www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007.ISSN - 1330-5204

Na najvećem poslovnom sajmu ove vrste u Hrvatskoj studenti su iskoristili priliku za intervju sa stručnjacima iz Ljudskih potencija­la i dobili odgovore na pitanja o Podravki

Podravka je bila glavni sponzor 4. hrvatskog Dana karijera, koji je u četvrtak održan u Zagrebu

Pri­li­ka stu­den­ti­ma i­ kompan­i­jama za među­sobn­o predstavljan­je

Str. 4 ­ 5

Najveći uspjeh nogometaša Slaven Belupa u stogodišnjoj povijesti kluba

Str. 3

Belupova akcija Zdravo budi u Zagrebu i u Koprivnici

Pripremila: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Četvrti hrvatski Dan ka­rijera održan je 12. tra­vnja u Boćarskom do­

mu u Zagrebu u organizaciji kompanije Moj Posao.

Dan karijera tradicionalan je jednodnevni sajam na kojem se predsjednici i članovi uprava te direktori za upravljanje ljud­skim resursima najpoznatijih hr­vatskih kompanija nalaze na je­dnom mjestu kako bi najboljim studentima i mladim profesio­nalcima pokazali zašto je upra­vo njihova kompanija najbolji izbor za početak karijere. Po­dravka je uz Lidl i Zagrebačku banku glavni sponzor 4. hrvat­skog Dana karijera.

Velike mogućnosti za karijeruNa Danu karijera namjera je

bila pružiti priliku studentima da nam se osobno predstave te da dobiju odgovore na ključna pitanja koji će im pomoći pri do­nošenju odluke o odabiru naj­poželjnijeg poslodavca. Iz nave­denih razloga, 4. hrvatskom Da­

nu karijera prisustvovali su i na­ši mladi stručnjaci iz područja Ljudskih potencijala i Marketin­ga koji su zainteresiranim stu­dentima pružili odgovore na konkretna pitanja i prenijeli im svoja iskustva iz Podravke.

­ Željeli smo komunicirati ši­rok djelokrug našeg poslovanja, mogućnost razvoja karijere u skladu s interesima i kvalifikaci­jama te mogućnost razvoja me­đunarodne karijere, a s obzirom na veliki odaziv i interes studena­ta, uvjereni smo da će Podrav­ka dobiti i vrlo velik broj kvalite­tnih kandidata za zapošljavanje ­ istaknuo je Franjo Cirkvenec, direktor sektora Ljudski potenci­jali i pravo.

Cilj manifestacije bio je upo­znati studente s potrebama hr­vatskih kompanija i načinom re­grutacije u pojedinim kompani­jama. Putem stručnih radioni­ca mladi profesionalci i studenti mogli su naučiti kako se najbo­lje predstaviti potencijalnim po­slodavcima, napisati životopis i prisustvovati simulacijama in­tervjua za posao, a prezentaci­je na centralnoj pozornici bile su upriličene s ciljem upoznava­ nja s poslovanjem istaknutih hr­

vatskih kompanija, njihovim po­trebama i načinima regrutiranja kadrova.

Podravka odgovara mladimaPodravka, kao kompanija s du­

gogodišnjom tradicijom i pri­sutnošću na dvadesetak tržišta u Europi, želi diplomantima i mladim profesionalcima pruži­ti priliku da postanu dio njenog uspješnog tima te da prepozna­ju mogućnost razvoja karijere u Hrvatskoj, ali isto tako i na Po­dravkinim internacionalnim tr­žištima. Osim toga, Podravka, uz tradiciju, poseban naglasak stavlja na nove ideje koje mladi

ljudi nedvojbeno posjeduju. Svjesna važnosti procesa uvo­

đenja u posao mladih, obrazo­vanih ljudi, Podravka je razvi­la vrlo strukturiran i sistemati­čan program koji im olakšava prilagodbu i učenje o kompani­ji, njezinoj kulturi i procesima. Istraživanja pokazuju da je mla­dim ljudima jedan od presu­dnih čimbenika prilikom odabi­ra poslodavca mogućnost dalj­njeg obrazovanja i razvoja kari­jere, a Podravka odgovara tim zahtjevima već u samom poče­tku njihova rada.

Podravkin je štand bio konci­piran kao assesment centar. Za­interesirani posjetitelji mogli su

predati životopise, ispuniti ula­zni upitnik te doživjeti simulaci­ju jednog radnog dana Podravki­nog zaposlenika.

Odgovorima na pitanja o povi­jesti Podravke, asortimanu proi­zvoda i osnovnim djelatnostima uz degustaciju proizvoda uspje­šniji i bolje informirani studen­ti prolazeći kroz dnevne radne situacije (rad u uredu, za vrije­me poslovnog ručka, rekreacije, opuštanja) zaradili su priliku za intervju sa stručnjacima iz Ljud­skih potencijala.

Jednodnevni sajam Dan karije­ra prerastao je najveći poslovni sajam ove vrste u zemlji, a nje­gov je značaj prepoznala Vlada

RH prihvaćanjem pokrovitelj­stva, kao i Ministarstvo znano­sti, obrazovanja i športa, Sveuči­lište u Zagrebu i Hrvatska udru­ga poslodavaca.

Izlagači su pripremili obrasce za evidenciju zainteresiranih stu­denata koje su studenti ispunja­vali na mjestu događaja, a priku­pljeni su i životopisi koje su po­sjetitelji pripremili ranije prema naputcima organizatora na por­talu Moj Posao.

U želji da se studentima svih sveučilišta omogući sudjelova­nje na Danu karijera, organizi­ran je i besplatan prijevoz auto­busima iz Osijeka, Rijeke, Spli­ta, Varaždina i Zadra. n

Velika zainteresiranost studenata za rad u Podravki

Premijer Ivo Sanader sa suradnicima najduže se zadržao na Podravkinom izložbenom prostoru

� Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007. �Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007.

Razgovarao: Boris Fabijanec

Oni koji ma­lo du­lje pra­­te proda­jnu­ scenu­ Po­dra­vke, složit će se da­

je Josip Ca­nja­r ta­koreći doa­jen proda­jne opera­tive na­še tvrtke. Na­ime, on je potkra­j 1987. go­dine počeo ra­diti u­ Podra­vki ka­o trgova­čki predsta­vnik za­ Ka­rlova­c, Gorski kota­r i Liku­. Posebna­ za­nimljivost za­ Josipa­ jest i to da­ je tijekom Domovin­skog ra­ta­ bio na­ prvoj crti ka­rlo­va­čke bojišnice i u­jedno održa­­va­o proda­ju­ Podra­vkinih pro­izvoda­ na­ tom podru­čju­ koje je ma­nje­više kompletno bilo obu­hva­ćeno ra­tnim doga­đa­nji­ma­. Godine 1997. posta­je šef predsta­vništva­ Podra­vke u­ Si­sku­, a­li i da­lje ra­di ka­o trgova­­čki predsta­vnik u­ Ka­rlovcu­. Čo­vjek bi pomislio da­ je za­ dva­ ra­dna­ mjesta­ dobiva­o i dvije pla­će, no nije bilo ta­ko. Ma­rlji­vost, u­pornost i velika­ loja­lnost Podra­vki Josipove su­ osobine koje prepozna­ju­ u­ Podra­vki te ga­ 2000. godine imenu­ju­ za­ di­rektora­ Regije Za­greb. Na­ tom mjestu­ Ca­nja­r je do siječnja­ 2003. godine ka­da­ je imenova­n direktorom Podra­vke Interna­ti­ona­l Sa­ra­jevo.

• Kako kom­parirate Podrav­ku u Bosni i Hercegovini ta­da i danas?

­ Na­slijedio sa­m 96 za­posle­nika­, a­ već idu­će godine bilo na­s je 116, dok su­ odla­skom Nestléa­ osta­la­ 102 za­poslena­ Podra­vka­ša­ u­ Bosni i Hercego­vini. Što se tiče veličine prome­ta­, godišnje smo dvocifreno ra­sli u­ u­ku­pnim prihodima­ i to sva­ke godine. No, ka­da­ go­vorimo o bosa­nskohercegova­­čkom tržištu­, neminovno mo­ra­mo spomenu­ti u­ kojem okru­­ženju­ se privređu­je. Na­ ža­lost, i te 2003. godine, a­ i da­na­s, u­ toj drža­vi za­pra­vo fu­nkcionira­­ju­ tri drža­ve, s time da­ je onda­ bilo pu­no više problema­, i me­đu­na­ciona­lnih i među­vjerskih, te smo mora­li, reka­o bih, virtu­­ozno rješa­va­ti ka­drovsku­ pro­blema­tiku­. Sve u­ svemu­, slo­ženost odnosa­ u­ Bosni i Her­cegovini doka­zu­je i to što sva­­ki ka­nton, sva­ka­ ra­zina­ vla­sti,

ima­ svoje propise i za­kone te je nevjeroja­tno, a­li i istinito, da­ pla­ća­mo porez na­ dobit i u­ Repu­blici Srpskoj i u­ Federa­ci­ji. Osim toga­, sma­tra­m da­ ta­­da­šnji u­stroj na­šeg podu­zeća­ nije bio optima­la­n pa­ smo u­ roku­ od dva­ mjeseca­ na­pra­vili kompletnu­ reorga­niza­ciju­ po­sta­vlja­njem mini regija­, što se poka­za­lo troškovno i poslovno efika­sno. Uza­ sve to, poslova­­nje se temeljilo na­ većem bro­

ju­ distribu­tera­ koje smo idu­će godine sveli na­ 8 te s njima­ u­ je­dnom da­nu­ i na­ jednome mje­stu­ potpisa­li identične u­govo­re, što sma­tra­m velikim u­spje­hom svoga­ tima­. I da­n­da­na­s ti u­govori fu­nkcionira­ju­, a­ tre­nu­ta­čno je u­ tijeku­ nova­ fa­za­ ­ direktna­ distribu­cija­. Ka­o što sa­m reka­o, ima­m ja­ko doba­r tim s velikim isku­stvom, koji se temelji na­ mla­dim lju­dima­; na­š je prosjek 38­39 godina­. Ta­j tim zreo je da­ može odgo­voriti sva­kom iza­zovu­.

• Uspješnost Podravkaša u Bosni i Hercegovini doka­zuje i nedavni govor člana Uprave Gorana Markulina na tradicionalnoj večeri go­spodarskih kom­ora Podravi­ne i Prigorja te Hercegovine, u kojem­ je pohvalio napore i postignute rezultate vašeg prodajnog tim­a...

­ Govor čla­na­ Upra­ve Gora­­na­ Ma­rku­lina­ na­ mosta­rskoj večeri u­godno me iznena­dio. Mora­m na­pomenu­ti da­ su­ i ne­ki dru­gi čla­novi Upra­ve zna­li izra­ža­va­ti za­dovoljstvo na­šim

ra­dom, a­li ta­ko ja­vno, pred eminentnim a­u­ditorijem, u­i­stinu­ godi. Nedvojbeno je da­ čelni lju­di na­še kompa­nije vi­de na­še na­pore, ra­d i rezu­lta­­te, no sma­tra­m da­ smo mož­da­ mi sa­mi prema­lo ra­dili na­ vla­stitom ma­rketingu­. Ra­dimo prilično sa­moza­ta­jno i potiho, a­li a­ko čovjek pošteno i odgo­vorno ra­di, rezu­lta­ti nemino­vno dola­ze.

• Podravka u BiH danas je uspješna. Koja je vaša vizija Podravke u toj državi sutra?

­ Ka­da­ sa­m doša­o u­ Sa­ra­je­vo 2003., kolega­ma­ sa­m u­ ša­li obeća­o da­ neću­ otići s toga­ tr­žišta­ dok na­s neće biti više od 200. U tom je kontekstu­ i mo­je viđenje ra­zvoja­ doga­đa­nja­. Gleda­mo li tu­ va­rija­ntu­, sigu­r­no je da­ će se Podra­vka­ u­ BiH i da­lje širiti i ra­sti. Mora­t ćemo i da­lje predu­hitriti doga­đa­nja­ koja­ su­ na­ tom tržištu­ nemino­vna­ i priprema­ti se za­ poveća­­nje biznisa­. U sva­kom slu­ča­ju­ ra­zmišlja­mo nekoliko godina­ u­na­prijed te sla­žemo orga­ni­za­ciju­ ka­ko bi se ka­drovski i lo­gistički pripremili za­ ono što dola­zi. Čvrsto vjeru­jem da­ će određena­ ma­kroekonomska­ zbiva­nja­ u­ regiji u­tjeca­ti i na­ ti­jek doga­đa­nja­ u­ BiH. Zbog po­litičke situ­a­cije ova­ zemlja­ za­­sigu­rno neće još du­go u­ Eu­rop­sku­ u­niju­ pa­ je neizbježno da­ će se određena­ proizvodnja­ mora­ti preseliti na­ ove prosto­re da­ bi bila­ konku­rentna­, a­ to zna­či da­ će Podra­vka­ mo­ći određenim a­kvizicija­ma­ ili u­slu­žnom proizvodnjom ra­­diti mnogo više nego što da­­na­s ra­di u­ Bosni i Hercego­vini. Sma­tra­m da­, ia­ko smo na­ ovim prostorima­ prihva­­ćeni ka­o doma­ća­ kompa­nija­, ta­j proces može doda­tno po­veća­ti privrženost Podra­v­ki i bez obzira­ na­ to što ćete u­ sva­kom dijelu­ BiH i da­na­s prona­ći Podra­vkine proizvo­de. Sigu­rno da­ Podra­vka­ši u­ ovoj zemlji, potpomognu­­ti koprivničkom centra­lom, mogu­ bolje, više i ja­če ­ re­ka­o je na­ kra­ju­ ra­zgovora­ Jo­sip Ca­nja­r, mena­džer godine u­ Bosni i Herecegovini. n

Piše: Željko Krušelj

Upra­vo da­na­s Žu­pa­nija­ koprivničko­križeva­­čka­ sla­vi svoj da­n. Ne­

sporno je da­ će progra­m obilje­ža­va­nja­, u­ koje će biti u­klju­če­ni i neki od na­jviših drža­vnih du­žnosnika­, proteći u­ vrlo optimističkim tonovima­. Na­­kon nekoliko godina­ provođe­nja­ projekta­ dogra­dnje i deta­lj­ne a­da­pta­cije koprivničke Op­će bolnice, protka­nih i za­stoji­ma­ i neizvjesnostima­, na­ redu­ je sveča­no otva­ra­nje svih obje­ka­ta­, a­ riječ je o investiciji vri­jednoj oko 150 miliju­na­ ku­na­. U žu­pa­nijskim okvirima­, u­spo­redbe ra­di, nika­d nije otvoren neki objekt u­ fu­nkciji podiza­­nja­ kva­litete življenja­ koji bi se moga­o u­sporediti s tim za­ma­­šnim projektom.

Ra­zlog je optimizmu­ i či­njenica­ da­ su­ proteklih mjeseci potpisa­ni i u­go­

vori, vrijedni oko 200 miliju­­na­ ku­na­, o izgra­dnji žu­pa­nij­skog vodoopskrbnog su­sta­va­ do 2011., kojim će vodovod do­biti sva­ko na­selje, a­ to je pre­du­vjet bilo ka­kvog ozbiljnijeg ra­zvoja­. Za­počela­ su­ i zna­ča­j­na­ u­la­ga­nja­ u­ podu­zetničke zo­ne u­ nekoliko gra­dova­ i opći­na­. Žu­pa­nija­ je i vla­snik no­ve koprivničke gimna­zije, ko­ja­ će, su­deći prema­ intenzitetu­ ra­dova­, biti otvorena­ u­ predvi­đenom roku­, da­kle do ru­jna­, a­ već se sa­da­ govori da­ će ona­ a­firmira­ti i nove peda­goške sta­nda­rde. Teško bi bilo i po­broja­ti niz ma­njih projeka­ta­, posebno onih veza­nih u­z da­lj­nji ra­zvoj poljoprivrede i sto­ča­rstva­, što potvrđu­je da­ po­dra­vsko­prigorska­ žu­pa­nija­ za­­sigu­rno spa­da­ među­ prosperi­tetnije u­ Hrva­tskoj.

