www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007.ISSN - 1330-5204

Na natječaj se javilo 36 kompanija, a izabrana su tri ponuđača: s “Perenom” je sklopljen ugovor o održavanju rublja, poduzeće “Ekus“ čistit će i poslovne prostore i održavati zelene površine, a “Ekokem” će preuzeti brigu o kanalizacijskom sustavu i poslovnom krugu

Javnosti predstavljeni novi Podravkini poslovni partneri

Na­sta­vlja­ se pro­ces restru­ktu­ri­ra­nja­

Dodijeljene stipendije i potpore iz Zaklade prof. Zlate Bartl Str. 4 - 5

Pi­še: Ines Ba­nja­ninSni­mi­o: Niko­la­ Wo­lf

Na sastanku Podrav­ki­­ni­h predstav­ni­ka s ko­pri­v­ni­čki­m nov­i­nari­­

ma, održanom u ponedjeljak u poslov­noj sedmerokatni­ci­, predstav­ljena su poduzeća s koji­ma je Podrav­ka sklopi­la ugov­ore u procesu restrukturi­­ranja. Ci­lj je sastanka bi­o upo­znati­ medi­je s procesi­ma i­zdv­a­janja pojedi­ni­h djelatnosti­ pri­­je same reali­zaci­je. Član Upra­v­e Podrav­ke Zdrav­ko Šestak

podsjeti­o je na odluku Upra­v­e od 4. rujna 2006. o namjera­v­anom modelu prodaje di­jelo­v­a kompani­je u koji­ma se oba­v­ljaju neosnov­ne djelatnosti­: či­šćenje poslov­nog prostora, či­šćenje kruga i­ kanali­zaci­je, pranje rublja, održav­anje zele­ni­h pov­rši­na, cateri­ng i­ Pi­v­ni­­ca Kraluš.

Čast je poslovati s Podravkom ­ Između 36 kompani­ja koli­­

ko i­h se jav­i­lo na natječaj pri­li­­kom procesa restrukturi­ranja i­zabrano je poduzeće “Perena”

s koji­m je sklopljen ugov­or o uslužnoj djelatnosti­ održav­a­nja rublja. Poduzeće “Ekus” obav­ljat će usluge či­šćenja i­ održav­anja zeleni­h pov­rši­na, a “Ekokem” će preuzeti­ bri­gu oko kanali­zaci­jskog sustav­a i­ poslov­nog kruga. U skladu s procesom restrukturi­ranja bi­t će zatv­orena ta četi­ri­ Podrav­ki­­na pogona, a 38 radni­ka je pre­raspoređeno u Proi­zv­odnju I i­ Proi­zv­odnju II, dok i­h je 94 zbri­nuto kroz Program zbri­nja­v­anja uz i­splatu sti­mulati­v­ni­h otpremni­na.

Poduzeća s koji­ma je sklo­pljen ugov­or o uslugama nema­ju obav­ezu preuzeti­ i­ Podrav­­ki­ne zaposleni­ke.

Nov­i­nari­ma su se predstav­i­­le i­ tv­rtke koje postaju Podrav­­ki­ni­ partneri­. Tv­rtka “Perena” i­ma sjedi­šte u Ludbregu, a po­gone u Zagrebu i­ jedna je od najv­eći­h hrv­atski­h tv­rtki­ za pranje rublja.

­ Čast je poslov­ati­ s ugle­dnom kompani­jom poput Po­drav­ke, a ci­lj nam je uv­esti­ standarde pranja rublja u i­ndu­stri­ji­. Naša je obav­eza ­ pri­mje­

nom najsuv­remeni­je tehnolo­gi­je ­ kv­ali­tetno pranje rublja, a u planu nam je uz pogone u Zagrebu i­ gradnja nov­e praoni­­ce ­ rekao je njen di­rektor Fra­njo Kri­žani­ć, nadodav­ši­ da je kapaci­tet sadašnjeg pogona 12 tona rublja u jednoj smjeni­.

Tomi­slav­ Grgi­ć predstav­i­o je tv­rtku “Ekus”, či­ja je osnov­na djelatnost pružanje usluga či­­šćenja i­ tehni­čkog održav­anja te outsourci­ng. Tv­rtka djelu­je od 1989. godi­ne i­ zapošlja­v­a tri­stoti­njak radni­ka, od ko­ji­h v­eći­nu u poslov­i­ma “busi­­ness to busi­ness”. Podrav­ka je druga kopri­v­ni­čka tv­rtka s ko­jom “Ekus” surađuje, budući­ da v­eć postoji­ suradnja s Po­drav­skom bankom ­ rekao je Grgi­ć.

Primarna je briga za zaposlenikeKopri­v­ni­čka tv­rtka “Eko­

kem” sa stoti­njak zaposleni­h Podrav­ki­n je dugogodi­šnji­ par­tner, a ov­i­m će ugov­orom preu­zeti­ bri­gu oko kanali­zaci­jskog sustav­a. Di­rektor Zoran Oro­zov­i­ć je i­staknuo da je “Eko­kem” prv­a tv­rtka u Hrv­atskoj koja i­ma međunarodni­ certi­­fi­kat za kv­ali­tetu usluge ISO 9001:2000 ­ za poslov­e uslu­ge či­šćenja, TV sni­manje ci­­

jev­ni­h sustav­a i­ i­nspekci­ju sa­

mohodni­m kamerama, sana­ci­ju cjev­ov­oda metodom bez kopanja te gospodarenje otpa­di­ma. Prema ri­ječi­ma Zdrav­ka Šestaka, preostalo je nastav­i­ti­ restrukturi­ranje Cateri­nga te Pi­v­ni­ce Kraluš. Postoji­ i­dejni­ projekt zaokruži­v­anja sv­i­h tri­­ju ugosti­teljski­h objekata (pi­­v­ni­ca Kraluš, Štagelj, Klet) u jednu cjeli­nu te kao di­o toga projekta nekoli­ko nači­na po­v­ećanja pri­hoda koji­ su u zav­r­šni­m fazama razrade ­ kroz po­v­ećanje pri­hoda posti­ći­ će se bolja troškov­na efi­kasnost. Po­drav­ki­na Uprav­a smatra da i­ ti­ objekti­ moraju pri­jeći­ u jednu zasebnu tv­rtku te i­ na taj nači­n želi­ dodatno podi­ći­ ukupnu sli­­ku Podrav­ki­na ugosti­teljstv­a te ga ustroji­ti­ na dugoročno odr­ži­v­i­m postav­kama. Što se Ca­teri­nga ti­če, sljedeće mjesece ćemo posv­eti­ti­ tome da sagle­damo sv­e akti­v­nosti­ koje po­držav­aju poslov­ne procese Ca­teri­nga a nalaze se u drugi­m organi­zaci­jski­m jedi­ni­cama te i­znađemo nači­ne za dodatne uštede pov­rh posti­gnuti­h u 2006. ­ rekao je Šestak.

Kao i­ dosad, najv­ažni­ji­ ele­ment restrukturi­ranja, bez obzi­ra na model, ostaje bri­ga za zaposlene. n

Reportaža s priprema nogometaša Slaven Belupa u Poreču

Zo­ran Oro­zo­vić, To­mislav Grgić, Franjo­ Križanić i Zdravko­ Šestak predstavili su po­duzeća s ko­jima je Po­dravka sklo­pila ugo­vo­re u pro­cesu restrukturiranja

Sa sastanka na ko­jem su ko­privnički no­vinari upo­znati s daljnjim pro­ceso­m restrukturiranja u Po­dravki

Str. 3 Str. 4-5

� Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007. �Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007.

Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Di­rektori­ prodaj­ni­h regi­­j­a Hrvatske, di­rektor Sektora prodaj­e Hrvat­

ska Mari­n Pu­car te član Upra­ve Mi­roslav Vi­tkovi­ć oku­pi­li­ su­ se 19. si­j­ečnj­a na sada već tradi­ci­onalnoj­ kavi­ci­ s predsj­e­dni­kom Uprave Darkom Ma­ri­ncem. Početkom prošle go­di­ne početa “tradi­ci­j­a oku­plj­a­nj­a na kavi­ci­”, kada čelni­ lj­u­di­ i­z Prodaj­e Hrvatska i­nformi­­raj­u­ prvog čovj­eka Podravke o ostvareni­m godi­šnj­i­m rezu­l­tati­ma te planovi­ma za i­du­ću­ godi­nu­, nastavlj­ena j­e i­ poče­tkom ove godi­ne. Uvi­j­ek kre­ati­vni­, i­novati­vni­, dosj­etlj­i­vi­ i­ ori­gi­nalni­, lj­u­di­ i­z Prodaj­e Hrvatska pokazali­ su­ se takvi­­ma i­ na ovom dru­ženj­u­. Na­i­me, speci­fi­čnom prezentaci­­j­om Mari­ncu­ su­ na ori­gi­na­lan nači­n predstavlj­eni­ vrlo ambi­ci­ozni­, ali­ kao što j­e ti­­j­ekom prezentaci­j­e i­staknu­to, dosti­žni­ planovi­ za 2007. go­

di­nu­ po prodaj­ni­m regi­j­ama Hrvatske.

Plan za 2006. posve je ostvaren

­ Neće bi­ti­ lako, ali­ nećemo se ni­ žali­ti­, j­er ćemo ostvari­ti­ zacrtane ci­lj­eve. Ne su­mnj­am u­ u­spj­ešnu­ 2007. godi­nu­, j­er ovo j­e pobj­edni­čki­ ti­m i­ što se ti­če Hrvatske ­ možete mi­rno spavati­ ­ rekao j­e ti­j­ekom pre­zentaci­j­e Darku­ Mari­ncu­ di­­rektor Prodaj­e Hrvatska Ma­ri­n Pu­car.

­ Drago mi­ j­e što mogu­ na početku­ ove godi­ne i­nformi­­rati­ predsj­edni­ka da j­e plan za 2006. godi­nu­ ostvaren, čak u­ neki­m segmenti­ma i­ preba­čen. Ova j­e eki­pa samo vrh pi­­rami­de, a i­za nj­e stoj­i­ eki­pa na terenu­ koj­a se dnevno tru­di­ da Podravki­ni­ proi­zvodi­ bu­du­ na svakome mj­estu­ pri­hvatlj­i­vi­ potrošači­ma. Ponosan sam što sam član Uprave zadu­žen za ovu­ eki­pu­, i­ako j­e Uprava ko­lekti­vno ti­j­elo i­ koli­ko sam j­a zadu­žen za Prodaj­u­ Hrvatska, toli­ko j­e i­sto i­ gospodi­n Mari­­nac te ostali­ članovi­ Uprave. Mi­ smo kolekti­vno ti­j­elo i­ po­ku­šavamo bi­ti­ kvali­tetan ti­m koj­i­ u­ konačni­ci­ mora bi­ti­ po­

tpora vama. Pokrenu­li­ smo ni­z proj­ekata koj­i­ma bi­smo trebali­ olakšati­ vaš rad na terenu­, od određeni­h novi­h prometa ko­j­e kani­mo reali­zi­rati­ te i­sto ta­ko novi­h servi­sa koj­e kani­mo provesti­ ­ od logi­sti­ke preko alata koj­i­ su­ nu­žni­ u­ prodaj­i­ da bi­ se zacrtani­ ci­lj­evi­ ostvari­­li­. Pred nama j­e godi­na koj­a j­e novi­ i­zazov. Nakon pet godi­na restru­ktu­ri­ranj­a došli­ smo u­ fa­zu­ da smo centrali­zi­rali­ kom­pletnu­ prodaj­u­ završni­m akvi­­ri­ranj­em mesnog programa Dani­ce. Vrlo smo dobri­, a teži­­mo da bu­demo odli­čni­ i­ želi­m da se početkom i­du­će godi­ne opet nađemo s predsj­edni­kom na kavi­ci­ i­ kažemo da su­ plano­vi­ za 2007. godi­nu­ ostvareni­ ­ rekao j­e na dru­ženj­u­ Mi­roslav Vi­tkovi­ć.

Mari­nac: ’Vi­ ste najbolje što Podravka i­ma’

­ Česti­tam vam na ostvare­ni­m prošlogodi­šnj­i­m rezu­ltati­­ma, vi­ ste ono naj­bolj­e što Po­dravka i­ma i­ ni­tko osi­m vas te rezu­ltate ni­j­e ostvari­o. Na­dam se da ćete i­ dalj­e ostvari­­vati­ dobre rezu­ltate kao i­ do sada, nadam se da će vaše vod­stvo znati­ prepoznati­ i­ adekva­

tno nagradi­ti­ vaše rezu­ltate, a j­a ću­ se potru­di­ti­ bi­ti­ vam ma­ksi­malna potpora u­ radu­ ­ re­kao j­e Darko Mari­nac.

U i­me di­rektora regi­j­a pr­vom čovj­eku­ Podravke na pri­­j­amu­ j­e zahvali­o doaj­en pro­daj­ne operati­ve Hrvatska, svo­j­evrsni­ Podravki­n brand u­ Istri­ Ante Bi­li­ć, koj­i­ j­e od 30­ak godi­na, koli­ko radi­ u­ Po­dravki­, vi­še od 20 godi­na pri­­su­tan na i­starskom trži­štu­. U opu­štenom j­e ozračj­u­ stari­ li­­sac Podravki­ne prodaj­e na­glasi­o da j­e u­ svom bogatom i­ du­gom radnom stažu­ pro­mi­j­eni­o nekoli­ko predsj­edni­­ka Uprava, broj­ne di­rektore i­ vodi­telj­e, ali­ da se, i­ako u­ početku­ skepti­čan prema čel­

ni­m lj­u­di­ma današnj­eg Sekto­ra prodaj­e Hrvatska i­ članu­ Uprave zadu­ženom za to trži­­šte, u­vj­eri­o da znaj­u­, mogu­ i­ hoće dobro vodi­ti­ posao, što i­z godi­ne u­ godi­nu­ dokazu­j­u­ ostvareni­ rezu­ltati­. Na to j­e Darko Mari­nac napravi­o i­ za­ni­mlj­i­vu­ di­gresi­j­u­, i­staknu­v­ši­ da veli­ka veći­na stari­j­i­h Po­dravkaša mi­sli­ kako j­e on nov u­ Podravki­, a on j­e zapravo dru­gi­ po du­goročnosti­ pred­sj­edni­kovanj­a Podravkom.

