Pojam i osobinePod pojmom finansijska kriza podrazumeva se proces opteg kontinuiranog pada trine cene finansijskih instrumenata, na odreenom tritu. Do pada cene dolazi zbog poveanja ponude u odnosu na tranju, odnosno kada je opta ponuda vrednosnih papira, u duem vremenskom periodu, vea od njihove tranje. Disharmonija izmeu ponude i tranje javlja se iz preteno dva razloga, a to je da investitori nemaju sredstva ili ne ele da ta sredstva ulae u hartije od vrednosti. Disharmonija nadalje dovodi do pada privrednih aktivnosti odnosno smanjena proizvodnje roba i ulsuga i njihove ponude na tritu. Ako, pri nepromenjenoj tranji ponuda opande, to neminovno vodi do rasta inflatornih uticaja usled ega novac gubi svoju dotadanju vrednost. Takoe, kada novac gubi vrednost, dolazi i do pada kursa domae valute u odnosu na stranu, odnosno treba izdvojiti vie domaeg novca za kupovinu strane valute. Ne moemo svaku trinu oscilaciju nazvati krizom. Da bi neka negativna promena na finansijkom tritu nazvana krizom mora ispuniti odreene uslove, odnosno mora imati posebne osobine. Za poetak neophodno je da bude opta, odnosno da zahvata vei deo finansijskog trita i njegove uesnike. Negativana deavanja na delovima finansijskog trita nisu toliko zabrinjavanjua i predstavljaju njegov sastavni deo. Zatim, bitno je da je izazvana ekonomskim a ne neekonomskim uzrocima. Neekonomski uzroci nisu trajnijeg karaktera i obino brzo dou i prou. Trajnost je takoe bitan uslov, jer kratkotrajni poremeaji se ne mogu nazivati krizom. Jedan od uslova je i da pad cena vrednosnih papira mora da bude drastian, mali padovi se svakodnevno deavaju, i mora da je povezan sa optom privrednom krizom u jednoj ekonomiji. vrh

Privredni ciklusiEkonomska zakonitost je da se savremena privreda kree u ciklusima koji vremenom ritmino ponavljaju. Vrh privrednog talasa, kad su privredne aktivnosti najrazvijenije, naziva se polet, a njegovo dno, kad su one najslabije, naziva se depresija (recesija). U fazi poleta proizvodnja robe i usluga buja, ponuda na tritu je raznovrsna i obilna, a tranja velika jer potroai, usled pune zaposlenosti i visokih zarada, imaju veliku kupovnu mo. Izmeu proizvodnje i potronje vlada priblina ravnozea, te nema inflacije ili je ona izuzetno niska. Poto su prihodi u privrednim granama stabilni i pristojni, a dravni budet popunjen, imaoci uteenog kapitala nastoje da ga uloe u privredne ili finansijske poduhvate emitenata vrednosnih papira, motivisani mogunou ostvarenja visokih dividendi ili kamata. Otuda tranja za njima na finansijskom tritu uglavnom zadovoljava ponudu. Kursevi vrednosnih papira veine emitenata u fazi poleta su obino znatno iznad njihove nominalne vrednosti. Obrnuto se deava u fazi depresije. Izmeu dve glavne faze privrednog ciklusa, nalaze se prelazne faze. Faza poboljanja stanja u privredi, nakon depresije, naziva se uspon (oivljavanje), a faza pogoranja, nakon poleta, naziva se kriza. U fazi uspona proizvodnja raste nastojei da zadovolji stalno rastuu potronju. Na finansijskom tritu, to se ispoljava kroz ozbiljan rast kurseva vrednosnih papira privrednih subjekata, pre svega akcija. U fazi krize, deava se obrnuti proces. Kriza i depresija, meutima, stvaraju uslove za nov uspon, jer se u njima iz konkurencije izbacuju preskupi i preslabi takmiari, uvode se nova tehnika i tehnoloka dostignua, sprovodi se tednja i racionalizacija. Ceo privredni ciklus obino traje izmeu pet i deset godina. Nakon isteka prethodnog ciklusa poinje novi, na viem ili niem nivou privrednih aktivnosti u odnosu na poetno stanje iz prethodnog ciklusa. U poslednje vreme uspon i polet, zbog ozbiljnog i organizovanog meanja drave i meunarodnih organizacija u privredu, traju sve due, a kriza i depresija sve krae. Tei se ka trajno ravnotenom stanju u privredi i tritu, izmeu proizvodnje i potronje, koje bi bilo u stalnom blagom usponu. Tome znatno doprinose ekonomske analize i predvianja privrednih kretanja, na osnovu praenja glavnih inilaca u strukturi privrede. Na finansijskom tritu se kretanja kurseva belee svakodnevno, putem tzv. Indeksa. Posmatranjem indeksa u odreenom razdoblju, uoava se da li je privreda u fazi uspona, poleta, krize ili depresije. vrh

Uzroci i izleenjeUzroci finansijskih kriza su dvojaki . Prvu grupu ine uzroci zajedniki sa privrednim krizama uopte, jer je finansijska kriza obino samo izraz privredne krize na finansijskom tritu. O tim uzrocima postoje brojne teorije

u ekonomiji. Monetarne teorije vide uzrok u nekontrolisanom poveanju i smanjenju koliine novca u opticaju, putem kreditiranja privrede, usled ega dolazi do inflacije i koenja privrednih aktivnosti. Tehnike teorije tvrde da do kriza dolazi usled uvoenja novih pronalazaka i unapreenja u privredu. Time se poveava nezaposlenost, usled ega opada kupovna mo potroaa, uprkos poveanju proizvodnje. To navodi proizvoae na sniavanje cena, koje kad preu izvesnu donju granicu ini dalju proizvodnju neisplativom. Politike teorije otkrivaju uzrok kriza u neodgovornom ponaanju politiara, koji manipuliu poreskom i monetarnom politikom. Druga grupa su posebni uzroci, svojstveni samo finansijskim krizama. Finansijska kriza moe da bude i uzrok celokupne privredne krize, kao to se to desilo sa najveom svetskom krizom u istoriji od 1929. do 1933. godine. Tada su SAD i Francuska uveale svoje zlatne rezerve, znatno iznad svojih potreba u meunarodnim plaanjima. Time su izazvale oskudicu zlata na meunarodnom tritu, jer su u trezorima svojih centralnih banaka sakupile oko tri etvrtine tadanje ukupne koliine zlata u svetu. To je onemoguilo trgovce iz ostalih zemalja, da dugove isplauju kupovinom zlata od domaih banaka i njegovom predajom poveriocima kad god nisu mogli da dugove isplate ugovorenom valutom poverilake drave. To je prinudilo ostale drave da ukinu zakone, kojim su garantovale imaocima kovanica i novanica njihovu zamenu za propisanu koliinu zlata, ime je sruen do tada vaei meunarodni sistem plaanja. U sluaju finansijskih kriza drava preduzima izleenje nizom mera ekonomske politike. To moe postii sniavanjem javnih rashoda, radi sniavanja poreza i rastereenja privrednih subjekata, smanjivanjem ili poveanjem koliine novca u opticaju, kroz poveanje ili smanjenje kamatnih stopa na kredite centralne banke ostalim bankama u zemlji, njihovim obavezivanjem na poveanje ili smanjenje gotovinske rezerve u svojim fondovima, ili prodajom odnosno otkupom dravnih vrednosnih papira. Jo jedna od metoda je selektivno finansiranje odnosno kreditiranje profitabilnih privrednih aktivnosti i slino. Ukupnost svih tih mera predstavlj stabilizaciju. Mogue je da se preduzmu i druge mere, kao to je ogranienje u spoljnoj i unutranjoj trgovini, zabrana daljeg poveanja cena, zabrana poveanja zarada, zabrana rada pojedinim berzanskim trgovcima, pa i privremeno obustavljanje trgovine u berzama. vrh

BERZANSKI KRAHOVI KROZ ISTORIJUProces naglog rasta cena akcija na berzi naziva se berzanski bum, dok berzanski krah predstavlja njihov nagli pad iesto oznaava poetak dugotrajnih prvirednih kriza i depresija. Jedan od prvih i najpoznatijih krahova desio se u Engleskoj, na Londonskoj berzi davne 1720. godine. Nazvan je Junomorski mehur (South Sea Bubble), po engleskom nazivu kompanije South Sea Company, koja ga je i izazvala. Devet godina pre toga, engleski Parlament doneo je zakon po kom je osnovana pomenuta kompanija, kako bi se zadovoljili poverioci koji su dravu kreditirali u nekoliko ratova. Umesto potraivanja, poverioci su dobili vrednosne papire kompanije South Sea, koja je dobila monopol nad trgovinom izmeu Engleske i njenih junih kolonija (Australija, Indija, juni delovi Afrike...). Iako se oekivalo da e kompanija ostvarivati enormne dobitke, s obzirom na njen monopolistiki poloaj, ona je od poetka beleila gubitke, koji su prikrivani od javnosti. Gubitak se konstantno pokrivao novim emisijama akcija i drugih hartija od vrednosti, za kojima je uvek vladala velika tranja. Na Londonskoj berzi ove su akcije bile ubedljivo najtrgovanije, formirajui njihovu veoma visoku cenu, to je dovelo do toga da trina kapitalizacija kompanije South Sea bude oko 500 miliona funti sterlinga, to je bilo pet puta vie od ukupne vrednosti gotovog novca u opticaju u svim zemljama tadanje Evrope. Tada se saznalo za velike gubtike i dogodio se prvi berzanski krah u istoriji. Cene akcija su drastino opale, postavi gotovo potpuno berzvredne, a obogatili su se samo pojedinci, meu kojima Princ od Velsa, prestolonaslednik, kao i predsednik Vlade, ser Robert Valpol. Posle toga, Parlament je doneo takozvani Zakon o mehurima (Bubble Act) u cilju zatite investitora od slinih obmana. U novijoj istoriji svakako je najpoznatiji berzanski krah sa kraja 20ih i poetka 30ih godina XX veka. Tokom 20ih godina, pre svega na Njujorkoj berzi, ali i na drugim berzama u Americi, cene akcija i drugih hartija veoma su brzo rasle. Vladalo je veliko interesovanje za ulaganja u njih, a vei deo ulaganja bio je na kredit, odnosno, investitor je plaao samo deo cene odreene hartije (npr. od 10% do 15%), dok bi ostatak platio kasnije. S obzirom na trend rasta cena gotovo svih akcija, oekivalo se da e o roku dospea svi biti u stanju da plate ostatak cene kupljenih akcija, poto e u tom trenutku moi da ih prodaju, ostvarujui kapitalnu dobit. Uzimajui kredit od brokera ili banke za plaanje ostatka cene akcija, investitor je zalagao kupljene akcije, kao garanciju. Ukoliko bi cene akcija porasle, on bi ih prodavao i plaao banci kredit sa kamatom, a ukoliko bi dolo

do pada cena, invesitor bi odustajao od kupovine, ostavljajui akcije banci da njihovom prodajom namiri dug. Ove pekulacije su dovele do strahovitog rasta cena akcija, daleko iznad njihove realne vrednosti to je dovelo do pravog pekulativnog berzanskoh buma. Kada se shvatilo da rast akcija nema veze sa realnim ekonomskim performansama kompanija, ve da je sve stvar pekulacija, dogodilo se ono to mi danas nazivamo crni oktobar. Oktobra 1929. godine, gotovo svi uesnici na finansijskom tritu bili su u velikim gubicima, ukljuujui i profesionalne investitore i strunjake. Kada je 1933. godine kriza okonana, cene su izgubile oko 85% svoje vrednosti u odnosu na 1929. Ovaj krah naterao je amerikog predsednika Ruzvelta da inicira donoenje brojnih zakona u cilju spreavanja slinih deavanj, a koji i danas vae. Crni oktobar bio je inicijalna kapisla za Veliku depresiju koja je u narednoj deceniji trajala u SAD, ali pogaajui i veinu drugih zemalja irom sveta. Poslednji vei berzanski krah zbio se 1987. godine. Od 1982. u SAD, ali i na drugim razvijenim tritima, vladao je veliki optimizam, koji je doveo do znaajnog rasta cena akcija i indeksa. Iznenada, 19. oktobra, poznatog kao crni ponedeljak, dolo je do drastinog pada cena akcija, koje je dovelo da samo u jednom trgovakom danu indeksi opadnu za preko 20%. Ovaj udar osetile su gotovo sve razvijene zemlje, pa je ak na 19, od 23 razvijene berze, pad indeksa bio vei od 20%. Do danas nisu doneti jedinstveni zakljuci o razlogu ovog kraha, ali je jasno da su psihologija mase i panika odigrali kljunu ulogu u najveem padu u jednom danu na Njujorkoj berzi. vr

Investiranje,spekulacija, trzisteCilj bloga je edukativno-informisanje zainteresovanih blogera o tritu kapitala.

