Pokusaji tumacenja Tolkina

7/30/2019 Pokusaji tumacenja Tolkina

1/28

Igor StanojeviD. R. R. Tolkin, autor milenijuma?!

Osnovna problematika u tumaenju Tolkinovog dela

1


2/28

Uvod

Ovaj tekst nastao je 2003, kao seminarski rad za predmet Opta knjievnost i teorijaknjievnosti IV, na istoimenoj katedri Filolokog fakulteta u Beogradu, saoriginalnim naslovomD. R. R: Tolkin, autor milenijuma!? Osnovna problematika

u tumaenju Tolkinovog dela. Bar je tako trebalo da glasi, nekako mi se ini da je drBiljana Dojinovi Nei, moj tadanji mentor, ovaj pomalo glomazni naslov skratilau Tumaenje Tolkinovog dela. Naime, nekoliko puta imao sam ast da posluim kao

poligon za demonstraciju Marfijevih zakona; iako sam sve to sam smatrao bitnimuvao i na disketama (tada su jo postojale) i na diskovima i na hard-disku, svi nosai

podataka poumirali su jedan za drugim, a originalna verzija seminarskog rada, i jomnogo tota, jednostavno je nestala u elektronskom ifarktu, to bi lekari rekli,trenutna smrt (nadam se da je ipak uvaju pohranjenu negde u biblioteci Katedre zaoptu knjievnost i teoriju knjievnosti, ali nisam proveravao).

Kraa verzija tog seminarskog rada objavljena je u asopisu TXTbr. 1112 (2007.godina, sa temom Interpretacija), po naslovom (Pokuaji) tumaenja Tolkina, takoda sam imao bar utehu da nije sve izgubljeno.Godine prolaze, a ja sam, moe se slobodno tako rei, odlutao daleko od poljaizvornih akademskih studija, bavei se uglavnom poslovima koji pomalo i dodiruju,ali uglavnom zaobilaze oblast knjievne kritike i teorije knjievnosti. ivot ide dalje,a prolost polako bledi i gubi na vanosti. Meutim, prolost ume iznenada i daiskoi, kao kostur iz mranog ormara, u ovom sluaju kao sveanj starih poutelih

papira, zrelih za ubre.Nekako sluajno, 2012. godine, tokom koje

itaoci vs kritika

Tolkin je moda najvea enigma posleratne svetske knjievnosti. irom planeteZemlje tokom 1999. godine u anketama u kojima su itaoci neposredno glasali ugotovo svim sluajevima proglaen je za autora veka, odnosno njegov roman

Gospodar prstenova za knjigu veka (zavisno od postavke ankete), a 2000. godine i zaautora milenijuma. Istovremeno, u slinim ispitivanjima u kojima su glasaliiskljuivo strunjaci i knjievnici nije ni pomenut, sa izuzetkom Velike Britanije, gdese Tolkin smatra autorom od znaaja za nacionalnu kulturu i ima status gotovo

jednak ekspiru ili Miltonu.To se ini naroito zanimljivim ukoliko se u obzir uzme injenica da je tokom celog

prolog veka Tolkinu negiran status pisca, te da je i on sebe smatrao skromnimpiscem za decu, stvarajui bez visokih umetnikih pretenzija. Istini za volju, osimHobita, koji je i sam, do Gospodara prstenova, itan kao knjiga za decu, i samih

Gospodara prstenova, tokom njegovog ivota objavljeno je samo nekolicina pria zadecu, koje nisu od velikog znaaja. Shodno tome, moe se rei da je Tolkin veliku

2


3/28

popularnost stekao jednim jedinim romanom, Gospodarem prstenova, tj. priom kojase moe nazvatiIstorija Srednje Zemlje1.Tolkin se smatra modernim tvorcem anra epske fantastike (koji, kao i naunafantastika, vai za petparaku knjievnost), a njegovo delo pokrenulo je lavinu dalekoslabijih romana o vitezovima, zmajevima i mitskim vremenima. Meutim, kritiari

naklonjeni pravoj umetnikoj knjievnosti ocenili su Tolkina kao prolaznu modu, anjegovom romanu prorekli da za deset godina za njega niko nee znati. Iako su ovikritiari uglavnom bili u pravu, jer su anrovi naune i epske fantastike danasdoiveli sudbinu da predstavljaju popularnije parodije Daglasa Adamsa i TerijaPreeta na pomenute anrove, Tolkinova knjiga ne samo da je preivela predvienihdeset godina, ve je za proteklih pet decenija postajala sve popularnija, da bi posle

prikazivanja filma probila sve rekorde prodaje.2

Uprkos injenici da je kod knjievnih znalaca Tolkin izazivao uglavnom prezir, javljase niz potpuno razliitih tumaenja njegovog dela, kojima je, meutim, u gotovo

svim sluajevima zajedniko odsustvo shvatanja samog dela kojim se bave.Pregled metoda u pristupu Tolkinovom delu od izdavanja Gospodara

prstenova do kraja XX veka

Tolkin u okviru politikih previranja ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka Tumaenje Tolkinovog dela kao alegorije

Kada je 1955. godine objavljen Gospodar prstenova, ve je postojao izvestan brojitalaca koji su posle Hobita nestrpljivo iekivali Tolkinovo naredno delo, ali

posleratni epski roman nije bio ni slian predratnom Hobitu, a ratni je postaokljuni epitet. Naime, Tolkin je Gospodara prstenova pisao uglavnom za vremeDrugog svetskog rata, a njegova epska saga je odmah shvaena kao knjiga koja se

bavi problemima raspodele moi u svetu. inilo se jednostavnim iitati simbole:prsten je shvaen kao simbol atomske bombe, Mordor na istoku kao bivi SSSR iIstoni blok, Gondor i ostale zapadne zemlje u Srednjoj Zemlji kao Zapadna alijansa,

1 Edicija The History of Middle Earth Series u osamnaest tomova predstavlja kataloko izdanje Tolkinovog materijala.Razliite verzije istih pria, koje su naene u njegovim belekama, kao i sav materijal u rukopisima, ukljuujui i neke

pronaene varijante Gospodara prstenova, sreene su kataloki, propraene lingvistikom aparaturom za svako imekoje se pojavljuje i podacima o izvorima odakle je Tolkin preuzimao materijal, kao i upuivanje na slinosti sa nekimve postojeim mitologijama i narodnim knjievnostima. Takoe, iz Tolkinovih pisama su dati iseci za svaki deo priekoji je sam prokomentarisao. Poslednje etiri knjige ove edicije su sistematizacija Tolkinovih izmiljenih jezika i zanjih pratei renici. Tako ova posthumna edicija predstavlja skup podataka o tome kako je Tolkinovo delo nastajalo,moda i najjasnije u istoriji prouavanja knjievnosti, ali koju obavezno treba odvojiti od konanog dela, jer u tomsmislu i ostale manje prie jesu sastavni deo Istorije Srednje Zemlje i istorije njenog nastajanja. Meutim, moe sezakljuiti da se Tolkinov kanon Istorije Srednje Zemlje sastoji od tri konana dela: Hobita, Gospodara prstenova iSilmariliona, od kojih je poslednje objavljeno posthumno, ali je napisano i uoblieno njegovom rukom.2 Biografski i bibliografski podaci, kao i novinske arhive objavljenih lanaka o Tolkinu mogu se nai ne sajtu drutva zazatitu Tolkina (The Tolkien Society www.tolkiensociety .org/),koje je prvo zvanino udruenje za zatitu Tolkinovogdela kao bitnog za englesku nacionalnu kulturu (finansira se iz budeta Velike Britanije). Na internetu trenutno postojioko petnaest hiljada sajtova registovanih udruenja koja se bave Tolkinom ili jednostavno okupljaju Tolkinove

ljubitelje, i na svakom se moe nai obilje materijala, kao i biografski i bibliografski podaci, ali veina njih jeamaterskog karaktera i kao izvor uglavnom koriste arhivu The Tolkien Societyija. U odnosu na ostale po zanimljivostise izdvajaju sajtovi: The Oxford Tolkien Socityija (users.ox.ac.uk/tolksoc/) i The Cambridge Tolkien Societyija(tolkien.soc.ucam.org/).

3
http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/


4/28

Sauronove lai i obmane kao metoda komunistikog uslovljavanja poslunosti, anjegova kula Barad Dur kao simbol komunistikih tamnica u koje su smetanineistomiljenici, itd. Rane recenzije opravdavaju takve stavove, reklamirajuiGospodara prstenova kao posleratnu alegoriju svetskog poretka, a rat za prsten kaoTrei svetski rat, koji se blii. Pridruuju im se i prvi interpretatori koji su olako

prihvatili ovakav pristup Tolkinovoj knjizi, pa tako zapoinje itav niz tekstova kojiistiu da je Gospodar prstenova produkt Tolkinovog doivljaja Drugog svetskog ratai njegovog vienja ratnih posledica u posleratnoj Evropi.3 Roman je prosto prebaenu alegorijski klju, a tumaen je sledeom logikom: Staljin nije podseao na Saurona,ve je Sauron podseao na Staljina.Takvim tumaenjima je mnogo toga ilo na ruku, pa je i najvei broj Tolkinovihitalaca pristao da ga doivljava na slian nain, a velikom delu publike su takvaitanja odgovarala kao potvrda njihovih stanovita. Najpre generacija bitnika, zatim ihipi-pokret, potom razni pokreti i udruenja protiv upotrebe nuklearne energije i

atomske bombe, ekoloki pokreti i pokreti za ouvanje ivotne okoline, kao i raznadruga manja udruenja koja su protiv neega protestovala u to doba, mahali suTolkinovom knjigom kao Biblijom i kao izvorom za svoj politiki program,

prilagoavajui emu slika i simbola sopstvenom kljuu.Meutim, tumaenje njegovog dela kao alegorijske slike stvarnosti najvie jezasmetalo samom Tolkinu, zbog ega je napisao predgovor za Gospodara prstenova,koji je prvi put objavljen u drugom izdanju, a u kom izmeu ostalog kae: to setie nekog unutranjeg znaenja ili poruke u htenju ovog autora knjiga ih nema.Ona nije ni alegorina, niti je delo sa nekom tezom.4 No, uprkos autorovom

predgovoru, koji je tampan u svakom reizdanju Gospodara prstenova, alegorijskakoncepcija se ustalila u pokuajima knjievnih analiza, to e se znaajno proredititek po zavretku Hladnog rata.Osim navedenih struja, istina na malo drugaiji nain, i reakcija kritiara naklonjenihmodernoj avangardnoj knjievnosti su se u svojoj sutini bazirala na istom. 5 Poredtoga to su Tolkina smatrali retrogradnim, komercijalnim6, modom, koja e vrlo brzo

proi, zamerali su mu i da je njegovo delo plitko i politiki nekorektno u prikazivanjudrutvenih odnosa u svetu, istiui da nije sve tako jednostavno, te ne moe biti

predstavljeno u crno-belom odnosu dobra i zla, kako je navodno uinjeno u knjizi.Naalost, svi su jednoduno i recenzenti i kritiari koji su hvalili knjigu, kao i oni

koji su bili negativno nastrojeni prema njoj kao ispravna prihvatili tumaenjaTolkinovog dela kao alegorijske projekcije savremenih zbivanja u svetu.

Na taj nain, i pozitivna i negativna kritika tog perioda doprinoseinterpretacijama koje za polaznu taku imaju pretpostavku da je graa romana Drugisvetski rat i posleratna svetska politika situacija, a da je Tolkinova namera bila

3 Ovakve interpretacije su uglavnom krai tekstovi namenjeni kulturnim stranama dnevnih novina i knjievnim

urnalima. Za pregled bitnijih tekstova, videti: Shippey, The Road to Middle Earth; Pearce, Tolkien: Man and Myth;Carol, The 21st Cetnury Tolkien Studies. Svi ovi autori uglavnom u pejorativnom tonu pominju prvobitne pokuajeinterpretacije romana kao Tolkinove reakcije na ratnu i posleratnu stvarnost i pokuaje da se Tolkin predstavi kao pisac

koji komuniste smatra apsolutnim zlom, a zapadne demokratije apsolutnim dobrom.4Tolkin, Gospodar prstenova, str. ?.

5 Neki primeri takvih tekstova takoe su pomenuti u studijama navedenim u fusnoti 2.6 Kada se pogleda sa istorijske distance, Tolkinovo delo se ukazuje kao neto najneobinije to se pojavilo u XX veku.

4


5/28

alegorijski prikaz modernog sveta i aktera svetske politike. Interesantno je da se idanas javljaju slini izleti sa istom intencijom da se Gospodar prstenova,bezikakvog uvaavanja granica teksta, uklopi u kalup svetske istorije XX veka. ini seda su Tolkinovi simboli i slike izuzetno pogodni za politiku (zlo)upotrebu, jerneretko su se u medijima ule i tvrdnje poput one da je, npr. RTS Barad Dur ili crna

kula lai i obmana, ili da je ujedinjenje EU u stvari ujedinjenje Arnora i Gondora,odnosno slobodnih naroda Srednje Zemlje, a da su teroristi na Bliskom Istoku bandezlih Oraka.