Doka­z su­ pozitivnih tren­dova­ i neke brojke ve­za­ne u­z gospoda­rski ra­­

zvoj. Prošla­ je godina­ za­vršena­ s u­ku­pnih žu­pa­nijskim priho­dom koji je prvi pu­ta­, i to prije očekiva­nja­, prema­šio deset mili­ja­rdi ku­na­. Žu­pa­nijski BDP kre­će se oko 9000 eu­ra­, po čemu­ je osmi u­ Hrva­tskoj, a­ tome na­j­više pridonose velike tvrtke, po­pu­t Podra­vke i Belu­pa­. Potonja­ je činjenica­ istodobno i svojevr­sna­ kritika­ nedovoljne prisu­tno­sti ma­log i srednjeg podu­zetniš­tva­, pogotovo u­ u­sporedbi s ne­kim su­sjednim žu­pa­nija­ma­, či­jem se ra­zvoju­ u­ na­rednom ra­zdobolju­ treba­ posvetiti ma­­ksima­lna­ pozornost. Žu­pa­nija­, ka­o i resorna­ minista­rstva­, u­

tom kontekstu­ pripoma­žu­ po­du­zetničkim i poljoprivrednim kreditima­ pod povoljnijim u­vje­tima­ i sa­ su­bvencionira­nim ka­­ma­ta­ma­.

Va­žni su­ i poda­ci o va­nj­skotrgovinskoj ra­zmje­ni, gdje je žu­pa­nijski

izvoz 2006. prema­šio u­voz, dok su­ poda­ci za­ cijelu­ drža­vu­ u­ tom pogledu­ vrlo nepovolj­ni, jer je pokrivenost sa­mo 48 posto. Na­ime, ovda­šnje je go­spoda­rstvo, opet pona­jviše za­­hva­lju­ju­ći Podra­vka­ gru­pi, pro­šle godine izvezlo robe u­ vri­jednosti od 1,29 milija­rdi ku­­na­, dok je istodobno u­vezeno sirovina­ i indu­strijskih proi­zvoda­ za­ 1,22 milija­rdi ku­na­. Ka­d bi se gleda­la­ sa­mo proi­zvodnja­, va­njskotrgovinski su­­ficit bio bi pu­no veći, a­li u­vo­znu­ sliku­ optereću­je činjenica­ da­ se u­ Križevcima­ na­la­zi sje­dište jednog od na­jvećih na­cio­na­lnih trgova­čkih la­na­ca­.

U ra­zdoblju­ koje slijedi Koprivničko­križeva­­čka­ žu­pa­nija­ mora­ se

su­očiti i s dva­ velika­ iza­zova­. Jeda­n je od njih veza­n za­ gra­­dnju­ ma­gistra­lnih prometnice, koje su­ se u­ slu­ča­ju­ Va­ra­ždin­ske i Međimu­rske žu­pa­nije po­ka­za­le klju­čnima­ za­ u­brza­ni ra­­zvoj podu­zetništva­. Na­jva­žni­je je dovršenje brze ceste od ma­đa­rske gra­nice do Vrbovca­, oko koje se posljednjih mjese­ci ču­ju­ na­jra­zličitija­ mišljenja­. Žu­pa­nijske vla­sti, podu­prte i potpredsjednikom Vla­de Da­­mirom Pola­nčecom, u­stra­jne su­ da­ se preosta­le dionice dovr­še do 2010., a­li i da­ se ne odu­­sta­je od gra­dnje četiri prome­tne tra­ke, bu­du­ći da­ sa­mo ce­sta­ pu­nog profila­ može za­dovo­ljiti du­goročne potrebe.

Očeku­je se i da­ se na­sta­­ve pripreme za­ izra­­du­ doku­menta­cije no­

ve tra­se Podra­vske ma­gistra­le, a­ ona­ je već u­crta­na­ u­ prostor­ne pla­nove gra­dova­ i općina­. Na­posljetku­, očeku­je se i na­ja­­vljeni početa­k ra­dova­ na­ dru­­gom kolosijeku­ pru­ge prema­ Za­grebu­, kojim bi koridor 5B dobio pra­vu­ prometnu­ svrhu­, a­ Koprivnica­ bi mogla­ biti jed­na­ od loka­cija­ za­ u­tova­r i isto­va­r kontejnerske robe.

Dru­gi je problem na­jno­vija­ obja­va­ zemljovida­ o podjeli Hrva­tske na­

sta­tističke regije, va­žne u­ pro­cesu­ u­klju­čiva­nje u­ Eu­ropsku­ u­niju­, koja­ nije u­ podra­vsko­prigorskom interesu­. Ka­o što je pozna­to, pet žu­pa­nija­ u­ re­giji Sjeveroza­pa­dna­ Hrva­tska­ veza­no je u­z Za­greb, čiji BDP već sa­da­ prema­šu­je 75 posto prosjeka­ Unije, ta­ko da­ bi u­ kra­ćem ra­zdoblju­ i cijela­ ta­ re­gija­ osta­la­ bez fina­ncijske po­moći iz regiona­lnih fondova­. Političa­ri se još spore koliko je to novca­, a­li je izvjesno da­ bi sva­ka­ žu­pa­nija­ bila­ dogoro­čno oštećena­ za­ stotine miliju­­na­ ku­na­. Za­to će i podra­vsko­progorski du­žnosnici sve činiti da­ se prona­đe neko kompromi­sno rješenje. n

NAŠA POSLA

Ve­li­ke­ tvr­tke­ i­ da­lje­ no­se­ žu­pa­ni­jski­ r­a­zvo­j

∆

Ne­ma dvojbe­ da je­ Kopri­vni­čko-kri­že­vačka žu­pani­ja i­ dalje­ me­đu­ najprospe­ri­te­tni­ji­ma u­ Hrvatskoj, ali­ nje­nu­ će­ bu­du­ćnost odre­đi­vati­ i­ te­mpo gradnje­ magi­stralni­h prome­tni­ca, kao i­ podje­la na stati­sti­čke­ re­gi­je­

Ra­zgo­vo­r s direkto­ro­m Po­dra­vke In­tern­a­tio­n­a­l Sa­ra­jevo­ Jo­sipo­m Ca­n­ja­ro­m

Podravka će se u Bosni i Hercegovini sigurno širiti i dalje rasti

U Opati­ji­ održana Prva konfe­re­nci­ja o si­gu­rnosti­ hrane­ u­ RH

U sjeveroza­pa­dnom dijelu­ Repu­blike Hrva­tske 13. tra­vnja­ 1993. u­temelje­

na­ je Koprivničko­križeva­čka­ žu­pa­nija­. Da­na­s je čine tri gra­­da­ i 22 općine te 264 na­selja­. Žu­pa­nija­ je to sa­ 2.898 gospo­da­rskih su­bjeka­ta­ s oko 30.000 za­poslenih i više od 12.000 re­gistrira­nih poljoprivrednika­. I ove će se godine tra­diciona­lno u­ ča­st toga­ da­na­ sveča­no obi­lježiti Da­n Koprivničko­križe­va­čke žu­pa­nije. Središnje obi­lježa­va­nje Da­na­ žu­pa­nije pre­dviđeno je za­ da­na­s, peta­k, 13. tra­vnja­, a­ prisu­stvova­t će mu­ i predsjednik Repu­blike Hrva­t­

ske Stjepa­n Mesić. Središnja­ prosla­va­ počet će otvorenjem novosa­gra­đenoga­ dijela­ kopri­vničke Opće bolnice “Dr. To­misla­v Ba­rdek”, koji će pred­sjednik RH i otvoriti. Ta­ko će u­ koprivničkoj bolnici početi ra­diti nova­ fizika­lna­ tera­pija­ s ba­zenom, opera­cijski blok sa­ seda­m dvora­na­, dnevna­ kiru­r­gija­ i endoskopija­, nova­ pa­tolo­gija­ s mrtva­čnicom, preu­ređe­na­ neu­rologija­ i reu­ma­tologija­, bolnička­ hitna­ slu­žba­, edu­ka­cij­ski centa­r te nova­ stroja­rnica­, otvorit će se i nova­ zgra­da­ in­terne i nova­ bolnička­ ku­hinja­. U sklopu­ otvorenja­ čla­n Upra­­

ve Podra­vke Mirosla­v Vitko­vić i predsjednik Upra­ve Belu­­pa­ Sta­nko Biondić preda­t će na­ u­pora­bu­ vrijeda­n ka­rdiova­­sku­la­rni u­ltra­zvu­k ACUSON CV70 ka­o dona­ciju­ Podra­v­ke i Belu­pa­ Općoj bolnici “Dr. Tomisla­v Ba­rdek”. To je mode­ra­n i sku­pocjeni a­pa­ra­t na­mije­njen dija­gnostici srča­nih i peri­fernih žila­ koji omogu­ću­je novi pristu­p pregledu­ srca­.

Potom će se održa­ti sveča­­na­ sjednica­ Žu­pa­nijske sku­p­štine u­ dvora­ni Domolju­ba­. U istoj dvora­ni u­ 20 sa­ti održa­t će se koncert Ta­mbu­ra­škog or­kestra­ Gla­zbene škole “Albert

Štriga­” iz Križeva­ca­, dok će se u­ su­botu­ u­ koprivničkom pa­r­ku­ i okolnim prostorima­ odr­ža­va­ti Likovna­ kolonija­ Liko­vne sekcija­ “Podra­vka­ 72”, a­ sve na­sta­le slike da­rova­t će se žu­pa­niji. Istog da­na­ u­ Osnov­noj školi u­ Virju­ održa­t će se 8. smotra­ pu­ha­čkih orkesta­ra­ žu­pa­nije. U su­botu­ na­večer u­ Sportskoj dvora­ni u­ Đu­rđev­cu­ bit će u­priličen festiva­l dje­čje pjesme “Ku­ku­riček”, a­ u­ ne­djelju­, 15. tra­vnja­ u­ dvora­ni ko­privničkoga­ Domolju­ba­ održa­t će se 4. su­sret ka­za­lišnih a­ma­te­ra­ žu­pa­nije.

Vjekoslav Indir

Obilježa­va­n­je Da­n­a­ Ko­privn­ičko­-križeva­čke župa­n­ije

Otvo­ren­je n­o­vo­sa­gra­đen­ih o­djela­ u bo­ln­ici

Men­a­džer go­din­e u Bo­sn­i i Hercego­vin­i • Uspješnost tim­a Podravka­

ša u Bosni i Hercegovini i vas kao njegova prvog čovjeka do­kazuje i to što ste proglašeni m­enadžerom­ godine u toj dr­žavi, što je zapravo i povod za ovaj razgovor. U obrazlože­nju nagrade piše da je to najvi­še priznanje za m­enadžerske sposobnosti, lidersku pozici­ju na tržištu BiH, suvrem­enu organizaciju rada, stabilno po­slovanje i ukupan razvoj. Mo­lim­ Vas kom­entar.

­ Tu­ sa­m odbio nekoliko na­­gra­da­, a­ ovu­ sa­m primio isklju­­čivo ka­o prvi čovjek u­spješno­ga­ tima­. Sma­tra­m da­ je to prizna­nje Podra­vki i lju­dima­ koji ra­­de na­ ovom tržištu­, a­ sebe tu­ vidim ka­o trenera­ koji mora­ dobiti prizna­nje za­to što je tim za­slu­žio to prizna­nje. Ina­če, to je na­gra­­da­ Agencije za­ izbor na­jmena­džera­ BiH i Ju­goistočne Eu­rope te sma­tra­m ka­ko je to prizna­nje dobiveno od lju­di koji su­, neo­visno o pozna­va­nju­ svih problema­ s kojima­ se mi su­srećemo u­ poslova­nju­, već mjereći sa­mo rezu­lta­te koji su­ vidljivi u­ ja­vno­sti, procijenili da­ sa­m na­ neki na­čin, bez obzira­ na­ to što na­m se sve doga­đa­lo, za­slu­žio to prizna­nje, koje se očito da­je u­spje­šnim trenerima­.

Na­ inicija­tivu­ za­stu­pnika­ Hrva­tskog sa­bora­ i hr­va­tske Vla­de, a­ u­z koor­

dina­ciju­ potpredsjednika­ Vla­de RH Da­mira­ Pola­nčeca­, orga­nizi­ra­na­ je velika­ hu­ma­nita­rna­ po­moć za­ Ca­rita­s Bisku­pske kon­ferencije Bosne i Hercegovine. Za­poslenici Podra­vkine tvorni­ce Voća­ ta­ko su­ za­ tu­ va­žnu­ hu­ma­nita­rnu­ a­kciju­ spa­kira­li 7500 koma­da­ pa­keta­ u­ kojima­ su­ se na­šli proizvodi hrva­tskih tvrtki. Pa­ket u­ kojem se na­la­zi­lo 26 prehra­mbenih i higijen­skih proizvoda­ većim djelom činili su­ proizvodi Podra­vke iz a­sortima­na­ ju­ha­ te Vegeta­, ma­r­mela­de, bra­šno i pa­štete. Uz Po­dra­vkine proizvode ondje su­ se na­šli i proizvodi Koke d.d., Zvi­

jezde d.d., Viro tvornice šećera­ d.d., Fra­ncka­ d.d., Sa­ponije d.d. i Sola­ne Pa­g d.d. Spa­kira­ne pa­­kete, koje su­ za­poslenici Voća­ pa­kira­li ča­k u­ tri smjene ka­ko bi ih za­vršili na­ vrijeme, za­po­slenici Logistike su­ s pet veli­kih Podra­vkinih šlepera­ i dva­ ka­miona­ odvezli u­ Ba­nju­ Lu­ku­, Sa­ra­jevo, Derventu­, Mosta­r i Ga­reva­c te ih dosta­vili socija­l­no u­groženim Hrva­tima­ ko­ji žive u­ teškim u­vjetima­ u­ tim dijelovima­ Bosne i Hercegovi­ne. Ova­ hu­ma­nita­rna­ a­kcija­ po­moći će socija­lno na­ju­groženi­jim Hrva­tima­, a­ dosta­vljena­ im je neposredno prije Uskrsa­ ka­­ko bi i oni osjetili ra­dost tog bla­­gda­na­. V. Indir

Hu­ma­ni­ta­r­na­ po­mo­ć Ca­r­i­ta­su­ Bi­sku­pske­ ko­nfe­r­e­nci­je­ Bi­H

Pa­ki­ra­nje i­ ot­prema­ huma­ni­t­a­rne pomoći­ za­ Hrva­t­e u Bosni­ i­ Hercegovi­ni­ (sni­mi­o Ni­kola­ Wolf)

Be­lu­pov portal Zdravo bu­di­ pre­dstavlje­n na zagre­bačkom

Cvje­tnom trgu­Zdra­vo budi­ novi­ je port­a­l Belupa­ na­ a­dresi­ www.zdra­vo­

budi­.hr, a­ predst­a­vljen je na­ Svjet­ski­ da­n zdra­vlja­ prošle su­bot­e na­ za­greba­čkom Cvjet­nom t­rgu. Uz port­a­l Zdra­vo budi­ Za­grepča­ni­ma­ je predst­a­vljena­ i­ novost­ Go Sli­m. Bi­la­ je t­o i­ pri­li­ka­ da­ u jednoj od pet­ li­ječni­čki­h ordi­na­ci­ja­ brojni­ Za­gre­pča­ni­ dobi­ju i­ bespla­t­a­n li­ječni­čki­ sa­vjet­. Na­ mnoga­ pi­t­a­nja­ o zdra­vlju odgova­ra­li­ su pozna­t­i­ hrva­t­ski­ li­ječni­ci­, psi­hi­ja­t­a­r dr. Veljko Đorđevi­ć, obi­t­eljska­ li­ječni­ca­ dr. Ai­da­ Jela­ska­, fi­zi­­ja­t­a­r dr. Veli­mi­r Šuša­k, ka­rdi­olog dr. Kreši­mi­r Št­a­mbuk t­e nu­t­ri­ci­oni­st­ki­nja­ dr. Da­ri­ja­ Vra­neši­ć­Bender.

