema potrebi, ojačati ih. Nastojati da prozremo kako je naš sud mogao biti doveden u zabludu, kako je mogao biti doveden do zanemarivanja ili do kršenja pravila mentalne kulture. Razmišljati o lošim posledicama iskrslih zabluda, o onima koje bi moglo doneti njihovo popravljanje, a osobito o plodnim učincima koji se očekuju od vežbanja volje.

39

Da završimo. Ponavljati energično da smo odlu čili da delujemo najvećom čvrstoćom, a posebno dj nastojimo da ne potpadamo pod tuđe uticaje.

7. Depresije izazvane slučajnim prilikama

Najpostojaniji karakteri padaju i, na nesreću ostaju ponekad slomljeni nekim naglim i bolnim do gađajima. Smrt izuzetno voljenog stvorenja, nepri jateljstvo koje poništi plodove dugotrajnog rada pustošenje kakve teške bolesti koja poremeti ravno težu, obaraju srčanost i uništavaju biološke izvor« energije. Poimanje nepopravljivosti pogađa utolik( jače što ono unapred odbija svaku mogućnost rea govanja. Šta suprotstaviti strašnom uzdahu: "Ništ« mi ne može vratiti to što sam izgubio?"

Šta će ostati od uloge moći volje kad se iscrp sam izvor iz koga je ona svakog dana izvlačila nove snage ostavljajući duh u stanju inercije. Čovek i sličnim trenucima oseti parališuću nemoć pred ne znatnom težinom svoje volje u poredbi sa slepon surovošću neizbežne katastrofe. On je tu, prostr pred ruševinama onoga do čega je najviše držao na ovome svetu, a okolo njega - veličanstven ravnodušan, produžuje da se vrti hladni mehanizarr vanjskog, svakidašnjeg života.

Ovde je potrebno da savetujemo svog čitaoca onako kako bi to činio najdobronamerniji psiholog Neka bude uveren da najčovečnije saosećanjej nadahnjuje ono što sledi.

- Vaš gubitak je beskrajan, neizmeran, gorčinaj prevazilazi snagu vaše duše, čini vam se da cd vaše postojanje odsada proticati bolno i bedno uj

40

l

jednom praznom svetu bez ikakve privlačnosti. Želite li, barem, da umanjite intenzitet veše patnje? Onda odlučno, preduzmite sledeće mere: udaljite se od svih onih koji dobro poznaju nesreću što vas je snašla smatrajući se obaveznim da vam o njoj govore sa saučešćem. Ne nasedajte demonu eks-panzivnosti. Ne govorite o svome stanju i prikrijte brižljivo tragove koji ga odaju. Da smirite uzbuđenje svojih misli ostanite duge sate nepomični, usamljeni u kakvom mirnom mestu, daleko od vašeg uobi-čajenog boravišta. Možete da promenite raspored nekih stvari u svome apartmanu da ne bi u vama izazvale bolna podsećanja. Potražite vidike, spek-takle, stvari koje su vam bile nepoznate. U prvo vreme, bar izbegavajte da razmišljate i mudrujete o onome što će se dogoditi, iz toga izleći. Naprotiv, izmišljajte što je moguće više zanimanja. Posvetite posebnu pažnju svom organizmu i ne propuštajte nijednu priliku da postupate tako što ćete podr-žavati i ojačavati svoju vitalnost.

Koncem nekoliko dana utisak moralne anestezije zameniće bolnu žestinu prvih trenutaka. Biće to onda pravi trenutak da pozovete u pomoć svoj razum, da reorganizujete svoju egzistenciju. Ako ste materijalista, pozitivan duh, pomisao na borbu za ponovno stvaranje okolnosti analognih onima iz koji se rađa sreća izvesno će vam sa smeškom izaći u susret. Jeste li, naprotiv, jedan od onih čije će opservacije poći pravcem verovanja u posmrtni život i nužnost iskušenja u ovozemaljskom životu zarad_ krajnjeg cilja na nebesima, široko polje razmišljanja koja daju osnaženje otvoreno je pred vama.

41

8. Navike

Po jednom dobro poznatom fenomenu auto matizma, putem navika stvaraju se potrebe, stvarni nepotrebne ili štetne, prema čijem se zadovoljava nju strastveno teži. Antagonizam između razboritoj mišljenja i automtizma najbolje se može osvetliti n, primeru toksikomana koji zna da droga što je upo trebljava nanosi njemu samom patnju, koji želi prestane da je upotrebljava, ali ne može odole nesavladivom iskušenju. Izgleda da što je neki grešnost opasnija to je i žilavija i da na izvesnorr stupnju obuzetosti postaje i neizlečiva. Dotle doi bolesnik sačuva stav da je korisno da je se oslo bodi, ozdravljenje ostaje u najmanju ruku moguće jer to uviđanje, na ispravan način vaspitano i oja čano, prikupi uskoro dovoljno svesti za suprotstav-ljanje navici, metodom protivtegova.

Volja, premda često nemoćna da poništi otisal nekog automatskog pokreta, utvrđivana tokom me-i šeći i godina može ukloniti problem dosta brzo ma c čemu da se radi. Takođe, prvi zadatak za posma' tranje u sličnom slučaju - treba li tvrdoglavo odbijat i najmanju sumnju o ishodu borbe u kojoj smo anga žovani. Ne ovladava se odmah utiscima obeshrab renja koji mogu da se pojave, ali ih treba uzeti zć prolazne i reći sebi da će im uslediti jedno borbene duševno rapoloženje pre nego li postanu dugotrajni.

Drugo, oslanjajući se na želju za nadvlada vanjem koju osetimo, valja koristiti periodični pole što ga donosi povratak te želje, da bismo zamislili konkretnom obliku žive, tačne dobrobiti koje će proizaći iz susprezanja navike o kojoj se radi. Nek pušač, na primer, kome pušenje izaziva glavobolje

42

teškoće pamćenja, malaksalost, vidne poremećaje i slično, provešće jedan ili čak dva sata u zamišljanju sebe kao sasvim drugog čoveka koji prema duvanu oseća samo ravnodušnost, koji radi bistrog duha i bodrog tela, jede sa apetitom, vareći savršeno, osećajući se vedrim i raspoloženim, uspevajući u svojim poslovima, privodeći sjajnom kraju neki izu-zetno koristan radni poduhvat i tome slično, i tome slično. Zamišljaće i to da upražnjavanje opasne ve-zanosti koja mu je tako draga, izaziva u njemu nesavladljivo gađenje i čak mučninu.

Uporedo sa tom metodom čovek ne sme zabo-raviti da svoju volju pokrene preko nekih već opisa-nih postupaka - na primer, gospodarenjem nad impulsima.

Zatim će on pokušati da smanji dozu, da redu-kuje periodičnost potrebe, pomažući se odgovara-jućim razmišljanjima, analognim onim što smo ih već opisali, ili, isto tako, sa onim izvučenim iz njih na osnovu druge vrste zadovoljenja.

Upražnjavanje opšte higijene 'i kontrole sna o kojima smo raspravljali u prezentiranom poglavlju, dovoljni su da se uništi najveći broj navika.

Najzad, u retkim slučajevima kad isuviše depri-mirani bolesnik nije u stanju da sam sprovede svoje lečenje, on može potražiti pomoć u heterosugestiji čija je dobro poznata efikasnost sjajno pokazana u brojnim ogledima dr Berilona na golemom broju tok-sikomana i perverznih osoba.

Neki rođak, prijatelj, podstaknut željom da bude koristan, može da isproba efikasno sugestivnu me-

43

todu. Oni će u mojim prethodnim delima na tu temi pronaći sve potrebne upute za to.

Po pravilu se neka rđava navika lako stiče. St< ga je korisno brižljivao izbegavati sve što može vesti do nje. Radi obezbeđenja da jedna takva fa-talna tiranija nije na putu da se rodi, ispit samo« sebe nudi najbolje garancije.

9. Mir

Ljutnja, iznerviranost, uzbuđenje imaju najštet-nije efekte. Oni su istinski vampiri naše nervne snage. Pod njihovim delovanjem, razbor se gubi,; jer zlovolja koja se obavezno pojavi u takvim sluča-jevima vuče u nepromišljena rešenja. Štaviše, volja; ne uspeva da se izrazi sa postojanošću ako je u toku nekoliko sati bila žrtva jedne takve grozniča-vosti. Kako ovladati stamenim mirom koji se odupire brojnim razlozima uzbuđenja? Prvo, ne tešiti se verovanjem da ti uzroci mogu biti uništeni. Najsre-ćniji život ne može biti pošteđen protivrečnosti, ne-prilika, iznenađujućih deprimirajući!! stresova. Urav-notežen čovek im se odupre i blokira tri četvrtine njihovog dejstva na nerve, dočekujući ih sa muškom čvrstinom, uzimajući ih kao legiju pigmeja, liliput-anaca, usred kojih se valja mirno ponašati. Sticanje mira, prema tome, proizilazi iz duševnog stanja koje karakterise odlučnost da ne dozvolimo da nas uzne-mire prilike i neprijatnosti. Kad pristigne neka od ovih poslednjih najbolje je zabraniti svako spoljašnje pokazivanje prvog utiska koji vam se nameće -inhibicija laka za one koji su već smogli snagu da kontrolišu svoje impulse, služeći se prethodno datim

44

uputstvima. Eksperimenti hipnoze pokazuju tesnu korelaciju između ponašanja i mentala koji iz njega sledi. Vladati sobom sačuvati masku neuznemire-nosti vodi do toga da sačuvamo i psihičku stabil-nost. Pošto je prvi šok "inkasiran" na flegmatičan način, postaje se gospodarem svoje energije za obračun sa uzrokom iznerviranosti koji nas je nekada obuzeo putem tačnog tumačenja, da bi mu se konačno suprotstavili efikasnim postupkom. Aku-mulacija nervne snage smanjuje, uostalom, poste-peno osetljivost na različite činioce duhovne jarosti. Ali specifično sredstvo za teskobu, strah, nervozu u svim oblicima, jeste duboko disanje, zvano abdo-minokostalno, koje se upražnjava ovako kako sle-duje. Opruženi, glave u visini tela, pošto smo oslo-bodili grudni koš svakog odevnog pritiska, udišemo polako vazduh sve dok grudni koš, podrazu-mevajući u to i vrhove pluća, ne bude zategnut ono-liko koliko je to moguće, drugo - naduvati abdomen čineći da udahnuti vazduh pristigne u najkrajnje delove pluća. To naduvavanje se mora vršiti postu-pno i zaustaviti kad stomak bude potpuno zategnut. Izdišemo tada prilično brzo nagomilani vazduh po-navljajući tu vežbu jednom, dva, deset puta. Neki autori preporučuju obrnuto, to će reći zastupaju stav da treba početi sa snažnim širenjem abdomena, zatim gornjeg dela grudi. Drugi savetuju uzastopno ponavljanje u više puta tokom jednog istog udisaja, prelaženja vazduha sa vrhova na abdomen, zatim sa abdomena na vrhove. Svi ti postupci imaju isto-vetan učinak jer oni zadovoljavajuće ispunjavaju svoj zadatak koji je u tome da se smanji stezanje solarnog pleksusa skopčanog sa svim emocijama.

45

Dnevno upražnjavanje abdominokostalnog disa^ nja, ne trajući duže od četiri-pet minuta, sprečava, predupređuje korisno deprimantna stanja. Prime-njeno u istom času kad se osećamo zlovoljni ili zastrašeni, ono brzo raspršuje uzbuđenje. Koristi se sa uspehom protiv straha koji se može smatrati za najdepresivniju i najneprijatniju emociju.

Prethodno smo videli da svaka ideja, naročito ona što se dugo zadržava u polju svesti, teži ka tome da se ostvari. Takođe, dok se trudimo da po-vratimo ili zadržimo svoj spokoj, naročito na način disajne vežbe što smo je izložili, dobićemo razu-mljivu podršku ponavljanjem tvrđenja kao što su: Ja sam miran, spokojan, neuznemiren, ili: Moja volja je snažna, odupirem se smireno toj neprijatnosti, ili još: Neću dozvoliti da me to uznemiri. Malo je va-žna formulacija, važno je da bude jasna i pozitivna. Dobro je pratiti je odlučnim sledom razmišljanja. Ispitati, na primer, uzrok povrede na nervnoj bazi koju trpimo, istražiti čime joj se možemo suprot-staviti, resiti da se to učini, i, ako se osećamo obezoružanim, hladno to razmotriti, reći samom sebi da će se ona ublažiti ako odbijemo da se na njoj zaustavimo, zatim preneti svoje misli na neki drugi predmet.

"Jeste li već prisustvovali", kazali smo u jednom od svojih ranijih dela, "odobravajućem prizoru, primeru koji daje neki biznismen zaokupljen poslom < u trenutku kad mu sekretar, korespondent, telefon-ski poziv, stave na znanje da ga je zadesio kakav "maler", da ga je upravo nadigrao neki konkurent, da se neki užas odigrao u njegovim fabrikama ili skladištima?" On se ne uzbuđuje. Izgleda jedva dirnut. On stupa u akciju, određuje mere za ubla-

46

žavanje za svođenje posledica na minimum. Za vreme jednog kratkog perioda sve njegove spo-sobnosti čine se usredsređene na lošu vest. Pošto je stavio u funkciju sva sredstva s kojim raspolaže bezmalo ravnodušnim.

Kao i za očuvanje svog mira za vreme nekog materijalnog gubitka, upotreba dubokog disanja je nezamenjiva kad se radi o tome da otklonimo deprimirajuće dejstvo neke emocije. Dva ili tri poku-šaja uveriće u to one koje muči laka zabrinutost i koji se često osećaju uplašeni mogućnošću neus-peha, bolesti, gubitka života, patnje, sa kojima ih opseda njihova mašta. Praktikovanje regulisanja o kome je reč, navika da izanaliziramo svoje utiske, otkrivaju nam da veliki broj frka proizilazi iz čistih fantazija, postaje se svestan jalovosti većine njih i svakog dana se osećamo sve manje podložni njihovom delovanju.

Bilo umesno ili neumesno da se uzbuđujemo, očuvajmo svoju mirnoću da bi sva duhovna ener-gija, kojom raspolažemo, ostala na raspolaganju našim delatnim sposobnostima. Jedan jedini voljni napor, makar bio najsilniji, nije uvek dovoljan da suspregne emotivnost istog momenta kad nas je spopala. Upravo zbog toga oni koji žele da uspos-tave u sebi stalan spokoj moraju, pre svega, da se potrude najbolje što mogu da upražnjavaju upute date u prethodnom poglavlju i u prvim paragrafima ovog poglavlja da bi ojačali svoju psihičku energiju.

Sve kad jedan pokušaj vladanja sobom ne do-nese potpun uspeh, on ništa manje nije plodan sam po sebi jer olakšava sledeći i pripomaže stvaranju navike odupiranja.

47

Dolazi do jednog trenutka kad svi razbacani -nedostatni - napori koji su izvršeni donesu vrli osetljiv skupni napredak. Primer kapljice vode koj; na na kraju iskopa pećinu u kamenu, može s savršeno prisložiti razvijanju volje. Koliko god bili slabe reakcije kojima smo se suprotstavljali, m, koliko beznačajan bio njihov trenutni učinak, pos matran odvojeno, one polagano, ali sigurno, menja ju mentalnost i završavaju ranije ili kasnije time di načine karakter onakvim kakvog smo najviše žele da imamo.

48

Treće poglavlje

KAKO STEĆI SAVRŠENU SIGURNOST

1. Osećati se ugodno u svakom društvu

eđu osobama koje važe za samopouzdane mogu se izdvojiti dva tipa. Jedan, po pravilu

robustan i ne naročito suptilan, ima spontanu, pri-rodnu sigurnost, drugi, protivno tome, izgleda, kao da poseduje razborito samopouzdanje, služi se razboritošću smišljeno, rasudno. Mi pretpostavlja-mo stidljivosti i neodlučnosti urođeno držanje prvog tipa. Ali promišljena nepomućenost, stekne li se, ostaje prirodno nadmoćna.

M

Najbojažljiviji čovek, ako priželjkuje najpotpuniju nepomućenost, bude li odlučan da postane spo-soban da se udobno i ugodno oseća ispred najugle-dnije, najveće ličnosti, kao u prisustvu svojih rođa-ka, već ima u samom sebi, u latentnom stanju, za to neophodnu mentalnu snagu. Pokazaćemo u ovom poglavlju kako se može pretvoriti u stvarnost želja za samopouzdanjem.

49

Pre svega, valja imati na umu da osnova togi svojsta leži u psihološkoj uravnoteženosti. Stoga će stidljivko, koji primeni načela izložena u drugom poglavlju o organskom regulisanju, malo po malo osetiti, kroz tu praksu, kako postaje manje podložan tuđim uticajima. Vladanje emocionalnim i čulnim impulsima podjednako je upotrebljivo i za moralno ozdravljenje. Najzad, kultivisanje jednog samo-pouzdanog pogleda, otvorenog i umnog izlaganja, energičnog stava koji će se svakodnevno prakti-kovati i uvežbavati, razviće vrlo brzo ono stanje psihičke stabilnosti koje će ostati neokrnjivo ma pred kim da se nalazimo.

2. Kultivisanje i upotreba pogleda/

Vežba br. 1: Stanite ispred ogledala i upravite pogled na svoje sopstveno lice odraženo u njemu. Fiksirajte tačku smeštenu između očiju, u korenu nosa. Napregnite se da održite trepavice nepo-mičnim i da ne prekidate svoju fiksaciju u trajanju od tridesetak sekundi. Zatim otpočinite trideset sekun-di. Ponovite potom fiksaciju u trajanju od jednog mi-nuta i odmorite se jedan minut. Kad ste to savladali onda produžite vežbu na dva minuta. Tako upražr njavajući postepeno fiksiranje neke tačke, bez mi-canja trepavicama, u trajanju od dva, tri, četiri, pet, deset minuta, stići ćete neizbežno do toga da to možete činiti bez teškoća i umaranja, a cilj ove vežbe biće postignut. Videćete docnije koja je njena korisnost.

Vežba br. 2: Stanite ispred neke crne, ili, barem tamne, zagasite, površine. Kao i u prethodnoj ve-

50

žbi, držite oči otvorene i upravljene bez micanja. Ali, osim toga, napregnite se da raširite oči više no obično i nastojte da održite njihove konture lako rastegnute. Može se smatrati da ste ovladali tom vežbom kad vam uspe da je produžite na trajanje od desetak minuta bez napora.

Vežba br. 3: Nastojte da pročitate svakog dana po stranicu neke knjige, bez micanja očnim kap-cima; to će održati u dobroj formi sposobnosti fiksiranja razvijenu prethodnim vežbama

Ove vežbe čine oči intenzivno izražajnim, opči-njavajućim, jasnim, blistavim, mladenačkim i uvće-vaju obim trepavica. Pogled razvijen prema našim uputstvima impresionira i zarobljava sam sobom. Još više, on donosi jedan nadmoćni snažni uticaj koji valja iskoristiti na sledeći način: od trenutka kad susretnete neku osobu i svaki put kad uzimate reč gledajte vašeg sagovornika fiksno u koren nosa između očiju. Da bi ostao fiksiran, vaš pogled mora ostati miran i blag. On mora izražavati autoritativnu ljubaznost. Sve vreme dok razgovarate s nekim, gledajte ga na taj način.

Čujete li, na primer, da se daje odgovor na ono što ste vi rekli, prestanite da fiksirate gore označenu tačku i pomerite lako svoj pogled udesno ili ulevo od te tačke, kao radi što pažljivijeg slušanja. Kad ponovo preuzmete reč upravite opet pogled u koren nosa osobe kojoj je upućujete. Poslužite se ovim postupkom svagda kad želite da ne podlegnete ubeđivanju od strane drugih.

Upražnjavanje naznačenih postupaka automat-ski uvećava pouzdanost. Ti postupci omogućavaju da se "ostavi dobar utisak". Otvoren i izravan pogled

51

izražava, u učinku, ispravnost, lojalnost, dok kole ljiv pogled, "ispod oka" pokazuje po pravilu pr predenost, a mrdanje svedoči o neodlučnosti, otki vajući labav karakter. Najzad, ako na oči gledam kao na izvore psihičkog zračenja, kao pošiljaoc onog nevidljivog uticaja čija je najčešća mar festacija spontani prenos misli, razumeće se s\ dobrobiti što ih gore pišani pokusi obezbeđu onima koji se daju na njihovo izvršavanje.

3. Glas i reč

To što vi želite izraziti biće uzeto u obzir u oni meri u kojoj vaš glas, dikcija i izgovor budu prijat onima koji vas slušaju. Neki prijatni glasovni kvalit ne dopada se svima, ali glas se uvek može pr< vaspitati putem vežbanja. Preporučujem svima kojjj to zanima da prođu kurs kod nekog profeson pevanja, stručnog za tehniku "poziranja gli Kakva god bila struktura vašeg glasovnog aparat izvući ćete, po cenu neznatne muke, najbolju m< guću korist u svojakom pogledu - tebra i sonornos glasa. Isuviše oštar glas, na primer, približavaju! se dreci i kriku vređa sluh. Nužno je prilagoditi e tovanje zvuka prema medijumu i to je ono u če se ogleda dragocenost znanja nekog stručnja Valja, takođe, ukloniti izuzetnosti - lokalni akcen recimo, naročito ako se boravi izvan oblasti g takav akcenat slovi za normalan. Dikcija ili čisto artikulacije nužno iziskuje, sa svoje strane, posebi vežbe. Želite li da spoznate njenu važnost, matrajte one sa kojima imate posla. Utvrdićete ka suprotne učinke izaziva jedna reč vrlo čisto izg vorena i ona nerazgovetna, jedva razumljiva.

52

žio sam u jednom svom drugom radu, sistematski niz save'ta za upotrebu onima koji su svesni njene prave vrednosti, svesni činjenice moći korektnog izražavanja svojih misli bez najmanjeg lutanja, čistog i srezanog. Želite li iz istih stopa započeti sa obradom svojih vokalnih sredstava, čitajte svakog dana nekoliko redaka, izgovarajući suglasnike sa izvesnom tvrdoćom. Bdijte nad sobom tokom celog jednog dana, ne govorite nikada vrlo brzo, niti, osobito, na neki nepromišljen način; govorite laga-no, mirnim glasom, oslanjajući se na suglasnike. Vaše će reci ostavljati bolji utisak. Proterajte uzbu-đenje, grozničavost, Ijutinu, kolebanje, a takođe i uzvike.

Svaka od rečenica propisanih u drugom para-grafu prvog poglavlja kao formule autosugestije, može poslužiti za obučavanje glasa. Treba u tom slučaju naglas izreći te autosugestije jednim jakim, odlučnim i, vrlo energično, artikulisanim tonom.

Taj opit razvija ubrzano moć "verbalne suge-stije"; on čini glas prijatno prodornim, a reč vrlo uverljivom. Ono što vi kažete utisnuće se u duh ljudi, upisati u njihovo pamćenje i padati im na um više puta dnevno. Biće im nemoguće da u celini odbace vaše tvrdnje, da ostanu savršeno neosetljivi na ono što ćete im govoriti. Preuzimajući reč izlaga-ćete postepeno svoje stavove i to utoliko brže uko-liko ste spremni da više povedete računa o pos-tupcima koje ćemo u daljem izlaganju prikazati.

Dok govorimo, valja da ostanemo smireni i da nijednog trenutka ne gubimo iz vida krajnji cilj svojih reci, tj. učinak koji ste željni da izazovu u vašeg sagovornika. Otklonite drhtanje glasa, kolebanje a

53

aptetenost; dajte dovoljno vremenasvakom slogu. Najuverljiviji naglasi

koji možete postići jeste onaj nedvojbeno spok< no§ tona, ljubazno potvrdnog, što je izraz osol potpuno pouzdane u ono što zbori. Treba da čujete, da se razume razgovetno ono što kazujete da se u vašim recima ne može pronaći nijedj elemenat kadar da ih učini podobnim za odbac vanje. Tako, neljubazni izrazi, uvredljivi, itd., ima svagda učinak suprotan onome koji se želeo. Is tako, valja izbegavati da izazivamo poriv ljutnje š biva kad prekidate odgovore što vam se upućuju kad se dajete u uzvikivanje. Slušajte mirnog i n osetljivog lica. Sačekajte da vam sagovornik dovr ono što je mislio reći. Potom odgovorite samopou danim glasom, služeći se pogledom, fiksirajući centar kako smo uprethodnim redovima prikaza Ako na kraju susreta vaš stav nije prevagnuo, ak sagovornik nije prihvatio ono što ste vi hteli, n pokazujte ni najmanju nervozu - partija nije zav šena. Posle sastanka, duh vašeg slušaoca bić obuzet onim što ste mu vi rekli, i, ako dobro upra; njavate naše upute, neizbežno ćete doći do toga d ga ubedite.

4. O držanju

Već držanje, po pravilu, može učiniti da vam s ulije osećaj sigurnosti, ili da je postignete bilo di njome već vladate ili ne. Preporučujemo vam prv da suspregnete sve svoje manire, gestove i impu sivne kretnje, nervozne, nagle kojima smo svi nakk njeni.

54

Valja takođe, umeriti sve izražajne pokrete i ne davati više od lakih znakova osećanja, iznenađenja, veselosti.

Izbegavajte da skačete u slučaju pada nekog predmeta, nekog naglog zvonjenja, ili da uzvikuje-te. Usklici, ma koliko oni mogli izgledati opravdani, predstavljaju taktičke greške.

Svaki neuredni gest odnosi šarm, čak, svaku draž postupka. Postoje ekspanzivne i impulsivne osobe, koje se smatraju vrlo zabavnim i koje stvar-no lako skreću na sebe pažnju, ali one nikad ne sačuvaju dugo svoj glas, jer ne ostavljaju ništa više od najpovršnijih utisaka.

Crte vašeg lica moraju ostati pod vašom misa-onom kontrolom na taj način da vaš izraz pokazuje neosetljivost. Ogledajte se u kakvom ogledalu. Mi-slite sukcesivno na, vedre stvari, žalosne, odbojne, užasavajuće, ne dozvoljavajući svom licu da se grči, ostanite neuznemireni. Ta vežba će vam olakšati vladanje sobom u prisustvu drugih. Uskoro nećete trpeti uticaj onoga što vam se govori. Maska na va-šem licu neće odražavati vaše unutarnje emocije. To će vama bliskim osobama, i svima onima sa kojima dolazite u dodir, uliti osećaj poštovanja pre-ma vama, utisak o vašoj nadmoći.

5. Umetnost ubeđivanja

Uveriti - to znači učiniti da se u duhu neke lično-sti rode ideje, osećanja, stavovi za koje vi želite da ih ona prihvati. Svako se u životu trudi da se po-služi ubeđivanjem. Izložićemo vam najplodotvornija načela da se na ljude deluje rečju. Učinak tačnog

55

pridržavanja naših pravila biće da postignete 01 glednju nadmoć nad svim onima koji za njih ne zn ju. U prisustvu nekoga, koga ste potražili zarad "s geriranja", načinićete ga prijemčivim ovako: 1. Ukl njajući sve što u njemu može roditi želju da < odbaci vašu sugestiju; 2. Pripremivši njegov duh c pretrpi željeni uticaj vaših reci.

Radi toga treba, znači, izbeći da se proizvede najmanje neprijatan, iritantan, odbojan ili gnjav torski utisak, jer će ta pogreška zacrtati neku vrs osetljivosti podobnu da vašeg sagovornika nave( na odbacivanje impulsa koje ste želeli da u njerr izazovete. Opsedati bilo koga prigovorima, opra danim ili neopravdanim, ispoljiti zanesenost, dati s u vajkanje, upotrebljavati uvredljive reci, kukuma čiti, to je isto što i neutralisati dejstvo uveravanj Pokazati zapovednički ili, čak, kategorično ono š želimo - to je isto što i postaviti osobu kojoj $ obraćamo u odbrambeni stav, podsticati je da s otme.

Ne poričite nikada nijednu izjavu. Primite or što vam se govori sa mirnoćom. Nemojte imati i gled nekoga koji već ima protivno mišljenje. Izrazi mirno i učtivo, ako je umesno, ideje protivne onirr što su vam izložene i nikada ne navaljujte. Pusti da razgovor ide svojim tokom i vratite se kasnije r problematičnu taćku.

Ako vas nečijr postupci ozlovoljavaju, ne poki zujte to spolja ničim doli recima punim mere i dost< janstva. Ne približavajte se danu kad ćete izgub svoju igru. Ne iskazujte nikad svoje pritužbe. Prav te se da ne držite naročito do načina sa kojim s prema vama postupa. Pokažite držanje osobe

56

aurne u to da će postići željeno, kojoj se ne hita, upravo zato što se osjeća sigurnom da će to postići. Možete prigodi li se, izraziti vaš sud o postupcima čije biste ponavljanje rado izbegli, ali imenujte jedino činjenice, ne komentarišite ih, ne izričite presudu. Takvim postupanjem vi ćete duboko pore-metiti vašeg sagovornika.

Ako pažljivo razradite uputstva pod 2. i 3, oko-ristićete se nizom prednosti za sticanje prijemči-vosti, za pipravljanje ljudi da podnose vašu reč kad je uzmete. Koja god bila stvar u koju nameravate nekog da uverite, bolje je da ga ne pustite da sa-gleda tačno vašu nameru. Dok manevrišete, usme-ravajući neku osobu da deluje u željenom smislu, izbegavajte, znači, da ona oseti važnost koju vi pridajete tome šta će ona odlučiti. Govorite tako da u njoj probudite raspoloženje koje će je dovesti dotle da vam da zadovoljenje. Obraćajte se razbo-rito njenoj inteligenciji, osećanjima ili njenom inte-resu. Učinite da se rode utisci povoljni za vaš cilj. Navedite je na to da misli da je ono što bi vam se sviđalo da ona učini podudarno sa njenim sopstve-nim idealima. Prevashodno tražite prikriveni način da joj to dojavite; izbegavajte sve direktne aluzije, jer ste dužni da brižljivo maskirate svoju igru.