Naspram toga stoje injenice koje se prenebregavaju. Zaboravlja se, na primer, da upismu Miltonu Valdmanu iz 1951. godine, dakle pre objavljivanja Gospodaraprstenova, Tolkin pominje kako je njegova inspiracija za zemlju Gondor bilaVizantija.7 Uzalud je to pismo kasnije i objavljeno kao pokuaj dokazivanja danjegova intencija nije alegorijske prirode ak se niko od kritiara nije dosetio da

promeni svoje tumaenje zemlje Mordor na istoku gde senke traju iz SSSR-a u

Osmanlijsko carstvo, to bi bilo iole blie navedenom izvoru (ukoliko se zanemariinjenica da alegorijska postavka zahteva postojanje autorove namere da se njegovodelo alegorijski tumai da bi takva interpretacija uopte bila odriva). Inercija jeuinila svoje, a odranju ovakvih tumaenja doprinosio je i odnos ozbiljnih

prouavalaca knjievnosti prema Tolkinovom delu, zbog kog su temeljnija tumaenjanjegovog dela bila izuzetno retka.Meutim, krajem sedamdesetih godina dolazi do smene generacija, a odnos mlaihkritiara prema Gospodaru prstenova se menja. Tolkinovo delo postaje nezaobilazan

primer u mnogim naratolokim studijama i studijama anra, a navoenje Gospodaraprstenova kao primera za kompozicijske strukture postaje prihvaeno, poputpominjanjaHiljadu i jedne noi. Nortop Fraj uAnatomiji kritike8, na primer, navodiGospodara prstenova kao primer za romansu, opisujui neke elemente romanse kroznjegov roman. Uprkos injenici da je to veliki pomak u odnosu prema Tolkinovomdelu, treba biti svestan da je Gospodar prstenova u takvim studijama uglavnom biomaterijal za dokazivanje naratolokih ili anrovskih pretpostavki, pa delo koje jesvakim danom dobijalo sve vie italaca nije doivelo pravo knjievno tumaenje,niti ozbiljniju knjievnu studiju sve do pojave knjige Toma ipija.

Tom ipi, The Road to Middle Earth 1982.9

Knjiga Toma ipija TheRoad to Middle Earth 1982. vai za jednu od dve knjige kojesu nezaobilazne i apsolutno korisne u studijama o Tolkinu.10 U navedenim radovima,ipi daje vrlo dobar pregled tumaenja Tolkina i utvruje da je glavni problem ranijih

pokuaja leao u pogrenom utvrivanju izvora. On istie da ako sm autor kae da jenjegov uzor, a time i izvor za Gondor stara Vizantija, onda autora treba posluati barto se izvora za grau tie. ipijeva prednost se zasnivala na tome to je studirao

7 Objavljeno u Silmarilion, HarperCollins, London, 1999, kao predgovor.8

Frye,Mit leta: Romansa.9 Shippey, The Road to Middle Earth.10 Druga je takoe njegova knjiga objavljena 2001. godine: Shippey, J.R.R. Tolkien: The Author of the Century and a

Look Back at Tolkien Criticism since 1982.

5


6/28

anglosaksonsku filologiju, kao i Tolkin, pa mu nije predstavljalo problem da pratiTolkinove osnovne izvore. Naalost, najvei deo knjige posveen je upravo tome

pronalaenju i utvrivanju pravih izvora grae dok je u tumaenju umnogome biouslovljen prethodnom, dvadeset i pet godina, dugom tradicijom alegorijskogtumaenja.11

Meutim, znaaj ipijeve studije nije u samom prouavanju izvora, ve u prvojsistematinoj analizi predmetnosti dela. Premda definitivnog tumaenja Tolkinovogdela nema, on barem predlae smernice i metode tumaenja, kao i pravi uvid uunutranju strukturu dela. On ukazuje na korisnost lingvistiko-filolokog metoda, tj.istie znaaj Tolkinovih izmiljenih jezika, primeujui kako se oko svakenovouvedene rei, imena ili naziva mesta (koja nije data na engleskom jeziku) uGospodaru prstenova kreira jezgro prie koja predstavlja njenu istoriju i etimologiju,a te se prie dalje uklapaju u fabulu u kojoj uestvuju junaci knjige. Tako se uromanu izdvajaju dve narativne linije jedna je romansirana i moe se nazvati

Ratom za prsten, dok se druga rasplie unazad u vremenu i razvija Istoriju SrednjeZemlje.Dakle, Gospodar prstenova iHobitsu predstavljeni kao istorija o ratu za prsten, a uSilmarilionu12je kasnije dosledno sproveden postupak literarne istoriografije. Tenjasamog autora da stvori istoriju, iako samo literarnu, ne sme se zanemarivati, kao nisama literarnost te istorije, koja predstavlja zaokruenu celinu koja se moe tumaiti.Da bi se dolo do pretpostavljene osnovne zamisli Tolkina, samo tumaenje treba

poeti od malih narativnih celina, ime bi se uvidelo kako se koja pria razvija, kao ikako se potom uklapa u celinu.Sam ipi upuuje na to da njegova studija o izvorima nema veliku ulogu u literarnomtumaenju, jer utvrivanje izvora u Tolkinovom sluaju ima samo materijalnuvrednost, ali ne obezbeuje aparaturu za tumaenje dela. Vrlo je bitno razlikovatianalogije (kao sluajne slinosti koje se nezavisno pojavljuju na dva mesta) ihomologije (kao namerne slinosti koje treba da ukau na poreklo jednoga izdrugoga). Prouavajui izvore, ipi utvruje da su analogije sa mitolokimmaterijalom beskonane, a da su homologije, ili upotreba mita u maniru TomasaMana ili Dejmsa Dojsa u cilju usmeravanja tumaenja ka ve postojeimstrukturama interpretacija, skoro nepostojee.

Manija prouavanja izvora

11 Tolkinovo delo se najee poistoveivalo saivotinjskom farmom Dorda Orvela.12 Kao to je ve pomenuto, Gospodar prstenova pisan je kada je Tolkin ve imao na umu jednu mnogo iru isveobuhvatnijuIstorijuSrednjeZemlje. Natuknute, i samo delom ispriane prie o prolosti III, II i I doba, kao i doba

pre poetka vremena kada su Valari oblikovali Ardu, ve su postojale kao celina, ali je konana celina Silmarilionaproizala iz konanog oblika Gospodara prstenova. O postojanju takve zamisli Tolkin govori u ve pomenutom pismuValdmanu, a o uticaju Gospodara prstenova na konaan oblikSilmariliona govori se takoe u predgovoru KristoferaTolkina za The Book of Lost Tales, gde se ukazuje na to (uz navoenje mnogih Tolkinovih pisama) kako je zamisao o

IstorijiSrednjeZemlje kao sveobuhvatne celine, koji je rezultirao Silmarilionom, zapoeta jo 19161917. godine, i da

je delom bila podloga za Hobita i Gospodara prstenova, ali da je tek Gospodar prstenova uticao na konaan oblikSilmariliona. Silmarilion je pisan sa namerom da odgovori na zahtev italaca koji su eleli da znaju vie upravo o

IstorijiSrednjeZemlje, koja je u Gospodaru prstenova samo nagovetena i oblikovana kao daleka mitoloka prolostjunaka koji uestvuju u glavnoj fabuliRata za prsten.

6


7/28

Osamdesetih godina XX veka popularnost Tolkina je i dalje uporno rasla, tihgodina osnovano je i Drutvo za zatitu Tolkina, a on proglaen za autora od velikevanosti za englesku nacionalnu kulturu. Tolkinomanija, koja se prethodne dvedecenije smatrala prolaznom modom, samo je narastala, a sve to skupa izazvalo jeveliku potranju za analizama Tolkinovog dela. Meutim, knjiga Toma ipija koja je

potpuno preokrenula studije o Tolkinu, uinila je to opet u jednom neliterarnompravcu13 pod njenim uticajem pojavili su se mnogi autori koji su objavljivali analizeTolkinovog dela, ali su uglavnom pisali studije o izvorima i tzv. Tolkinove renike igramatike njegovih izmiljenih jezika. Iako je Tom ipi naglasio da praenje izvoraima samo funkciju da prouavanje Tolkina odvoji od ustanovljene alegorijske

projekcije i da su sluajne analogije mnogo ee nego zaista intencionalnehomologije (koje se uzgred mogu i zanemariti, jer nisu prepreka prosenomitaocu), pojavljuje se niz radova koji se bave izvorima Tolkinove grae, koji u stvarinisu ni to, ve samo katalozi svetskih mitologija, koji o samom Tolkinovom delu ne

govore gotovo nita.Ukoliko se pristane da se zanemari pitanje korisnosti takvih tekstova, opetostaje pitanje njihove tanosti, jer neretko su zakljuci koje takvi tekstovi donosedaleko od logike. Dejvid Dej u knjizi Tolkinov prsten, na primer, navodi da Tolkin

preuzima Saurona iz skandinavske mitologije po uzoru na boga Lokija, to jeneverovatno neveto izvedena analogija, budui da je Loki vragolasto boanstvo kojeteko da nalikuje zlom Sauronu. Takoe izvodi slinost izmeu Merlina i Artura, kaoi Gandalfa i Aragorna zato to je u oba sluaja re o arobnjaku, kralju bez prestola imau, pomou kojih se uspostavlja savreno carstvo ljudi na zemlji. Potom na osnovutih polazita pokuava da tumai delo, ali njegova tumaenja ne odlaze dalje od sloja

predmetnosti, koji je ionako oigledan iz samog teksta. Pri svemu tome, izgleda kaoda kroz Tolkinov klju tumai Merlina i Artura, a ne obratno. Jednostavno, pokuavada predmetnosti Merlina i Artura primeni na Aragorna i Gandalfa, to nikako neuspeva, budui da se predmetnosti, pa i same karakteristike likova, kada se malo

bolje pogledaju, nikako ne slau. Gandalf je u stvari Majar, boanstvo, dok jeAragorn i te kako poznat i priznat kao kralj ljudi na severu, a kao daleki potomaksamog Elronda ima veoma ugledno mesto u Rivendalu; istovremeno, kralj se uGondoru prepoznaje po sedam Elendilovih zvezda i po isceliteljskoj moi, a ne

pomou maa14, itd.

Ovakva metoda je veoma esta i kree se ka totalnom apsurdu. Na primer, ElizabetaM. Alen u eseju Persian Influences in J.R.R. Tolkiens The Lord of the Rings15

postie vrhunac kominosti takvog pristupa, kada tvrdi kako je odnos svetla i tamekod Tolkina preuzet iz persijske mitologije, gde svetlost takoe oznaava dobro, atama zlo. Pored injenice da je najverovatnije u svakoj mitologiji na planeti Zemlji

prisutan ovaj odnos svetlosti i dobra, tame i zla, prenebregnuta je i osnovna injenica

13 Tom ipi je sebe smatrao strunim za prouavanje izvora, ali ne i za literarnu interpretaciju.14 Masovnost prihvatanja analogije Aragorna sa kraljem Arturom je tolika da je u filmu Lord of the Rings Elendilovskreni ma prikazan poloen na kamenoj steni u Rivendalu, a Boromir u pokuaju da ga dotakne zadobija posekotinu.

Iako se u knjizi izriito naglaava da Aragorn slomljeni ma svog pretka uvek nosi sa sobom mada ga ne koristi (jer jeslomljen), ovakva vrsta tumaenja, inae iroko prihvaena, uputila je reisera da Elendilov ma prikae kao ma nakamenu koji moe da nosi samo zakoniti naslednik.15 Allen, Persian Influences in J. R. R. TolkiensLord of the Rings,p. 189-206.

7


8/28

da su Vilovnjaci, koji se pojavljuju kao rasa neopozivo posveena dobru, u stvari biakoja najvie vole no i meusvetlost zvezda, da Patuljci, koji su poznati po slobodisvoje volje, vole mrane dubine planina, a da su Ljudi, koji su jedini potpuna decadana, rasa najpodlonija negativnom uticaju zla.