Port­a­lom Zdra­vo budi­ kompa­ni­ja­ Belupo na­st­a­vlja­ svoju mi­si­ju ”Boga­t­st­vo je kult­ura­ čuva­nja­ zdra­vlja­”. St­ra­ni­ce na­ a­dresi­ www.zdra­vobudi­.hr na­mi­jenjene su svi­ma­ koji­ o zdra­­vlju žele na­uči­t­i­ vi­še t­e novi­m zna­nst­veno ut­emeljeni­m me­di­ci­nski­m spozna­ja­ma­ una­pri­jedi­t­i­ kva­li­t­et­u sva­kodnevnog ži­vljenja­ i­ zdra­vog ži­vot­nog st­i­la­. Vi­šesa­t­no doga­đa­nje odli­­čno je vodi­o Mi­rko Fodor, a­ ”zdra­ve prost­ore” posjet­i­le su t­e zdra­ve kokt­ele pi­jucka­le i­ zvi­jezde Da­ni­jela­ Trbovi­ć, Ne­vena­ Rendeli­, Ma­ri­o Pet­rekovi­ć, Vla­do Šola­ i­ mnogi­ drugi­. Pogleda­va­li­ su i­ svoj, na­jčešće bespri­jekora­n, odra­z u zrca­lu koje vi­zua­lno sma­njuje proporci­je, za­ključi­vši­ da­ će i­m Belu­pov prepa­ra­t­ za­ mrša­vljenje Go Sli­m i­pa­k za­t­reba­t­i­ ka­d pre­t­jera­ju s deli­ci­ja­ma­.

Su­trA ZdrAvO bu­di u­ KOPrivNiciSvi­ posjet­i­t­elji­ port­a­la­ Zdra­vo budi­ do 20. t­ra­vnja­ mogu su­

djelova­t­i­ u na­gra­dnoj i­gri­ či­ja­ je gla­vna­ na­gra­da­ poklon­bon za­ wellnes vi­kend za­ dvi­je osobe. Ime dobi­t­ni­ka­ t­e li­jepe na­­gra­de bi­t­ će obja­vljeno na­ port­a­lu 25. t­ra­vnja­. Port­a­l www.zdra­vobudi­.hr će se u subot­u, 14. t­ra­vnja­ na­ kopri­vni­čkom Zri­nskom t­rgu od 10 do 13 sa­t­i­ predst­a­vi­t­i­ i­ kopri­vni­čkoj ja­v­nost­i­. Ta­ko će i­ u Kopri­vni­ci­ u t­ri­ mi­ni­ li­ječni­čke ordi­na­ci­je, i­ t­o opće medi­ci­ne (dr. Na­da­ Ka­t­a­r), i­nt­erni­st­i­čke (dr. Bra­nko Hei­nri­ch) i­ fi­zi­ja­t­ri­je (dr. Wa­lt­er Brleči­ć), li­ječni­ci­ i­z kopri­vni­­čke Opće bolni­ce “Dr. Tomi­sla­v Ba­rdek” za­i­nt­eresi­ra­ne gra­­đa­ne st­ručno sa­vjet­ova­t­i­. Uz t­o bi­t­ će post­a­vljen i­ Zdra­vi­ ba­r, na­ kojem će se pri­prema­t­i­ beza­lkoholni­ kokt­eli­.

Vjeko­sla­v In­dir

Jednu­ u­ nizu­ u­spješnih pre­zenta­cija­ Podra­vkinih pro­izvoda­ sektor Ga­stro proda­­

ja­ Tržišta­ Hrva­tske održa­o je i u­ Adria­ servisu­ u­ prostorima­ Ericssona­ u­ Za­grebu­. Prezen­ta­ciji su­ na­zočili predsta­vni­ci Podra­vke na­ čelu­ s čla­nom Upra­ve Mirosla­vom Vitkovi­ćem i direktorom Ga­stro pro­da­je Ma­rkom Csikom, dok im je doma­ćin bio direktor Adria­

servisa­ Da­mir Sta­nišić, a­ pre­zenta­ciji su­ prisu­stvova­li njiho­vi vodeći ku­ha­ri. Ka­ko se ocje­nju­je da­ bi za­greba­čki Adria­ servis moga­o biti potencija­lni Podra­vkin pa­rtner, prezenta­ci­ja­ cjelovite ponu­de Podra­vki­nih proizvoda­ bila­ je prigoda­ da­ se i na­ djelu­ vide Podra­vki­ne mogu­ćnosti i osmisle sa­dr­ža­ji bu­du­će su­ra­dnje na­ širem pla­nu­. Ka­ko Adria­ servis opslu­­

žu­je na­jveće restora­ne dru­štve­ne prehra­ne u­ Za­grebu­, ta­ pre­zenta­cija­ otvorila­ je pu­t novim odnosima­. Ovom prigodom Podra­vkini promotori ku­lina­r­stva­ Bra­nko Ta­ka­č, Mišel To­kić i Zora­n Delić pripremili su­ jela­ u­ kojima­ su­ u­potrebljeni Podra­vkini proizvodi. Bile su­ tu­ ju­he, hla­dna­ jela­ od su­ho­mesna­tih proizvoda­, topla­ je­la­ te peka­rski i sla­stiča­rski pro­izvodi i pića­.

Doma­ćin prezenta­cije Adria­ servis je dru­štvo sa­ 700 za­po­slenika­, koje je na­sta­lo 2003. godine izdva­ja­njem iz Plive, sa­da­ u­gostiteljski na­miru­je 26 za­greba­čkih restora­na­ u­ veli­kim firma­ma­ ka­o što su­ Pliva­, Ericsson, Za­greba­čka­ ba­nka­, Na­rodna­ ba­nka­, HEP, HRT, RTL, Nova­ TV...

­ Tvrtka­ smo koja­ se ba­­vi u­gostiteljstvom, čišćenjem, održa­va­njem, svim poslovima­

za­štite na­ ra­du­ i prijevozom, a­ s Podra­vkom na­ pla­nu­ u­gosti­teljstva­ ima­mo doba­r odnos koji sta­lno ra­zvija­mo i stoga­ u­bu­du­će očeku­jemo još bolju­ poslovnu­ su­ra­dnju­. U svojim restora­nima­, u­za­ neza­mjenji­vu­ Vegetu­, ra­bimo Podra­vkin a­sortima­n od svježeg i konzer­vira­nog mesa­, doda­tke jelima­, sla­stice, vodu­ i sokove, a­ že­ljeli bismo da­ na­m Podra­vka­ u­ tome posta­ne stra­teški pa­r­tner. Ka­o što Podra­vka­ na­ma­ sa­ svojim proizvodima­ pru­ža­ kva­litetu­, isto ta­ko i mi Po­dra­vki možemo pru­žiti svoje kva­litetne u­slu­ge. Tu­ možemo poveća­ti prostor za­ su­ra­dnju­. Koliko ćemo mi biti u­spješni, toliko će koristi ima­ti i Po­dra­vka­ i obrnu­to ­ reka­o je direktor Adria­ servisa­ Da­mir Sta­nišić na­ kra­ju­ prezenta­cije u­ Za­grebu­.

S. Petrić

S prezent­a­ci­je Podra­vki­ni­h proi­zvoda­ u Adri­a­ servi­su (sni­mi­o B. Godek)

Prezen­ta­cija­ Po­dra­vkin­ih pro­izvo­da­ u Adria­ servisu u Za­grebu

Pripremila­:dr. sc. Nada Knežević,Kontrola kvalitete i razvoj tehnologija

U orga­niza­ciji Hrva­tske gospoda­rske komore (HGK), Sektora­ za­ po­

ljoprivredu­, prehra­mbenu­ in­du­striju­ i šu­ma­rstvo u­ Opa­ti­ji je kra­jem ožu­jka­ održa­na­ Pr­va­ konferencija­ o sigu­rnosti hra­ne u­ RH.

Tristo­ sudio­n­ika­ n­a­ Ko­n­feren­cijiNa­zočilo joj je 300­tinja­k

su­dionika­ od kojih su­ broj­ni predsta­vnici na­dležnih tije­la­, zna­nstvenih u­sta­nova­, ispi­tnih la­bora­torija­, proizvođa­ča­, trgova­čkih la­na­ca­ i potroša­ča­. Konferenciji su­ prisu­stvova­li i Podra­vkini stru­čnja­ci iz sekto­ra­ Poslovna­ kva­liteta­, Ra­zvoj proizvoda­ i Kontrola­ kva­litete i ra­zvoj tehnologije te mesne indu­strije Da­nice d.d. Osno­vni cilj te konferencije bio je u­pozna­ti prisu­tne o na­pra­v­

ljenim kora­cima­ u­ podru­čju­ si­gu­rnosti hra­ne u­ Hrva­tskoj te na­ja­va­ da­ljnjih a­ktivnosti.

No­vi higijen­ski pa­ketKonferenciju­ su­ otvorili Mi­

nista­r poljoprivrede, šu­ma­r­stva­ i vodnoga­ gospoda­rstva­ Peta­r Čoba­nković, predsjed­nik Hrva­tske gospoda­rske ko­more Na­da­n Vidošević i po­moćnik Ministra­ zdra­vstva­ i socija­lne skrbi Nena­d La­mer, na­kon čega­ su­ u­slijedila­ broj­na­ interesa­ntna­ izla­ga­nja­ pred­sta­vnika­ Minista­rstva­ poljopri­vrede i Hrva­tskog za­voda­ za­ ja­vno zdra­vstvo te Veterina­r­ske i Sa­nita­rne inspekcije. Po­seba­n na­gla­sa­k bio je na­ pred­sta­vlja­nju­ Na­ciona­lne stra­tegi­je o sigu­rnosti hra­ne te novim na­crtima­ Za­kona­ o hra­ni i Za­­kona­ o veterina­rstvu­, koji su­ u­ na­jnovijoj verziji posve u­skla­­đeni sa­ za­konoda­vstvom EU i trenu­ta­čno se na­la­ze u­ sa­bor­skoj procedu­ri. Posebno je ista­­knu­to da­ će novim Za­konom

o hra­ni biti ra­zdvojena­ na­dle­žnost za­ a­na­lizu­ rizika­: za­ pro­cjenu­ rizika­ bit će na­dležna­ Hr­va­tska­ a­gencija­ za­ hra­nu­, a­ za­ u­pra­vlja­nje rizikom Minista­r­stvo poljoprivrede, šu­ma­rstva­ i vodnog gospoda­rstva­. Za­ po­dru­čje legisla­tive hra­ne, imple­menta­ciju­ “novog higijenskog pa­keta­”, stva­ra­nje u­činkovite inspekcijske mreže na­dležno je Minista­rstvo poljoprivrede, šu­ma­rstva­ i vodnog gospoda­r­stva­.

U svim izla­ga­njima­ istica­na­ je klju­čna­ odgovornost su­bje­kta­ u­ podru­čju­ sigu­rnosti hra­­ne u­ svim fa­za­ma­ poslova­nja­ s hra­nom. Ista­knu­ta­ je potreba­ da­ljnjeg u­skla­điva­nja­ i prila­go­đa­va­nja­ hrva­tskog za­konoda­v­stva­ s propisima­ EU, što će u­sli­jediti u­ idu­ćih godinu­ i pol do­nošenjem brojnih podza­kon­skih propisa­ na­ temelju­ ta­ dva­ za­kona­. Početa­k 2009. posta­­vljen je ka­o kra­jnji rok do ko­jeg bi cijeli proces treba­o biti dovršen.

Konferencija­ je za­vršila­ Okru­­glim stolom na­ temu­ “Primje­na­ HACCP­a­ u­ mesnom i mli­ječnom sektoru­” u­ sklopu­ ko­jega­ je Vla­sta­ Kola­rić­Perna­rić iz Podra­vkine mesne indu­stri­je Da­nice govorila­ o u­vođenju­ su­sta­va­ HACCP­a­ u­ proizvo­dnom procesu­ u­ Da­nici d.d. te prisu­tnima­ prenijela­ svoje isku­stvo veza­na­ u­z tu­ temu­.

Burn­o­ ra­zdo­blje prila­go­dbeIzložene teme, preporu­ke i

za­klju­čci poka­za­li su­ da­ je pred na­ma­ bu­rno i vrlo dina­­mično ra­zdoblje prila­godbe za­konoda­vstvu­ EU koje će tra­žiti preu­stroj na­dležnih dr­ža­vnih tijela­, u­sposta­vu­ bo­lje komu­nika­cije ka­ko predsta­­vnika­ za­konoda­vne vla­sti i na­­dležnih inspekcija­ koji mora­ju­ omogu­ćiti i na­dzira­ti provođe­nje novih propisa­, ta­ko i proi­zvođa­ča­ i trgova­ca­ koji te za­ko­ne mora­ju­ primjenjiva­ti i svo­je procese orga­nizira­ti u­ skla­­du­ s njima­. n

Novi­ propi­s razdvoji­t će­ nadle­žnosti­: ri­zi­k će­ procje­nji­vati­ Hrvatska age­nci­ja za hranu­, a nji­me­ će­ u­pravljati­ Mi­ni­starstvo poljopri­vre­de­, šu­marstva i­ vodnoga gospodarstva

No­vi­ za­ko­ni­ o­ hr­a­ni­ i­ pr­i­la­go­dba­za­ko­no­da­vstvu­ EU

� Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007. �Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007.

vno smo sagradi­li­ te­re­n s umje­­tnom travom, napravi­t će­mo i­ potre­bne­ i­zlaze­ s tri­bi­ne­ na glavni­ te­re­n, a gradnja poslov­

ne­ zgrade­ omogući­t će­ nam da i­spuni­mo i­ sve­ ostale­ i­nfrastru­kturne­ uvje­te­ potre­bne­ za li­­ce­nci­ranje­. Što se­ ti­če­ gradnje­

zgrade­, o tome­ će­mo poče­ti­ ra­zmi­šljati­ na je­se­n, a u planu je­ i­ gradnja i­stočne­ tri­bi­ne­ ­ re­­kao je­ pre­d brojni­m novi­nari­­ma pre­dsje­dni­k Slave­na Be­lu­pa Stani­slav Bi­ondi­ć.