01.12.2011. Bankrot Italije - koliko smo blizu

Trea ekonomska sila Evrope, Italija, predstavlja treeg najveeg spoljnotrgovinskog partnera Republike Srpske. Spoljnotrgovinska razmjena izmeu Republike Srpske i Italije za prvih devet mjeseci 2011. godine iznosi 577 miliona KM. Najvei spoljnotrgovinski partner Republike Srpske je Srbije, a spoljnotrgovinska razmjena izmeu Republike Srbije i Republike Srpske za prvih devet mjeseci 2011. godine iznosi 945 miliona KM. Meutim interesantno je da je Italija drugi najvei spoljnotrgovinski partner Srbije gdje je spoljnotrgovinska razmjena za prvih devet mjeseci 2011. godine iznosila 2.278,4 milijardi dolara. Sudbina Italije i kretanja Italijanske ekonomije u velikoj mjeri ce uticati na promjene izvozne tranje Srbije i Republike Srpske. Veinu preduzea i privrednika interesuje kretanja Italijanske ekonomije kako bi svoje poslovne odluke prilagodili izmjenjenim ekonomskim okolnostima. Italija se takoe posmatra kao poslednji bastion u odbrani politikog i ekonomskog sistema Evrope. Da li e Italija biti heroj ili izdajnik Evrope pitanje je od milion dolara. Dug Italije se procjenjuje na preko 1.800 milijardi EUR-a i ovaj dug je vei od duga panije (628 milijardi EUR-a), Grke (323 milijarde EUR-a), Portugala (158 milijarde EUR-a) i Irske (145 milijardi EUR-a) zajedno. Evropski fond za finansijsku pomo zemljama u tekoama (ESFS) trenutno iznosi 440 milijardi EUR-a, ali postoje razmiljanja i inicijative da se povea za ak est puta na 2.500 milijardi eura. Podsjetimo ukupan Bruto drutveni proizvod zemalja Evropske unije iznosi 9.258 milijardi EUR-a. Evropska unija se priprema za borbu protiv krize kreiranjem fonda za spas Evrope u iznosu od 25% Bruto drutvenog proizvoda EU.U ovom trenutku teko je dati pouzdane procjene o buduim kretanjima u Evropi i Italiji, ali mogue je svakodnevno pratiti ta o tome misle finansijska trita. Napomenimo da finansijska trita imaju etiri funkcije: alokativnu, distributivnu, selektivnu i informativnu. Informativnu funkciju finansijsih trita mogue je iskoristiti kao dobru podlogu za donoenje poslovnih odluka. Jedan od veoma popularnih analitikih alata za praenje vjerovatnoe bankrota pojedinih zemalja i buduih kretanja na finansijskim trzistma je Credit default swap skraeno CDS. Cijene ovih instrumenata mogue je pratiti na finansijskim servisima kao to su Bloomberg, Rojters itd. CDS predstavlja finansijski

instrument koji predstavlja zatitu od rizika. Banka J.P. Morgan & Co. se smatra jednim od izumitelja i popularizatora ove vrste osiguranja. Logika ovih instrumenata za zatitu od rizika je jednostavna. Naime, kupac ovih instrumenata plaa prodavcu odreeni iznos, premije, za osiguranje obaveze. U sluaju deavanja osiguranog sluaja, bankrota, prodavac kupac e naplatiti od prodavca iznos osigurane obaveze. CDS cijena za Italiju zakljuno sa 17.11.2011. godine iznosi 569,36 to znai da je vjerovatnoa bankrota Italije 31.8% (vjerovatnoa bankrot se rauna posebnom formulom). Iznos od 569.36 znaci da je za 10 miliona dolara duga godinja premija za zatitu od rizika bankrota Italije 569.360 dolara. U sluaju da se desi osigurani sluaj, bankrot drave, prodavac CDS-a se obavezuje da plati iznos od 10 miliona dolara. Voeni ovom logikom mogue je zakljuiti da su najmanje rizine zemlje ,a samim tim i valute tih zemalja su: Norveka, vedska i Finska, a najrizine zemlje su: Grka,Venecule, Portugal i Irska.

Objavio/la sasasbn u 09:15, 1 komentar(a), print, #

06.11.2011. Pravila i krizaOpti stav je da je trenutna kriza u Evropi nastala zbog rasipnikog i nerazumnog ponaanja vlada i pojedinaca u zemljama kao to su Grka, Portugal, Irska itd. Naime, pretpostavlja se da su dravni deficit i dugovi nakon krize u 2008-2009 doveli do gubitka povjerenja investitora u mogunost da ove zemlje ostanu solventne. Zbog toga su investitori nastojali da se rjee obveznica i aktive ovih zemalja, prouzrokujui pad cijene i efekat krize. Meutim, iako ponaanje ovih drava imaju odreene efekte na krizu veinu razloga za krizu je mogue pronai u faktorima koji su izvan kontrole vlada ovih zemalja. Nasuprot tome kao uzrok krize moe se identifikovati juri kapitala u zemlje koje su uvele Euro. Naime uvoenjem eura devizni rizik u zemljama evropske unije je isezao. Uvoenje Evropske valute iznenada dovelo do poveanja atraktvnosti razliitih oblika aktive, akcija, nekretnina,obveznica u ovim zemljama. Juri na nekretnine na obalama mora kao to su Grka, Portugal, panija dovodi da velikih priliva kapitala u ove zemlje. Slino je bilo i kod uspostavljanja NAFTE (North American Free Trade Agreement) kada je dolo do naglog priliva kapitala izmeu SAD u Meksiko. Teoretski posmatrano ovo je dobro jer dovodi do ekonomske konvergencije izmeu zemalja, ali ima poguban uticaj na stav investitora. Meksika kriza iz 1994 klasian je primjer ove situacije i zakljuak da nije brzina to to ubija nego iznenadno zaustavljanje u kapitalnim tokovima. Iznenadno pad u prilivu kapitala moe da se desi i kada zemlje vode ispravnu makroekonomsku politiku. Ukoliko je uzrok krize prevelika potronja i rasipniko ponaanje vlade i pojedinaca onda e pokazatelj uzroka krize biti poveanje dravnih deficita i gomilanje dugova. Meutim ukoliko je uzrok krize nagli priliv kapitala onda e bolji pokazatelj biti deficit tekueg bilansa. Posmatrajui prosjeke fiskalnih deficita u periodu 2000 do 2007 vidimo da je Grka imala deficit od -5,4%, Portugal -3,7% Italija -2,9%, Francuska -2,7% i Njemaka -2,2%, Irska je imala suficit od 1,5% bruto drutvenog proizvoda. Meutim ako posmatramo prosjek deficita tekueg rauna u istom periodu pet najveih deficita su imale Portugalija -9,4%, Grka -8,4%, panija -5,8% Irska -1,8% bruto drutvenog proizvoda. Nakon uvoenja Evra zemlje kao to su Grka, panija, Portugal i Irska su smanjile fiskalne deficite, ali su poveale deficite tekueg rauna. Takoe ukoliko je rasipniko ponaanje drava

i pojedinaca uzrok krize jedan od indikatora e biti poveanje dravne i line potroanje nakon uvoenja Eura. Meutim ukoliko se ove drave ponaaju u skladu sa makroekonomskim pravilima da se manje troi a vie investira one bi trebale biti otpornije na krizu to vidimo da nije sluaj. Ove drave kriza najvie trese. Posmatrajui period 1992 do 1999, period prije uvoenja evra, Njemaka je u potronju (dravnu i privatnu) izdvajala 65,2% dok su Grka 73,2%, Irska 67%, Portugal 66,4% panija 66,1% bruto drutvenog proizvoda. Nasuprot tome nakon uvoenja eura u periodu od 2000 do 2007. godine Njemaka je troila vie i to 67,4% bruto drutvenog proizvoda dok je Grka troila 69,7%, Irska 61,3%, Portugal 65,5% a panija 62,4% bruto drutvenog proizvoda. Poueni ovim iskustvima oigledno je da se potujui makroekonomska pravila (vie tedi, manje troi i investiraj) moe zapasti u krizu te da univerzalni recept za ouvanje ekonomije i spreavanje krize pogotovo kod manjih zemalja ne postoji.Objavio/la sasasbn u 20:36, 0 komentar(a), print, #

15.09.2011. Dilemaesto se prilikom tednje postavlja pitanja na koji nain da tedimo, u kojoj valuti, sa kojim rokom. Kod ulaganja, investiranja novca, pored klasinih oblika tednje, tedni depoziti, rentna tednja, oroeni depoziti, stepenasta tednja postoje naini za ulaganje u obveznice razliitog roka dospjea, akcije uspjenih kompanija, zlato, nekretnine itd. U nestabilnim vremenima preporuke stiu da se sudbina novca vee za kretanje cijene zlata, franka i drugih sigurnijih valuta. Opet drugi kau ne u zlato ne u franak stvara se mjehur koji e da pukne, bolje je u novac drati u stabilnim valutama privreda koje karakteriu klasino bankarstvo, sa umjerenom inflacijom, sa potencijalom za stabilan privredni rast, kao to su Kanada i Australija. Sa mnogih strana stiu razliite ponude koje konkuriu za vae povjerenje i va novac. U ovakvim situacijama esto se daje savjet neka prenoi ali sutra je ve novi problem nova ponuda nova dilema. U moru razliitih ponuda esto zaneseni obeanjima i eljom za maksimiziranjem naeg bogatstva zaboravljamo centralnu figuru u procesu tednje i ulaganja a to je nae ja. ta je to to meni treba, ta je to zbog ega tedim, ta je to zbog ega investiram, koji je moj cilj. Kada imamo cilj tednje ili investiranja, a to moe biti kupovina stana, automobila, nekog skupocenog poklona ili obezbjeenje penzije poveali smo nae anse za uspjeh u ovom poduhvatu. Naredni korak je da odredimo ko sam to ja u finansijskom smislu. U finansijskom smislu nae ja odreuju nivo bogatstva, godine ivota, elja i potreba za prihvatanjem rizika, eljen stepen unovivosti naeg novca. Bogatiji ljudi mogu da prihvate oblike ulaganja koji su riziniji kao to su: akcije, izvedeni finansijski instrumenti kao i bavljenje pekulativnim aktivnostima. Mladji ljudi mogu da rizikuju, u sluaju da se njihove pretpostavke ne ostvare mogu da ekaju da se ostvare ili da pokuaju ponovo, mladji ljudi imaju poseban kapital u vidu vremena. Odreeni ljudi vole da rizikuju, a neki ne. Sve ove karakteristike odreuju nau poziciju i nae ja u finansijskom smislu. Odreivanjem gdje smo, a to je nae finansijsko ja i gdje elimo da budemo, a to je na cilj potrebno je da naemo put do tog cilja. Kao i svaka ljudska aktivnost i aktivnost postizanja finansijskog cilja puna je rizika i neizvesnosti, ali ipak naa potreba i elja nas upuuju na izbor vozila tj. oblika tednje i investiranja za putovanje i postizanje cilja. Ono to je posebno znaajno to nam moe pomoi i ubrzati nae vozilo do eljenog cilja, a to esto zanemarujemo je najsnanija sila u univerzumu. Prema Albertu Ajntajnu najsnanija sila u univerzumu je sloena

kamata. Da li je to tako, hajde da provjerimo jednim pitanjem. Pitanje glasi: Koliko je 1 EUR oroen uz kamatnu stopu od 5% godinje na 1000 godina? Odgovor je 1.000 ili moda 1.000.000. Taan odgovor je: 1.546.318.920.731.950.000.000 EUR. Provjerite? Naravno jo nije pronaen eliksir mladosti da bismo mogli ivjeti vjeno i 1000 godina je dug period ali moemo da odluimo ta emo initi u narednih 20, 30 ili 40 godina i da dio te najsnanije sile u univerzumu uposlimo da radi za nas i za postizanje naih ciljeva. Kao to ree na akedemik Matija Bekovi u pjesmi Nisi ti vie mali: Ko ne pone odmah nee nikadObjavio/la sasasbn u 10:12, 0 komentar(a), print, #

