ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊАПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА

Hiqadu dvadeset godina Hiqadu dvadeset godina Hiqadu dvadeset godina

988.—2008.

od kršod kršod kršТТТavawa rusavawa rusavawa rusИЈЕИЈЕИЈЕ

Храм Сф. Софије у Кијеву

Патријарх Алексеј II Патријарх Вартоломеј I Председник Украјине Јушченко Филарет

Страна 3

ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ

На једном месту на обали мора био је подигнут град. А онда је дошао један цар и на месту града изградио је нови град који је по цару добио име. Име старог града, кога висе није било, није ишчезло. Оно је дало ново име царству. Цар се звао Константин, па је град постао Констан-тинопољ, а царство је названо Византија по Визан-тиону градићу.

Овај град, Константинов град Срби су звали Цари-град, Руси - Царград. Кад су га заузели Турци, на-звали су га Истамбул. И данас га тако зову, јер још владају њиме. У њему је столовао владика, касније патријарх, кога зову, у знак сећања на велико царство и његовог ца-ра васељене, васељенским патријархом. И данас Васељенски Патријарх столује у царском граду. Остало му је само неколико хиљада верника. Али, он је и даље владика другог Рима, најугледнији ме-ђу православним патријарсима, први међу једнакима.

Ових дана се појавила једна вест: “Ирина Ваникова, секретар за штампу украјинског председника објавила је 21. јула да ће Екуменски патријарх Вартоломеј I служити бденије 25. јула у цркви Свете Софије у Кијеву поводом прославе 1020 година од покрштавања Руса. У изјава из Консатантинопоља подсећа се да је “Мајка Црква [Константинопољ] … водила украјин-ски народ ка крштењу у Христу, [и] одлучила је да пошаље своју делегацију под вођством екуменског патријарха на прославу која ће бити од 23. до 25. јула. Овим гестом Константинопољ жели да искористи могућност да понуди сопствени допринос у убла-жавању напетости унутар Украјинске Православне Цркве, подељене између Руса и Украјинаца. Због аутритаризма и утицаја националних разлика, Укра-јина види свој хришћански свет подељен у три цркве. Одлука Вартоломеја I да предводи прославу же-стоко је критикована у православним круговима у Москви. “ О чему се ради и о каквим напетостима је реч? Разни извори дају разне погледе. Ево првог.[1] “Напетост у вези са религиозном ситуацијом у Укра-јини прекомерно је отежана уочи прославе 1020. го-дишњице Крштавања Русије због званичног састан-ка Виктора Јушченка са делегацијом Екуменске патријаршије. Екуменска патријаршија се позива да је она беспоговорни извор ауторитета у право-славном свету, а то је став који је неприхватљив за Московску Патријаршију који је она и одбила, пошто Московска Патријаршија по броју надмаша све пра-вославне заједнице заједно. Током састанка, г. Јушченко је навео да су “ Украјина и украјински верници убеђени да се морамо зало-жити за споразум и тражити јединство са Мајком Црквом Васељенском Патријаршијом”. Он је позвао патријарха Вартоломеја из Васељенске Патријар-шије да учествује на прослави годишњице Кршења. Ово доводи у питање планирану посету Патријарха Москве и Русије Алексеја II Кијеву као део прославе. [1]Interfax-Religionh t t p : / / w w w. i n t e r f a x - r e l i g i o n . r u / ?act=news&div=24559

Hiqadu dvadeset godinaod kršHiqadu dvadeset godinaod kršHiqadu dvadeset godinaod kršТТТavawa rusavawa rusavawa rusИЈЕ ИЈЕ ИЈЕ ——— 988.988.988.———2008.2008.2008.

Цар Константин приноси на дар Богородици са Дететом Христом Консатантинопољ - мозаик из цркве Св. Софије коју је дигао други велики византински цар, цар Јустинијан

Страна 4

ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ Недавно је г. Јушченко неколико пута поновио своју жељу да уђе у историју као “Отац-ујединитељ украјинског православља”. Године 2000, “владике” Украјинске православне цркве - кијевска патријаршија (УПЦ-КП) и Украјинске аутоке-фалне православне цркве написали су писмо Варто-ломеју у коме су навели своју подршку за “оживља-вање јединства Украјинске цркве и обнављање њене субординације према Екуменској Патријар-шији. Г. Јушченко је активно помагао ове напоре. Он се јуна 2007 састао са Вартоломејом у Истам-булу и разговарао са њим о могућности да се створи уједињена помесна црква у Украјини која би била под влашћу Екуменске Патријаршије. На том саста-нку се тврдило да “Московска Патријаршија може да има као каноничне оне територије које је поседо-вала 1686 године. Субординација Кијевске Митропо-лије Московској Патријаршији остварена је без сагласности или одобрења Светог Синода Велике Цркве Христове”. Московска Патријаршија је одмах реаговала на те тврдње. Патријарх Москве и целе Русије Алексеј II је рекао да “ово мишљење делије не само на Московску Патријаршију, већ и на друге