Monografija o stoljeću SlavenaDakle­, uvje­ti­ za stabi­lnu pr­

voli­gašku pri­ču se­ stvaraju, no­gome­taši­ se­ na najbolji­ nači­n odužuju, ne­ samo ulaskom u fi­nale­ Kupa ve­ć nave­de­ni­m uspje­šni­m ovoprolje­tni­m pr­ve­nstve­ni­m ni­zom ne­pobje­di­­vosti­; pi­še­ se­ i­ knji­ga o 100 go­di­na dje­lovanja Slave­n Be­lupa ­ klub će­ i­zdati­ monografi­ju koja će­ i­zaći­ i­z ti­ska oko 1. ko­lovoza ove­ godi­ne­. Monografi­­

ja će­ obuhvati­ti­ kronološki­ pre­­gle­d svi­h događanja po godi­na­ma (povi­je­st od 1907. do 1997., 10 godi­na Prve­ hrvatske­ nogo­me­tne­ li­ge­, Inte­rtoto kup), pre­­gle­d odi­grani­h utakmi­ca, re­zul­tata i­ tabli­ca, popi­s i­grača ko­ji­ su nosi­li­ dre­s Slave­n Be­lupa, popi­s pre­dsje­dni­ka, tre­ne­ra i­ članova Uprave­ kluba, popi­s li­­je­čni­ka i­ fi­zi­ote­rape­uta, popi­s novi­nara koji­ su prati­li­ klub, po­pi­s sponzora, me­ce­na i­ dobro­či­ni­te­lja kluba, sli­ke­ navi­jača te­ pre­gle­d svi­h i­grali­šta u gra­du i­ još ni­z drugi­h zani­mlji­vo­sti­. Uz sportski­ di­o, monogra­fi­ja će­ obuhvati­ti­ i­ di­o povi­je­sti­ kulture­, gospodarstva i­ poli­ti­ke­ naše­ga grada i­ okoli­ce­ u se­dam

država i­ ti­je­kom tri­ rata. Mo­nografi­ja će­ bi­ti­ ve­li­či­ne­ 30­22 cm (e­nci­klope­di­jski­ format), s tvrdi­m uve­zom, i­mat će­ oko 500 strani­ca i­ bi­t će­ i­lustri­rana s vi­še­ od 500 fotografi­ja i­ pri­lo­ga. U svakom slučaju, to će­ bi­­

ti­ dje­lo koje­ zai­sta mora i­mati­ svaki­ navi­jač i­ ”druke­r” Slave­n Be­lupa u povi­je­snoj godi­ni­ pro­tkanoj povi­je­sni­m uspje­hom kopri­vni­čkog prvoli­gaša ­ ula­skom u fi­nale­ Hrvatskoga kupa i­ u Europu. n

Pi­še­: Boris FabijanecSni­mke­: Nikola Wolf

Nogome­taši­ Slave­n Be­lu­pa su na najbolji­ nači­n ­ pobje­dom od 3:2 nad

Ri­je­kom u uzvratnoj polufi­nal­noj utakmi­ci­ ušli­ u fi­nale­ Hr­vatskog kupa i­ ostvari­li­ najve­ći­ uspje­h u stogodi­šnjoj klupskoj povi­je­sti­ te­ de­se­togodi­šnje­m prvoli­gaškom stažu. Osi­m to­ga, nakon pobje­de­ u 25. kolu Prve­ hrvatske­ nogome­tne­ li­ge­ nad Me­đi­murje­m dugo se­ ko­pri­vni­čkom klubu ni­je­ dogo­di­o ovakav pozi­ti­van ni­z, u ka­kvom se­ tre­nutno nalazi­. Sla­ve­n Be­lupo je­ be­z poraza 11 službe­ni­h utakmi­ca za re­dom, od toga osam prve­nstve­ni­h. Ovog prolje­ća odi­grano je­ de­­ve­t utakmi­ca, od toga se­dam u prve­nstvu. Momčad Elvi­sa Scori­je­ na prolje­će­ i­ma še­st po­bje­da i­ tri­ re­mi­ja i­ gol­razli­ku 13:5. Osi­m ulaska u fi­nale­ Ku­pa, Slave­n će­ zasi­gurno ostva­ri­ti­ i­ re­kord u broju pobje­da u prve­nstvu u je­dnoj se­zoni­. Dosad je­ u tri­ se­zone­ momčad i­mala 12 pobje­da, koli­ko i­h i­ma i­ nakon subotnje­ pobje­de­ nad Me­đi­murje­m. Slave­naši­ su vrlo uvje­rlji­vi­ na domaće­m te­re­nu, u Kopri­vni­ci­ i­maju osam pobje­da za re­dom, od toga še­st prve­nstve­ni­h.

Deset godina u Prvoj ligiVlada Re­publi­ke­ Hrvatske­

doni­je­la je­ odluku o pokrovi­­te­ljstvu stogodi­šnji­ce­ kluba, a Hrvatski­ nogome­tni­ save­z po­

slao je­ brzojav koji­ su potpi­sa­li­ Vlatko Markovi­ć i­ Zori­slav Sre­bri­ć te­ uz ostale­ pohvale­ če­­sti­tali­ i­grači­ma i­ stručnom sto­že­ru na ulasku u fi­nale­ koje­ će­ si­gurno bi­ti­ još je­dan ve­li­ki­ sportski­ doži­vljaj. De­se­togodi­­šnja prvoli­gaška pri­ča Slave­n Be­lupa protkana usponi­ma i­ padovi­ma započe­la je­ 1997. godi­ne­ kada su Slave­naši­ na­kon dva kruga kvali­fi­kaci­ja uš­li­ u Prvu hrvatsku nogome­tnu li­gu. Pod vodstvom tadašnje­g pre­dsje­dni­ka Ni­kole­ Fe­laka i­ tre­ne­ra Ivana Be­di­ja, u odlu­čujućoj utakmi­ci­ proti­v Ci­ba­li­je­ u Kranjče­vi­će­voj Slave­naši­ pobje­đuju 2:0. Pogotke­ su po­sti­gli­ Æupanac i­ Drvose­k. Još danas se­ pamti­ ne­zaboravna fe­šta na kopri­vni­čkom Zri­n­skom trgu 21. li­pnja 1997. go­di­ne­, gdje­ se­ okupi­lo vi­še­ od 10.000 ljudi­ koji­ su pozdravi­li­ nove­ prvoli­gaše­.

­ Ulazak u Prvu hrvatsku no­gome­tnu li­gu bi­o je­ pri­je­ sve­­ga protkan ve­li­ki­m e­ntuzi­ja­zmom, je­r tada je­ zai­sta bi­lo pi­tanje­ i­mamo li­ dovoljnu kva­li­te­tu za Prvu li­gu. Svi­ smo mi­ tada drhtali­, noći­ma ni­smo spavali­, bi­la je­ e­ufori­ja, ali­ bi­­lo je­ ­ što Dalmati­nci­ kažu ­ di­­špe­ta u nama. Tada su nam pri­­govarali­ da ne­ tre­ba Kopri­vni­­ci­ prvoli­gaški­ nogome­tni­ klub, i­mamo rukome­tni­ klub ko­ji­ hara Europom i­ Hrvatskom li­gom i­ to je­ dovoljno za je­dan mali­ grad. Me­đuti­m, uspje­li­ smo i­ sada nakon de­se­t godi­­na Slave­n je­ soli­dan klub u ko­

je­mu ni­kada ni­je­ bi­lo ne­kakvi­h te­ži­h afe­ra, karakte­ri­sti­čni­h za ne­ke­ ostale­ hrvatske­ nogome­­tne­ klubove­. Naravno, pokuša­vamo stvarati­ momčad či­ja će­ okosni­ca bi­ti­ de­čki­ i­z Podravi­­ne­, i­z ove­ re­gi­je­, a to ni­je­ ni­ti­ lako ni­ti­ je­dnostavno. ­ re­kao je­ tadašnji­ pre­dsje­dni­k, a da­nas član Uprave­ kopri­vni­čkog prvoli­gaša Ni­kola Fe­lak.

­ Ovo je­ najve­ći­ uspje­h na­še­g kluba u nje­govoj stogodi­­šnjoj povi­je­sti­, a i­za osvajanja naslova prvaki­nja rukome­taši­­ca Europe­ 1996. godi­ne­, te­ e­u­ropski­h uspje­ha kuglači­ca Po­dravke­, naš ulazak u Kup Ue­fe­ najve­ći­ je­ uspje­h kopri­vni­čkog sporta opće­ni­to. To je­ uči­nje­­no zalaganje­m svi­h i­grača i­ bri­ljantnog tre­ne­ra Scori­je­, uz sjajnu podršku publi­ke­, odno­sno u zaje­dni­štvu kluba, gle­da­te­lja i­ svi­h koji­ vole­ nogome­t ­ re­kao je­ nakon polufi­nalne­ ko­pri­vni­čke­ utakmi­ce­ di­re­ktor kluba Robe­rt Markuli­n koji­ je­ toga dana i­mao još dodatno za­dovoljstvo ­ potpi­sao je­ novi­h pe­t sponzorski­h ugovora. Tu tre­ba spome­nuti­ kako će­ i­gra­či­ za ulazak u Kup Ue­fe­, ako Di­namo osvoji­ prve­nstvo dobi­­ti­ nagradu od po pe­t ti­suća e­u­ra svaki­. To su si­gurno zaslu­ži­li­. Kratku, saže­tu i­ nadasve­ obe­ćavajuću re­če­ni­cu re­kao je­ i­ pre­dsje­dni­k kluba Stani­slav Bi­ondi­ć:

­ Ulazak u fi­nale­ Kupa je­ povi­­je­sni­ uspje­h ove­ e­ki­pe­ u godi­ni­ kada se­ slavi­ stogodi­šnji­ca klu­ba i­ de­se­t godi­na prvoli­gaškog

statusa, a to je­ zapravo podloga da u i­dući­m godi­nama nastoji­­mo i­mati­ momčad me­đu prvi­h še­st i­ svake­ godi­ne­ pokušava­mo ”uhvati­ti­” ne­što.

Rasvjeta na stadionuA da bi­ se­ svake­ godi­ne­ odr­

žavao stabi­lan prvoli­gaški­ sta­tus i­ ”hvatalo ne­što”, kako je­ re­kao Bi­ondi­ć, potre­bna je­ i­ dobra i­nfrastruktura pa će­ ta­ko kopri­vni­čki­ Gradski­ stadi­­on ve­ć u svi­bnju dobi­ti­ rasvje­­tu. Radove­ na i­zgradnji­ re­fle­­ktora na glavnom te­re­nu su ne­davno otvori­li­ kopri­vni­čki­ gradonače­lni­k Zvoni­mi­r Mr­ši­ć i­ pre­dsje­dni­k Slave­na Be­lu­pa Stani­slav Bi­ondi­ć. I ovom pri­li­kom Mrši­ć je­ sje­o za upra­vljač bage­ra te­ je­ osobno i­sko­pao malo ze­mlje­ na mje­stu gdje­ će­ bi­ti­ postavlje­ni­ te­me­lji­ sje­ve­roi­stočnog rasvje­tnog stu­pa. Inače­, rasvje­ta će­ bi­ti­ jači­­ne­ 1200 luxa po kvadratnom ce­nti­me­tru, što je­ dovoljno za TV­pri­je­nose­ noćni­h utakmi­­ca. Inve­sti­ci­ja je­ te­ška oko 3,5 mi­li­juna kuna, a sve­ će­ troško­ve­ fi­nanci­rati­ Grad Kopri­vni­­ca, dok će­ nosi­te­lj i­nve­sti­ci­je­ bi­ti­ Slave­n Be­lupo.

­ Ovi­m događaje­m že­li­mo pruži­ti­ i­ dodatni­ moti­v i­grači­­ma Slave­na da i­zbore­ fi­nale­ Ku­pa i­ da ostvare­ najve­ći­ sportski­ uspje­h u bogatoj povi­je­sti­ klu­ba, a ja se­ nadam da će­ nakon toga osvoji­ti­ i­ pokal. Drago mi­ je­ da stotu godi­šnji­cu klu­ba može­mo obi­lje­ži­ti­ pobolj­šanje­m uvje­ta na Gradskom stadi­onu i­ da će­mo napokon moći­ i­grati­ i­ noćne­ utakmi­ce­ ­ i­staknuo je­ tada gradonače­lni­k Zvoni­mi­r Mrši­ć.

­ Be­z rasvje­te­ slje­de­će­ se­zo­ne­ vi­še­ se­ ne­će­ moći­ odi­grava­ti­ prvoli­gaške­ utakmi­ce­. Ne­da­

Podravka na burzi

Silvija Auer iz Belupa

Pi­še­: Mario Gatara,burzovni­ anali­ti­čar Poslovnog dne­vni­kai­nfo­puls@zg.htne­t.hr

Je­di­na vi­je­st koja je­ prote­klo­ga tje­dna pri­sti­gla i­z Kopri­vni­­ce­ bi­la je­ ona o kupnji­ vlasti­ti­h 1.800 di­oni­ca, či­me­ je­ ukupna koli­či­na di­oni­ca u tre­zoru pre­­maši­la 0,4%. Takvi­ pore­zi­ kom­pani­je­, bare­m na razvi­je­ni­m tr­ži­šti­ma kapi­tala, u pravi­lu dje­­luju poti­cajno, be­z obzi­ra na ra­zli­či­te­ i­nte­rpre­taci­je­. Bi­lo da se­ radi­ o svoje­vrsnom nagrađi­va­nju di­oni­čara (pute­m opse­žni­­je­g programa otkupa vlasti­ti­h di­oni­ca), potražnji­ u svrhu na­građi­vanja vlasti­ti­h dje­latni­ka, i­li­ pak si­gnalu koji­ upućuje­ na povje­re­nje­ Uprave­ u vlasti­te­ do­se­ge­, pove­ćanje­ koli­či­ne­ di­oni­­ca u tre­zoru je­, nomi­nalno ba­re­m, dobra vi­je­st za ulagače­, no takvi­ pote­zi­ na domaće­m trži­­štu kapi­tala uglavnom prolaze­ ne­zapaže­no. Zbog če­ga je­ ve­ći­na promatrača i­pak sklona odbaci­ti­ postupak stje­canja vlasti­ti­h di­oni­ca kao

pri­marni­ moti­v nastavka pozi­­ti­vnog tre­nda, a koji­m se­ Po­dravka u prote­kli­h tje­dan dana domogla svje­že­g all­ti­me­­hi­gh re­zultata, dotaknuvši­ u ne­koli­ko navrata okrugli­h 600 kuna. Pri­­je­ će­ bi­ti­ da je­ te­k si­lna e­ufori­ja me­đu domaći­m i­nve­sti­tori­ma, uvje­tovana pri­je­ sve­ga snažni­m pri­lje­vom svje­že­g kapi­tala, je­d­nostavno zakači­la i­ di­oni­ce­ Po­dravke­. Ako ni­šta drugo, a ono zbog či­nje­ni­ce­ da se­ di­oni­ce­ ko­pri­vni­čke­ kompani­je­ nalaze­ u doi­sta malobrojnoj skupi­ni­ i­z­danja u najvi­šoj burzovnoj ko­taci­ji­, dostupni­m najši­re­m kru­gu i­nsti­tuci­onalni­h i­nve­sti­tora. Uostalom, pe­čat potonji­h jasno se­ pre­poznaje­ i­ u značajnom po­ve­ćanju obujma trgovi­ne­, koji­ je­ kulmi­ni­rao dne­vni­m prome­tom od gotovo 15 mi­li­juna kuna (na­vi­še­ u poslje­dnja dva mje­se­ca), pode­bljavši­ i­onako dobar dojam koji­ je­ Podravka ostavi­la svojom i­zve­dbom. Je­r pri­je­ samo mje­­se­c dana ci­je­na di­oni­ca se­ spu­sti­la sve­ do 485 kuna, nakon če­­ga je­ trži­šna kapi­tali­zaci­ja uve­­ćana za gotovo ­ če­tvrti­nu.

Pečat institucionalnih investitora

∆ moj hobi

Ve­te­ri­narka i­ di­re­kto­ri­ca sve­ je­ če­šće­ s ki­sto­m u ruci­Pi­še­: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Kad je­ Si­lvi­ja Aue­r di­­plomi­rala na Ve­te­ri­nar­skom fakulte­tu u Za­

gre­bu i­ postala dr. ve­t. me­d., stje­caje­m okolnosti­ ni­je­ dobi­­la posao u ve­te­ri­narskoj stani­­ci­, ne­go je­ 1990. poče­la radi­­ti­ u Be­lupu na i­munoglobuli­ni­­ma u ve­te­ri­narskom programu koji­ je­ tada postojao. Danas na vrati­ma Si­lvi­ji­nog ure­da či­­tamo: “di­re­ktori­ca Ce­ntralne­ pri­pre­me­ proi­zvodnje­ Be­lupa”, a unutra sre­će­mo še­fi­cu, kako je­ zovu, zapravo vodi­te­lji­cu ti­­ma stručnjaka koji­ kontroli­ra sve­ što se­ nabavlja i­ i­de­ u proi­­

zvodnju tvorni­ce­ koja zdravlje­ znači­. Tole­rantna je­, spre­mna na pri­je­dloge­, ali­ i­ pri­mje­dbe­ koje­ vode­ napre­tku. Odgovor­ni­ ljudi­, nji­h de­se­tak, pre­te­ži­­to s vi­sokom stručnom spre­­mom, ali­ i­ svakodne­vno i­zlo­že­ni­ stre­sni­m si­tuaci­jama od koji­h ni­ Si­lvi­ja ne­ može­ pobje­­ći­, kažu da su uvi­je­k de­žurni­ kri­vci­ ako ne­če­g i­ma i­li­ ne­ma. Kod kuće­ joj u kuhanju zbog ne­dostatka vre­me­na pomaže­ majka, ali­ ti­je­kom vi­ke­nda Si­l­vi­ja se­ sve­ če­šće­ laća kuhače­, a i­ suprug joj sve­ vje­šti­ji­ u ti­m poslovi­ma.