Tvrdnja ponovljena više puta, vodeći računa o prethodno izloženim principima; drugim recima, uz pažnju da se ne izazove ljutnja ili zlovolja, jeste moć kojoj se niko ne može odupreti duže no na neko ograničeno vreme. Unutrašnja pramena prethodi promeni delovanja. Budite sigurni da vaš verbalni uticaj ima svog učinka, svaki put kad ga upotrebite saglasno sa uputstvima koja smo izložili. Uostalom, već smo fiksirali šta mogu postići osobe koje slede

57

predstavljeni metod: one neće dugo čekati na sve uspehe. Tokom svakidašnjeg života, upotreba je nog kultivisanog pogleda, umesne reci i dobrog p našanja, savršene kontrole stava i stavova razv pouzdanje brzinom koja mnogo obećava.

6. Pripremanje kakvog teškog sastanka

Kad se postigne izvesna sigurnost u obični prilikama, može u najmanju ruku, doći do toga da i osetimo manje ili više nesigurnim pred izvesnoš« sastanka sa drugom osobom, bilo da se ona č teška za osvajanje, bilo da priroda nameravan( sastanka izgleda posebno osetljiva. U sličnom si čaju, evo jednog proverenog postupka da se p premimo za spokojno govorenje.

Pošto smo brižljivo razmislili o predmetu razg vora, o skorašnjoj audijenciji, prijemu, prožimaji se željom uspeha da ostavimo najbolji mogi utisak, da dođemo do ploda, da utičemo duboko r osobu s kojom treba govoriti, potrudimo se < predvidimo kakvo bi moglo biti njeno držanje, njer primedbe, govorne pogreške i slično. Zamisliti < se već nalazimo u njenom prisustvu i da smo suč Ijeni sa predviđenom teškoćom.

Govoriti glasno, praveći određene poze, polal zamišljajući da vam odgovara nevidljivi auditorijur Uzvraćati nadahnjujući se idejama koje ste zab ležJIi u svom pamćenju za vreme početnog razrr sijanja. Izlagati jasno tezu koju valja zastupati, je nim pozitivnim tonom, pouzdanim, bez nepromišl) nosti i oklevanja.

58

Ta vrsta "ponavljanja", osobito ako je višestruka, rasteruje zloćudne osobine stidljivosti. Kad dođe trenutak stvarnog sastanka, sumnjivi dojam se pojavljuje samo u beznačajnoj meri i raspolaže se sa mentalnom slobodom dovoljnom za uspešno delovanje u željenom pravcu.

7. Posmatranje karaktera

Spoljašnje ispoljavanje volje pogledom, rečju i gestom nisu slični u svih pojedinaca. Stoga je umesno upražnjavati razlikovanje opštih karakternih svojstava svakog čoveka, tako da u svakom pojedinom slučaju možemo prilagoditi opšti metod koji smo već prikazali. Ovde želimo samo da nave-demo čitaoca da posmatra one na koje namerava uticati, kako bi se potrudio da otkrije njihove pri-jemčive tačke. Vest mačevalac, u početku dvoboja, drži se odbrambeno i pušta da njegov protivnik razgoliti svoji taktiku, svoju "igru". Kada se stupa u kakav odnos, počinje neki sastanak, začinje par-nica, navodi se, bezmalo, sagovornik na to da se razotkrije, da pokaže šta mu je važno, šta smera, ono što je izuzetno dragoceno po stvar, obraćajući mu se recima koje nemaju neposredne veze sa samom stvari koja je u pitanju, ali čija je priroda takva da ga pokrene u napad. Tek pošto je tako is-pitao vrednost svog protivnika, iskusni ratnik prelazi u napad.

Dok sagovornik govori pripravljaju se sugestije koje se nameravaju iskoristiti, nametnuti. Vrlo često slušajući "drugog" vi osetite da bi ovaj ili onaj argu-menat što ste ga hteli upotrebiti imao nepovoljan

59

učinak, a da je, protivno, onaj drugi, na koji niste pomišljali sam sagovornik označio kao najefikasnij

Svagda ćete biti u prednosti, budete li povi računa o opštim idejama osoba sa kojima ima posla. Svako formira o životu, politici, profesionj nim problemima, nauci, umetnosti, ljudima i sval dašnjim stvarima, manje ili više nepromenljiva rt šljenja. Zajednica smrtnika se lako daje navesti < prikaže svoj način gledanja u toj ili onoj oblas Ako znate izazvati u drugih tu slabost, to vam da moć iz koje treba izvući korist. Mišljenje trećeg nečemu drugom, čije sticanje ne iziskuje posebr stručnost, dovoljno je, gotovo uvek, da se dobi dragocne informacije o njegovom mentalitetu. Vid< smo, povodom ekspanzivnosti, da govoriti sa impi sivnom živošću smanjuje rezerve nervne snag< Navodeći druge da se troše na taj način, dok ih slušate sa izgledom zainteresovariosti, ne samo c će vas obavestiti o njihovom nivou, nego ćete ti putem umanjiti njihovu otpornost koju su u stanju d suprotstave vašem metodu ubeđivanja.

8. Ne dati se dekoncentrisati

Posvuda se susreću osobe čijj izgled, manir reci, izgledaju vesto režirani da bi "imponovali". te veličajne fasade nađe se katkada stvarna gospe dareća energija; ali, još češće, te impresivne mask prikrivaju značajne slabosti. Radi li se "o čvrston čoveku" pokažite se hrabro bez zazora i vrlo odre đeno - njemu ćete se svideti. U protivnom, ne ispo ljavajte kolebljivost i ostanite neosetljivi pred, svin postupcima stavljenim u pogon zarad uticanja

60

vas - videćete kako vaš sagovornik gubi korak, zbunjuje se, pometen time što se našao licem u lice sa nekim nad kojim nije imao nikakvog upliva.

Ako intencije, koje otkrijete u neke osobe, izgle-daju vrlo različite ili, čak, suprotne od onih na koje ste računali, ako ona ispoljava neki nepredviđeni sastojak koji vuče u propast ono što ste vi iskombi-novali, vladajte sobom, ne izdajite svoje utiske i tra-žite, ne gubeći vremena, kako da, uprkos svemu, ostvarite ono što ste imali u vidu.

Ispitajte po dva puta neki argumenat koji vam se suprotstavlja onda kad vam se čini konačnim -devet od deset puta on je preuveličan da bi vas na-veli da popustite.

Pred kakvom teškoćom ili upornim otporom, ne pustite da vas isuviše lako obuzme potreba popuš-tanja; oduprite se, istrajte.

Kultura smirenosti, flegme, spoljne neosetljivosti, silno pomaže odupiranju raznovrsnim utiscima spo-sobnim da nas skrenu sa početnog određenja.

U raznim profesijama, kao što su posredništvo, novinarstvo, reprezentacija - i uopšteno uvek kad se radi o pristajanju nekog trećeg - istrajnost vredi zlata. Zaključivanje većine poslova, ne odvija se bez neke vrste potajne borbe protiv neodlučnosti, sumnje, inertnosti kupca ili klijenta. Ako li ovaj po-slednji uznemiri podstrekača svojim ponašanjem, to je stoga što tome nedostaje psihička stamenost. Njegov zadatak je da očuva čvrsto svoju nameru da prevagne svojim mišljenjem i, da navede osobu kojoj se obraća da se odluči pozitivno. Naglost, neljubaznost, vidljiva ravnodušnost ne dekoncentri-

61

su ni na trenutak onoga koji je usavršio svoju volj Spreman je da se suoči s takvim preprekama. Zn tačno kako da ih "preokrene". On se pretvara da priklanja smešeći se, govori za čas o nečem drugom, a ne onome što ga zanima; vraća se veš na to posrednim putem. Prilagođava se karakter svog sagovornika i, ako se s njim sukobi u neki tački, on se povlači da bi postigao saglasnost nekoj drugoj.

Ako ste ispunjeni potpuno idejom koju težite d izložite, sačuvaćete i pred najkolebljivijim, najodbo nijim, najnepristupačnijim prvobitnim impulsom, ne okrnjenu volju da dobijete zadovoljenje. U trenutk kad je potekao razgovor, usredsredite sve svoj sposobnosti na jednu jedinu težnju: da postignel uspeh. Ma ko da vam protivureči, čuvajte izgle prijatnosti. Što su primedbe koje vam postavlja pi nije nestrpljenja, nehaja, nerazumevanja, to vis valja da su umerene prve reci kojima ćete mu odgc voriti. Kasnije, imate vremena da mic po mic razbo rito opovrgnete stavove vašeg sagovornika.

U intimnom životu, kao i u poslovima, često s mora koristiti diplomatska istrajnost da bi se trijurr fovalo nad duševnim raspoloženjima koja mi želim da promenimo u onih što nas okružuju. Sledimo načela uveravanja, nećemo se poslužiti oštrinorr sarkazmom, zapovednickim tonovima da bismo ste bolje uspeli, nego time što ćemo se prikazati kaki razmatramo pažljivo, kao da se radi o našem vlast tom mišljenju, ono što ćemo slušati od drugoga. Po* što smo na taj način stvorili prijemčivost, menjam malo po malo raspoloženje osobe s kojom govoj rimo, pokazujući smireno sklonost da gledamo n^

62

tuđe stvari kao i na svoje, ne propuštajući da priba-vimo iz toga dobrobit.

Ali, ne valja jasno odbaciti ono što vam se tvrdi, ono što vam se predlaže, jer će to proizvesti rađanje tvrdoglavosti, ljutnje, nerazumne odluke da vam se pruža otpor uprkos svemu.

Vraćajući se pitomo, umiljato više puta na isti predmet, nikad ne pokazujući da nameravamo da nametnemo bilo šta, dovešćemo i najtvrdoglavije do toga da razmisle i odluče onako kako smo im mi sugerisali.

9. Obučavanje pouzdanja

Stidljivost se čini bezmalo normalna u mladih. Ona brzo iščezava posle nekoliko godina svakida-šnjih odnosa s drugima. Karakter se omuževljuje i, posle nekog vremena "borbe za opstanak", mladi čovek, koji je donedavno crveneo i zbunjivao se, po-staje smeo i okretan.

Nailazi se dosta često, međutim, na zrele ljude, stručne u svom pozivu, kultivisane, energične u izvesnim životnim uglovima, ali nesposobne da se odbrane od nekih osećanja smetenosti koja ih po-koče čim se nađu u nekoj sredini na koju se nisu navikli.

. S druge strane, samopouzdanje većine nas, bu-dući da je razvijeno samo za izvestan broj okolnosti koje nam je život ponudio, smanjuje se u manjoj ili većoj meri u specijalnim slučajevima.

Svako bi mogao označiti poduhvate koji mu naj-teže padaju da ih obavi, kategoriju osoba pred koji-

63

ma je najsmeteniji, događaje koji bi ga, dogode li s bacili u najveću konfuziju i svako može naprav sport od sučeljavanja sa svakovrsnim tipovima pri blema.

Postoje uostalom različita vežbanja namenjen tome da jednostrano razvijaju samopouzdanje. primer, obraćanje publici, govor ako se ukaže pri ka, upražnjavanje osnovnih vežbi hipnotizma u sti nju bdenja, na nečiju ličnost, držanje pred zru čajnim, važnim osobama, ili za podsticanje obični smrtnika na sklapanje poslova, na neko delo, nek učenje i slično.

Oni što, i pored upoznavanja sa uputstvima sć držanim u tri prva poglavlja ove knjige, ne uspeju d nadvladaju svoju stidljivost, ne smeju da se obei hrabre, nego da stave u prvi plan svojih preokupž čija sticanje pouzdanja.

Pod dejstvom faktora morbidnog tipa u načel dobijenih putem nasleđa, veliki broj osoba oba pol£ umnih i kulturnih, pate od malodušnosti koja j istinski bolesna tako da njihovi energetski izvoi ostaju ponekad nedovoljni da im pomognu, uprko ponovljenih napora. Čak i u normalnih autosugest ja - bojažljivost, strepnja od neuspeha, poimanj nužnosti da se u nekim trenucima izvuče maksimun iz njihovih talenata, prisustva duha, dovoljni su d< se rodi i produži istinska kriza užasa. Trema peva ča, muzičara, glumaca jeste najfrapantniji primer.

Saveti i lično angažovanje nekog merodavno lekara, psihologa, hipnotizera čine se neophodnim takvim slučajevima.

64

Ponovimo, okončavajući ovo poglavlje, da naj-manje iskušenje olakšava uvek iduće. Videli smo Nude stidljive do te mere da su puštali da se oštete njihovi lični interesi zato što se nisu usuđivali da kažu "ne", kako se bude i stižu dotle, za samo nekoliko nedelja, usvajanjem ovde datih uputa, da postignu savršenu slobodu reci, postupanja i u najtežim slučajevima.

65

Četvrto poglavlje

KAKO ORGANIZOVATI SVOJU SUDBINU

1. Volja, karakter i sudbina

eza između izveshđg broja uzroka, isuviše br nih da bi o njima mogli imati jasnu sliku u

svei predodređuju svakog od nas manje ili viiše srećr Uprkos onom što bismo hteli biti, spoznati, ime steći, bivamo ograničeni i sprečavani, uskraće Naše sposobnosti, umeća, sklonosti, radna materijalna sredstva koja nam je udes dodelio, si dina u kojoj smo se našli - jesu isto toliko povol elementi, koliko i prepreke našim čežnjama. Sud ni koju bismo želeli, suprotstavlja se ona koju na diktiraju početne okolnosti.

V

Bolje ili slabije naoružani za odgovor, vidin sebe smeštene usred prilika na čije stvaranje nai volja nije imala nikakvog uticaja, i čija promena većinu od nas izgleda postupak toliko imperativi da se smatra za ludost ako im se pasivno po vrgnemo.

66

Osmotrimo nekoliko individua. Jedan, poreklom ! jz skromne porodice, dolazi u svet obdaren ponaša-niem koje se bez muke razvija u dopadljivost - ono mu donosi sjajnu budućnost, ponekad popularnost i slavu zavisno od koristi ili prijatnosti koje on pri-bavlja svojim sugrađanima; drugi, ma koliko da poseduje, u latentnom stanju, talenat dopadanja -ali kome'je potrebno nekoliko godina specijalnog obučavanja da bi dobio vrednost, nema vremena i sredstava za to i odvegetira tokom celog svog života; neko treći, prisiljen na siromašniju egzi-stenciju zahvaljujući svojim skromnim sredstvima pati u najmanju ruku zbog kontrasta svog jednoli-čnog življenja sa nečijom blistavom karijerom; četvrti, nadmoćno kvalifikovan, trpi stalni pritisak nekog bolesnog psihičkog stanja. Više no po pravilu u trenutku kad se počinje misliti svojim spostvenim umom, u trenutku spoznavanja dvojnosti aspiracija svoga "ja", u okovima ne-ja i impulsima koji pretho-de buđenju ličnosti, jedna želja se ispoljava u tri oblika u dubinama intimnog bića: težnja prema boljem postojanju, prema harmoničnim okolnostima, prema što većem obimu saznanja.

Volja individue, zatvorena u tesni kavez svoje sudbine, raskovaće njene rešetke pod uslovom da se pridržava pravila za koje ova knjiga želi da da direktive. U prvom redu, trud valja smatrati kao naj-sigurnije i najneophodnije oružje, i biti potpuno uveren da prvi korak prema preokretu sudbine mora biti načinjen radeći na menjanju samog sebe. "Ži-votni događaji, kaže Emerson, izbijaju iz istog stabla kao i karakter". Mi smo tražili, u onom što prethodi, aa pokažemo mogućnosti upravljanja samim so-oom, razvijanja svojih korisnih delatnosti, umekša-

67

vanja impulsa - proizvod atavizma, vaspitanj« pečata prvobitnih uslova. Smatramo da je čital^j dovoljno odmakao na tom putu; on ne može usvc ono što će uslediti, a da se ne načini u izvesnoj m« gospodarem svoje ličnosti.

2. Zdravlje

Efikasnost ličnog delovanja na sudbinu meri intenzitetiom i umešnošću napora za koji smo sobni, koji se ispunjava dovoljno ako fizičko zdrav dopusti da se to poželi. Tako će se čovek koji da postigne uspeh, privići, pre svega, da uspost neophodne uslove za organsku ravnotežu. U dr gom poglavlju mi smo načeli taj važni predmet potvrđujemo slaganje iskustva sa onim što se tar čita. Znači, oni čije se opšte stanje sastoji samo ( nepoćudnosti, izvesne slabosti, periodične deprej vnosti, moraju se,povratiti na prethodno poglavlje posvetiti mu najsavršeniju pažnju; za nekoliko ned lja uočiće vidljivu regulisanost svojih funkcija. N stavljajući da se pridržavaju propisanih pravil povećaće svoju moć. Doktori: Žele, Miso, Strate de Sermen, Mečnikov i drugi su pokazali -notornim primerima - da izuzetna starost ostavi] netaknutom, čak i povećanom, inteligenciju onih kc su izbegli intoksikaciju.

Na nesreću, dete nosi često od rođenja jedan više felera fiziološke prirode što utiče na njegov vot od početka do kraja. Kao što, sa druge strani organizm reaguje spontano protiv svih nasrtaja ravnotežu, ako se podstiče dobro smišljenom hic jenom moć smolečenja, većina bolesti biva i

68

Sažaljenja dostojne zablude, neprilične u našem veku toliko ponosnom na svoju prosvetljenost, vode većinu onih što boluju, da dejstvuju na način koji pogoršava njihovo stanje, onda kad zamišljaju da ga poboljšavaju. Obraćamo se ovde čitaocima maltretiranim od strane atavizma i željnih da uklone unutarnje uzroke koji sputavaju njihovu volju.

Hemijski medikamenti upravljeni prema efektima povrede ili poremećaja, zaustve ih za neko vreme, ali ni u čemu ne lece njihove uzroke. Štaviše, ako ih i ublaže trenutno, njihovo unošenje u želudac rađa nove poremećaje.

Samo je metoda naturalizma, čija se osnova sastoji u podizanju vitalnog tonusa i obezbeđenju neophodne energije za moć autoreakcije, ono što smo gore opisali i čemu se moramo okrenuti. Ra-cionalna ishrana, iskorišćavanje biljnih osobina, vazdušne kure, mehanička terapija, magnetna tera-pija - to su pravi obnovitelji oslabelih, iscrpenih i preopterećenih i najbolji menjači svih poremećenih funkcija.

U sledećem poglavlju pokazaćemo kako se volja izravno upražnjava na tkivu, na svakom organu i na funkciji svojstveno svakom od njih.

Nijedan bolesnik ne sme se, a priori, smatrati za neizlečivog. Sigurni smo da bismo začudili dobar broj njih kazavši im da najbolji lekar koga bi mogli naći nije niko drugi do oni sami. Simptomi koji ih muče pružaju im dobru osnovu da dobro razumeju svoj slučaj, savetujući se sa nekim medicinskim zbornikom. Pod uslovom da se podvrgne odgo-varajućem režimu ishrane, svako može moćno Pospešitii svoj povratak zdravlju. Neposredno, ovde

69

se volja pojavljuje kao prvi činilac ozdravljenja, bu dući da je potrebna doslednost i postojanost u ide jama, kako bismo se sačuvali da ne uzmemo jednu štetnu supstancu. Stručnjaci farmacije duguji svoj uspeh u velikoj meri popustljivosti bolesnik? uslovljavajući njihovo prepuštanje lekovima strogon gastronomskom disciplinom. Mi smo uvereni da si lekovitost tih raznobojnih flašica plaćenih tovarim) zlata, objašnjava najviše verom, to jest, autosugesti jom.

Svakoj bolesti odgovara ne smo specijalni režin već i naročita higijena u kojoj se pojavljuju raznovrs na sredstva sposobna da poboljšavaju funkcionisa nje organa kojima su namenjene.

Obogatiti krv dodajući joj elemente hipotoksičn formacije, stimulisati ili umeriti ovu ili onu funkciji na način da se reaguje aero - hidro - mehano magneto - terapijski, ojačati nameru i postojanos puta ka ozdravljenju, to su, po našem mišljenji istinski lekovi. Oni neće naškoditi nikome od oni) koji naprave ispravan pokušaj.

3. Plan akcije za menjanje sudine

Život ljudi koji su svojim sopstvenim sredstvim stigli tamo gde su hteli, pokazuje da je dominantni crta njihovog karaktera bila postojanost istog cilja nog duševnog stanja, kome su oni od početka svoj života podredili sve svoje druge težnje. To što st takvi ljudi postigli čini se fantastičnim. A, međutirr njihovo delovanje bilo je više jednolično, metodičnd utančano negoli intenzivno. Njihov svakodnevr trud, kako su ga sami opisivali svojim biografima

70

pije bio neumeren, grozničav, uništavajući kako ga poneko zamišlja, već regulisan, smiren i vesto plani-ran.

Bilo bi smešno pretendovati na to da svaki pojedinac, rešen da kultiviše red svog rada, postaje jednog dana jednak onima predodređenim organi-zatorima na koje smo napravili aluziju, trgovci kao što su Riel i Busiko, industrijalci velikog ranga kao što su Karnedži i Rokfeler, umetnici, pisci, doktori, vojnici, proslavljeni čija imena blistaju na pet delova sveta. Ali ono što ostaje kao sigurno to je da neki čovek, ma kako skromnih uslova i talenata, postići će najviše od onoga što mu dozvoljavaju kvalifi-kacije, ako vodi računa o jednom preciznom planu koji sledi postavljeni cilj, u pogledu toga da promeni svoju izvornu sudbinu i da je dovede malo po malo do toga da se podudara sa njegovim idealom.

Romantičari gorko oplakuju kontrast između genijalnog pesnika koji pati od gladi u dronjcima na nekakvoj ledenoj mansardi i trgovca ograničenog, zasićenog do presitosti, mirnog. Prvi nije mogao proizvoditi regulisano kao drugi - razlika nejedna-kosti njihovog materijalnog stanja nema drugog uzroka. Umetnik mora biti oslobođen, putem dru-štveno-socijalne sređenosti, materijalnih briga.

Između ta dva ekstremna slučaja, može se pos-matrati još i primer pojedinaca koji vegetiraju iako su posednici stvarnih talenata, zato što ih oni ne iskorišćavaju sa odlučnom postojanošću.

Svima je korisno da prihvate naš metod: u krajnjem pomanjkanju sredstava on pomaže da se Pn'dignemo, osvojimo, steknemo izvesno blago-

71

stanje, u izobilju prirodnih darova, on obezbeđi trajanje uspeha.

Smatramo da je pasaž iz našeg dela "Praktič metod magnetizma" podudaran sa onim što prethodilo:

, "Vrlo talentovani pojedinci kojima je urođeni dj učinio život lakim i doneo im većinu zadovoljstav za kojima čovečanstvo teži, retko pomišljaju na i da upražnjavaju kultivisanje psihe. B,udući da im sudbina bila naklonjena, oni ne osećaju želju da j izmene tok. Njihova ličnost poseduje jedan ili vis dobrih izvora čija im aktivnost dopušta da laki ispunjavaju dosta korisnu ili prijatnu ulogu, koja ir pribavlja sve vrste dobrobiti. Njih je dobro posluži vlastiti atavizam, ali oni su mu i veoma jaki dužnic Pošto energija njihovog psihizma nije jednostrani ona ostaje slaba i ništavna za sve što se ne tič vrste posla za koji su oni predodređeni. Neki ume1

nik, pisac, inženjer, lekar, veštak opremljen spec jalnim sposobnostima, vođeni su samom lakoćor svojih uspeha u jednu moralnu*, pasivnost iz koj može proizići odvratnost ili uništenje njihove vredn sti. Za jednog, ,mogla bi to biti neka strast kojoj 01 nehajno dozvoli da naraste u njemu i koja g odvede do bolesnog stanja; za arugog, emoci nalna rana čija će ga uspomena trajno sputavati n unutarnjem planu; za trećega, pak, neki finansijs nazadak koji je nemoguće otkloniti bez stavljanja i akciju kvaliteta koje on 'nikad nije pomišljao d« razvije u sebi, itd., itd. Da ne prikazujemo najgore vidi se ono što je zajedničko: neki izrazito srčan čova podložan nekoj ženskici, vredan kapitaliste nemoćan da uspostavi autoritet u svom privatnorr životu^neki korisnik debele sinekure, upropasti se, ti

72

igre,-pod podsticanjem iskrslih potreba; umetnik što se iz ljubavnog očajanja preda toksikomaniji i tone i psihički i moralno; osoba čiji se resursi smanjuju pa danonoćno muči samu sebe da poseduje manje luksuza i zadovoljenog samoljublja, i tome slično, potruditi se - napregnuti - izgleda kao opšti zakon i, Oni kojima kao da sudbina nije dodelila nijednu sposobnost vrednu spomena, imali bi veliku korist od toga da razviju sve zajedno i da zagospodare nad samim sobom."

Pomisao, namera, želja da se preobrazi vlastiti položaj, ako se promisli smireno, bez žurbe, pažlji-vo, budi u dubinama inteligencije gomilu korisnih uviđanja. Da bismo se u tom pravcu predali plod-nom delovanju valja se najpre udaljiti od drugih, zauzeti udoban položaj i održati se budnim kako bismo zabeležili sve što nam padne na pamet.

Mentalno upoređivanje svoje ličnosti sa onom prema kojoj se teži, elemenata svog aktuelnog položaja sa dobrobitima koja se žele steći, nadah-njuje beskonačan niz ispravnih razmišljanja.

Na taj način, uviđa se koji je stepen saznanja i kakvo ponašanje nužno da bi se zauzeo taj i taj po-ložaj ili ostvarilo neko delo i poduhvat.

Iz skupa misli proizašlih iz opisanih refleksija, pravi se prilično lako jedan zajednički plan kome će nove seanse razmišljanja omogućiti da se brižljivo upotpuni i dokrajči.

Ma koliko se činio udaljenim cilj koji smo posta-vili, njegovo dostizanje se pokaže ostvarljivim ako se jasno zamisle etape koje je potrebno preći da se do njega stigne. Kao i za osvajanje neke planine,

73

određuju se reperi, govoreći samom sebi: Za tak ću ići do tamo, a sa tog mesta ću, potom, odri diti nov uzvišeniji cilj. "Ostvarenje jednog plan? izvršenje nekog dugotrajnog zadattfa i realizaci| velikih životnih ciljeva iziskuju niz naprezanja pode Ijenih u izvestan broj stadijuma."

Da bismo izvukli tmaksimum iz naših naporavalja pokazati svoj izbor, podržati ga, prerha vr^preokupacija za koje smo, čini se, predodrede^tako da im se najpotpunije prilagođavamo, najsav^šenije i najlakše. Ako nužda prisili pojedinca da sipreda nekom poslu prema kome ne oseća nikakvisklonost i u toku koga se njegova misao staNvraća na položaj kojf mu "odgovara, korisno je dmirno zamisli mogućnost promene i sredstva kojimbi je postepeno izvršio. Psihička kultura dovoljnnaoružava većinu nas da težimo,|sa svim izgledim,na uspeh, prema potpunom popravljanju egzisterčije. Umesto da se troši u jalovim kajanjima, adepvolje će uzeti za cilj da se .pozabavi sadašnjirzadovoljavanjem potrebe onoliko savršeno koliko jto moguće, dodeljujući sebi ulogu vežbanjavladanju nad samim sobom. Načiniće naptor da nimisli na drugo nego na to što radi u trenutku u korto radi, i između časova svog rada, on će upotrebisvoje intelektualne sposobnosti na to da istraži kakise stvara situacija koju priželjkuje, kako se sticiželjena znanja za taj cilj. ^On će izdvojiti potrebn<vreme da bi izvršio taj preoktret, sačiniće zajednič*plan podeljervu više etapa, od kojih će svaka imalsvoj posebni cilj, i daće se na posao sa mirnonjčvrstinom. ,

j

Prepreke - neizbežne - moraju biti razmatrane brižljivo, procenjene u ^svojoj pravoj važnost, proui

74

čene jedna za drugom u određenom i podesnom trenutku, uklonjene, savladane sukcesivno.

Posmatrate li kao neku impresivnu gromadu celinu teškoća koje se ipreče ispred izvršenja vašeg plana, vi sami sebi sugerirate bojazan. Pre nego što se počne misliti o preprekama, valja se setiti da se želi uspeh i odbiti da se prihvati neuspeh. Ume-sto da se rasipaju svoje snage, treba se pozabaviti uklanjanjem prve teškoće na koju naiđemo, zatim se usredsrediti i na drugu i sažeti svu energiju u trenutni napor. Ako sreća zavisi samo od te jedine smetnje koja vas danas zaustavlja, vi nećete dozvo-liti da vas liši onoga čemu težite - gledaćete je drugačijim očima. Idite, dakle, napred po svaku cenu. Svaka pobeda ulice vam još malo više pove-renja, i doći će trenutak kad teškoća ne samo što vas više neće uznemiravati - kad ćete je napadati automatski - nego kad će vam se ona prikazivati kao deo zadovoljavanja i neće vam predstavljati uživanje da budete nje lišeni.