помесне цркве. Ово може постати извор многих сукоба који би имали приметан утицај на православно јединство и положај православља у свету”. Међутим, ове речи нису одвратиле ни Вартоломеја, ни г. Јушченка ни самопроглашеног “патријарха” Украјинске православне цркве Кијевске патријарши-је Филарета Денисенка у њиховим плановима. Г. Јушченко се у Кијеву састао 20 маја са делегацијом

Васељенске патријаршије коју је предводио митро-полит Француске Емануил Адамакис. Г. Јушченко је захвалио на напорима Вартоломеја у уједињавању православних цркви [Украјине]. Навео је потом да на сваки могући начин подржава активност Васељен-ске патријаршије у Украјини да уједини све право-славне цркве [под своју јурисдикцију]. “Украјина ће ићи овим путем”, рекао. Г. Јушченко и упутио позив патријарху Ватроломеју да учествује у прослави 1020. годишњице Крштавања Руса крајем Јула. Следећег дана делегација Васељенске патријар-шије срела се са Филаретом Денисенком. Он је из-разио спремност његове цркве на дијалог о пробле-мима са којим се сусреће украјинско православље, “ако то води образовању помесне православне цр-кве у Украјини. Ово је стварно значило да је Фила-рет спреман да приграби власт и води ову хипоте-тичку заједницу уз подршку Вартоломеја. Интере-сантно је да је састанку присуствовао брат председ-ника Јушченка Пјотр, који је вођа покрета “За поме-сну украјинску цркву”.

Ови састанци стављају Патријарха Алексеја у понижавајући положај. Примио је позив од пред-седника Јушченка да посети Кијев током прославе годипњице. Јасно је да Његова Светост не може да служи са шизматиком Денисенком а ни да се само моли, као ни са Вартоломејем, пошто Вартоломеја отпадничка хијерархија сматра јединим ауторите-том у Украјини. Отац Николај Балашов, секретар за међупра-вославне односе у департману Московске

Председник Украјине Јушченко и Васељенски патријарх Вартоломеј

Митрополит Француске Емануил на новогодишњем пријему код председника Шаркозија са представницима других вероисповести

Страна 5

ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ Патријаршије за спољне црквене односе, рекао је, коментаришући догађаје у Кијеву: “Према црквеним канонима, сваки позив Васељенском Патријарху да присуствује прослави 1020. годишњице Крштења Русије мора се експресно проследити од стране Патријарха Москве и целе Русије. Према старој и опште прихваћеној црквеној традицији, Првојерарх једне или друге помесне цркве не улази на канонску територију друге помесне цркве без унапред изра-жене дозволе Првојерарха те цркве”. Ево сада и погледа из другог угла [2] : Глава Украјинске православне цркве - Кијевске патријаршије је Филарет, вероватно најмоћнији верски вођа у Украјини, архитекта плана да ова већином православна земља од 49 милиона људи добије озакоњену, независну православну цркву. Руска православна црква са центром у Мо-скви вековима је полагала право на Украјину - као и на друге комаде света од Балтика до Пацифика - као на своју канонску територију. Све док је Украјина била део Руског Царства, а потом Совјетског Савеза,у право Москве се није дирало. Али сада је независна Украјина подручје за три ривалске цркве: Филаретова црква, мања Украјин-ска аутокефална црква и знатно већа Украјинска православна црква - Московска Патријаршија, део Руске православне цркве. Од ове три, једино је Московска Патријаршија при-хваћена као законита од стране осталих правосла-вних и она је друга по величини хришћанска заједни-ца, после римо-католичке. Две мање украјинске православне цркве су у шизми, јер су се отцепиле од Москве. У последњих 18 месеци Филаретова деветогоди-шња кампања добила је значајан замах. Прво, пред-седник Леонид Кучма и политички је подржао ује-дињење Украјинских православних цркава. Онда је први међу једнакима у православном свету, Васе-љенски патријарх Вартоломеј I, са седиштем у Ис-тамбулу, архиепископ Константинопоља, почео да посредује око уједињења између Филарета и