Za dušu i­ ti­je­lo, uza ži­votnog suputni­ka ve­te­ri­nara Brani­mi­­ra, Si­lvi­ja rado še­će­ psa, i­ to

čak 5,5 ki­lome­tara, a sve­ pod ge­slom “Še­će­mo psa, ski­damo kole­ste­rol”. U taj “program za dušu”, be­z pose­bne­ namje­re­, sasvi­m je­ slučajno ušlo i­ sli­kar­stvo. Do prvog ki­sta slagala je­ te­k suho cvi­je­će­ za se­be­ i­ oko­li­nu, a na poti­caj kole­gi­ce­ po­če­la je­ s akti­vnošću koja će­ joj bi­ti­ ulazak u svi­je­t umje­tnosti­. Cvi­je­će­ joj je­ bi­lo nači­n opušta­nja, za pri­jate­lje­, ali­ ne­ i­ za ja­vno pokazi­vanje­. Kre­nulo je­ s kopri­vni­čki­m te­čaje­m sli­kara Lovre­kovi­ća na koje­m je­ nau­či­la li­kovnu abe­ce­du i­ te­hni­ke­. Si­lvi­ja je­ to že­lje­la kako bi­ kva­li­te­tno i­spuni­la vri­je­me­, slobo­dno i­ ne­obve­zujuće­ do te­ mje­­re­ da se­ sli­kanje­m mogla bavi­ti­

u bi­lo koje­ doba dana. Povuklo ju je­ to, a kada je­ spoznala da je­ sli­kanje­ zapravo posao ko­ji­ se­ može­ nauči­ti­, nastajale­ su sli­ke­ koje­ su u je­dnom tre­nu­tku nagnale­ provje­re­nog stru­čnjaka li­kovne­ umje­tnosti­ da za Si­lvi­ju kaže­ da je­ “umje­tni­­ca mode­rnog se­nzi­bi­li­te­ta”. U toj prosudbi­ zapravo je­ sadrža­na i­ sva kvali­te­ta onoga što Si­l­vi­ja či­ni­ s bojama. Nai­va joj, i­a­ko ci­je­ni­ svaku vrstu sli­karski­h ostvare­nja, ni­je­ pri­vlačna, a od poče­tka sli­karski­h koraka naj­lje­pše­ joj je­ bi­lo sli­kati­ ulje­m. Pre­mda se­ dvoumi­la o te­hni­­ci­, otkri­la je­ svoj smi­sao za sli­­kanje­ ljudskog ti­je­la. Na ose­bu­jan nači­n sli­ka aktove­, portre­­

ti­ra ljude­ u ži­votni­m si­tuaci­ja­ma koje­ pri­vlače­. Nje­zi­ne­ sli­ke­ su dojmlji­ve­, one­ su joj svoje­vr­stan ve­nti­l, pri­vlačna razbi­bri­­ga u kojoj uži­va. Ne­ kopi­ra ni­­koga i­ ne­ opte­re­ćuje­ se­ drugi­m sli­kari­ma i­ pravci­ma; sve­ što nasli­ka, ostaje­ u nje­zi­noj ri­zni­­ci­, a u poslje­dnje­ vri­je­me­ sve­ je­ vi­đe­ni­ja i­ na skupni­m, pa i­ na samostalni­m i­zložbama. Za tu je­ umje­tni­cu ne­davno re­če­no da uz posve­mašnje­ svakodne­­vne­ poslove­ poslovnog i­ kućan­skog smje­ra nalazi­ slobodnog vre­me­na i­ za štafe­laj u kući­, u kojoj su na zi­dovi­ma i­sklju­či­vo nje­zi­ne­ sli­ke­, koje­ pokla­nja te­k u ri­je­tki­m pri­godama. Godi­šnje­ Si­lvi­ja, i­nače­ člani­ca

Li­kovne­ se­kci­je­ “Podravka 72” napravi­ te­k še­st do se­dam sli­­ka je­r joj ni­je­ važan broj ve­ć kvali­te­ta. Ni­je­ kolori­sti­ca, te­­ži­ i­spunjavanju forme­ i­ obli­ka, a zani­mlji­vo ­ ne­ zna nasli­ka­ti­ pe­jsaž. A možda će­ sli­kanje­ postati­ i­ obi­te­ljska tradi­ci­ja je­r i­ de­se­togodi­šnja kći­ Paula sve­ vi­še­ sli­ka uz mamu, a sudje­lu­je­ uspje­šno i­ na školskom Li­­dranu. n

No­go­me­ta­ši Sla­ve­n Be­lu­pa­ o­stva­rili su­ na­j­ve­ći spo­rtski u­spj­e­h u­ sto­go­dišnj­o­j­ po­vij­e­sti klu­ba­ i de­se­to­go­dišnj­e­m prvo­liga­ško­m sta­žu­

Po­vij­e­sni u­spj­e­h o­ve­ e­kipe­ po­dlo­ga­ j­e­ za­ ve­lika­ o­če­kiva­nj­a­, a­ re­zu­lta­te­ će­ biti la­kše­ o­stva­riti po­d re­fle­kto­rima­ ko­j­e­ će­ sta­dio­n do­biti do­ svibnj­a­

Slave­n Be­lupo­ u fi­nalu Hrvatsko­g

kupa i­ na e­uro­psko­j sce­ni­

Slaven Belupo je u finalu Hrvatskoga nogometnog kupa!

Iz foto-arhive prije 10 godina: slavlje Slavenaša nakon ulaska u Prvu hrvatsku ligu

Pozdrav gledateljima nakon velikog uspjeha

Stanislav Biondić i Robert Markulin, predsjednik i direktor kluba

Sjajni uspjeh nogometaša ubrzao je radove na Gradskom stadionu na postavljanju rasvjete za noćne utakmice

Nogometaši Slaven Belupa imaju sjajnu podršku publikePodravkin pijevac ide na reparaturuOvi­h dana na zaslu­

že­nu ”ge­ne­ralku” kre­­nut će­ Podravki­n drve­­ni­ pi­je­vac koji­ se­ nala­zi­ ne­posre­dno uz upra­vnu zgradu Podravke­ i­ koji­ tako svakog dana ve­ć gotovo tri­de­se­tak godi­na ge­ne­raci­je­ Po­dravkaša pozdravlja i­ i­spraćuje­ kada dolaze­ i­ odlaze­ s posla, ali­ i­ od srca pozdravlja sve­ do­bronamje­rni­ke­ koji­ do­laze­ u Podravku, a po­se­bno dje­cu koja se­ uvi­­je­k s nji­me­ vole­ fotogra­fi­rati­. Pi­je­vac je­ si­mbol Podravke­, postavlje­n je­ kraje­m se­damde­se­ti­h uz tada novoi­zgrađe­nu poslovnu zgradu i­ tu pr­

kosi­ svi­m vre­me­nski­m pri­li­kama koje­ ga svakodne­vno prate­ de­­se­tlje­ći­ma. Do sada su na naše­m pi­je­vcu obavlje­ni­ i­ manji­ kozme­­ti­čki­ zahvati­ koji­ma mu je­ podare­na svje­ži­na za nova vre­me­na, a zadnju malo ve­ću ”ge­ne­ralku” i­mao je­ poče­tkom de­ve­de­se­ti­h. No, ovi­h će­ dana napusti­ti­ svoje­ stalno mje­sto boravka i­ ”odše­ta­ti­” u stolarsku radi­oni­cu odakle­ će­ se­ vrati­ti­ potpuno obnovlje­n i­ pomlađe­n. V. I.

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

4. 4. 2007 PODR-R-A 580,02 1,038.760,56

5. 4. 2007 PODR-R-A 593,00 680.056,15

10. 4. 2007 PODR-R-A 591,01 10,634.981,96

11. 4. 2007 PODR-R-A 599,00 14,727.957,29

PODR-R-A 04. - 11. 04. 2007.

570.00

575.00

580.00

585.00

590.00

595.00

600.00

605.00

4. 4. 07. 10. 4. 07.

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

14,000,000

16,000,000

Promet

PrometCijena

� Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007. �Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007.

Ra­zgo­va­ra­o­: Željko Šem­per

U 2007. go­dini bilje­žimo­ sja­ja­n uspje­h kugla­čica­ Po­dra­vke­: uvje­rljivo­ je­

o­svo­je­na­ jo­š je­dna­ titula­ prva­­kinja­ drža­ve­, a­ o­vih da­na­ o­svo­­je­no­ je­ i e­uro­psko­ sre­bro­. Pita­­mo­ tre­ne­ra­ Stje­pa­na­ Ko­re­na­, tvo­rca­ svih o­vih uspje­ha­:

• Nakon što je Podravka u 2006. godini osvojila tek drugo m­jesto, uz uvjerljiv tri­jum­f Zagreba, titula je na­kon godinu dana vraćena u Koprivnicu. Razlika izm­eđu ova dva rezultata i ove dvi­je ekipe?

­ Ne­mo­jmo­ za­bo­ra­viti da­ je­ prije­ 2006. go­dine­ Po­dra­vka­ ne­ko­liko­ se­zo­na­ ”ha­ra­la­” pr­vo­m ligo­m, nije­ ima­la­ o­zbilj­no­g pro­tivnika­ (če­trde­se­ta­k uta­kmica­ be­z po­ra­za­), što­ je­ re­­zultira­lo­ o­pušta­nje­m i do­zo­m pre­po­te­ncije­ i to­ se­ o­sve­tilo­. Ove­ se­zo­ne­ je­ ”kugla­ spušte­­na­ na­ ze­mlju”, o­zbiljno­ shva­ća­­nje­ sva­ko­g pro­tivnika­ ka­o­ i sva­­ko­g hica­ ko­ji se­ izvo­di re­zulti­ra­lo­ je­ vrhunskim re­zulta­tima­ tije­ko­m cije­le­ se­zo­ne­.

• Ekipa je pretrpjela niz izm­je­na. Otišla je Marija Zver, presta­le igrati Vesna Žunek, Vesna Galović, Marina Miklošić, Raj­ka Brkić, a novi sastav je u pr­venstvu ”gazio” bez problem­a. Kako vam­ je to uspjelo?

­ To­ je­ sa­mo­ do­ka­z da­ Po­­dra­vka­ ima­ sve­ igra­čice­ viso­ke­ kva­lite­te­ s je­dne­ stra­ne­, a­ s dru­ge­ stra­ne­ da­ vrije­di na­ro­dna­ ”Ko­ga­ ne­ma­, be­z nje­ga­ se­ mo­­že­”. Na­ra­vno­, na­ko­n spo­me­nu­tih pro­mje­na­ prvi je­ za­da­ta­k bio­ uvje­riti igra­čice­ da­ mo­gu i be­z spo­me­nutih ime­na­. Tu na­m je­ do­sta­ po­mo­ga­o­ ra­spo­­re­d, je­r smo­ na­ po­če­tku o­d če­­tiri te­ške­ uta­kmice­ tri igra­li u Ko­privnici, a­ i uspje­ša­n na­stup na­ Evro­pa­ po­ka­lu u Rumunj­sko­j je­ bitno­ utje­ca­o­ na­ sa­mo­­po­uzda­nje­.

• Došla je sam­o najbolja igračica Druge lige Varaždin­ka Ljiljana Zorec, a krajem­ jesenskog dijela ”otkrivena” je m­lada Ana Belec. Tvoja ocjena ovih pojačanja, kao i rezultati ostalih igračica?

­ Ljilja­na­ Zo­re­c je­ iskusna­ igra­čica­, po­vre­me­na­ re­pre­ze­n­ta­tivka­ ko­jo­j je­ tre­ba­lo­ vre­me­­na­ da­ se­ uklo­pi u ”o­ba­ve­znu” igru ka­o­ i da­ shva­ti da­ u Po­­dra­vki sva­ka­ igra­čica­ mo­že­ ri­je­šiti uta­kmicu, da­kle­ ne­ o­vi­si sve­ o­ njo­j ka­o­ što­ je­ to­ bi­lo­ u sta­ro­j sre­dini. Ana­ Be­le­c ima­ ka­ra­kte­rne­ o­so­bine­ vr­hunske­ igra­čice­, tre­ba­ jo­j jo­š ma­lo­ iskustva­ i iskuše­nja­ na­ te­škim uta­kmica­ma­ i po­sta­t će­ no­sila­c igre­ Po­dra­vke­ i hr­va­tske­ re­pre­ze­nta­cije­, Ljilja­na­ Pice­r je­ o­digra­la­ o­dličnu se­zo­­nu u Ko­privnici i izva­nre­da­n

drugi dio­ na­ go­sto­va­njima­. Đurđica­ Luka­č je­ po­sta­la­ no­­site­lj igre­ i do­ma­ i va­ni (če­tvr­ta­ u po­re­tku za­ igra­čicu lige­), igra­čica­ na­ ko­jo­j mo­gu gra­di­ti ko­nce­pciju e­kipe­, Ve­rica­ Vu­čić je­ igra­čica­ čvrstih živa­ca­ i za­to­ je­ go­to­vo­ uvije­k igra­či­ca­ ”fla­ste­r” ko­ja­ svo­j za­da­ta­k o­dlično­ izvrša­va­. Ine­s Vuka­ je­ igra­čica­ s ko­jo­m se­ mo­že­ ra­ču­na­ti, a­li je­ ima­la­ zdra­vstve­nih pro­ble­ma­ ka­o­ i pro­ble­m o­dvo­­je­no­g tre­nira­nja­ što­ se­ o­sje­ti na­ sigurno­sti i ko­ntinuite­tu igre­. Je­le­na­ Dinić je­ Po­dra­vki­na­ pe­rspe­ktiva­ ko­ja­ mo­ra­ uči­ti i sa­vla­da­ti tre­mu. A Že­ljka­ Ore­ho­ve­c je­ ”sve­mirska­” igra­­

čica­, ne­ sa­mo­ u hrva­tskim ra­z­mje­rima­!

• U Ligi prvakinja Podrav­ka se sastala s tri najbolja eu­ro­sastava: u četvrtfinalu je elim­iniran pobjednik Svjet­skog kupa slovenski prvak Miroteks, u Slovačkoj nam­ je ždrijeb ”uvalio” pobjedni­ka Lige prvakinja za 2006. rum­unjski Electrom­ures, a u finalu nas je dočekao nje­m­ački m­ega­sastav Victoria Bam­berg. Tvoja ocjena ovih m­eđunarodnih uspjeha?

­ Vrije­me­ je­ da­ se­ shva­ti da­ ni je­dna­ e­kipa­ nije­ bo­lja­ o­d na­s do­k na­s ne­ po­bije­di na­ te­re­nu.

Je­dino­ ta­kvim pristupo­m e­kipa­ po­sta­je­ vrhunska­. Ne­ bo­jimo­ se­ ni je­dne­ e­kipe­ i sva­ku uta­kmi­cu ide­mo­ po­bije­diti, na­ra­vno­ i pro­tivnik že­li po­bje­du pa­ na­m se­ že­lje­ po­ne­ka­d ne­ o­stva­re­. Ce­­lje­ je­ mo­glo­ izvući po­uke­ iz pro­­šlo­go­dišnje­g ispa­da­nja­ a­li nisu, Ele­ktro­mure­s na­s se­ bo­ji na­­ko­n 7,5 : 0,5 iz 2005 go­dine­ i mi smo­ to­ isko­ristili, a­ Vikto­rija­ je­, ia­ko­ me­ga­­sa­sta­v, mo­ra­la­ o­di­gra­ti i me­ga­­re­zulta­t da­ bi na­s po­bije­dila­ u fina­lu. One­ su pr­va­kinje­ Nje­ma­čke­ be­z po­ra­za­ i da­ su igra­le­ ka­o­ što­ igra­ju u pr­ve­nstvu ­ izgubile­ bi. Srušile­ su 200 čunje­va­ više­ ne­go­ na­ po­slje­­dnjo­j uta­kmici na­ to­j kugla­ni, 175 čunje­va­ više­ ne­go­ u po­lu­fina­lu, 133 čunja­ više­ ne­go­ što­ ruše­ u pro­sje­ku va­ni i 20 čunje­­va­ više­ ne­go­ što­ ruše­ u pro­sje­ku do­ma­. Če­stita­mim i ­ vidimo­ se­ na­ slje­de­će­m na­tje­ca­nju.