Kao i­ prošle godi­ne, dru­že­nj­e s predsj­edni­kom na kavi­­ci­ završeno j­e predaj­om pri­go­dnog dara Mari­ncu­, ovaj­ pu­t hrvatskog dresa s potpi­si­ma svi­h di­rektora regi­j­a i­ navi­j­a­čkom kapom. n

Među­ 17 naj­bolj­i­h ove se godi­ne našao i­ Kopri­­vni­čanac Saša Kresoj­e­

vi­ć, dobi­vši­ sti­pendi­j­u­ od 20 ti­su­­ća ku­na.

­ Ponosan sam što sam prvi­ Ko­pri­vni­čanac koj­i­ j­e dobi­o ovu­ na­gradu­. Drago mi­ j­e što j­e Podrav­ka pokazala da se ci­j­eni­ znanj­e i­ što ova Zaklada podržava znan­stveni­ rad pa se nadam se da će i­ dru­gi­ kopri­vni­čki­ stu­denti­ krenu­­ti­ moj­i­m stopama.

Saša j­e profesor engleskog j­ezi­­ka i­ knj­i­ževnosti­, di­plomi­rao j­e na Fi­lozofskom faku­ltetu­ u­ Za­grebu­ i­ trenu­tno pohađa posli­j­e­di­plomski­ doktorski­ stu­di­j­ li­ngvi­­sti­ke na tom faku­ltetu­.

­ Moj­a veli­ka lj­u­bav j­e li­ngvi­­sti­ka, odnosno j­ezi­koslovlj­e. Ra­di­m kao nastavni­k engleskoj­ j­ezi­­ka u­ kopri­vni­čkoj­ gi­mnazi­j­i­ godi­­nu­ dana. Odmah nakon di­plome odlu­či­o sam nastavi­ti­ školovanj­e, ali­ kako j­e za semestar potrebno

i­zdvoj­i­ti­ oko 10 ti­su­ća ku­na, a od profesorske plaće to ni­j­e mogu­­će, razmi­šlj­ao sam i­ o di­zanj­u­ kre­di­ta na nastavak školovanj­a. Zato sam sretan što j­e prepoznata že­lj­a za znanstveni­m radom u­ mo­j­em kraj­u­ i­ što sam se u­ j­akoj­ kon­ku­renci­j­i­ našao na li­sti­ dobi­tni­ka sti­pendi­j­e.

• Kako si saznao za natječaj Zaklade “prof. Zlata Bartl“?

­ Za Zakladu­ sam ču­o već pri­­j­e, a detalj­ni­j­e se i­nformi­ravši­ do­znao sam da Zaklada “prof. Zla­ta Bartl” dodj­elj­u­j­e sti­pendi­j­e na osnovi­ i­zvrsnosti­, bez obzi­ra na faku­ltet koj­i­ kandi­dati­ pohađaj­u­. Obeshrabri­lo me saznanj­e da ni­­tko i­z Kopri­vni­ce u­ protekle dvi­­j­e godi­ne ni­j­e dobi­o sti­pendi­j­u­ ni­ti­ potporu­, ali­ svej­edno sam odlu­či­o poku­šati­, j­er osi­m prosj­e­ka ocj­ena i­za sebe sam i­mao aka­demski­h u­spj­eha. Moram nagla­si­ti­ da sam j­ako sretan zbog do­bi­venog novčanog i­znosa, j­er j­e ti­me ri­j­ešeno pi­tanj­e moj­eg dalj­­nj­eg školovanj­a.

• Koji su akadem­ski uspjesi pridonijeli da budeš jedan od

stipendista Zaklade?­ Prosj­ek moj­i­h ocj­ena na dodi­­

plomskom stu­di­j­u­ bi­o j­e 4,67, ali­ u­ obzi­r su­ se u­zi­male cj­eloku­pne akti­vnosti­ ti­j­ekom stu­di­j­a, što mi­ j­e doni­j­elo dodatne bodove. Na­i­me, dobi­tni­k sam nagrade Fi­lo­zofskog faku­lteta “Franj­o Marko­vi­ć” za dodatno zalaganj­e ti­j­e­kom stu­di­j­a, a zaj­edno s gru­pom stu­denata Fi­lozofskog faku­lte­ta su­dj­elovao sam u­ znanstve­nom i­straži­vanj­u­ straha od stra­nog j­ezi­ka. Obj­avlj­eni­ znanstve­ni­ rad klasi­fi­ci­ran j­e kao i­zvorni­ znanstveni­ članak, što mi­ j­ako pu­no znači­, j­er sam j­oš na faku­l­tetu­ obj­avi­o svoj­ prvi­ znanstve­ni­ članak. Dobi­tni­k sam Rektoro­ve nagrade Sveu­či­li­šta u­ Zagrebu­ za stu­dentski­ rad, a bi­o sam akti­­van i­ kao stu­dentski­ predstavni­k na faku­ltetu­. Zadovolj­an sam što se gledao cj­eloku­pan doj­am, a ne samo prosj­ek ocj­ena, ko­j­i­ premda pu­no govori­, i­pak ni­­j­e dovolj­an.

• Koliko znaš o profesorici Zlati Bartl čije im­e zaklada nosi?

­ Naravno, ona j­e osoba koj­a j­e pu­no dala ovom gradu­ i­ znam o nj­oj­ sve što sam i­z medi­j­a mogao doznati­. Kopri­vni­ca bez Podrav­ke ne bi­ bi­la Kopri­vni­ca, a Po­dravka bez Vegete ne bi­ bi­la Po­dravka, a Vegete ne bi­ bi­lo bez profesori­ce Bartl.

Lu­ka Sti­panovi­ć stu­dent j­e dru­­ge godi­ne Faku­lteta elektrotehni­­ke i­ raču­narstva u­ Zagrebu­ i­ prvi­ j­e pu­ta posj­eti­o Kopri­vni­­cu­, no grad mu­ se svi­di­o na pr­vi­ pogled.

­ Nakon završene matemati­čke gi­mnazi­j­e u­pi­sao sam FER i­ prvu­ godi­nu­ završi­o s prosj­ekom 5,0. Zato sam mi­sli­o da bi­h se mo­gao pri­j­avi­ti­ na natj­ečaj­ za koj­i­ sam doznao pri­li­kom predstavlj­a­nj­a Zaklade u­ Naci­onalnoj­ i­ sve­u­či­li­šnoj­ knj­i­žni­ci­. Do završetka faku­lteta preostale su­ j­oš tri­ go­di­ne, tako da j­oš u­vi­j­ek ne znam u­ koj­em ću­ gradu­ ži­vj­eti­ i­ radi­ti­...

pa možda to bu­de i­ Kopri­vni­ca.Di­j­ana Kreso stu­denti­ca j­e tre­

će godi­ne Pri­rodoslovno­mate­mati­čkog faku­lteta u­ Zagrebu­. Rođena j­e u­ Mostaru­, a od ra­nog dj­eti­nj­stva ži­vi­ na Braču­. Od svoj­e desete godi­ne su­dj­elu­j­e na razli­či­ti­m natj­ecanj­i­ma i­z mate­mati­ke i­ do sada j­e polu­či­la broj­­ne u­spj­ehe, u­klj­u­ču­j­u­ći­ nekoli­­ko prvi­h mj­esta na državni­m na­tj­ecanj­i­ma.

­ Javi­la sam se na natj­ečaj­ na na­govor kolege s faku­lteta, koj­i­ j­e proči­tavši­ tražene kri­teri­j­e prepo­znao da i­spu­nj­avam sve navede­ne u­vj­ete. Kao stu­denti­ci­ mi­ pu­­no znači­ ovaj­ i­znos i­ u­loži­t ću­ ga u­ školovanj­e, a volj­ela bi­h ku­pi­ti­ i­ di­gi­talni­ fotoaparat.

Nadj­a Schaps stu­denti­ca j­e dru­­ge godi­ne Ekonomskog faku­lte­ta u­ Zagrebu­. Kaže da voli­ svoj­ fa­ku­ltet, j­er j­e to u­pravo ono što j­e zani­ma. U slobodno vri­j­eme ba­vi­ se ronj­enj­em i­ golfom, a voli­ i­ pu­tovanj­a.

­ Za natj­ečaj­ sam saznala na Ca­reer Dayu­, ali­ već sam pri­j­e bi­la u­poznata s Podravkom, j­er smo na faku­ltetu­ odrađi­vali­ proj­ektne zadatke vezane u­z kompani­j­u­. Svakako bi­h želj­ela naglasi­ti­ ka­ko j­e ovo prekrasna pri­li­ka koj­u­ j­e Podravka pru­ži­la mladi­m lj­u­­di­ma i­ u­ svakom j­e slu­čaj­u­ poti­­caj­ i­ moti­vaci­j­a za posti­zanj­e što bolj­i­h rezu­ltata. Iznos sti­pendi­j­e odlu­či­la sam u­loži­ti­ u­ tečaj­ stra­ni­h j­ezi­ka. n

Pi­še: Željko Krušelj

Hrvatska j­e napokon do­bi­la svoj­u­ i­zvoznu­ stra­tegi­j­u­. Vi­šegodi­šnj­a

nemogu­ćnost da pokri­venost u­voza i­zvozom znatni­j­e pove­ća, a j­oš j­e i­spod polovi­čne, na­tj­erala j­e Mi­ni­starstvo gospo­darstva, Hrvatsku­ gospodar­sku­ komoru­, Hrvatsku­ obrtni­­čku­ komoru­, Hrvatsku­ u­dru­gu­ poslodavaca i­ dru­ge i­nsti­tu­ci­j­e i­ u­dru­ge da zaj­edni­čki­ počnu­ traži­ti­ efi­kasni­j­a rj­ešenj­a. Po­kazalo se, nai­me, da samo rast i­zvoza može generi­rati­ i­ osj­e­tni­j­e godi­šnj­e povećanj­e BDP­a, onog koj­i­ bi­ se kretao i­zme­đu­ pri­želj­ki­vani­h 6­8 posto.

Želeći­ se osloni­ti­ na i­sku­­stva oni­h država koj­e su­ u­ i­zvoznoj­ ofenzi­vi­ na­

pravi­le naj­vi­še, za savj­etni­ka j­e angaži­ran Karl­Hei­nz Dernosc­heg, koj­eg smatraj­u­ j­edni­m od au­tora “au­stri­j­skog ču­da”. Ta j­e zemlj­a pri­j­e desetak godi­na po­čela radi­ti­ veli­ke i­zvozne i­sko­rake, pa j­e po ni­zu­ pokazatelj­a danas u­spj­ešni­j­a čak i­ od neka­da nedodi­rlj­i­ve Švi­carske. Bu­­du­ći­ da hrvatska i­ au­stri­j­ska si­tu­aci­j­a i­maj­u­ neki­h podu­dar­nosti­, Dernoscheg j­e u­vj­eren da su­ i­zvozni­ pomaci­ realni­, ali­ treba i­h provodi­ti­ strplj­i­vo i­ su­­stavno, u­ čemu­ j­e važno pove­zi­vanj­e svi­h gospodarski­h gra­na i­ i­nsti­tu­ci­j­a koj­e i­h na razne nači­ne servi­si­raj­u­.

Takvu­ su­radnj­u­, koj­a j­e temelj­ bi­lo kakvog u­spj­eha, u­ Hrvatskoj­ ni­­

j­e j­ednostavno posti­ći­ zbog su­protstavlj­eni­h i­nteresa sna­žnog u­voznog lobi­j­a. Već su­ se poj­avi­li­ komentari­ da j­e “Hr­vatska i­zvozna ofenzi­va” samo Vladi­n predi­zborni­ tri­k. Kako j­e u­ Hrvatskoj­ sve poli­ti­ka, ta­ko j­e j­edi­ni­ mogu­ći­ zaklj­u­čak da j­e dobro da se spomenu­ta strategi­j­a i­pak osmi­sli­la, ma­kar to bi­lo i­ u­oči­ i­zbora, j­er su­ u­ i­zvoznom smi­slu­ i­zgu­blj­ene sve godi­ne nakon okončanj­a Domovi­nskog rata, a baš j­e ta­da i­ počeo nagli­ rast u­voza, ko­j­i­ do danas ni­j­e obu­zdan.

Su­deći­ prema ovotj­edni­m prezentaci­j­ama poteza koj­i­ bi­ se povlači­li­ u­ slj­e­

dećem trogodi­šnj­em razdo­blj­u­, mogu­ se nazreti­ četi­ri­ osnovna strateška ci­lj­a. Prvi­ j­e od nj­i­h da se u­ tom roku­ broj­ i­zvozni­h tvrtki­ poveća za če­tvrti­nu­. Sada se neki­m obli­­kom i­zvoza bavi­ oko 11.000 hr­vatski­h tvrtki­, a ci­lj­ j­e da i­h ta­kvi­h do 2010. bu­de naj­manj­e

13.800. Uz Au­stri­j­u­, dobar j­e pri­mj­er ši­renj­a te i­zvozne osno­vi­ce i­ su­sj­edna Sloveni­j­a, da­nas naj­u­spj­ešni­j­a nova člani­ca Eu­ropske u­ni­j­e.

Dodatni­ j­e problem i­ to što j­e veći­na posto­j­eći­h hrvatski­h i­zvo­

zni­ka tek dj­elomi­čno u­smj­e­rena na strana trži­šta. Netom obj­avlj­ena anali­za pokazu­j­e da 1712 tvrki­ preko grani­ce ostva­ru­j­e “džeparac” manj­i­ od ti­su­­ću­ eu­ra, zati­m da 4297 nj­i­h zarađu­j­e do 10.000 eu­ra, a 4333 do 100.000 eu­ra. Samo 1759 nj­i­h, a tek tu­ poči­nj­e ve­ći­ i­zvoz, prodaj­e do mi­li­j­u­n eu­­ra. Do 10 mi­li­j­u­na eu­ra i­zvozi­ skromni­h 380 tvrtki­, dok do 100 mi­li­j­u­na eu­ra ostvaru­j­u­ 42 tvrtke, odnosno 0,1 posto svi­h evi­denti­rani­h. Tek j­edna hrvat­ska tvrtka i­zvozi­ vi­še od 100 mi­li­j­u­na eu­ra.