4. O nekim odlikama bez kojih se ne može

Prva od svih odlika iz kojih volja izvlači svoju moć jeste energija. Druga je naprezanje energije, njena tačna i mirna raspodela, bez rasipanja, bez prekoračenja u suvišnom naporu; uvek odmereno, mirno, jednoliko. Napon energije se uvećava ovim putem: 1. Upražnjavanjem uputa datih ranije o Aku-mulaciji nervne snage; 2. Obučavanjem; 3. Utvr-đivanjem srećnih učinaka koji se postižu. Navika da se suspregne ekspanzivnost, da se brižljivo ispita nužnost svake odluke koju ćemo doneti, omogu-

75

ćava trajno obuzdavanje impulsivnosti u delatnor životu i u poslovima.

Kad smo zacrtali krupne linije generalnog plan| promene svoje sudbine, kad smo na zadovoljavaji način odredili posebni cilj sva?ke pojedine etape, gubeći iz vida ni celfnu ni krajnji cilj, valja nam & baciti isključivo na izvršenje onoga što je bik predviđeno za prvu etapu. Mi preporučujemo da s< kao u nekoj vrsti mentalnog bioskopa, prikaže šal mom sebi sve što se ima dogoditi u tciku sledećih 24 sata, da zamislimo same sebe u dejstvovanju pre ma najboljim smernicama, kako uspevamo da pre brodimo svaku vrstu prepreke, kako gospodarim« situacijom, kako koristimo pasivnost jednih, okret nost drugih, i tome slično.

Jedan period svakodnevnog rada, posmatra li s«kao kamen koji nadodajući se na druge sebi sličNpribližava, podiže građevinu do zacrtane visine, postaje privlačan i plodan deo života.

•

Sva ta početna razmišljanja zahtevaju jedvs četvrt sata. Njihova važnost iziskuje da ih ne žrtvu jemo nemarno kasnom buđenju ili besplodnon fantaziranju, bezmalo uvek pustopašnom po izlaski iz sveta snova.

Za onoga koji ima tvrdu nameru da razvija svoji ličnu moć i da pokreće bez odmora slepe,* alj pokorne, snage, različita doba dana pružaju bezbrp prilika da izbrusi svoje sposobnosti. Oblačeći se, or kultiviše naviku brzih, lakih, tačnih gestova, usvaja umeće da dotera svoj izgled za najkraće moguće vreme ne zaboravljajući ni najmanju pojedinost. Or će otpočinjati svoj posao čvrsto, metodično. Neće propustiti da se posluži suprotnim pobudama kac

76

prilikama koje mu se ukazuju da kontroliše svoje Impulse. U svojim odnosima sa okolinom, klijenti-ma, kolegama upotrebljavaće pogled fiksiran u centar, pozitivnu reč, principe ubeđivanja, svagda nastojeći da izabere i vesto ukombinuje, bez odugo-vlačenja ili jalovosti, izraze kojima će se poslužiti. Ukaže li se kakva teškoća, on će živo usredsrediti svoju pažnju, ne napuštajući svoju ozbiljnost, resice kako postupati da bi se prebrodila prepreka i postojano će se nositi s njom. U trenucima "hitnje", kad izvestan veći broj pitanja opsedne istovremeno njegovu volju, on će u duhu načiniti red po kome mu se valja uhvatiti ukoštac sa njima, i uvek miran - što mu ne smeta da obavi dosta toga za kratko vreme -on će se baciti na svaku stvar i preći na drugu pošto prva bude valjano obrađena do kraja.

U knjizi "Čovek od uspeha", Silven Rude je zacrtao u nekoliko izražajnih redaka osobine nužne za rad. "Zamislite, piše on, sve faze rada koje imate da obavite. Ne trudite se da zaobiđete teškoće i, razmotrite možete li ih pobediti. Svaki put kad se date na kakav posao, mislite isključivo na to što radite i imajte samo tu ideju u glavi; neka ona bude vaša jedina briga. Mozak zapoveda mišićima i, ako vi imate više pomisli u glavi, on će slati nervnu snagu da struji u više pravaca istovremeno, a ne da se usredsredi samo na onaj kojim bi trebalo da bude opsednut. Svi delovi vašeg posla trebalo bi da su vam podjednako zanimljivi i valja da posvetite svima istovetnu brigu. Nijedan posao nije za potce-njivanje; i najskromniji zahteva pažnju koja mu nikad ne srne biti uskraćena. Ako se dobro shvati, ako se dobro analizira početni rad, onaj koji sledi za nJim biće još bolje shvaćen od mozga i ruku već

77

obučenih prethodnim razmatranjem i izvršavanje! l tako redom, sutrašnji posao izvlači korist iz isk stva stečenog sinoć."

Naglašavamo činjenicu da je, da bi se vodi računa o svim ovim sjajnim načelima, neophodi izvesna zaliha energije. Tačno u onaj tren kad d sada, nemar, ometajuće pomisli, iskrivljavanja, s žuči spolja, teže da nam zasmetaju u usvajan reda zacrtanog ponašanja. Voljno podsećanje r naše smernice, oživljava trenutno naše mentali držanje, pod uslovom da njegovo refleksno del vanje na naš pleksus pronađe tamo željenu snagu.

Jedan od suštinskih uzroka rasipanja, rasprše^ moći bića jeste u tome da se računa na druc faktore osim onih koji se nalaze u sebi samom.

Ne samo da bi svako trebalo da pothranjuje "p verenje u samog sebe", nego se mora navići na da se računa samo na sebe.

"Živimo, piše Silven Rude, pod režimom bronz nog prava. Proizvesti mnogo i obilato jeste obave2 fabrika, rudokopa, zemlje koja je slabo podatr silovitoj obradi, prelazeći preko granica koje priroda postavila ljudskoj mašini, kršeći pravila kp je neophodno čuvati i usavršavati. Dotle dok čov( bude neprijatelj čoveku, i dotle dok ta podeljeno bude davala prednost čudovišnim požudama jedn nauštrb svih drugih, dotle dok pravo na sreću blagostanje onih što su toga dostojni ne budu sani neizbrisivim zapisima na čelu zakona, dot dok se sve klase ne ujedine u jednu jedinstvenu bratsku zajednicu, dotle dok Razum, a ne snaga r postane kraljica sveta, sadašnje stanje stvari će s održati. U toj nemiloj situaciji, samo je jedan le

78

delotvoran - nastavlja isti autor - inidividualno vaspitanje vršeno od sopstvene strane, svog sop-stvenog karaktera i vlastitih postupaka."

Ne možemo ništa bolje reći. Uprkos nekim var-ljivim pojavama, ništa ne nagoveštava, osim za neku daleku epohu, da će društvo jednog dana biti organizovano povoljno za svakog pojedinca. Računajmo, dakle, isključivo sami na sebe. Usa-vršavajmo svoje umeće, sposobnosti, uvećavajmo svoju energiju, uvežbavajmo svoju volju i, stalno vodeći računa o spoljašnjim neskladnostima, ne gubimo vreme na jadikovke. Ne podižimo kuknjavu na društvenu nepravdu, krivicu kapitalista, kapitali-stičkog dela sveta ili nacionalističkog, ne vajkajmo se zbog vlastoljubivosti vlastodržaca, zbog karakte-ra onih na koje se možemo žaliti. Ne tužakajmo se na udes, nesrećne prilike, veliki napor koji moramo preduzimati - organizujmo se u situaciji početne sudbine koja nam je pripala i manevrišimo meto-dično ne bi li je promenili.

Umesto da se izvlačimo na nepovoljna delovanja i okolnosti, govoreći: Samo da mi se to nije dogodilo, ili: Da taj nije izneverio svoje obaveze prema meni, bolje vredi, shvativši da zbrke i nezadovoljstva besplodno troše našu mentalnu snagu, reći sebi: Kako mogu popraviti to na šta se žalim, kako mogu izbeći ponovni udarac, kako se mogu ukloniti od te nepovoljne slučajnosti?

Ljudima treba suprotstaviti diplomatiju, zbiva-njima veštinu.

Mi svi nemamo jednaku radnu sposobnost. Sva-ko mora naučiti da dobro upozna samog sebe, da usvoji dužinu i intenzitet dnevnog posla koji je kadar

79

da obavi bez ugrožavanja svog zdravlja i truditi i da se prema tome ograniči. Gorljivi radnici ne usp vaju uvek. Ići do iscrpljenosti znači ići u prepad Jedno uredno poslovanje, jednoliko i sa ustaljeni smerom, donosi više ploda nego provale radljivoa izmešane sa periodima neaktivnosti. Ako uspl koji se planira potrebuje, tokom nekog vremen izrazitu potrošnju, onda ćemo samo sa postepeno obukom ojačavanja svojih snaga, koje će se pos gurno morati održavati kasnije nedeljama, mes cima, godinama doći do intenzivne aktivnosti ko se traži.

Umeti se odmoriti, opustiti, razvedriti se od svoji briga to je stvar koja zaslužuje ozbiljnu pažnj] San, o kome smo već raspravljali, nije dovoljan c opusti sve naše sposobnosti. Kasnije - prikaz ćemo najbolji metod prikupljanja snage - izolacij usamljivanje. Tokom uobičajenog svakidašnjeg ži ljenja nude nam se brojne razbibrige čiji izbor ni toliko bitan jer sve one pružaju dvojake uslove ( nas potpuno smire za vreme dok se njima bavimc da nam ne ostave u glavi nikakav trag opsednutoi ili rasejanosti.

Evo šta smo rekli, u vezi s tim, u jednom svoti već navođenom, delu: "Najzaposleniji ljudi, oni igraju važne uloge u čovečanstvu, u svom živ ostavljaju svakidašnje mesto za fizičko i mental opuštanje. Najbolji od svih načina je, bez spoi praktikovanje nekog umerenog sporta, preko ko< upražnjavamo delatnosti potpuno suprotne oni za vreme posla. Hodanje sadrži elemente s sportova. Ono je izvrsno sa svake tačke glediši Klizanje, plivanje, veslanje su podjednako spa nosni i za zdravlje i za duševnu krepkost."

80

5 Dobre i rđave šanse

Kako smo naklonjeni proučavanju onog što je najbolje u raznovrsnim aspektima, problem dobre šanse nas je živo zanimao. Koliko smo posmatrali osoba što su nam izgledale podržavane od strane nevidljivih zaštitnika koji im pružaju štedro svaku radost, otklanjaju od njih posledice njihovih pogre-šaka, kvare poduhvate njihovih protivnika, dodelju-jući im uspeh, naklonost sveta, obožavanje od stra-ne mnogih. Koliko drugih doživi mnoštvo razočare-nja, nesreća što jure u krešendu, kao i bolesti, siromaštvo, surove povrede svojih najuzvišenijih najtananijih osećanja. Zamršeno pitanje! Izgleda baš da se srećna zvezda ukaže ponekad uz kolev-ku, štiteći nečiju sudbinu, u isto vreme dok se crna fatalnost ocrtava preteći u senci nasrećnih stvorenja i gura ih nemilostivo do poslednjih metara bolne staze očajanja.

A, iz 45 godina dugog posmatranja se izdvaja kao osobito gorka konstatacija uočljive nedosledno-sti nedodirljivog delitelja dobre i loše sudbine.

Ako neki nesrećnik provodi život plačući pod pritiskom nekog zla što ga šalje njegov ascendent, moramo li mi ograničiti naša razmišljanja o psiholo-škom zakonu naslednost? Kad neka katastrofa uzdrma i sruši zdanje od nekoliko godina rada, raširi nad udovicom u punoj mladosti pokrov nekog neprežaljenog gubitka, rasprši decu i baci ih u naj-odvratniji promiskuitet, hoće li nesrećni slučaj ogra-ničiti polet naše težnje da spoznamo to najpo-tresnije zašto? Kad jedan trenutak nepažnje dovede do nečeg nepopravljivog, zar nećemo potražiti motiv

nam daje ključ slične neskladnosti?

81

Uskoro ćemo se u jednom novom radu vratiti n tu opsesivnu temu. Sada mi "dobru šansu" posmj tramo iz ugla volje, pošto se niko ne može pohval da je zarobio tu lujku, svako krije u sebi sredstvi načine koji će mu omogućiti da se ukloni od to hipotetičnog neprijatlejskog bića, i da odredi sa« povoljnosti koje nam sreća bezrazložno uskraćuje.

Nismo mogli otkriti nikakvu srazmeru izmec sreće i lične vrednosti, kako se ona obično podn zumeva, ali iskustvo nam je pokazalo da razvita psihičke individualnosti, onako kako ga mi nazru čujemo u ovoj knjizi odbacuje malo po malo onog koji mu se preda od upliva fatuma koji je izgleda stopljen sa njegovom ličnošću. U onoj meri u koj se učvrsti volja, ona i teži razumljivo sve više n terazijama umnoženih uzroka iz kojih se rađa događaji. Ljudsko biće postaje tada svesni činite svoje sudbine. On nije tada nošen kao neko krhk jedro okeanom života; njegov razum postaje upra\ ljačem što ga on drži sa svom energijom obučen volje.

Zastupnici slobodne volje smatraju da čoveisključivo zavisi od samog sebe. Fatalisti proglas«vaju, nasuprot, da je svako neizbežno sudbinspredodređen. Po našem mišljenju, ova potonja p<stoji, ali kad se ona primi k znanju i kad se odupiisvim nepovoljnim elementima, menja se u onoj meu kojoj se istinski ojačalo.

f

U stvari, niko ne može poreći da obučenost voliomogućava:

j

- Poboljšavanje fizičkog zdravlja, jačanje otpcMJnosti organizma, delovanje na vlastite funkcije piitem autosugestije;

i

82

. Regulisanje u sebi prijemčivosti na utiske, ernotivnosti, osetljivosti, impulsivnosti, mašte, pam-ćenja, drugih podsvesnih manifestacija, i njihovo stavljanje pod rukovodstvo smišljenih ideja, rasu-đivanja;

Moć poništenja slučajnosti, uticaj sebe nadruge, samostalno sagledavanje sredine, kolektiva,da bi se sačuvala popuna sloboda mišljenja i postupaka.

Saznanje da nadahnjujemo, u svojoj sferi,osećanja i ideje kadre da korisno po nas usmereone za koje smo zainteresovani;

Ujedinjavanja maksimuma elemenata uspeha iotpora pred uticajima sa strane;

Stalno napredovanje, jačanje, prostiranje i uvećavanje svojih sposobnosti, raspona vlastite inteligencije i njenih načina delovanja.

Najzad, za veliku većinu nas, srećne prilike i fatalnosti se ispoljavaju tokom života na, bezmalo, istovetan način i, kad se umeša lični napor u posto-janoj meri, ravnoteža ne propušta da se poremeti u korist srećne strane.

6. Iskušenja, neprijateljstva, nesreće

Dva stava podjednako kobna pred neprijatelj-stvom - pasivno pomirenje i slepi revolt - parališu delovanje volje. Najsrećnija egzistencija ima časo-ve poremećaja i sasvim su retki oni kojima život ne priušti nekoliko mukotrpnih iskustava. U prisustvu ne znam kako teške mogućnosti najhitnije je, pre svega, sačuvati svoj mir, usredsrediti se na samog

83

sebe i ispitati, bez oduzimanja ili dodavanja b čega, ceo položaj. Psihički razvoj otkloni uvek iz\ stan broj nevolja, a mi smo uvereni da ih u iz\ snom stepenu i predupređuje. U trenutku kad pri« gne neka od njih, bistrina misli, čvrstina pros đivanja, duh svojeglavosti svodi na najmanju me rđav učinak i eliminiše sistematski uzroke, ako je potrebno.

Kao stoje pažljiv vojskovođa, pomno prateći voj bitke, spreman da uzvrati na trenutne predno neprijatelja, tako svako od nas, u trenu opasnos mora da mobiliše sve svoje sposobnosti, da njin vesto rukuje, da se dušom i telom preda napo izvršenja, da nikad ne prihvati konačni poraz, < prima sa smeškom neuspehe, nikad na gubeći vida mogućnost svoje reakcije i da računa na ne važan elemenat u igri protivnih i povoljnih sila.

Postoje, istina, nesreće koje su nepopravljiv Samo ih smotreno ponašanje može odvratiti. Nepjj žnja, ravnodušnost, neznanje, moralna slabost i pružaju podršku.

Navika jutarnjeg razmišljanja, preporučenaprethodnom poglavlju, može biti smatrana za meipredostrožnosti, jer za vreme za koje se vrši, gomiasocijacija, pomisli, razmišljanja, podsećanja - rabistrava duh dajući mu neku vrstu predznarcmogućih opasnosti i korisna nadahnuća o načinu njkoji bi se mogle izbeći.

\

Stavljajući ozbiljno u dejstvo svoju inteligenciji svoju volju i delatnost, može se računati s tim dj ćemo se brzo obračunati s raznim teškoćama ko| nas mogu snaći, utoliko brže ukoliko više i bolji

84

sačuvamo svoje mentalno pregnuće za usmerenje prema samo jednom cilju.

Onaj ko pasivno trpi udarce sudbine, ko ne susreće sa nadom i čvrstom željom bolje dane, ko sQi rečju, prepušta svojoj sudbini, ne može se nadati da će dočekati njenu promenu. Ne valja poistove-ćivati mirnoću sa ravnodušnošću ili nehajem. Ovo potonje se ponekad uvuče na nekoliko sati, ili na nekoliko dana, i u najbudnije duše, što one brzo savladaju. U obliku spoljašnje neosetljivosti koja je spojena sa ozbiljnom delatnošću, trajan polet, dola-zeći iz najdubljih vijuga svesti, mora oživeti poje-dinca koj se bori protiv neprijateljstva ili strasti.

Obrnuto, grozničava žurba nije aktivnost. Ne služi ničemu gristi nokte, grčiti mišiće, uzrujavati se, rasipati energiju na više strana istovremeno, podle-gati emocionalnim impulsima koji se osećaju. Što je slučaj teži to je potrebniji miran ton razgovora i pozivanje na razum.

Ne lupajući glavu razno raznim slučajnim neprili-kama koje nas mogu zadesiti, pomislimo koliko ćemo se, ako se desi, osećati zadovoljnim što smo posednici solidne volje, udvostručene nepomuće-nim mirom, i dodajmo taj razlog svima onima iz kojih crpemo svakog dana neopohodnu snagu da istra-jemo na energetskom putu.

7. Zamišljati idealistički, izvršavati realistički

Ciljajte visoko, savetuje Andrev Karnedži mladim službenicima željnim uspeha. l dodaje: "Ne dam ni Pet para za mladog čoveka koji već ne vidi sebe kao člana ili šefa neke važne kuće." Ne zadovoljavajte

85

se ni za trenutak u svojim mislima da budete samglavni činovnik, voditelj i glavni rukovodilac ne znaikako privlačnog posla. Neka svako kaže sebi:Moje je mesto na vrhu. Budite kralj u svojim sncvima. Zavetujte se da ćete osvojiti taj položaj uglecom bez mrlja i ne stvarajte druge zavete koji mograsejati vašu pažnju! (Carstvo biznisa).

•,

Smišljajući svoj glavni plan za život, svako, stvari, mora da se okrene prema vrhovima, što j nužno da bi se dosegle najviše moguće tačke. A ovo ne znači da treba pustiti maštu u skitanje zadovoljiti se onim čime kontemplativci toliko vol da se rastresu od stvarnosti. Ciljajte visoko! Ali isto vreme vodite računa o svim postupcima koji vam valja sjediniti jedan za drugim da bi se tam pogodilo. Resite se da steknete kvalifikacije i da s nađete u željenim uslovima podobnim za to.

Svaki čovek može postići prihvatljiv položaj pa uslovom da ne ograničava svoj ideal prema izvesnc budućnosti u kojoj će doći do svog načina egz stencije. Bez posrednika podstican otmenim težnja ma, naporom, radom, otpor prema odbojnim iski šenjima postiže se uz pomoć snažne okrepe.

Znati povezati mentalnu objektivizaciju uspehisa preciznim pozitivizmom u domenu činjenicajeste jedan od najpouzdanijih kvaliteta da bi se sopstvena sudbina učinila povoljnom. Valja, kaže jednidrevna poslovica, hodati očiju uperenih u nebo, istopala pripijenih uz zemlju, ali se usmeravati prema vrhuncima za vreme meditativnih trenutaka ko|nas tako korisno pripremaju za delovanje.

j

Ambicija ne označava nužno neumerenu želji] za počastima i bogatstvom: student medicine, obd

86

zet svojim pozivom, smatraće se jednakim sa veli-kim praktičarem čiju nastavu trenutno prati; zanatlija će zadržati svoju misao na želji da proizvodi sa svršenstvom i brzinom bez premca; mladi početnik, u nekoj trgovačkoj kući videće sebe sličnog nekom stručnjaku za posao i, baviće se mišlju da upozna do najsitnijih podrobnosti svaku stvar s kojom on ima veze.

U svim oblastima isti princip nalazi svoju pri-menu.

Poneko, bolestan ili hendikepiran kakvom ma-nom, morao bi prethodno da savlada prepreku jed-nog takvog stanja. On će izbegavati da jadikuje i trudiće se da primenjuje dosledno tačno upute koje smo dali u prva tri poglavlja. Uskoro će povratiti potpunu ravnotežu koju su mu narušavale bolesti ili mane.

Jedan od najvećih izvora zadovoljstva koji su dati čoveku, jeste da poseduje stručnosti iznad svojih sredstava, bilo u svom pozivu ako ga vrši, bilo da mu je sreća bila naklonjena, pa može da napravi vlastiti izbor. U tom slučaju, dugotrajno bavljenje - i samo ono - daje poznavanje i neopho-dno ovladavanje predmetom koje je ravno umetno-sti. l najskromnija profesija, ako se usavrši, daruje vam, bezmalo, kraljevstvo s onu stranu materijalne koristi koja se iz nje izvlači. Sve osobe koje smo mi upoznali, bez obzira kom društvenom sloju pripa-dale, a čiji su stručni kapaciteti bili iznad običnih, zračili su optimizmom i veličanstvenošću. Šta može biti poželjnije od te sigurnosti, te vrednosti, te pro-dubljene nauke koja pruža njveću meru društvene korisnosti, koja obezbeđuje razumevanje, privlači k

87

sebi društvenu elitu u kojoj se, po pravilu, posti uporedo i slobodan i udoban život.

Ako genijalni pronalazači umiru u siromaštvu,je stoga što njima nedostaje jedan od elemen^potrebnih da bi se postalo potpunim - obično je]osećaj ralnosti u poslovima. Neki šef proizvodnjakakvoj grani industrije zarađuje obično deset pUviše nego neki naučnik prvog reda: Vrednost prvijse umela adaptirati na planu korisnosti, dok drujzauzet svojim istraživanjima, odbacuje slično prijgođavanje. On, međutim, postiže jednako vredijzadovoljenje koje je neodvojivo od visoke strujnosti.

j

Nišanite visoko! Važno je, dakle, da se ništa 15propusti, a pronalazač o kome mi govorimo dužije ne samo da teži otkriću o kome sanja, nego i <jstvara osobine borbenosti i ličnog uticaja, zhvaljljući čemu će ubrati plodove vlastitog rada.

5i

Iz svakog ugla gledanja - očito - razvijani ličnosti pokazuje se kao sredstvo i kao upotpunjen] svakog drugog vaspitanja. Neki visokoobrazovaj ljudi vegetiraju, njihova znanja ostaju neiskorišćem nauka koju su strpljivo sticali umire s njima r donoseći im ni najmanju nadoknadu, zato što ii nedostaje onog zahtevanog žara koji otvara vrat jača ravnodušnost, odlučuje u takmičenju sa drug ma, stiče ekvivalentnu nagradu za ono što pruža. ft se sa simpatijom i čak sa poštovanjem klanjam pred tim žrtvama povučenosti, pominjući ih u viq primera da pokažemo da unutarnja isitinska vredn^ st mora u samoj sebi iznaći osobine koje će doves do poštovanja njihove vrednosti i doneti im visok izvojevano mesto na koje imaju pravo.

88

8. Egotizam i altruizam

Dok se egoizam sastoji u tome da se nemilo-srdno gaze prava drugih, svaki put kad se proceni da se može postići kakvo zadovoljstvo, egotizam je duševno stanje koje krakteriše težnja da se proširi sopstvena ličnost. Egoizam je uvek proizvod izve-sne slabosti, egotizam, naprotiv, pokazuje snagu. Ako ste odlučili da se ne izlažete ničemu što škodi vašem zdravlju, sposobnostima, uspehu, vašem ličnom uticaju, vi ste egotista; egoizam ispoljavate tamo gde pokazujete želju da se koristite dobro-bitima stečenim na štetu svojih bližnjih. .

Nijedan čovek nije nikad uspeo sam od sebe a da nije izvesno vreme usredsredio svekoliku pažnju na samog sebe i na svoj cilj. "Ništa ga nije moglo od toga odvratiti, piše Rude, nijedna kritika nije mogla paralisati njegov rad. Kršeći prepreke vešti-nom ili novcem, pogleda neosteljivog za usputne čari, gluv na sve sentimentalnosti, koračao je bez zaustavljanja sigurnim i smelim korakom, ka pobedi koju je priželjkivao, ka nadmoćnosti kojoj je težio" (Uspešan čovek).

Ovo ne znači da naš junak uništio u sebi svu osećajnost nego da ju je, umesto da je rasipa u hiljade sitnica, sačuvao kao rezervu da je upotrebi u odgovarajućem trenutku.

Egotizam ne ukida altruizam; on ga samo oza-konjuje. Adept volje će se doborovoljno izložiti nekom spasilačkom naporu da bi zadužio kakvog Prijatelja ili sprečio nečiju propast; on će, međutim, odbiti da se bezrazložno izloži nekom ponašanju ima za cilj da okuje njegovu delatnost.

89

Svako može davati samo u onoj meri u koj< poseduje. Etički gledano, onaj čija se sva energij nalazi u opticaju da bi učvrstio svoju vlastitu hrat rost i održao svoje živce mirnim usred teškoćj mora da se odvoji od malodušnih i da potraži druš tvo jakih, smelih, tvrdih mozgova. U protivnom - i bez koristi za bilo koga - on će ubrzo i samo oset( depresiju, čiji učinak može biti obeshrabrenje, l matreijalnom pogledu, mera u kojoj svaki pojedina mora biti koristan onima što ih potpomaže treba d je promišljena, zadovoljavajuća i nikad propuštena.

9. Pravičnost

Postoji konačno jedan vrlo prosti kriterijum da se odredila tačna mera u pogledu egotizma i altr izma. On se sastoji u tome da se trudimo da deli jemo kao što bi bilo najpoželjnije da svako deluje bilo uopšteno gledano, bilo u posebnim sluc jevima. Razume se bez reci da neka nacija čiji svi pojedinci vođeni idejom ličnog razvitka koji ir omogućava maksimum ravnoteže, korisnosti, delal nosti, proizvodnje, uskoro smanjuje bolest, smrjf nost, nezaposlenost, životne troškove, inflaciju, kri minal i zločin.

Ništa nije, po posledicama pravičnije, od psiN čkog kultivisanja. U prisustvu neke strasti, važno j< bar da se suzdržimo od uvredljivog utiska koji ose| ćamo, ne težeći nekom trenutnom olakšanju, neg<j da je za neko kratko vreme otrpimo pitajući se šta b bilo najbolje da se učini zarad uklanjanja njenog uzroka. Voleti svog bližnjeg kao samog sebe i čini^

90

ono što bi bilo poželjno da se vama čini - to je formula pravičnosti: •

Egotizam je ono što daje altruizmu maksimum efikasnosti. Neodlučni, kolebljivci, slabići neće ni-l<ad i nikome biti od velike pomoći. Svagda sledeći svoj put prema novom i stalnom napredovanju, prema sticanju materijalnih dobrobiti, uvek sve mu-driji, snažni su, na protiv, oni koji štaviše, šire oko sebe sve vrste dobrih dela. Da bi se bilo srećnim nije dovoljno manje ili više primati, neophodno je, takođe, pružati, zračiti, pomagati, uklanjati uzroke nereda koji se gubi zahvaljujući našoj delatnosti.

Stičući, najzad, razvitkom prikazanim u ovoj knji-zi, sve širi i širi duhovni raspon, uklanjaju se sve niskosti i sitničavosti, kao i svi dogmatski sudovi. Etička ispravnost se rađa, u stvari, iz psihičke ravnoeže.

91

Peto poglavlje

VELIKI IZVORI ŽIVOTNE ENERGIJE

1. Usamljenost - izolacija

va praksa i ono što sledi preporučeni su o mnogih majstora psihičkih treninga. Ogranič

ćemo se na to da ih opišemo, izostavljajući suvišni tumačenja tehničke prirode.

O

Usamiti se, to znači udaljiti se od najvećeg mo gućeg broja izvora opažanja, osobito u običajenon okruženju. Veliki broj vrlo aktivnih ljudi razumevi važnost povremenog usamljivanja. Neki napuštaj! svoje urede ili robne kuće, s petka na ponedeljak da bi se osamili u nekoj vili, smeštenoj daleko o< svake gradske gužve i frke, gde ih ništa ne mož< podsetiti na njihove poslove. U Americi je taj sisterr pretvoren u opštu pojavu: većina poslovnih ljudi koje srećemo na Brodveju ili Vol-Stritu, čim padne več« odlaze u svoje prebivalište negde na periferij Njujorka.

Kad se tokom dana, pošle nekoliko sati iscrplju-i jućeg rada, oseti izvestan zamor, jedno četvrt časa

92

l

besciljnog lutanja susednim uličicama pruža koris-tan otpočinak. Raznovrsne su mogućnosti usam-Ijivanja: vožnja autom, tramvajem, vozom, čekanje u kakvom nadleštvu gde se ima obaviti neki posao, i slično. Nemarne osobe ne propuštaju nijednu prili-ku, ali se ne znaju istrgnuti u željenom trenutku. To je jedan od razloga zbog kojih je potrebno steći prethodnu disciplinovanost pre nego što se pređe na ovo poglavlje.