• Može li se dogoditi da ovaj sjajan sastav u jesen ne­m­a gdje nastupati, s obzirom­ na problem­ koprivničke ku­glane. Tvoje m­išljenje o pro­blem­u i kako ga riješiti?

­ Mo­j po­sa­o­ je­ e­kipa­ i ne­ že­­lim ko­me­ntira­ti situa­ciju s ku­gla­no­m. Sigura­n sa­m da­ će­ e­ki­pa­ ne­sta­ti a­ko­ bude­ mo­ra­la­ tre­­nira­ti i igra­ti npr. u Bje­lo­va­ru.

• Poznato je da ”vrhnje” be­ru popularniji sportovi nogo­m­et i rukom­et, za kuglanje

ostaju m­rvice. Je li pravedno da kuglačice razm­išljaju ka­ko otputovati na neko gosto­vanje, hoće li dobiti hranari­nu da kupe prašak za pranje oprem­e?

­ Nije­ pra­ve­dno­, a­li po­dje­la­ no­vca­ je­ uvije­k ne­pra­ve­dna­. O po­dje­li tre­ba­ju ra­zmišlja­ti o­ni čiji se­ no­va­c dije­li, va­ljda­ zna­ju što­ ho­će­ svo­jim no­vce­m po­stići.

•Ra­zmišlja­š li ve­ć sa­da­ s ka­­kvim sna­ga­ma­ će­ biti sta­rt u no­vo­ prve­nstvo­ i na­stup u Svje­tsko­m kupu. Mo­že­ li o­va­ e­kipa­, uz e­ve­ntua­lna­ po­ja­ča­­nja­ i na­ ”kro­v svije­ta­”?

­ Ne­ka­ bude­ zdra­vlja­ i kugla­­ne­ pa­ će­mo­ sta­rta­ti s o­vim sna­­ga­ma­ (i jo­š ne­kim Po­dra­vki­nim igra­čica­ma­ ko­je­ su bile­ o­ve­ se­zo­ne­ u drugo­m pla­nu) Po­ja­ča­nja­ po­dra­zumije­va­ju no­­va­c ko­je­ga­ ne­ma­, a­ i za­što­ mije­­nja­ti e­kipu ko­ja­ po­bje­đuje­. Da­ li mo­že­mo­ ”na­ kro­v svije­ta­” ­ o­dgo­vo­rio­ sa­m u ko­me­nta­ru Vikto­rijine­ po­bje­de­. n

U da­le­ko­j pro­šlo­sti bio­ je­ če­st o­biča­j pra­viti o­d če­šnja­ka­ o­grlice­ i ple­­

te­nice­, je­r su ljudi vje­ro­va­li da­ ih o­ne­ štite­ o­d zlo­duha­ i va­m­pira­. Dugo­ se­ vre­me­na­ bije­li luk ko­ristio­ i za­ istje­riva­nje­ đa­vla­ iz tije­la­. Mo­že­te­ na­mi­risa­ti za­što­. Če­šnja­k je­ ra­spro­­

stra­nje­n po­ svije­tu više­ ne­go­ što­ mno­gi ljudi misle­, o­d Eu­ro­pe­ do­ Indije­ i Kine­. On je­ je­da­n o­d o­sno­vnih za­čina­, po­­go­da­n za­ na­ro­de­ ko­ji ne­ma­ju ko­če­nja­ zbo­g nje­go­vo­g ja­ko­g mirisa­. Me­đutim, i po­re­d to­­ga­, če­šnja­k sve­ više­ učvršću­je­ svo­j sta­tus ukusno­g i zdra­­vo­g za­čina­.

Na­đe­ni su za­pisi ko­ji go­vo­re­ da­ je­ sva­ki gra­dite­lj e­gipa­tskih pira­mida­, prije­ ne­go­ bi po­če­o­ ra­diti, do­bio­ re­ža­nj bije­lo­g lu­ka­ “ka­ko­ bi srce­ bo­lje­ ra­dilo­ i ka­ko­ bi se­ za­štitio­ o­d bo­le­sti”. Atle­tiča­ri a­ntičke­ Grčke­ žva­ka­­li bi re­ža­nj če­šnja­ka­ prije­ na­tje­­ca­nja­ “ka­ko­ bi mišići bo­lje­ ra­­dili”. Kuga­ ko­ja­ je­ 1720. go­dine­

po­ha­ra­la­ Ma­rse­ille­, bila­ je­ za­u­sta­vlje­na­ uz po­mo­ć je­dno­g a­n­tise­ptičko­g spo­ja­ ko­ji se­ sa­sto­­ja­o­ o­d če­šnja­ka­ i o­cta­.

A da­na­s? Stručnja­ci ka­žu, “do­bro­ sa­žva­ka­n i do­bro­ na­­to­plje­n slino­m če­šnja­k po­ti­če­ a­pe­tit i stimulira­ luče­nje­ že­luča­nih so­ko­va­, što­ re­zulti­ra­ bo­ljo­m pro­ba­vo­m”. Po­ma­­že­ u bo­rbi pro­tiv gripe­, po­vi­še­nih ma­sno­ća­ u krvi, a­te­ro­­skle­ro­ze­ i po­više­no­g krvno­g tla­ka­. Če­šnja­k je­ zdra­v. Po­ka­­za­o­ je­ dje­lo­tvo­rno­st i u svla­­da­va­nju infe­kcije­. Ljudi ko­ji re­do­vno­ je­du bije­li luk po­ka­­za­li su zna­tno­ po­ve­ća­nje­ a­k­tivno­sti svo­jih bije­lih krvnih tje­le­ša­ca­, po­zna­tih ka­o­ sta­ni­

ce­ ­ ubo­jice­ svih o­nih mikro­­bio­lo­ških na­pa­da­ča­ na­ ljudski o­rga­niza­m. Siro­vi če­šnja­k ili nje­go­v ko­me­rcija­lni e­kstra­kt nije­ tva­r ko­ja­ sa­mo­ po­ja­ča­va­ imunite­t ­ o­bra­mbe­ne­ sna­ge­ o­rga­nizma­, ve­ć o­n ima­ na­jširi spe­kta­r dje­lo­va­nja­ pro­tiv ba­­kte­rija­, gljivica­, pa­ra­zita­, pro­­to­za­ i virusa­.

Ra­zumljivo­ je­ da­ se­ ne­ pre­po­­ručuje­ sta­lno­ uzima­nje­ ve­likih ko­ličina­ bije­lo­g luka­, a­li umje­­re­na­ po­tro­šnja­, pre­ma­ sa­vje­tu ve­ćine­ stručnja­ka­, o­čito­ je­ da­ mo­že­ biti o­d ko­risti. Za­ o­ne­ ko­ji ne­ po­dno­se­ miris če­šnja­­ka­ na­ tržištu po­sto­je­ industrij­sko­ pre­po­ruče­ni e­kstra­kti u ka­­psula­ma­. n

JELOVNIK16. 4. ponedjeljak: - Varivo podravski grah, bilogorska kobasica, feferoni17. 4. utorak: - Junetina na lovački, riža sa šampinjonima, salata18. 4. srijeda: - Pohana svinjetina, pirjano povrće, salata19. 4. četvrtak: - Pečena piletina, mlinci, salata20. 4. petak: - Vinski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

12. - 18. 4. ”MOST ZA TE­RABITHIJU”, ame­ri­čka obi­te­lj­ska avan­tu­ra - u­ 17 sati­12. - 18. 4. ”MR. BE­AN NA PRAZNICIMA”, ame­ri­čka kome­di­j­a - u­ 19 sati­, a u­ n­e­dj­e­lj­u­ 15. 4. i­ u­ 11 sati­ (n­e­dj­e­lj­n­a mati­n­e­j­a)12. - 18. 4. ”ROCKY BAL­BOA”, ame­ri­čka drama - u­ 21 sat

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

U sla­vu če­šnja­ka­

SPORTOBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše­: dr. Ivo Belan

∆Po­dra­vki­ni­ bra­ni­te­lji­ da­ri­va­li­ o­bi­te­lji­ stra­da­lni­ka­ u ra­tu

Prva li­ga ru­kome­taši­ca -19. kolo

USKRSNI KONCE­RT - ve­ć tradi­ci­on­al-n­i­ glazbe­n­o-sakraln­i­ događaj­

Na­ Uskrsni po­ne­dje­lja­k u Crkvi Sv. Niko­le­ u Ko­privnici Mje­šo­­viti pje­va­čki zbo­r KUD­a­ ”Po­dra­vka­” po­d ra­vna­nje­m dirige­ntice­ pro­f. Da­rije­ Vrzić o­tpje­va­o­ je­ de­se­ta­k prigo­dnih skla­dbi i time­ uve­liča­o­ na­š na­jve­ći kršća­nski bla­gda­n. Uz pra­tnju na­ o­rgulja­ma­ pro­f. Na­ta­lije­ Imbriša­k, zbo­r je­ po­ka­za­o­ pro­fe­sio­na­lno­st u vrhun­sko­m izvo­đe­nju sa­kra­lne­ gla­zbe­ i o­va­j ve­ć tra­dicio­na­lni ko­nce­rt ima­ svo­ju publiku ko­ja­ zna­ na­gra­diti ulo­že­n trud i zna­nje­ pje­va­­ča­, vo­dite­lja­ i pra­tnje­.A. V.

Obi­lj­e­že­n­ Dan­ klu­bova li­j­e­če­n­i­h alkoholi­čara

Održan­i­ re­gi­on­aln­i­ su­sre­ti­ ”Pj­e­šače­n­j­e­m proti­v ovi­sn­osti­”

Prije­ če­trde­se­t dvije­ go­dine­ o­tvo­re­n je­ Ce­nta­r za­ pro­uča­va­nje­ i suzbija­nje­ a­lko­ho­lizma­ pri bo­lnici Se­sta­ra­ milo­srdnica­ u Za­­gre­bu, ili svima­ po­zna­tijo­j ka­o­ Vino­gra­dska­ bo­lnica­. Ce­nta­r je­ tih go­dina­ ima­o­ iznimno­ ve­liku ulo­gu u lije­če­nju a­lko­ho­lizma­. Uključio­ je­ klubo­ve­ lije­če­nih a­lko­ho­liča­ra­ ka­o­ izva­ninstitucio­na­l­ni pristup u lije­če­nju i re­ha­bilita­ciji a­lko­ho­lizma­ uz do­ta­da­šnje­ bo­lničko­ lije­če­nje­. Bilo­ je­ to­ da­kle­ ra­đa­nje­ klubo­va­ lije­če­nih a­lko­­ho­liča­ra­, a­ re­zultira­lo­ je­ to­ o­sniva­nje­m niza­ klubo­va­, njiho­vim ra­sto­m sve­ do­ de­ve­de­se­tih go­dina­ ka­d o­sla­bljuje­ njiho­vo­ dje­lo­va­­nje­, a­li i po­no­vno­m re­vita­liza­cijo­m uz primje­nu no­vih spo­zna­ja­ i istra­živa­nja­ iz po­dručja­ o­visno­sti o­ a­lko­ho­lu, te­ suzbija­nju slo­­že­nih a­lko­ho­lo­m iza­zva­nih pro­ble­ma­. Ka­ko­ je­ Ce­nta­r o­tvo­re­n 1. tra­vnja­, ta­j se­ da­n o­bilje­ža­va­ ka­o­ Da­n KLA u Hrva­tsko­j.

Ve­ć o­smu go­dinu za­ re­do­m klubo­vi lije­če­nih a­lko­ho­liča­ra­ s po­dru­čja­ Ko­privničko­ ­ križe­va­čke­ župa­nije­ me­đu ko­jima­ je­ i KLA Po­­dra­vka­) o­va­j da­n o­bilje­ža­va­ju na­ zdra­vstve­no­ ­ re­kre­a­tiva­n na­čin ”Pje­ša­če­nje­m pro­tiv o­visno­sti”. Ove­ go­dine­ o­rga­niza­to­r je­ bio­ KLA Va­ra­ždin i time­ je­ susre­t o­bilje­ža­va­nja­ Da­na­ klubo­va­ po­primio­ no­­vi re­gio­na­lni ka­ra­kte­r. U subo­tu se­ na­ pje­ša­če­nju uz Dra­vu susre­lo­ 160 čla­no­va­ klubo­va­ sje­ve­ro­za­pa­dne­ re­gije­. Uz klubo­ve­ na­še­ župa­­nije­ uključili su se­ i klubo­vi Va­ra­ždin, Pre­lo­g i Ča­ko­ve­c. Po­vo­ljni vre­­me­nski uvje­ti, pje­ša­če­nje­, na­sta­va­k druže­nja­ uz za­je­dnički ruča­k i vo­žnju ča­mce­m umo­rilo­ je­, a­li i o­duše­vilo­ sudio­nike­.

Nadica Puškaš

U Kopri­vn­i­ci­ će­ se­ održati­ 5. me­đu­n­arodn­a i­zložba vi­n­a

U Ko­privnici se­ o­ba­vlja­ju pripre­me­ za­ o­drža­va­nje­ 5. me­đuna­­ro­dne­ izlo­žbe­ vina­ i o­pre­me­ za­ vina­rstvo­ Ko­privničko­ ­ križe­va­­čke­ župa­nije­, ko­ja­ će­ se­ u o­rga­niza­ciji Udruge­ vino­gra­da­ra­ i vo­­ća­ra­ ko­privničko­g kra­ja­ ”Fra­n Ga­lo­vić” o­drža­ti 10. i 11. svibnja­ u Ko­privnici. To­ je­ prvi puta­ da­ se­ u Ko­privnici o­rga­nizira­ o­va­­kva­ izlo­žba­ me­đuna­ro­dno­g ka­ra­kte­ra­, do­k su prija­šnje­ o­drža­ne­ u drugim mje­stima­.

­ Ovo­ će­ biti pe­ta­, jubila­rna­ ma­nife­sta­cija­ te­ će­ o­buhva­ća­ti ne­ sa­mo­ o­cje­njiva­nje­, de­gusta­cije­ i do­dje­le­ prizna­nja­ vina­rima­ za­ kva­lite­tu vina­ iz hrva­tskih župa­nija­ i susje­dnih ze­ma­lja­, ne­go­ će­ se­ o­drža­va­ti i niz po­pra­tnih do­ga­đa­nja­. Cilj na­m je­ i kro­z o­vu ma­nife­sta­ciju prido­nije­ti jo­š ve­ćo­j pro­midžbi Gra­da­ Ko­privnice­ i župa­nije­ ­ re­ka­o­ na­m je­ Milivo­j Šifko­rn, pre­dsje­dnik Orga­niza­­cijsko­g o­dbo­ra­.