01.09.2011. Ekonomska krizaEkonomske krize osvjeuju i ukazuju na potrebu ekonomskog razmiljanja i usmjeravanja oskudnih resursa( prirodnih, finansijskih, ljudskih itd) u najefikasnije projekte. Sniavanje kreditnog rejtinga SAD sa AAA na AA+ je imao veliki psiholoki efekat na globalno finansijsko trite.Indeks S&P je u poslednjih mjesec dana izgubio 10% na vrijednosti i zabiljeio najvei dnevni pad od poekta finansijske krize 2008. godine Ovaj potez ukazuje na injenicu i trend da SAD gubi poziciju u globalnoj ekonomiji koja ce imati uticaj na poziciju dolara kao rezervne valute. Strukturni problem SAD-a hronini budetski deficit, javni dug koji prelazi 14,2 hiljade milijardi dolara pomjeranje granice zaduenja koja je uvedena 1962 godine 74 puta ne pruaju veliku nadu u budunost. Za SAD po pitanju prezaduenosti vrlo malo zaostaje Evropska unija. Dug Evropske unije od 9,8 hiljada milijardi evra ini oko 80% njenog BDP dok je javni dug SAD 62%. Meutim, gubljenje pozicije dolara kao rezervne valute otvara prostor za EUR da preuzme taj primat i ukazuje na potrebu redefinisanja medjunarodnog ekonomskog poretka i finansijskog sistema. Veliina BiH ekonomije, BDP iznosi oko 16 milijardi dolara, pozicionira BiH ekonomiju na margine svjetskih deavanja. Takoe svjedoci smo da je Agencija S&P 28.07.2011 godine izmjenila rejting BiH sa B+ sa stabilnim izgledima na B+ sa negativnim izgledima. Ove promjene uzrokovane su procjenom agencije da e vjerovatno doi do sninje rejtinga BiH ukoliko politika klima nastavi negativno da utie na upravljanje javnim sektorom i na zaduenost drave. Sniavanje kreditnog rejtinga teoretski gledano ima za posledicu rast i aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, mada primjeri iz SAD-a pokazuju drugaije jer je u nakon smanjenja rejtinga prinos na trezorske zapise SAD umjesto da poraste (vea kamatna stopa) opao. Rast aktivnih kamatnih stopa uzrokuje porast trokova finansiranja i smanjuje konkurentnost privrede. Globalna deavanja prije svega deavanja kod najveih trgovinskih partnera BiH opredijelie uticaj tih deavaja na privredu BiH. BiH je u krizi drave od 1992 i krizi nezavrene privatizacije, jo jedan talas krize bio bi poguban za BiH. O perspektivama BiH privrede nezahvalno je govoriti prije svega zbog velikog odliva mladi generacija koje masovno odlazi iz zemlje u potrazi za poslom i vienja investitora o BiH kao problematinoj destinaciji. Mjere koje bi se mogle preduzeti na dravnom i entitetskom nivou kako b se umanjio eventualni uticaj negativnih deavanja na globalnom finansijskom tritu te zaustavili negatvni ekonomski trendovi u ovdanjoj ekonomiji je zavravanje zapoetih reformi ukidanjem protivrenih propisa iz prolosti, poveanje birokratske efikasnosti, efikasnije upravljanje javnim resursima i javnim dugom kreiranje ambijenta za ulaganje u znanje i obrazovanje pojedinaca. Mora se ivjeti u skladu sa raspoloivim sredstvima a ne na raun novog zaduivanja.Objavio/la sasasbn u 13:45, 0 komentar(a), print, #

01.08.2011. Rejting agencije i tokovi kapitala.Rejting agencije predstavljau agencije za procijenut boniteta odnosno kreditne sposobnosti privrednih subjekata. Prve rejting agencije osnovane su u SAD-u i meu tri najvee sve tri su amerike. U Evropi ne postoji zvanina rejting agencija sa kapacitetima kakvi imaju Moodys, Standard&Poors i Fitch. Nedavno sniavanje rejtinga Portugalu sa Baa1 sto predstavlja investicioni rejting na Ba2 sto predstavlja junk (smee) rejting pogodio je i onako ranjivo globalno finansijskom triste i otvorio polemiku o rejting agencijama. Pad kursa EUR/Dolar, poveanje trokova finansiranja evropskih kompanija, smanjenje konkurentnosti, omu oko vrata refinansiranju Grkog duga, lansiranje stope prinosa na dvogodinje obveznice Irske na 15% bila su direktna posledica prevremene akcije agencije Moodys. Sniavanje investiciong rejtinga za etiri nivoa od strane kompanije Moodys najava da e to uiniti Standard & Poors i agencije Ficth dovelo do otrih osuda iz Evrope. Najglasniji kritiar je Jose Manuel Barroso predsjednik Evropske komisije koji je izmeu ostalog porijeklom iz Portugala. Kritike su dovele do transfera klasine ekonomske teme (boniteta, finansijske kondicije) u sferu politike arene. Evropski parlament je zakljuio da je potrebno osnovati evropsku kreditnu agenciju, u cilju vraanja vjerodostojnosti i povjereanja u ocjenu rejting agencija, naroito imajui u vidu svetsku ekomonsku krizu i primjere sukoba interesa. Kao odgovor u Frankfurtu su poeli preliminarni razgovori o osnivanju evropske agencije za kreditni rejting ije bi sjedite bilo u tom europskom financijskom centru. U pregovorima sudjeluju frankfurtsko trite kapitala Deutsche Brse, udruga Frankfurt Main Finance i vlada njemake savezne pokrajine Hessen. Cilj je stvaranje nezavisne evropske ustanove za ocjenu kreditnog rejtinga ili pak mrea manjih evriopskih agencija kako bi se poveala konkurencija na tritu kojima dominiraju amerike agencije. Vjerodostojnost i povjerenje su klju uspjeha. Da li je to u pitanju duniko povjerilaki odnos na relaciji dunik, banka, emitent investitor, kupac ili prodavac. Izgraivanjem povjerenja, vjerodostojnog i strunog miljenja direktno e uticati, smanjenje trokova finansiranje, poveanje konkurentnosti privrednih subjekata, poveanje zaposlenosti i poboljaanje alokativne funkcije finansijskog trita. Postavlja se pitanje ko diktira vjerodostojno i povjerenja vredno miljenje, da li su to domae ili inostrane agencije za ocijenu kreditnog boniteta. Sluaj Portugala i reakcija Eurozone daju nam odgovor na postavljeno pitanje. Interesi za formiranje agencije za ocjenu boniteta u Republici Srpskoj postoje i oigledni su. Interes za formiranje agencije postoje kod kreatora tokova kapitala kao to su: Banjaluka berza, Banke, Osigurajavue kue, Investicioni fondovi, Penzioni fondovi, Privredna komora, Garantni fond, privredni subjekti, jedinice lokalne samouprave, stanovnitva. Sinergijom interesa i formiranjem agencije, jaanjem domaih kapaciteta za ocjenu rejtinga (boniteta), domaih aktera na privrednoj sceni dovee do razdvajanja ita od kukolja to u krajnjem sluaju pogoduje itu. Za preko 10.000 privrednih subjekata sa jedne strane i 1,4 milijardi depozitnog potencijala stanovnitva stoje banke ija aktiva je optereana loim plasmanima, problemima sa kapitalom, ronom usklaenou aktive sa pasivom itd. Odreivanje bonitet za privredne subjekte i javno

objavljivanje boniteta u velikoj mjeri e uticati na ubrzanje procesa uspostavljanju direktnog duniko-povjerilakog odnosa izmeu privrednih subjekata i stanovnitva te poveanju fleksiblnosti finansijskog sistema i smanjenja uea banaka u ukupnoj aktivi finansijskog sektora to pogoduje bankama sa jedne i privredi sa druge strane.Objavio/la sasasbn u 09:51, 0 komentar(a), print, #

30.04.2011. Kapital i njegova cijenaPrema ekonomskoj teoriji cijena je novani izraz mjere vrijednosti za robu ili usluge, a formira se uzajamnim djelovanjem faktora koji utjeu na tranju i ponudu na nekom tritu. Ukoliko berzu shvatimo kao pravno ureenu i organizovanu pijacu na kojoj se razmjenjuje specifina roba ,a to je kapital, cijena akcija koja se postie na berzi izraz je vrijednosti kapitala. Stvarnost na Banjalukoj berzi ukazuje da je vrijednost kapitala na niskom nivou. Cijena koritenja kapitala (novca) kod banke ima odreenu cijenu. Zakucajte u najbliu banku i postavite pitanje: Koja je cijena vaeg novca?, oni e vam ponuditi razliit asortiman proizvoda, kredita sa razliitim cijenama - kamatnim stopama. Koritenje kredita koji ima rok dospjea kota. Njegova cijena je kamatna stopa. Vauerima je izvrena privatizacija i vaueri su pretvoreni u akcije. Kada ulaemo u neko preduzee dajemo na kapital, na novac u cilju da taj novac radi za nas vie nego u banci. Dajemo novac i traimo za uzvrat da nam se neto plati. Postavlja se pitanje ta je cijena tog kapitala. Prilino pojednostavljeno, cijena tog kapitala je dividenda u novcu. Trite kapitala Republike Srpske se ne moe pohvaliti isplaivanjem dividende. Ukoliko kapital nema cijenu, dividenda se ne isplauje, postavlja se pitanje koja je vrijednost tog kapitala? Pokuajmo ovaj problem rijeiti posmatrajui neku drugu robu koja nije kapital. Uzmimo na primjer jabuke. Koliko vrijedi jabuka koja nikom ne treba, koja nema upotrebnu vrijednost. Koja e biti cijena nae jabuke ukoliko je ne moemo prodati, ili je moemo prodati jednom kupcu koji zna da je samo on prirodni kupac? Njenu vrijednost kree se od 0 do vrijednosti koju nudi jedini kupac. Da li emo pristati na vrijednost koju nudi kupac ili emo ekati?! ta uiniti ukoliko jabuka pokazuje znake truljenja i propadanja a kupac nudi cijenu koja je zaista niska, jer ipak to je naa i jedina jabuka koju imamo? Ove dilema mui investitore na Banjalukoj berzi. Preko 1.000.000 ljudi je uestvovalo u vauer privatizaciji. Preko noi su postali investitori. Uloili su svoj novac u akcije preduzea. Akcije ovih preduzea nikad nisu isplatili dividendu, niti je izvjesno da e isplatiti. Njih 200 je otilo u steaj, a jo 200 pokazuje znake odlaska u steaj. Kod veine je zaokruena vlasnika struktura, veina je nelikvidna, neprofitabilna i njihovima akcijama se ne trguje, kod onih boljih imamo negativna revizorska miljenja, revizorska miljenja sa rezervom ili uzdravanje od davanje miljenja. Ekonomska logika veinskog vlasnika je sa njegove strane opravdana i ispravna. Zbog ega da plaa 49% kapitala kada moe da upravlja preduzeem i sa 51%. Pored korporativne borbe unutar preduzea koja se ogleda prisustvovanjem skuptinama akcionara, formiranjem

udruenja malih akcionara, koritenjem prava nesaglasnog akcionara, insistiranjem na usvajanju kumulativnog glasanja, davanjem punomoi brokerskim kuama, alternativa za rijeavanje problema i nema. Zaista teko je priznati da kao pojedinci svi greimo, u grupama jo i ee, masa je zavodljiva a finansijske krize su dokaz tome. Ali kao to ree jedan na savremenik: Ako mora da proguta abu, nemoj mnogo da je gleda - progutaj je odmah. Ako mora da proguta nekoliko aba, najveu progutaj prvu.Objavio/la sasasbn u 18:47, 1 komentar(a), print, #