S druge strane, fizičko usamljivanje ne podra-zumeva trenutno i snažno opuštanje. Nije mali broj ljudi kojima pramena životnog okruženja ne donosi trenutno opuštanje misli - jedini motiv predviđenog odmora u praksi o kojoj govorimo. Praktikujući vež-be što slede može se, protivno tome, usred najveće galame, gužve i zbrke, i od jednog do drugog mi-nuta prvo prorediti, a zatim potpuno obustaviti potok svojih misli.

Najbolji položaj, ležeći stav, olakšava usporava-nje moždanih mehanizama, ali i u sedećem stavu može se to podjednako dobro ostvariti, iako s nešto više teškoća u samom početku.

Isprva, valja se obučiti da se dobro opuste mišići prenoseći sukcesivno pažnju na noge, stopala, koja moraju biti oslonjena na podlogu, butine, listove, leđa i vrat, zatim na ruke i šake. Proveriti na taj na-čin da li se telo odmara ćelom težinom, zatim skla-pajući kapke, u mašti nastavimo da sagledavamo konture svog tela, iza čega se javlja želja o "povrat-ku u samog sebe", zapravo trenutan prekid svakog kontakta sa spoljašnjošću.

Postupajući po ovom prvom uputstvu u trajanju °d tri do pet minuta, obavezno se oseti neka vrsta

93

lake utrnulosti praćene čudesnom svežinom čije se] strujanje oseća dužinom celog tela, a koju prati uti-! sak savršenog odmaranja.

Drugo, upravlja se pažljivo mislima koje vam pri-stižu, već manje uznemiravajuće, pazeći da se ne sledi nijedna misao posebno. Čini se tada da misli jedva zapažene promiču pokraj vas. Ubrzo, kroz pet, deset, trideset sekundi mentalna praznina ostaje potpuna. Na kraju, dolazi trenutak kad se ne misli više ni na šta.

To predivno čeznutljivo stanje, čije umeće dono-si sposobnost da se oslobodimo svega čega hoće-mo, odmara bolje i brže nego i najdublji san. U stvari, spavanje otklanja samo deo mentalne delat-nosti.

Sa nešto malo privikavanja, nekoliko sekundi je dovoljno da se stavimo posve u stanje izolovanosti, i tokom koga se prikupe brzo prethodno rasute sna-ge.

Čini se da je Napoleon poznavao taj postupak. Pokatkad, njegovi su ga oficiri gledali kako se povlači u stranu i ostaje nepokretan kao da je u dubokom snu. Ali, u istinu, on je bdeo. Ako bi ga neka hitna stvar prekinula, u trenutku bi bio spreman da je resi. Kaže se, uostalom, da njegova budnost nije popuš-; tala ni noću ni danju. Sigurno da je samo zajvalju-jući naročitom načinu unutarnjeg opuštanja mogao savladavati sve prepreke na svojim pohodima.

94

2. Meditacija

Ne radi se ovde više o tome da se klasiraju one ideje što se odnose na cilj za koji je rešeno da se postigne, nego o traženju novih inspiracija. Posle, otprilike, pola sata sistematskog usamljivanja, ume-sto da se zatvori svoja svest za pojmove koji u nju pristižu, treba je, zarad meditiranja, širom otvoriti puštajući da se u njoj odigravaju svi spojevi uputsta-va, propisa i koncepata dolazeći spolja i iz mnemo-tehničkih riznica, tj. pamćenja. Jedina kontrola koju valja sprovesti jeste da se svestrano odmeri svaka inspiracija, čim se pojavi s načelima koja smo usvojili i da odlučno odbacimo sve ono što bi moglo da ometa pravilan rad. Dobro je brzo zabeležiti one podsticaje koji bacaju novo svetio na naše planove, koji preciziraju neku pojedinost, nijansu, nužnost neke odluke za koju se još nismo posve odlučili da je sprovedemo u delo.

Meditacija donosi pouzdano nove energije, bu-dući da ona preobražava u budnost, u čvrsto određenje i da omogućava da se u moćan svežanj ujedine podstrekači delatnosti, mnoštvo utisaka koji bi ostali rasuti u dubinama podsvesti.

3. Objektivacija - projekcija mentalnih slika

Lek za svaku neodlučnost, objektivacija, koristi se onda kad volja odbija da se izloži svetlostima razborite misli. Koliko li smo puta ščepani nekom živom težnjom, čije bi zadovoljenje, iako sve u nama vuče prema trenutnom izvršenju, u budu-ćnosti rodilo niz po nas nepoželjnih posledica. To je upravo trenutak u kojem moramo sebi mentalno

95

prikazati, sa najvećom preciznošću, sa jedne stra-ne, ono što će se dogoditi ako sledimo svoje impul-se, a, sa druge strane, ono što iziskuje potiskivanje ovih.

Osnivač reda jezuita koji se sa uzornom posto-janošću odao manastirskom životu punom strogosti, Ignacio de Lojola, podvrgavao je svoje pitomce disciplini objektivacije. On im preporučuje, na pri-mer, da predstave sebi pakao sa njegovim ognje-vima, da zamišljaju kako trpe torturu koju iskušavaju prokleti, užas perspektive jedne večnosti provedene na sličnim mukama, itd. Na taj način, kad iskrsne kakvo iskušenje koje vuče u večno stradanje, stra-šne slike objektivisane kroz vernike iskrsnuce mu u pameti, pomažući ga da se suzdrži.

U običnom životu objektivacija nam izgleda ključ ispravnosti. Ako pronađemo vreme da predstavimo sami sebi, u jednom konkretnom vidu, logične po-sledice svakog od naših postupaka, zakočićemo ve-ćinu od loših impulsa, kojih niko od nas nije pošte-đen.

Da bi se izvukla pouka iz ovih uputstava, podra-;

zumeva se da je već nužna izvesna obuka samo-savladavanja.

Kad se odlučujemo na poduzimanje nekog napo-ra, preporučuje se ista praksa. Ona se tada sastoji od projektovanja mentalnih slika u spoljašnji svet, o uživanju unapred u zadovoljstvu koje će nam ono priuštiti. Razume se da ne govorimo da su pažnja i vreme poklonjeni toj vežbi srazmerni njenoj plodo-tvornosti.

96

Na jednom uopštenijem planu, objektivisati brzo ono što se želi obaviti, pomaže znatno njegovom izvršenju. Smišljajući neki plan, umesto da se zado-voljimo time da apstraktno formulišemo njegove različite elemente, predstavimo u dodirljivom obliku te iste elemente onoliko žive i tačne koliko je to moguće - najbolji način da ih ispunimo dolazi nam jasno u svest.

4. Koncentraciija - unutrašnja usredsređenost

Već smo rekli nešto o nužnosti da se ne misli više no o jednoj stvari istovremeno, i da se damo potpuno posvetiti svakom predmetu koji iziskuje našu pažnju svojim promišljenim pregnućima. Da bi se stiglo do duhovne usredsređenosti, celovitog i intenzivnog tipa, postoje raznorazne vežbe. Već smo prikazali one najosnovnije. Evo i novih, stepe-novanih, iz kojih će onaj što cilja da upražnjava neposredni uticaj svoje volje na svoj sopstveni organizam, na duh drugih i na sporedne uzroke svoje sudbine, imati velike dobrobiti ako im se valjano preda.

Prisilite se, u svom običnom životu, da nikad ne dopustite da se poremeti i vaša unutarnja stabilnost od strane okolnih manifestacija. Osim ako vas neki opravdani motiv ne usmeri, posle unutarnjeg razma-tranja, ne dozvolite da vašu misaonu liniju iskrivi ni jedna slučajnost. Saopštavaju li vam kakvu novost, onda kad ste zauzeti nečim veoma bitnim, sačuvajte mir i ne dozvolite vašoj pažnji da se uzburka; traži se vaše mišljenje, odobravanje, pristanak; nastoje da vas uznemire laskavim recima, poverljivim ili

97

zasmejavajućim - ne dajte da vas uvuku u reago-1 vanje, ostanite spokojni, flegmatični, ne raspravljaj-^ te, ne objašnjavajte svoj stav. Ne ispoljavajte n*i nestrpljenje ni nezadovoljstvo. Vaša prva težnja! neka bude - važno je samo odupreti se spoljašnjemi pokušaju da se skrene vaše mišljenje. Ostavite da vaše držanje deluje na one što vas okružuju, ne kljukajte ih razlozima za delovanje.

Zauzmite udoban položaj, opustite mišiće, zatvorite oči i zamislite u mislima grafički oblik broja 1.Kad ste uspeli da dobijete tačnu sliku pređite na broj2, i nastavite tako do broja 9. Kad ste već dovoljnoobučeni da se defile brojeva odvija brzo i jasno predvašim unutarnjim okom, pređite na niz od 10 do 99; jzatim, od 100 do 999, i tako redom. Zamorna, spočetka, ta vežba, vršena polagano, razvija gipkostduha, pažnje i volje.

Izaberite neki predmet jednostavnog oblika, alidonekle neuobičajen - na primer, bočicu originalnogizgleda - postavite to ispred sebe, otpirlike na metar i, vraćajući se u prethodni položaj, proučavajte;pomno izgled vaše posude. S vremena na vremeisklopite oči i predstavite sebi, mentalno, model o;kome se radi. Sve dotle dok slika koju vi nastojiteda stvorite ne dobije savršenu oštrinu, sve dotle dokuspevate samo da zamislite jednu nejasnu predsta-fvu, istrajte u tome da ne vršite upoređenje stvarne!bočice sa fiktivnom. Najzad, dok držite oblik mode-1la, trudite se da ga očuvate neokrnjenim; rekon-|struišite ga ako postane nejasan, i zadržite vašumisao predanu toj duhovnoj predstavi što je đuzelmoguće.

98

Uzmite jednu hartiju i dve olovke; jednomrukom pokušajte da nacrtate krug, a drugom kvadrat.

Na osnovu fotografije ili svog sećanja rekon-struišite, do po deo, mentalni portret, u mislima,neke osobe. Kad se radi o nekome koga čestoviđate, tek što ste sklopili oči već vam se učini da jeuspelo. U stvarnosti, to je opšti utisak koji se dobijaod fizionomije lica koga ste se podsetili, dok se ciljvežbe sadrži u tome da se ta fizionomija zamislitako precizno i potpuno da bi se tom fikcijom mogloposlužiti kao modelom za portret. Ne treba nastojatida se uspe otprve, već ponavljati često tu vežbudok se njom ne ovlada.

Pošto smo se privikli na duhovnu koncentraciju pojedinih predmeta, može se preći i na složenije slike. Vaša kancelarija i vaša soba za spavanjeposlužiće korisno kao modeli. Pretpostavite da senalazite na pragu, očiju okrenutih prema unutrašnjosti prostorije, i da detaljno odmeravate svakustvar, počev sa desne a završavajući s levom stranom. Za kraj, nastojte da zamislite opšte viđenje i,potrudite se da ga zadržite u mislima sa svimpojedinostima četvrt sata ili dvadesetak minuta.

U tramvaju, železničkom vagonu, na ulici ilipozorištu, fiksirajte svoj pogled u potiljak neke osobe uz intenzivnu želju da je vidite kako se okreće.Ne ponavljajte stalno: Hoću da ona pogleda unazad, hoću da ona pogleda pozadi. Tu želju potvrdite u nekom živom i snažnom obliku.

Pretpostaviteda odabrana osoba oseća neodoljivu potrebu da seokrene i da će ona za koji tren izvršiti taj pokret, koji

99

vi unapred "vidite" i to jasno. Po pravilu, potrebno je i dva do pet minuta da bi se postigao rezultat.

Čak i onda kad se ne uspe u tome, vežba daje onome koji se u nju upustio potpun efekat.

5. Autosugestija

Autosugerisati znači mentalno ponavljati neku naredbu, neku tvrdnju u cilju daje usadimo temeljito u svoju svest, tako da ona završi time što će nadvladati suprotnim elementima ili težnjama. Od početka izučavanja hipnotizma, razni praktičari bili su zaprepašćeni kad su videli da neka sugestija, data nekom licu, vrši na njega veoma dubok utisak, čak i u budnom stanju. Među važnim činiocima hipnoze, smatra se iščekujuća pažnja; drugim recima, fiks ideja lica koje očekuje da bude uspa-vano. Samo taj jedan elemenat dovoljan je, sam po sebi, da se u hipnotički san potope brojne individue. U seansama hipnotizma često se događa da se jedna ili dve osobe uspavaju gledajući kako ope-rator hipnotiše druge osobe; one predstavljaju, uobražavaju tako intenzivno ono što moraju osećati ti koje hipnotizer tek što nije opčinio da to uobra-ženje završi u njih sa analognim efektom onome što pretrpi subjekat ogleda.

Zna se, s druge strane, da kad neka posebna misao zaposedne polje svesti ona vrši jedan izu-zetan uticaj na individuu. Videćemo, u prvom slede-ćem poglavlju, da taj uticaj deluje na dubinske zone organizma, i da im može doneti bilo važne poreme-ćaje, bilo izlečenja bolesti što su važile za neizle-čive.

100

Pošto smo donekle ušli u tajnu duhovne koncen-tracije, autosugestija može, dakle, da nam napravi veoma značajne usluge.

Najprostiji način vršenja autosugestije - i najma-nje delujući, takođe - jeste mehaničko ponavljanje neke formule. Na primer, jednu od onih što smo ih preporučili u prvom poglavlju. Kad se započinje sa razvijanjem volje, njihovo sitno delovanje je drago-ceno i, to malo pažnje što je iziskuju, stavlja ih is-pred svih ostalih.

Ali, da bi se obezbedili duboki i brzi rezultati, valja postupati služeći se slikom, formom slike. Da bi se razvilo, na primer, bilo kakvo svojstvo - budući da smo potpuno odredili u čemu se sastoji to svojstvo, i sve dobrobiti koje ono omogućava -treba zamisliti da smo već posednici tog atributa i videti sebe kako delujemo služeći se njim. Dakle, ne samo ponavljati verbalno: "Voljan sam" ili "Pam-tim", nego ćemo se potruditi da i u duhu proživimo različite situacije u kojima se ispoljava naša volja ili pamćenje.

Kad se radi o tome da se savlada kakav nedo-statak, dobro je, najpre objektivisati sve posledice, zatim prednosti koje će se izvući iz toga što ćemo ga se osloboditi. Potom se, kao i prethodno, pred-stavi sebi nekoliko različitih stvarnih situacija. Raz-ne okolnosti u kojima smo žrtva nedostataka o kome je reč, mogu biti dočarane na konkretan način. Gledajući ih i svaki put pobeđujući impuls ili iskušenje i osećajući zadovoljstvo od te pobede.

Autosugestija najdelotvornije utiče pred padanje u san. Čak i među onima kojima je tuđa psihička kultura, veliki broj pojedinaca poznaje postupak ko-

101

jim se za svoje buđenje određuje izabrani čas. (JI trenutku usnivanja, usredsređenost duha na motiv] zarad koga se valja probuditi u ovaj ili onaj čas, po pravilu je dovoljna za postizanje cilja, ali dovodi do ponešto nemirnog spavanja.

Bolje je, umesto pomišljanja na potrebu da se ne zakasni na voz ili zakazani sastanak, uobraziti iz-gled predmeta koji nas okružuje, takav kakav će on biti u trenutku kad želimo da se naš san prekine, spoljne zvukove koji će pristizati spolja u prostoriju u kojoj se spava, i, zamisliti svoje buđenje u svim podrobnostima, povezujući potonje misli sa prethod-nim.

Ima postojanih autosugestija iz kojih zrači velika { snaga. Osećanje psihičkog blagostanja što proizila-zi iz upražnjavanja racionalne higijene, teži da učvr-sti optimizam, poverenje u sebe, mirnoću, energiju, j Ono pomaže da se održimo u mentalnim raspolo-ženjima punim nade i zadovoljstva. Ono dovodi u duhu sve vrste osnažujućih pomisli kao, na primer: Postići ću da nadvladam sve teškoće; Imam sve što je potrebno da prođem najpovoljnije u trenutnim okolnostima; Ja sam na stazi uspeha; Iz dana u dan moja snaga se uvećava, moja usvajanja novih stvari; su sve brža i tačnija, moja volja sve snažnija, itd.;' Itd. Reci, dakle, nisu ono što je ovde najhitnije. U svačijoj glavi, prethodno opisane misli se različito formulišu. Valja srasti ćelom svojom inteligencijom sa navedenim mislima i zazvati ih u času kad nam zatrebaju.

Ponekad se autosugestija bolje usklađuje sa ličnošću na manje neposredno potvrdan način -osobito kod stidljivih, kolebljivih, deprimiranih osoba.

102

Ovi potonji i kad dočaravaju najbolje autosugestivne slike osećaju se nesigurno, što se tiče njihovog dejstva na sebe. Više no jedan nam je poverio da se pasivno odao vežbanjima koja smo mu propisali, ali da mu je, dok ih je upražnjavao, neki unutrašnji glas - glas sumnje - došaptavao: Ti si odveć nizak, odveć slabe volje; nećeš uspeti! Ovo neće imati dejstvo na tebe! U sličnim slučajevima valja se opredeliti za soluciju progresivnog postupanja, -zamenjujući, na primer, tvrdnju: Miran sam - tvrd-njom: Osećam se manje uzbuđen; iz dana u dan osećam da sam manje iznerviran, i, uskoro ću postati posve miran. Štaviše, da bi se putem auto-sugestije pobedila neka ukorenjena navika, sistem postupnog napredovanja čini se najpouzdanijim. Počinje se sa zamišljanjem, uobraženjem da je manje moćna potreba zadovoljenja navike koje se želimo osloboditi, dodajući da će se ispoljenje same potrebe obaviti sa izvesnom odvratnošću na po-četku. Nastavlja se svakog dana time, smanjujući neprimetno rđave pobude, a pojačavajući odgo-varajuće odbijanje.

U vezi sa autosugestijom, dužni smo da pono-vimo, kako najsitniji napor ostavlja u svesti trajan trag. Ništa se ne gubi u oblastima psihičkim i dana-šnji klecavi pokušaj priprema energičan i pobedo-nosan sutrašnji postupak.

6. Transformacija snaga

Već smo naglašavali korelaciju između fiziološke ravnoteže i psihičkog razvitka. U većine psihoza stanje se poboljšava odmah posle nekoliko nedelja

103

dezintoksikacije. Kultura volje pospešuje, pre sve-ga, regulisanje organskih funkcija.

Izvesni psihičari idu još dalje. Polazeći od nače-la jedinstva sila, do kog je došla moderna fizika, oni pretenduju na to da se može izvući mentalna ener-gija iz svih vrsta psihičkih izvora:

"Učenik, veli Tarnbal, pošto se povukao u mir i tišinu, mora stajati potpuno uspravno i stegnuti miši-će svog tela onoliko snažno koliko može. Evo nas, dakle, u prisustvu jedne snage stvorene, ali neu-potrebljene. Duh učenika će se sa žarom usmeriti na želju koja mora biti zadovoljena. Snaga - izraz -i fizička, to će reći krutost njegovih mišića preobra-ziće se u snagu - izraz - mentalnu."

U jednom drugom idejnom, duhovnom redu, adepti istočnjačke škole praktikuju duboko disanje, usredsređujući svoj duh i težnju na to da privuku sebi okolne snage i da se sa njima srastu telesno. Udišući lagano vazduh, adept joge misli: Ja upijam u sebe pranu rasutu po atmosferi. On čuva, zadrža-va neko vreme, nekoliko sekundi, udahnuti vazduh u plućima, misleći: Fiksiram u sebi te energije. Zatim, izbacujući vazduh govori sebi: Izbacujem vazduh, ali zadržavam vaskoliku energiju kojom sam upravljao i koju sam sam prisvojio."

Svuda gde se troši neka količina aktivnosti, mo-guće je zarobiti jedan njen deo putem prostog napo-ra analognog onom disajnog apsorbovanja. To je bar ono što nam kazuju okultisti i teozofi.

Tarnbal tumači u svom već navođenom nauku kako se izvlači snaga. iz svojih sopstvenih želja.

104

Njegova teorija čini nam se vredna ozbiljnog razma-tranja:

"Želja, u svim svojim oblicima, piše on, jeste jedan duhovni tok obremenjen, ispunjen moći, is-tom tom moći, precizno rečeno, kojom čovek mag-netski deluje na svoje bližnje. Kad kažem duhovni tok, ja mislim doslovno, ne služim se samo meta-forom. Kad se podajete želji, vi rasipate svoju snagu i smanjujete, na primer, svoju privlačnu moć. Snaga želje se manifestuje u velikom broju duhov-nih tokova, kao što su nestrpljenje, bes, nehajnosti ili taština. Taj poslednji tok je, možda, onaj koji od svih oslabljuje najviše. Način postupanja je, prema tome, taj da vi, čim osetite tok želje, odbijate da ga sledite. Preko tog svesnog napora svoje volje, vi se izolujete od bremena što vas oslabljuje. Ne zamiš-ljajte da će ta navika da suzdržavate svoje impulsev

proizvesti neko stanje utrnulosti zbog koga će se želja poništiti. Efekat je suprotan: želja poprima desetostruko više snage."

Shvatljiva je vrlo dobro, uprkos izvesnim nejas-nostima, misao autora: nagomilati energije čija po-trošnja izgleda nekorisna, jeste popuniti neku vrstu mentalnih baterija - izraz kojim se služi Tarnbal -riznicu iz koje će se crpsti za delovanje i htenje de-lovanja.

Svi ti psihički agensi mogu biti posmatrani kao izvori mentalne okrepe. Aktivirajući i regulišući izmenu, hidroterapija, na primer, moćno snaži nerve i mozak. Sunčane kupke, trčanje u prirodi, a naro-čito psihološki magnetizam, imaju izvrsno dejstvo. Bez reci se razume da valja crpsti iz tih izvora, zarad toga da bi se iskoristila stimulacija koja će se

105

tu pronaći za lične napore voljnog kultivisanja, i da ništa ne može zameniti stavljanje u pokret svojih! sopstvenih sposobnosti i njihovo obučavanje, delu-juće ispoijavanje samog sebe, psihičke agense ili magnetske uticaje.

Preporučimo, za kraj, kompletnu kuru naturizma, onakvog kakav se upražnjava u nekim sanatori-jumima, i koji, po recima svih koji su ga oprobali, donosi istinsko obnavljanje i psihičko i moralno.

106

Šesto poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJENA ORGANIZAM I KAKO GA

ISKORISTITI

1. Volja aktivirana u hipnozi

ve do nedavno, samo "prugasta" mišićna vla-kna su bila smatrana za direktno zavisna od

volje, dok su "glatka" vlakna, prema fiziolozima, izmicala tom delovanju. Hipnotički eksperimenti po-kazaće, od samog početka, da fiksideja, stvorena putem sugestije, utiče, protivno ranijem verovanju, na bilo koji deo tela. Naročito su u tom pogledu bili zaprepašćujući ogledi sa vesifikacijom - stvaranjem mehurića na koži. Evo šta, u vezi s tim, kaže doktor Graset, naučnik od autoriteta:

S

"Doktor Luj Pregalmini iz Intre u Pijemontu, us-pavavši neku bolesnicu, sugerisao joj je da će joj staviti oblog za izlečenje vesifikacije. Umesto da joj stavi flaster, on je mirno oblepi papirom na kome je bio napisao naredbu. Vesifikacija se pojavi i rana se gnojila deset do dvanaest dana.

107

Fokašon, apotekar u Šarmu, sugerisao je nekoj| ženi, koju boli iznad leve slabine, da će načiniti1

jedan plik na bolnom mestu. Sutradan je mehur bio l tu. Drugog dana, kako se ona žalila na neuralgiju u J predelu desne ključne kosti, on joj je dao sličnu f sugestiju, i načiniše se opekotine u svemu slične onima od vatre, praveći potpuno prave kraste.

Sa Fokašonom, doktori Lijebo, Bernhajm, Lije-žoa i Boni ponoviše isti ogled i, utvrdiše u dužini od četiri do pet centimetara, da je epiderma ohrapavila, postala bolna na dodir i da, ima beložućkastu boju. Taj deo kože bio je okružen jednom zonom inten-zivnog crvenila, sa oteklinama od oko pola centi-metra debljine.

Buri i Biro, upisaše ime jedne uspavane osobe, f jednim tupim perom, na obe njegove podlaktice i rekoše joj: Večeras u četiri sata ti češ prokrvariti iz ruke na crtama koje ja upisujem. Na paralizovanoj | strani (radilo se o jednom hemipležiku), ništa se nije dogodilo. Ali na zdravoj strani, ocrtala se reljefna i crvena kontura i, čak se mrljice zarosiše na nekim mestima.

Mabij je izazvao, putem sugestije, niz kožnih he-moragija, koje su isto ocrtavale slova njegovog ime-na na jednoj ruci, jednom bedru, jednom čelu.

U Salpetrijeru, Šarko i njegovi učenici, kažu Bine i Fere, često su na hipnotisanim osobama proiz-vodili opekotine sugestijom."

Svi hipnotizeri se slažu da sugestija umanjuje i, čak, može u potpunosti ukloniti osetljivost na bol. Hipnotična anestezija je overena od strane velikog broja praktičara kao što su Broka, Eskuirol, Folen,

108

Estaj, Šarko, Dimompalije^Berijon - da navedemo samo glavne autoritete. Štaviše, i u najslabijem stanju potpune hipnoze, onakve kakvu opisujemo u našem delu "Praktična metoda Magnetizma, Hipno-tizma, Sugestije", može se postići, prostom uputom, neosetljivost kože. Mi smo već došli dotle da iza-zovemo, u stanju budnosti, neosetljivost čitavog jednog regiona tela.

Više opita krunisanih uspehom bilo je preduzeto, na Fakulltetu u Nansiju od doktora Bonija, da bi se pokazao uticaj sugestije na srce. Lupanje srca, zabeležend* na sigmografu variralo je od šest do trinaest otkucaja u minutu pod dejstvom tvrdnje da će doći do ritmičnog usporavanja.

U jednom analognom redu ideja, Mare i Heliš -prenosi nam Grase - ostvarili su sugestijom sniže-nje telesne temperature koje je išlo do 34 C.

Koji proces proizvodi slične pojave? Više je nego sigurno da je reč o vazomotornom putu. Mi-sao usađena sugestijom deluje na nervni sistem, i njeno delovanje se prostire sve do ogranaka ovog poslednjeg, oko sitnih posuda sistema za cirku-laciju. Svako zna da izvesne emocije proizvode crvenilo lica, dok druge izazovu trenutno bledilo. Kad stidljivko prodre u sredinu čiju važnost preuveli-čava, on oseti smesta utisak" čiji je učinak da se zgrče vazomotorni končići lica i, da dovedu priliv krvi vidljiv na epidermi. Strah deluje na suprotan način; on upriliči neko opuštanje končića o kojima je reč i, uporedo, odliv krvi.

Klinička hipnoza je mogla ispisati impresivne anale, na osnovu kojih bi se svako mogao uveriti da sugerisana ideja, ponavljana, držana dugo u polju

109

svesti, izvršava lekovite promene, ne samo kao što se obično misli kad se radi o nervnim bolestima, nego, isto tako, i u čisto organskim bolestima. Po-remećaji funkcionisanja stomaka, želuca, srca, pa, čak, i pluća, bubrega i jetre, tumori, groznice - sve patološke bolesti su podložne tretmanu putem sugestije. Veliki broj pozitivnih rezultata dopušta da se smatra kao utvrđena ova istina, da misao, mišljenje, deluje na organizam.

Hipnoza se čini kao neko neprirodno stanje u kojemu psihički fenomen preuzima naročitu vlast nad fizičkom pojavnošću. Ali, mi ćemo videti da, ako u izazvanom snu dolazi do pojava, izrazito upadljivih zakona uticanja morala i psihe na fizičko biće, taj isti zakon javlja se katkada i u budnom stanju, sa podjednakom jasnoćom.

2. Duboki efekti ideje u budnom stanju

Mogli bismo navesti frapantne primere crpeći iz embriološke psihologije slučajeve u kojima emocija, ideja, duševno stanje majke ima na dete nesumnji-ve posledice. Radije ćemo se ograničiti na činjenice autosugestivnog delovanja svesti individue na samu sebe.

Rat je omasovio znanje o vrsti trenutnog odvaja-nja svesti ratnika od svoje fizičke osetljivosti. Pone-sen žarom borbe, nesrećnik, pogođen, čak, veoma opasno - tako da bi u običnom životu odmah osetio užasan bol - ne opaža često ništa od svoje rane osim tečenja krvi.

Obavestili su nas o slučaju nekog čoveka koji, i pošto je "popio" deset metaka, nastavlja da se bori

110

do kraja sukoba, kad izjavljuje da se oseća iznu-renim^zbog čega ga odvode u ambulantu. Prene-sen u jednu bolnicu on umire za samo nekoliko ča-sova, stalno se žaleći da mu nije dobro.

Sad evo i nekoliko još karakterističnijih stvari.

Jedna majka je zauzeta time da aranžira u jednoj vitrini porculanske vaze kojih su joj pune ruke; njen mali sinčić igra se na podu, na drugom krajirsobe, blizu ognjišta bez vatre. Snažno dirnuv-j si mehanizam, dečkić zavVšava time što otkači kuku i, gvozdena zavesa kamina preti da se obori na vrat deteta koje je na kolenima u položaju za giljotini-ranje dok zavesa kamina igra ulogu noža za giljoti-niranje.