Uporeujui The Road to Middle Earth i veinu studija koje su pole u potragu

za izvorima, moe se uoiti osnovna razlika ipi se nije pitao ta je Tolkin itao pauneo u delo, ve je sistematski analizirajui roman uvideo ta su predmetnostiromana i onda traio njihove izvore, za razliku od veine koji su najpre uzimalimitologije, pa onda pokuavali da njihove sadrine poto-poto uguraju u

predmetnost romana. Na taj nain mogla bi se povui paralela i izmeu Tolkinovogsveta i slovenske mitologije, za koju on nikako nije mogao znati, budui da jeozbiljno prouavanje i uspostavljanje slovenskog panteona poelo tek posleTolkinove smrti i raspada SSSR-a. Recimo, neodoljiva je slinost izmeu Daboga iSaurona, jer obojica daju darove, koji se kasnije okrenu protiv primaoca dara (Sauron

je ak pre svog konanog pada nosio ime Annatar ili Gospodar Darova). Sreom,nemogue je rei da je Tolkin namerno izveo Saurona iz Daboga, ali je oigledno daslinosti mogu da se pronau vrlo lako, emu svedoi i prva izvedena analogija,izmeu Saurona i Staljina. Ipak, pored ipijeve, u to vreme je uraeno jo nekolikodobrih studija o izvorima, kao i nekoliko sistematskih studija o Tolkinovim jezicima,koje su sada uglavnom ule kao materijal u ediciju The Hystory of Middle Earth,kojom bi iscrpne studije o Tolkinovim izvorima konano trebalo da budu zaokruene.

U prouavanju izvora nailo se i na (ne)oekivani novi aspekt Tolkinovog dela:do isticanja uticaja hrianstva. Sve je poelo kao i sa prouavanjem mitolokihizvora i pokuajem tumaenja Tolkina preko njih, pa tako Dejms Obertino u esejuTolkiens Lord of the Rings povezuje mnoge predmetnosti romana sa Biblijom.16

Gandalfovu pogibiju u Moriji, tumai na sledei nain: Morija je odjek reiMoriah izPostanja (22.2), gde Jahve nareuje Avramu da rtvuje Isaka. Po tome, Gandalfov

pad bi trebalo da bude tumaen kao momenat transcendentalnog heroizma. Iakoprimamljivo, tumaenje je veoma nategnuto, te se moe zakljuiti da je po sredi samojo jedna slobodna analogija, tj. slinost koja se pojavljuje sluajno.Meutim, ini se tanim da hrianska mitologija neumoljivo vlada SrednjomZemljom. Nju je stvorio Eru, Jedini, dok je Melkor Onaj Koji Se Uzdie U Moi ikoji e se pobuniti protiv svog tvorca, koji je pride Valar (boanstvo) vatre, a njegovo

mesto prebivalita podzemlje, iz koga se stalno vije crni dim; uz sve to on i hramlje,to je oigledna (namerna) homologija. Gandalf je Majar Olorin koji je doao naSrednju Zemlju u smrtnom telu njegova smrt u Moriji bila je zaista smrt, a njegov

povratak zaista povratak iz smrti, tj. vaskrsenje palog boga, i on vie nije Gandalf,ve kako kae, Saruman Beli, ovenan belom svetlou. Vaskrsenje Gandalfovo nijenimalo sluajna analogija, budui da je on propovednik jedne filozofije koja je veomastrana Srednjoj Zemlji, a koja je u biti novozavetna. Kao i njegov moniji prethodnikMorgot, i Sauron je bie vatre koje ima sve prerogative hrianskog Satane. Takoe,eka se kraj sveta kada e svi mrtvi ustati i ispevati novu boanstvenu muziku (ovoga

puta kako treba). Prva knjiga Silmariliona jeAinulindale to znai muzika Ainura,ali bi moda vie odgovaralo da njen naziv glasi Stvaranje Zemlje iliPostanje. Dakle,16 Obertino, TolkiensFelowship of the Ring, p. 230-233.

8


9/28

kao injenica se namee da postoje mnogi motivi za koje se teko moe rei da susluajne analogije, a koji su oigledno potekli iz hrianskih izvora.

Iako i ova linija praenja izvora moe lako da zapadne u isto nabrajanjesluajnih slinosti i podudaranja (za ta je primer i navedeno Obertinovo tumaenje),

poput praenja paganskih mitolokih materijala, ukazivanjem na hriansku tradiciju

koja neumoljivo iskrsava u Tolkinovom delu, ukazano je i na neizbean duhovniokvir u kome je Tolkin stvarao. Time rasprava o dobru i zlu skree sa alegorijskeprojekcije sveta XX veka i upuuje se ka mnogo loginijem okviru veitomhrianskom moralnom pitanju greha, pokajanja ili kazne i iskuenja, kome je ovekizloen svakog dana. Odjednom se primeuje, ono to se najlake moglo

pretpostaviti, da je po religijskom uverenju Tolkin konzervativni katolik i kako bihrianska ideologija trebalo da bude klju za tumaenje njegovog dela.

Vanakademski radovi

Dok su se zvanini akademski krugovi, odnosno profesionalni knjievni kritiari,uglavnom bavili pitanjima vezanim za Tolkina, a vrlo malo onim vezanim za njegovodelo (ukoliko se izuzmu istraivanja izvora), ljubitelji Tolkina i epske fantastike su seorganizovali u razna udruenja i pokretali mnoge asopise u kojima su raspravljali osvom doivljaju Tolkina. Udruenja i asopisa ima veoma mnogo, ali su njihoviuredniki standardi neretko diskutabilni, tako da se moe rei da nekoliko dobriheseja prosto tone u gomili povrnih pisanija oduevljenih italaca. Ipak, postoje triasopisa koji zahvaljujui strooj urednikoj politici opstaju ve nekoliko decenija i

predstavljaju apsolutne autoritete u studijama o Tolkinu, a to suMallorn17, Mythlore18

i Amon Hen19. Ova tri asopisa su mesto gde i studenti i profesori koji se baveTolkinom najpre objavljuju svoje eseje (zajedno sa obinim ljubiteljima Tolkina) isvako u njima nalazi prirodno mesto objavljivanja. Ipak, u tim asopisima, iako jesvestrano raeno uglavnom na onome to su akademski krugovi propustili, a to jeliterarna interpretacija, uvek se tumae delovi dela, odreene prie, odreeni aspekti,ali nikada celina. Desilo se, a izgleda da se sve u vezi sa Tolkinom deavalonestandardno, da svi autori tekstova koji izdaju za ove asopise koji su ponikli uokviru FRP20 klubova, ve poseduju bazu na koju se nadovezuju.Zvuae nesvakidanje, ali prvo opseno i celovito tumaenje teksta uradila je

kompanija ICE21, tako da su radovi koji se u pomenutim asopisima objavljeni17 Izdaje ga The Tolkien Society i podaci o ovom magazinu nalaze se na sajtu navedenom u fusnoti 2.18 Podaci o urnalu mogu se nai na sledeoj adresi www.mythsoc.org/mythlore .html.19Amon Hen je nezavisni bilten, ali ga od skoro finansijski pomae The Tolkien Society, pa se informacije o njemumogu nai na sajtu drutva za zatitu Tolkina. Naalost, veina tekstova je nedostupna.20 FRP Fantasy Role Play, interaktivne drutvene igre koje uglavnom okupljaju ljubitelje fantastike. Ova tri asopisakoja danas predstavljaju apsolutne autoritete ponikla su u okviru FRP klubova.21 ICE (Iron Crown Enterprises) je poznata kompanija za FRP (Fantasy Role Play) drutvene igre. Zbog velike

popularnosti Tolkinovog sveta, ICE je 1979. godine otkupio prava da naini FRP sistem pod nazivom MERP (MiddleEarth Role Playing). Sistem bi se bazirao na Tolkinovom delu, ali samo uz uslov da u Tolkinovom svetu nita nepromeni. Obini ljubitelji fantastike i FRP igara koji rade u ICE-u uradili su, primorani ugovorom, sveobuhvatnuanalizu Tolkinovog sveta. U osnovnoj knjizi The Gamemaster Ground Rulls for MERPuraena je prva sveobuhvatna

sistematizacija teksta, utvrena sva mesta neodreenosti i mogunosti interpretacija i data prva tumaenja celine, uzdetaljnu analizu svake Tolkinove reenice, i to sve u obinim upustvima za Gamemastera. Kasnije je izalo jodvadesetakMERP Campagne knjiga u kojima je ponovljen isti postupak. Te knjige pravila imaju svojih manjkavosti,

budui da nemaju tenju da u analizi odu dalje od sloja predmetnosti i da su pravljene sa neozbiljnim ciljem, ali knjige

9
http://www.mythsoc.org/mythlore.htmlhttp://www.mythsoc.org/mythlore.htmlhttp://www.mythsoc.org/mythlore.htmlhttp://www.mythsoc.org/mythlore.html


10/28

uglavnom baziraju na glomaznom kritikom aparatu koji se nalazi u dvadesetakknjiga koje je kompanija objavila. Kada su se irom Velike Britanije devedesetihuspostavile studije o Tolkinu, i kada se postavilo pitanje osnovne celovite analize

predmetnosti njegovog dela, ispostavilo se da je prvu sveobuhvatnu analizu tekstauradila kompanija koja se bavi drutvenim igrama.

Moe se rei da su moderne studije o Tolkinu zasnovane pre svega na ovim zvaninovanknjievnim temeljima. Drutvo za zatitu Tolkina, kao i pomenuti asopisi,ponikli su upravo iz neozbiljnih udruenja ljubitelja fantastike i FRP igara i neekajui da se autor ohladi, kao to se ekalo na univerzitetima, prosto su veodgovorili na sva osnovna pitanja, koja bi se na fakultetima tek sad postavila, i zato

predstavljaju nezamenljivu literaturu svakom studentu kurseva o Tolkinu.Kako ipi smatra, prouavanja tek treba da otresu balast stranputica iz prolog

veka i da ponovo postave osnovni problem: odnos Tolkinovog dela sa njemusavremenom knjievnou i odnos prema literarnoj tradiciji.

Pokuaj redefinicije pristupa Tolkinovom delu

Kao to je ve vie puta istaknuto, pored poetne alegorijske interpretacije Tolkina(koja je i danas aktuelna, bez obzira na sopstvenu banalnost) i nekoliko naratolokihradova, sve ostale analize zadravaju se na nivou predmetnosti dela, koristei kao

podlogu mitoloku grau objedinjenu u The History of Middle Earth.Jedini aspektTolkinovog dela koji je dosta analiziran jeste Tolkinova ideja dobra i zla, ali opet uvezi sa izvorima iz hrianske katolike tradicije, a jedini pristup Tolkinu koji nekakouspeva da zaobie argumentaciju pomou izvora, odnosno grae za njegove knjige,

jeste da se Tolkinovo delo proglasi autentinom i autonomnom novom mitologijomkoja sa ostalim svetskim mitologijama ima samo sluajne slinosti. U pomenutimmagazinima ureivaka politika je stekla renome i postigla uspeh upravo time to jedosledno odabirala tekstove koji polaze od te pretpostavke autonomne novemitologije ime je prouavanje Tolkina uistinu pomereno unapred. Ipak, takvametoda ima i svoj nedostatak, jer se stalno zaboravlja da su Tolkinovi romani presvega romani, i da je, ak i kada se sloi sa pretpostavkom da njegovo delo u celini

podsea na zaokruen mitoloki ciklus, u pitanju jedan literarni mit. Takoe, trebarazmisliti o literarnim uticajima, koji su, to je interesantno s obzirom na masovnu

potragu za izvorima i graom, potpuno zapostavljeni. Pominju se Homerovi epovi,Saga o Nibelunzima, Ep o Beovulfu itd., ali samo u optem kontekstu. Ukoliko sesamo malo obrati panja na malo moderniju englesku knjievnu tradiciju poev odrenesanse pa do romantizma, neki aspekti Tolkinovog dela mogu da postanu mnogo

jasniji.

Ideja dobra i zla

Kao jedan od osnovnih razloga dananje popularnosti Tolkinovog dela navodi se

njegov iskljuivi determinizam u etici, za koji se neretko dodaje i da je konzervativnoICE kompanije se sve ee citiraju i navode kao literatura (to ini i Tom ipi u J.R.R. Tolkien: The Author of theCentury). Videti: www.ironcrown.com/.

10
http://www.ironcrown.com/http://www.ironcrown.com/


11/28

katoliki. Naspram toga, moderno doba bi se moglo nazvati dobom nihilizma idobom odsustva bilo kakve moralne vrednosti, tj. dobom linih interesa. Samim tim,Tolkinovo ponovno oivljavanje uproene, crno-bele hrianske etike danas je

jednostavno usamljena pojava u knjievnosti.Kada je pak o junacima re, knjievna dela XX veka preplavljena su negativnim,

slabim, pokvarenim, ili beznaajnim junacima, tj. antijunacima. Takvu vrstukaraktera Fraj definie kao niskomimetske, kao junake koji se ni po emu ne razlikujeod obinih ljudi i primeuje kako je niskomimetski modus dominantan u knjievnostiod poetka XIX veka do danas.22 U Tolkinovom delu, meutim, jo uvek vladaju

pravi junaci, ne samo u smislu hrabrih ratnika, ve uzvienih junaka koji ni unajteim trenucima ne naputaju svoje vrsto opredeljenje da brane pozitivne ivotnevrednosti. Moglo bi se rei da je upravo ta, u knjievnosti ve odavno arhaina,uzvienost knjievnog junaka ono to nedostaje dananjoj italakoj publici i da jeupravo to jedna od glavnih vrednosti romana za koju su itaoci glasali.