05.04.2011. Kako prepoznati finansijsku prevaruKako prepoznati finansijsku prevaru Foreks, investiranje u inostranstvo, zajednika ulaganja sa stranim partnerima, ponude za partnerstvo u zemlji i inostranstvu, samo su neki od predloga sa kojima e se pribliavanjem EU, globalizacijom i internacionalizacijom tokova kapitala domai preduzetnici i investitori sve vie sretati u budunosti. Iako, uesnici na razvijenijim finansijskim tritima nisu imuni na prevare, a poslednja najvea zabeleena je Poncijeva ema Bernarda Mejdofa, postoje odreena pravila, jednostavna za usvojiti, kojih se treba pridravati prilikom ulaska u odreeni finansijski aranman sa novim i nepoznatim partnerima. Prvo to je potrebno jeste razumeti investicionu strategiju, koja treba biti jasna i razumljiva. Potencijalni rizici povezani sa ostvarenjem strategije treba da budu otkriveni i razumljivi. Ne investirajte u poduhvat koji ne razumete. Izbegavajte ponude koje stignu elektronskom potom ili sa Interneta. Internet je jeftin nain na koji prevaranti nude mogunosti za investiranje koje su isuvie dobre da bi bile istinite. One to obino i jesu. Informacije dobijene od nepoznatog izvora tretirajte sa velikom sumnjom. Sigurna stvar, brzi dobitak i poseban pristup su pojmovi kojih se trebamo uvati. Investicioni profesionalci ne obeavaju sigurnu stvar. Brzi dobitak jednostavno ne postoji. Prevaranti nude kombinaciju sigurnih i visokih prinosa u kratkom roku nudei vam poseban pristup preko prijatelja, poznanika, etnike ili profesionalne grupe. Naroito je vano razumeti uslove pod kojima moete povui uloena sredstva. Proverite da li partnera regulie odreena regulatorna

institucija, ukoliko ona postoji. Mnogo je manje prevara u industriji koja je regulisana nego ona koja to nije. Za vie informacija o razliitim ponudama za investiranje u inostranstvo moete se obratiti brokerskim kuama u zemlji koja imaju dozvolu lokalnog regulatora. Investicije koje podrazumjevaju of or zone mogu biti legalne ali podleu razliitim regulativama i mnogo je tee posle locirati i povratiti uloeni novac ukoliko neto poe po zlu. Zatraite nezavisno miljenje revizora i naziv preduzea koja obavljaju reviziju. Revizor mora da bude nezavistan, sa reputacijom i adekvatan veliini i obimu poslovanja kompanije ije investicione operacije revidira. Kompanije koje posluju krae od godinu dana su po sebi rizine i treba ih izbegavati. Proverite menadment. Pouzdanost nekog investicionog poduhvata je odreena integritetom i kompetentnou ljudi. Zbog toga je potrebno dobiti odgovore na pitanje ko donosi investicione odluke i ko ih provodi. Ovo moraju biti razliiti ljudi sa relevantnim iskustvom i obrazovanjem. Limitirajte iznos investicije. Jedan od najsigurnijih naina da se izbegne investiciona prevara jeste limitiranje iznosa investicije. Diverzifikacija je jedan od osnovnih investicionih principa. Limitirajui iznos investicije na pet do deset odsto ukupne imovine sigurno e vas spasiti investicije koja se pokae kao prevara. Investiranje je kao ekanje voza. Ako nam jedan pobegne, strpite se- doi se sigurno drugi, poruuje Voren Bafet, veliki investicioni strunjak.Objavio/la sasasbn u 22:49, 1 komentar(a), print, #

29.10.2010. Trite kapitalaTrite kapitala Republike Srpske zajedno sa tritima kapitala Srbije, Hrvatske i Slovenije ini grupu graninih trita. Granino trite je pojam koji koristi IFC i oznaava podgrupu trita u nastajanju. Osnovne karakteristike graninih trita su mala likvidnost i mala trina kapitalizacija. Vremenom i razvojem granina trita evoluiraju i postaju trita u nastajanju. Investitori koji ulau u granina trita su orijentisani na visoke dugorone prinose i malu zavisnost prinosa sa kretanjima prinosa na ostalim tritima. Mala korelacija sa ostalim tritima je karakteristika koju trite kapitala Republike Srpske treba da iskoristi u privlaenju kapitala iz inostranstva. Takoe injenicu da su kamatne stope na razvijenim tritima na istorijskim minimumima mogue je iskoristiti za rijeavanje problema tranje za

finansijskim instrumentima na domaem tritu kapitala. Naime, kapital iz bogatih zemalja uslijed rekordno niskih kamatnih stopa je preplavio trita u nastajanju i uticao je na odluku guvernera centralnih banaka i ministara finansija da poveaju saradnju na ovim pitanjima. Na posljednjem godinjem sastanku MMF-a SAD su optuile Kinu da precijenjenou juan-a ugroavaju radna mjesta u SAD-u dok su predstavnici trita u nastajanju uzvratili optubama da rekordno niske kamatne stope u SAD-u utiu na pojavu plavljenja kapitalom trita u nastajanju. Rekordno niske kamatne stope u bogatim zemljama pozitivno utiu na kretanje kapitala ka tritima u nastajanju. Aktivnostima na promociji trita kapitala Republike Srpske na globalnom nivou, ponudom finansijskih instrumenata sa visokim dugoronim prinos utie se na afirmaciju trita kapitala Republike Srpske, stimulisanje potronje, investicija i kreiranje novih radnih mjesta.Objavio/la sasasbn u 12:25, 0 komentar(a), print, #

22.10.2010. UGOVOR O RAZLICI (CONTRACT FOR DIFFERENCE) instrument za pristup globalnom finansijskom tritu"Svaki ovjek misli da su granice njegovog vidokruga granice svijeta" Arthur Schopenhauer Ugovora o razlici (contract for difference CFD) je ugovor izmeu dvije strane, kupca i prodavca, kojim se definie da e prodavac platiti kupcu razliku izmeu cijene ishodine aktive (akcije, obveznice, roba, valuta, kamatna stopa itd.) u momentu sklapanja ugovora (otvaranja pozicije) i cijene ishodine aktive u momentu gaenja ugovora (zatvaranja pozicije). Ukoliko je razlika negativna onda e kupac morati platiti prodavcu razliku u cijeni. Prve poetke CFD uoavamo 80- ih godina prolog vijeka. CFD su bili predmet trgovine izmeu institucionalnih investitora. Bili su poznati pod imenom equity swap. Institucionalni investitori, koristili su CFD za zatitu svojih pozicija od rizika promene cijene. Transakcije koje su obavljali karakterisali su veliki trokovi i obimna dokumentacija te su bili ne atraktvini za male ulagae. Od 1999. godine trgovanje sa CFD postalo je dostupno sitnim ulagaima. Prve brokerske kue koje su nudile trgovanjem ovim instrumentima pojavile su se u Velikoj Britaniji. Nakon toga ponuda je proirena na brokerske kue u Evropi, a u poslednje vrijeme na cijeli svijet. CFD je priznat u Velikoj Britaniji, a takoe je u skladu sa MiFID direktivom (Anex I sekcija C). CFD spada u red derivativnih finansijskih instrumenata. Ciljna grupa CFD-a su sitni investitori (retail investors). CFD omoguavaju zauzimanje duge i kratke pozicije. Pod dugom pozicijom (eng. long position) podrazumijeva se kupovina i dranje nekog finansijskog instrumenta ili druge ishodine aktive. Kratka pozicija je (eng. short position) je prodaja odreenog finansijskog instrumenta ili ishodine aktive koju n emamo umomentu prodaje Za veoma kratko vrijeme stekli su veliku popularnost kod sitnih ulagaa. Razloge moemo traiti u injenici da se na dranje akcija u razvijenim zemljama plaa odreena taksa (stamp duty). Investitori su nastojali da izbjegnu plaanje te su traili druge oblike investiranja svog

novca. Dodatna atraktivnost lei u injenici da je dozvoljeno zauzimanje kratkih pozicija i profitiranja od pada cijena na tritu. Razlozi za brzu popularnost ovih instrumenata su brojni, ali jedni od kljunih su razvoj tehnologije i interneta Najvanije karakteristike CFD-a su: -

Zauzimanje dugih i kratkih pozicija; Efekta leverida; Dnevni obraun kamate na angaovan sredstva; Provizije se plaaju na iznos transakcije;

-

CFD moemo koristiti: 1. kao instrument za preuzimanje veeg rizika sa ciljem ostvarenje veeg prinosa (izlaganje veoj neizvjesnosti pekualcija), 2. kao instrument za smanjivanje rizika portfolija, pojedinane akcije, upravljanje rizikom kamatne stope (zatita od rizika heding). Primjer. Prestpostavimo da nam je za kupovinu 1000 akcija Deutsche Telekom AG (ETR:DTE) potrebno platiti proviziju u iznosu od 20 Eura ili zakljuiti ugovor o razlici sa provizijom u iznosu od 0.25%. Trokovi finansiranja iznose 6%. Cijena jedne akcije iznosi 8.5 Eura. Margina je 10%. Nakon tri mjeseca cijena iznosi 9.5 Eura i isplaena je kvartalna dividenda u iznosu od 0.25 Eura po akciji.OPIS Investicija Broj akcija Poetna vrednost investicije Provizija Dividenda Kamatna stopa (90 dana) Prodaja po 9.5 EUR Provizija Profit sa dividendom Trokovi Neto profit Povrat na kapital Akcije 8,500.00 1,000.00 8,500.00 20.00 250.00 0.00 9,500.00 20.00 1,250.00 40.00 1,210.00 14.24% CFD 850.00 1,000.00 8,500.00 21.25 250.00 127.50 9,500.00 23.75 1,250.00 172.50 1,077.50 126.76%

Profitni potencijal uvoenja CFD na trita BiH iznosi izmeu 15 i 18 miliona KM godinje. Izmjenom Zakonske regulative u smislu uvoenja novog posla za brokerske kue prihvatanje naloga za derivativne finansijske instrumente (engl. - introducing broker) bila bi otklonjena regulativna barijera za transfer tehnologije, znanja i pristup globalnim finansijskim tritima na jeftiniji, bri i efikasniji nain.Objavio/la sasasbn u 20:29, 1 komentar(a), print, #