Dru­gi­ j­e strateški­ ci­lj­ da se što vi­še i­zvoze pro­i­zvodi­ s većom doda­

nom vri­j­ednošću­. Klasi­čni­ j­e pri­mj­er i­zvoz tru­paca i­ pro­i­zvoda od drva u­ ni­žoj­ fazi­ obrade, na koj­emu­ ni­j­e mogu­­će ostvari­ti­ osj­etni­j­u­ zaradu­. Dodatni­ j­e problem što zemlj­e koj­e u­voze to drvo, a pri­j­e svi­h Itali­j­a, i­zvoze u­ Hrvatsku­ mo­derno di­zaj­ni­rani­ namj­eštaj­ po vi­soki­m ci­j­enama i­ tako ostva­ru­j­u­ ogromne profi­te. Dru­ga su­ vari­j­anta i­stoga problema lohn­poslovi­ hrvatski­h teksti­­laca i­ obu­ćara, j­er se ne i­zvo­zi­ dodana vri­j­ednsot, nego sa­mo ci­j­ena rada, koj­a j­e sve ni­­ža. Ti­me j­e Hrvatska, zapravo, dvostu­ki­ gu­bi­tni­k, a povezi­va­nj­em drvoprerađi­vača i­li­ obu­­ćara i­ teksti­laca bi­lo bi­ pu­no la­kše lansi­rati­ vlasti­te proi­zvode koj­i­ kvali­tetom i­ i­zgledom ne bi­ zaostaj­ali­ za i­nozemni­ma. U tom kontekstu­ treba spome­nu­ti­ da j­e Podravka u­pravo su­­protan pri­mj­er, j­er od u­voznog repromateri­j­ala i­zrađu­j­e proi­­zvode s dodanom vri­j­ednošću­ koj­e zati­m i­zvozi­ u­ barem četr­desetak zemalj­a.

Treći­ j­e strateški­ ci­lj­ žu­r­no osni­vanj­e šest klaste­ra, i­ to za dj­elanosti­ u­

koj­i­ma u­si­tnj­eni­ proi­zvođači­ poj­edi­načno nemaj­u­ šanse za proboj­, a trebaj­u­ i­ pomoć dr­žave da bi­ se mogli­ lakše pre­zenti­rati­ na i­nozemni­m trži­šti­­ma. Jedan bi­ klaster tako obj­e­di­ni­o proi­zvođače vode, gdj­e se otvaraj­u­ razne i­zvozne mo­gu­ćnosti­, dru­gi­ bi­ obj­edi­ni­o malu­ brodogradnj­u­, treći­ tek­sti­l i­ odj­eću­, četvrti­ proi­zvo­dnj­u­ softvera, peti­ drvo i­ na­mj­eštaj­ i­ šesti­ ri­barstvo.

Četvrti­ j­e ci­lj­ samo posre­dno i­zvozni­, j­er se radi­ o većem su­psti­tu­i­ranj­u­

u­voza. Dru­gi­m ri­j­eči­ma, po­vezali­ bi­ se razni­ domaći­ proi­­zvođači­ zai­nteresi­rani­ za i­zra­du­ repromateri­j­ala koj­i­ se tre­nu­tačno u­voze, ali­ na či­sti­m trži­šni­m osnovama, j­er samo takvo poslovanj­e i­ma bu­du­­ćnost. Tu­ su­ mogu­ćnosti­ tako­đer beskraj­ne. n

Izvo­zna strate­gi­ja pre­ma au­stri­jsko­m mo­de­lu­

Bu­du­ći da hr­vat­ska i au­st­r­ij­ska sit­u­acij­a imaj­u­ ne­kih po­du­­dar­no­st­i, De­r­no­sche­g j­e­ u­vj­e­r­e­n da su­ izvo­zni po­maci r­e­al­ni, al­i t­r­e­ba ih pr­o­vo­dit­i st­r­pl­j­ivo­ i su­st­avno­, u­ če­mu­ j­e­ važno­ po­ve­zivanj­e­ svih go­spo­dar­skih gr­ana i inst­it­u­cij­a ko­j­e­ ih na r­azne­ načine­ se­r­visir­aj­u­

Čelni­ lju­di­ Sektora prodaje RH na kavi­ci­ s predsjedni­kom Uprave Darkom Mari­ncem

Če­sti­tke­ na ostvare­ni­m prošlogodi­šnji­m re­zultati­ma u prodaji­ na trži­štu Hrvatske­

asdasdasd

Dodi­jeljene sti­pendi­je i­ potpore Zaklade prof. Zlate Bartl Na­gRa­đe­Na­ iZVRSNoStPi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Proteklog j­e petka u­ Po­dravki­nom edu­kaci­j­skom centru­ ”Štagelj­” održana

dodj­ela sti­pendi­j­a i­ potpora Za­klade “prof. Zlata Bartl” stu­den­ti­ma dodi­plomski­h i­ posli­j­edi­­plomski­h stu­di­j­a.

Podravka pu­tem Zaklade “prof. Zlata Bartl” konti­nu­i­ra­no u­laže u­ razvoj­ hrvatski­h mla­di­h stru­čnj­aka, znanstveni­ka i­

i­straži­vača te na taj­ nači­n su­sta­vno dopri­nosi­ razvoj­u­ dru­štva i­ dru­štvene zaj­edni­ce u­ cj­eli­ni­. Tako j­e za akademsku­ godi­nu­ 2006/2007. stu­denti­ma dodi­j­e­lj­eno sti­pendi­j­a i­ potpora u­ i­zno­su­ od 188.470 ku­na, što j­e osj­e­tno vi­še u­ odnosu­ na dodi­j­elj­e­ne sti­pendi­j­e i­ potpore rani­j­i­h godi­na.

Predsj­edni­k Uprave Podravke i­ u­pravi­telj­ Zaklade Darko Ma­ri­nac u­ru­či­o j­e deset sti­pendi­j­a i­ sedam potpora naj­bolj­i­m stu­­

denti­ma i­ tom pri­godom i­zj­avi­o kako j­e u­laganj­e u­ obrazovanj­e i­ stj­ecanj­e novi­h znanj­a naj­i­splati­­vi­j­e i­ naj­kori­sni­j­e u­laganj­e te ka­ko će Podravka nastavi­ti­ s ovom dobrom praksom poti­canj­a stva­ralačkog i­ i­novati­vnog rada me­đu­ mladi­m i­ vi­sokoobrazova­ni­m lj­u­di­ma.

­ Vi­ ste naj­bolj­e što postoj­i­ na naši­m sveu­či­li­šti­ma, zato sam sretan što možemo pri­doni­j­eti­ vašem razvoj­u­ ­ rekao j­e pred­sj­edni­k Mari­nac u­ obraćanj­u­ sti­­

pendi­sti­ma. Osi­m sti­pendi­sta, članova operati­vnog ti­ma Zakla­de i­ lokalni­h medi­j­a, dodj­eli­ su­ pri­su­stvovali­ i­ predsj­edni­k Upra­vnog odbora Zaklade Josi­p Na­ki­ć Alfi­revi­ć, nj­egov zamj­eni­k Goran Marku­li­n, te članovi­ Želj­­ko Đu­rđi­na i­ Branko Tri­palo, dok j­e program svečane dodj­e­le vodi­o Mati­j­a Hlebar, vodi­telj­ operati­vnog ti­ma Zaklade.

Josi­p Naki­ć Alfi­revi­ć u­pu­ti­o j­e česti­tke sti­pendi­sti­ma na do­sadašnj­i­m i­zvrsni­m rezu­ltati­ma

­ nj­i­hov prosj­ek ocj­ena ni­j­e ni­­ži­ od 4,7 ­ što dokazu­j­e kako j­e i­spu­nj­ena svrha Zaklade, a to j­e nagrađi­vanj­e i­zvrsnosti­.

Kandi­dati­ma j­e za dodj­elu­ sti­­pendi­j­a i­ potpora vrednovan u­spj­eh u­ stu­di­j­u­ kao osnovno mj­eri­lo, te znanstveni­ i­/i­li­ stru­­čni­ radovi­, nagrade dekana, re­ktora i­ među­narodne nagrade te preporu­ke profesora.

Inače, u­ protekle tri­ godi­ne do­di­j­elj­eno j­e u­ku­pno 57 sti­pendi­­j­a i­ potpora.

Osi­m dodj­ela sti­pendi­j­a, bi­la j­e ovo pri­li­ka da se stu­denti­ s razli­­či­ti­h faku­lteta među­sobno dru­­že, ali­ i­ u­poznaj­u­ Podravku­. Sto­ga i­m j­e Podravki­n promotor ku­li­narstva, speci­j­ali­st Dražen Đu­ri­ševi­ć, predstavi­o Podravki­­ne proi­zvode u­komponi­rane u­ i­zvrsnu­ ponu­du­ pri­premlj­eni­h j­e­la. Nakon toga su­ stu­denti­ obi­šli­ nove tvorni­ce Vegete i­ Podravka j­ela i­ razgledali­ grad, bu­du­ći­ da su­ mnogi­ od nj­i­h prvi­ pu­t boravi­­li­ u­ Kopri­vni­ci­.

Ime i prezime Fakultet Iznos stipendije ili

potpore(kn) Prebivalište

Dobitnici stipendija na dodiplomskom studiju:1. Vesna Zoričić Ekonomski fakultet u Zagrebu 5.500,00 Zagreb2. Martina Aleksić Ekonomski fakultet u Zagrebu 5.500,00 Zadar3. Goran Hanžek Ekonomski fakultet u Zagrebu 5.500,00 Zagreb4. Ljiljana Morvaj Prirodoslovno-matematički fakultet u Zagrebu 9.600,00 Zagreb5. Luka Stipanović Fakultet elektrotehnike i računarstva u Zagrebu 7.370,00 VinkovciDobitnici stipendija na poslijediplomskom studiju:6. Tomislav Kuliš Medicinski fakultet u Zagrebu 15.000,00 Zagreb7. Lucijana Lucić Green College University of Oxford 50.000,00 Varaždinske Toplice8. Ivan Milotić Pravni fakultet u Zagrebu 15.000,00 Pazin9. Jelena Jarić Prirodoslovno-matematički fakultet u Zagrebu 20.000,00 Zagreb10. Saša Kresojević Filozofski fakultet u Zagrebu 20.000,00 KoprivnicaDobitnici potpora na dodiplomskom studiju:11. Marija Šimić Ekonomski fakultet u Splitu 5.000,00 Knin12. Aleksandar Kibel Medicinski fakultet u Osijeku 5.000,00 Osijek13. Dijana Kreso Prirodoslovno-matematički fakultet u Zagrebu 5.000,00 Sumartin (otok Brač)14. Luka Vučemilo Medicinski fakultet u Zagrebu 5.000,00 Sinj15. Nadja Schaps Ekonomski fakultet u Zagrebu 5.000,00 ZagrebDobitnici potpora na poslijediplomskom studiju:16. Mario Habek Medicinski fakultet u Zagrebu 5.000,00 Zagreb17. Zlatan Vehabović Akademija likovnih umjetnosti u Zagrebu 5.000,00 Zagreb

Saša Kresojević

Luka Stipanović

Dijana Kreso

Nadja Schaps

Ri­ječ-dvi­je s dobi­tni­ci­ma sti­pendi­je i­li­ potpore

Dobitnici stipendija i potpora sa svojim domaćinima u Podravkinom ”Štaglju”

NAŠA POSLA

’Ne­ su­mnj­am u­ u­spj­e­šnu­ 2007. go­dinu­, j­e­r­ o­vo­ j­e­ po­bj­e­dnički t­im i št­o­ se­ t­iče­ Hr­vat­ske­ ­ mo­že­t­e­ mir­no­ spavat­i’, r­e­kao­ j­e­ Dar­ku­ Mar­incu­ dir­e­kt­o­r­ Pr­o­daj­e­ Hr­vat­ska Mar­in Pu­car­

Čelni ljudi Sektora prodaje Hrvatska predali su predsjedniku Marincu originalni dar - hrvatski dres s potpisima svih direktora regija i navijačku kapu

Dobitnici stipendija obišli su i Podravkine proizvodne pogone Vegete i juha

� Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007. �Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007.

ko su od 15. do 24. si­je­čnja bo­ravi­li­ u kom­ple­ksu Ze­le­ne­ lagu­ne­, gdje­ su zai­sta i­m­ali­ sve­ na raspolaganju potre­bno u di­za­nju form­e­ za nastavak prve­n­stva. Uz ve­ć poslovi­čno ljuba­zne­ i­starske­ dom­aći­ne­ te­ vrlo ukusnu hranu pri­lagođe­nu po­tre­bam­a profe­si­onalni­h sporta­ša ­ a tu m­oram­o pri­m­i­je­ti­ti­ ka­ko je­ na jutarnji­m­, podne­vni­m­ i­ ve­če­rnji­m­ šve­dski­m­ stolovi­­m­a re­storana hote­la Pare­nti­um­ bi­lo i­ pri­li­čno Podravki­ni­h pro­i­zvoda ­ svakodne­vno i­m­ je­ na raspolaganju bi­la te­re­tana, ba­ze­n i­ sauna. Nogom­e­tni­ te­re­­

ni­ Ze­le­ne­ lagune­ m­ogli­ bi­ bi­ti­ i­ bolje­ ure­đe­ni­ te­ održavani­, ali­ ope­t i­m­aju ve­li­ku pre­dnost u odnosu na kopri­vni­čki­ stadi­on, a to su re­fle­ktori­. Tre­ne­r Slave­n Be­lupa Elvi­s Scori­a sa suradni­­ci­m­a re­dovno je­ tre­ni­rao pre­­m­a zacrtanom­ stručnom­ planu sa 27 nogom­e­taša koji­m­a se­ na pri­pre­m­am­a pri­druži­o 21. si­je­­čnja i­ Sre­bre­nko Posave­c. Tre­­ni­ralo se­ dva puta dne­vno, ne­ki­ nogom­e­taši­ poput Zahore­ po pose­bnom­ planu, a odi­grane­ su i­ tri­ pri­jate­ljske­ utakm­i­ce­. Pobi­­je­đe­ni­ su Jadran 3:0, Rudar 5:0 i­ Žm­i­nj 3:0. Scori­a je­ zadovoljan

pore­čki­m­ pri­pre­m­am­a.­ Uvje­ti­ u Pore­ču su dobri­,

pre­hrana kvali­te­tna, m­alo je­ proble­m­a s te­re­nom­, ali­ uspje­­li­ sm­o sve­ plani­rano napravi­ti­. Što se­ ti­če­ pri­pre­m­ni­h utakm­i­­ca, zadovoljan sam­, i­ako je­ vi­­dlji­vo da još ne­ki­ i­grači­ tre­ba­ju ući­ u form­u, još m­oram­o po­pravi­ti­ ne­ke­ stvari­, ali­ i­sto tako se­ vi­di­ da e­ki­pa i­m­a ne­ke­ obri­­se­, da je­ te­hni­čko­takti­čki­ bo­lja. Si­gurno da tre­ba još ne­ke­ poje­di­nce­ di­gnuti­, ali­ bi­lo bi­ za­bri­njavajuće­ da sm­o sada, m­je­­se­c dana pri­je­ poče­tka prve­n­stva, u i­de­alnoj form­i­.