Kada Fraj

23

u Anatomiji kritike definie anrove, on celokupnu knjievnost deli naetiri osnovna modusa (a upravo roman Gospodar prstenova navodi kao jednog odpredstavnika istog anra romanse), on o junacima kae: Tipian junak romanse jeonaj koji je nadmoan u stupnju drugim ljudima i svojoj okolini i iji su postupciudesni, ali koji ipak jeste ljudsko bie. Junak romanse kree se u svetu u kojem suuobiajeni zakoni prirode unekoliko ukinuti: uda hrabrosti i izdrljivosti, za nasneprirodna, za njega su prirodna; a zaarano oruje, ivotinje koje govore, straniispolini i vetice i udotvorne amajlije ne naruuju pravila verodostojnosti nakon tose ustvrde postulati romanse.24

Za romansu kao pripovest interesantno je jo da je to uvek narativna pria kojaima nekoliko epizoda i strukturu u kojoj epizode (potencijalno) mogu da se niu u

beskonano, ali koje su u knjievnosti obino ograniene i predstavljaju samo uvod uglavnu epizodu, u kojoj se odluuje o junakovom ivotu ili smrti. Bilo da preivikonanu borbu ili pogine, junak se uzdie jer je dokazao svoju neustraivu prirodu.Junak se obino bori sa natprirodnim zlim biem ili drugim neustraivim junakomkoji je iste snage, ali je negativan karakter, dok se usput javljaju razliiti

pomagai/odmagai, najee neutralni duhovi prirode (vile, arobnjaci, vetice,patuljci, zaarane ivotinje koje govore, itd.). Prema takvom shvatanju, kljuno jeputovanje glavnog junaka ka glavnoj epizodi, u kojoj e se njegova sudbina reiti u

odsudnoj borbi.Ovakva jednostavna sistematizacija karaktera u romansi, koju je postavio Fraj,

koristi se i za sistematizaciju likova u Tolkinovom delu. Svi uesnici u sva triromana, ili velikoj Istoriji Srednje Zemlje jasno su podeljeni na sile dobra i sile zla.Pa su tako Ljudi, Vilovnjaci, Hobiti i Patuljci kao rasa dobra bia, dok su Orci,Trolovi i Zmajevi nepopravljivo zla bia. Valari, tj. sami bogovi, neretko se navodekao trea kategorija neutralnih prirodnih sila zbog njihovog nedelovanja, odnosnodelovanja samo kada je sama priroda ugroena. Ovakva uproenost etike u SrednjojZemlji objanjava se ili podraavanjem strukture bajke ili hrianskom ideologijom,

22 Fraj, Anatomija kritike,str. 45-46.23

Ibid.24 Ibid.

11


12/28

u koju je verovao sam Tolkin, budui da nehrianske bajke neretko pokazuju da imjednostavnost jeste odlika, ali ne i do te mere radikalno suprostavljanje dobra i zla,koje je u bajke uvedeno tokom hrianske epohe.

Meutim, mnogi prouavaoci primeuju daleko sloeniji odnos dobra i zla uTolkinovom delu.25 Tako, Valari nisu ni potpuno neutralni, niti su apsolutno dobri.

Na primer, Manve, koji kao priznati kralj Arde obeava Feanoru da Noldori neeimati ba nikakvu njihovu pomo, alje svoje orlove Majare, koji paze na Morgota ipomau Gondolinu za vreme njegovog postojanja. Ulmo ne pokazuje nikakvopotovanje za odluke ostalih Valara, ivi van Valinora i stalno se mea u delovanjaSrednje Zemlje. Ose, Majar Oluje i Besa, vrlo lako prilazi Morgotu samo zato to muovaj obeava da e moi da divlja koliko hoe, da bi se kasnije vratio naroduValinora. Najzad, i Morgot i Sauron su Ainuri, gde je Morgot po snazi i moi, ali i po

prirodi svog bia, najsliniji tvorcu. Saruman i Gandalf su nia boanstva koja takoeprolaze svoja iskuenja, u kojima jedan podlee, a drugi uspeva da odoli. Naime, ne

samo u Silmarilionu ve i u Gospodaru prstenova vidi se i moralna borba samihbogova. Slino stoji i sa Vilovnjacima. Oni su u doba svoje mladosti vie nalikovalihirovitim pustahijama, njihove voe knezovima koji ude za zemljama, slavom,

bogatstvom i moi, i to toliko da su nekoliko puta prolili krv i izmeu sebe. Na tajnain se pojava Vilovnjaka u Gospodaru prstenova kao nepokolebljivo dobre rase ustvari pokazuje kao pojava moralnih bia u njihovoj moralnoj zrelosti. Budui da suVilovnjaci besmrtni, njihov put iskuenja i moralnih kriza za njih je tada ve samoistorija na kojoj se zaista ui, s obzirom na injenicu da su u grekama linouestvovali. Patuljci i Ljudi, kao smrtna bia daleko su podloniji moralnoj krizi, jersvaki novi narataj mora da proe starim putem moralnog preispitivanja. Ipak, iako seuvodi elemenat moralne dileme na nivou pojedinaca, zadrava se osnovnadiferencijacija izmeu rasa koje su usmerene ka dobru kao legalna deca Iluvatorova(Ainuri, Ljudi, Vilovnjaci i Patuljci) i rasa koje je stvorio Morgot i koje su uvekneopozivo zle.26

Dok su Vilovnjaci iveli pod zatitom Valara i Majara, a Patuljci kao stvorenjanesalomljive volje koja ih je sauvala od negativnih, ali moe se rei i od pozitivnihuticaja, Ljudi su se nali usred sila i iskuenja, koja njihovu slobodnu volju dovodedo beznaajnosti. Oni su vrlo lako podlegali uticajima ne samo Morgota ve iVilovnjaka, koji su im bili prvi uitelji. Ljudi Numenora i Ljudi sa zapada Srednje

Zemlje podlegli su uticaju monih vilin-kraljevina, dok su se ljudi sa istoka uvekborili na strani zla, jer tamo drugog uticaja nije ni bilo. Saruman lako stie saveznikeu Danlenanima pridobijajui ih na svoju stranu uz pomo svoje moi ubeivanja.Sam rat za prsten u Gospodaru prstenova nije nita drugo do zavrnica davnog rataVilovnjaka i njihovih pristalica protiv Morgota i njegovih slugu, u kojima ljudi

predstavljaju samo potencijalni materijal za saveznike. Jedino su vladari Gondora iArnora unapred odreeni, budui da potiu od Elrosa Napovilnog, Elrondovog brata.Uopte, diskutabilno je da li se ratovi u Srednjoj Zemlji vode izmeu dobra i zla, ilikao i u realnosti, zbog interesa. Morgotova pobuna nije ni slina pobuni Satane u

25 Za najpotpuniji pregled shvatanja dobra i zla kod Tolkina, videti: Hangrove, An essey in response.26 Moe se primetiti da je moralna borba uvek vezana za odreeno iskuenje i privlanu snagu moi u Gospodaru

prstenova olienih u Prstenu i Palantiri, au Silmarilionu u Feanorovim draguljima.

12


13/28

Miltonovom raju, niti klasinoj predstavi avola, koji unitava svet i osvaja due.Morgot je jednostavno u ratu za prevlast, i sa ostalim Ainurima, i sa Vilovnjacima.Onog trenutka kada se granice uspostave, kada Ainuri ostavljaju Margotu SrednjuZemlju i osnivaju Valinor, ratovi prestaju.

Kako bi se problematika malo bolje sagledala, treba poeti od samog korena i

izvora takozvanog zla, odnosno razdora.

Ainulindale ili muzika Ainura i izvor sveg zla

Eru ili Jedini stvara na nebu Ainure, koji su od svih bia stvoreni prvi. Meu njima,prvi je stvoren Melkor, koji je posedovao po deo moi i znanja svih ostalih Ainura,pa je najsliniji samom Tvorcu. Eru Ainure ui da pevaju i okuplja ih u jedan velikihor, u kom im zadaje temu u kojoj e biti ispevana i stvorena Arda. Melkor od

poetka pokazuje posebne karakteristike ne ui pevanje pred Iluvatorom sa

ostalima, ve zagledan u Prazninu (Void), traga za Venim Plamenom i zainjesopstvene misli. Ovakav kratak opis Melkora, koji je najsliniji svom boanskomocu, uvod je u Melkorovo osamostaljivanje u velikoj muzici Ainura. Melkor

jednostavno poinje da peva sopstvenu muziku temu, koju Iluvatar nije zadao, kojaobeshrabruje ostale da pevaju i neodoljivom snagom privlai ka sebi one koji su mustajali blizu. U samom delu stoji: A Iluvatar je sedeo i sluao dok se ne uini da okonjegovog prestolja besni oluja, kao u mranih voda koje ratuju jedna protiv druge u

beskrajnom gnevu koji se nee obuzdati. Tada Iluvatar ustade, i Ainuri opazie da sesmei.27 Melkorova tema postaje objavljen rat Iluvatorovoj temi, ali Iluvatar ustaje ismei se: [...] i on die levu ruku, i nova tema zapoe usred oluje, ista, a opet nenalik na prolu temu, i ona se osnai i dobi novu lepotu. Ali nesklad Melkorov seuzdie u zagluujuoj buci i hrvae se s njom, i ponovo bi rat zvukova silovitiji noranije, dok se mnogi od Ainura ne obeshrabrie i prestadoe da pevaju, i Melkorzadobi prevlast. Tada Iluvatar opet ustade, i Ainuri opazie da je ozbiljan: i on podiedesnu ruku i gle! trea tema se uzdie usred buke, i ne bee nalik na druge [...] ali senije mogla priguiti, i poprimala je snagu i dubinu.28 Ipak, Melkor nastavlja da se

bori i Iluvatorov dvor poinje da se trese od sukoba njihove dve muzike, a njegovizgled postaje zastraujui.Iz prikaza toka muzike Ainura, jasno je da postoje samo dve projektovane zamisli,

Iluvatorova i Melkorova, a sukob se jednostavno razreava Iluvatorovim prekidanjemmuzike, shvativi da ne moe da natera Melkora da svoju temu uskladi sa njegovom.Ipak, Melkor ne biva kanjen, ve samo obaveten da sve njegove zamisli, kao izamisli ostalih Ainura, imaju svoj poetak i kraj u njemu, Iluvatoru, i da nita nemoe biti ispevano to se kosi sa njegovom zamisli.27 Tolkin, Silmarilion, str. 15. [...but Iluvatar sat and hearkened until it seemed that about his throne there was a raging

storm, as of a dark waters that made war one upon another in an endless wrath that would not be assuaged. ThenIluvatar arose, and Ainur perceived that he smiled. Tolkien, Silmarilion, p. 5.]28

Ibid. str. 15. [and he lifted up his left hend, and new theme began amid the storm, like and yet unlike to the formertheme, and it gathered power and yet had new beauty. But the discord of Melkor rose in uproar and contented with it,

and again there was a war of sound more violent than before, until many of the Ainur were dismayed and sang nolonger, and Melkor had a Mastery. Than again Iluvatar arose, and the Ainur perceived that his countenance was stern;and he lifted up his right hand, and behold! A third theme grew amid the confusion, and it was unlike the others [...] itcould not be quenched, and it took to itself power and profundity. Ibid, p. 5.]