18.09.2010. Investiciona politikaProfesionalno voenje investicija za ulagae nema alternativu. Jedan od osnovnih alata za profesionalno voenje investicija je utvrivanje investicione politike. Adekvatna alokacija aktive objanjava uspjenost portfolia izmeu 80% i 90%. Pored investicione politike za adekvatnu alokaciju aktive potrebno je formirati oekivanja na tritu kapitla (Capital market expectation CME). Oekivanje na tritu kapitala su oekivanja investitora budueg kretanja odnosa rizik/prinos razliitih klasa aktiva (akcija, obveznice, nekretnine, plemeniti metali itd.) Investiciona politika koja je proizvod ogranienja, karakteristika i ciljeva investitora proces investiranja postavljaju u realne okvire. Sledea karakteristika investicione politike je zatita klijenta od suvinog rizika. U sluaju da postoji pisani plan investiranja kojeg e se investitori pridravati to e u velikoj meri smanjiti mogunost investicionih greaka. Kvalitet svakog finansijskog instrumenta e se cijeniti sa aspekta njegove uloge u realizaciji cilja investiranja. Nobelovac Daniel Kahneman je uveo psihologiju u sferu ekonomije i objasnio ljudsku iracionalnost u procesu donoenja investicionih odluka. Na osnovu njegovih radova izvrena je tipologizacija investitora u razliite grupe. Razliite grupe investitora imaju razliitu averziju prema riziku, razliita oekivanja itd. Prema razliitim tipovima investitora berzanski posrednici treba da nude razliit nivo usluga, na taj nain e se u obostranu korist izgraditi jedan dugoroan poslovni odnos. Pored toga potrebno je napomenuti da je jedna od funkcija finansijskih trita efikasna alokacija kapitala. Efikasna alokacija sredstava sa aspekta pojedinanog investitora e dati doprinos u podizanju efikasnosti finansijskih trita u celini. Ovo su samo neki od razloga koji potvruju injenicu da je potrebno raditi na popularizaciji i uvoenju investicione politike u asortiman usluga koje brokerske kue nude investitorima.Objavio/la sasasbn u 12:16, 4 komentar(a), print, #

http://investiranje.blogger.ba/

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA MADE IN USA Saetak: Aktuelna globalna ekonomska kriza nije konjukturna ni ciklina nego ozbiljna sistemska kriza, ije korene treba traiti u odluci iz Breton Vudsa (1944) da amerika novana jedinica dolar postane svetska rezervna valuta, a

da Amerika centralna banka garantuje punu konvertibilnost dolara u zlato. SAD nisu mogli da odole iskuenju da ne (zlo)upotrebe mogunost koja im se pruila, te da uvoz realnih resursa iz drugih zemalja pokrivaju dolarima emitovanim bez adekvatnog pokria, da bi (1971) jednostrano odbacile preuzetu obavezu i ukinule konvertibilnost dolara za zlato. Tako smo doli u situaciju u kojoj se inilo da su SAD napokon uspele da pronau arobnu formulu za vievekovne bezuspene pokuaje alhemiara da stvore bogatstvo ni iz ega. Amerikanci su sada mogli (koristei svoju politiku, vojnu i ekonomsku silu) jednostavnim tampanjem dolara da dolaze do ogromnih realnih materijalnih dobara iz celoga sveta. Da bi poveavani apetiti mogli biti zadovoljeni SAD su preduzimale aktivne mere kako bi irile zonu korienja amerikog dolara, bilo: (1) preko novih teritorija ili (2) preko novih aktiva trgovanja. Kada se kroz proces globalizacije dolar proirio na ceo svet, a kako je ukupna koliina materijalnih aktiva ograniena, nastupa period intenzivnog stvaranja novih virtuelnih aktiva sa kojima se trguje na finansijskim tritima. Na spekulativnim operacijama (praktino iz vazduha) vremenom je naduvan veliki balon, odnosno stvorena je ogromna masa finansijskih aktiva koja viestruko premauje tekuu vrednost realnog sektora ekonomije. Pucanjem tog vazdunog balona suoili smo se sa krizom iz koje se sada trai izlaz. Mere koje preduzimaju vodee zemlje, pre svih, SAD (upumpavanje sveeg novca i snienje kamatnih stopa) lie na gaenje poara benzinom. Teko da reenje moe da bude ono to je bio izvor problema. Kljune rei: kriza, dolar, derivati, spekulacije GLOBAL ECONOMIC CRISIS MADE IN USA Abstract: Current global economic crisis is neither conjuncture nor a cyclic one, but rather a serious systemic crisis, whose roots lay in the Breton-Woods (1944) decision to let the American currency US dollar become worlds reserve currency, and to let Fed guarantee the full convertibility of the US dollar into gold. The USA, however, could not resist the temptation to abuse the chance they were given, and they started paying for imported goods in dollars without adequate cover (in gold). Finally (in 1971) USA unilaterally gave up on the undertaken obligation and quitted the convertibility standard. In that way we reached a situation, in which USA supposedly managed to find the magic formula, which alchemists were seeking for centuries to create gold out of nothing. Americans were now able (with the help of their political, military and economic power) to acquire huge material goods from all over the world by mere dollarprinting. In order to satisfy growing ambitions, USA undertook measures to widen the area where US dollar is used, either by: 1) New territories, or 2) New methods of commerce.

* prof. dr Jovan B. Duani, Beogradska poslovna kola, E-mail: dusanic@gmail.com, http://www.dusanic.rs Svetska ekonomska kriza Made in USA KOLA BIZNISA Jovan B. Duani Later, thanks to the globalization, the US dollar became present in the whole world, and taking into account that the aggregate amount of material goods is limited, the new period emerges where new virtual instruments are made, which are being traded on financial markets. Through speculative operations (virtually out of a mere air) a big bubble has been inflated over time, or to put in other words, a huge mass of financial assets has been created which has a manifold higher valuation than the actual value of the real sector of the economy. When the bubble burst we faced the current crisis, from which now we seek the exit. Measures undertaken by world leading economies and the USA in the first place (flooding the markets with money and lowering the interest rates) seem like extinguishing fire with petrol. It is hard to believe that the very same measures which cause the problem could also solve it. Key words: crisis, US dollar, derivatives, speculations Dolarska alhemija Veina autora kako u Srbiji tako i u svetu aktuelnu krizu tretiraju kao posledicu zakonitih kolebanja privrednih (Kondratjevljevih) ciklusa koji su svojstveni kapitalizmu kao to su zemljotresi svojstveni geologiji Zemlje odnosno kao prehlada ili grip u organizmu, a da se osnovni uzroci menjaju od jedne do druge krize. Tako se i aktuelna svetska kriza tretira kao posledica sloma trita stambenih kredita u SAD koji je izazvan deregulacijom finansijskih trita i bankarskog sistema. Smatram da se ovde ne radi o konjunkturnoj nego sistemskoj krizi, odnosno ne prisustvujemo samo jednom u nizu zakonitih privrednih ciklusa koji e proi bez nekih veih posledica kao prehlada ili grip u organizmu nego da se ovde radi o mnogo ozbiljnijoj sistemskoj krizi, koja oznaava poetak zavrnice jednog istorijski znaajnog hegemonistikog ciklusa SAD koji je svoj uspon zapoeo u drugoj polovini XIX veka, a vrhunac dostigao sa zavretkom dva svetska rata u XX stoleu (koji nisu voeni na teritoriji SAD i u kojima su njeni konkurenti doiveli ogromna ratna razaranja). Iz Drugog svetskog rata SAD su izale kao hegemonistika sila na vojnom, politikom i ekonomskom polju i bile u stanju da odluujue utiu na kreiranje svetskog ustrojstva prema sopstvenim interesima. Takvu hegemonistiku poziciju SAD su odmah upotrebile za izgradnju posleratne arhitekture novog ekonomskog poretka (koji e odgovarati njenim hegemonistikim interesima), a u ije temelje je ugraena

konstrukciona greka ije posledice su danas oigledne. Drugi svetski rat je jo trajao, a pod dominantnim uticajem SAD stvoreni su temelji posleratnog ureenja meunarodnih ekonomskih odnosa. Na konferenciji u amerikom mestu Breton Vudsu (Bretton Woods) 1944. godine, doneta je odluka o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Meunarodne banke za obnovu i razvoj (sadanje Svetske banke). Amerika nacionalna novana jedinica dolar postao je svetski novac, a Amerika centralna banka (odnosno Sistem federalnih rezervi Federal Reserve System), garantovala je konvertibilnost dolara u zlato (35 dolara za jednu uncu oko 31 grama zlata). Kvote zemalja lanica MMF-a iskazivane su u dolarima i uplaivane u dolarima ili zlatu. U isto vreme pariteti nacionalnih valuta iskazivani su u zlatu ili dolarima. Problem se ne bi pojavio da su SAD emitovale dolar u obimu za koje su imali pokrie u zlatu. Ali oni nisu mogli da odole iskuenju da (zlo)upotrebe mogunost koja im se pruila, te da uvoz realnih resursa (materijalnih dobara) iz drugih zemalja pokrivaju dolarima emitovanim bez adekvatnog pokria. Kada francuski predsednik De Gol pokuava, krajem 60-ih godina prolog veka, da francuske dravne rezerve iz dolara konvertuje u zlato ispostavlja se da je samo oko 5% emitovanih dolara pokriveno zlatnim rezervama. Ubrzo posle toga SAD (1971. godine) jednostrano ukidaju konvertibilnost dolara za zlato. Papir je zamenio zlato, odnosno dolar odtampan na papiru (bez realnog pokria) i dalje je opstao kao svetski novac, jer su to SAD, zbog svoje ekonomske, politike i vojne moi, mogle da nametnu ostalima. Tako smo doli u situaciju u kojoj se inilo da su SAD napokon uspele da pronau arobnu formulu za vievekovne bezuspene pokuaje alhemiara da stvore bogatstvo ni iz ega. Amerikanci su sada mogli jednostavnim tampanjem dolara da dolaze do ogromnih realnih materijalnih dobara iz celoga sveta. KOLA BIZNISA Neposredno posle Drugog svetskog rata SAD su ovu mogunost koristile u manjoj meri, ali kako apetit dolazi tokom jela nisu mogli odoleti iskuenju da ostvaruju ogromni profiti ni iz ega. Da bi poveavani apetiti mogli biti zadovoljeni SAD su (koristei svoju politiku, vojnu i ekonomsku silu) preduzimale aktivne mere kako bi irile zonu korienja amerikog dolara, bilo (1) preko novih teritorije ili (2) preko novih aktiva trgovanja. Takvo irenje jeste i jedan od glavnih razloga procesa koji nazivamo globalizacija. irenje dolarske imperije na nove teritorije Kroz proces globalizacije dolazi do unitavanja nacionalnih ekonomskih struktura (nacionalni proizvoai sa svim njihovim specifinostima se ili unitavaju ili kupuju, a zatim unificiraju pod meunarodne standarde) i potinjavanju

svetske privrede interesima svetske oligarhije i transnacionalnog kapitala (po sferi delovanja, a po poreklu u osnovi amerikog). Na ekonomskom planu irom sveta se propoveda i na silu natura doktrina neoliberalnog trinog fundamentalizma, koja se bazira na spornoj pretpostavci da slobodno trite, kao samoregulirajui sistem, snagom svoje nevidljive ruke efikasno raspodeljuje resurse i osigurava narodima sveta stabilnost, mir i blagostanje. Drugim reima ova doktrina se svodila na glorifikaciju trita i eliminisanje nacionalne drave i njenog nadzora nad ekonomijom. Na ekonomskim fakultetima irom sveta se uniformiu udbenici iz kojih studenti (uz pomo teko matematiziranih i nerazumljivih teorija) ue kako vlade nacionalnih drava ekonomskom politikom ne mogu nita dobro uiniti jer je trite superiorno. U nerazvijenim dravama sveta upravljaka i medijski eksponirana akademska ekonomska elita horski propoveda doktrinu neoliberalnog trinog fundamentalizma. Ove teorijske postavke su uobliene u jedan univerzalni prirunik (Vaingtonski dogovor) 1 koji su trebalo da ispotuju vlade ekonomski nedovoljno razvijenih zemalja irom sveta. Radi se naime o neoliberalnom programu radikalnih ekonomskih reformi (a razradili su ga MMF, Svetska banka i administracija SAD Ministarstva finansija i USAID-a) iji su osnovni elementi: stabilizacija, liberalizacija i privatizacija. On nije imao karakter samo preporuka nego je naturan svim zemljama koje su ulazile u aranman sa MMF. Kada se (krajem 80-ih i poetak 90-ih godina prolog veka) uruio i blok socijalistikih zemalja, dolar se proirio i na ove teritorije, te nakon toga novih teritorija za dalje irenje skoro da i nema vie, a kako je ukupna koliina materijalnih aktiva ograniena, nastupa period intenzivnog stvaranja novih aktiva sa kojima se trguje na finansijskim tritima. irenje dolarske imperije na nove aktive trgovanja Obim finansijskih aktiva u odnosu na materijalne aktive stalno raste i dostie zabrinjavajue razmere. U poslednjoj etvrtini prolog stolea pojavljuju se nove finansijske aktive takozvani finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti (kao to su fjuersi, opcije), ija se vrednost izvodi (derivira) ne samo iz vrednosti materijalnih (na primer, sirovina nafta, metali, itarice i slino) nego i finansijskih aktiva. Ako finansijske aktive na tritu kapitala (akcije, obveznice) i imaju neku vezu sa realnim kapitalom, aktive sa trita finansijskih derivata predstavljaju istu virtualnu nadgradnju nad realnom bazom.