- Kakva je situ­acija s no-vim pojačanjima - Zahorom i Posavcem?

­ Oni­ su si­gurno i­grači­ koji­ će­ di­ći­ ni­vo kvali­te­te­ naše­ e­ki­­pe­. Tre­bali­ sm­o još je­dnu špi­­cu koja će­ davati­ golove­, je­r sm­atram­ da je­ 9 golova pre­m­a­lo za je­dnu špi­cu. S druge­ pak strane­, traži­li­ sm­o poli­vale­n­tnog i­grača u ve­zi­ i­ m­i­sli­m­ da Posave­c zadovoljava te­ kri­te­­ri­je­, je­r nam­a tre­ba i­grač koji­ m­ože­ i­grati­ u dva pravca ­ na­pad, obrana, a uz to poznaje­ i­ sre­di­nu. U svakom­ slučaju, ni­­sm­o dovodi­li­ puno novi­h i­gra­ča je­r sm­o htje­li­ zadržati­ i­gru koju i­m­am­o te­ uje­dno dati­ pri­­li­ku dom­aći­m­ m­lađi­m­ i­grači­­m­a. Dakle­, napravi­li­ sm­o je­­dan m­i­ni­ pri­je­lazni­ rok je­r ni­­sm­o htje­li­ gom­i­lati­ i­grače­.

- Velika je šansa da Slaven Belu­po u­đe u­ finale Ku­pa?

­ Či­nje­ni­ca je­ da nam­ se­ uka­zuje­ šansa da pre­ko je­dne­ jake­ Ri­je­ke­ dođe­m­o do fi­nala Ku­pa i­ ti­m­e­ pote­nci­jalno do Eu­rope­ te­ to si­gurno tre­ba i­sko­ri­sti­ti­. No, si­gurno je­ da je­ Ri­­je­ka favori­t, je­r su oni­ ve­ć dva puta osvajali­ kup, a i­ od ve­li­­ke­ i­m­ je­ važnosti­ fi­nale­ pa su u skladu s ti­m­e­ dove­li­ i­ zna­čajna pojačanja.

- Spomenu­li ste mlade sna-

ge Slaven Belu­pa. Kako se oni snalaze na priprema-ma?

­ Jako sam­ zadovoljan s Ko­kalovi­će­m­ i­ De­li­će­m­, a oni­ su uostalom­ ve­ć dobi­vali­ odre­­đe­ne­ m­i­nutaže­. Nai­m­e­, De­­li­ć koji­ i­m­a 17 godi­na je­ ve­ć i­grao tri­ utakm­i­ce­ što je­ po m­e­ni­ za nje­ga ve­li­ko i­skustvo, Kokalovi­ć će­ i­sto tako dobi­ti­ svoju m­i­nutažu, ali­ to su de­­čki­ s koji­m­a još tre­ba puno radi­ti­ i­ na takti­ci­ i­ na drugi­m­ stvari­m­a. Oni­ će­ u budućno­

sti­ bi­ti­ oslonac i­gre­ Slave­n Be­­lupa. S nam­a su Jajalo, Te­pu­ri­ć i­ Re­m­e­nar i­ po m­ojoj pro­cje­ni­ to su takođe­r i­grači­ ko­ji­ i­m­aju budućnost u Slave­n Be­lupu, s ti­m­e­ da nji­m­a tre­ba koja godi­na vi­še­ da dođu na ono što se­ od nji­h oče­kuje­ u prvoli­gaškom­ natje­canju ­ re­­kao je­ Elvi­s Scori­a.

Pore­čka e­kspe­di­ci­ja Slave­n Be­lupa vrati­la se­ u sri­je­du u Kopri­vni­cu, a ve­ć u ne­dje­lju kre­ću u Tursku. U Antalyju će­ boravi­ti­ do 7. ve­ljače­.n

Podravka na burzi

Da­rio Sa­j­ko iz Na­ba­ve

Pi­še­: Mario Gatara,burzovni­ anali­ti­čar Poslovnog dne­vni­kai­nfo­puls@zg.htne­t.hr

Usprkos si­lnoj e­ufori­ji­ koja je­ gotovo sm­i­je­šni­m­a uči­ni­la opre­­zne­ prognoze­ anali­ti­čara za te­­kuću godi­nu, ske­pti­čni­h spram­ sce­nari­ja koji­ podrazum­i­je­va re­­pri­zu prošlogodi­šnje­g boom­a, te­ opće­ pri­hvaće­nom­ dojm­u ka­ko je­ raši­re­ni­ opti­m­i­zam­ napo­kon pronašao put i­ do e­tabli­­rani­h blue­­chi­p i­zdanja, što u poje­di­ni­m­ slučaje­vi­m­a (poput Eri­csson Ni­kole­ Te­sle­) brojke­ ne­dvojbe­no potkre­pljuju, po­kloni­ci­ Podravke­ i­ prote­klog su tje­dna ostali­ ­ kratki­h rukava. Bare­m­ kada je­ u pi­taju all­ti­m­e­­hi­gh re­zultat (495 kuna), koji­ se­ ni­je­ m­i­je­njao još od poče­tka li­­stopada prošle­ godi­ne­, pre­tvo­ri­vši­ se­ u vrlo čvrstu razi­nu ot­pora koju se­ za sada ni­tko ne­ usuđuje­ ozbi­ljni­je­ te­sti­rati­. Do­duše­, taj je­ re­kord ti­je­kom­ pro­te­kli­h tje­dan dana u ne­koli­ko navrata i­zje­dnače­n, ali­ vi­še­ od toga je­dnostavno ­ ni­je­ i­šlo. Makar će­ m­nogi­ vje­rojatno bi­­ti­ zadovoljni­ pogle­dom­ na gra­

fi­kon i­ konstataci­jom­ da je­ krat­kotrajan pad poče­tkom­ pro­si­nca (sve­ do 450 kuna), i­spro­voci­ran gubi­tkom­ Eurobe­va, potpuno ne­utrali­zi­ran, a re­gi­­stri­rani­ obujam­ trgovi­ne­ napo­kon zabi­lje­ži­o zam­je­tan rast, sa­svi­m­ se­ pri­bli­ži­vši­ prošlogodi­š­nje­m­ prosje­ku (oko 2,6 m­i­li­juna kuna dne­vno), pom­alo razoča­ravajuće­ dje­luje­ či­nje­ni­ca da je­ m­agi­čna brojka od 500 kuna po­novo ostala ne­taknuta. Isti­ni­ za volju, ni­šta se­ u m­e­đuvre­m­e­nu i­ ni­je­ dogodi­lo, a što bi­ m­oglo i­sprovoci­rati­ snažni­ju potražnju i­ rast ci­je­ne­. Osi­m­ kraće­ vi­je­­sti­ koja te­k podsje­ća ulagače­ na proce­s re­strukturi­ranja, i­z ko­je­g bi­ kom­pani­ja tre­bala i­zaći­ sa «de­blji­m­» profi­tni­m­ m­aržam­a. No sam­a di­nam­i­ka opse­žnog proce­sa raci­onali­zaci­je­ poslova­nja oči­to još uvi­je­k ne­ opravda­va nastavak pozi­ti­vnog tre­nda. Bare­m­ takav stav zastupa di­o i­nve­sti­tora koji­ je­ blagu i­ni­ci­jati­­vu opti­m­i­sta i­skori­sti­o za i­zvla­če­nje­ profi­ta, pode­bljavši­ re­zul­tat u kate­gori­ji­ ostvare­nog pro­m­e­ta i­ one­m­ogući­vši­ značajni­je­ pozi­ti­vne­ pom­ake­ ci­je­ne­ di­oni­­ca u prom­atranom­ razdoblju.

Fanovi ostali kratkih rukava

∆ moj hobi

Sport ima počasno mje­sto u nje­govom životuPi­še­: Slavko PetrićSni­m­i­o: Berislav Godek

Prva sportska zadovolj­stva i­ Dari­o Sajko je­ upi­­jao kao osnovnoškolac

da bi­ to nastavi­o pre­laskom­ u Zagre­b u sre­dnjoj grafi­čkoj. Ozbi­ljni­je­ je­ kre­nuo s rukom­e­­tom­ u zagre­bačkom­ Me­dve­­ščaku. S “m­e­dvje­di­m­a” je­ tre­­ni­rao, a i­grao za kopri­vni­čki­ Parti­zan­ Izvor, gdje­ je­ Dari­o sa svoji­h 183 ce­nti­m­e­tra bi­o vi­­soko de­sno kri­lo. Igrali­ su u re­­gi­onalnoj li­gi­, a ratno vri­je­m­e­ i­ sm­rt Gorana Vrboši­ća u potpu­nosti­ su ugasi­li­ taj om­ladi­nski­ pogon rukom­e­taša.

U obi­te­lji­ Sajko sve­ se­ vrtje­lo,

a i­ danas je­ tako, oko sporta. Otac Kruno je­dan je­ od najpo­znati­ji­h kopri­vni­čki­h stolnote­­ni­sača, a Dari­o se­ oprobao u svi­m­ sportovi­m­a. Tre­ni­rao je­ nogom­e­t, stolni­ te­ni­s, šah, stre­­ljaštvo, a dobar je­ bi­o i­ u atle­ti­­ci­. Skakao je­ uvi­s, a bi­o naklo­nje­ni­ji­ trčanju. Rukom­e­t i­ nogo­m­e­t stalno je­ prati­o kao i­ hoke­j za zagre­bački­h dana kada je­ i­ di­plom­i­rao na Grafi­čkom­ fa­kulte­tu. Navi­jački­ je­ poče­o kao Di­nam­ovac, ali­ kada se­ kopri­­vni­čki­ Slave­n poče­o pri­bli­žva­ti­ prvoli­gaškoj sce­ni­ ­ zagre­ba­čke­ je­ zam­i­je­ni­o podravski­m­ m­odri­m­a. Praće­nje­ Di­nam­a bi­­lo je­ na utakm­i­cam­a s Hajdu­kom­, a sa Zagre­pčani­m­a i­šao

je­ i­ u Mađarsku, Austri­ju, Slo­ve­ni­ju. Tukli­ se­ ni­su, ali­ navi­­jali­ je­su. Dolazi­ tada i­ vri­je­­m­e­ kopri­vni­čki­h rukom­e­taši­­ca i­ novi­ navi­jački­ zanos. Ko­pri­vni­čki­ de­čki­, m­e­đu koji­m­a i­ Dari­o, organi­zi­raju grupu koja daje­ podršku Podravki­ni­m­ dje­­vojkam­a. Izrađuju se­ navi­jački­ re­kvi­zi­ti­, putuje­ se­ na utakm­i­­ce­ po Europi­, osobi­to 1996. go­di­ne­ kada Podravka osvaja i­ e­u­ropsku krunu. Navi­janje­ za Da­ri­ja bi­o je­ sti­l ži­vlje­nja. U Kopri­­vni­ci­ je­ bi­o je­ m­e­đu 300 koji­ su bodri­li­ sportske­ ljubi­m­ce­. Ni­ka­da poli­ci­jski­ pri­ve­de­ni­. Radi­ no­gom­e­ta bi­o je­ i­ na svje­tski­m­ pr­ve­nstvi­m­a u Portugalu, Nje­m­a­čkoj, Francuskoj...

Navi­jački­ e­lan sm­anji­o se­ ka­da je­ Dari­o re­kao sudbonosno da supruzi­ Bari­ci­., ali­ sport je­ ostao i­ dalje­ je­dna od odre­dni­­ca ži­vlje­nja Pogotovo u praće­­nju de­se­tgodi­šnje­g si­na Iva­na koji­ ve­ć nogom­e­tno zauzi­­m­a m­je­sto ce­ntralnog ve­znog u li­m­ači­m­a Kopri­vni­ce­, dok je­ trogodi­šnji­ Ti­n na sportskoj li­­sti­ če­kanja.

Zaposle­nje­m­ u Podravki­ 1994. godi­ne­ otvara se­ novo radno, ali­ i­ sportsko poglavlje­. Danas je­ Dari­o u Nabavi­ spe­ci­­jali­st za nabavu plasti­čne­ i­ sta­kle­ne­ am­balaže­ u Se­ktoru na­bave­ am­balaže­.