13


14/28

Prva pobuna Melkora izazvala je udnu reakciju Iluvatara. On ga je pustio da nastavisve dok svi ostali nisu utihnuli, a kada je prvi put odgovorio na njegovu pobununovom temom nije mu se prezrivo nasmejao, ve se osmehivao. Ili je Iluvatarneozbiljno shvatio Melkora, ili je bio zadovoljan zato to je Melkorova pobunausledila. Kada Ainurima pokazuje viziju njihove pesme, on govori najvie upravo

Melkoru, pokazujui kako je njegova pobuna u kojoj je hteo da ugui ostale glasove ustvari samo doprinela veoj lepoti Arde. Mrazovi kojima je hteo da ugui vatru Ardestvorili su sneg i divne bele planinske vrhove, vatre kojima je hteo da isui vode,stvorile su oblake i kiu, a na severu sneg, ega nije bilo u prvobitnoj zamisli ostalihAinura, konkretno Manvea, Ulma i Aula kao sila koje upravljaju vazduhom, vodom ivatrom kao materijalima od kojih je sainjena Arda. Ali, da li se moe tvrditi dasvega toga nije bilo i u zamisli samog Iluvatara?Kada je Melkoru objanjeno kako njegova pobuna upravo doprinosi lepoti Arde,njemu je, kao i ostalim Ainurima, ponueno da odu na Ardu i da pokuaju da

postignu upravo ono to su u pesmu uneli, tj. i samom Melkoru je ponueno da naArdu ode i sprovodi upravo ono to je uinio i u muzici, da ometa glavnu temu,pokua da je ugui i da postane Morgot, Crni Neprijatelj.Tako je poelo oblikovanje Arde u dalekoj prolosti, pre samog poetka vremenakoje poinje sa Prvoroenom decom Iluvatarovom, a koje je obeleeno

permanentnim sukobom Melkora i ostalih Valara. Nijedan plan nije uspenosproveden do kraja, niti u onom obliku kako je u muzici zamiljeno zbog Melkorovogmeanja, i Arda je ostvarena samo kao produkt njihove meusobne borbe, odnosnoratna ruina. Tako je nastala i Srednja Zemlja. Arda, koja je bila sredinji simetrinikompaktni kontinent, koji je plutao po Okruujuem moru, polomljena je kada jeMelkor sruio svetlosne stubove koji su kao lampe bili okaeni na severu i jugu Arde.Sredinje pare tla, koje je posle loma Arde ostalo i koje je bilo najvee, nazvano jeSrednja Zemlja (Middle Earth).Zauujua je tolerancija ostalih Valara prema Melkoru, koga putaju da budegospodar Srednje Zemlje, a svoj dom prave na najzapadnijem ostrvu Arde, koje jenazvano Valinor ili Neumirua zemlja. Interesantno je da je i Melkor odmah

prestao da unitava Srednju Zemlju kada vie nije nailazio na otpor.29 Povod za novirat je bio tek dolazak Prvoroenih Vilovnjaka koji su, kako su mislili Valari, bilisuvie slabi da se odupru Melkorovom uticaju, to se posle pokazalo kao netano.

Na taj nain, Istorija Srednje Zemlje je od prvih dana, sve do kraja Gospodaraprstenova neprestana borba protiv Melkora i njegovih slugu. Gandalf e uGospodaru prstenova najaviti novo veliko zlo koje e doi u etvrtom razdoblju, alikoje e se ticati samo ljudi. Dakle, Istorija e se nastaviti sve do kraja pokretanaistom mainerijom i istim sukobom dva principa, koja su urezana u samoj muzici ivoena od sila koje su sudbinski vezane tom muzikom.Interesantna je i epizoda sa Ungolijant. Melkor je Morgot ili Crni Neprijatelj, aliUngolijant je apsolutna praznina koja prodire svet i koja je na kraju u svojoj

29 Ista tolerancija se ponavlja i u Gospodaru prstenova,kada Gandalf trai da se Saruman pusti da slobodno ode. Mnogito tumae kao izraavanje hrianske ideologije, koju Tolkin plasira u paganskom svetu kroz Majara Olorina, tj.Gandalfa, ali moe se i drugaije shvatiti, jer Ainuri, kao i Vilovnjaci, ne mogu da umru, te njihova egzistencija nijetelesna, ve duhovna (mogu biti lieni materije i moi nad njom, to se desilo Sarumanu i Sauronu).

14


15/28

neutoljivoj gladi prodrala i samu sebe. Tolkin stavlja Melkora i Ungolijant u savezkada Melkor krade Silmarile i unitava svetlost Valinora, ali njihove dve prirode ese sukobiti posle odneene pobede, jer Ungolijant eli da prodre sve, svetlost, svet,ak i Melkora, dok Melkor u borbi sa Ungolijantom biva opisan kao neko ko eli davlada Ardom, ali i kao neko ko se bori za njen spas (da ja Ungolijant pobedila,

postala bi toliko mona da bi prodrala ceo svet). Takoe, kad Lutjena i Berenpokuaju da ukradu Silmaril iz njegove krune, Morgot, kada vidi Lutjenu, zainjeistog trenutka misao o svojoj kraljici. Na mnogo naina Melkor se pokazuje kao nekoko eli da poseduje i vlada lepotama sveta, a ne da ih unitava. Zato u svojoj kruninosi Silmarile, koji ga pritiskaju kao planine i peku kao plamen iz sredita zemlje njegov cilj nije bio da uniti simbole moi vladarske porodice Noldora, ve da ih

poseduje.Sve navedeno je bitno, jer ukazuje da sama postavka Melkora kao izvora apsolutnogzla moda nije ba najtanija. Melkorov izvor je sam Iluvatar, koji i ne trai nita

drugo od Melkora, ve da ode na Ardu i bude Morgot, Crni Neprijatelj, odnosno daispuni svoje najcrnje zamisli i time ispuni volju Iluvatora. Time on dobija tragikuveliinu, jer se bori sa svojom sudbinom, koja mu je odreena u muzici Ainura. Zarazliku od Sarumana i Saurona, koji su lieni moi nad materijom postali dahovivetra, Morgot nikada nije ostao bez moi, ve je proteran u Prazninu van granicasveta.Istorija Srednje Zemlje je istorija ratova za prevlast, ratova za razne simbole moi,onih koji su kao eho bili nastavci starih neprijateljstava izmeu besmrtnihneprijatelja. Valari kreu u drugi rat protiv Morgota tek kada Erendil vrati jedanSilmaril u Valinor, kao zalogu obe rase i svih naroda Srednje Zemlje. Tek pri krajuIII doba, kada je Sauron ostao bez moi, a svi Vilovnjaci zauvek poeli da naputajuSrednju Zemlju, moe se govoriti o poetku moralnog pitanja i etikih vrednosti, jertada preostaju samo smrtne rase: Ljudi, Patuljci i Hobiti, a nove vrednosti se naziru uAragornovom karakteru i ruralnom Hobitonu. Kao to Aristotel smatra, vrlina se ne

pokazuje u mirovanju ve u odmerenom delovanju i zato je potrebno novo zlo, kojeGandalf najavljuje u IV dobu Srednje Zemlje jo jedno Melkorovo seme, koje eizvui na videlo nove vrednosti i vrline, kao to je Gandalf iz zabaenog malogHobitona izvukao Froda i bacio ga u pakao rata za prsten izmeu sila nepojmljivihmalom Hobitu. Ceo Silmarilion pak jeste parada ponosa, oholosti, besa, oaja i

zanosa Vilenjaka. Slino Ahilu, mogli su da biraju izmeu dugovekog mirnog ivotau Valinoru i stradanja i patnje u Srednjoj Zemlji. Meutim, stradanja i patnje su ihdovele u centar Istorije, dok Vilovnjaci koji su ostali u Valinoru u njoj nisu ni

pomenuti.Tako se moe zakljuiti da je zlo u Tolkinovom delu u stvari drugaije prirode odhrianskog apsolutnog zla. Ono je ak osnovna sila koja pokree Istoriju, odnosno

pesmu Ainura, da se realizuje, a moglo bi se rei da ga je u samom poetku postavioEru u svojoj zamisli. Zato su svi dugi periodi mira na Srednjoj Zemlji saeti u sveganekoliko reenica, a Valinor, koji je ostvareni raj polako iezao iz Istorije, kako je

imao sve manje veza sa borbama koje su se vodile na Srednjoj Zemlji. Eru zadajeveliku muziku temu, poetsku temu, koja ne bi imala smisla kada bi Valari zaistauspeli da ostvare simetriju i harmoniju Arde kakvu su planirali. I tako e se ta

15


16/28

sukobljenost sila nastaviti sve do kraja sveta, kada e se pevati nova tema predIluvatarom.Ali, da li je mogue da je Tolkin, koji je za sebe govorio da je jedan obian mirniHobit, smatrao da je rat potreban kako bi se ispoljila veliina oveka, i to naroito uveku kada je rat smatran apsolutno besmislenim i sredstvom za kojim se potee samo

u krajnjoj nudi? Opet se javlja rat kao kljuna re Tolkinovog dela, a koja bi moglada se primeni na Prvi, koliko i na Drugi svetski rat, budui da su prvi nacrti zaSilmarilion nastali jo 19161917. godine. Da li, na koncu, Tolkin ipak zaista govorio politikoj situaciji XX veka? Ili, nunost zla, ispoljavanja vrline, veliine u sukobui nastajanju novih vrednosti, u borbi suprostavljenih sila, kao ideje imaju svoje

poreklo u jednoj ranijoj epohi? Kada se Ainulindale, kao poetak svega, uporedi saidejama epohe evropskog romantizma dobijaju se zanimljivi rezultati.

Tragovi romantiarskih ideja u muzici Ainura

Tolkin zapoinje veliku Istoriju Srednje Zemlje sledeim reenicama: A ti,Melkore, videe da nijedna tema ne moe biti odsvirana a da nema svoj konaniizvor u meni, niti iko moe promeniti muziku protiv moje volje. Jer za onog ko to

pokua, pokazae se da je samo instrument u smiljanju neeg jo divnijeg, to onsam ne bee zamislio.30 Prva smernica je oigledno aludiranje na Bibliju iPostanje. Bog je objavljen i njegovo ime je Jedini (the One). Kao i kodhrianskog boga, boansko poreklo Jedinoga se ne izraava, niti se komentarie On je Jehova, ili ono to jeste, izvor svega postojeeg. I sam stil poetne reenice je

biblijski.31 Drugo boansko ime Jedinoga je Iluvatar, i Tolkin ga u samom tekstu neprevodi, kako to obino ini sa ostalim imenima na njegovim izmiljenim jezicima,ali ije se znaenje nalazi u reniku Silmariliona, i znai Otac Svih, to ponovoupuuje na osnovnu hriansku postavku Boga Oca, iz koga su svi potekli i iz koga jesve nastalo.

Tolkinov Jedini najpre stvara Ainure The Holy Ones. Ovde ve mora da sepazi da se pridev holy, u hrianskom smislu sveti, prevede kao velianstveni iliuzvieni, jer ve tu poinje prva dekonstrukcija hrianskog Postanja, na koje jeoigledno ukazano. Bog je monoteistiki objavljen, ali njegova prvoroena deca,Ainuri, po svojim karakteristikama jesu paganske antropomorfne sile prirode. Ainuri

su izdanci Iluvatorovih misli, to opet priziva biblijski tekst i ukazuje na vrlo poznatomesto Jevanelja po Jovanu (1,1-2): U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga,i Logos bee bog, gde se re Logos razliito prevodi i kao re i kao ideja ili misao urazliitim prevodima Biblije.32 U svakom sluaju, moe se rei da je Jedini izmislioAinure.

Stvaranje sveta je takoe interesantno, jer ne postoji ni u jednom poznatommitologijskom konceptu. Iluvatar ui Ainure da pevaju odreenu muziku temu,

30Tolkin, Silmarilion, str. 16. [There was Eru, the One, who is in Arda called Iluvatar; and he made first the Ainur,

the Holy Ones, that were the offspring of his thought, and they were with him before aught else was made. Tolkien,

Silmarilion, p. 5.]31 Prevodilac na srpski jezik, Dubravka Grebanovi-Popadi, napravila je tanu analogiju upotrebivi biblijsko u

poetku bee.32 Ili se ostavlja grkoLogos kao u hrvatskom prevoduBiblije.