Za tradicionalne hartije od vrednosti (akcije, obveznice) esto se kae da predstavljaju papirni ili fiktivni kapital, a finansijski derivati fiktivni kapital drugog stepena 2 koji sa svoje strane ozbiljno deformie formiranje cena materijalnih resursa. To odlino ilustruje ogromno kolebanje cena na tritu sirovina. Njihove cene ne odreuje ponuda i tranja na promptnom tritu sirovina, nego cene na tritu derivata gde se trguje koliinama koje nekoliko puta premauju ukupnu koliinu tih resursa u celom svetu. Stalno se poveava tranja za resursima 1 Videti detaljnije u knjizi: Prof. dr Jovan B. Duani: Washington consensus - kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma, Beograd, 2007. 2 Na finansijskom tritu poslednjih godina dolazi do veoma sofisticiranih finansijskih inovacija i na tritu se pojavljuje velika koliina ne samo dvostepenih (derivati) nego i trostepenih (derivati derivata), etvorostepenih i vie stepenih finansijskih aktiva. Svetska ekonomska kriza Made in USA KOLA BIZNISA koji fiziki i ne postoje u tom obimu, a niti za njima u tim koliinama postoje potrebe u materijalnoj sferi. Sve vie se gubi veza izmeu realnih materijalnih aktiva i virtuelne trgovine na finansijskom tritu koja spekulantima donosi ogromne profite (i to profite realno ni iz ega). Finansijski derivati su postali idealan instrument uticaja na kretanje trinih cena kojima se poveavala profitabilnost spekulativnih operacija na finansijskom tritu. Spekulanti svoj rastui kapital ponovo ulau na finansijska trita (gde je profitabilnost znatno vea nego u realnom sektoru ekonomije). Na spekulativnim operacijama, praktino iz vazduha, stvorena je masa finansijskih aktiva, koja je po vrednosti nekoliko puta vea od ukupne vrednosti realnog sektora ekonomije. Ta razlika se stalno poveavala i sve vie naduvavala vazduni balon. Visoka profitabilnost spekulacija na finansijskom tritu dovela je do toga da je postalo nerentabilno investirati u realni sektor ekonomije, pogotovo u SAD gde su i najvee mogunosti ulaganja na finansijskom tritu, a investicije u realni sektor neatraktivne kako zbog skupe radne snage tako i ogromnih ulaganja kako bi se ispotovali visoki ekoloki standardi. Ogromne koliine novca odlivaju se iz proizvodnje i kapital se preusmerava iz realnog u finansijski sektor privrede ili se seli u druge zemlje sa jeftinom radnom snagom (malih ili bez bilo kakvih socijalnih prava) i gde se ne mora ulagati u zatitu radne i ivotne sredine. Zbog toga je u SAD poslednjih decenija veoma izraen proces deindustrijalizacije i proizvodnja se prebacuje

u druge drave, pre svega, na Daleki istok (zemlje istone i jugoistone Azije) gde je cena radne snage i sada ak 35 puta manja nego u SAD. Vremenom su Amerikanci ovaj region pretvorili u svoju fabriku, a sebe u udovinog potroaa. 3 Uvozei ogromnu koliine robe SAD stvara i veliki spoljnotrgovinski deficit koji pokrivaju emisijom dolara i dolarskih hartija od vrednosti. Zatim ih dobrim delom apsorbuju iste te zemlje koje zbog velikog izvoza robe u SAD, ostvaruju suficit spoljno-trgovinskog bilansa, poveavajui sopstvene devizne rezerve koje opet dre, dobrim delom, u dolarima ili ih plasiraju u dolarske hartije od vrednosti. Ali postoji i druga strana deindustrijalizacije SAD. Sa ovim deindustrijalizacijom radna mesta su se takoe selila iz SAD i kod Amerikanaca vie ne dolazi do znaajnijeg rasta plata. Prosene plate u SAD ve dugi niz godina stagniraju (tako su u periodu od 2000. do 2007. godine plate rasle po godinjoj stopi od samo 0,01%) pa su ljudi prisiljeni da se zaduuju pogotovo to su mnogi izdaci osetno porasli (na primer trokovi zdravstvenih usluga u istom periodu porasli su za 68%). Ekonomija SAD je i ustrojena na velikoj i brzo rastuoj potronji i bez velike potronje ona ne bi mogla da funkcionie na nain kako je to inila decenijama pre toga, te je bilo teko pretpostaviti da bi se Amerikanci jednostavno pomirili sa ograniavanjem svoje velike i stalno rastue potronje. Podsticanje potronje i optimizma kao masovne izofrenije Bilo je neophodno dodatno stimulisati potronju to je injeno na razne naine, a pre svega preko jeftinih i lako dostupnih kredita koji su se nudili graanima SAD. Ve tri decenije postoji tendencija stalnog snienja kamatne stope u Centralnoj banci SAD. Kamatna stopa Centralne banke SAD pokazuje stalnu tendenciju smanjenja od poetka 80-ih godina prolog veka (kada je iznosila skoro 20%) da bi u junu 2003. godine postepeno dola do 1% i na tom nivou se zadrala vie od godinu dana). Osim jeftinim kreditima velika potronja stanovnitva je u velikoj meri podsticana i veoma liberalnim uslovima pod kojima su se krediti odobravali, a to se lepo moe videti na primeru hipotekarnih kredita koji su i bili jedan od okidaa aktuelne krize. U SAD je 1977. godine donet CRA zakon (Community Reinvestment Act) koji je imao za cilj sveobuhvatnije obezbeenje kreditnih potreba graana. Ovaj zakon je doiveo mnoge promene i amandmane (1989, 1992, 1994) kojima su banke bile ohrabrivane da odobravaju kredite graanima sa niskim i srednjim prihodima (low 3

Poslednjih godina u SAD potronja je dvostruko vea od BDP, odnosno Amerikanci troe dvostruko vie nego to stvaraju. BDP SAD iznosi oko 20% od svetskog BDP, a potronja u SAD ini oko 40% godinje svetske proizvodnje. (www.arteksgroup.com/Article_ about_crisis1.html) Sadanja situacija veoma je slina situaciji koja je postojala pri kraju Britanske imperije. Indija je jo bila britanska kolonija, a Mahatma Gandi je tada rekao: kada bi mi troili kao V. Britanija onda bi Indija, sa svojim ogromnim stanovnitvom, pojela ceo svet brzo kao skakavci. Jovan B. Duani KOLA BIZNISA i middle income) kako bi i ovi slojevi stanovnitva obezbedili sebi krov nad glavom. Bila je to svojevrsna politika svojinske demokratije. Godine 1995. donet je moda i najznaajniji amandman na ovaj zakon kojim je omoguena takozvana sekjuritizacija stambenih kredita i prodaja hartija od vrednosti stvorenih po tom osnovu. Pored ovog zakona (pogotovo posle na njega donetim amandmanima, sredinom 90-ih godina prolog stolea) hipotekarnoj krizi u SAD doprinelo je i odluka iz 1999. godina kojom je ukinut GSA zakon (GlassSteagall Act) iz 1933. godine ime je izbrisana razlika izmeu poslovnih i investicionih banaka i uvedena potpuna liberalizacija koja je poslovnim bankama dozvolila da se bave berzanskim operacijama ime su omoguene dodatne nekontrolisane spekulacije. Time je stvorena klima za nastanak sofisticiranih finansijskih instrumenata, koji nisu nita drugo nego opklada, odnosno kockanje u kazinu. 4 Izmenjenom finansijskom regulativom u SAD bankama je omogueno da odobravaju i graanima (koji ne ispunjavaju standardne bankarske kriterijume kreditne sposobnosti) takozvane sabprajm (subprime) 5 kredite uz promenljive kamatne stope. Ovi krediti su esto odobravani i bez bilo kakvog uea zajmoprimca (pri uzimanju kredita) i sa znaajnim grejs periodima vraanja (odloeni poetak otplate kredita). Te mere kao i konstantno smanjenje kamatnih stopa doveli su do ogromnog rasta hipotekarnih kredita koji u periodu posle 2000. godine belee prosean godinji rast od 10%. Broj vlasnika nekretnina u SAD konstantno je rastao i 2005. godine dostigao skoro 70% ukupne populacije. Sve do sredine 90-ih godina prolog veka cene nekretnina su rasle samo u visini stope inflacije, da bi one u periodu 19982006. godina porasle za oko 150%, 6 to je na ovo trite privuklo veliki broj spekulanata. To je bilo podstaknuto i poreskom regulativom kojom je u ovoj oblasti ukinut porez na kapitalnu dobit.

U uslovima stagnacije plata u SAD, te znaajnog porasta cena na hranu i naftu 2007. godine dolazi do ozbiljnih potekoa pri otplati izuzetno velikog broja hipotekarnih kredita. Pogotovo to su znatno porasle i kamate na hipotekarne kredite, koje su sa 4% u 2005. godini narasle na 20% krajem 2007. godine. 7 Ukupan iznos hipotekarnih kredita u SAD (prema martovskom izdanju The Wall Street Journal) premaio je iznos od 10.000 milijardi dolara. Zbog nemogunosti otplate kredita hipotekarni dunici se iseljavaju iz kua i stanova koji se nude na prodaju, te na tritu dolazi do pada cena nekretnina. U isto vreme, spekulanti masovno naputaju ovo trite to dodatno obara cenu nekretnina. Samo za nekoliko meseci krajem 2007. godine cene nekretnina u SAD su pale za 17,5%, a u nekim saveznim dravama (Florida) ak i za 50%. Ali ovo je samo jedan (moe se rei, manji) deo problema. Mnogo vei problem lei u injenici da je vrena takozvana sekjuritizacija tih stambenih kredita i prodaja hartija od vrednosti stvorenih po tom osnovu. Tako su problematini stambeni krediti (odobravani graanima koji nisu kreditno sposobni) konvertovani, odnosno prepakovani u hartije od vrednosti koje su bile plasirane na finansijskom tritu. Kroz veoma sloen proces sekjuritizacije (u koji je ukljuen veliki broj banaka, investicionih investitora, konsalting kua, marketinkoreklamnih agencija, brokersko-dilerskih firmi, rejting agencija, osiguravajuih kua itd) vri se i takozvano poboljanje kvaliteta (oplemenjavanje) kredita u odnosu na kvalitet bazine aktive na kojoj se on zasniva. Kljunu ulogu u ovom procesu imale su dve federalne (savezne) kvazidravne korporacije Fani Mej (Fannie Mae Federal National Mortgage Association) i Fredi Mek (Fredie Mac Federal Home Loan Mortgage Corporation) 8 koje su kupovale kredite od banaka i vrile njihovo prepakivanje u hartije od vrednosti koje se plasiraju na finansijska trita. U isto vreme prodajui te kredite, banke (umesto da ekaju priliv sredstava po osnovu otplate hipotekarnih kredita u skladu sa dugoronim rokovima dospea) odmah dobijaju novac za 4 Vrednost transakcija nad finansijskim derivatima, kako se diskretno naziva moderna spekulacija, poveana je sa manje od hiljadu milijardi dolara poetkom 80-ih na milion i etiri stotine hiljada milijardi dolara, dvadeset i pet godina kasnije, to je porast u odnosu 1 prema 1.400. ( Bone Radovi, rtveni jarac sa Alpa, NIN, 07. 05. 2009.) 5 Sabprajm (drugorazredni) krediti se odobravaju klijentima sa loim kreditnim rejtingom, odnosno onima koji imaju niska i neredovna