Upravo tog trenutka, prestižući, u hipu, pad me-talne zavese, majka se okreće* iznenadno; ona vidi opasnost koja preti njenom detešcetu. Pod utica-jem potresenosti, "njena krv", prema utvrđenom Izrazu, "obrnula se samo-jednom". Kako je ta žena jako osetljiva i nervozna, stvorio se odjednom, reklo bi se, jedan krug koji je eritametirao i krvario okolo vrata, na istom mestu na kom je dete bilo pogo-đeno. Taj pečat, u prvom redu dermografski, trajao je toliko dugo i bio tako intenzivan da ga je doktor, stigavši nekoliko sati docnije, mogao samo sa žalje-njem k'onstatovati.

Posmatrali smo u Praktičnoj'školi magnetizma, 1915. Godine, jedan slučaj u kome delovanje Do-misli pokazalo ekstremno brzo. Gospodin C. koji je pratio nastavu u Školi, a posebno kurs anatomije, osetio bi izvestan poremećaj, uzbuđenje u. svakom delu tela o kome je profesor govorio.

111.

Na tečaju patologije, audijencija posednika ovog ili onog simptoma, prouzročila bi u gospodina C. -neku nelagodnost koja je tačno odgovarala svakom pojedinom slučaju. Postupak neke hirurške opera-cije, u njega bi, takođe izazivao nepodnošljiv bol u onom delu tela o kome se govorilo tom prilikom.

Reći će nam da se radi o anomaliji i da jedna zdrava osoba ne pokazuje takva svojstva. Upravo ti specijalni slučajevi i jesu ono što osvetljava zakon delovanja zamisli na organizam, zakon koji je stalan za sve, s tom razlikom što je u jednih potreban mnogo veći naboj psihičkih aktivnosti, nego u dru-gih, da izvrši jednu preciznu fizičku posledicu. Dobro je zapaženo postojanje neke latentne moći u svima nama, a koju valja razvijati ako se hoće upražnjavati dobrovoljno i savršeno.

Neke orijentalne sekte, predane vrsti obuke ne-ophodne za do - derviši, fakiri, jogini - doterali su do izvanredno proširenih granica moć nad samim sobom. Oni podnose vatru a da se ne opeku, pro- ; badaju svoje telo ne pokazujući da osećaju ni naj-manji bol, otvaraju rane koje trenutno zaceljuju sami, susprežu svekoliko unutarnje kretanje svog bića, zatim se daju pokopati na nekoliko nedelja, iza čega se spontano vraćaju u život. Svedočenje o scenama te vrste ostavili su naročito engleski pisci koji su istražili i proputovali Indiju.

U Africi, nađe se još poneki fanatik koji se izve-štio, dugim obučavanjem, stekavši moć da izazove na samom sebi pojave sasvim slične onima koje nam je Indija pokazala.

Evo u vezi s tim nekoliko redaka koje su napisali gospoda Dišatel i Varkolije u svom već navođenom

112

delu, prema Novoj Reci od Roma, koju je preveo g. C. D. Evesmes, direktor Anala psihičkih nauka:

"G. Pin zapita isposnika (marabu), poznaje li mo|da neku psihičku ili fiziološku tajnu, bi li, >na primer, mogao podneti dejstvo vatre. Marabu mu potvrdno odgovori, nadnese istog časa ruku nad plamen jedne svece koja je gorela na stolu, zadrža je tako nekoliko minuta i smače je potom, riešto malo crnu od dima, ali bez ikakvog traga opekotine, ne pokazujući ničim bol. Šastijanini, koji je bio prisutan? da bi se uverio da li plamen stvarno peče, dođe na pomisao da to ^oproba, oponašajući marabua, ali ne uspe zadržati ruku na plamenu duže od dve - tri sekunde i trže je odmah osećajući da se opekao. Sutradan, on reče g. Penu da ga ruka još uvek boli; dlan bese malo otekao.

Drugi šeik se podiže, uze jedan bodež, uvuče mu vrh u usta i probode s njim levi obraz, tako da vrh izbi napolje. Ne ukaza se ni kap krvi; marabu ne pokaza nikakav znak bola, izbode se uzastopno sa četiri bodeža, jednim u desni obraz, jednim u grlo i dvama u ruke. Na naš znak on izvuče dva bodeža iz usta, jedan iz grla i dva druga iz ruku a da ne izađe otuda ni kap krvi niti osta ni najmanji trag rane. Samo su se na rukama videle dve sitne tačkice kao modrice.

Povuče se potorn u dno sobe, razgoliti trbuh, uze sablju i poče je premeštati iz jednog^ ugla usta u drugi. Zatim, izgovarajući nerazumljive reci i skačući, on započe snažno udarati sabljom u trbuh. Na naše traženje da zada udarce oštricom i da maše sabljom napred i nazad, držeći oštricu uz meso, on to uradi. Pošto mu naredismo da završi,

113

isprobasmo oštricu koja je bila veoma oštra. Naf stomaku marabua ne nađosmo nikakvu povredu, osim dve lako crvene linije, svagda kao modrice, ili kao kakvo obeležje ostavljeno od tesnog čvora, na nekom gajtanu, recimo."

Medijum Hjum u Londonu 1870, pokaza na jednoj seansi, kojoj je prisustvovao sir Rasel Valas, kako može dugo držati u ruci užareno ugljevlje, a da od toga ne oseti ni najmanji bol, niti da se ukaže i najmanji trag opekotine.

3. Primer moći samosvesne misli

U svemu što prethodi, nalazili smo se u oblasti paranormalnog, i čitalac bi se mogao pitati od kakve koristi može biti za jednu individuu, normalnu kao što je i on i lišenu potrebnog vremena za dugo obučavanje, neposredna moć volje koja utiče na| organizam. Želimo da mu pokažemo da savremeni zapadnjak koji živi običnim životom, i koji poseduje jedno zadovoljavajuće znanje činjenica psihizma, osobito ako je počeo da kultiviše svoju volju meto-dama koje su već naznačene u četiri prva poglavlja ovog dela, može izvršiti na svoje organe veoma snažan uticaj.

Samoizlečenje, koje ćemo prikazati, bilo je, istina, stečeno od čoveka slavnog u svetu psihičkih J saznanja, ali njegov slučaj, posve očajan, donosi jednu nečuvenu teškoću, koja se čini u prilično | dobroj srazmeri sa energetskim izvorima čoveka o kome se radi - Hektora Dirvila.

Zahvaćen uremijom (brightigue), on se našao J 1913. oboren zagnojenim pleuritisom, što je epire-

114

nomen njegove glavne bolesti. Više lekara dadoše dijagnozu bolesti i objaviše njenu

neizlečivost.

"Kašljući neprekidno, piše on u svojoj Psiho-terapiji, izbacivao sam pokatkad litru gnoja, krvi i gnojave sluzi za smo jedan dan i, kao svi koji su me okruživali, istinski sam očekivao kobni trenutak."

Mi sami, koji smo u tom dobu bili u svakodne-vnom dodiru sa bolesnikom, i koji smo bili naučili da gajimo puno poverenje u njegovu magnetičku sna-gu, žalili smo što ga vidimo prerano iščupanog iz kruga nauke, divljenja njegovih saradnika i ljubavi njegovih najbližih. Protivno svim očekivanjima - on nije umro. Koncem nekoliko nedelja, objavi nam da je odlučio da se podvrgne svojoj vlastitoj kuri i da je posve siguran da će ozdraviti. Ne mnogo govorljiv, nije se raspričao o tačnim postupcima koje name-rava upotrebiti i opisao ih je tek znatno docnije u svojoj već navođenoj brošuri iz koje donosimo neko-liko redaka:

"Mišljenje je uvek bilo isključivo usmereno na ozdravljenje. Sa najvećim poverenjem u učinak koji sam očekivao, upražnjavao samo duboko disanje u meri koja mi je bila moguća. Stavljajući ruku na levo plućno krilo za vreme udisanja govorio sam mentalno, ili čak u pola glasa: Prizivam u svoju pomoć Snage Prirode potrebne za ozdravljenje; zadržavajući dah: Upijam lekovite snage da bih ih priključio svojima; a za vreme izdisanja: Izbacujem gasove i produkte truljenja.

Ta trojaka formulacija često ponavljana, pone-kad ceo čas - bilo danju, bilo noću - pribavljala mi je vrlo prihvatljive psihičke i moralne sile koje je

115

r

organizam koristio da bi postajao bolje i bolje raspe ložen.

Varirao sam tu autosugestivnu apsorpciju više načina: ponekad s obe ruke položene na bole^f sna pluća, govorio sam; Upijam u sebe Snage Prirode da bi mi ozdravilo plućno krilo; ja upravljam! te snage u organ koji će ih iskoristiti; ja izbacujem! štetne produkte.

Na srodan način delovao sam na bubrege, srcej stomak, i svaki drugi organ koji je za to imao hitnu) potrebu; nastojao sam da tako dovedem organe,! jedan za drugim, u ravnotežu.

Bolesnik, na veliko zaprepašćenje svih koji beja-l hu svedoci početne krize, vidljivo se oporavljao ii lekari ga proglasiše za, kako rekoše, jedinstveni fenomen u svojoj vrsti.

Docnije, da bi završio lečenje, on se predao;i psihičkoj delatnosti preciznog usmeravanja bubrež-* ne funkcije:

Stavljajući, kaže on, dlan leve ruke na stražnju • stranu levog bubrega, koja je bila jače obolela, a desni dlan na prednju stranu - zamišljajući organ što je moguće bolje - upravljao sam, isprva, svoju misao od spolja prema unutra, da bih njome prodro tamo i zasitio je u potpunosti.

Posle nekoliko trenutaka, uvek sa mišlju izoštre-no definisanom, kazivao sam u sebi ili poluglasno: Od očica (konkavnog dela) prodirem unutra preko arterija, prateći sve njene delove i poddelove, do malih arterija i vraćam se preko venica, delića i poddelića do bubrežne vne. Kad sam taj put oba-vio, vraćam se u nerv koji vodi arteriju do arterijica,

116

rgovoreći samom sebi: Prodirem osećajnim delom nerva, pratim njegove odeljke i pododeljke do njegovih ekstremiteta, i vraćam se preko motornog dela nerva. Od očica prodirem u basenčić koji pu-nim, koncentrišem se višestruko kao da hoću da istrljam čašu. Odavde preko mokraćnih sudova pro-direm u piramidu Malpigijevu, zamišljajući da će delovanje koje tu vršim biti u sadejstvu sa svim drugim."

Ova praksa ponavljana tokom više meseci, svakodnevno, dovela je do potpunog izlečenja bolesnika koji je doživeo duboku starost.

- Anatomsko - fiziološka znanja neophodna da bi se na samom sebi tretiralo tim postupkom, može, načelno, steći svaki čovek, ali čak i kad se znaju samo elementarne stvari koje se mogu naći u nekoj popularnoj monografiji, biće dovoljno da se efikasno okuša na samom sebi isceliteljsko delovanje misli.

4. Lekovito dejstvo misli korišćeno je u svim .epohama

U Kaldeji, Persiji, Egiptu, u Grka i Rimljana, nalazimo, prema onome što nam je istorija dostavila iz onovremene medicinske veštine, niz praktičnih postupaka koji su imali za cilj da uključe u igru imaginaciju bolesnika da bi podstakli njihovo oz-dravljenje. Strabon, Diodor sa Sicilije, Žamblik Pro-sper Alpini, Pausanija, zabeležili su prikazivanja kojim su Egipćani molili Iziđu i Anubisa za olak-šanje svojih muka i zahvaljivali im na dobrim učin-cima koji su pristigli.

117

Medicina u Hramovima, veoma raširena u Grčke i u Rimu, uživala je opšte poverenje. Pošto bi duge molili bogove zaštitnike da ih oslobode bolova,! strpljivi, kažu nam letopisi, padali su u san i pojedini! između njih budili su se potpuno izlečeni.

Od prvobitnih naroda, mistična i magijska terapi-J ja se i dalje razvijala.

U srednjem veku upražnjavaju je čarobnjaci; u| naše doba još uvek, u izvesnim krajevima, ona imaj svoje iscelitelje i svoje pacijente. Jedno racionalnoj objašnjenje rezultata ove prakse dao je, 1897.1 Godine, doktor Šarko. Vera stvara fiks ideju, neho-f tičnu mentalnu koncentraciju i, svi efekti uputstaval Crvenog Zmaja, poput molitava upućenih kakvom! božanstvu, nisu ništa drugo nego napori volje kojaf teži ka ozdravljenju.

U Bostonu postoji moćno udruženje pod nazi-1 vom Christian Science. Njegovi pripadnici, okuplje-| ni na ceremonijama nadahnutim njihovim metafizič-jj kim konceptualizmom, upućuju Nevidljivom apel da] bi bolest koja je, kažu oni, samo jedna neuravno-? teženost, neskladnost, iščezla "kao senka u nekoji sobi u koju je propuštena svetlost što rastvaraj škure". Naučnici Hristovog udruženja vrše mnoga lečenja među kojima je impresivan broj onih stoj važe za očajne slučajeve prema svim medicinskim metodama.

Sve religije imaju svoja mesta hodočašća gde je, | kao u Hramovima Antike, Nevidljivi i Obožavani; žarko prizivan. Najslavnije takvo mesto u Francus-j koj, Lurd, organizovan je sa tako raskošnim scen-skim režiranjem čiji je efekat na bolesnike utoliko moćniji ukoliko su ovi potonji prijemčiviji.

118

Ako imaginacija, na odgovarajući način usmera-vana, reaguje na patološka stanja, kako sumnjati da ta ista sposobnost, upućena na eksperimentalnu si-gurnost koja zamenjuje šlepu veru, ima na orga-nizam znatan uticaj.

Sad ćemo, iz onoga što je ovome prethodilo, izuvći praktičnu metodu lekovite autosugestije.

5. Individualne primene

Duhovna usredsređenost ne podrazumeva, kao što bi se moglo očekivati, neku zamarajuću nervnu napetost i mi ćemo, štaviše, reći da je mirnoća prvi uslov koji moramo da steknemo zarad samoostva-renja.

Radi li se o nekoj slabosti ili manje teškom ili težem poremećaju, ispružite se, opustite mišiće i zamišljajte ono što biste osećali, savršeno dobrog zdravlja, u okolnostima zdravstvenog blagostanja. Mislite na stanje mira, predstavite ga sebi objav-ljujući spokojno sami sebi, da nećete omanuti u tome da izazovete njegovo rođenje.

Za vreme od dvadesetak minuta, pazite da se ne pomičete, nepokretnost, sama po sebi, ima blago-tvoran učinak i, vaspostavlja uravnoteženost intelek-tualne impulsivnosti.

Kad se prisilimo na nepokretnost od četvrt sata, više se ne oseća želja za kretanjem, imaginativno predstavljanje dobrog stanja koje kao da je već stečeno, malo po malo briše bol, slabost i teži da reguliše grozničavo stanje.

119

Ako ne posedujete potrebna fiziološka znanja daj biste mogli tačno oceniti šta se događa u vašem organizmu, da biste zamišljali same organe, zado-voljite se time da pomišljate na poboljšanje, malo, ali izvodljivo. Ponavljajte sami sebi bez prestanka tu ideju, ne samo preko neke verbalne ili mentalne f formule kao što je - Neću omanuti da se počnem osećati bolje - nego još i osobito zamišljajući ono f što želite da iskusite: smanjenje bola, opštu prijatnu utrnulost, sanjivost, dubok san, itd.

Teškoća lekovite autosugestije leži u otporu koji suprotstavlja priliv ideja koje se odnose na bolest od koje se pati; njene neprijatnosti, odocnjenje koje će ona prouzrokovati u poslu, briga koju uslovljava, i slično. Ovde valja pozvati u pomoć razbor i shvatiti da je najsigurniji način da se ne reaguje, nadoknadi trajanje propalog vremena, u tome da se što je J moguće potpunije oslobodimo svakog drugog pojma osim želje da prezdravimo, želje koja će, uprav-ljajući našim unutrašnjim snagama, olakšati i ubrzati f povratak u prirodno stanje.

Podrazumeva se, samo po sebi, da je upraž- f njavanje higijene nezaobilazno. U protivnom, psihi-čko dejstvo koje se vrši na samog sebe sučeljava J se sa neprijateljskim elementom. Izvesnost, da smo f stavili sebe u najbolje željene uslove kako bismo došli do olakšanja, je suštinski lekovita.

Bezmalo, svi bolesnici osete izvesno poboljša-nje, kad im se ulije snaga u vidu nekoliko ohrabru-jućih, lepih reci od strane lekara. Čuju li oni da im se kaže: "Zahvatio vas je taj ili taj poremećaj, evo lekova koji će vam doneti dobro, uskoro ćete se oporaviti" ili neku sličnu stvar, dolazi do opuštanja

120

njihove teskobnosti, uznemirenosti. Energija koju su trošili uznemireno čekajući na dolazak

lekara ostaje od sada u njima samima i oni se osete gotovo odmah okrepljenima.

Upravljajući svoju misao direktno na oboleli organ, može se korisno vršiti upotreba disanja i apsorbovanja energije. Mirno, bez žurbe, bez bo-jazni, udiše se polagano vazduh, zamišljajući da s njim upijamo snage rasute atmosferom, zadržava se udahnuti vazduh na trenutak, pomišljajući da ustaljujemo u sebi energetske sile koje on sadrži, potom se izbacuje sadržina iz pluća prateći taj vremenski tok tvrdnjama da su samo štetni gasovi i produkti izbačeni, ali da su upijeni elementi koji povećavaju živahnost.

Kad napori počnu da nas zamaraju, obusta-vljamo ih da bismo se povukli u usamljenost, zatim iznova započinjemo da upravljamo svoju psihičku delatnost prema delu koji nam je važan, predajući se zamisli da će se on ubrzo povratiti u svoje normalno stanje.

Dirvil je preporučivao svojim pitomcima da govo-re svojim organima kao porodičnim slugama, da im se daje blago i sa upornošću naredba da funkci-onišu kako valja. Više puta dnevno - pisao je on -osobito uveče u postelji, pre no što se uspavate i noću, u trenucima nesanice, izolujte sebe da ne mislite ni na šta; opustite mišiće i u tom položaju vidljivog mira, govorite vašim ćelijama, vašim orga-nima i organizmu u celini da biste ih smirili ili podstakli, prema potrebi i bićete začuđeni videći da vas slušaju, da se smiruju ili pokreću prema vašoj želji. Zarad toga, govorite im kao da zborite nekoj

121

r

osobi u porodici koja vam je potčinjena, po godi-nama i pozivu. Nastojte da izlečite tu osobu ili te organe delovanjem misli i pod uticajem tog delo-vanja proizvešće se neka vrsta indukcije koja će odmah dejstvovati nad njim."

U opakim bolestima, u kojima je prva kriza pra-ćena postojanom depresijom i polusvešću, nedostaje željene energije za vršenje autosugestije, ali ipak, možemo nastojati da izagnamo obeshrabrujuće, ža-lostive, teskobne i nemirne misli.

Kao što smo već rekli, određena prethodna obu-ka volje olakšava uticaj morala na fizičko biće u slučaju bolesti. Dodajmo i to da, kad razvoj psihe dostigne izvesni stepen, dolazi do neke vrste raz-dvajanja "ja" od utisaka i senzacija koje prima. Po-malo, kao neka vrsta gledaoca, učestvuje se u onome što se zbiva u samom sebi, ne uzimajući u tome nikakav udeo. "Ja" se pod dejstvom bolesti ponaša kao abdicirani kralj pod pritiskom svojih podanika, ali koji za njih ima još dovoljno moći da bi ih naveo na to da ga oslobode.

U hroničnim oboljenima dugog trajanja, duži ili kraći počinci daju nekom strpljivom čoveku dosta vremena da bi proučio svoj slučaj kao u nekoj pato-loškoj raspravi, da bi ga bolje razumeo, da bi ga samosvojno tretirao sa najvećom preciznošću, kroz dobro sačinjene mentalne predstave.

Primer koji smo vam prikazali pokazuje šta se može očekivati od te metode. Uostalom, čak i kad je nejak, napor misli ili, još bolje, volje da upravi svoje mišljenje prema ideji olakšanja ili izlečenja, svagda donosi rezultate koji su dovoljni da se po-tvrdi vera u autosugestivnu terapiju.

122

Sedmo poglavlje

NEPOSREDNO D E LO VAN J E VOLJE NA DRUGE

1. Legendarne moći maga

agija je opštepoznata pod definicijom "veština vršenja čuda protivinih zakonima prirode". Me-

đutim, ko želi savladati dela savremenih okultista, kao što su Vronski, Lakirija, Sent Iv Dalvijedr, Elifas Levi, Stanislas de Gvajta, Ankos, Peladan i neki drugi, naći će tamo potkrepljeno ozbiljnom doku-mentacijom, izlaganje o jednoj starinskoj askezi koja čini da se rodi i razvije na najvišem nivou uzvi-šenost adepata nad sebi sličnima.

M

Magija u Persijanaca bila je sveti čin čije je upra-žnjavanje bilo povereno učenjacima, mudracima koji su sticali sposobnost maga. Tajna nauka se otkri-vala samo u dnu svetilišta, u najpotpunijoj tajnosti. Istoričari, filozofi, doktori, pesnici iznose različite dokazne materijale: Pločice pokrivene natpisima, eksvoto, obešene po zidovima hramova, hijeroglife po bareljefima i druge spomenike koji su odoleli zubu vremena i ratnim razarnjima; valja znati da je

123

tajanstvena praksa okultizma bila svuda rasprostrs njena, naročito u Egiptu, Indiji, Persiji, Haldeji Grčkoj. U prvom veku naše ere, javila su se dvc jica velikih adepata - poslednji do kojih su stigla, ui svoj svojoj celovitosti, saznanja Drevnih Hramova;! Apolonijus iz Tijane i Simon Mag. Prvi, slavan pol svojoj moći imao je za životopisca Filostrata kojil ovako priča o jednom od fenomena kojima je Apo-l lonijus dugovao svoj glas:

"Jedna mlada udavača naprasno je umrla. NjenJ verenik je stajao kraj samrtnog odra, tužeći žal svojom draganom, dok je ceo Rim tužio zajedno šal njim, jer je devojka bila iz aristokratske porodice.1 Apolonijus, koji je bio svedok tog jada, uzviknu:! Položite je na postelju! Obavezujem se da ću za-t ustaviti vaše suze. Potom se raspita za irne devoj-f ke. Gotovo svi prisutni pomisliše da se on spremal da održi posmrtni govor, kao što je običaj nalagao.! Međutim, Apolonijus je samo dodirnuo mladuf devojku, izgovorio nekoliko reci i, istog časa, devoj-1 ka, koju su svi smatarali mrtvom, stade da se budi] kao oda sna. Ispustivši snažan krik, utrča u roditelj-J sku kuću, kao Alcest koga je Herkul vratio u život iz] carstva mrtvih." (Apolonijus iz Tijane, njegov život, l njegova putešestvija, itd).

Simona Maga koga smo mi sami opisali zajednoj sa Hektorom Dirvilom u našem delu Razumna istorija Magnetizma, jedan od osnivača gnostičkef filozofije, osvojio je podjednako veliki ugled čineći,; kao Hristos i njegovi apostoli čiji je savremenik bio, brojna čudesa i izlečenja, ali uprkos svojoj moći, nije uspeo da ugradi u sebe moralno - etički princip, jer je, po cenu novca hteo kupiti od Petra tajnu nje-| gove moći, otkud potiče reč simonija koja označava

124

trgovinu svetošću i svetim predmetima. Njemu je bio podignut kip sa natpisom Simoni Deo, Simonu Bogu.

Sa tim nedostatkom što su bili isključivo rezervi-sani za sveštenike, zazivanja, zaveti, blagoslovi, kletve u upotrebi u Starih, izgovarane sa verom koja pokreće planine, izgledaju kao prvotni načini da se stave u dejstvu nepoznate snage, izrečene ili oživ-ljene iz čovečjeg unutrašnjeg bića.

Ovo shvatanje podelili su brojni mislioci. "Neka duša - kaže Gete - može samo svojim prisustvom snažno delovati na drugu dušu. Mi imamo u sebi nešto kao električne ili magnetske sile slične sa-mom magnetu; sledeći ih mi stupamo u dodir sa sličnim ili nesličnim telima koja nas privlače ili odbacuju."

2.Teoretičari psihizma u XVI i XVII veku

Osnovni kuljučevi moći volje, onako kako su je upražnjavali Stari, izgleda da su nepopravljivo izgu-bljeni u prvim vekovima posle Hrista. Što se odmi-calo dalje, nekoliko intuitivnih duhova je zapazio re-alnost upražnjavanog dejstvovanja - čak i na daljinu - ljudskog bića na svoje bilžnje.

Marcilius Ficin izjavljuje da "duh kad je oživljen žestokom željom može delovati ne samo na svoje spostveno telo, nego još i na tela u blizini, naročito ako su mu ta tela slična po prirodi, ili ako su slabija."

Pomponas podržava sličnu tezu: "Duša deluje menjajući tela na taj način što zrači fluidne talase koji imaju svojstvo da deluju na daljinu. Sve duše

125

nemaju istu moć u svih osoba; drugačije rečeno, ima ljudi koji poseduju jedan vrlo visok stepen moći da deluju na svoje bližnje, dok su drugi toga sasvim lišeni. Duša vrši svoje vladanje preko transmisije povratnih centara, izuzetno suptilnih, koje ona šalje drugim dušama."

Agripa, čija je reputacija maga bila ogromna, piše: "Strasti duše praćene fantazijom kad su žestoke, mogu ne samo promeniti spostveno telo nego se još pružaju dotle da utiču na drugo telo, na način da se tako proizvede čudesan utisak u elementima i stvarima. Ne treba se čuditi da duh može delovati na telo i dušu nekog drugog."

U našem već navođenom delu, čitalac koji želi da produži proučavanje tih dokaza, naći će skuplje-no mnoštvo činjenica i mišljenja srodnih ovima koje smo pomenuli.

3. Veliki magnetičan

Posle Paracelzusa, koji je lečio na daljinu, do Di Potea, autora jednog pravog udžbenika psihičkog uticaja na daljinu, objavljenog pod naslovom Otkri-vena magija, svi magnetisti su poznavali i usvojili delovanje svojstveno volji.

Mesmer je izazivao krize u pojedinaca, ostajući skriven u nekoj susednoj sobi i delujući kroz zi-dove. U svom delu Smrt i njene misterije, Kamij Flamarion priča, prema dr Kerneru, kako je na mađarskom dvoru Mesmer bio prozvan od naučnika Sajferta da napravi opisani ogled i kako je on u tome uspeo na zaprepašćenje ovog potonjeg.

126

De Pijsegur vrši mentalnu sugestiju na svoje somnambule i brižljivo odvaja, u svojim teorijama, magnetizam svojstven organizmu od psihičkog uti-caja stavljenog u dejstvo putem volje.

Di Pote, već navođen, vrši, takođe, izlečenja na daljinu. Najzad, Dirvil kudikamo uvežbaniji od pret-hodnih u onome što se tiče delovanja volje na daljinu, podržava smelo sa okultistima i teosofima, da se svaka misao odvaja od svog pošiljaoca zato da bi otišla da deluje na onog kome je upućena.

4. Savremene činjenice komunikacije misli

U našem delu Praktični metod Magnetizma, Hipnotizma i Sugestije, već smo opisali izvestan broj fenomena. Slični primeri fenomena su toliko izobilni da, bezmalo, više nikog ne teraju na sumnju. Svakog dana novi dokazi pridružuju se masi onih koji su već prikupljeni. Kamij Flamarion, kome pri-pada čast da je bio prvi koji je sačinio ozbiljnu anketu o tim stvarima, barem u Francuskoj, uvodi u svom već pomenutom delu novine u pogledu izuča-vanja telepatije.

Za one naše čitaoce koji još nisu posvetili svoju pažnju tom predmetu, evo odlomaka razmatranja koje je objavio Flamarion:

Prvo nešto što je izneo dr Poarson iz Pasavana:

"l - Ima dva meseca, boraveći u Belforu, dadoh se u naglo i intenzivno mišljenje o jednom od moje sabraće iz Jure o kome ne razmišljam više do jed-nom godišnje. Nekoliko minuta potom nađoh se li-cem u lice sa njim, na jednom raskršću, a kako je

127

on dolazio na biciklu iz jedne poprečne ulice, bilo je nemoguće da sam ga unapred video, iz daljine.

II - Kao doktor po profesiji, često sam uznemi-ravan preko noći. Nemalo svakakvog sveta prolazi pored mojih vrata. Dolazi li osoba koja će zazvoniti na moja vrata, budim se sam, onda kad je ona na dvadesetak metara daleko od mog praga; unapred znam da će zvoniti.

Ja sam to utvrdio ne jednom nego stotinak puta za ovih dvanaest godina."

Drugi slučaj prenošenja misli ovog puta u snu:

"9. januara 1909. godine, stigao sam u Monrijer da bih proveo nekoliko sati sa svojim roditeljima, koje sam ostavio u dobrom zdravlju. Nekoliko dana docnije majka mi je poslala vesti o sebi i ocu; bili su dobro.

U noći 30. ili 31. januara, sanjam da dolazim kod svojih roditelja. U salonu, vidim gomilu okupljenu oko neke improvizovane postelje, guram osobe koje okružuju postelju i vidim svog oca mrtvog, ispru-ženog po madracu postavljenom na nogarama.

Sutradan, saznajem da se moj otac osetio ne-voljno sinoć u 11 sati i bio mrtav u pet i po u tre-nutku kad sam ja dosanjao onaj užasni košmar; bili su ga ispružili po postelji sličnoj onoj koju sam video u snu i u salonu kao što mi je prikaza bila dojavila."