16


17/28


18/28

Asocijacija na Jevanelje po Jovanu, kao ukazivanje na jedinstvo rei ipredmetnosti, koje se njima izraavaju, nije nimalo sluajna, naroito to ne moe bitiza profesora filologije, kome su rei profesija. Rei u njegovom delu imaju mo, oneopredmeuju reeno. Moe se rei da se magija priziva govorom izgovorene rei u

besu ili nadahnutom stanju pokreu i preokreu ishode Istorije Srednje Zemlje. A

najvii izraz rei je poezija ili pesma.Taj poetski princip jeste i glavna pretpostavka engleskih romantiara. eli iKolrid su u poeziju svrstavali sve ovekove stvaralake potencijale, nazivajui jenajviim principom spoznaje, organizacije i stvaranja, koji u svakom trenutku tei daobuhvati sve, ukljuujui i suprotne principe. Istovremeno, muzika Ainura je opisanana sledei nain: [...] i prebivalita Iluvatara behu ispunjena i preplavljena i muzika ieho te muzike izae u Prazninu i ona ne bee prazna.36 Oigledna je slinost saPlotinovom predstavom izvora lepote kao suda koji se preliva, i u tom prelivanjuista lepota dolazi u svet ljudi. Tako se i pesma Ainura preliva kroz eho u Prazninu

koja vie nije prazna. Ista postavka ponovie se u Vodsvortovom Predgovoru zaLirske balade, gde kae kako je konani produkt poezije, pesma, prelivanje(upotrebljava istu imenicu overfloing) snanih oseanja.37

Mogu se primetiti i tragovi Kolridove definicije lepote iz drugog tomaBiographie Literarie38, kao jedinstvo delova ili jedinstva u mnotvu, gde jeistovremeno svaki deo u jedinstvu i skladu sa ostalim delovima i sa celinom. USilmarilionu Iluvatar poruuje Melkoru: A ti e, Melkore, otkriti sve tajne mislisvog uma, i primetie da su one samo deo celine i dodatak njenoj slavi. 39 Takoe,kada se govori o drugoj velikoj nebeskoj muzici, koja e biti ispevana posle krajasveta i vremena, kae se:Tad e se teme Iluvatarove svirati ispravno, i oteloviti se uBie u trenutku kad se izgovore, jer e svi tada shvatiti potpuno njegovu nameru usvome delu i svaki e pojmiti ta drugi razume, i Iluvatar e, zadovoljan, podaritinjihovim mislima tajni plamen.40

Fragmenti uticajnih romantiarskih ideja skicirani su uopteno, jer svako dubljeuporeivanje ne bi urodilo plodom (pre bi moglo biti rei o sintaksiko-leksikojslinosti). Pa ipak, sam postanak sveta u muzici, koji je opisan idejama koje sukarakteristine za engleski romantizam, navodi na pomisao da Tolkin u stvaranjusveta ne daje izvor za etike principe i za njegovo shvatanje dobra i zla, ve pre zaestetike principe sopstvenog dela. Silmarilion je pisan i oblikovan veoma dugo, kao

i Gospodar prstenova, pa bi se na izvestan nain poglavlje Ainulindale mogloshvatiti kao konano obrazloenje i obraun sa neprijateljski nastrojenim kritiarima.Piui svoju poetiku, a ta poetika je nuna reakcija na nerazumevanje i estu

36 Tolkin, Silmarilion, str. 14. [And the places of the dvelling of Iluvatar were filled to overfloing, and the music and theecho of the music went out into the Void, and it was not void. Tolkien, Silmarilion, p. 4.]37 Naravno, i Vodsvort sliku prelivanja punog suda preuzima od Plotina. Interesantno je, meutim, da gotovo sveslinosti sa romantiarskim idejama koje se javljaju u kontinentalnoj Evropi, imaju svoj trag u engleskom romantizmu(koji je u Britaniji srednjokolska lektira).38 Videti: Coleridge,Biographia Literaria, or biographical sketches of my literary life and opinions.39 Tolkin, Silmarilion, str. 16. [And thou Melkor wilt discover all the secret thoughts of thy mind, and wilt perceived that

they are but a part of the whole and tributary to its glory. Tolkien, Silmarilion, p. 5-6.]40 Ibid, str. 14. [Then the themes of Iluvatar shall be played aright, and take being in the moment of their utterance, forall shall then understand fully his intent in their part, and each shall know the comprehension of each. Ibid, p. 4.]Veza sa Kolridom uoljivija je u originalu.

18


19/28

(zlo)upotrebu dela, Tolkin je jednostavno koristio opte pojmove knjievnih teorijaengleskog romantizma, sa kojima se susreo u srednjoj koli.Jednostavna rekonstrukcija bi bila da je Iluvatar ili Eru umetnik po ijem planu e bitiispisana Istorija Srednje Zemlje, tj. pria, u kojoj je, kako bi radnja mogla da seodvija, sve to je potrebno jedan Melkor, jedan Sauron, ili jedan zmaj. 41 Pria je

umetnikova zamisao u kojoj se zna poetak i nazire kraj, ali se u samom razvojuIstorije uvek dolazi do neoekivanog, neeg to je nameravano, ali to, jednomostvareno izgleda kao potpuno novo. Iluvatar, ili umetnik je taj koji e priu razreitionako kako je zamislio, makar prizvao i sredstvo poput deus ex machine, na taveoma podsea Iluvatorovo zaustavljanje natpevavanja sa Melkorom pomou grubesile. A cela Istorija je samo zbir utisaka i odjeka velikih dela koja e ostati kao

poetski utisci posle itanja romana.Posle ove analize, koja moda podsea na traganje po mraku, istini za volju, treba sevratiti na ve navedeni deo kratkog teksta autora, koji se tampa kao obavezan

predgovor u svim izdanjima Gospodara prstenova: to se tie nekog unutranjegznaenja ili poruke ova knjiga ih nema. Ona nije ni alegorina, niti je delo sa nekomtezom. Dok je rasla, pria je putala korene (u prolost) i isputala neoekivane grane[...],dodajui da mu je glavna namera bila da napie zanimljivu i pustolovnu knjigu.U tom smislu ne udi to je Tolkin u vie navrata u pismima, kao i u eseju o

Beovulfu,istakao svoje divljenje prema zloudnim zmajevima koji moraju da postojekao unapred prinesene rtve velikim junacima, koji e doi da se bore sa njima i da ihubiju. Za njega je rat potreba, ali potreba sa estetskom svrhom nerealnog literarnogdela zloudni zmaj je potreban da bi se pojavio veliki junak koji bi u borbi sa njim

pokazao svoju veliinu, a sama borba pravi cilj romana, sukob koji proizvodi radnju,u tenji da se napie jednostavno i zanimljivo delo. Nikakvih drugih tendencija, niti

bilo kakvih skrivenih namera ili vizija modernog sveta, u delu nema.Naspram Tolkinove namere stoji moderna knjievnost, kojoj se kao glavna odlikamoe navesti intelektualizam, erudicija pisca, ali i erudicija itaoca od koga sezahteva visoko obrazovanje kako bi mogao da prepozna i shvati predmetnosti dela.Vrlo su retki pisci, poput Tomasa Mana i Umberta Eka, kojima je veoma stalo da ih

podjednako itaju i obrazovani ljudi i itaoci bez ikakvog obrazovanja. Ovakavzakljuak moe da se shvati i kao davanje za pravo kritiarima nastrojenim modernojknjievnosti koji Tolkinu odriu bilo kakvu intelektualnost i time ocenjuju njegovo

delo kao banalno, ali je namera u stvari samo da se Tolkinovo delo bar doneklepogleda iz ugla samog autora, i njegove prave namere (ukoliko i to ne zavodi nakrivi put), koja bi se ak mogle nazvati i larpurlartistikom. Meutim, ne trebazaboraviti da je Gospodar prstenova roman, koji je samo u Americi prodat u pedesetmiliona primeraka, to bi znailo da je svaki deseti ovek kojem je maternji jezikengleski kupio knjigu, ne raunajui one koji su je proitali ne kupivi je. Takoe,injenica da je Tolkin glasovima italaca proglaen za autora milenijuma, a ne recimo

41 Ove ideje su ponovljene eksplicitno i u The Monsters and Critics and Other Esseys ,naroito u tvrdnji da je u Epu oBeovulfu najbitniji zmaj. Nije bitna motivacija pojavljivanja zmaja, njegovo poreklo ili priroda, ve postojanje samogzmaja bez koga Beovulf ne bi mogao da postoji i bez koga ep o Beovulfu Zmajoubici ne bi vie bio isti. Zmaj je silakoja proizvodi radnju.

19


20/28

Dojs, koji obiluje intelektualnim kvalitetima, samo pokazuje pravi odnos izmeuintelektualne moderne knjievnosti i nemodernog, usamljenog Tolkinovog dela.Pored toga to je Tolkin kao osnovnu nameru imao da napie knjigu za decu, i tozaista nije imao tendenciju da bude autor koji je obeleio vek (tituli autoramilenijuma bi ipak trebalo uzdrano prii), postoji oigledan kvalitet njegovog dela

koji mu je priznanje i doneo, a koji se donekle ogleda i u otvorenoj strukturi njegovogdela.

Nova mitologija vs mitoloka struktura? Ili: jo jedno tumaenje

Definiui Gospodara prstenova kao tipian primer romanse, Fraj nije upotpunosti uzeo u obzir predmetnosti romana, niti je, kako se ini, bio upoznat saSilmarilionom, iako je ve bio objavljen. Razlika koju Nortop Fraj pravi izmeumitova i romansi sadrana je samo u razlici izmeu prirode junaka: u mitu je junak

boanstvo ili boanskog porekla, dok je u romansi to ovek koji ini dela kojaprevazilaze ljudsku prirodu.U Silmarilionu je oigledno da su pojedini junaci bogovi, ali u Gospodaru

prstenova je to mnogo problematinije. Ukoliko se prihvati da su Patuljci, Hobiti iVilovnjaci u istom rangu sa Ljudima, budui da je u Srednjoj Zemlji normalno videtiove tri rase koliko i Ljude, i ukoliko se, u skladu sa postulatima Tolkinovog sveta,

prihvati da oni nisu natprirodna bia, jo uvek je jedan od glavnih junaka Gospodaraprstenova Gandalf, koji je u stvari Majar Olorin, ili boanstvo nieg reda. Njegovauloga u radnji je da i sam uestvuje u potrazi i borbi, ali neretko i on trai pomo,koliko je i nudi. Takoe je i Aragorn boanskog porekla, a nema nieg normalnogni u istokrvnom Numenorejcu koji ima 250 godina, a tek je u zrelom dobu, ak ni uGondoru gde se numenorejska krv odrala. Prosto je realnije u Gondoru videtiPatuljka, Hobita ili Vilovnjaka, dok je direktni potomak Izildura, u trenutku odvijanjafabule, predmet mita. Aragorn je daleki roak Elrondov (daleki samo zato to je ipak

pripadnik smrtne rase, ali potie neprekinutom linijom od Elrosa, Elrondovogroenog brata) i potomak Melijane Maje (boginje). On ima toliko boanskog u sebi,da ak i sinovi Elronda, koji su po poreklu zakoniti naslednici krune Srednje Zemlje(budui i sami potomci i Ljudi i Vilenjaka i Ainura), oseaju potrebu i ast da se boreu ratu pod njegovom zastavom. Iz ugla Frajeva teorije modusa (koja se zasniva na

vrsti fabule i prirodi junaka) posmatrano, Gospodar prstenova, Hobiti Silmarilion bitrebalo da budu konglomerati mita i romanse. Jer Istorija Srednje Zemlje je pria kojaizjednaava doivljaje sve dece Iluvatora i bogova Valara i Prvoroenih besmrtnih ismrtnih Sledbenika, tj. Ljudi, te je podjednako istorija i bogova i ljudi, koji prolazekroz svoja iskuenja gradei fabulu.

Danas se esto ponovo ponavlja Tolkinova izjava da je imao nameru da napiemitologiju za Englesku, koja, pored nekih isparanih legendi, nije imala svojusistematinu mitologiju, i da Tolkinovo delo treba tumaiti kao mitske cikluse,odnosno kritikom aparaturom koja se primenjuje na ve postojee izvorne

mitologije. Urednika politika ranije pomenutih asopisa izgradila je ime upravopostavljajui Tolkinov svet kao novu mitologiju koju treba tumaiti kao i vepostojee mitove. Time su obezbedili autonomiju dela u odnosu na alegorijska

20


21/28

tumaenja, ali i u odnosu na tumaenje Tolkina pomou izvora, jer je njegovamitologija originalna i bez izvora. Ipak, time se Tokinovo delo opet na neki nainudaljava od normalne literarne percepcije i interpretacije.

Unekoliko Tolkinovo delo se zaista i moe tumaiti na taj nain, ali pre svegaonako kako je predloio ipi kao ciklusi kraih pria koje po strukturi zaista

podseaju na narodne legende i bajke, a koje se potom sjedinjuju u vei plan. Ostaje,meutim, pitanje koja vrsta modusa preovladava u Tolkinovom delu i da li je Tolkinzaista uspeo da u XX veku stvori originalnu mitoloku strukturu?

Kada Meletinski govori o izvornom mitu, on naglaava da je stvaranje mitovaokonano u prolosti, i da je glavna karakteristika izvornog mita verovanje u njegovuistinitost. Tanije, prema takvom shvatanju, kao to je ve dobro poznato, mit je

poetni pokuaj oveka da spozna svet i uglavnom se bavi poreklom sveta, stvari ioveka. Dananji ovek teko da bi pored razvijene nauke mogao da koristi izvornimit u njegovoj prvobitnoj ulozi, niti bi mogao da stvara originalne mitove u moderno

doba. Ukoliko se prihvati da je Tolkin ostvario mitsku strukturu, taj mit je i daljeliterarni. Prema Meletinskom, izvorni mit je sutinski spoznajne prirode i ovek unjega veruje, a zaista je teko i za samog Tolkina pretpostaviti da je verovao u svojumitologiju, ako ni zbog ega drugog, a ono zato to je po veroispovesti bio katolik.