primanja i lou kreditnu istoriju (kanjenje u otplati ranije uzetih kredita). Zbog toga su kamatne stope vie nego u sluaju prime klijenata koji imaju dobar kreditni rejting. 6 Thomas Wood, Meltdown, Regnery Publishing, 2009. 7 Rene Ricol, Rapport Sur la Crise financiere au president da la republique, semtembre 2008. 8 Mada su privatizovane 1970. godine ostale su u bliskoj vezi sa administracijom SAD i bivajui od drave izdano sponzorisane realizovale su njenu politiku svojinske demokratije. Svetska ekonomska kriza Made in USA KOLA BIZNISA odobrene kredite i na bazi tog priliva mogu odmah da odobravaju nove kredite. To je otvaralo spiralu sve novih i novih kredita i dovelo do velike kreditne multiplikacije, a sa druge strane otkup i prepakivanje tih novih kredita brzo su uveavali masu hartija od vrednosti emitovanih na bazi hipotekarnih kredita. Pored toga, prodajom hipotekarnih kredita banke se oslobaaju kreditnog rizika (rizika naplate kredita), te i ne moraju da vode rauna kome odobravaju hipotekarne kredite poto e rizik naplate preneti na kupca tih kredita, a to su uglavnom bili Fani Mej i Fredi Mek koji su inili preko 70% sekundarnog trita nekretnina u SAD. Fani Mej i Fredi Mek su taj rizik (prepakivajui kredite u hartije od vrednosti) sa sebe brzo prenosili i disperzovali na kupce hartija od vrednosti emitovanim na bazi hipotekarnih kredita, pogotovu to ove hartije kroz proces oplemenjavanja od najveih rejting agencija (najee su to bili Moodys i Standard & Poors) bivaju visoko ocenjene (najee AAA) i jo od najveih osiguravajuih kua (obino je to bila najvea meu njima AIG American International Group, Inc.) osigurane od rizika. Prodajom hartija od vrednosti Fani Mej i Fredi Mek kupuju od banaka nove kredite, prepakivaju ih u hartije od vrednosti i oplemenjene ih prodaju po celom svetu i tako se spirala nastavlja i ogromni hipotekarni balon stvara iz vazduha, a rizik loih (toksinih) kredita prenet je irom sveta (na sve vlasnike hartija od vrednosti emitovanih na bazi ovih kredita). Poto su cene nekretnina konstantno rasle u duem vremenskom periodu, a sam proces prepakivanja i oplemenjavanja odobrenih bankarskih kredita je bio veoma komplikovan za razumevanje i poto su (kako originalne, tako i prepakovane) hartije od vrednosti dobile visoke ocene od rejting agencija, a od osiguravajuih kua i osiguravane od rizika, stvoreno je uverenje da se radi o kvalitetnim nerizinim hartijama od vrednosti koje nose visoke prinose. Visoki prinosi uz konstantan rast trine vrednosti ovih hartija imali su za posledicu

da svi imaoci ovih hartija od vrednosti u svojim bilansima stanja evidentirali rast aktive, a u bilansima uspeha velike profite. Knjienje visokih nerealizovanih profita (krah hipotekarnog trita pokazao je da je rast aktiva bio, u velikoj meri naduvan, te da iskazivani i podeljeni profiti nisu ni postojali), sa svoje strane predstavljali su godinama ranije (sve do kraha hipotekarnog trita) osnovu za dalji rast cena akcija investitora koji poseduju takve hartije od vrednosti, ali i isplatu velikih menaderskih bonusa, te poveanih dividendi. U isto vreme i velikoj veini graana (koji su tradicionalno ulagali u razne vrste finansijskih aktiva) takoe se nominalno uveavalo bogatstvo i ono je bilo sve vie sklono ka poveanoj potronji. Na kraju i drava je imala vee prihode od oporezivanja zbog stalnog poveanja imovine, prihoda i potronje. Tako je sve zahvatio optimizam kao masovna izofrenija, koji je u potpunosti zamaglio sliku uspenosti poslovanja svih subjekata u ovom krugu, gde je ogromni balon napumpan realno ni iz ega davao prividnu sliku privrednog rasta. U uslovima jeftinih kredita i velikog rasta vrednosti finansijskih aktiva dolo je do brzog pada tednje i poveanja zaduivanja stanovnitva, odnosno stanovnitvo je vie troilo nego to su bila njegova ukupna primanja. Stvoren je takozvani efekat bogatstva zbog stalnog rasta vrednosti finansijske aktive sa kojom su raspolagala domainstva to je kod njih stvaralo laan oseaj blagostanja i tupio stimulanse ka tednji. Ve poetkom ovog stolea vie od 50% porodica u SAD imalo je svoj finansijski portfelj. Ukoliko cene hartija od vrednosti brzo rastu na finansijskom tritu onda se vi oseate materijalno bolje obezbeenim, lako troite svoja lina primanja i ne oseate potrebu da tedite (ostavljate za crne dane) i, sa druge strane, lake se zaduujete (pogotovo kada su vam lako dostupni jeftini krediti). Pored toga, u uslovima jeftinih kredita i brzo rastue vrednosti finansijske aktive podsticana je masovna spekulacija na finansijskom tritu, to je sve vie pregrejavalo ovo trite i dodatno naduvavale balon. Uzimajui jeftine kredite i ulaui ta sredstva u hartije od vrednosti na finansijskom tritu bilo je mogue ostvariti znaajnu zaradu. esto je prinos sa finansijskih trita bio 2 do 3 puta vei od cene uzetih kredita. Brz rast vrednosti finansijske aktive i visoki prinosi na ulaganja na finansijskom tritu doveli su do toga da tradicionalni instrumenti tednje (tedni ulozi u bankama, konzervativni penzioni fondovi i slino) brzo gube na popularnosti i na finansijskom tritu dolazi do masovnog priliva sredstava malih investitora.

Jovan B. Duani KOLA BIZNISA Istorija ranijih berzanskih kriza pokazuje da upravo masovna pojava na finansijskom tritu malih i nekvalifikovanih investitora oznaava poslednju fazu u rastu trita, te da se veliki i kvalifikovani investitori sa tog trita tada povlae. 9 Kada pregrejanost finansijskog trita postane oigledna svi pokuavaju da prodaju svoje finansijske aktive to dovodi do brzog i velikog pada njihove vrednosti. Do toga momenta, po pravilu, pravi profesionalci su uglavnom uspeli da rasprodaju svoje finansijske aktive i sredstva su prebacili u bezopasnije plasmane. Gde je izlaz iz ekonomske krize? U traenju izlaza iz velike ekonomske krize sa kojom smo se danas suoili treba da poemo od osnovnih uzronika koji su do krize i doveli i koje je potrebno eliminisati. To znai, pre svega, da je neophodno napustiti dolar kao svetsku rezervnu valutu i onemoguiti emitovanje svetskog novca bez realnog pokria. U isto vreme neophodno je da doe do izduvavanja balona, te da se onemoguiti njegovo ponovno naduvavanje kako bi umesto virtuelne imali ekonomiju realnih vrednosti. Zbog dubine ove ekonomske krize, ali i zbog otpora monih (u prvom redu, SAD), koji su do sada imali privilegovanu poziciju i koje se ne ele odrei, nerealno je oekivati da e to biti uraeno u kratkom vremenskom roku i bez veih otpora. Ve nekoliko godina prisutna je tendencija da mnoge zemlje koje imaju znaajnije rezerve u dolarima pokuavaju da ga se ree. To ine dosta oprezno i postupno jer ukoliko bi pokuale da se u kratkom roku otarase dolara njegov kurs bi vrtoglavo pao i rezerve tih zemalja bi se u tom odnosu realno obezvredile. Kina (koja ima ogromne devizne rezerve od blizu 2.000 milijardi dolara) ve godinama se postepeno oslobaa dolara kupujui za njega sve to se kupiti moe. Poslednjih godina ona u mnogim zemljama po svetu (naroito u Africi) kupuje velika nalazita nafte i drugih prirodnih bogatstava. Pored toga, od razvijenih zemalja sve vie zakupljuje moderne tehnologije i nabavlja savremenu tehniku. Tako je, recimo, nedavno Kina kupila veliki broj aviona u Evropi, pri emu je koristila veoma interesantnu shemu. Avione je kupila na kredit, a kao sredstvo obezbeenja plaanja u zalog je dala dolarske hartije od vrednosti koje je imala u svom portfelju. Na taj nain Kina je uspela za nekoliko godina da svoje rezerve (koje su bile skoro 100% u dolarima) diverzifikuje tako da sada skoro polovinu svojih rezervi dre u zlatu ili drugoj valuti (na primer, evru). ta e doi nakon dolara, ostaje da se vidi. Neki predlau povratak zlatnom standardu, neki stvaranju sasvim

nove meunarodne nadnacionalne valute (kako je to predlagao Kejns jo u Breton Vudsu 1944, ukazujui na opasnost prihvatanja nacionalne valute SAD za svetsku rezervnu valutu), a neki istovremeno postojanje nekoliko jakih regionalnih valuta (evro, rublja, juan i slino). Budua ekonomija mora da bude ekonomija realnih vrednosti. Do nje se mora doi izduvavanjem ogromnog balona virtuelne ekonomije, pri emo e dobar deo finansijskih aktiva da ispari. Potrebno je otpisati sve loe aktive i izbaciti iz bilansa vrednosti koje u sutini to i nisu. Ali to u isto vreme znai da e mnogi ostati sa mnogo manjim vrednostima aktiva od onih sa kojima su raunali da raspolau. Kolika je vrednost njihovih kua kojima su cene strmoglavo pale, kolika je vrednost njihovih finansijskih portfelja kada su se berzanski indeksi obruili, koliki su njihovi penzioni rauni ija su sredstva penzioni fondovi plasirali na finansijska trita samo su neka od bolnih pitanja koja sebi mnogi postavljaju i pokuavaju da izraunaju svoje naglo osiromaenje. Uz to mnogi su ostali i bez posla, a ostalim zaposlenim se smanjuju plate. Posle decenija kada se iz godine u godinu sve vie i vie troilo, sada je potrebno smanjivati potronju. Sve to e imati velike dugorone implikacije (i to ne samo ekonomske). 9 Na ovu temu u literaturi se esto navodi jedan pouan primer iz 1929. godine. Te godine je tada znameniti milijarder Don P. Morgan rasprodao svu svoje akcije koje je posedovao, neposredno pre pada njihovih cena na berzi. Zbog toga je pozvan na sasluanje pred komisiju Kongresa SAD. lanove komisije je interesovalo da li je Don P. Morgan raspolagao nekim insajderskim informacijama koje je mogao da iskoristi, te da sve svoje akcije proda neposredno pred veliki pad njihovih cena na berzi. Don P. Morgan je lanovima komisije objasnio da se on na taj korak odluio posle jednog usputnog razgovora sa ulinim istaem obue ije usluge on godinama koristi. Jednoga jutra dok mu je istio obuu ulini ista ga je upitao za miljenje kako e se kretati cena akcija neke kompanije, priznavi mu da je on nedavno kupio neto njenih akcija. Odlazei u ofis Don P. Morgan je odluio da istoga dana rasproda sve svoje akcije, jer je ubeen da kada na berzu dolazi ulini ista obue, profesionalac nema tu ta da trai i sa toga trite treba odmah odlaziti. Svetska ekonomska kriza Made in USA KOLA BIZNISA 9 Prve ekonomske antikrizne mere gaenje poara benzinom Izloili smo, po naem miljenju, osnovne uzroke aktuelne ekonomske krize i dali naznake moguih mera kojima bi se oni eliminisali. Budui da se radi o globalnoj krizi i preduzete mere bi takoe trebalo da budu globalne, odnosno na globalnom nivou bi se morale preduzeti mere koje bi dovele do prevazilaenja krize.