Ponavljamo da su na hiljade osoba ispričale sli-čne činjenice koje pokazuju, više nego katkada, bez namere da ubeđuju, kako misao jednog čoveka opšti sa drugim i izlaže se obostranoj pažnji.

128

5. Mentalna sugestija

Zastupnici modernog hipnotizma izgleda da nisu ni najmanje zabrinuti u pogledu mogućnosti sprovo-đenja svojih sugestija, formulišući ih isključivo u mi-slima. Profesor S. Riše, prvi je koliko mi znamo, do-šao na zamisao da uspava na daljinu neke osobe u bolnici i, uspeo je u tome vidno. Nešto docnije, dr Okorovič sa Univerziteta iz Lemberga, izvršio je jednu seriju ogleda i eksperimenta o mentalnoj su-gestiji. U našem delu Metode Magnetizma, Hipno-tizma i Sugestije, mi smo izveli jedan njegov primer, saopštenje o ogledima iz Havra. Evo sada nekoliko saopštenja o Okorivičevim pokusima.

Postavivši se na nekoliko metara od jednog između svojih pokusnika, i glumeći da piše, on daje svom ispitaniku niz naredbi koje postižu sledeće učinke:

1. Podići desnu ruku.

(Gleda ispitanika kroz prste leve ruke naslonjene na čelo)

Prva minuta - ništa.

Druga minuta: pokretanje desne ruke.

Treća minuta: kretanje se uvećava, bolesnica skuplja obrve i podiže desnu ruku.

2. Ustati i prići mi.

On je odvodi na njeno mesto ništa ne govoreći.

Ona nabira obrve, uzmuva se, polako ustaje i, sa teškoćom, prilazi mu pružene ruke.

3. Skinuti narukvicu sa leve ruke i predati mi je.

129

Ona ispruža svoju levu ruku, diže se i kreće pre-ma jednoj posmatračici, zatim prema jednom pija-ninu.

On dodiruje svoju desnu ruku i verovatno je malo pomera u pravcu leve ruke usredsređujući svoju misao na datu naredbu.

Ona skida svoju narukvicu, kao da razmišlja i daje mu je.

4. Ustati, približiti jednu fotelju od stola i, šesti naspram nas.

Ona nabira obrve, diže se i koraca prema njemu. "Treba da uradim još nešto", kaže ona.

Zatim traži, pomera taburet, premešta čašu sa čajem.

Odstupa, uzima fotelju, gura je prema stolu sa zadovoljnim smeškom, i seda rušći se od umora.

Kao i u slučajevima spontanog prenošenja misli, postoje dokazi i za mentalnu sugestiju, i bilo bi nam potrebno deset tomova kao što je ovaj, da bismo izneli samo glavno. Neka se ne misli da mi biramo između najneobičnijih one što ih ovde prenosimo; uzimamo ih, naprotiv, nasumice. U mnoštvu vero-dostojnih ogleda - i to ne od stručnih eksperi-mentatora, već od samostalnih istraživača -donosimo ovaj koji sledi, onako kako ga nam je saopštio flamarion, a on potiče od Flamarionovog sabrata - gospodina Smole:

"9. jula 1887, po toplom i olujnom vremenu, bio sam na svom podnevnom otpočinku ljuljajući se na visećoj mreži, obešenoj u mojoj dvorani i čitajući brošuru od E. Girneja. Bilo je tri sata po podne.

130

Nedaleko od mene odmarala se moja žena, u fotelji, ona je duboko spavala. Gledajući je tako, pade mi na um da joj se mentalno približim tako što ću joj narediti da se probudi. Počeh, dakle, da je gledam netremice i usredsređujući svekoliku svoju volju, dovikivao sam joj u mislima: Probudi se! Želim da se probudiš! Tri ili četiri minuta minuse a da nisam postigao ni najmanji uspeh, jer moja žena nasta-vljaše da mirno spava. Odustadoh od ogleda, govo-reći sebi da bih, najposle, bio vrlo začuđen da mi je uspelo. Ponovih ga, međutim, nekoliko minuta kas-nije, bez imalo više uspeha no prvi put. Iza toga, dadoh se u čitanje i ubrzo sam bio sasvim zabo-ravio svoju besplodnu nameru.

Odjedared, deset minuta docnije, moja žena se probudi, protrlja oči i gledajući me sa izgledom izne-nađenja i pomalo namršteno, upita: "Šta hoćeš od mene? Zašto me, dakle, budiš?"

Ja? Ni reč ti nisam kazao.

Ali, jesi! Upravo si me gurao da se probudim.

Šališ se. Nisam ni otvarao usta.

Zar sam, znači, sanjala! - Čudila se ona.Gle, to je tačno, sećam se sad, ja sam jednostavno to sanjala.

Da vidimo šta si to sanjala? To je možda zanimljivo - rekoh, smeškajući se.

Imala sam jako neugodan san - odvrati ona.

Videla sam sebe na Okruglom trgu u Kurb-voa. Bilo je vetrovito i vreme je bilo teško. Odjednom videh neku ljudsku priliku (bese li čovekili žena?), obavljenu belom zastavom, kako klizi

131

dole niz kosinu. Ona je pravila uzaludne napore da se pridigne. Ja sam htela da joj pojurim u pomoć, ali se osetih zadržana nekom silom, koju isprva nisam nikako mogla da dokučim. Na kra-ju, shvatih da si to ti koji si poštopoto hteo da mi oduzmeš moje slike iz sna. Dede, probudi se, vikao si, i to snažno. Ali ja sam ti se opirala i savršeno sam svesna da sam se pobedonosno izborila protiv buđenja što si mi ga ti nalagao. Međutim, kad sam se probudila, tvoj nalog -Hajde, probudi se! - i dalje mi je odzvanjao u ušima.

Moja žena je bila snažno začuđena kad sam joj saopštio da sam joj stvarno naređivao da se probudi putem misli. Ona nije znala koju sam knjigu čitao i psihički problem je nije nikad mnogo zanimao. Ni-kada nije bila hipnotisana niti od mene niti od bilo koga dugog."

Zapisnik od 9. januara 1886 - potpisan od strane dr a. Liboa, čuvenog autora Ključa crne Magije Stanislasa de Gvajte - potvrđuje realnost potpunog uspeha različitih sugestija, davanih mentalno od obeju potpisnika jednoj uspavanoj osobi koja se nalazila u izazvanom somnabulskom snu. Na pri-mer, De Gvajta je, obraćajući se mentalno osobi, upitao: "Hoćete li se vi vratiti prve nedelje?" Dobio je odgovor: "Možda!"

Gvajta potom zatraži da mu kaže, šta ga je pitao. Vi ste me pitali, da li ću se vratiti iduće nedelje, uzvratio je medijum.

132

6. Analiza činjenica

Čini se da, na osnovu ovoga što je izloženo, proizilazi jasno da misao pojedinca može uticati na druge osobe, i menjati ih u određenom smislu i pravcu. Ceo je problem u tome, praktično govoreći, da se sazna sme li se uopštiti to pravilo, zakon, i iz-vući iz njega zaključak primenjiv na ostvarenje naših želja i da li, uistinu, jeste moguće izvršiti uticaj na nekog trećeg na udaljenosti.

Zapazimo da se u svim slučajevima komuni-kacije misli ili mentalne sugestije pojavljuje jedan ili drugi od sledećih elemenata ustaljeno:

Ili od strane pojedinca, čije se mentalnodelovanje prenosi, jedno izuzetno vibrantno stanjeduše, intenzivno, puno energije, koncentrisano; ose-ćanje prouzrokovano nekim udesom, neminovnošćusmrti, voljnim naporom eksperimentatora i slično.

Ili specijalna trenutna prijemčivost od straneosobe koja je na daljinu zahvaćena mišlju drugoga(prirodni ili izazvani san, recimo).

Vidimo, dakle, da se veoma dobro poklapaju po-daci okultne nauke koja zagovara da se sva naša duševna stanja, sve naše zamisli, sve naše želje, sva naša htenja odvajaju od nas i teže da se odra-ze na mentalu onih što nas zanimaju. To isto potvr-đuju i posmatranja modernih naučnika koja su u celini vršena na spoljašnjim fenomenima, spo-sobnim da načine očiglednim psihičko delovanje na daljinu.

133

lako to mi ne opažamo, nevidljivi uticaj mozgova koji misle na nas, pokazuje se samo u obliku blage infiltracije; taj uticaj nas ne uzbuđuje, ne opterećuje. Sve dok psihička napetost neke osobe slabog karaktera, nedovoljno jake volje, istrajnosti, odlu-čnosti, ne bude bila potčinjena drugoj čvrsto usme-renoj volji, treba smatrati da pojava telepsihičkog nije takva da se ne bi poželela njena potpuna primena. Prijemčivost, naročito kad je uspostav-ljena putem simpatije, ljubavi, sličnosti misli, usa-glašava dva mentaliteta na taj način da, bez posebnog napora, i u jednog i u drugog, spontano prihvatanje vibracija jednog prima se od strane drugog. Obrnuto, isto kao što se dva čoveka koja govore različitim dijalektima ne bi mogla razumeti, dva karaktera koja predstavljaju različita oplodna jezgra, emituju misli neslične da bi se njihovo uzajamno talasno kretanje moglo naći na istoj tala-snoj dužini.

Od jednostavne komunikacije moramo razlikovati imperativni uticaj, neodoljivi pritisak volje jednih na osobe koje su psihički i slabije od njih. Ovde se ne radi o srodnosti dvaju tonova kretanja što objašnja-vaju pojavu, nego o nadmoći voljnog intenziteta gospodara nad potčinjenim. Sva obučavanja, koja iznose knjige o magiji, teže da stvore tu nadmoć-nost na osnvu tačnih načela; drugim recima, da naviknu adepte na izoštreno, dugo, čvrsto htenje. "Energičan, pun volje ili strastven karakter, emituje veoma snažno delatne snage" - napisali smo u jednoj od ranijih knjiga. "Zaustavljene naredbe, pri-stojna načela, mnogo ispravnosti, čine nas nepri-jemčivim na mentalno uticanje od strane drugih."

134

7. Obuka koja prethodi ogledima

Radi li se o predavanju eksperimentima iz oblasti telepsihičkog, da se preduzme uticaj na neku odre-đenu osobu, valja se obavestiti u našem delu Me-tod Magnetizma, Hipnotizma, Sugestije, gde će se pronaći niz ogleda stepenovanih, specijalno smi-šljenih radi postizanja već pomenutih fenomena. Radi ovladavanja u tekućem životu izravnog utica-nja na volju drugih, ne može se bolje pripremiti nego se predajući upražnjavanju izloženog u prethodnom poglavlju. U stvari to praktikovanje, nezavisno od učinka svojstvenog svakom od njih, stvaraju malo-pomalo naviku da se misli i da se hoće jasno, ujednačeno, sa postojanošću i energijom. To vaspi-tanje volje, razvija neopipljivi magnetizam duševne individue i bez toga da ona čini bilo šta posebno u pogledu upražnjavanja, daje joj jednu vrstu opšteg uzdizanja.

Hteti izvršiti uticaj na nekoga koga krasi duga psihička kultura, znači - rasipati svoje mentalne snage na sopstvenu štetu: u stvari, enormna potro-šnja potrebna za tu nameru navući će odgova-rajuću depresiju i ostaviće nas nedovoljno naoru-žane za druge napore kao recimo, za izolovanje od uticaja koji nas okružuju.

Svako, koliko iz rekreativnih razloga toliko da bi proverio istinitost delovanja volje na daljinu može se, u najmanju ruku, predati nekim takvim pokuša-jima koji nemaju nikakvu neprijatnost ni po onoga ko ih vrši niti po onpga ko im je objekat.

135

I Pisali ste nekome čiji je odgovor zadugoizostao i pada vam na pamet da ga od njega zatražite. Umesto da mu pošaljete drugo pismo, suge-rišite mu da vam da zadovoljenje.

U tom cilju zauzmite udoban položaj i zamislite vašeg korespondenta kako vam upravo piše. Mentalna slika se ne stvara za nekoliko sekundi; valja više puta usredsrediti svoju pažnju da bi se učvrstilo to uobraženje; ali posle određenog napora u tome se sasvim dobro uspeva. Deset do petnaest minuta takve kontemplacije biće dovoljno da se osigura rezultat.

II Na ulici, kad vidite da vam prilazi neko, suge-rišite mu s koje strane želite da vam pristupi. Kao iu prethodnom slučaju, ne ograničite se samo nanalog već, zamislite konkretno to lice kako je kaogurnuto, nekim neodoljivim impulsom, prema vašojdesnoj ili levoj strani.

III S vašeg prozora fiksirajte neku osobu kojuopazite na udaljenosti, želeći jako da u trenutku kadprolazi pored vašeg prozora podigne glavu ipogleda vas. Samo se po sebi razume da taj ogledmože uspeti i kad vaš prozor nije otvoren i kad vasne mogu videti spolja.

III Obrnuti ogled može podjednako poslužiti, akose porudite da ne podignete glavu ili ne obraćatepažnju na neki spoljašnji događaj.

III U nekom javnom vozilu, praveći se da čitatenešto, usmerite svu svoju energiju prema nekom odsvojih suseda, sa strane ili s lica - svejedno je da lije blizu ili je udaljen - nalažući mu u sebi da vaspogleda ili okrene glavu od vas. Ponovite više puta

136

tu operaciju radi toga da biste je što bolje utvrdili. Ako ste naišli na nekoga na koga ste dosta brzo uticali, nastavite sa svojim eksperimentom menja-jući ga. Ako čovek drži kakav predmet u ruci, pred-stavljajte mentalno pokret kako taj predmet ispada iz ruku, i ponavljajući spokojno, postojano, ener-gično tu uobraženu sliku, ugledaćete je kako se ostvaruje.

VI Kad se neko, dok razgovara s vama, prekidakao da traži pravi izraz, sugerišite mu jedan odizraza koji bi on usvojio; ne samo stvarajući mentalnu sliku njegovog grafičkog oblika, već zazivajući umislima i njegov ton. Taj pokušaj daje impresivnerezultate samo tokom jednog susreta. U vezi s tim,primetimo da se često događa da istog časa kadnam neki blizak rođak uputi neku frazu bivamofrapirani sličnošću njegovog mišljenja sa našim ašto mi izražavamo govoreći: To što ste mi sad rekli,ja sam već pomislio.

VII Pored nekog bolesnika, o čijem se stanjumože postići bezmalo potpuno tačan uvid, zaustavimo naše misli na ideji olakšanja, pozivajući u pomoćsvekoliko saučešće koje nam on nadahnjuje. Emi-tujte misli smirenja, dobrog zdravstvenog stanja,progresivnog ublažavanja poremećaja. Pacijent ćesvagda osetiti uticaj te mentalne delatnosti, a ponekad i u zamašnom stepenu.

Mogli bismo umnožiti indikacije eksperimenata te vrste, ali domišljatost čitaočeva sama će mu suge-risati dovoljno drugih.

137

8. Različite metode

Pravila razvijanja volje ostaju, bezmalo, ista u svim "kursevima" i raspravama koje su objavljene o toj stvari. Preterano hvaljeni metodi o prenošenju svog mentalnog uticaja na druge, variraju, međutim, od autora do autora. Dirvil smatra da, držeći se mirnih, dobronamernih, optimističkih, energičnih raspoloženja, privlačimo sebi ličnosti sposobne da nam budu korisne, a odbacujemo one koje nam mogu škoditi. Prema njemu, svako mora da se pqt-rudi da, gotovo jedinstveno, razvija svoju mentalnu moć i da joj daje dobronameran smer, ne tražeći kako da se njom posluži da bi uticao na nekoga. Na jednom stepenu kultivisanosti mi vršimo - njegova je suštinska poruka - silno dejstvo jia sve one koji su to hteli postići sa nama i to bez posebne namere na svakog ponaosob.

Tarnbal preporučuje "mentalno fotografisanje", koje se sastoji u tome da se ono što se hoće napiše na papiru, a zatim se to oživljava u mislima. Na pri-mer, imate neki spor sa X. Y. Da biste poželeli da se u njegovom duhu rode pomisli kadre da izmene njegov stav, napišite na velikom listu: Hoću da X. Y. promeni mišljenje o toj stvari. Ostavite pisaniju po-strance i dajte se na ponovljeno razmatranje smisla reci što ste ih napisali.

Isti autor tvrdi da se princip transformacije oblika, o čemu smo već govorili, efikasno primenjuje na daljinu. Tako, pošto ste zgrčili i opustili svoje miši-će, izražavajte mentalno težnju da vidite kako se sila - izraz, na taj način stvorena, prenosi od vas na

138

osobu na koju ste želeli delovati preobražavajući se u silu - izraz mentalnog tipa.

Mudra Reč savetuje da se upotrebi, zarad pomo-ći u koncentraciji, fiksiranje centra neke boce napu-njene vodom. Filijatr preporučuje isti postupak sa kristalnim globusom.

Svaka od ovih metoda ima svoju vrednost i, među mnogim kojima smo mi preporučili za upo-trebu ovu ili onu metodu, veoma malo njih nije posti-glo nikakav rezultat. Po našem mišljenju, i oni, ta-kođe, mogu uspeti u tome, ako se valjano potrude.

Tako, za celinu onoga što vas zanima, jutarnja meditacija, opisana u jednom od ranijih poglavlja i u kojoj ćete vi propustiti kroz duhovno viđenje, sukce-sivno raznorazne osobe koje za vas nešto znače, daće izvrsnu podlogu vašoj moći da biste mogli da vršite na njih metodičan uticaj. Verujemo da smo pokazali da izoštrenost htenja, istrajnost s kojom ih podržavamo i jačina želje koja ih prati, jesu suštinski uslovi njihove efikasnosti. A najbitnija od tih triju osobina je, bez sumnje istrajnost. Recimo - ponav-ljajući svakodnevno objavu onoga što se hoće dolazi se postupno do upravljanja, u izvesnoj meri, po-našanja sa naše strane prema onima koji čine predmet naših misli.

Tokom uopštenih meditacija, ako se naučimo da definišemo podrobno, u pojedinostima, planove koji se zamišljaju, emituju se pouzdano vibracije što deluju na one koji u nekoj stvari imaju veze s našim smerovima.

Još sa većom pravilnošću događa se da, kad se obučimo, uigramo, u energetskim dispozicijama o

139

kojima smo govorili u prvom delu ovog rada -pouzdanje u samog sebe, rešenost da se uspe, autokontrola, strpljiva delatnost, itd, itd., deluje po-stojano na druge u, za nas, povoljnom pravcu.

9. Rezime i instrukcije za svakodnevnu upotrebu telepsihičkog delovanja

Delovanje misli na daljinu - intenzivna duševna stanja, vatrene, voljne, stamene misli, deluju ne-vidljivo na bilo koju daljinu na one koji su njihov predmet. Ta činjenica je u svim periodima istorije i u svim zemljama bila poznata od izvesnog broja naučnika, adepata. Nju su izučavali najugledniji na-učni kapaciteti: Edison, Kruks, Boarak, Riše, Flama-rion, Maksvel - svi oni koji su objavili radove o tom pitanju. Kao i u slučajevima većine izuma, tajna na-uka je pretekla zvaničnu nauku u pogledu tele-psihičke komunikacije, Jedno ranije objavljeno delo, tretira ovo pitanje sa preciznom strogošću. Ovde predstavljena instrukcija ima za cilj da pruži, onima koji žele da se odaju podrobnijem proučavanju, prosta i praktična uputstva za delovanje na daljinu.

Intelektualna ili emocionalna delatnost zrači je-dnu vrstu dinamike zvanu "psihička sila", koja prenosi u vidu talasnih kretanja analognim hercovim talasima, misao pošiljaoca. Taj prenos teži da iza-zove odjek.

Ako vi mislite da N. N. treba da vam piše, ta misao praćena određenim sponom psihičke energije koja se prostire do N. N., teži da izazove u N. N. u njegovom duhovnom biću, vibracije koje će njegova svest primiti Kao oblik namere da vam piše.

140

Pretpostavimo da u trenutku kad prima nalog, N. N. bude obuzet nekom drugom stvari, on možda neće u tom času poslušati vašu sugestiju, ali, ako je vi ponavljate dugo, energično i učestano, on će se njemu, neizbežno, nametnuti.

Da bismo uticali na neku osobu na daleko, da bismo joj sugerisali osećanja, želje, emocije, ideje, i slično, nije dovoljno imati za to nejasnu nameru (jer su onda mentalne vibracije isuviše površne i previše raznovrsne da bi se nametnule); valja usredsrediti svekoliku svoju energiju i slati je iz dana u dan.

Štaviše, mora se raspolagati velikom rezervom duhovne snage da bi se mogle zadržati, dugo i fiksirano, mentalne predodžbe stavljene u funkciju.

Većina nas je sklona da rasipa svoju psihičku energiju misleći istovremeno na isuviše velik broj raznovrsnih stvari. Čak i kad mislimo na samo jednu stvar, mi težimo da je sagledamo sa svih strana. To je razlog zbog kojeg nam se čini da naša htenja na poseduju svoju sopstvenu delatnu snagu.

S druge strane, svi smo mi skloni da besplodno trošimo svoju nervnu snagu; što čini anemičnom potenciju volje. Pogledaćemo, prvo, kako akumuli-sati svoju nervnu snagu i drugo, kako je upotrebiti efikasno, korisno.

Nervna sila se stvara u krvnoj tvari. Dosledno tome, ako želite da upražnjavate uticanje na daljinu, valja da, pre svega, odgovorite ispravno na ono što je preporučeno u drugom poglavlju ove knjige, da bi se ojačao vitalni "tonus" i obogatila krv. Racionalna ishrana, aktivno disanje i dobra cirkulacija krvi, jesu tri izvora mentalne snage. Ako se savršeno oba-

141

vljaju te tri funkcije, organizam proizvodi veliku ko-ličinu suptilne energije i misao postaje snažna.

Svaka manifestacija ekspanzije zahteva potro-šnju nervne snage. Nastojte, prema tome, da suz-držite vaša ekspanzivna kretanja. Usredsredite se u samom sebi. Ne pod ležite potrebi da se pove-ravate, da sa drugima delite vaša duševna raspolo-ženja, brige, mišljenja i slično. Ne znajući da suz-držite svoju spontanost, vi bez i najmanjeg dobitka trošite snagu kojom se može uticati na ljude. Ne trošite svoju pažnju na jalove stvari, ništavne i beznačajne, ma koliko vam prijatnosti to moglo donositi. Onoliko koliko impulsa odbijete da zado-voljite, toliko dodajete vašoj riznici duševne snage.

Izbegavajte da u svojim delima ili recima ostavite mesta i za najmanje nepromišljeno postupanje. Ne reagujte na ono što vam se kaže. Budite smireni. Ne otkrivajte spoljnim znacima vaše duhovno raspo-loženje. Ne govorite ništa što će odati vaše ču-đenje, simpatiju, odobravanje ili laskanje. Svaki put kad se suzdržite od impulsa prema jalovom govo-renju, vi ste očuvali za sebe jedinstvenost svoje nervne moći, koja bi, u protivnom, otišla napolje. Posle jedva četiri ili pet dana praktikovanja svega ovoga, osetićete unutarnju spoznaju, da u vama postoji zaliha snage. Mozak će vam funkcionisati s lakoćom, misli će vam biti jasne, sećanje hitro.

Sve želje, čije ispunjenje je nekorisno ili štetno, valja suspregnuti, ostaviti neispunjenim, pošto njiho-vo ispunjenje podrazumeva gubitak nervne snage.

Obraćajući se prisutnoj osobi, pazite da mislite snažno to što nastojite da joj utuvite. To će vam biti lako ako se držite naših prethodnih uputstava o

142

intenzivnoj produkciji i akumulaciji nervne snage. Pratite vaše reci mišlju. Nastojte da prenesete u nekom vidu mentalne slike ono što želite postići od "predmeta".

Recimo, ako kažete: Hoću li imati priliku da vas vidim sutra u isti sat? Zamislite mesto, kao što smo ranije prikazali, gde ta ličnost treba da dođe i zamislite je kako se smeje dolazeći, pružajući vam ruku tačno onako kako uobičava. Ako kažete: Ići ću tog dana na to mesto i ako imate želju da osoba kojoj to zborite dođe tamo da vas vidi, uobrazite, mentalno, mesto na koje ćete ići, osobu kako tu stiže, primećuje vas, prilazi vam da bi s vama govorila, itd. Itd. Taj postupak stvara željene vibra-cije da bi se u mislima "predmeta" rodila odgova-rajuća pobuda. To će reći, da vi, vršeći neku men-talnu sugestiju, ne smete nikad propustiti da pred-stavite "subjekat" kako izvršava tu vašu nameru.

U svakodnevnom životu trenirajte da pratite svoje reci mentalnom sugestijom. Pazite budno da se sasluša ono što govorite.

Ako hoćete vršite uticaj na neku prisutnu osobu, ne pričajući, zamislite, mentalno, tu osobu, misleći ono što vi hoćete, osecajući želju za odnosom, ispu-njavanjima, itd.

Da bi se vaša misao s dovoljno moći prenela radi izazivanja jasnih i živih posledica u biću osobe na koju vi mislite, nužna su četiri uslova: 1. Izoštrenost. - Morate zamisliti to što želite sa preciznošću, jasnoćom, u vidu izoštrene i ustaljene slike. 2. Koncentrisana fiksiranost. - Sva vaša pažnja mora biti usredsređena na pomenutu sliku koja mora biti fiksirano zadržana u vašim mislima. 3. Kontinui-

143

ranost. - Nije dovoljno zadržati sliku nekoliko trenu-taka; valja to činiti 15, 30, 45 minuta ili duže ako je nužno i započinjati s tim svakog dana dok se ne postigne rezultat. 4. Voljna intenzivnost. - Preda-jući se koncentraciji, treba želju održati žarkom, volju gospodarski raspoloženom da stekne ono što želite. Vodeći, pri tom računa o svemu tome, evo kako valja postupati:

Prvi čin: Sednite udobno na nekom mirnom mestu, zatvorite oči, opustite mišiće i prepustite se pet minuta potpunoj nepomičnosti. Drugi čin: Zami-slite da je osoba, na koju želite uticati, na nekoliko koraka od vas ili bolje, da je vidite tamo gde je. Zamislite mentalno njeno lice, crte, stas. Nemojte se duže od 15 minuta baviti time da pravite živ, tačan, precizan portret. Pomognite se fotografijom, ako hoćete. Treći čin: sada, zamislite da su mišlje-nje i senzibilitet vašeg objekta odjednom osvojeni vašom slikom - da vas vidi, da se ne može otrgnuti od vizije vašeg lica, da uživa posmatrajući ga, itd. Mislite smireno na to što činite. Govorite postojano: Primoravam je da misli na mene; ona ne može postupati drugačije; ova slika se nameće njenim mislima, itd. Gledajte istovremeno nju u obliku sli-ke, kao da je gledate na bioskopskom platnu. Četvrti čin: Zamislite potom tu osobu obuzetu duševnim raspoloženjem i pobudama koje biste vi želeli da oseća; gledajte je zamišljenu, sa vašom slikom pred očima, kako ponavlja: Osećam da me privlači ta ličnost; želim da joj budem prijatna, itd. Produžite s tim tridesetak minuta, ili više. Ponav-ljajte to svakog dana.

Što je trenutno osećajno raspoloženje osobe prema vama različitije od onoga koje joj vi suge-

144

rišete, više će morati da se ponavlja seansa kako bi se postigao uspeh. Kao što smo već objasnili u knjizi pod naslovom Psihologija ljubavi, psihičko delovanje na daljinu nailazi u biću objekta na veći ili manji otpor, koji se uklanja malo po malo pod efek-tom blagih psihičkih talasanja što ih vi upućujete.

Sposobnost delovanja na daljinu, putem mišjenja pokretanog voljom, urođeno je svakom ljudskom biću. Nema ni najmanje sumnje u ovu izjavu, l vi možete savršeno uspeti u tome. Taj fenomen nema, sve u svemu, u sebi ništa natprirodno; tumači se posve prirodno. Još uvek slabo poznat, on pruža onima koji ga razvijaju jedan jedinstveno dragocen način delovanja.

145

Osmo poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJE NA SUDBINU

1. Svaka mentalna predstava privlači nas ka vlastitom objektu ili objekat privlači k nama

aša lična shvatanja su se uobličila, čak, i pre nego što su dobila saglasnost od onoga što se

naziva Okultizam. Prema tom poslednjem sistemu, tajnom nauku, svako biće se nalazi na putu evo-ucije i krajnji cilj postojanja jeste sticanje Saznanja. Čovek bi bio sačinjen od izvesnog broja prepletenih tela, od kojih svako uspostavlja različitu susptancu, a svako od tih tela poseduje odvojena svojstva. (Okultisti razlikuju četiri čovečija tela: fizičko, ener-getsko ili životno, astralno i mentalno). Kao što smo okupani vazduhom (gasovitom fizičkom materijom), mi smo, takođe, po njima, okupani i jednim bes-krajnim okeanom nevidljivih tvari, od kojih su sači-njena naša "astralna" i "mentalna" tela. Naše su intelektualne i emocionalne aktivnosti posledica nji-hovog uzajamnog delovanja, odnosno, odraz tre-perenja astralnih i mentalnih supstanci koje su posvuda prisutne u latentnom stanju. Ne tajimo

N

146

opasnost zbrke u koju može dovesti izlaganje onih za koje je ova stvar nova; i mi im preporučujemo specijalistička dela, ukoliko žele produbiti svoja saznanja. Ono što je trenutno važno staviti u žižu jeste da te teorije izgledaju proverene, što se tiče rezultanti o kojima smo maločas govorili. Tako, ako vi iskušavate nekakvo afektivno stanje, ono, čini se, ne ostaje u mogućem stanju, nego dobija na as-tralnoj razini naročite oblike; ono stavlja podjednako u igru razne agense koji, sa svoje strane, deluju povratno na vas. Jedna ograničena emocija - bes, na primer - vrši na astralnom planu neko silovito preokretanje, čije se kretanje trpi i privlači rušilačke snage ili uticaje. Želja neke osobe - naročito ako je praćena mentalnom predstavom - deluje nevidljivo na taj način što, ako istraje neko vreme, mi ćemo ili jako privući sebi neku osobu koja može da nam donese posedovanje onoga na šta smo pomišljali, ili ćemo sami stvoriti na okolne uzročnosti jednu takvu akciju koja će nam uskoro omogućiti da osvojimo osobu koja je u pitanju.