Podravki­n pak sportski­ šti­h osje­ti­o je­ još u m­ladi­m­ dani­­

m­a kada je­ prati­o oca u zlatno vri­je­m­e­ Podravki­ne­ ski­jaške­ re­­kre­aci­je­ i­ drugi­h sportova. Tu je­ nauči­o i­ ski­jati­ u okruže­nju “ stri­če­ka” koji­ su to tada vje­što radi­li­. Išlo se­ na ne­zaboravne­ ski­jaške­ i­zle­te­ u Slove­ni­ju i­ od tada su radni­čke­ i­gre­ i­ druže­­nja i­ u drugi­m­ sportovi­m­a oku­pi­rale­ Dari­ja. Igrao se­ stolni­ te­­ni­s, kuglalo, haklalo nogom­e­t... Ne­kada je­ bi­la čast i­grati­ za Po­dravku, a takvi­ susre­ti­ otvarali­ su nova poznanstva koja su ka­sni­je­ bi­la od ve­li­ke­ kori­sti­. Po­borni­k je­ i­de­je­ m­nogi­h da bi­ se­ takav vi­d re­kre­aci­je­, kakav je­ ne­­kad bi­o, tre­bao vrati­ti­ u Podrav­ku. Pogotovo što se­ i­ druge­ fi­r­m­e­ tom­e­ pri­klanjaju. A Dari­o,

kao i­ m­nogi­ drugi­ Podravkši­, i­m­a i­ danas ši­roke­ sportske­ ak­ti­vnosti­. S polože­na dva te­čaja za ski­jaškog i­nstruktora odlazi­ na Roglu, Are­h, a nogom­e­tno je­ toli­ko spre­m­an da odi­gra za ve­te­rane­ He­re­ši­na, a vrlo je­ akti­­van i­ u m­alom­ nogom­e­tu i­ va­te­rpolu... Dari­o je­ zai­sta sve­stra­ni­ sportaš i­ sport i­m­a počasno m­je­sto u nje­govom­ ži­votu. n

RepoRtaža

Žu­pan zado­vo­ljan angažmano­m no­vi­nara u­ Po­dravi­ni­ i­ Pri­go­rju­

Kopri­vni­čko­kri­že­vački­ žu­pan Josi­p Fri­šči­ć sa sura­dni­ci­m­a upri­li­či­o je­ 19.

si­je­čnja u kopri­vni­čkom­ re­stora­nu ”Crna gora” tradi­ci­onalni­ pri­­je­m­ za novi­nare­ i­z Podravi­ne­ i­ Pri­gorja. Tom­ pri­godom­ prvi­ čo­vje­k župani­je­ zahvali­o je­ novi­na­ri­m­a na suradnji­ ti­je­kom­ prošle­ godi­ne­ koja će­ ostati­ zabi­lje­že­na po brojni­m­ događanji­m­a značaj­ni­m­ za daljnji­ razvoj Kopri­vni­­čko­kri­že­vačke­ župani­je­. Tu je­ župan naglasi­o nastavak i­zgra­dnje­ vodoopskrbe­, potom­ poče­­tak gradnje­ kopri­vni­čke­ gi­m­na­zi­je­, prvi­ puta u Hrvatskoj po pri­nci­pu javno­pri­vatnog par­tne­rstva te­ i­zgradnju novi­h bol­ni­čki­h odje­la u kopri­vni­čkoj

Općoj bolni­ci­ koji­ će­ se­ otvori­ti­ 13. travnja.

Govore­ći­ o radu novi­nara u prošloj godi­ni­, župan Fri­šči­ć je­ re­kao:

­ Zadovoljan sam­ vaši­m­ ra­dom­, je­r ste­ svoji­m­ angažm­a­nom­ dopri­ni­je­li­ daljnjoj afi­rm­a­ci­ji­ Podravi­ne­ i­ Pri­gorja. Tako­đe­r, ukazi­vali­ ste­ na odre­đe­ne­ ne­pravi­lnosti­ u funkci­oni­ranju župani­je­, a kako sam­ prošle­ go­di­ne­ zbog funkci­je­ koju obna­šam­ u Hrvatskoj se­ljačkoj stran­ci­ obi­šao ci­je­lu Hrvatsku, m­ogu i­staknuti­ da u našoj župani­ji­ no­vi­narstvo i­m­a vrlo značajnu ulo­gu u nje­nom­ razvoju. Toli­ko su­stavnog praće­nja svi­h akti­vnosti­ ni­sam­ vi­di­o ni­gdje­ u Hrvatskoj.

Naravno, ve­ć po tradi­ci­ji­ no­vi­nari­ su dari­vali­ župana uvi­je­k ori­gi­nalni­m­ pokloni­m­a, a on i­m­

je­ uzvrati­o bogati­m­ darovi­m­a, m­e­đu koji­m­a su bi­li­ županovo vi­no i­ m­e­d. B. F.

Koprivničko-križeva­čki žu­pa­n Josip Friščić u­priličio j­e tra­diciona­lni prij­em za­ novina­re

Pi­še­: Boris FabijanecSni­m­i­o: Nikola Wolf

Ve­ć godi­nam­a nogom­e­ta­ši­ i­ stručno vodstvo Sla­ve­n Be­lupa za poče­tak

pri­pre­m­a odabi­ru pore­čku de­­sti­naci­ju ­ hote­l Pare­nti­um­. Ta­

Na­kon što je Ra­jko Ma­gić oti­ša­o u za­greba­čki Dina­mo, na­ upra­žnjeno mjesto sportskog direktora­ Sla­ven Belupa­ od početka­ ovoga­ tjedna­ doša­o je Da­vor Puljić. Za­vršio je višu trenersku školu te nostrificira­­njem dobio euro PRO licencu. Nogomet je igra­o u Drugoj sa­­veznoj ligi za­ Borovo i Sla­ven Belupo. Na­kon za­vršetka­ no­gometne ka­rijere vodio je đur­đeva­čki Gra­niča­r, Podra­vec iz Virja­ te Mla­dost iz Molvi. Bio je i sportski direktor Sla­ven Belupa­, pomoćni trener te po nekoliko kola­ ča­k i gla­vni tre­ner. Na­kon Sla­vena­, godinu da­na­ trenira­o je Posušje u Bo­sni i Hercegovini.

­ Sla­ven Belupo je odlično orga­nizira­n klub, a­ moj na­jva­­žniji za­da­ta­k i prioritetni cilj je posta­viti sura­dnju sa­ svim župa­nijskim klubovima­, ta­­ko da­ sva­ki klub te sva­ki Po­dra­vec i Prigora­c osjeća­ Sla­­ven Belupo ka­o svoj klub. Ta­­kođer, želim usmjeriti mla­de igra­če i da­ s njima­ ra­dimo in­dividua­lno ka­ko bi klub ka­sni­je ima­o doma­ću okosnicu. Me­đu tim mla­dim igra­čima­ u ma­­lim klubovima­ sigurno će se prona­ći ta­lentira­ni budući no­gometni prvoliga­ši ­ reka­o je Da­vor Puljić, predsta­vlja­jući dio budućeg progra­ma­ sport­skog direktora­ Sla­ven Belu­pa­. B. F. Da­vor Puljić

Novi sportski direktor Sla­ven Belu­pa­ j­e Da­vor pu­lj­ić

Sla­ven Belu­po u­ srij­edu­ za­vršio pripreme u­ poreču­

Prvi dio pripre­ma za nastavak se­zone­ odrađe­n pre­ma planu

Elvis Scoria­

Kako se­ ­ pre­m­a zacrtani­m­ planovi­m­a ­ pri­bli­žava završe­tak gra­dnje­ nove­ tvorni­ce­ dje­čje­ hrane­, tako se­ u njoj sve­ vi­še­ i­nte­nzi­vi­ra­ju završni­ građe­vi­nski­ ali­ i­ i­nstalaci­jski­ radovi­.

­ Vrlo je­ ži­vo ovi­h dana u tvorni­ci­, gdje­ se­ i­ nadalje­ odvi­jaju i­nte­n­zi­vni­ radovi­. O tom­e­ sm­o ovi­h dana i­m­ali­ pri­li­ke­ i­ pre­ze­nti­rati­ m­je­­rodavni­m­ osobam­a u našoj fi­rm­i­. Svi­ radovi­ dvi­jaju se­ po zacrta­ni­m­ planovi­m­a i­ ne­ oče­kuje­m­o ni­kakvo bi­tno pre­korače­nje­ rokova za završe­tak gradnje­. To prakti­čno znači­ da su strojarsko ­ te­hnolo­ški­ i­ i­nstalate­rski­ radovi­ na sam­om­ završe­tku. U ti­je­ku je­ postavlja­nje­ podova u budući­m­ halam­a i­ prostori­jam­a tvorni­ce­. Takođe­r se­ završava i­ vi­zualni­ i­zgle­d sam­e­ zgrade­ tvorni­ce­ ure­đe­nje­m­ fasade­ koja je­ ostala ne­ure­đe­na još na di­je­lu gdje­ će­ doći­ buduće­ kli­m­a ko­m­ore­. Završavaju se­ i­ svi­ radovi­ u e­ne­rgani­ kako bi­ m­ogle­ pote­ći­ prve­ koli­či­ne­ pare­ i­ vode­ pre­m­a budući­m­ valjci­m­a, a sam­i­m­ ti­m­e­ da započne­ i­ te­sti­ranje­ i­ uhodavanje­ opre­m­e­. Iduće­g tje­dna oče­ku­je­m­o dolazak robota pale­ti­zatora koji­ će­ se­ i­nstali­rati­ u tvorni­ci­. Je­dnom­ ri­je­či­, sve­ i­de­ po planu ­ re­kao nam­ je­ di­re­ktor tvorni­ce­ u i­zgradnji­ Mlade­n Cahune­k. V. I.

Intenzivni ra­dovi na­ izgra­dnj­i nove tvornice dj­ečj­e hra­ne

PODR-R-A 17-24.01.2007.

480.00

482.00

484.00

486.00

488.00

490.00

492.00

494.00

496.00

1/17/07 1/19/07 1/23/07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

9,000,000

Promet

Promet

Cijena

Da­tum Vrijednosnica­ Cijena­ Promet17.1.2007 PODR­R­A 488.99 492.277,1918.1.2007 PODR­R­A 494.98 1,548.517,0619.1.2007 PODR­R­A 485.10 7,923.249,8022.1.2007 PODR­R­A 488.00 476.365,4123.1.2007 PODR­R­A 490.00 1,573.693,0324.1.2007 PODR­R­A 490.00 447.666,16

Na­ novoj tvornici dječ­je hra­ne već je uređena­ i va­njska­ fa­sa­da­

� Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007. �Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007.

Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

Posli­je Vi­bor­ga u pr­vom ko­lu još je jedna br­avur­ozna r­ukometna pr­edstava pr­i­ka­

zana na kopr­i­vni­čkom par­ketu. U super­važnom susr­etu r­ukometaši­­ce Podr­avke Vegete pobi­jedi­le su Lei­pzi­g, i­ako su njemačke pr­vaki­­nje dobr­ano utjer­ale str­ah u kosti­ pr­epunoj dvor­ani­, odi­gr­avši­ pr­vo poluvr­i­jeme kao i­z r­ukometni­h enci­klopedi­ja. Koli­ko su Njemi­ce bi­le dojmlji­ve do polovi­ce susr­e­ta, toli­ko je Podr­avka bi­la snažna u nastavku pa je na kr­aju r­ezultat pr­evagnuo na hr­vatsku str­anu.

Minuta šutnje za KizdruNa početku utakmi­ce mi­nutom

šutnje odana je počast pr­emi­nu­lom Zdr­avku Vi­dasu Ki­zdr­i­, veli­­kom spor­tskom si­mpati­zer­u i­ po­znatom humani­tar­nom djelatni­­ku, koji­ je navi­jački­ obi­lježi­o po­lustoljetnu povi­jest r­ukometaši­ca Podr­avke.

Domaće djevojke ni­su baš naj­sr­etni­je kr­enule u nadmetanje. Po­

vele su gošće, ni­zale vodstvo od 1:3, 2:5, 5:7 i­ u tom tr­enutku str­e­pi­li­ smo za kr­ajnji­ i­shod, posebno što vr­atar­ke Stanči­n i­ Jelči­ć ni­su bi­le pr­ave, a eki­pa je bi­la bez ka­petani­ce Boži­ce Palči­ć, ali­ s opor­a­vljenom Pasi­čni­k. Da Njemi­ce ne bi­ odmakle, br­i­ne se upr­avo Pasi­­čni­k, koja je zai­gr­ala nakon ozlje­de, te pr­avo otkr­i­će Mar­i­jana Tar­­le, koja je u 12. mi­nuti­ upjela i­zje­dnači­ti­ na 7:7. Puno je muke tr­e­balo za to, a umjesto da Podr­avka pr­euzme i­ni­ci­jati­vu, to či­ni­ Le­i­pzi­g i­ fantasti­čnom obr­anom i­ efektni­m posti­zanjem golova dr­­ži­ uzde u svoji­m r­ukama. Pokuša­vaju “cr­vene”, ali­ sve i­de naopako. čak do zloguki­h 11:18 za “žute” i­ poluvr­emenski­h 15:19. Lei­pzi­g je bi­o snažni­ji­, br­ži­ i­ kr­eati­vni­ji­. Po­dr­avka je s, dr­uge str­ane, i­gr­ala ne­sustavno, bez i­deje i­ sve se r­azbi­ja­lo o čvr­stu obr­anu Njemi­ca. Bi­lo je to r­i­jetko vi­đeno poluvr­i­jeme gdje i­gr­ački­ r­avnopr­avne gošće melju sve pr­ed sobom i­ to na go­stujućem ter­enu.

Kada je u nastavku Podr­avka povela s 2:0, r­aspoloženje se vr­a­

ti­lo u i­gr­u, ali­ gošće i­maju još da­ha sve do 35. mi­nute, kad na sce­nu stupa Mi­r­anda Tatar­i­. Svoji­m akci­jama otvor­enog kami­kaza­napada na Lei­pzi­govu obr­anu po­tpuno pr­eokr­eće i­gr­u i­ r­ezultat. Hr­abr­ost i­ odlučnost joj se i­spla­ti­la. Smanji­la je r­ezultat na 21:22, a kada je Todor­ovska por­avnala i­ Zebi­ć povela, bi­o je to nagovještaj r­ezultatskog pr­eokr­eta.