Olga Frojdenberg pak u knjiziMit i antika knjievnostsmatra da je svaki mitimao istovremeno drutveno-socijalnu i religijsku, ali i umetniku funkciju uvremenu kada je nastao, tj. da su ga uvek stvarali umetniki nadahnuti lanovi

primitivnog drutva. Gubljenjem odlika socijuma, u kome je imao kompletnufunkciju, mit gubi i svoje kulturno, religijsko i pesniko tumaenje, ostajui samokostur prie koji, ako se ne obogati novim znaenjem, nestaje zajedno sa kulturom.Tako antike mitove koji se javljaju kod Homera i tragiara, ali i u literaturi uopte,smatra preraenim, odnosno pesnikim mitovima koji su na osnovu kostura starih

pria u novom socijumu dobili novu interpretaciju i na taj nain nastavili da ive.Frojdovo izrabljivanje mita o Edipu za svrhe psihoanalize, predstavlja samo jo

jedno pesniko doterivanje mita, jer se postojei deo o proroitu elegantnoodstranjuje kako bi se doterala struktura znaenja mita koja bi bila funkcionalna u

psihoanalizi.Kod Tolkina zaista ne moe biti govora o postojanju pravog novostvorenog

mita, koji bi mogao da poslui kao struktura za mnogofunkcionalno korienje i

tumaenje. Sigurno je da je upotreba Silmariliona kao nove svete knjige nove religijenemogua. Ipak, Tolkinova knjiga se pokazala i te kako funkcionalnom u pogledu

politikih ideja i moralnih pitanja drutva, tj. kako je ukazano, mogua je viestruka(zlo)upotreba Tolkinovog dela.

U svetlu pitanja mitotvornosti, interesantno je da Fraj ukazuje na postojanjespecijalnih formi ili enciklopedijskih dela koja ne mogu da se svrstaju ni u jedanmodus, jer su previe sveobuhvatna. Tu svrstava Bibliju, ali i Homerove epove,Vergilija, Dantea i Miltona. Enciklopedijske forme su obino knjige od znaaja za

pojedine epohe, koje, za razliku i od mitova i od romansi, imaju tendenciju da

obuhvate ogroman vremenski period u kome se obino ciklino ponavlja nekolikovelikih tema. Obavezno je obuhvaen poetak sveta, raanje, ivot i smrt mnogihjunaka. Pisci ovakvih formi su veoma retki, a kao umetnici obino ostavljaju samo

21


22/28

jedno delo takvog tipa iza sebe, ili su to delo pisale mnoge generacije i nastajalo jevekovima (kao Biblija). Primetno je da Tolkinovo delo apsolutno odgovara ovomopisu. Moe se rei da je ostavio samo jednu zaokruenu celinu, tj. Istoriju SrednjeZemlje, koja po svojoj kompoziciji ima srodnika samo u Bibliji. Obuhvaen je velikivremenski period (50 000 godina), teme su ciklino ponovljene, ne samo u

Silmarilionu, ve i u Gospodaru prstenova, koji, iako fokusiran na samo jedanperiod, zadire u dubinu vremena kroz razna predanja sa kojima se upoznaju junaci;velike teme su mo i iskuenja koja ona izaziva, kao i stalna borba oko simbola moikoje poseduju sukobljene strane. Fraj takoe navodi da je Homerova Iljada ep ognevu, Odiseja ep o mirnom ivotu, Danteova Boanstvena komedija ep ohrianskoj ljubavi i sl. Tako se moe rei da je Istorija Srednje Zemlje ep o moi,koji redefinie junatvo u vrlinu kojom se junak uzdrava od prekomerne upotrebemoi i mogunosti da odoli njenim negativnim uticajima. Po tome je Tolkinovo deloizuzetno moderno, a sam Tolkin se pokazuje kao pisac koji nije lien apsolutno svih

intelektualnih tendencija (iako je sebe takvim smatrao). PoputBiblije, Tolkinovo delou sebe integrie mnoge moduse. Uoljivo je unoenje poezije u prozu, i to i lirske iepske, ali su prisutni i manje uoljivi razliiti pripovedaki modusi. Naravno, mora se

povui otra crta izmeu izvorneBiblije, koja je nastajala vekovima, i Istorije SrednjeZemlje za koju bi najpre moglo da se kae da je veto sproveden umetniki postupakkojim se oponaa biblijska i mitoloka struktura, budui da je romane pisao filolog,kome su mitovi i narodne knjievnosti bile i struka i hobi.

U svetlu Frajevih modusa, najpre se moe uoiti rascepljenost: Hobitje pisanpre svega za decu i predstavlja roman-bajku, koji se apsolutno uklapa u profilromanse, odnosno romana; Gospodar prstenova bi takoe ostao samo romansa danije Silmariliona, a Silmarilion je ve forma za koju se moe rei da je biblijsko-mitoloka, odnosno enciklopedijska u Frajevom smislu. Sutinska razlika je ustilovima koje Tolkin primenjuje, a koji se razlikuju u sva tri dela.Tom ipi je uoio da je, za razliku od Hobita, koji ima klasini linearni tok fabule,gde se panja itaoca dri iekivanim razvojem dogaaja, u Gospodaru prstenova

primetno odstupanje od linearnog toka pripovesti i kretanje unazad, tj. u dogaajekoji su vremenski daleko od rata koji se vodi za prsten. Tako je svaki dogaaj koji jeelement linearne fabule u isto vreme okida za drugu fabulu, koja se zavrava u tomdogaaju, a koja je postavljena uporedo sa glavnim tokom. Te prie koje govore o

vremenu pre rata za prsten, esto nemaju veze sa ratom za prsten, ali same tvoreobrise jedne druge fabule koja se odigrala davno pre rata. Kasnije je u Dodatku(Appendix)42 Gospodara prstenova primenjen pripovedaki modus istoriografije,

pomou koga su sekvence date u mitskom modusu sada predstavljene kroz jednuureenu istoriografsku kompoziciju. U Silmarilionu je upravo taj istoriografskimodus primenjen od poetka do kraja, ali i dalje proet mitskim modusom kojiistoriji daje odreenu zamagljenost. Moda bi se ti modusi, istoriografski i mitski,mogli nazvati deromansiranje ili saimanje fabularnih jedinica u to manje narativneceline koje se potom okupljaju u jedan iri plan. U Silmarilionu je takva

deromanizacija primenjena na fabulu Gospodara prstenova, koja je saeta na svegadesetak strana.42 U Stilosovim i Nolitovim izdanjima Gospodara prstenova stoji Appendix,u Esotherijinom Dodatak.

22


23/28

Moe se rei da se u Tolkinovom delu bore tri osnovne strukturalne sile. Akose prihvati razlikovanje obespredmeenih mitova i pesniki opredmeenih mitovaOlge Frojdenberg, zajedno sa Frajevom karakterizacijom romanse, mogu se izdvojitietiri modusa Tolkinovog umetnikog postupka: 1) kostur prie ili kostur mitosa; 2)

pesniki opredmeen mitos; 3) istorijske prie (fabule) i 4) romansirane prie.

U tkivu ispletenih pria postoje mnoge koje su kao fabule date u nekoliko reenica.Na primer, o poreklu Nazgula data je samo naznaka da su nekad postojali velikikraljevi ljudi numenorskog porekla i nita vie, ne postoji ni posebna karakterizacijanjihove borbe. Da li su od poetka to bili Crni Numenorejci ili je Sauron prevarioEdaine, Verne? Slino predanje o predaji sedam prstenova patuljakim ocimaopredmeeno je priama o tome kako je volja Patuljaka bila nesalomiva, kako su sve

bogate naseobine Patuljaka zasnovane na jednom prstenu, kako je patuljako prstenjeizazivalo u njima samo pohlepu za bogatstvom, kako je Sauron, nezadovoljan timeto nije mogao da zarobi Patuljke (niti da ih pretvori u senke), poeo duge ratove,

koji su se vodili vekovima, u tenji da povrati ili uniti prstenje koje je Patuljke iniloopasnim protivnicima i kako je sedam patuljakih prstenova zato donelo propastPatuljcima. U toj prii postoje obrisi i dovoljno materijala da se nazove legendom ili

priom ima motive, zaplet i rasplet. Predaja prstenova ljudima je pak u mraku. Da lije Sauron lino predao devet prstenova ljudima ili je to uinio Kelebrimbor kaopoklon Edainima, itd.?Mnogo je takvih mitosa koji su dati u par reenica i koji se mogu nazvati kosturimamitosa. Ingardenovom teorijom izraeno, tu postoji mnogo crnih rupa neodreenosti,

pa italac, kao i likovi u romanu43, moe da se pita da li je to zaista tako, ili je upitanju samo mit. Sa druge strane, predaja sedam prstenova Patuljcima, ima svojemotive, zaplet i rasplet, i moe se nazvati pesnikim mitosom, ili oplemenjenimkosturom.Istovremeno, kada Elrond govori o Poslednjem savezu Vilovnjaka i Ljudi i ratu

protiv Saurona, on govori u istoriografskom modusu pominje vreme, objanjavaprilike i tok rata, njegove uzroke i posledice. Elrondovo pripovedanje o dogaajimaje veoma bitno, budui da je Silmarilion predstavljen kao Crvena knjiga BilbaBaginsa, koji je u njoj preneo znanje o Istoriji Srednje Zemlje, a koje je sakupio uRivendalu od Gospodara Elronda, Gandalfa i ostalih Vilovnjaka. Na krajuGospodara prstenova nalazi se Appendix, koji je predstavljen kao izvod iz Crvene

knjige, a u kome se detaljno navode godine, porodina stabla, informacije o rasama injihovim zemljama. I pored toga to je tekst, naravno, i dalje narativan, usmerenostna postizanje iluzije istorijske objektivnosti daje mu prepoznatljiv kvalitet.Za ova tri prethodna pripovedaka modusa (taka gledita i vrsta pripovedaa seradikalno menjaju pri smeni svakog modusa) moe se rei da su deromanizirajua, da

jednostavno ponitavaju normalnu strukturu romana na koju smo navikli.Romansirane prie nas pak vraaju u, za roman, normalni i oekivani narativni tok:tamo gde se ne zna ta e se sledee dogoditi, gde se pripoveda ponovo vraadigresijama, opisima, uplivima u svest likova i komentarima koje daje na njihove

postupke i dogaaje.43 Gandalf upravo tako predstavlja poreklo Utvara Prstena: [] pria se da je Sauron dao 9 prstenova kraljevima ljudisa Zapada.

23


24/28

U Gospodaru prstenova preovlaujui je romansijerski modus, a prethodna tripredstavljaju sekundarnu ravan, dok je u Silmarilionu upravo suprotno fabularnejedinice su ispripovedane u prva tri modusa, dominantno istoriografskom. Ali, kaoto i u Gospodaru prstenova vlada tenja ka saimanju fabularnih jedinica izromansirane fabule u kratke mitose, tako i u Silmarilionu vlada tenja da se mitosi

romansiraju. Tako tri velike prie: o Berenu i Lutjeni, o Turinu Turambaru i oErendilu Moreplovcu, izlaze iz konteksta Silmariliona i narastaju u romansiranedeonice koje bi mogle da postanu zasebni romani ili bar pripovetke.

Dve tenje, tenja ka romansiranju i tenja ka saimanju fabule neprekidno suprotivstavljene jedna drugoj i u Gospodaru prstenova i u Silmarilionu, a pripovedakonstantno varira u dva suprotstavljena nastojanja. Nezavisno od kompozicije dela,njegovi aspekti se tako menjaju od predstavljenih, preko naznaenih, do odsustva bilokakvog pievog aspekta.

Za razliku od ostalih knjievnih dela zadnjeg milenijuma, Tolkin je zaista

kompozicijom najsliniji Bibliji, a postupkom Homeru. Obilje predmetnosti, fabulaod kojih je veina bez konkretizovanih aspekata pripovedaa (a opet i sa nekimkonkretizovanim) stvaraju umu slika, simbola i predstava, koje itaocu omoguujuslobodno popunjavanje sopstvenim iskustvom, ali i lako praenje autorovog opteg

plana, koji je jasno definisan i nije zaguen sporednim planovima. Pojam otvorenogdela Umberta Eka moda je najkompletnije ostvaren u ovakvoj strukturi, a da pri tomdelo ne obiluje protivurenostima i nesavladivim mestima neodreenosti poput

Hamleta. Ovde se itaocu dozvoljavaju najrazliitiji aspekti itanja i tumaenja, zarazliku od moderne knjievnosti, gde gotovo uvek vrsta ruka autora vodi itaoca uodreenom (eljenom) pravcu tumaenja i shvatanja napisanog.