Meutim, na nedavno odranom Samitu G-8, te Samitu G-20 (posveenim globalnoj krizi) nije bilo mogue usaglasiti jedinstveni stav o tome kako savladati krizu, te su mere borbe sa krizom preputene pojedinanim nacionalnim dravama. To nisu uspele da uine ni drave koje su regionalno integrisane, kao to je to sluaj sa EU. O pojedinanim antikriznim merama vodeih evropskih drava (V. Britanija, Francuska i Nemaka) pisao sam ranije, 10 a sada bih se kratko osvrnuo na antikrizne mere u SAD koja je i generator globalne ekonomske krize. Jo u toku predizborne kampanje Barak Obama je isticao da je osnovni uzrok krize velika deregulacija finansijske sfere i potpuno oslanjanje na trite, te je nagovestio vee angaovanje drave kako bi se kriza prevazila. Mere koje se preduzimaju svode se na ogromno (do sada vie od 1.000 milijardi dolara) upumpavanjem sveeg novca, kako bi se spasile velike amerike kompanije iz (veim delom) finansijskog i (manjim delom) realnog sektora, te smanjenje kamatnih stopa, kako bi se dodatno podstakla potronja. Poto je aktuelna kriza prouzrokovana upravo vikom novca i niskim kamatnim stopama, teko da reenje moe da bude ono to je bio izvor problema. Zbog toga ove mere, posmatrane sa globalnog nivoa, izgledaju nelogine jer e imati uinak slian onome koji se postie gaenjem poara benzinom. Meutim, sa stanovita interesa SAD (bar to se tie kratkoronih, a videemo kako e to izgledati u dugoronoj perspektivi) ove mere su logine i imaju za cilj da se (dodatnim upumpavanjima) ne dozvoli znaajnije izduvavanja balona, jer bi to imalo ogromne posledice, pre svega, po SAD i njene graane, mada nas svetska oligarhija i njeni kompradori irom sveta ubeuju da je to u interesu svih jer je privreda SAD lokomotiva svetske ekonomije, koja se mora spasavati po svaku cenu, te da e ona potom (brzo oporavljena) ceo svet povui putem prosperiteta. Kao to je ranije ve naglaeno, izduvavanjem ogromnog balona najvei deo virtuelni ekonomije e da ispari. Usluge (pre svih, finansijske) e prve da stradaju u vreme izduvavanja balona, a u SAD je oko 80% zaposlenih upravo u ovom sektoru. Smatra se da e oko 50% sektora usluga da ispari, kako zbog smanjenja obima posla tako i znaajnog pada cene koje su bile, u velikoj meri, naduvane. U uslovima velike ekonomske krize kome bi u doskoranjem obimu mogle da budu dostupne fantastino skupe medicinske, advokatske, marketinke, konsalting, sportske i mnoge druge usluge, a da ne govorimo o ogromnoj superstrukturi usluga izgraenoj na finansijskim spekulacijama.

Ove antikrizne mere imaju zadatak da to pre zakrpe balon i da se, uz neke kozmetike korekcije, ponovo radi po starom, dok se ne pronae neko novo alternativno reenje za ekonomsku hegemoniju SAD, poto je dolarskoj alhemiji doao kraj. Ukoliko se u tome uspe (to nije iskljueno, a na to upuuju i naznake da je kriza zaustavljena balon je uspeo da bude zakrpljen pre nego to je do kraja izduvan) onda e zakrpljeni balon ponovo poeti da se naduvava i na njemu e se u skoroj budunosti pojaviti nova rupa ili, to je verovatnije, doi e do takvog pucanja koji e imati nesagledive posledice po ceo svet. Na kraju moe se rei, da je aktuelna svetska kriza mnogo ozbiljnija nego to se to na prvi pogled ini. Ona nije samo velika ekonomska nego i duboka kriza duhovnosti, pa se i izlaz iz nje ne nalazi samo (moda ak i ne prevashodno) na strani ekonomske politike. Literatura [1] Bone, Radovi (07. 05. 2009) rtveni jarac sa Alpa, NIN, Beograd. [2] Duani, J. B., (2007) Washington consensus kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma, Beograd [3] Galbraith, J. K., (1955) The Great Crash 1929, New York 10 Videti: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/paketi-antikriznih-mera-najznacajnijih-drzavaeu.html Jovan B. Duani20 KOLA BIZNISA [4] Roubini, N., (9. II 2009) Anglo-Saxon model has failen, RGE EconoMonitor [5] Ricol, R., (IX 2008) Rapport Sur la Crise financiere au president da la republique. [6] Wood, T., (2009), Meltdown, Regnery Publishing [7] www.nspm.rs/ekonomska-politika/paketi-antikriznih-mera-najznacajnijih-drzava-eu.html

Financijska kriza od 2007. godine oznaava krizu bankarstva i novarstva, koja je poela u rano ljeto 2007. godine krizom trita nekretnina u Sjedinim amerikim dravama (U SAD pod imenom "Subprime kriza" Subprimecrisis). Ova kriza se izraava u globalnim gubitcima i steajima tvrtki iz financijskog sektora, a od kraja 2008., i velikog broja steaja u realnom gospodarstvu. Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cijena nekretnina u SAD-u koje su se nakon dugog razdoblja rasta cijena razvile u nerealnim razmjerima. Istodobno sve vie i vie dunika nisu vie u stanju podmiriti obaveze kredita: djelomino zbog rasta kamatne stope i dijelom zbog manjka prihoda. Obzirom na preprodaje kredita (securitizacija) bankama u cijelom svijetu, kriza se proirila u globalnu financijsku krizu. U poetku su tim problemima bili pogoeni uglavnom subprime krediti, koji su bili namjenjeni za kreditiranje osoba s niskim dohotcima i niskimbonitetom. Subprime kriza nije uzrok krize, nego je

oznaila poetak i prisilila je vlast SAD-a za preuzimanje kontrole na dvijema najveimhipotekarnim bankama drave. U sijenju 2009. godine meunarodni monetarni fond rauna da svota koju treba otpisati kao gubitak bankarskog sustava na kredite vrijednosnica u SAD-u iznosi 2,2 trilijuna dolara.

Nastanak [uredi]Kamatne stope [uredi]

kamatne stope u odnosu na ekonomski rast

Krizi je prethodilo dugo razdoblje relativno niskih realnih i nominalnih kamatnih stopa. Meutim treba i napomenuti da su kamatne stope od 80-ih godina u svijetu vee od stope rasta bruto domaeg proizvoda, to je moglo pridonijeti izuzetno dinaminim razvoju globalnih financijskih trita. Velika novana tednja u velikom dijelu svijeta traila je mogunost isplativog uglaganja na financijskim tritima i to je dovelo do (iz dananjeg kuta gledanja), podcijenjivanja rizika ulaganja povezanog s hipotekarnim kreditima. Nakon velikog pada vrijednosti dionica tijekom nastanka dot-com krize sredinja amerika banka je za stimulaciju amerikog gospodarstva snizila kamatne stope na vrlo nisku razinu. S tim niskim kamatima poeo je ubrzani rast cijena nekretnina u SAD. Dodatno je djelovao i vanjskotrgovinski deficit u SAD koji je bio financiran novanim sredstvima trita kapitala. Kina je znaajne dijelove vika prihoda od izvoza ulagala u vrijednosnice Sjedinjenih Drava, to je snizilo efektivnu godinju kamatnu stopu dravnih vrijednosnica. Politika niskih kamatnih stopa je provedena takoer u velikom dijelu drugih industrijski razvijenih zemalja.

Proirenje kreditiranja [uredi]Zbog niske kamatne stope osobama s niim prihodima bilo je omogueno priutiti si dom. Bodreni takvom politikom, banke su odobravale kredite s promjenjivom kamatnom stopom zajmoprimcima s umjerenim ratingom. Zbog niske kamatne stope, rate su u poetku bile male. Rizik od povienja kamatne stope snosili su dunici, ega oni esto nisu bili svjesni pri dizanju kredita.

kamatne stope sredinje banke

Zbog rasta potranje, rasle su cijene nekretnina. Banke su koristile taj razvoj da bi dunicima nudile dodatne kredite. Uz stalni rast cijena nekretnina, u sluaju nesolventnosti dunika, kredit je banka mogla namiriti iz prodaje imovine uz viu trinu vrijednost. Banke su se osjeale sigurnima, a uz rast cijena dunici su vjerovali, da u hitnim sluajevima mogu preprodati nekretninu s dobitkom i vratiti dug hipoteke. Gradnja velikoga broja nekretnina dovela je do preporoda graevinarstva i rasta potroake potranje.

Pad vrijednosti nekretnina [uredi]Usporavanje gospodarstva SAD-a od 2005. godine, te naknadno poveanje kamatne stope sredinje amerike banke na do 5,25% u lipnju 2006 je izazvalo lananu reakciju. Zajmoprimci s niskim dohodcima nakon poveanih stopa promjenjivih kredita nisu vie mogli vraati hipoteke i morali su prodavati svoje kue. Rastui broj nekretnina na prodaji, koji je kulminirao u srpnju 2006., doveo je do pada vrijednosti nekretnina. Nesolventnost dunika je tada dovela i banke i investitore do gubitaka. U proljee 2007. u Sjedinjenim Dravama nekoliko desetaka banaka, koje su bile specijalizirane na financiranje ove vrste kredita nekretnina, predale su zahtjev za steaj.

Kriza povjerenja na meunarodnim tritu kapitala [uredi]Steaj Lehman Brothersa 15. rujna 2008. na svjetskom meubankovnom tritu je doveo do vrste paralize.

Koordinirani odgovor sredinjih banaka [uredi]Od prosinca 2007., Europska sredinja banka je ponudila vie od 180 milijardi dolara za ublaavanje financijskih napetosti. Dana 8. listopada 2008. sedam od vodeih banaka, ukljuujuiBank of England i Swiss National Bank smanjile su kamatne stope. Europska sredinja banka smanjila je 6. studenog 2008. kamatnu stopu na 3,25%.

Prijedlozi za reforme drava G-20 [uredi]14. studenog 2008. odran je Washington prvi sastanak, na vrhu (plus Nizozemska i panjolska) u Washingtonu sa svrhom savjetovanja o utvrivanju osnova za reformu meunarodnog financijskog trita. Zajedniki cilj bi trebalo biti pronai meunarodne propise za izbjegavanje ponavljanja takve krize. Katalog sa priblino 50 pojedinanih mjera je usvojen. 28 od tih pojedinanih prijedloga treba biti primljeno do 31. ouljka 2009. Sudionici su se izrazili za naela slobodnog trita, te otvoreno i uinkovito regulirano poslovanje na financijskim tritima. Izmeu ostalog dogovorene su sljedee mjere: Vei nadzor agencija za rating,

Veu regulaciju spekulativnih Hedgefondova i drugih prethodno neureenih financijskih proizvoda, Definicija evaluacije standarda za sloene financijske proizvode, Poveanje tampon kapitala financijske institucije Usklaivanje i revizija raunovodstvenih pravila, Orijentacija poticajnih sustava za managere u srednjorone ciljeve, Zatita od nelojalne konkurencije u poreznim oazama, Osnaivanje Meunarodnog monetarnog fonda Bolja zatita potroaa kroz transparentne informacije.

Svaka zemlja uesnica pristaje prenijeti mjere u nacionalno zakonodavstvo

http://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine

BiH ekonomija u uvjetima krize Globalna gospodarska kriza nije zaobila ni Bosnu i Hercegovinu. Ozbiljna ekonomska kriza svjetske ekonomije je dovela do naglog pada BiH izvoza i novanih priljeva iz inozemstva, to je inilo kljune faktore ekonomske recesije u 2009. godini. Vaan faktor djelovanja krize vjerojatno je bilo i podizanje kreditnih kriterija od strane banaka to je zadalo snaan udarac investicijama, ali i potronji trajnih potroakih dobara. Pored utjecaja na realni sektor, svjetska ekonomska kriza je u 2009. znaajno umanjila vanjske priljeve po osnovi novanih poiljki i kompenzacija zaposlenih u inozemstvu koje su u razliitim godinama zajedno inile 10-15% raspoloivog dohotka domainstava u BiH.

http://www.poskok.info/index.php?option=com_content&task=view&id=21171&Itemid=221