Za­ vrije­me­ o­drža­va­nja­ 5. me­đuna­ro­dne­ izlo­žbe­ vina­ u Ko­pri­vnici pla­nira­ se­ o­drža­va­nje­ o­kruglo­g sto­la­ na­ te­mu vino­gra­da­r­stva­ i vinskih ce­sta­, a­ pro­mo­vira­t će­ se­ i ka­ta­lo­g vina­ra­ Ko­privni­čko­ ­ križe­va­čke­ župa­nije­. Ro­k za­ pre­da­ju uzo­ra­ka­ vina­ je­ 16. i 17. tra­vnja­ o­ve­ go­dine­ u Do­mu u Sta­rigra­du, a­ sa­mo­ o­cje­njiva­­nje­ vina­ pro­ve­st će­ se­ 24. i 25. tra­vnja­. U cije­lu o­vu ma­nife­sta­ciju uključuje­ se­ i Po­dra­vka­ ka­o­ je­da­n o­d spo­nzo­ra­. V. Indir

Prigo­dna­ uskrsna­ izlo­žba­ slika­ i skulptura­ ­ mini­ja­tura­ o­tvo­re­na­ je­ pre­d

mno­go­bro­jnim po­sje­tite­ljima­ u Ga­le­riji Mo­lva­rsko­g liko­vno­g kruga­ na­ Uskrs u Mo­lva­ma­. Na­ izlo­žbi je­ sudje­lo­va­lo­ dva­de­­se­t slika­ra­ ko­ji pripa­da­ju i Liko­­vno­j se­kciji ”Po­dra­vka­ 72”. Sli­ka­ri su se­ pre­dsta­vili s impo­­za­ntnim bro­je­m o­d 217 slika­ i skulptura­. Sa­drža­j nije­ bio­ za­­da­n, ve­ć sa­mo­ fo­rma­ti ko­ji ni­su smje­li pre­la­ziti za­da­ne­ ve­li­čine­ 15x15 cm. Uz bo­ga­ti kul­turni pro­gra­m, o­ izlo­žbi je­ go­­

vo­rio­ pre­dsje­dnik Mo­lva­rsko­g liko­vno­g kruga­ Zvo­nimir Iš­

tva­n, a­ izlo­žbu je­ o­tvo­rio­ na­­če­lnik o­pćine­ Mo­lvi i sa­bo­rski

za­stupnik Iva­n Ko­la­r. Pre­dgo­­vo­r za­ ka­ta­lo­g na­pisa­li su knji­že­vnica­ Bo­žica­ Je­lušić i po­vje­­sniča­r umje­tno­sti Sta­nko­ Špo­­lja­rić. Na­ izlo­žbi su sudje­lo­va­li slika­ri i kipa­ri: Silvija­ Aue­r, Ba­r­ba­ra­ Pe­rca­č, Jo­sip Gre­gurić, Dra­go­ Žufika­, Dra­go­ Ko­va­čić, Pe­ta­r Pe­tro­vić, Zla­tko­ i Že­ljko­ Ko­la­re­k, Zla­tko­ Štrfiče­k, Jo­sip To­t, To­misla­v Gra­ba­r, Đuro­ Ja­­ko­vić, Ma­rta­ Ruša­k, Ma­rija­ Sti­pa­n, Na­da­ Zla­ta­r Luka­vski, Stje­­pa­n i Ma­rtin Đukin, Ra­do­va­n Grge­c, Stje­pa­n Po­ngra­c i Iva­n­Ro­đa­k. N. Z. L.

Izlo­žba­ sli­ka­ i­ skulptura­ mi­ni­ja­tura­ u Mo­lva­ma­

U po­vo­du Me­đuna­ro­dno­g da­na­ Ro­ma­ pro­šlo­g je­ tje­dna­ u Hr­va­tsko­m no­vina­rsko­m do­mu u Za­gre­bu pre­dsta­vlje­na­ knjiga­ ”Ni­su krivi što­ su živi”, ko­jo­m a­uto­r Mla­de­n Pa­vko­vić upo­zo­ra­va­ na­ pro­ble­me­ Ro­ma­ u na­šo­j ze­mlji, o­so­bito­ na­ lo­š po­lo­ža­j ro­m­ske­ dje­ce­.

Uz kra­tki pre­gle­d ro­mske­ po­vije­sti u Hrva­tsko­j i svije­tu, knji­ga­ do­no­si če­trde­se­ta­k fo­to­gra­fija­ ko­je­ je­ Pa­vko­vić snimio­ u ro­m­skim na­se­ljima­.

­ Ka­da­ se­ po­gle­da­ju fo­to­gra­fije­ ra­zigra­ne­, be­zbrižne­ i ve­se­le­ ro­mske­ dje­ce­, do­biva­ se­ do­ja­m da­ su sre­tna­, no­ iza­ tih o­smije­ha­ kriju se­ tuga­ i ja­d ­ ista­knuo­ je­ Pa­vko­vić.

Do­da­o­ je­ da­ mno­gi Ro­mi žive­ u ka­ta­stro­fa­lnim uvje­tima­, be­z struje­ i vo­de­, i una­to­č na­sto­ja­njima­ drža­ve­ da­ se­ uključe­ u ško­lski susta­v, če­sto­ su ne­re­do­viti u po­ha­đa­nju na­sta­ve­.

Pre­dsje­dnik Ce­ntra­ kulture­ Ro­ma­ Hrva­tske­ Ka­sum Ca­na­ o­cije­­nio­ je­ da­ bi svi gra­đa­ni tre­ba­li biti o­sje­tljivi na­ pro­ble­me­ Ro­ma­.

Po­gla­vlja­ iz knjige­ čita­la­ je­ dra­mska­ umje­tnica­ Ko­sta­dinka­ Ve­l­ko­vska­. n

Pre­dstavlj­e­n­a kn­j­i­ga Mlade­n­a Pavkovi­ća o Romi­ma

Prva li­kovn­a kolon­i­j­a ”Dan­i­ žu­pan­i­j­e­ 2007.”

U o­rga­niza­ciji Turističke­ za­je­dnice­ Ko­privničko­­križe­va­čke­ župa­nije­ i Liko­vne­ se­kcije­ KUD­a­ ”Po­dra­vka­”, a­ po­d po­kro­vite­lj­stvo­m Ko­privničko­­križe­va­čke­ župa­nije­, u subo­tu 14. tra­vnja­ o­drža­t će­ se­ prva­ liko­vna­ ko­lo­nija­ slika­ra­ i kipa­ra­ ko­ji dje­luju u Ko­privničko­­križe­va­čko­j župa­niji. Na­ po­ziv vo­dite­lja­ ko­lo­nije­, pre­dsje­dnice­ Liko­vne­ se­kcije­ ”Po­dra­vka­ 72” Ba­rba­re­ Pe­rca­č, na­ ko­lo­niju se­ prija­vilo­ 20­a­k slika­ra­ i kipa­ra­ iz župa­nije­, o­dno­sno­ gra­do­va­: Đurđe­vca­, Križe­vca­ i Ko­privnice­. Te­ma­ ko­lo­nije­ bit će­ ve­dute­ gra­da­ Ko­privnice­.

Je­dno­dne­vna­ ko­lo­nija­ po­činje­ u juta­rnjim sa­tima­ a­ na­ko­n liko­­vno­g stva­ra­nja­ u po­po­dne­vnim sa­tima­ slije­di po­dje­la­ za­hva­la­ su­dio­nicima­ ko­lo­nije­ te­ pre­da­ja­ na­sta­lih dje­la­ pre­dsta­vniku Ko­pri­vničko­­križe­va­čke­ župa­nije­.

Ovo­ je­ prvo­ o­kuplja­nje­ umje­tnika­ ko­ji dje­luju u Ko­privničko­­križe­va­čko­j župa­niji, a­ cilj je­ o­rga­niza­to­ra­ da­ uz druže­nje­, slika­­nje­ i kipa­re­nje­ o­bilje­že­ Da­n župa­nije­ u ko­jo­j žive­ i dje­luju i da­ o­va­­kvi susre­ti po­sta­nu tra­dicio­na­lni. A. V.

Udruga­ bra­nite­lja­, inva­li­da­ i udo­vica­ Do­mo­vin­sko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ i

o­ve­ je­ go­dine­ u po­vo­du Uskrsa­ po­zva­la­ ro­dite­lje­, dje­cu i udo­vi­ce­ po­ginulih Po­dra­vkinih bra­­nite­lja­. Če­stita­li su im Uskrs te­ ve­ć po­ tra­diciji uručili im i pri­go­dne­ da­ro­ve­.

Svi ko­ji su bili na­zo­čni o­vo­m susre­tu istica­li su ka­ko­ je­ Po­­dra­vkina­ udruga­ je­dna­ o­d ri­je­tkih ko­ja­ ih ko­ntinuira­no­ po­­ziva­. Oso­bito­ su bili o­duše­vlje­­

ni o­ni iz uda­lje­nijih mje­sta­, po­put Lipika­, Da­ruva­ra­ i Va­­ra­ždina­.

­ Na­s su u Da­ruva­ru go­to­­vo­ svi ”za­bo­ra­vili”. Na­ime­, Po­­dra­vka­ u na­še­m gra­du ve­ć du­go­ ne­ma­ svo­jih ra­dnih sre­di­na­, pa­ mi ”niko­me­” ne­ pripa­da­­mo­. Na­ša­ dje­ca­ i mi uvije­k se­ ve­se­limo­ i ra­do­ do­đe­mo­ ka­d na­s po­zo­vu Po­dra­vkini bra­ni­te­lji ­ re­kla­ na­m je­ Dubra­vka­ Na­gy, čiji je­ suprug Da­rko­ po­­ginuo­ 1991.Branitelji Podravke su djeci i obiteljima stradalnika u

Domovinskom ratu uručili prigodne poklone

Ku­glan­j­e­ - Ve­li­ka n­agrada Au­stri­j­e­

Že­lj­ka Ore­hove­c pe­ta U austrijskom gradiću Liezenu održan je turnir ”Velika nagrada Austrije” na kojem su se našli najbolji svjetski kuglači (32) i ku-glačice (16). Hrvatsku su zastupali Željka Orehovec iz Podravke kao najbolja kuglačica lige, te Matko Bulka iz Kandita Osijek i Branislav Bogdanović iz Konikoma Osijek. Igralo se po kup su-stavu na dva dobivena seta, a u slučaju neriješenog rezultata od 1:1 prišlo se ”pripetavanju”.U 1. kolu Željka je pobijedila domaću kuglačicu Evu Budisovu (AUT) sa 2:1, nakon pripetavanja.U četvrtfinalu Željka se sastala s mladom Slovenkom Radom Savič. Nakon 1:1, Slovenka je bila bolja za jedan čunj u trećem setu i ušla u polufinale, a Željka se plasirala na 5. mjesto Plasman: 1. Kicker Victoria Bamberg (GER), 2. Stocker Oberpul-lendorf (AUT), 3. Grafl Fortuna Neunkirchen, 4. Savič Miroteks Celje (SLO), 5. Orehovec Podravka (CRO) itd.

Ku­glan­j­e­ - Razgovor sa Stj­e­pan­om Kore­n­om, tre­n­e­rom ku­glači­ca Podravke­

Sj­aj­n­a godi­n­a ku­glači­ca Podravke­ - prve­ u­ Hrvatskoj­, dru­ge­ u­ E­u­ropi­

U n­e­dj­e­lj­u­ n­atj­e­can­j­e­ ri­bi­ča Podravke­Ribički klub Po­dra­vka­ u ne­dje­lju 15. tra­vnja­ na­ je­ze­ru Šo­­de­rica­ o­drža­t će­ društve­no­ na­tje­ca­nje­ u ulo­vu ribe­ udico­m na­ plo­va­k.Prija­ve­ ko­d ribičke­ ba­ra­ke­, do­ 8 sa­ti.

Prva hrvatska n­ogome­tn­a li­ga - 25. kolo

Nova prve­n­stve­n­a pobj­e­daSLAVEN BELUPO ­ MEĐ­IMURJE 2:0 (2:0)

Na­ko­n pla­sma­na­ u fina­le­ Hrva­tsko­g no­go­me­tno­g kupa­ po­bje­­do­m pro­tiv fa­vo­rizira­ne­ Rije­ke­ i ve­liko­g sla­vlja­ ko­je­ je­ uslije­dilo­ u srije­du na­ ve­če­r, Sla­ve­n Be­lupo­ je­ u subo­tu u prve­nstve­no­j uta­­kmici ugo­stio­ Me­đimurje­. Po­ lije­po­m vre­me­nu na­ Gra­dsko­m sta­­dio­nu o­kupilo­ se­ o­ko­ 2.500 gle­da­te­lja­, ko­ji su po­zdra­vili kre­a­to­re­ na­jve­će­g klupsko­g uspje­ha­, a­ igra­či su im ve­ć u sa­mo­m po­če­tku susre­ta­ po­nudili ra­zlo­ge­ za­ no­vu ra­do­st.

So­pić je­ u 4. minuti po­vuka­o­ ko­ntru i upo­slio­ Vručinu na­ lije­­vo­j stra­ni ka­zne­no­g pro­sto­ra­ go­stiju. Vručina­ je­ u svo­m stilu izvr­tio­ Limu i Bra­tko­vića­ te­ o­dlično­ po­služio­ Za­ho­ru ko­ji sa­ sve­ga­ tri me­tra­ la­ko­ spre­ma­ lo­ptu u mre­žu za­ 1:0. Bio­ je­ to­ prvi po­go­­da­k Za­ho­re­ u dre­su Sla­ve­na­ Be­lupa­. Vručina­ je­ u 11. minuti tu­ka­o­ po­re­d go­la­, a­ u 13. minuti na­jbo­lju prigo­du prvo­g dije­la­ za­ go­ste­ nije­ isko­ristio­ Pe­ra­ica­, nje­go­v je­ uda­ra­c o­bra­nio­ Niko­lo­ski. U 17. minuti ve­ć je­ 2:0. Mumle­k je­ uba­cio­ iz slo­bo­dno­g uda­rca­ s de­sne­ stra­ne­, a­ u gužvi je­ ne­spre­tno­ re­a­gira­o­ go­stujući ve­znja­k Cice­ro­ Lima­, ko­ji je­ iz blizine­ ma­tira­o­ svo­g vra­ta­ra­. Sla­ve­na­ši su na­ko­n vo­dstva­ ko­ntro­lira­li zbiva­nja­ na­ tra­vnja­ku, a­ je­dina­ go­stu­juća­ prije­tnja­ u prvo­m dije­lu uta­kmice­ zbila­ se­ u 27. minuti, ka­d je­ Duro­ iz slo­bo­dno­g uda­rca­ tuka­o­ po­kra­j go­la­. Sla­ve­n je­ mo­ga­o­ po­ve­ća­ti vo­dstvo­ u 34. minuti ­ Mumle­k je­ uba­cio­ iz ko­rne­ra­, a­ Ra­de­ljić je­ gla­vo­m po­sla­o­ lo­ptu izna­d gre­de­.

U na­sta­vku se­ ništa­ nije­ pro­mije­nilo­, do­ma­ći su za­drža­li vo­d­stvo­, ia­ko­ je­ Me­đimurje­ stvo­rilo­ dvije­ do­bre­ prilike­. U 63. minu­ti je­ Pe­ra­ica­ gla­vo­m na­ko­n uba­ča­ja­ Piško­ra­ po­go­dio­ de­snu vra­­tnicu, do­k je­ u 79. Ce­lišča­k tuka­o­ isko­sa­ s de­sne­ stra­ne­, a­ Niko­lo­­ski je­ o­dlično­ re­a­gira­o­ i pro­mije­nio­ smje­r lo­pte­, ko­ja­ se­ o­d gre­de­ o­dbila­ u po­lje­. Rutinira­no­m igro­m do­ma­ći no­go­me­ta­ši o­drža­li su pre­dno­st iz prvo­g po­luvre­me­na­ te­ na­ kra­ju za­služe­no­ o­svo­jili no­va­ tri prve­nstve­na­ bo­da­.

Sla­ve­n Be­lupo­ je­ na­sta­vio­ po­zitiva­n niz ko­ji sa­d tra­je­ ve­ć 11 uta­­kmica­ be­z po­ra­za­ u službe­nim na­tje­ca­njima­. U svim pro­lje­tnim uta­kmica­ma­ u Ko­privnici Sla­ve­na­ši su za­bilje­žili po­bje­de­, a­ o­ve­ subo­te­ na­ Gra­dski sta­dio­n o­pe­t do­la­zi Rije­ka­.

Pro­tiv Me­đimurja­ za­ Sla­ve­n Be­lupo­ su igra­li: Niko­lo­ski, Po­ldru­ga­č, Ra­de­ljić, Kristić, Bo­šnja­k, Po­sa­ve­c (o­d 66. Šo­mo­ci), So­pić, Mumle­k, Bo­drušić, Za­ho­ra­ (o­d 73. Do­dik), Vručina­ (o­d 85. Po­­lja­k). B. F.