U prilog tome ide i interesantna injenica da je sam Tolkin posle objavljivanjaGospodara prstenova morao neke stvari sebi da protumai. Na primer, Vilovnjake

je zamislio kao bia sa apsolutno jedinstvenim imenima dakle, ne bi smela dapostoje dva razliita Vilovnjaka sa istim imenom. Ali u romanu je pomenuo dvaGlorfindela: obojica su plavokosi, jedan je poginuo davno u odbrani Gondolina, adrugi je u Rivendalu. Kako se oigledno potkrala greka Tolkin je, umesto da

prepravi ime jednoga od njih, u Silmarilionu naveo novu karakteristiku Vilovnjaka,koji budui da su vezani za Srednju Zemlju, bivaju putani iz Mandosovih holovaumrlih nazad u Valinor kada njihovo vreme ekanja istekne, a oni mogu da biraju

hoe li iz Valinora doi nazad na Srednju Zemlju brodom, roenjem kao potomcisvoje porodice, ili da ostanu u Valinoru. Tako Feanor odluuje da se nikada ne vratimeu ive i da do kraja sveta eka u Mandosovim holovima, a Glorfindel je upravoonaj Glorfindel koji je poginuo u Gondolinu, ali se vratio na Srednju Zemlju. 44

Takoe, kada su mu ukazali na to da je Tom Bombandil zaista bespotreban u fabuliromana i da nema nikakvu ulogu, odgovorio je da ga je ve prethodno smislio iubacio kao zaokruen lik. Nekoliko godina po postavljanju pitanja, odgovor Tolkinana pitanje o Tomu Bombandilu je glasio da ako se dobro razmisli, videe se da jeTom ak neophodan u zapletu radnje.45

44 Iz Tolkinovog pisma Valdmanu (Letter to Milton Waldman 1951.), koje je objavljeno u The Silmarillionu.45 Videti: C. Tolkien,Foreword.

24


25/28

Njegovo delo je jednostavno puno putanja kojima se moe krenuti, apredmetnosti su takve da su pristupane svakom itaocu, bilo koje kategorije.Meutim, ukoliko se i prihvati autorova tvrdnja da delo nema nikakvih intelektualnih

pretenzija, ne bi se smelo odmah tvrditi kako ih zaista i nema. U mnogo emu Tolkinje dodirnuo problematiku (modernog) sveta, a najverovatnije je da je upravo zbog

toga do te mere i pogodan za politiku upotrebu. Struktura koju je uspostavio, a kojusam pokuao da opiem pomou etiri modusa, predstavlja prenosnik izmeusadraja i itaoca. Mnogi modusi (pojedine narativne jedinice se javljaju na nekolikomesta u sva etiri modusa), koji meusobno prepliu i zapliu predmetnosti,

jednostavno mame itaoca da krene u otkrivanje sveta koji mu se nagovetava, svetakoji je polumitski, poluistorijski opisan.

Taj svet je ve sad u Engleskoj prozvan novom mitologijom. Iako trebaoprezno pristupiti takvoj karakterizaciji (kao to treba naglasiti umetnikioblikovana mitologija), Tolkinovo delo ve sad postaje izvor slika i simbola koji se

lako usvajaju, budui da su politike, etike i drutvene interpretacije njegovog delave postale deo globalne svetske civilizacije, a ema simbola i slika koje je stvorio ese tek izrabljivati u civilizacijskim tekovinama oveanstva.

Literatura

ITolkien:1. A Middle English Vocabulary, ed. Kenneth Sisam, The Clarendon Press, Oxford,1922.2. Ancrene Wisse: The English Text of the Ancrene Riwle,Early English TextSociety, Original Series No. 249, Oxford University Press, London, 1962.3.Bilbos Last Song, George Allen and Unwin, London, 1974.4. Farmer Giles of Ham, George Allen and Unwin, London, 1949; Farmer Gil od

Buta,prev. Radoslav Petkovi, Mono & Manjana, Beograd, 1997.5. Finn and Hengest: The Fragment and the Episode, ed. Alan Bliss, George Allenand Unwin, London, 1982.6. 44. From Quendi and Eldar, Appendix, Vinyar Tengwar 39, ed. Carl F.Hostetter, Crofton, Ed. MD, July 1998.

7. Letters of J.R.R. Tolkien, eds. Humphrey Carpenterand and Christopher Tolkien,George Allen and Unwin, London, 1981.8.Mr. Bliss, George Allen and Unwin, London, 1982.9.Morgoths Ring, ed. Christopher Tolkien, HarperCollins, London, 1993.10. sanwe-kenta: Enquiry into the Communication of Thought, Vinyar Tengwar39, ed. Carl F. Hostetter, Crofton, Ed. MD, July 1998.11. Pictures by J.R.R. Tolkien, ed. Christopher Tolkien, George Allen and Unwin,London, 1979.12.Poems and Stories, George Allen and Unwin, London, 1980.

13.Poems by J.R.R. Tolkien, HarperCollins, London, 1993.14.Poems from The Lord of the Rings, HarperCollins, London, 1994.

25


26/28

15. Roverandom, eds. Christina Scull and Wayne G. Hammond, HarperCollins,London, 1998.16. Sauron Defeated, ed. Christopher Tolkien, HarperCollins, London, 1992.17. Sir Gawain and the Green Knight, Pearl and Sir Orfeo , ed. Christopher Tolkien,George Allen and Unwin, London, 1975.

18. Sir Gawain & The Green Knight, eds. J.R.R. Tolkien and E.V. Gordon, TheClarendon Press, Oxford, 1925.19. Sir Orfeo, ed. Tolkien, The Academic Copying Office, Oxford, 1944.20. Smith of Wootton Major, George Allen and Unwin, London, 1967; Kova izVelikog Vutona,prev. Ana Seli, Mono & Manjana, Beograd, 1997.21. Songs for the Philologists, eds. Tolkien, E.V. Gordon and others, UniversityCollege, London, 1936.22. The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book, GeorgeAllen and Unwin, London, 1962; Avanture Toma Bombadila, prev. Seli Ana, Mono

& Manjana, Beograd, 1997.23. The Book of Lost Tales,Part I, ed. Christopher Tolkien, George Allen and Unwin,London, 1983.24. The Book of Lost Tales, Part II, ed. Christopher Tolkien, George Allen andUnwin, London, 1984.25. The Fellowship of the Ring: being the first part of The Lord of the Rings , GeorgeAllen and Unwin, London, 1954; The Two Towers: being the second part of The

Lord of the Rings, George Allen and Unwin, London, 1954; The Return of the King:being the third part of The Lord of the Rings, George Allen and Unwin, London,1955; The Lord of the Rings, integral edition, George Allen and Unwin, London,1966;Gospodar Prstenova,prev. Zoran Stanojevi, Stilos, Beograd,1988.26. The Father Christmas Letters, ed. Baillie Tolkien, George Allen and Unwin,London, 1976; reprinted (with minor omissions) as Letters from Father Christmas,HoughtonMifflin and HarperCollins, BostonLondon, 1995.27. The Hobbit: or There and Back Again, George Allen and Unwin, London, 1937.Hobit, prev. Meri i Mlan Milii, Solaris, Novi Sad, 1998.28. The Homecoming of Beorhnonth Beorthelms Son, Ballantine, New York, 1966;Tumaralo,prev. Ana Seli, Mono & Manjana, Beograd, 1998.29. The Grammar and Lexicon of The Gnomish Tongue, eds. Christopher Gilson,

Patrick Wynne, Arden R. Smith and Carl F. Hostetter, Walnut Creek, CA, 1995.30. The Lays of Beleriand, ed. Christopher Tolkien, George Allen and Unwin,London, 1985.31. The Lost Road and Other Writings, ed. Christopher Tolkien, Unwin Hyman,London, 1987.32. The Monsters and the Critics and Other Essays , ed. Christopher Tolkien, GeorgeAllen and Unwin, London, 1983.33. The Old English Exodus, ed. Joan Turville-Petre, The Clarendon Press, Oxford,1981. (Tolkiens translation.)

34. The Peoples of Middle-earth, ed. Christopher Tolkien, HarperCollins, London,1996.35. The Reeves Tale, ed. J. R. R. Tolkien, Oxford, Oxford, 1939.

26


27/28

36. The Return of the Shadow, ed. Christopher Tolkien, Unwin Hyman, London,1988.37. The Road Goes Ever On: A Song Cycle , Houghton Mifflin, Boston, 1967; GeorgeAllen and Unwin, London, 1968.38. The Shaping of Middle-earth, ed. Christopher Tolkien, George Allen and Unwin,

London, 1986.39. The Silmarillion, ed. Christopher Tolkien, George Allen and Unwin, London,1977; Silmarilion, prev. Dubravka Grebanovi-Popadi, Esotheria, Beograd, 2003.40. The Tolkien Reader, Ballantine, New York, 1966.41. The Treason of Isengard, ed. Christopher Tolkien, Unwin Hyman, London, 1989.42. The War of the Jewels, ed. Christopher Tolkien, HarperCollins, London, 1994.43. The War of the Ring, ed. Christopher Tolkien, Unwin Hyman, London, 1990.44. Tree and Leaf, George Allen and Unwin, London, 1964.45. Unfinished Tales of Numenor and Middle-earth, ed. Christopher Tolkien, George

Allen and Unwin, London, 1980; Nezavrene prie o Numenoru i Srednjoj Zemlji,prev. Simi Milica, Alnari book, Beograd, 2003.46. Qenyaqetsa: The Qenya Phonology and Lexicon together with The Poetic and

Mythologic Words of Eldarissa, eds. Christopher Gilson, Carl F. Hostetter, PatrickWynne and Arden Smith, Cupertino, CA, 1998.

II

1. Abrams, M. H.: The Mirror and the Lamp, romantic theory and critical tradition ,Wanton & Company, New York, 1958.2. Allen, Elizabeth M.: Persian Influences in J.R.R. Tolkiens Lord of the Rings,The Transcendent Adventure: studies of religion in science/fiction/fantasy,Greenwood, Westport in Connecticut, 1985.3. Belz, Aaron: Tolkien Canonized,www.christianitytoday.com/bc/2002/001/10.27.html4. Carol, Avedon: The 21st Cetnury Tolkien Studies,www.sideshow.connectfree.co.uk/Tolkien.htm.5. Clark,George and Timmons, Daniel: J.R.R. Tolkien and His Literary

Resonances: Views of Middle-Earth, www.breeunderbreehill.com/biblography.htm6. Coleridge, Samuel Taylor: Biographia Literaria, or biographical sketches of my

literary life and opinions, Dent & Dutton, LondonNew York,1965.7. Dej, Dejvid: Tolkinov Prsten, Esotheria, Beograd, 1998.8. Eko, Umberto: Granice tumaenja,Paidea, Beograd, 2002;Kant i kljunar,Paidea,Beograd, 2000; Otvoreno djelo, Veselin Maslea, Sarajevo, 1965.9. Frye,Northrop: Anatomija kritike,prev. Giga Graan, Naprijed, Zagreb, 1979;

Fearful Symetry, a study of William Blake, Princeton University Press, Princeton,1947.10. Frojdenberg, Olga:Mit i antika knjievnost,BIGZ, Beograd, 1967.11. Furst, Lillian R: Romanticism in Perspective, McMillan, LondonNew York,

1969.12. Hangrove, Gene: An essey in response,www.jrrtolkien.org.uk/gene_hargrove_essay.htm

27
http://www.christianitytoday.com/bc/2002/001/10.27.htmlhttp://www.sideshow.connectfree.co.uk/Tolkien.htmhttp://www.christianitytoday.com/bc/2002/001/10.27.htmlhttp://www.sideshow.connectfree.co.uk/Tolkien.htm


28/28

13. Ingarden, Roman: O saznavanju knjievno umetnikog dela, SKZ, Beograd, 1971.14. Jaus, Hans Robert:Estetika recepcije, NOLIT, Beograd, 1978.15. Lewis, Alex: The Splintered Darkness, Mallorn no. 26, 1989.16. Martinez, Michael: Unwritten Tales of love and War in Middle-Earth; OfThengs and Kings and Rangers and Things; The Manly man of Myth and

Middle Earth; The Good, the Bad and the Outlawed;Lonely Wanderers andthe Tales That Almost Were,www.suite101.com/article.cfm/tolkien/17. Meletinski, F.M:Poetika mita, prev. Jovan Janiijevi, NOLIT, Beograd, 1983.18. Mooney, Chris: Kicking the Hobbit, www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.html19. Obertino, James:TolkiensFelowship of the Ring, Explicatorno. 54.20. Pearce, Joseph: Tolkien: Man and Myth, Ignatius Press, San Francisko, 2001.21. Shippey, Tom: J.R.R. Tolkien: The Author of the Century and a Look Back atTolkien Criticism since 1982, Houghton Mifflin, Boston, 2001; The Road to Middle

Earth, Allen & Unwin, London, 1982.22. eli, Persi Bi: Odbrana poezije i slobode, prev. Ranka Kuji, Knjievnazajednica Zvezdara, 1990.23. The Cambridge Tolkien Society,www.tolkien.soc.ucam.org/24. The Oxford Tolkien Socity,www.users.ox.ac.uk/tolksoc/25. The Tolkien Society, www.tolkiensociety.org/26. Wordswort, Willliam: Preface forLirical Ballads, The Poetical Works ofWilliam Wordswort, ed. Thomas Hatchinson, Oxford University Press, London,1895.
http://www.suite101.com/article.cfm/tolkien/http://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.tolkiensociety.org/http://www.suite101.com/article.cfm/tolkien/http://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.prospect.org/print/V12/10/mooney-c.htmlhttp://www.tolkiensociety.org/

Documents

Pokusaji tumacenja Tolkina