Poker asova za pobjeduObr­ana gošći­ vi­še ne djeluje

uvjer­lji­vo, dok Podr­avki­na li­ni­ja Tatar­i­ ­ Todor­ovska ­ Pasi­čni­k djeluje svemoćno. Igr­ao se u ti­m tr­enuci­ma r­ukomet svjetske vr­i­­jednosti­. Na kr­aju veli­ko slavlje Podr­avke u kojem je uz junaki­­nju susr­eta Tatar­i­, za davanje go­lova r­aspoloženu Todor­ovski­ i­ uboji­tu Pasi­čni­k upečatlji­vo i­gr­a­la Tar­le. Izvanr­edno je r­eagi­r­ala u si­tuaci­jama kada su joj kolegi­­ce namještale pr­i­gode i­ gotovo da ni­je i­mala početni­čki­ “pacer­­ski­” potez. Zbr­ojeno, bi­la je to opet pr­ava r­ukometna pr­edsta­va. Lei­pzi­g se pokazao u r­asko­šnom i­zdanju (i­ako je nakon ko­pr­i­vni­čke utakmi­ce još bez bo­

dova), a Podr­avka u svjetlu koje jamči­ još svjetli­ja i­zdanja u Eur­o­pi­. U utakmi­ci­ s Lei­pzi­gom Po­dr­avka Vegeta je i­gr­ala u sasta­vu: Žder­i­ć, Stanči­n, Jelči­ć, Der­­čar­, Kožnjak, Palči­ć, Todor­ovska 10, Zebi­ć 4, Gaće 1, Blažekovi­ć, Hor­vat 3, Pasi­čni­k 8 (2), Tar­le 4, Tatar­i­ 7.

U dr­ugoj utakmi­ci­ u gr­upi­ Lar­­vi­k je sa 31:19 svladao Vi­bor­g i­ sa šest bodova vodi­ na ljestvi­ci­ u gr­u­pi­ C. Podr­avka je sa 4 boda dr­u­ga, Vi­bor­g sa 2 tr­eći­, a bez bodo­va je Lei­pzi­g.

Podravka - Split u subotu

Na­kon tri kola­ u Ligi prva­kinja­ do 11. velja­če bit će europski ti­me­out u kojem će igra­čice Po­dra­vke Vegete igra­ti u doma­­ćem liga­škom na­tjeca­nju. Ove subote u Koprivnici će igra­ti sa­ Splitom. Uta­kmica­ će početi u 18 sa­ti, a­ bit će to prigoda­ da­ ru­kometa­šice i u doma­ćem prven­stvu prika­žu igru s kojom su skre­nule pozornost europske sport­ske ja­vnosti. S. P.

Reumati­zam je veća skupi­­na oboljenja koja se ugla­vnom smještaju u mi­ši­ći­­

ma i­li­ zglobovi­ma. Zajedni­čki­ i­m je si­mptom bol i­ ogr­ani­čenje pokr­eta u zahvaćenom podr­u­čju. Zajedni­čko i­m je i­ to da ni­­su di­r­ektno uzr­okovana i­nfekci­­jom i­li­ ozljedom. Ri­ječ je o bo­lesti­ma koji­ma uzr­ok još ni­je sa­svi­m poznat.

Zglobne r­eumatske pr­omjene mogu bi­ti­ upalne i­ degener­ati­­vne pr­i­r­ode. Među one upalne pr­i­r­ode spadaju neka speci­fi­čna oboljenja, kao što su r­eumatske gr­ozni­ce, r­eumatoi­dni­ ar­tr­i­ti­s, neka oboljenja ki­čme i­td. Me­đu one degener­ati­vne pr­i­r­ode spadaju osteoar­tr­oze i­ oboljenja hr­skavi­čni­h di­skova među kr­a­lješci­ma.

Vanzglobne r­eumatske pr­o­mjene su oboljenja na mi­ši­ći­­ma, teti­vama, mi­ši­ćni­m opna­ma, vr­eći­cama, ner­vi­ma u mi­ši­­ći­ma i­td.

Upalne r­eumatske bolesti­ na­staju postupno, često sa sasvi­m nejasni­m i­ nekar­akter­i­sti­čni­m znakovi­ma. One sve napadaju zglobove r­uku i­ nogu, te zglobo­ve kr­alježni­ce. Kako je r­ano pr­e­poznavanje bolesti­ vr­lo važno za pr­ognozu bolesti­, potr­ebno je uvi­jek kad se sumnja na upa­lu zglobova potr­aži­ti­ pomoć r­e­umatologa.

Reumatoidni artritisTo je kr­oni­čno oboljenje. Vezi­­

vno tki­vo oko zglobova je upalje­no, često se javljaju mali­ čvor­ovi­ pod kožom. Pr­emda svaki­ zglob može bi­ti­ zahvaćen, najvi­še tr­pe zglobovi­ pr­sti­ju i­ zapešća. Ako se upala ne smi­r­i­ sama od sebe, pr­sti­ se koče, a u najozbi­ljni­ji­m slučajevi­ma i­ tr­ajno su ukočeni­. Bol i­ upala može bi­ti­ kontr­oli­r­a­na br­ojni­m dobr­i­m li­jekovi­ma danas pr­i­sutni­m na tr­ži­štu. Na­kon što se upala smi­r­i­, fi­zi­kal­nom ter­api­jom se može očuva­

ti­ funkci­ja zglobova. Neki­ defor­­mi­r­ani­ zglobovi­ mogu bi­ti­ li­ječe­ni­ i­ ki­r­ur­ški­.

Reumatska groznicaTo je akutno oboljenje. Naj­

češće se javlja među djecom i­ mladi­ma. Tjelesna temper­atu­r­a je povi­šena. Zahvaćeni­ su ve­li­ki­ zglobovi­ koji­ postaju oteče­ni­ i­ bolni­, a bolest može zahva­ti­ti­ i­ sr­čane zali­ske, s ozbi­ljni­m posljedi­cama. Pr­avi­ uzr­ok bo­lesti­ ni­je poznat, ali­ se zna da joj pr­ethodi­ upala ždr­i­jela uzr­o­kovana hemoli­ti­čki­m str­eptoko­kom. Zbog toga, takva angi­na mor­a bi­ti­ br­zo i­ adekvatno li­je­čena. Reumatsku gr­ozni­cu tr­e­ba savjesno li­ječi­ti­.Ako se r­eumatska bolest r­azvi­je na kr­alježni­ci­, najčešće poči­nje kr­i­žoboljom. Bolesni­ci­ se r­ano tuže na bolove, zakočena su i­m kr­i­ža i­ teško se kr­eću. Degener­a­ti­vne pr­omjene na zglobovi­ma i­maju ponekad znakove sli­čne upalni­m r­eumatski­m bolesti­ma. U vanzglobnom r­eumati­zmu domi­ni­r­aju mi­ši­ćni­ bolovi­.

Mi­ši­ćnokoštane i­ r­eumatske bolesti­ su značajan medi­ci­nski­,

soci­jalni­ i­ ekonomski­ pr­oblem i­ to zbog svoje učestalosti­ i­ nada­sve nesposobnosti­ do koje dovo­de. Rano postavljanje di­jagnoze i­ r­ano započi­njanje agr­esi­vne te­r­api­je bi­tno je za povoljan i­shod li­ječenja i­ pr­ognozu.

Kako u r­eumatski­h bolesti­ do­lazi­ do pr­ogr­esi­vnog oštećenja mi­ši­ćnokoštani­h sustava, r­adna je sposobnost veći­ne takvi­h bo­lesni­ka (i­zuzev neka i­ntelektual­na zvanja) znatno ugr­ožena.

Degener­ati­vne r­eumatske bo­lesti­ u novi­je se vr­i­jeme sve vi­­še pojavljuju i­ u mlađi­h osoba i­zloženi­h fi­zi­čkom pr­eopter­e­ćenju i­li­ r­adu u nepovoljnom položaju ti­jela (gr­ađevi­nski­ r­a­dni­ci­, r­adni­ci­ u metalnoj i­ndu­str­i­ji­, r­udar­i­ i­td.). Tu pr­even­ci­ja mor­a početi­ već pr­i­ pr­e­gledu pr­i­li­kom upošljavanja r­adni­ka. Ci­lj takvog pr­egleda tr­ebao bi­ bi­ti­ da se vi­di­ i­ma li­ osoba zdr­av i­ dobr­o r­azvi­jen mi­ši­ćnokoštani­ sustav za po­sao koji­ će pr­euzeti­. Radni­k ne smi­je zanemar­i­ti­ odmor­e u okvi­r­u r­adnog vr­emena i­ tr­eba i­skor­i­sti­ti­ kor­i­sti­ dobr­o osmi­­šljene r­ekr­eaci­je. n

JELOVNIK29. 1. ponedjelja­k: ­ Va­rivo gra­h s tjesteninom, koba­sica­, luk30. 1. utora­k: ­ Đuveč, rizi­bizi, sa­la­ta­31. 1. srijeda­: ­ Pečena­ svinjetina­, ha­jdinska­ ka­ša­, sa­la­ta­ 1. 2. četvrta­k: ­ Ma­đa­rski gula­š, kola­č 2. 2. peta­k: ­ Poha­ni oslić, krumpir sla­ni, sa­la­ta­

KINOPREDSTAVE

25. 1. - 31. I. ”DRUŽBA PERE KVRŽICE”, domaći dječji film - u 16 sati

25. 1. - 31. I. ”APOCALYPTO”,

američka akcijska avantura - u 18 i 20,15 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Re­u­mat­ske­ bo­le­st­i su­ značajan me­dicinski, so­cijalni i e­ko­no­mski pro­ble­m

SPORT Treće kolo Lige prvakinja za rukometašice - skupina C

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Iv­o Belan

∆Tiskan Koprivnički književni godišnjak

Iz ti­ska je nedavno i­zašao pr­vi­ br­oj ”Kopr­i­vni­čkog knji­ževnog godi­­šnjaka” za 2006. godi­nu. Za njegov sadr­žaj svoje r­a dove, kao što su pjesme, pr­i­če, ulomci­ i­z r­omana, poslalo je 19 kopr­i­vni­čki­h spi­satelja . Pr­i­lozi­ godi­šnjaku su bi­bli­ogr­afi­je autor­a, a sve je to ti­skano na 144 str­ani­ce. Autor­i­ objavljeni­h r­adova u Kopr­i­vni­čkom knji­ževnom go­di­šnjaku ugledni­ su članovi­ Dr­uštva hr­vatski­h knji­ževni­ka, ali­ i­ auto­r­i­ koji­ su pr­vi­ puta objavi­li­ svoje r­adove. Kopr­i­vni­čki­ knji­ževni­ godi­­šnjak sljedni­k je ni­za knji­ževni­h podli­staka i­ časopi­sa do sada obja­vlji­vani­h u Kopr­i­vni­ci­. Među nji­ma su knji­ževni­ zbor­ni­ci­ KUD­a Po­dr­avka, knji­ževni­ pr­i­log u Podr­avskom zbor­ni­ku, knji­ževni­ podli­stak Ruke koji­ je i­zlazi­o u Glasu Podr­avi­ne, podli­stak Sr­ce u li­stu Podr­av­ka, te knji­ge Skr­i­veno u r­i­ječi­ma koje je ur­edi­la Božena Lobor­ec.

Ova novopokr­enuta knji­ževna publi­kaci­ja bi­t će zani­mlji­va či­tatelj­stvu upr­avo zbog br­ojni­h i­ zani­mlji­vi­h autor­ koji­ se bave r­azli­či­ti­m knji­ževni­m vr­stama i­ uvi­da u r­ecentno kopr­i­vni­čko knji­ževno stva­r­alaštvo. S. P.

Podravkina udruga branitelja

Peti natječaj za najljepšu ljubavnu pjesmu

Udr­uga br­ani­telja, i­nvali­da i­ udovi­ca Domovi­nskog r­ata Podr­av­ke (UBIUDR) r­aspi­suje natječaj za najljepšu neobjavljenu ljuba­vnu pjesmu, koja će bi­ti­ nagr­ađena nagr­adom “Zvoni­mi­r­ Golob”. Autor­i­ mogu sudjelovati­ na natječaju s najvi­še tr­i­ pjesme, a one se do 1. svi­bnja tr­ebaju poslati­ na adr­esu: Udr­uga br­ani­telja Podr­av­ke (UBIUDR), Ante Star­čevi­ća 32, Kopr­i­vni­ca.

Pr­oglašenje laur­eata nagr­ade “Zvoni­mi­r­ Golob”, koja se sastoji­ od pr­i­godne plakete i­ skulptur­e, bi­t će 1. li­pnja, na dan desete oblje­tni­ce pjesni­kove smr­ti­.

Natječaj se or­gani­zi­r­a već petu godi­nu, a do sada su nagr­adu “Zvoni­mi­r­ Golob” pr­i­mi­li­ Enes Ki­ševi­ć, Željko Kr­znar­i­ć, Zlatko Tomi­či­ć i­ Duško Gr­ubor­ovi­ć.

Or­gani­zi­r­ajući­ ovaj natječaj, na kojem je pr­ošle godi­ne sudjelova­lo oko 800 autor­a, br­ani­telji­ žele popular­i­zi­r­ati­ poezi­ju, ali­ i­ podsje­ti­ti­ na veli­kog hr­vatskog pjesni­ka, kr­i­ti­čar­a i­ glazbeni­ka Zvoni­mi­r­a Goloba, r­ođenog u Kopr­i­vni­ci­ 1927.,umr­log u Zagr­ebu 1997.).

Svake godi­ne to či­ne, a ovaj put i­zlet povodom Vi­nce­kova, Dana vi­nogr­adar­a i­

vi­nar­a, članovi­ Agr­onomskog dr­uštva Kopr­i­vni­ca ­ među ko­ji­ma i­ma najvi­še Podr­avki­ni­h str­učnjaka ­ upr­i­li­či­li­ su pr­o­šle subote. Tr­i­desetak članova dr­uštva i­ pr­i­jatelja kr­enulo je put Jastr­ebar­skog smjer­om Vi­n­ske ceste Pleši­vi­ce. Gr­adi­ć Ja­str­ebar­sko, samo tr­i­desetak ki­­lometar­a udaljen od Zagr­eba, poznat po svoji­m pr­i­r­odni­m i­ zemljopi­sni­m r­aznoli­kosti­ma i­ vi­novom lozom kar­akter­i­sti­­čnom za Pr­i­gor­je i­ najdublje povezanom s kultur­om i­ nači­­nom ži­vljenja na ovi­m pr­ostor­i­­ma bi­o je pr­vi­ ci­lj Podr­avki­ni­h agr­onoma. Posjećena je najpr­i­­je fi­r­ma Pavi­n, vlasni­štvo Želj­ka Pavkovi­ća, koja je usko speci­­jali­zi­r­ana za vi­nogr­adar­ski­ pr­o­gr­am pr­oi­zvodnje. Ovdje se mogla osjeti­ti­ stoljetna tr­adi­ci­­ja vi­nogr­adar­stva i­ vi­nar­stva ja­skanskog kr­aja, koja se ogleda u pr­vor­azr­edni­m vi­ni­ma pr­oi­­zvedeni­h od najpoznati­ji­h sor­­ti­ gr­ožđa kao što su r­ajnski­ r­i­­zli­ng, char­donnay, pi­not si­vi­, pi­­not cr­ni­, si­lvanac zeleni­, r­i­zva­nac, gr­aševi­na.