U stvari, zar svako od nas ne zapaža pojavu saglasnosti između svojih psihičkih kretnji i izvesnih zbivanja što pristižu, pokatkad, vrlo brzo, čim se stavi u pokret volja, katkada sa prispećem, pouze-ćem, preporučeno. Izgubili ste neku alatku, knjigu, dokumenat. Tražite je besomučno neko vreme, ali bez uspeha. Umorni od borbe, odustajete da tražite dalje i posle nekoliko časaka plutajućeg mentalnog stanja, u koje uračunavate i trenutnu upotrebu svog vremena, pada vam na um ideja - manje ili više u saglasnosti s tim računanjem - da krenete prema tom i tom mestu vašeg stana, prema tom komadu nameštaja gde vi, zaprepašćeni, stavljate ruku pra-

147

vo na zagubljeni predmet. Drugi primer. Zaneli ste se nekim poslom, radom za kojim imate potrebu, kako biste došli do neke indikacije, knjige, nečije po-moći, l gle! Iz najneočekivanijeg izvora stiže odgo-vor na vaše duhovno traženje. Iz razloga vere koju proglašavaju okultisti, savremeni učenici starih adepata, misao koja teži da se ostvari stavlja u pokret uticaje i agense koji su za to potrebni. Ali, množina naših želja i, onoga što im se protivi, više nego dovoljno objašnjava naše promašaje. Pod impulsom volje, nevidljivi činioci izvršenja stupaju u akciju. Ali, sa kojim beskrajnim brojem želja, težnji, namera, manje ili više suprotstavljenih, ne ome-tamo njihovo mirno takmičenje!

"Hteti istovrenemo - pisali smo drugde -psihičku ravnotežu, stalno blagostanje i intenzivna uživanja, želeti u isto vreme svetlosti saznanja, za-dovoljenje strasti, boriti se uporedo za kolosalnu ka-rijeru i za estetsku kultivisanost, nameravati ostvariti neko grandiozno delo i doživeti bezumnu ljubav, to je - pustiti u pogon dva protoka snage koji teže da se ponište."

Susreću se ljudi kojima sve kao da ide po želji. Posmotrimo li ih, utvrdićemo da su oni od onih čija misao ostaje vazda učvršćena na jedan te isti cilj. Na drugoj strani, pak, susrećemo inteligentne oso-be, vrlo kultivisane, aktivne na svoj način, ali kojima ništa ne polazi za rukom - ne rasipaju li oni svoje psihološke delatnosti na jedan isuviše velik broj aspekata života.

148

2. Uzročna povezanost

Misli istih priroda se privlače, suprotnih se odbi-jaju. Drukčije rečeno, obični način vaših duševnih raspoloženja stavlja vas u odnose, i drži vas u nji-ma, sa osobama koje se nalaze u raspoloženjima koja su srodna vašim. Taj zakon se može izvesti iz raznih spisa okultnog učenja. Obično, čujemo ga ovako formulisanog: "Slični se sastavljaju". Ali, zna-čenje te opaske se ograničava u duhu većine nas na ideji jedne potpuno karakterološke selekcije, izbora. Izvesni susreti ojačano sugerišu širenje tog tumačenja. Telepsihičko poimanje biće dovoljno da objasni stavljanje u odnos, na veliku daljinu, dveju srodnih duša, ili duša koje se dopunjavaju i stva-ranje lanca, toka neprestanog privlačenja jedne pre-ma drugoj, do dana kad će se one sresti i na fizičkoj razini.

Ukoliko je istina, da naše tajne težnje mogu biti sposobne da utiču na one čija obasjanja, oslonac, takmičarstvo, usluge mogu da nam budu od koristi, čini se da samo kroz to i u jednoj prilično širokoj meri, mi možemo predusloviti neke od okolnosti naše sudbine. Ako bi ono što danas doživljavamo moglo biti posledica naših ranijih misli, takođe će i misli kojima se danas predajemo, uticati na uzroke što rađaju buduće događaje.

Činjenice predosećanja, dvojakog viđenja, poka-zuju da, pre svog materijalnog ispoljenja, svaka slu-čajnost predegzistira u mogućnosti, odnosno, u vir-tualnosti. Događaj bi mogao biti rezultanta niza uzročnosti, čiji svršetak izvesna bića mogu dokučiti.

149

3. Nekoliko sugestivnih primera predviđanja

U delu pod naslovom Psihički fenomeni, doktor Maksvel saopštava da je jedan od njegovih ispita-nika imao jednog dana posve jasnu viziju nekog parobroda u plamenu. On je opisao zbivanja oko požara i označio ime koje je video na zastavi broda "Leutchland". Oko nedelju dana docnije, krstarica "Deutchland" žrtva udesa, pononula je u okeanu. Predavač je u svom snoviđenju pročitao "L" umesto "D"; istina je, ali složićemo se da se može smatrati beznačajnom ta mala zabuna, utoliko pre što su inicijali broda mogli biti neznatno oštećeni, pa je slovo "D" poprimilo oblik slova "L". Evo, znači, brodoloma koji je prorečen na osam dana pre nego što se stvarno dogodio. Mogućno, elementi koji su ga proizveli mogli su se, prema tome, odraziti u obliku precizne slike, opažljive, preko stvorenja obdarenog nadnaravnim sposobnostima.

Gospodin Flamarion, u delu Smrt i njena misterija, navodi jedan drugi primer predviđanja još sugestivniji od prethodnog, u pogledu onog što nas zaokuplja:

"Profesor Bern, koji je predavao matematiku u Marburgu, jedne večeri, dok je sedeo sa svojim prijateljima, bio je odjednom prožet osećanjem da se mora vratiti kući. No, pošto se mirno poslužio čajem, on se odupro tom pozivu koji se ponovo javi sa tolikom snagom da mu se morao odazvati. Sti-gavši kući, nađe sve kao što je ostavio, ali se osetio primoranim da promeni mesto svoje postelje. Ma koliko mu se besmislenom učinila ta mentalna naredba, oseti da je mora izvršiti. Pozva domaćicu i odvuče, uz njenu pomoć, postelju na drugu stranu

150

sobe. Pošto je to obavio bio je sasvim spokojan i, vrati se da završi veče sa svojim prijateljima. Raz-dvojiše se u deset sati. Došao je kući, legao i, naglo utonuo u san. Bi probuđen, u neko doba, uz strahovit tresak. Opazi da je pala jedna debela gre-da koja je odvalila deo stropa i pala na mesto gde se ranije nalazila njegova postelja."

U primeru koji smo ispričali, izgleda da je nešto, stavljeno u pokret putem vlastite volje, pristiglo da obavesti doktora Berna. On je sudbinski bio pred-određen za neku tešku povredu, verovatno, čak, i za samu smrt, u noći u kojoj se dogodio pad grede u njegovoj sobi. Misteriozni mehanizam, zahva-ljujući kojemu je bio obavešten i spašen, kako da se objasni drukčije nego prema već izloženim daro-vima, odnosno učešćem nekog plana koji stupa u dejstvo, pod uticajem unutrašnjeg bića.

Možemo se zapitati zašto, budući da je razumlji-vo da mi ne volimo nikakve udese, nismo u trenutku opasnosti tako efikasno obavešteni. Ta primedba, osim što ostavlja netaknutim problem izložen u našem primeru, liči na ono pitanje koje bi se moglo postaviti u prilici kad dva čoveka zapadnu u istu opasnost, pa sposobnosti jednoga - njegova hla-dnokrvnost, recimo - omogućuju da se izvuče neo-zleđen, dok drugi, sa manje srećnim osobinama, postrada.

4. Praktična uputstva

Ne laskamo sebi da će nas svi naši čitaoci pratiti na putu koji smo prešli. Smatrali smo se, u najma-nju ruku, dužnim da ne prećutimo tu stranu moći

151

volje. Uostalom, prihvati li se ili ne dejstvo misli na uzroke događaja, ostaje da se razmotri posredan učinak naše mentalne ispravnosti na našu sudbinu i isti nalogodavni principi nameću se po sebi.

Usvajanjem jedne utvrđene orjentacije, u kojoj se sve sopstvene težnje podvrgavaju glavnoj, zado-voljavaju se podjednako načela razuma kao i nače-la psihizma. U stvari, racionalist će promisliti da iskoristi na ispravan način svoju mentalnu energiju, kao što će i okultist imati u vidu nužnost da insistira na stvaranju istih mentalnih slika kako bi obezbedio njihovo ostvarenje.

Štaviše, potruditi se da u sebi zadržimo, uprkos raznim uzrocima poremećaja što mogu iskrsnuti, savršenu istovetnost raspoloženja, biće za jednoga jedna mudra mera vladanja samim sobom, a za drugoga, upražnjavanje zakona smirenja, preko kultivisanja tog potonjeg duševnog raspoloženja.

Psihologija podjednako kazuje da pesimizam, mržnja i bes truju organizam, kao što adepti magije zastupaju mišljenje da oni privlače na nas rušilačke sile i burne događaje.

Šlepa odanost strastima, ocenjena sa dveju različitih tačaka gledišta, vodi istom zaključku: jedni u njoj vide nužnost proizašlu iz nereda prirođenog emocionalnim stanjima, isuviše jakim; drugi smatraju da, tolerišući u sebi samima tešku nepravilnost, puštaju je da se još teže razmnoži na uzročnom ni-vou događanja, u budućnosti manje ili više uda-ljenoj.

Teorije okultista preporučuju, kao praktično sred-stvo neposrednog uticaja volje na sudbinu, izuzetno

152

složen sistem postupaka. Mi ga držimo za zasta-reo. Može se magijski ceremonijal svesti na znatno jednostavniji postupak, a da se ipak, postigne vrlo visok stupanj zanosa.

U trenucima meditacije, osobito ako osetite da vam mišljenje dobro radi, i da ste tačno precizirali zadatke koje ste sebi postavili da ispunite, svojstva čoveka, kakvim biste hteli postati, materijalne i mo-ralne uslove položaja prema kome težite, pomišljaj-te na to da oko vas kruži jedan nevidljivi delatnik, spokojni upravljač postojanih, energičnih i iznijansi-ranih htenja.

Podsećajući se svih pokretača što vas podstiču u svakodnevnoj borbi, zamišljajte svakog od njih sa njegove najprivlačnije strane, dok ne osetite u sebi pokretanje delatnog entuzijazma. Zatim, kanališući taj talas energije, mirno ga planirajte definišući podjednako izoštreno, u najvećoj mogućoj meri, ono što hoćete da postignete.

Pazite da izbegnete uzrujanost, preterano uzbu-đenje i da ostanete u potpunosti svoj sopstveni gos-podar. Bdijte sa spokojnom moći čoveka koji tačno zna šta hoće i koji se postojano dokazuje kao kadar da uspe u onome što je zacrtao sebi i pred sobom.

Prikazujući samima sebi, u imaginaciji, događaje koji su za vas poželjni, u svim njihovim pojedino-stima i, ako je moguće, u njihovoj uzročnoj logično-sti, ponavljajte u sebi energično: Hoću da se na taj način stvari odvijaju; Moj život se kreće prema takvim okolnostima; Stvaram prilike povoljne za ono što želim, itd. Itd.

153

Ta praksa ima sama po sebi sjajno svojstvo, da stvara odlučnost, da odstranjuje sumnju koja para-liše i da pokreće duh prema bitnim načelima koja podstiču pažnju i budnost.

154

Deveto poglavlje

PRAKTIČNA UPOTREBA

1. Želite li postići rezultate?

ela koja govore o duhovnoj obuci imaju u sebi nešto vrlo privlačno, pa stoga imaju brojne či-

taoce, čak i među osobama koje ne zanima konkre-tan rad na sebi. Ovi potonji čitaoci osećaju, bez sumnje, zadovoljstvo u saznavanju mogućnosti samoostvarenja uz pomoć ovih metoda, mada sami nemaju snage za vlastiti put. Ovo poglavlje se obraća čitaocu koga je ova knjiga povukla, jer je, odgovorila na njegove težnje; onome koji je potra-žio, čitajući je, sredstva i načine da razreši neki pro-blem, da postigne pozitivne rezultate. Dali smo, u prethodnim poglavljima, brojne upute, otvorili nove vidike, pokazali da svako raspolaže načinima delo-vanja da se primeni ono što ga može izmeniti, uticati na druge i dati inicijativu za upravljanje sops-tvenom sudbinom. Jeste li odlučili da delujete? Je-ste li spremni za napor? Želite li da postignete nešto? Ako je odgovor "da", pokušaćemo da vam predložimo mali plan na osnovu kojega sami može-te produžiti puteve samoostvarenja.

D

155

2. Šta je to što hoćete?

To je prvo pitanje, koje valja sebi postaviti. Uradite to i odgovorite sami sebi napismeno. Ukla-njanje nekog nedostatka, neke slabosti, nedostojne težnje. Sticanje jedne ili više odlika koje su vam na-dohvat ruke. Proširenje vašeg uticaja uopšte, ili vašeg uticaja na neku treću osobu? Pramena sada-šnjih okolnosti vaše egzistencije? Do vas je da sastavite spisak vaših prželjkivanja. Napravite ga ozbiljno. Načinite ga sa preciznošću. Zabeležite ta-čno, crno na belom, to što će vam vaše težnje doneti u pogledu onoga što ćete izbeći i onoga što ćete postići. Evo jednog jednostavnog čina, jedne precizne tačke od koje se mora krenuti. Kad sam rekao "čin" trebalo je da dodam "volje". Komple-tirajte ga izlaganjem razloga, motiva zbog kojih ho-ćete svoje rezultate. Predstavite sebi jasno predno-sti koje od njih očekujete, ne zaboravljajući da odre-dite i neprijatnosti i nepoćudnosti koje će prestati njihovim postizanjem ili koje ćete izbeći. Nužno je da naglasim: sve ovo valja da sačinjava, s vaše strane spisak vlastoručno napisan, tajan, koji niko-me nećete otkrivati, ali koji ćete često pročitavati, kao da biste hteli da mu poboljšate oblik ili da upotpunite podatke. Osetićete manje ili više velik otpor od strane vaše podsvesti u trenutku kad se odajete malom poslu o kojemu je reč. Slomijte taj otpor. Obavite to što ste odlučili. Vaša podsvest -entitet, biće okamenjeno automatizmom - strahuje od svega što ruši njegove navike. Njegova je težnja da zadrži vašu svesnu volju u lenjosti. Ono je protivno kad vi hoćete da se odate nekom novom

156

poslu. Ne p£>dležite,mu.... Predstavite seoi kako valja ono što hoćete'i zašto baš to hoćete. Podmuklo će vam se privući pomisao da je nepotrebno zapi-sivati. Još jedna.obmana demona inercije. .Neka to bude samo zarad započinjanja pri/i\ene moje meto-de - zapišite vafšg priželjkivanja i motive. Odmah potom, energija vaše odlučnosti biće toliko vidno ojačana da ćete osetiti pravu prijatnost.

3. Sa snova na delo

Bilo da su rezultati kojima težite od onih "na sebe samog", ili "na druge", odnosno "na sudbine", ne možete ih odrediti dok ne promenite svoje sva-gdanje ponašanje. Ne mislite da ta pramena, čije su vam načine pokazala prethodna poglavlja, može biti obavljena od danas do sutra. Sada ste, vero-vatno, zapetljani u mreži navika, suprotnih ili razli-čitih od onih koje biste želeli usvojiti. Ne raspršujte se. Preskočite prepreke. Zamašne su, ali ne i nesa-vladive. S druge strane, vi, možda, živite okruženi ljudima čije su misao i delatnost upravljene tako da njihov primer ili uticaj koče u vama duh odlučnosti. Ne skrivajte se pred sobom: isto kao što podsvesni automatizmi presušuju, svojim antagonizmom, svaki izvor inicijative unutar slobodne volje, je iniciranje razboritih misli. Uticaj sredine - svake sredine - de-luje više ili manje kao kočnica, kao iskrivljavanje, kao neutrališući agens buđenja individue na putpu ostvarenja, putu postizanja nadmoćnosti; ali čija psihička snaga, još nedovoljno krepkra, ostaje ose-tljiva na utiske koji joj pristižu spolja. Ovo obja-šnjava zašto, umesto da zagrizu čilo u praktičan rad, brojni nazovi adepti psihičke kulture prosto

157

samo čitaju i sanjare. Posle jedne knjige, oni se la-ćaju druge. Deseci knjiga, hiljade stranica se odvi-jaju jedna za drugom pred njihovim očima. Oni se mutno nadaju da će im nova knjiga odati tajnu postizanja uspeha, tajnu savladavanja prepreka sa kojima se valja suočiti licem u lice. U stvari, meseci i godine se nižu u beskrajan lanac, a nikako da se krene s delom. Može se načiniti bogata bilioteka knjiga koje tumače duhovno-duševnu obuku i jasno usvojiti njihov sadržaj, a da se zaista ne napreduje ni za korak. Primetio sam da mnogi čitaoci istrajno pročitavaju, čak i proučavaju, sve što se objavljuje o toj stvari, a da se nikako ne odlučuju da izvrše sta-vljanje u delo onoga što im se preporučuje, stalno odlažući čas stupanja u akciju; oni niti potpuno od-bacuju niti žele zaboraviti tu nameru, nit se, pak, daju ubediti primerima drugih osoba. Tako, oni u sebi samima odgaje prilično velik rasad misli iz mnogobrojnih štiva. Jednog lepog dana, neki se i odluče da deluju. Bolje je odlučiti se na to odmah.

4. Ono čime valja započinjati u svim slučajevima

Obezbedite sebi svakog dana vreme - otprilike od jednog sata - za duhovno povlačenje, za unu-trašnji odmor. U raznim rokovima, usamite se, je-dan sat na dan, u tišinu i polutamu, da biste usred-sredili svoju pažnju, svoje milsi, na cilj prema kome težite. Usamljenost prekida draž spoljašnjih uticaja. Samo je usamljenost podesna za razmišljanje, za duhovne predstave pune jasnoće i preciznosti, za vežbanje razabiranja, prosuđivanja i za stvaranje čvrstih odluka. U toku tog stišanog povlačenja, mora da se izgradi jedan program za sledeća 24 sata,

158

program izvršenja postupaka koji se nameću u svrhu ostvarenja onoga što hoćete da postignete. Onoliko koliko vi to možete da sagledate, većina ljudi pravi samo napore koji su im savršeno nemili ili napore koji su im sugerisani. Vi, adept duševno-du-hovne kulture, vi znate - prethodna poglavlja su nesumnjivo učinila da to shvatite - da se vaš suš-tinski način delovanja sastoji u obavljanju napora koji ste vi sami hteli da učinite, na koje ste se resili svojom sopstvenom odlukom, izvan svih spoljašnjih uticaja i, po potrebi, uprkos spoljnim preprekama ili otporima. Pa dobro, vaš prvi napor je to da rašči-stite sa samim sobom da biste tako ojačalli vaše lične odluke, one koje ciljaju na postizanje toga što vi hoćete. Bilo bi beskorisno i čak ne i lišeno izve-snih neugodnosti, kad bi stvarni cilj vašeg svaki-dašnjeg povlačenja bio poznat drugima. On bi tada bio komentarisan, što bi vas odvelo u beskorisno trošenje energije u obliku objašnjavanja, oprav-davanja i diskusije. Čuvajte tajnu vaših odluka, saznanja, proučavanja, ciljeva. Nadmoćne misli koje odgajate, izgubile bi velik deo svoje moći kad biste ih izložili, kad biste pustili da se za njih sazna ili, da se u njih prodre sa strane. Ne gubite nikada iz vida šestu stavku prvog poglavlja. Pretpostavljajući da ste se odlučili i da se svakog dana nađete, u odre-đeni čas, u društvu sa svojim vlastitim beleškama (onim iz druge stavke), sednite opustite mišiće i predočite sebi lepo podatke o problemima za reša-vanje, drukčije rečeno, ono što hoćete da posti-gnete, razmatranja zarad kojih ćete sa žarom zami-sliti šta je u rezultatu o kojem je reč toliko poželjno, stavove zbog kojih se vama čini neprihvatljivim da odustanete od tih rezultata i da ih ne pokušate steći,

159

najzad, trenutne okolnosti ili očekivanja onoga što morate savladati da biste došli do cilja. Najčešći slučaj je da čitalac koji se prihvati praktične primene ovih uputstava što sačinjavaju našu knjigu, ojača, uopšteno govoreći, moć svoje volje na svoju sop-stvenu ličnost, svoj lični uticaj u privatnom i profe-sionalnom životu i svoju umešnost da poboljša sopstvenu sudbinu. Evo kojim se redom valja poslužiti. Čitajte iznova sa olovkom u ruci prvo po-glavlje i otkrivajte, ispisujući na svesci, specijalno tome namenjenoj, sva uputstva data u tom poglavlju i sa kojima se valja usaglasiti, prilagoditi postojano, dan za danom. Posle, zamislite sebe samog usa-glašenog sa tim uputstvima; odlučite se da ih upra-žnjavate.

Ne prelazite na ono što sledi u drugom poglavlju, nego odredite kao neposredni cilj stavljanje u delo izvršenja prvog poglavlja.

Osim raznih pravila za upražnjavanje, prvo po-glavlje savetuje nekoliko vežbi, vodeći računa o onom što sleduje.

Ponavljanje, verbalno ili mentano, neke fraze, nagovaranja, ne može imati do izuzetno polagani učinak. Zarad toga, upravo sugestija, kako se obi-čno uzima,"ne daje očekivane plodove. Istinska autosugestija, ona čije je ispunjenje sgurno, mora se vršiti, ne formulama, nego slikama. Na primer, ne ograničavajte se na to da čitate i mehanici po-navljate rečenice stavljene u zagradu: obratite se svojoj imaginaciji i predstavite sebi tačno njihova značenja. Prva od rečenica o kojima se radi počinje ovako: Hoću da postignem trajan mir. Zamislite kako valja - lik, držanje, govor, ponašanje neke

160

osobe koja je posojano smirena. Uobrazite da ste i vi sami već obdareni spokojstvom koje ništa ne može poremetiti. Preživite, u snovima, ceo jedan dan onako kako biste živeli stalno kad biste pose-dovali tu osobinu što se naziva smirenost. Zapitajte se potom: U kom bih trenutku, pod kakvim uticajem, u kojim okolnostima, mogao, uopšteno uzevši, izgu-biti svoj mir? Zatim zamislite dolazak tih trenutaka, uticaja, okolnosti i gledajte da u duhu sačuvate svoj mir, osećajući pritom vaskoliko unutarnje zado-voljstvo koje biste zbog toga imali. Eto efikasne autosugestije.

U većini slučajeva, potrebno je oko mesec dana rada, i to svakodnevnog, da se ovlada, inspirišući se ovim što smo rekli, prvim poglavljem. Taj mesec biće bitan, osnovan. Isprva, valja da stvorite naviku svagdašnjeg meditativnog povlačenja u sebe, što je osnova psihičke kulture. Na drugom mestu, vi ćete zamašno povećati poverenje u sama sebe. Potom, budući da će se ispoljiti izvesni razultati, zado-voljstvo koje će iz toga proizaći delovaće na vas silnom stimulacijom. Razumljivo, pošto ste obučili svoj automatizam da se pridržava uputa iz prvog poglavlja, preći ćete na sledeće i tako redom.

5. "Na samog sebe"

Stavka koja prethodi važi za sve slučajeve, sve-jedno da li je glavni zamišljeni cilj samoispravka nekog nedostatka ili proširenje neke osobine. Da bi se ispravila kakva mana, greh, savladala neka strast, neophodan je izvestan stepen čvrstine. U tom slučaju, usvajanje četvrte stavke predstavlja

161

osnovni čin čvrstine za izvršavanje. On pravi mogu-ćim sve druge, koji, kad su bez oslonca, izgledaju, bezmalo, nesavladivo teški.

Tokom svakodnevnog meditativnog povlačenja u sebe, što postaje uobičajeni oslonac, predočavajte sebi, uzastopno, razne trenutne i trajne posledice, učinke podleganja iskušenjima. Pobunite se protiv neprilika i u mislima smatrajte da ih ne možete podnositi. Zatim, sa žarom zamišljajte mogućnosti koje će vam biti otvorene prestankom grešaka'koje sta vi sami ocenili kao takve. Stavite što je moguće više životnosti u njihovo duhovno predočavanje, čije će posledice u sledećim danima potpomagati vaš otpor.

Ne propuštajte da predvidite, da unapred nači-nite program svoje delatnosti za naredna 24 sata. Na taj način će prilike, trenuci, uslovi u kojima se ispoljava vaš nedostatak kojeg želite da uklonite biti, unapred, zabeleženi i vi ćete se nalaziti u stanju budnog bdenja, spremni da sa čvrstinom delujete. Upražnjavajte pošteno program koji je predviđen za određeni dan. Usaglašavanje se tako sa onim što je odlučeno, podrazumeva niz voljnih činova, vrstu "treninga" čija je priroda da zamašno olakšava ma-nje ili više mučan napor koji podrazumeva odupi-ranje nekom impulsu ili, posebno, silnom iskušenju.

Radi li se o odgajanju neke osobine, valja postu-pati donekle kao baštovan koji, da bi podstakao rast nekog željenog žbunića, isplevi okolni teren od svih parazitskih trava. Pretpostavimo da hoćete da po-boljšate svoje pamćenje. Pre svega, valja ukloniti sve što je nepovoljno po razvijanje te vaše sposob-nosti; zatrovanja, u prvom redu. Uputstva iz dru-

162

gog poglavlja omogućiće vam da izbegnete sve organske i duševne smetnje valjanom, funkcio-nisanju vaše memorije. Ribo je pokazao da je re-gistrovanje pojmova bilo povezano da disajnom funkcijom koja predstavlja izvestan odnos sa spo-sobnošću hotimične pažnje. On je, i to tako, utvrdio da očuvanje uspomena zavisi od ishrane nervnih ćelija. Nadalje, pokazao je da se sećanje ne izvrši na zadovoljavajući način ako cirkulacija krvi ne prezentira zapažena uzbuđenja. Vidi se značaj organske regulacije o kojoj se govori u drugom po-glavlju. Nema moralnih kvaliteta koji nemaju svoju biološku podstrukturu. Upravo zato sam ja od po-četka ove knjige skretao pažnju čitaocu na prvo-stepeni značaj svestrane higijene.

Čilost duha, brzina razumevanja i koncepcija zahtevaju zadovoljavajuću delatnost izlučivanja tiro-idne žlezde; štaviše, ono što se naziva "radna sposobnost" pokazuje potpunost i obilatost lučenja nadbubrežnih žlezda. Osetljivi mehanizam tih endo-krinih sprava slabo se slaže sa krvnom irigacijom opterećenom toksičnim elementima. Neke izuzetno snažno građene osobe osete docnije - ili u svojim potomcima - štetno dejstvo toksičnih elemenata ishrane, alkohola, podstrekača i izazivača, ali oni koji trenutno osećaju neku psihološku nesigurnost postupiće suprotno svojim ciljevima povedu li se za primerima nekih specijalnih slučajeva, izuzetaka, izbegavajući apstinenciju koja je za njih neophodna.

163

6. "Na druge"

Poglavlje VII sadrži suštinu onoga što valja saznati da bi se izvukla korist iz lične moći koja po-stoji u svakome od nas, ako delamo prema uputstvi-ma što ih sadrži ova knjiga. Ostaviti dobar utisak -to ne znači samo biti simpatičan, nego prožet onom ispravnom i mirnom uravnoteženošću koja podstiče na razumevanje, zanimanje za nas i stvara u drugih raspoloženje za poštovanja vredno držanje prema nama.

Tokom povlačenja u sebe, na čemu smo već toliko insistirali, dobro je misliti na one sa kojima imamo odnose od bilo kakve važnosti. Zarad toga,, predoči se sebi uzastopno svaka osoba, kao da je tu prisutna, licem pred nama i zadržavajući stalno tu sliku pred očima, prenosi joj se neka mentalna sugestija, upućuju joj se misao i mišljenja za koja smo zainteresovani da ih ona ima u vlastitom unu-trašnjem biću. Ako ponašanje neke od njih ne spa-da u ponašanje koja nas zadovoljavaju, unosi se pramena držanja, ponašanja, u ono koje bismo že-leli videti u njih. To se energično i zapovednički pre-nosi. Istrajno praktikovanje te revizije rađa plodne efekte saglasne sa sugerisanim slikama. Ti plodovi dolaze u srazmeri sa istovremenim intenzitetom proizvedenog napora, učestalošću njegovog pona-vljanja i sa usklađenošću onoga što je sugerisano sa osnovnim podložnostima osobe na koju se vrši sugestija.

Potrebna je sasvim posebna unutrašnja usred-sređenost kad nastojimo uticati na nekoga za koga

164

se zna da je predodređen - bilo svojim sopstvenim sklonostima, bilo pod uticajem neke treće osobe -da se odupre. Međutim, i u takvom slučaju, napor ponavljan sa upornošću postepeno menja duševno raspoloženje objekta.