Аутокефалне цркве, нудећи могући канонски статус за нову Украјинску цркву. И на крају, папа Јован Павле II одлучио је да дође у историјску посету следећег месеца и отворено се очекује да се састане са филаретом и другим верским лидерима. Папина петодневна посета би лепо да “створи про-украјински замах да Константи-нопољ може да почне” да нуди да споји две мање православне цркве, рекао је Петар Галаџа, украјин-ски католички свештеник на Институту Шептицки за источно-хришћанске студије на универзитету Св. Павле у Отави. Сви ови развоји раздражују осамдесетмилионску Руску православну цркву, далеко највећу правосла-вну цркву у свету. У москви је више од 1000 људи марширало поред зидина Кремља протествујући против папине посете Украјини 12 маја, а 400 право-славаца је демонстрирало у Кијеву 17. маја. Неки руски лидери православне цркве њуше заверу између Рима и црквених вођа у Истамбулу. "Сигурно ће папина посета да се поклопи са новим покушајем да се разбије Руска православна црква и створи независне Украјинска црква мешањем патријарха Вартоломеја, који је познат по про-католичкој оријентацији ," каже владика Иполит у ап-рилском интервју за Web site повезан са Кремљом.. За водеће јерархе у Москви Филарет је посебно мрска личност у борби за контролу Украјине, делимично и зато што је једном био један од њих. У 1990, после година вођења цркве у Украјини, он је био врхунски кандидат у избору да постане нови руски православни патријарх. Али пошто је Украјина прогласила независност од Совјетског Савеза у распаду, исто је учинио и Филарет са Руском православном црквом. Сада га је Москва рашчинила, екскомуницирала и анатемисала због раскида. Док је Филарет погонска снага за уједињење његове и Аутокефалне цркве и за добијање томоса из Конс-тантинопоља, он је истовремено и једна од највећих препрека. Његов морални ауторитет је оштећен упор-ним, добро публикованим гласинама које он пориче - да је отац троје деце и да је тако прекршио монашки завет. Исто тако, кажу критича-ри, због московске анатеме он је парија у православ-ном свету. Скоро су питали Филарета у једном интервјуу, да ли би се он повукао да очисти пут уједињењу Укра-

[2] Orthodox Church Fractures in Ukraine, Efforts of Kiev Faction to Break From Moscow Strain Relations Throughout Eastern Christianity, By Frank Brown, Religion News Service Saturday, May 26, 2001; Page B09

Страна 6

ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ јинске цркве, а он је рекао: "Мора да постоји вођа који може да изврши уједињење изнутра. Сложио бих се да се повучем кад бих видео наследника који би ово могао да изврши. Данас га не видим”. Ево погледа из још једног угла везаног за пред-стојећи догађај - прославу 1020 од христијанизације Украјине. Коначно је утврђено и потврђено да долази и Алексеј II, па то неки сматрају победом Вартоломеја I. Пошто су га скоро посетили новинари Вартоломеја I, а он је то искористио да објасни онима који православље сматрају бојним пољем за примат.

Вартоломеј I је прво захвалио украјинс-ком председнику Ју-шченку што је по-звао њега и мо-сковског патријарха Алексеја II, као и друге православне цркве у свету. Он је нагласио да је овај напор (и примат) у служби сестринских цркава и не сме се схватати као примат

римског папе. "Васељенски патријарх", рекао је Вартоломеј I, "бива понекад оптужен да постаје други папа, папа Источне цркве. По својој природи, Васељенски патријарх није папа Истока. Упркос томе, свако користи његове услуге, јер је [Кон-стантинипољ] мајка црква православног хришћан-ског народа, његова тачка поређења и коорди-нације". Ватроломеј I подсетио на евангелизацију Словена коју су извршили Кирило и Методије, која се оди-грала поштујући национални идентитет, избега-вајући - хеленизацију; подарена је аутономија цр-квама на Балкану, Украјини, Русији. "У овим активностима", наставио је патријарх , "искључиви циљ Константинопоља је црквени и духовни инте-рес људског развоја а не интерес политике ". Вартоломеј се захвалио и турским властима које су по први пут тражиле да се укључе у програм прославе христијанизације Украјине - турски амбасадор у Кијеву ће чак приредити и пријем и у част делегације Васељенске патријаршије.