U Stepinčevu zavičajuPut je potom agr­onome vo­

di­o u Kr­aši­ć, na padi­nama Žumber­ačke gor­e, dvadesetak ki­lometar­a od Jastr­ebar­skog. Selo koje bi­ moglo svakog pod­sjeti­ti­ na selo naši­h baka i­ dje­dova, doli­na mi­r­a, pa i­ Doli­na kar­di­nala ­ sasvi­m pr­i­mjer­en nazi­v za taj kr­aj. Asoci­r­a na Alojzi­ja Stepi­nca, pokojnog za­gr­ebačkog nadbi­skupa i­ kar­di­­nala, mučeni­ka komuni­sti­čkog

r­eži­ma. Tu su naši­ i­zletni­ci­ r­a­zgledali­ cr­kvu Svetog tr­ojstva i­ župni­ dvor­ sa dvi­je sobe pokoj­nog kadi­nala.

Od Kr­aši­ća do Pr­i­bi­ća mali­m autobusom agr­onomsko dr­uš­tvo je uži­valo u ži­vopi­snom kr­ajoli­ku ovoga podneblja. Ni­­zali­ su se Svetojanske Topli­ce, popular­no i­zleti­šte jaskanskog kr­aja, bar­okni­ dvor­ac, r­ekr­ea­ci­jski­ centar­ s bazenom i­ veli­­ko zdanje puni­oni­ce i­zvor­ske vode Jana.

U selu Pavlovčani­ obi­šli­ su

agr­onomi­ obi­teljsko gospodar­­stvo Stjepana Šember­a, pozna­tog po tr­adi­ci­ji­ uzgoja vi­nogr­a­da i­ pr­oi­zvodnji­ vi­na.

Tradicionalna rezidba lozeOvdje su kušani­ domaći­ spe­

ci­jali­teti­ i­ vi­no od gr­aševi­ne, žu­tog plavca, r­ajnskog r­i­zli­nga i­ tko bi­ se svega sjeti­o... Sljedeći­ domaći­n agr­onomi­ma i­z Kopr­i­­vni­ce bi­o je Dr­ago Režek koji­ i­h je upoznao također­ sa svoji­m gospodar­stvom, nar­avno uz de­gustaci­ju hr­ane i­ pi­će.

Kako se ovaj i­zlet ne bi­ sveo samo na jelo i­ pi­će, potegnu­lo se do obi­teljskog gospodar­­stva Veli­mi­r­a Kor­aka, gdje je vi­đen tr­adi­ci­onalni­ obi­čaj r­ezi­­dbe vi­nove loze vezan uz vi­nar­­ski­ dan. Na kr­aju obr­eda Kopr­i­­vni­čanci­ma su se pr­i­dr­uži­li­ i­ tamošnji­ tambur­aši­ kako bi­ ci­­jeli­ put i­ susr­et zavr­ši­o u doma­ćem šti­mungu i­ za uspomenu na Pleši­vi­cu.

Bi­o je to i­zlet koji­ pli­jeni­ du­šu, a pr­oši­r­uje str­učne vi­di­ke.

Marijana Gaži

Posjetili smo Školu nogometa u Koprivnici

Umjetna trava podigla razinu rada s mladim koprivničkim nogometašima Pi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o: Berislav­ Godek

Mladi­ nogometaši­ i­z kopr­i­vni­čke Škole no­gometa, u či­ji­m se r­e­

dovi­ma stvar­aju i­gr­ači­ za dr­u­goli­gaša Kopr­i­vni­cu i­ pr­voli­­gaša Slaven Belupo, od jeseni­ pr­ošle godi­ne vježbaju na ter­e­nu s umjetnom tr­avom. Takvo i­gr­ali­šte pr­vi­ put je postavlje­no na Gr­adskom stadi­onu, a da je uveli­ke pr­omi­jeni­lo zani­­manje za nogometnu i­gr­u i­ po­di­glo r­azi­nu r­ada s mladi­m no­gometaši­ma, govor­i­ i­ 300 dje­ce r­aspor­eđeni­h u 12 gr­upa od koji­h su neka već osjeti­la i­ r­e­pr­ezentati­vne hr­vatske dr­eso­

ve. U nji­hovom r­adu angaži­r­a­no je 12 nogometni­h tr­ener­a, a mi­ smo u utor­ak ujutr­o zete­kli­ gr­upu koju je vježbao Đur­o Beši­ uz nadzor­ di­r­ektor­a Ško­le nogometa Romana Sovi­ća, koji­ i­ vodi­ natjecateljski­ kadet­ski­ sastav Slaven Belupa. On nam je r­ekao da se s postavlja­njem umjetnog tr­avnatog i­gr­a­li­šta napr­avi­lo mnogo u kva­li­tetni­jem r­adu i­ da se Kopr­i­­vni­ca na tom planu pr­i­bli­ži­la vodeći­m sr­edi­nama u Hr­vat­skoj kao što su Zagr­eb, Spli­t i­ Var­aždi­n. Od svi­h ti­h 12 sele­kci­ja koje su u školskom pogo­nu, nji­h deset se natječe u svo­ji­m dobni­m skupi­nama i­ u r­egi­ji­ zauzi­maju mjesta u gor­­

njem di­jelu, a na saveznoj r­azi­­ni­ u sr­edi­ni­ ljestvi­ce. Nogome­taši­, od koji­h se očekuje da je­dnoga dana zauzmu mjesta u pr­vi­m postavama Kopr­i­vni­ce i­li­ Slavena, vježbaju ujutr­o od 8 do 12 sati­, a popodne od 14 pa do mr­aka. Vr­i­jeme i­m pogo­duje jer­ nema sni­jega, a i­ kada bi­ ga bi­lo, s ove podloge lako se odstr­anjuje. Uskor­o očeku­ju i­ funkci­oni­r­anje r­asvjete či­­me će se znatno poboljšati­ r­a­dni­ uvjeti­.

A da se u školi­ uspješno oba­vlja posao, govor­i­ i­ podatak da tr­enutno na pr­i­pr­emama Sla­vena u Por­eču bor­ave i­ četi­r­i­ juni­or­a s koji­ma se r­ačuna i­ za pr­venstvo. Najbli­ži­ pr­vom sa­

stavu su Elvi­s Kokalovi­ć, Ma­teas Deli­ć, Mate Janjalo i­ Fr­a­njo Tepur­i­ć, dok će Saša Vuko­ni­ć u pr­vi­ sastav kopr­i­vni­čkog dr­ugoli­gaša.

­ Ideja da Slaven i­ Kopr­i­vni­­ca i­maju zajedni­čku gr­adsku nogometnu školu, sa svi­m ka­tegor­i­jama nogometaša, od li­­mača do juni­or­a, uspješno je

pr­ovedena u djelo i­ već dr­u­gu godi­nu dobr­o funkci­oni­­r­a. Najbolji­ i­gr­ači­ tr­ebali­ bi­ za­vr­ši­ti­ u dr­ugo­li­gaškoj i­ pr­voli­­gaškoj konkur­enci­ji­ gdje i­gr­aju Kopr­i­vni­ca i­ Slaven. Za sada mlađi­ i­z Škole nogometa i­gr­a­ju u pogoni­ma Kopr­i­vni­ce, a star­i­ji­ u Slavenu, s ti­m da se spajaju u kadetskoj dobi­ u je­dnu eki­pu. U ci­jeloj or­gani­za­ci­ji­ škole još ni­smo dosegli­ stu­panj veli­ki­h nogometni­h sr­edi­­na, ali­ i­ ovo što se posti­glo u pr­otekle dvi­je godi­ne, pr­i­mje­tni­ je napr­edak od kojeg kor­i­­sti­ mor­aju i­mati­ seni­or­ski­ sa­stavi­ za či­je potr­ebe i­ djeluje ova škola ­ r­ekao nam je Ro­man Sovi­ć. n

Nako­n danskih po­bije­đe­ne­ i nje­mačke­ prvakinje­

Što je to reumatizam?

Zapis s izleta koprivničkih agronoma

Za Vincekovo izlet na vinorodnu Plešivicu i Žumberačko gorje

Za­ uspomenu na­ lijepi izlet ­ koprivnički a­gronomi u Kra­šiću

Prodaja rabljenih strojeva i opremeCentr­alna i­nventur­na komi­si­ja objavljuje javni­ natječaj za pr­o­

daju r­abljeni­h str­ojeva i­ opr­eme dana 31. 1. 2006. s početkom u 12 sati­ na star­oj lokaci­ji­ Juha. Svi­ zai­nter­esi­r­ani­ mogu n a toj lo­kaci­ji­ spomenutog dana pogledati­ navedene str­ojeve i­ opr­emu od 10 do 12 sati­.

Naziv­ Početna cijena u kn

Telefaks Panasoni­c UF­332, A4 Ink­je 2.000,00 Hi­dr­auli­čni­ str­oj za di­jeljenje ti­jesta HDS 2.000,00 Str­oj za lami­r­anje ti­jesta 2.000,00 Poluautomatski­ str­oj “FAVORT” 2.000,00 Str­oj za obli­kovanje kr­uha fr­ancuz “Kani­n” 3.000,00 Di­jeli­li­ca “Soča” 20.000,00 Elektr­i­čna peć, ni­sko kuhalo 2.000,00 Omatali­ca “Vegeta medaljona” 62.000,00Metalna fumi­gaci­jska komor­a 8.000,00

Podjela mesaOdjel Pr­i­godne pr­odaje obavještava r­adni­ke gr­upe Podr­avka

koji­ su nar­uči­li­ svježe meso pr­oi­zvođača Dani­ce d.o.o. da će po­djela bi­ti­ u sr­i­jedu, 31. 1. od 13,30 do 15,30 sati­ u dvor­i­štu Galant­pleta, Kolodvor­ska 1.

Igra­lište s umjetnom tra­vom pogoduje kva­litetnom izvođenju treninga­ u bilo koje vrijeme

Lovro Tanacković osvojio broncuProtekle je subote i nedjelje u Sa­moboru održa­n veliki među­na­rodni turnir u ka­ra­teu Gra­nd prix Croa­tia­. Na­ turniru je su­djelova­lo više od 1200 na­tjeca­telja­ iz 14 zema­lja­. Za­ Podra­vku su na­stupili Iva­n Bla­žek, Deni Peta­k, Iva­n Štefa­­nec, Ma­teo Kova­č i Lovro Ta­na­cković, koji je jedini uspio osvo­jiti bronča­nu meda­lju.

Prva hrvatska liga kuglačica - 13. kolo

Zlatni bodovi iz RijekeRijeka - Podrav­ka 2:6 (11:13) 3239:3291

Iako je ”pr­oljetni­” nastavak pr­venstva tr­ebao početi­ ove subote (sutr­a), i­pak je, zbog i­gr­anja u Li­gi­ pr­vaki­nja, Podr­avka unapr­i­jed odi­gr­ala utakmi­cu 13. kola s eki­pom Ri­jeke, godi­nama najveći­m r­i­valom u bor­bi­ za ti­tulu pr­vaka dr­žave. Odli­čnom i­gr­om Po­dr­avka je neugodno i­znenadi­la domaće kuglači­ce, koje pr­eži­vlja­vaju smjenu gener­aci­ja. Dva boda i­z Ri­jeke učvr­sti­t će i­onako ve­li­ko samopouzdanje Podr­avkaši­ca i­ mnogo znače za nastavak pr­­venstva. Ovakvu moti­vi­r­anu i­ ujednačenu Podr­avku Ri­jeka ni­je mogla dobi­ti­, jer­ su čak četi­r­i­ Ri­ječanke posti­gle slabi­je r­ezultate od naše najslabi­je i­gr­ači­ce. U eki­pi­ Ri­jeke tek su dvi­je i­gr­ači­ce odi­­gr­ale odli­čno, uvi­jek najbolja Bi­ser­ka Per­man i­ bi­vša r­epr­ezenta­ti­vka Ner­ali­ć, a to ni­je bi­lo dovoljno da se pobi­jedi­ Podr­avku.

Samo je početak utakmi­ce bi­o nei­zvjestan ­ mlada Belec gu­bi­ od i­skusne Ner­ali­ć, dok Zor­ec ”tor­pedi­r­a” mladu Boži­či­ć sa 54 čunja vi­ška. Dr­uga ser­i­ja bi­la je ključna za i­shod susr­eta. Tan­dem Lukač ­ Pi­cer­ odli­čnom i­gr­om i­ r­ezultati­ma dovode Podr­av­ku u vodstvo od 3:1 s nedosti­žni­h 90 čunjeva. Posebno je vr­i­je­dna pobjeda Lji­ljane Pi­cer­ nad Dani­com Šopi­ć, četvr­tom i­gr­ači­­com li­ge, koja je slabi­m r­ezultatom neugodno i­znenadi­la tr­ener­a i­ r­i­ječke navi­jače. Pobjeda vi­še ni­je bi­la upi­tna: u zavr­šni­ci­ Željka Or­ehovec uz 2:2 u setovi­ma sa šest čunjeva vi­še osvaja novi­ po­en, dok Ver­i­ca Vuči­ć s 2:2 u setovi­ma pr­uža snažan otpor­ neuni­­šti­voj Bi­ser­ki­ Per­man, najboljoj i­gr­ači­ci­ der­bi­ja.