To je delo dugog daha. Da bismo ga se podu-hvatili, najbolje je ili biti izuzetno obdaren, ili se pos-lužiti progresivnim pojačavanjem napora da se ono ostvari. Isto kao što postoje rođene atlete, postoje pojedinci koji poseduju, bez prethodnog obučava-nja, izvanrednu krepkost volje. Ali, većina među nama stiče jedino obukom stepen sugestivne moći i neophodnu istrajnost pred zamašno velikim otpo-rom.

Urođen ili stečen, to mora biti posao od više meseci, svakidašnji rad u trajanju oko dva sata dnevno kojemu valja da sleduje potpuni otpočinak podjednake dužine, nužan da bi se prikupile snage i da se ne bismo istrošili.

Naše metode, koje nikome ne daju sredstva da postignu uobičajene rezultate bez odgovarajućih na-pora, ne daju, takođe, ni nadu da se postignu izu-zetni uspesi bez napora koji su srazmerno veliki.

Valja reći da upotreba duhovno-duševnog uticaja na daljinu predstavlja slučaj od kapitalne važnosti. Ako nismo potpomognuti od moćnih podstrekača, nećemo izbeći podleganje umoru i nemoći. Nezavi-jsno do uputstava datih u ovoj knjizi, napisao sam o telepsihičkom uticaju celovitu raspravu kojoj se možete obratiti.

165

7. "Na sudbinu"

Uticaj koji čovek može imati na svoju spostvenu sudbinu može se razmatrati iz dvaju uglova:

S jedne strane, onaj iz koga će se razviti hoti-mično poboljšanje prvotnih okolnosti i za koji će se uložiti napor u pogledu osvajanja određenog polo-žaja.

S druge strane, uticanje svojom predanom miš-lju, svojom smišljenom voljom na spoljašnje uzro-čnike, koji prethodno stvaraju zbivanja. (Ponovo pročitaj poglavlje VIII). Uticaj o kojemu je reč posti-že se, u oba slučaja, predostrožnim postupcima. On ne bi smeo biti ni u čemu improvizovan, niti bi smeo težiti iznenadnim i besmislenim promenama; valja mu se odati sa upornošću da bi se ubrali želje-ni plodovi. Zamisliti ozbiljno budućnost, proračunati šta će se dogoditi, ako se ograničimo da mislimo i delujemo pasivno, predočiti sebi jasno to što bi se htelo, ma šta to bilo, i koje uslove valja ostvariti za to, to mora biti prva briga pojedinca rešenog da preuzme stvar u svoje ruke. Ma koliko siromašna bila sredstva muškarca ili žene, raspoloženih za ovo, ma koliko nepovoljni bili njihovi sadašnji životni uslovi, od trenutaka kad oni požele da iziđu iz kolotečine svagdašnjeg življenja, od trenutaka kad oni rese da "plivaju uzvodno", delo je krenulo.

Valja sagledati stanje takvo kakvo jeste i podu-hvatiti se da ga postepeno menjamo. Dugo smi-šljan plan je neophodan. Ma koliko podrobno bio proučen plan samoostvarenja, neminovno se može očekivati štogod nepredviđeno. Dolazi svagda do

166

teškoća na koje se nije pomišljalo. S druge strane, neke prepreke što su se činile velikim, bivaju odstra-njene pre nego što smo ih preskočili. Ali, plan mora biti osmišljen u celini, makar stoga da bi osiguravao doslednost svakidašnjeg razmišljanja o konačnom cilju.

Neodlučnost, sanjarenje, nehaj, pasivnost pred trenutnim uživanjima, nespojivi su sa aktivnim uvež-bavnjem moći volje. Obavljanje, manje ili više neus-pelo, nužnih potreba, čini da se naše duhovne mogućnosti razlabavljuju. Mi računamo na čitaoca koji je odistinski pronikao u onaj pricip što smo ga više puta uočljivo izneli tokom ovog rada: postati sposoban za napor koji je nadmoćan onom što svagdašnji život iziskuje od nas, jeste prvobitni cilj u koji svako mora da nišani. Radi se o tome da se, pre no što uzmognemo hteti više od onoga što se obično može, naučimo hteti ono što se može od sada. Zato, svaka osoba, rešena da uzme stvari u svoje ruke na putu ka sebi, mora, s jedne strane, posvetiti svakog dana izvesno vreme proučavanju svojega plana a, sa druge strane, unositi u sve te namere stalnu težnju prema savršenstvu. Nema tako besmislenog posla koji ne bi mogao - osim što je i neopsredno koristan - služiti razvijanju volje. Dan proveden u usredsređivnju svoje pažnje i ener-gije na svaki zadatak koji život postavi pred nas, u pogledu toga da se izvrše svesno i sa određenim majstorstvom, podjednako vredi kao i skup uspeha i ojačava individualnu moć.

Kad po prvi put adept naših metoda pokuša da predvidi, saobrazi, precizira plan svojih uzastopnih izvršenja, što će mu omogućiti da postigne svoj bitni cilj, on se počesto razočara. Ideje mu ne padaju na

167

pamet. Mašta ga odvodi isuviše daleko od pred-meta o kojemu je odlučio da razmišlja. Obeshra-brenost i umor ga obuzimaju. To je stoga što se umeće usredsređenog, pažljivog mišljenja, ne stiče za jedan dan. Da bi se korisno razmišljalo potrebna je obuka. Samo se upražnjavanjem ta umešnost razvija. Provedite trideset dana uzastopno posve-ćujući po sat dnevno ozbiljnom predočavanju "činje-nica problema" i nadahnuće će vam se javiti. Vaši moždani mehanizmi, do tada neaktivni ili tromi, najednom će se razigrati. Ne čini li vam se zanimlji-vije da mislite na sebe, da prorađujete taktičke ma-nevre koje valja upotrebiti zarad napredovanja, da unapređujete uslove vaše egzistencije, nego da pu-stite da vaše i mišljenje i vreme zarobe beskorisne stvari, štiva lišena svih korisnih obaveštenja ili zaba-ve koje će naročito rasejati neki upotrebljivi deo va-šeg vremena i energije.

Kako valja usmeravati naše meditative misli o sudbini. Sve zavisi od godina i okolnosti. Mladi ljudi moraju da odmere koja im se karijera čini najboljom, u odnosu na njihove težnje, znanja i sposobnosti. Kad se jednom donese odluka i započne sa njenim ostvarivanjem, sticanje znanja i stručne osposobljenosti daju mnogobrojne prilike za razmi-šljanje. Traženje najboljih metoda za izvlačenje koristi iz saznanja i umeća koje se steklo, traži, takođe, napore preduzimljivosti, napore čija jasna koncepcija može samo proizaći iz mnogih duhovnih koncentrisanja. Neki se nađu u svojim, manjeviše poodmaklim godinama, pred perspektivom promene osnovne orjentacije, koja je proizašla iz nepred-viđenih okolnosti, ili suviše jednostavno sagledanih, jer prvotna orjentacija nije donela zadovoljenje.

168

Ovde je opet ispravnije računati na svoje sopstvene duhovne izvore nego li na kakav spoljni oslonac da bi se sačinio plan za reorganizovanje. Ako se uskladimo sa uputstvima datim u ovoj knjizi, u pogledu organskog regulisanja, obrade i koncentra-cije energije, kao i uvežbavanja duševne snage, misaona lucidnost, čak i nesaglediva, neće pro-pustiti da se pojavi i odluke koje valja preduzeti, iskrsnuće uskoro u punoj jasnoći.

Izložili smo u devetom poglavlju teoriju odje-kivanja, odazivanja individualne duševno-duhovne delatnosti na determinizam iz koga proizilaze doga-đanja. Ta teorija nije samo naša lična. Fabr Dolive i Stanislas de Gvajta su nadugačko i jasno objasnili ulogu ljudske volje u skupu uzroka koji rađaju sudbi-ne pojedinaca i naroda. A hteti, to je, u načelu, de-lovati. Svi postupci, zrelo procenjeni koje vi predu-zimate u pogledu toga da ostvarite onaj cilj prema kome težite, imaju dva efekta: jedan neposredan, trenutan, materijalan, moglo bi se reći; i drugi -posredan, nevidljiv, čije dejstvo na uzročnost, na virtuelnost aktuelno delujuću, biva utoliko usagla-šeniji sa vašim težnjama ako je vaš odgovorajući žar bio što intenzivniji i istrajniji. Pod uslovom da delujete, da sebi predočavate sa lucidnošću to što želite postići da izvršavate smelo neposredne napo-re koji se nameću za stvar, vi ćete dejstvovati na prateće uzroke i, ono što se, na trenutak, nalazilo izvan vašeg dohvata, postaće vam dosežno. Vaše prve stidljive, nesigurne težnje nisu ništa manje plodne i pune obećanja; one ojačavaju vašu psihi-čku prirodu, čineći je sposobnom za sve smelije i smelije težnje. Čim raskinete sa inercijom, vi poči-njete uspevati. Strpljenje, upornosti i hrabrost su

169

neophodni. Ti kvaliteti postoje u vama u obamrlom stanju. Oni su ljudski i ako među vašim pobudama ima mekušnih, iscrpljujućih i nedosežnih, ima isto toliko velik broj i onih snažnih, okrepljujuće prirode, odlučne individualnosti, ratničkog duha. Suštastvo njihovih svojstava je u vama. Dajte svoje odobrenje toj grani svog nasleđa i vi ćete nadvladati elemente debiliteta koji su vam, možda, bili namenjeni. Niste sami usred kolektiva manje ili više neprijateljskog; ćela jedna kolona predaka vas podržava. Vaša jedinstvenost utapa se u beskrajnost,- u čijim nedri-ma veše najintimnije misli imaju odjek. Povećavajte svakog dana poverenje u samog sebe. Budite sa-svim svesni svojih nedostataka i slabosti - što je prvi uslov da ih nadvladamo - ali budite podjednako svesni vaše mogućne perfektnosti, zamašnih izvo-ra koji snaže vašu ličnosti i ciljajte na to da svakog dana budete sve sposobniji za što smišljeniju i ener-gičniju delatnost.

170

Deseto poglavlje

KLONULOSTI, MALODUŠNOSTI, ODUSTAJANJA

1. Nikad se ne obeshrabrujte

ati se na praktičnu upotrebu suštine onoga što smo izložili u svojim glavnim poglavljima, pa

potom bez malodušnosti istrajati više meseci - slučaj je koji se samo izuzetno događa. U većini slučajeva, pokaže se isprva odlučno zanimanje, ali se posle kraćeg ili dužeg vremena podleže iskušenju da se napor oslabi. Na podmukao način, stara spontanost, automizmi uslovljeni u dobu detinjstva i pasivne težnje, nadigrale su budnost novog adepta i ponovo nad njim preuzele vlast.

D

Potrebno je da se po drugi put ovlada njima. Po-sle izvesnog vremena, njihov ofanzivni povratak je neizbežan. Šta je - tu je; valja se iznova dograbiti s njim.

Recite uvek sebi: Ja ću se srediti. Odlučite da po cenu ponovnog hvatanja u koštac konačno po-bedite svoje najokrutnije misli, najviše ukorenjene mane, vaše najgore slabosti.

171

Kle obesh/abrujte se nikada.

Budite čvrsti u tom da daje, u samom sebi, inten-zivnu životnost već izrečenoj formuli: Ja ću se uvek srediti. Često i ubedljivo ponavljanje stvoriće njenu legitimnost, sigurnost. Na taj način ćete uspostaviti nepomeriv oslonac, jedno nepotopivo ostrvce otpo-ra zahvaljujući kome će ustaljenost vašeg psihičkog razvoja ostati obezbeđena po cenu prolaznih klp-nuća, pa čak i trajnijih.

2. Vi ste jedan od izabranih

lako o tome niste mislili, vi ste jedan od izbranih. Svaka osoba kojoj je neka knjiga ove vrste probu-dila i učvrstila pažnju, svedoči o predodređenosti za usavršavanje i, prevashodno, predispoziciju za po-stizanje "Stepena duhovne moći iznad svojih granica.

Ostvarenje naših snažnih težnji zavisi od nas samih, kad ove dostignu intenzitet potreban da izbiju u prvi plan misli i da se tu zadrže. Činjenica da se ova knjiga našla u vašim rukama, pokazuje da ste vi bili odlikovani da uspete u pokušajima koje ona propoveda i objašnjava. Njeno čitanje je zao-ralo u vama jednu trajnu brazdu. Sve ono iz naših uputa, što ste vi odobrili, sve što se primilo u vama, što ste shvatili, upili, registrovali u svom duhu, stopili sa osnovom vašeg unutarnjeg života, dejstvuje na vas same, danonoćno, na način mehaničke i stalne autosugestije. Desiće se da tokom dana ili nedelja, obuzeti nečim, rastreseni ili zaposleni, izgubite iz vida tumačenja koja ste usvojili čitajući prethodna poglavlja - u dati čas naš nauk će vam se ukazati pred očima i vi ćete se opet njim pozabaviti.

172

3. Visoke i niske tenzije

Najjači kao i najslabiji poznaju periode, dane, trenutke maksimalne krepkosti kao i periode, dane, trenutke minimalnog napona.

Bistrina misli, sposobnost naprezanja (drugim re-ima, truda u nekom napornom poslu), odlikuju ma-ksimum, dok tokom minimuma sud ostaje nesi-guran, neodlučan; kolebljiv, a zamorenost preo-vlađuje. Nikad nisam upoznao čoveka koji ne pot-pada pod ove dve alternative. To se objašnjava time što naši energetski izvori dostižu visoke napone i padaju na vrlo niske, prema individualnom ritmu amplituda što se menja od osobe do osobe, ali neminovno u svakoga.

Razume se samo po sebi, da potencijalna moć svagda visoko podignuta u jakih, uvek nedovoljna u slabih zavisi istovremeno od duševno-telesne kondi-cije i od duhovne obuke, isto kao što mišićni tonus proizilazi iz kakvoće mišića i od njihove svako-dnevne uposlenosti.

Relativna stabilnost se stiče, na prvom mestu, dobrim regulisanjem opšteg ponašanja. Povodom toga, obratite se ponovo drugom poglavlju. Na dru-gom mestu, stabilnost zahteva spremnost izlaganja uhodanim navikama, upražnjavanja tačnosti i ured-nosti, nagomilavanja nervnog prilivanja; drugim re-cima nadziranja impulsivnosti i ekspanzivnosti. Pro-verite sami na sebi izvanrednu dinamičnost koja se oseti posle samo nekoliko dana postojane auto-kontrole - poverenje u sebe, jasnost misli, uverenje, ornost za rad, lični uticaj, sve je poboljšano, oja-čano.

173

4. Umeti analizirati, raščlaniti i nadvladati teškoće

Da bi se proširila moć volje, valja - već smo vi-deli - s jedne strane, podvrgavati se u svakida-šnjem životu nekim pravilima, a s druge strane, po-svećivati svake nedelje, čas ili dva, izvršavanju spe-cijalnih vežbi sve dok ne dođemo do toga da ih oba-vljamo sa savršenstvom, lakoćom i brzinom.

Voditi u praksi računa o pravilima iznetim u ovoj knjizi, iziskuje pažnju i udubljivanje. Svakog trena neka pobuda teži da nas skrene od onoga što nam nudi u zamenu razboritosti. Toliki napori redovno zamore početnika koji se izlaže opasnoti da se, usled umora, da odvesti u opuštanje ili odustajanje, bar za izvesno vreme. Velika pomoć se tada može naći u "upotrebi vremena", udešavanju budnosti preko dana i u odavanju dušom i telom svakoj planiranoj preokupaciji. Neka su vaši poslovi, zada-ci, ne znam koliko, lišeni cara - ne mari! Iskoristite ih kao stabilizatore usredsređujući svoju misao na najmanju pojedinost i nastojte da ih obavite savr-šeno. Na taj način ćete ostati hladnokrvni, smireni i prisebni. Pobude iznutra i podsticaji spolja zaticaće vas sve manje osetljivim. Stavljanjem u delovanje načela koncentracje sačuvaćete vidnu otpornost.

Predviđati svake večeri šta će se činiti i čime ćemo se pozabaviti sutradan, zacrtavati tačnu i odlučnu meru ponašanja prema svemu i svačemu, eto jednog tipa autosugestije osobito plodne rezul-tatima. Tokom spavanja, mentalne predstave tako stvarane, rađaju sjajno raspoloženje, čuvaju od pre-kidanja samonadzora, koji je osnova duševnoduho-vne kulture, tog unutarnjeg stražara koga treba odr-

174

žavati budnim, od buđenja do sledećeg spavanja, ako hoćemo da mislimo, govorimo, delamo, postu-pamo u punom skladu sa svojom samosvesnom mišlju, uprkos antagonizmima što dolaze iz instin-kta, emotivnosti, mašte i s druge strane, uticaja drugih.

Što se tiče nekih vežbanja - poimence onih koja su izložena u petom poglavlju - ona zbunjuju većinu onih što ih okušaju, prosto zato što oni od svojih prvih pokušaja očekuju potpun učinak. "Nikako da uspem" - pišu mi mnogi čitaoci. Autor je dužan, bez sumnje, još posle prvog objavljivanja Moći volje da upozori na to početnike: osim nekih izuzetno predo-dređenih osoba, niko ne može izvršiti lako neku ve-žbu od prvog dana. Po opštem pravilu: mnogobroj-ni pokušaji su neophodni da bi se uspešno izvršila upražnjavana vežba, ali svaki pokušaj donosi makar najmanje poboljšanje i ako smo spremni da ih nano-vo vršimo uredno i postojano, otpori koji se s poče-tka osećaju, smanjuju se progresivno, a potom išče-zavaju.

Uzmimo jedan primer - usamljivanje. (Poglavlje V, stavka 1). Reč je o stavljanju u budnost, a zatim o obustavljanju mišljenja. (Ponovo pročitajte stavku o kojoj je reč). Ovde mogu iskrsnuti četiri teškoće:

1. Neko stanje koje se u početku vežbanja (pot-puna nepokretnost i krajnja opuštenost mišića) čini neostvarljivim. Vežbač bi hteo stvarno ostati nepo-kretan. Ali njegova budnost, ometana raznim impul-sima, popušta. Odjednom on se miče, rukom, no-gom, glavom, ili menja nekoliko puta položaj. Ako zaključi: "ja neću nikad uspeti da uradim tu vežbu" -vara se! Može savršeno ovladati svojom uzrujano-

175

šću, pod uslovom da obnovi svaki put svoj pokušaj tokom, otprilike, trideset minuta. Jedno dve - tri ne-delje smetnja će potrajati, ako i ne iščezne, biće umanjena u vrlo ohrabrujućoj meri. Ako posle sva-kog prekidanja nepokretnosti, opet pokuša, stvoriće uslov za njeno omogućavanje na jedno znatno duže vreme, umesto dva ili tri minuta, poći će mu za ru-kom pet ili deset minuta nepokretnosti.

2. Hiperprodukcija misli i slika preostaje čak iposle petnaest minuta na čistom vazduhu ili predširom otvorenim prozorom. Može se, takođe, isturitikroz prozor, što odmah dovodi do širenja disajnihorgana.

3. Svest opsednuta sanjarijama, što je, bez sumnje, odmarajuce, ali nespojivo sa postizanjem na-meravanog postignuća - potpuno obustavljanje tokamisli aktivnih ili pasivnih. U ovom slučaju, radi se i oopštoj sklonosti prema sanjarenju, što valja prethodno pobediti. Kako? Treniranjem namerne prome-ne što je opisano u poglavlju II, paragraf 4. Uostalom - to je ovde osnovno - stavljanje u dejstvo, izvršavanje onoga što je predmet jednog poglavlja oveknjige, olakšava i čini mogućim sledeće vežbe.Tako, usamljivanje, savetvovano u petom poglavlju,ne može biti postignuto pre no što se ovlada onim očemu se govori u četiri prva poglavlja.

3. Najzad, umesto popuštanja, zatim hotimičnogobustavljanja mišljenja, naglo, događa se, dolazisan. U devet od deset slučajeva to proističe iz nedovoljnog noćnog otpočinka. Greškom lošeg radapleksusa, koji su akumulatori nervnih priliva, a udrugim slučajevima, zbog nepravilnog spavanja, činise teškim biti opružen, nepokretan, a svestan, bu-

176

dan. Snažan umor dovodi često do trenutnog sna, čim se postavimo u ležeći položaj. U oba slučaja, savetujemo da se nastoji postići osamljivanje poče-tkom dana i na prazan želudac, u položaju više se-dećem nego ležećem. Male doze antinarkotičkih lekova mogu biti korisne, ali najhitnije je regulisanje noćnog sna. Kad se spava uredno osam ili devet sati svake noći, vežbe psihičke kulture - i posebno izolovanja - ne izazivaju nikada vanredna spavanja.

5. Kontrasugestije i način odgovora na njih

Među smetnjama sa kojima se odmerava počet-nik, kontrasugestije koje ga koče, zaslužuju specija-lan paragraf. Kontrasugestije formalnog tipa, kate-gorički iskazane, ma koliko bile dekoncentrantne, izazovu najčešće otpor koji ih poništi. Ali, postoje, takođe, posredne protivsugestije koje su razornije od svih reci na svetu. Govorimo prvo o direktnim protivsugestijama. Jedna ili više osoba odluče da vas obeshrabre, nastoje da vas uvere u neefikas-nost vaših napora, prave se da gledaju na duševno-duhovnu kulturu kao na postupak proizašao iz za-bludnih stavova, odbacuju je sa nadmoćnim izgle-dom ili sarkastičnim tonom. Ovo se ne bi moglo dogoditi, primetimo to, kad bi, u skladu sa osnovnim načelom izloženim na prvim stranicama ovog dela, čitalac čuvao tajnu svog znanja, svoje lektire, svojih težnji; rečju, kad ne bi nikome, ma ko god on bio, poverio da se odao razvijanju svoje moći volje. U svakom slučaju, ako se već oglušio o zavet ćutanja i govorio o onome o čemu je trebalo ćutati, najbolji odgovor na sve sastoji se u nepristajanju na dis-kusiju, na naklapanja jednih i drugih, na primedbe i

177

upadice neposvećenih. Pustite ih da se troše u svo-jim kritikama sve dok ih to ne dovede do umora pred vašom nepomućenošću. Oni će, nesumnjivo, nekad ponovo pokušati, ali će ih ubrzo zaustaviti vaše nepomućeno spokojstvo.

Posredna protvsugestija dolazi gotovo uvek od bezličnih, fatalističkih, smušenih ili krajnje prizemnih osoba kojima smo okruženi, od svetine. Gledanje njihovog ponašanja, slušanje njihovih izlaganja, nevidljivi ali stalni uticaj njihovih misli, zbunjuje i remeti, manje ili više, svakog novog adepata na stazi samoostvarenja. Održati se budnim, promi-šljenim i duhovno delatnim u moru mrtvila, među beslovesnom ruljom, to je najveći izazov za čoveka od duha. Nekada sličan sebi bliskima, adept oseća da je postao sasvim različit, otkrivši latentne mo-gućnosti svog unutarnjeg bića. Odlučio se da "pliva protiv struje", dok svi oni sa kojima on ima posla "puštaju da ih struja nosi". Razume se, samo po sebi, da će razborit čitalac zadržati za samog sebe vlastite utiske i neće nikad dopuštati sebi ni najma-nju primedbu na stavove i ponašanje bilo koga drugog. On će nalaziti duhovnu moć u saznanju da se razlikuje od drugih. Ostaće suzdržan pri svim svoim pobudama, da navede one sa kojima se su-sreće da podele njegova gledišta. To bi bio jedan nerzborit utrošak energije. Oni koji su u svom razvoju došli dotle da su im potrebna viša duhovna sa-znanja, sami će sebi postajati najbolji učitelji.

Jedan drugi vid protivsugestije dolazi iz isuviše raznovrsnih preokupcija ili isuviše brojnih poz-nanstava. Da biste izvukli pouku iz uputstava koja ste dobili, morate ličnom razvoju, napretku na stazi samospoznaje, da podredite sve drugo. Vaš interes

178

,i

da izbegnete ono što vas rastrojava je vrlo velik, kao i ono što vas dekoncentriše, što ^am skreće pogled sa vašeg bitnog cilja; znači, morate se kloniti onih čije prisustvo za vas znači gubitak vremena.

6. Suočenje sa nepredviđenim preprekama

Osim smetnji o kojima se govori u oetom para-grafu, moramo pomišljati i na one što nam ih razna sudbinska talasanja bacaju pred noge tokom egzis-tencije, u dužim ili kraćim periodima, iznenadnim nezgodama, nepredviđenim teškoćama iz kojih ne znamo kako da se izvadimo i čiji nam je ishod neizvestan. Kad prisigne neprijatnost, u ovom ili onom obliku, aept, čak i samo teoretičar, duhovne obuke, budući da je dobro usvojio principe i njihove postupke, neće se nikada osetiti pometenim kao čovek čijoj moralnoj građi nedostaje pristojno poi-manje moći volje. Daleko od toga da se skrši, da dozvoli da ga ophrva malodušnost, unište njegova sredstva odbrane. On će u životu naći zaštitu u tome što zna. Naoružan uverenjem da mora nadvi-siti situaciju, on će tražiti načine (posebno upražnja-vanjem načela iz prvog poglavlja) da podstakne lucidnost svog prosuđivanja, sredstva da sprovede namere koje se nameću i da ih energično podvrgne procesu izvršavanja. Ako u svojoj mentalnosti nije samo usadio principe i postupke koje izlažemo, nego ih je i praktikovao, očigledno, on će se pona-šati kao iskusan, naoružan ratnik, spreman na bor-bu. Prihvatiće svaki izazov, siguran u sebe i često sasvim raspoložen da odmeri ono što je u to uložio. Izaći će iz borbe ojačan, sa saznanjem da najgore u

1,79

životu nije iskušenje - koje razmrdava - nego mlita-vost i učmalost.

Svi oni što, osim savršenog usvajanja principa i postupaka koji su predmet ovog dela, usklade s nijm i svoje ponašanje - osobito što se tiče osmog poglavlja Moć direktnog uticaja volje na sudbinu -podrediće sebi, u zadovoljavajućoj meri, uzročnike svoje budućnosti, da bi.vlastitom voljom upravljali svojom sudbinom i da bi spremni dočekali sve nedaće - lične, kolektivne i opštečovečanske. Oni su, za sebe, izgradili postolje na kojem čvrsto stoje u svim okolnostima, odolevajući svemu na vlastitom putu samospoznanja i samoostvarenja. Za njih su sudbina i slobodna volja tek različita imena jedne te iste stvari.

180

POL KLEMAN ZAGO (1889 - 1962)

Poreklom iz siromašne porodice, od rođenja než-nog zdravlja, Pol K. Žago imao je teško detinjstvo. Ceo njegov život odvijao se u Parizu, gradu koji je izuzetno voleo.

U osamnaestoj godini otkrio je hipnotizam u kontaktu sa jednim stručnjakom, A. Lapotrom, ali ga je u tajne hipnotizma uveo Hektor Dirvil čiji je bio učenik od 1907, da bi ubrzo potom postao i njegov saradnik.

Preko hipnotizma u njemu se rodila ljubav prema okultnim znanjima i primenjenoj psihologiji. Temelj-no je proučavao prvo magnetizam, zatim astrologiju, kirologiju, fiziognomiku i osobito, grafologiju u kojoj je zablistao.

Njegova duboka saznanja u oblasti individualne psihologije dovela su do rađanja jednog značajnog književnog dela koje zrači po ćelom svetu. Sa svih strana su mu to posvedočili njegovi čitaoci: njegove knjige su im donele čvrstinu u iskušenjima, srčanost i smelost u poduhvatima i mnogi su, zahvaljujući njemu, postigli uspeh u životu.

181

Pol K. Žago - to je UBpon samouka. Bez diplo-me, on je samog sebe duhovno uzdizao celog ži-vota. Obdaren čudesnim pamćenjem, bio je istinski erudita. Njegov uticaj na brojne čitaoce bio je velik, ali ga to saznanje nije učinilo taštim. Nijedan drugi spisatelj nije bio toliko lišen svake književne taštine; uvek je začuđeno širio oči sa neskrivenim smeš-kom, kad bi mu se pričalo o dobrobitima koje su njegove knjige donele.

Umro je onako kako je i živeo - tiho i nena-metljivo. Sahranjen je na pariškom groblju Tije, bez ikakve zvanične pompe; ispraćen od nekolko naj-prisnijih prijatelja. On sluša, kao najlepšu uspavan-ku u grobnoj kolevci, hvalopoje miliona čitalaca koji su mu zahvalni na tome što su, uz njegovu pomoć, prebrodili mnoge teškoće u životu, Stičući saznanja o vlastitim mogućnostima na putu samoostvarenja.

182

SADRŽAJ

PREDGOVOR KONAČNOM IZDANJU.............

7

UVOD.................................................................. 10

Prvo poglavlje: Kako se pripremiti za

obučavanje volje.......................................

15

Drugo poglavlje: Kako se upravljati.................. 27

Treće poglavlje: Kako steći savršenusigurnost................................................... 49

Četvrto poglavlje: Kako organizovati svoju

sudbinu..................................................... 66

Peto poglavlje: Veliki izvori životne energije...... 92

Šesto poglavlje: Neposredno delovanje voljena organizam i kako ga iskoristiti.............107

Sedmo poglavlje: Neposredno delovanjevolje na druge...........................................123

Osmo poglavlje: Neposredno delovanje volje

na sudbinu................................................146

Deveto poglavlje: Praktična upotreba................155

Deseto poglavlje: Klonulosti, malodušnosti,odustajanja...............................................171

BELEŠKA O AUTORU......................................181