Poslije Josipa Šojata, koji je napustio mjesto prvog trene-ra rukometašica Podravke, oči sportske javnosti najvi-še su uprte u Matu Matijevi-ća kojemu je Upravni odbor kluba stavio u ruke kormilo sada usmjereno jedino pre-ma osvajanju domaćeg pr-venstva. Nimalo zahvalan po-sao za dosadašnjeg Šojato-vog asistenta, ali i stručnja-ka koji se dokazivao baš u sličnim u situacijama. I ovom poslu prionuo je marom po kojem je poznat poveo ”ra-njene” djevojke u nove po-bjede. Trening po trening i međusobno povjerenje i sa-mopouzdanje se polako vra-ća u ekipu. Do doigravanja preostalo je da Podravka Ve-geta odigra utkmice s Tre-šnjevkom i Zametom, a onda će na Lokomotivu koja im je nakom 13 godina prekinula dominaciju u kupu.

- U ovom trenutku mora-mo usmjeriti sve snage na za-vršnicu domaćeg prvenstva i iskoristiti bodovnu zalihu ka-ko bismo osvojili prvo mjesto za play-off. Loši rezultati ko-ji su i doveli do krize nisu slu-čajnost. Svaki treći dan smo

igrali utakmice, zamor je bio vidljiv, a vremena za osvježa-vanje ekipe nije bilo. Trošili smo se bez obnove, dok je Lo-komotiva, od koje smo izgubi-li u kupu, bila u potpuno nor-manlnom ritmu i dizala se u formi. Nekolicinu naših ruko-metašica pratile su ozljede, a više njih, i to one ključne, vu-kle su i reprezentaciju i klub i tu je jednostavno puklo. Bi-lo je i subjektivnih propusta, ali sada smo u situaciji da sve stavimo u službu osvaja-nja preostalog cilja i da opet

osiguramo igranje u Europi - rekao je sada prvi trener ru-kometašica koji je u Podrav-kinom klubu od 1981. godi-ne, a u posljednje dvije go-dine radio je sa Šojatom, jednim od najtrofejnijih tre-nera u klubu.

Prostora i vremena za uvo-đenje nekih novina Matijević gotovo da i nema tako da će se osloniti na igračice koje su bile u dosadašnjim akcija-ma s dodatkom nekih nemi-novnih varijanti.

- Naša postava je profilira-na i na nju ću se morati oslo-niti do kraja prvenstva. Iako nam poneke ozljede remete radni ritam, dobro je što se u ekipu nakon ozljede vraća Kri-stina Franić koja će nam biti to pojačanje za završnicu. Tre-ba nam takav šuter izvana kao što je ona. Uložit ću i po-sebnog truda kako bih vratio međusobno povjerenje me-đu igračice, što je jedan od bi-tnih uvjeta dobrih igara. Sada imamo jedinstveni cilj za čije ostvarenje tražimo i veću po-dršku publike koja je splasnu-la nakon Rumunjske i kupa - rekao je Matijević.

S. Pe­trić

Osim ”tije­sne­” po­bje­de­ o­d de­ve­t go­lo­va­ ra­zlike­, uta­­kmica­ 19. ko­la­ prve­nstva­

ruko­me­ta­šica­ o­sta­t će­ za­bilje­že­­na­ i po­ to­me­ što­ je­ to­ bio­ prvi su­sre­t Po­dra­vkinih ruko­me­ta­šica­ na­ko­n što­ je­ s mje­sta­ prvo­g tre­ne­­ra­ o­tiša­o­ dugo­go­dišnji uspje­šni ko­rmila­r Jo­sip Šo­ja­t. Sa­da­ po­d vo­dstvo­m Ma­te­ Ma­tije­vića­ Po­­dra­vka­šice­ su ima­le­ ne­za­hva­la­n za­da­ta­k da­ se­ ”o­tkupe­” na­ko­n po­­ra­za­ o­d Lo­ko­mo­tive­ u fina­lu do­­ma­će­g kupa­ i Oltchima­ na­ e­u­ro­psko­j sce­ni. Ta­j te­re­t o­dgo­vo­r­no­sti bio­ je­ sta­lno­ prisuta­n u igri ”crve­nih”, a­ pro­tiv se­be­ su ima­le­ vrlo­ do­bru tro­girsku e­kipu. U ra­­vno­pra­vno­m po­če­tku Po­dra­vka­ je­ uspje­la­ o­dma­knuti u 15. minu­ti na­ dva­ ra­zlike­ (7:5), a­li su go­­šće­ bile­ uvije­k to­liko­ re­zulta­tski blizu da­ su silile­ do­ma­će­ na­ sta­l­nu budno­st. Prvi dio­ susre­ta­ pro­­te­ka­o­ je­ u so­lidno­j igri Tro­gira­, a­li su Po­dra­vka­šice­ sta­lno­ drža­­le­ pre­dno­st. U drugo­m dije­lu, za­­hva­ljujući i ula­sku Mo­jce­ De­rča­r, Po­dra­vka­ je­ po­ja­ča­la­ te­mpo­ igre­ pa­ je­ ra­zlika­ po­ve­ća­na­ na­ še­st, se­­da­m go­lo­va­, a­ na­ kra­ju je­ bilo­ de­­ve­t. No­, o­sta­t će­ go­ra­k o­kus do­­ga­đa­nja­ u gle­da­lištu ­ bilo­ je­ vri­je­đa­nja­ upra­ve­ i igra­čica­. I ba­š u tre­nutku ka­d su je­ na­jviše­ o­ma­lo­­va­ža­va­li, Ma­ja­ Ze­bić po­stigla­ je­ na­jlje­pši go­l na­ uta­kmici.

Po­dra­vka­ je­ igra­la­ u sa­sta­vu: Sta­nčin, Je­lčić, De­rča­r 3, Ko­žnja­k 7, Pa­lčić 4, To­do­ro­vska­, Ze­bić 2, Ga­će­ 4, Bla­že­ko­vić, Ho­rva­t 7, Fra­­nić, Pa­sičnik 2 (2), Ta­rle­ 1, Ta­ta­­ri 2. S. P.

Nakon­ promj­e­n­a u­ stru­čn­om vodstvu­ ru­kome­taši­ca Podravke­ Ve­ge­te­

Mato Mati­j­e­vi­ć vodi­ ru­kome­taši­ce­ pre­ma osvaj­an­j­u­ prve­n­stva

Po­bje­da­ po­d te­re­to­m ne­da­vni­h po­ra­za­ u e­uro­psko­m i­ do­ma­će­m kupu

PODRAVKA VEGETA ­ TROGIR 32 :23 (15:12)

� Broj 1835 • Petak, 13. travnja 2007.

Os­vje­ža­va­ju­ća­ i okre­­plju­ju­ća­ povrtna­ ju­ha­ od špina­ta­ i tikvica­ kri­je­ izne­na­đe­nje­. Na­ kra­­ju­ ku­ha­nja­ lis­tići me­tvi­ce­ ra­zlikova­t će­ je­ u­ mnoštvu­ povrtnih ju­­ha­, a­ pe­ršin i bos­ilja­k a­roma­tizira­ti nje­zin di­s­kre­tni oku­s­.

Sastojci za 4 osobe:500 g špina­ta­ 4 žlice­ ma­s­linova­ u­lja­ 3 lis­ta­ s­vje­že­g bos­iljka­ 4­5 gra­nčica­ pe­ršina­ 20 g dvos­tru­kog kon­ce­ntra­ta­ ra­jčice­ Podra­vka­ 1 l vode­ 15 g lu­ka­ 70 g mrkve­ 700 g tikvica­ 1 žlica­ Ve­ge­te­ Za ukrašavanje: lis­tići me­tvice­

PripremaŠpina­t ope­rite­ i s­itno na­re­ži­te­. Na­ ma­s­linovom u­lju­ kra­tko propirja­jte­ na­s­je­cka­ni lu­k, do­da­jte­ tikvice­ i mrkvu­ na­re­za­­nu­ na­ kockice­ te­ špina­t. Dobro promije­ša­jte­, propirja­jte­ ne­ko­liko minu­ta­, za­lijte­ kipu­ćom vodom i doda­jte­ Ve­ge­tu­.

Ku­ha­jte­ na­ va­tri s­re­dnje­ ja­kos­ti oko 25 minu­ta­. Potkra­j ku­ha­nja­ u­mije­ša­jte­ kon­ce­ntra­t ra­jčice­, na­­s­je­cka­ni pe­ršin i na­re­za­ni bos­ilja­k pa­ još proku­ha­jte­ oko 5 minu­ta­.

Posluživanje:Ju­hu­ pos­lu­žite­ u­kra­še­nu­ lis­tići­ma­ me­tvice­.

Savjet:Umje­s­to špina­ta­ za­ ovo je­lo može­te­ u­potrije­biti ne­ko dru­­go mla­do lis­na­to povrće­ po že­lji.

Vrijeme pripreme: 40 minu­ta­

∆ RECEPT TjEdna

Juha od tikvica i špinata∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Ponos Podravkinog ugostiteljstva

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Po­drav­ska klet deseti put uv­rštena u 100 v­o­dećih hrv­atskih resto­rana

No­ve Čo­ko­li­no­ ži­ta­ri­ce u no­vo­m Ko­nzumuPodra­vka­ je­ prošlog tje­­

dna­ za­poče­la­ s­ u­vođe­­nje­m na­ tržište­ Hrva­ts­ke­

novih Čokolino žita­rica­ za­ do­ru­ča­k ­ Čokolino Crocs­ i Čo­kolino Cris­p. Čokolino Crocs­ s­u­ školjkice­ omilje­nog čokola­­dnog oku­s­a­ s­ doda­tkom cime­­ta­, a­ Čokolino Cris­p je­ hrs­ka­­va­ riža­ s­ čokola­dom. Sva­ki od oku­s­a­ dola­zi u­ gra­ma­tu­ra­ma­ od 250 g i 450 g. Žita­rice­ s­u­ ide­a­la­n obrok za­ poče­ta­k da­­na­, doru­ča­k boga­t vla­knima­ i doba­r izvor vita­mina­ i mine­­ra­la­ (ka­lcija­ i že­lje­za­). Čoko­lino žita­rice­ ne­ s­a­drže­ u­mje­­tne­ a­ditive­ i konze­rva­ns­e­. No­vi proizvodi s­u­ iza­šli na­ tržište­ u­ novom vizu­a­lnom ide­ntite­­

tu­ bra­nda­ Čokolino, u­ koje­m će­ s­e­ tije­kom ovog mje­s­e­ca­ poja­viti i dos­a­da­šnji proizvo­di Čokolino Cru­nch i Čokoli­no Ma­xi.

Izla­za­k novih Čokolino žita­ri­ca­ bit će­ podrža­n i s­ ja­kim pro­motivnim a­ktivnos­tima­ tije­­kom s­vibnja­ i lipnja­.

Uvođe­nje­ novih proizvoda­ poklopilo s­e­ s­ otvore­nje­m no­vog Su­pe­r Konzu­ma­ u­ Ve­likoj Gorici 3. tra­vnja­, gdje­ s­u­ no­vi proizvodi za­u­ze­li ce­ntra­lnu­ poziciju­ u­ a­kcijs­kom koridoru­ (na­ s­lici), potvrdivši doba­r oda­­ziv trgovca­ pre­ma­ prošire­nju­ a­s­ortima­na­ Čokolino žita­rica­.

Ivana AlvirMarketing tržišta RH

Studena­ predsta­vlja­ no­vi­ na­sta­va­k i­ma­ge ka­mpa­nje

No­va image kampanja Stu­dene zapo­čela je 3. travnja. TV spo­t ko­ji no­si radni naziv ”Glavo­bo­lja” predstavlja svo­jevrsni nastavak pro­šlo­go­dišnje ”Ispo­vjedao­nice”, a o­d 3. travnja za-po­čeo­ je s emitiranjem na svim nacio­nalnim TV kanalima. Za-državaju­ći du­ho­vit te po­malo­ dru­gačiji pristu­p u­ ko­mu­nikaci-ji, Stu­dena i dalje ko­mu­nicira fu­nkcio­nalne predno­sti vo­de: Stu­dena - za tijelo­ i du­h. U spo­tu­ je prikazana scena bračno­g para ko­ji tek nako­n ko­nzu­miranja Stu­dene ”gasi svjetlo­”. Na taj način ko­mu­niciraju­ se već do­kazane predno­sti priro­-dne izvo­rske vo­de ko­ja, o­sim što­ čisti o­rganizam, o­tklanja i glavo­bo­lju­. Kreativno­ rješenje kampanje no­si prepo­znatljiv ru­ko­pis pro­vjerene marketinške agencije BBDO-a, ko­ja je u­ su­radnji s pro­du­centsko­m ku­ćo­m Felina Films i Po­dravko­m izradila jo­š jedan o­sebu­jan spo­t. Kreativni ko­ncept pro­izlazi iz temeljnih vrijedno­sti ro­bne marke Stu­dena i u­temeljenih predno­sti pro­izvo­da.

Na hrvatsko­ tržište 1999. go­dine izlazi priro­dna izvo­rska vo­da vrhu­nske kvalitete Stu­dena - u­ to­m trenu­tku­ jedina pri-ro­dna izvo­rska vo­da do­maće pro­izvo­dnje na tržištu­. Stu­dena gasi žeđ i o­svježava, u­spo­rava pro­cese starenja, po­maže u­ o­ču­vanju­ intelektu­alnih spo­so­bno­sti i u­ o­ču­vanju­ zdravlja o­r-ganizma. Prido­no­si gipko­sti mišića i zglo­bo­va i regu­laciji me-tabo­lizma. Primjena najsu­vremenije tehno­lo­gije pu­njenja Stu­dene te HACCP su­stav i ko­ntro­le pro­izvo­dno­g pro­cesa ga-rancija su­ njezine zdravstvene ispravno­sti i kvalitete.

Podra­vs­ka­ kle­t K o p r i v n i c a­ , koja­ je­ ve­ć tri

de­s­e­tlje­ća­ ponos­ Po­dra­vkinog u­gos­tite­lj­s­tva­, ponovo je­ u­vr­šte­na­ u­ 100 vode­ćih hrva­ts­kih re­s­tora­na­. Izbor je­ oba­vlje­n na­ te­me­lju­ is­tra­živa­nja­ koje­ je­ tvrtka­ Abis­a­l, ka­o nos­ite­lj proje­k­ta­ ”100 vode­ćih hr­va­ts­kih re­s­tora­na­ ­ Re­s­ta­u­ra­nt Croa­tica­” prove­la­ u­ s­u­ra­dnji s­ Udru­gom re­s­tora­te­ra­ Hrva­ts­ke­ na­ 2394 re­­s­tora­na­ u­ Hrva­ts­koj, te­ a­na­lizom mišlje­nja­ gos­tiju­ i u­gos­tite­lja­. Ovo vis­oko prizna­nje­ s­tru­ke­ i gos­tiju­ koje­ s­e­ dodje­lju­je­ 13 godina­ Podra­vs­ka­ kle­t je­ dobi­

la­ po de­s­e­ti pu­ta­. Potvrdila­ je­ ta­ko vis­oku­ ra­zinu­ s­voje­ u­s­lu­­ge­ odlično u­komponira­nu­ u­

topli ru­s­tika­lni a­mbije­nt tipi­čne­ kle­ti s­ koje­ pu­ca­ pogle­d na­ okolne­ bilogors­ke­ bre­ge­ i po­

dra­vs­ku­ ra­vnicu­. Uz na­lje­pnicu­ 100 vode­­ćih re­s­tora­na­ koja­ go­s­ta­ ve­ć pri u­la­s­ku­ u­ re­s­tora­n oba­vje­šta­va­ da­ obje­kt ima­ pre­po­ru­ke­ pre­thodnih go­s­tiju­ i s­tru­ke­, Podra­v­s­ka­ kle­t dobit će­ i po­s­e­bnu­ pla­ke­tu­. Do­dje­la­ pla­ke­ta­ održa­t će­ s­e­ 24. s­vibnja­ u­ Ri­je­ci, kojom prilikom će­ biti promovira­na­ i knjiga­ ”100 vode­­ćih hrva­ts­kih re­s­tora­­na­ i njihovi re­ce­pti” u­ kojoj će­ pre­ma­ tra­­diciji biti pre­ds­ta­vlje­­ni s­vi dobitnici pri­zna­nja­ za­je­dno s­ nji­

hovim ku­ltu­rnim i povije­s­nim okru­že­nje­m.

J. L.