Постоји и један занимљив догађај. "Проблем украјинске грко-католичке патријаршије - то се наводи на украјинском сајту за религи-озне информације - Risu (www.risu.org.ua) - налази се само у папиној надлежности и при њего-вом решавању потребно је имати у виду последице проглашења патријаршије у екуменском смислу": ово је објавио кардинал Леонардо Сандри на конференцији за штампу у Лавову. У прошлости је кардинал Љубомир Хусар, главни надбискуп Лаво-ва указивао да у Украјини, где грко-католици и

православни, који деле исту литургијску, духовну и теолошку традицију, могу бити под јурисдикцијом са-мо једног патријарха. Префект конгрегације за Исто-чне цркве био је у посети Украјини од 10. до 12. јула, а позвали су га били украјински бискупи прошлог феб-руара приликом њихове "Ad Limina" посете. Кардинал Сандри био је у Украјини први пут 2001, пратећи папу Јована Павла II tприликом посете тој земљи. На крају, још једно мишљење из посебног угла - 25-27. јула у Украјини ће бити одржана прослава 1020. годишњице Крштења Русије. Програм, који су припремиле власти у Кијеву, укључује долазак Васељенског патријарха Вартоломеја, патриарха Руске православие цркве Московске патри-јаршије (РПЦ МП) Алексија II, њихове састанке са митрополитом Кијева и целе Украјине Владими-ром (Украјинска православна црква Московске патријаршије - УПЦ МП) и председником Украји-не Виктором Јушченком. У секретаријату Виктора Јушченка озбиљно ра-чунају да се у оквиру прославе поведу успешни разговори са Васељенским патријархом Варто-

Кардинал Леонардо Сандри Кардинал Љубомир Хусар

Страна 7

ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ ломејом у вези са признавањем патријарха нека-нонске Украјинске православие цркве Кијевске па-тријаршије (УПЦ КП) самозваног Филарета. Јуш-ченко може предложити да Васељенска па-тријаршија узме „под своје крило" УПЦ КП. Таква

варијанта развоја догађаја може да доведе до потпуног прекида односа између РПЦ МП и Васе-љенске патријаршије. Раније је митрополит Оде-ски Агатангел (УПЦ МП) изјавио да власти Укра-јине планирују да реализују сценарио изласка Украјинске православие цркве из Московске па-тријаршије до краја 2008. године. Украијнски председник, имајући за циљ брз ула-зак земље у НАТО, активно користи „религиозну карту" да одвоји православље у Украјине од Ру-ске православие цркве Московске патријаршије. На темељу УПЦ КП он жели да формира једин-ствену помесну православну цркву (ЈППЦ) Украјине. У мају ове године у Кијеву су били одржани раз-говори Јушченка са делегацијом Васељенске патријаршије - секретаром Светог Синода архи-мандритом Јелпидорофом и митрополитом Галс-ким Емануилом. Током ових разговора украјин-ски председник је отворено подвукао да организација прославе 1020. годишњице Кр-

штења Русије има за циљ да демонстрира сврсисходност изласка Украјинске православие цркве из Московске патриаршије. Као могућан сценарио Јушченко је назвао прелазак УПЦ МП и УПЦ КП под јурисдикцију Васељенске патријаршије, он је такође

изјавио да је Филарет спреман одмах да почне формирање ЈППЦ и предложио је отварење представништва Васе-љенске патријаршије у Лавову. Истовремено Јушченко је представио Ватикану мо-гућност слободног дело-вања са Украјинском грко-католичком црквом (УГКЦ) да обезбеди по-дршку понтифекса у про-цесу интеграције у НАТО. Током посете Украјини крајем маја ове године државан секретар Ватикана Бертоне у разговору са Јушченком је подвукао спремност Папе Бенедикта XVI да подржи Кијев у његовим

тежњама за улазак у НАТО и ЕУ у случају да су интереси Ватикана укалкулисани у решавање међуверских проблема у Украјни ће бити обезбеђене. Истовремено Бертоне је рекао украјинском пред-седнику да САД сматра излазак Кијева испод утицаја Москве, укључујући и религиозна питања као оба-везан услов за улазак Украијне у НАТО и ЕУ. Ватикан се активно спрема да искористи прославу 1020. годишњице Крштења Русије да подигне ауто-ритет УГКЦ. Планира се истовремено да грко-католици спроведу протестне акције против доласка Алексија II и нагласе значај Васељенског патријарха Вартоломеја у пра-вославном свету као јерарха цркве-наследнице цари-градске гране хришћанства, која је крстила Русију. Бенедикт XVI рачуна да ауторитет Васељенског патријарха изврши потребан утицај да се јединствена помесна православна црква Украјине призна од стране других православних цркава.

Председник Виктор Јушченко са државним секретаром Ватикана кардиналом Тарсизиом Бертонеом

Страна 8 ПАРАЛЕЛЕ И ПИТАЊА - 1020 1020 1020 ГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСГОДИНА ОД КРШТАВАЊА РУСИЈЕИЈЕИЈЕ

Виктор Васнецов - Крштавање Русије