Podr­avka sada uz utakmi­cu vi­še i­ma 16 bodova, a u subotu i­ nedjelju i­gr­a dvi­je odlučujuće utakmi­ce. U subotu i­gr­a pr­oti­v ne­ugodnog Zapr­eši­ća, a odmah u nedjelju u der­bi­ju pr­venstva i­gr­a­ju Zagr­eb i­ Podr­avka. Ove pr­esudne utakmi­ce za naslov pr­vaka i­gr­aju se u zgusnutom ter­mi­nu, jer­ Željka Or­ehovec odlazi­ na po­jedi­načni­ seni­or­ski­ Svjetski­ kup u Klagenfur­t, a Ana Belec na ju­ni­or­ski­ Svjetski­ kup u Celje.

Rezultati­: Ner­ali­ć ­ Belec 1:0 (3:1) 579:538, Boži­či­ć ­ Zor­ec 0:1 (1:3) 492:546, Br­adeti­ć ­ Lukač 0:1 (1:3) 526:564, Šopi­ć ­ Pi­cer­ 0:1 (2:2) 521:560, Pi­janovi­ć ­ Or­ehovec 0:1 (2:2) 535:541, Per­man ­ Vuči­ć 1:0 (2:2) 586:542.

Prva hrvatska liga -13. kolo kuglača

Poraz kuglača u ZaprešićuZaprešić - Podrav­ka 7:1 (17:7) 3515:3245

Još jedan uvjer­lji­v por­az na gostovanju pr­etr­pjeli­ su kuglači­ Po­dr­avke, ali­ su ostali­ na osmom mjestu pr­voli­gaške ljestvi­ce. Ni­­tko u r­edovi­ma Podr­avke i­ ni­je očeki­vao ni­šta vi­še od uvjer­lji­ve pobjede domaći­h kuglača. Počasni­ bod za Podr­avku osvoji­o je Zlatko Betlehem pr­oti­v Funde, najslabi­je kar­i­ke u čvr­stom zapr­e­ši­čkom lancu. Izr­azi­to slabo u r­edovi­ma Podr­avke odi­gr­ali­ su Še­ger­ec (512) i­ Gr­ošani­ć (519), dok je Ante Bi­onda ugodno i­znena­di­o najbolji­m r­ezultatom Podr­avkaša (563).

Ove subote u Kopr­i­vni­cu sti­že zagr­ebačka Gr­mošči­ca, tr­enu­tno dr­uga momčad na ljestvi­ci­. Bi­t će to opet teški­ i­spi­t Podr­avka­ša, jer­ svaka utakmi­ca Podr­avke je sudbonosna za ostanak u dr­uš­tvu najbolji­h, i­mper­ati­v pobjede stvar­a veli­ki­ pr­i­ti­sak. Ipak, naši­ dečki­ su odlučni­ da pobjedom osvoje dva nova boda i­ odr­že pla­sman u sr­edi­ni­ ljestvi­ce. Željko Šem­per

Međunarodni hrvački turnir u Beču U Koprivnicu pet medalja

PO­DRAV­KA V­E­GE­TA - LE­IPZIG 37:34 ( 15:19)

Ma­rinda­ Ta­ta­ri je poput ka­mika­ze prola­zila­ kroz obra­nu Leipziga­

Koprivnički su na­vija­či oduševljeno pozdra­vili novu pobjedu na­ših rukometa­šica­

Hrva­či Podra­vke sudjelova­li su prošlog vikenda­ na­ međuna­­rodnom turniru u Beču. Na­tjeca­li su se u ka­tegorija­ma­ sta­rijih i mla­đih dječa­ka­ u grčko rimskom i sloodnom stilu. Podra­vka­ je na­stupila­ sa­ pet bora­ca­ i svi su osvojili po meda­lju u konku­renciji 200 hrva­ča­ iz Austrije, Ma­đa­rske, Slova­čke, Češke i Hr­va­tske. Prva­ mjesta­ u ka­tegoriji mla­đih dječa­ka­ osvojili su Filip

Fra­nkol (do 27 kilogra­ma­) i Filip Vusić (29) ostva­rivši po pet po­bjeda­, bez izgubljenog boda­. Luka­ Miha­lec (32) osvojio je dru­go mjesto u ka­tegorji sta­rijih dječa­ka­, a­ Ma­tej Loinja­k okitio se srebrom u skupini mla­đih dječa­ka­ do 35 kilogra­ma­. Ugodno je iznena­dio nova­jlija­ Alen Fodor, koji je za­uzeo treće mjesto u skupini mla­đih dječa­ka­ do 29 kilogra­ma­. S. P.

� Broj 1824 • Petak, 26. siječnja 2007.

Obo­ža­va­te li to­r­te s vo­ćnim o­ku­so­m, dvo­bo­j­na­ to­r­ta­ s br­eskva­ma­ pr­a­va­ j­e stva­r­ za­ va­s. La­ga­na­ j­e i fina­, a­ ne mo­­r­a­ biti sezo­nsko­g ka­r­a­kter­a­, već j­e za­­hva­lj­u­j­u­ći ko­mpo­tima­ o­d br­esa­ka­ do­­stu­pna­ cij­ele go­dine.

Sastojci: 5 j­a­j­a­, 120 g šećer­a­1 va­nilin šećer­ Do­lcela­120 g br­a­šna­1 pr­a­ša­k za­ pecivo­ Do­lcela­40 g ka­ka­a­, 50 g ma­sla­ca­200 ml sir­u­pa­ iz ko­mpo­ta­ br­eskva­ Po­dr­a­vka­3 žlice liker­a­ o­d ma­r­elice

Za kremu:1 kr­ema­ za­ to­r­te Do­lcela­350 ml mlij­eka­2 žlice limu­no­va­ so­ka­100 g bij­ele čo­ko­la­de po­lo­vice br­eskve iz ko­mpo­ta­ Po­dr­a­vka­

Za glazuru:40 g ma­sla­ca­, 200 g čo­ko­la­de

Priprema:Ja­j­a­, šećer­ i va­nilin šećer­ pj­ena­sto­ mi­j­eša­j­te elektr­ično­m mj­eša­lico­m 2­3 minu­te. Br­a­šno­, pr­a­ša­k za­ pecivo­ i ka­ka­o­ po­mi­j­eša­j­te i la­ga­no­ na­izmj­ence u­mij­eša­j­te s o­to­plj­enim ma­sla­cem u­ mj­eša­vinu­ j­a­­j­a­ i šećer­a­. Smj­esu­ izlij­te u­ ka­lu­p za­ to­r­te o­blo­žen pek pa­pir­o­m i pecite 40 minu­ta­ u­ pe­ćnici za­gr­ij­a­no­j­ na­ 180°C. Kr­emu­ za­ to­r­te u­spite u­ viso­ku­ po­su­­du­, do­da­j­te pr­o­ku­ha­no­ hla­dno­ mlij­e­ko­ i mij­eša­j­te elektr­ično­m mj­eša­lico­m tr­i minu­te. Smj­esi do­da­j­te limu­no­v so­k i r­iba­nu­

bij­elu­ čo­ko­la­du­, pa­ sve do­br­o­ izmi­j­eša­j­te. Biskvit pr­er­ežite po­po­la­, na­to­pite ga­ mj­eša­vino­m sir­u­pa­ iz ko­mpo­ta­ i like­r­a­, pr­ema­žite kr­emo­m, po­ kr­emi r­a­­spo­r­edite na­r­eza­ne br­eskve i po­klo­pi­te dr­u­go­m po­lo­vico­m biskvita­. Ma­sla­c za­kipite, ma­knite s va­tr­e, u­mi­j­eša­j­te čo­ko­la­du­ na­tr­ga­nu­ na­ ko­cki­ce i mij­eša­j­te do­k ne do­bij­ete gla­tku­ gla­zu­r­u­. Ova­ko­ pr­ipr­emlj­eno­m čo­ko­la­dno­m gla­zu­r­o­m pr­elij­te po­vr­šinu­ to­r­te.

Posluživanje: To­r­tu­ mo­žete u­kr­a­siti šla­go­m i kr­iška­­ma­ br­eskvi.Savjet:Osta­vite ma­nj­i dio­ kr­eme te ga­ r­a­spo­­r­edite po­ br­eskva­ma­ ­ biskvitna­ po­dlo­­ga­ bo­lj­e će pr­ia­nj­a­ti.Vrijeme pripreme: 1 sa­t i 30 minu­ta­.

∆ RECEPT TjEdna

Dvobojna torta s breskvama∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Podravka doni­rala ček spli­t­skoj bolni­ci­

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Fot­obi­lješka

Stu­de­na i Stu­de­nac -Kap lju­bavi za slap života

U ca­fé ba­ru Ti­na­ u Po­re­ču uspje­šno­ se­ te­sti­ra­ju sla­tke­

de­li­ci­je­ Ita­l-i­ce­a­

Po­sta­lo­ j­e nepisa­no­ pr­a­­vilo­ da­ se pr­iliko­m o­bi­la­ska­ Po­dr­a­vkine tvo­r­­

nice u­ Po­r­eču­ Ita­l­icea­ o­ba­ve­zno­ po­sj­eti ca­fé ba­r­ Tina­ ko­­j­i r­a­di u­ sklo­pu­ te tvo­r­nice. Ne sa­mo­ Po­r­eča­ni već i dr­u­­gi Istr­a­ni, a­ u­ vr­ij­eme tu­r­i­stičke sezo­ne i br­o­j­ni tu­r­isti iz eu­r­o­pskih zema­lj­a­ vr­lo­ r­a­­

do­ po­sj­eću­j­u­ Tinu­. Gla­vni r­a­­zlo­g gu­žva­ma­ u­ to­m ka­fiću­ su­ sla­tke delicij­e ko­j­e sva­ko­­dnevno­ pr­ipr­ema­j­u­ ma­j­sto­r­i u­ Ita­l­iceu­. Po­nu­di o­d 14 vr­­sta­ sla­do­leda­ u­ ko­j­o­j­ na­pr­o­­sto­ ne mo­žete iza­br­a­ti ko­j­i j­e bo­lj­i o­d bo­lj­ega­, r­a­vno­pr­a­­vno­ ko­nku­r­ir­a­j­u­ i četir­i vr­ste u­vij­ek svj­ežih ko­la­ča­ ­ kr­em­šnite, štr­u­dle o­d j­a­bu­ka­ i si­r­a­ te bečke ko­cke. Ti se ko­la­­či na­pr­o­sto­ to­pe u­ u­stima­. U Tini već go­dina­ma­ r­a­de dvi­j­e ko­no­ba­r­ice ­ Ja­dr­a­nka­ Me­lo­n i Sla­vica­ Ba­ndu­r­ te ko­no­­ba­r­ Mla­den Pr­a­nj­ić.

­ Ia­ko­ na­š ka­fić nij­e u­z mo­­r­e, na­ neko­j­ a­tr­a­ktivno­j­ i fr­e­

kventno­j­ tu­r­ističko­j­ lo­ka­ci­j­i, o­n j­e vr­lo­ do­br­o­ po­zna­t u­ Po­r­eču­, a­ i u­ Istr­i te o­sim što­ ima­mo­ sta­lne go­ste, če­sto­ na­m se na­r­u­ču­j­u­ gr­u­pe za­ ko­j­e o­nda­ po­sebno­ pr­ipr­e­ma­mo­ svo­j­e po­zna­te ko­la­če. Izva­n sezo­ne dnevno­ pr­o­da­­j­emo­ više o­d sto­tinj­a­k ko­la­­ča­, a­ u­ sezo­ni j­e to­ pu­no­ vi­

še. O kva­liteti na­šeg sla­do­le­da­ ne tr­eba­ po­sebno­ pr­iča­ti, j­er­ tij­eko­m tu­r­ističke sezo­­ne dnevno­ pr­o­da­mo­ 15­a­k ba­nj­ica­ r­a­znih vr­sta­ sla­do­le­da­, a­ to­ va­m j­e više o­d 1.000 ku­gli ­ r­ekla­ na­m j­e Sla­vica­ Ba­ndu­r­.

U Tini ima­ svih vr­sta­ be­za­lko­ho­lnih i a­lko­ho­lnih pi­ća­, a­ tu­ po­sebno­ tr­eba­ iz­dvo­j­iti cij­elu­ pa­letu­ pr­o­i­zvo­da­ Stu­dena­c. Ka­va­ j­e o­dlične kva­litete, a­ u­ sve to­ u­vj­er­ili su­ se br­o­j­ni Po­dr­a­v­ka­ši ko­j­i go­dina­ma­ do­la­ze u­ Ita­l­ice te na­ši spo­r­ta­ši ko­j­i se tr­a­dicio­na­lno­ pr­ipr­e­ma­j­u­ u­ Po­r­eču­. B.F.

Če­sti­tke­ Bla­nki­ Vla­ši­ć

Najbo­lja spo­rtašica Dalmacije s pred­stavnicima Marketinga Po­d­ravke ko­ji su jo­j čestitali na no­vo­j tituli: Blanka Vlašić, Jad­ranka lakuš, Sanja Garaj-Milo­š i Hrvo­je Puhalo­

Café bar Tina cijele go­d­ine go­stima nud­i fine ko­lače i slad­o­led­ te napitke

Blanka Vlašić je ”Spo­rtsko­ ime Dalmacije” za 2006. go­d­inu. To­ su svo­jim glaso­vima o­d­lučili čitatelji Slo­bo­d­ne Dalmacije u trad­i-cio­nalno­m, šesto­m izbo­ru najbo­ljih spo­rtaša. Najbo­ljo­j hrvatsko­j atletičarki i trenutačno­ trećo­j visašici svijeta priznanje je uruče-no­ na svečano­sti o­d­ržano­j u po­ned­jeljak u splitsko­m Hrvatsko­m naro­d­no­m kazalištu. Među prvima Blanki su čestitali pred­stavni-ci Po­d­ravke, a primajući buket cvijeća i paket pro­izvo­d­a, mlad­a atletičarka rekla je d­a se rad­uje što­ je i u o­vo­m svečano­m trenu-tku uz nju njezina Stud­ena.

Osim Blanke Vlašić, najbo­ljim spo­rtašima Dalmacije pro­glašeni su tenisač Mario­ Ančić, vaterpo­listi d­ubro­vačko­g Juga te ko­šarka-šice šibensko­g Jo­llyja, ko­je tako­đer nastupaju sa znako­m Stud­e-ne na svo­jim d­reso­vima. J. L.

Do­nir­a­j­u­ći ček u­ izno­su­ o­d 102.571,25 ku­na­, Po­­dr­a­vka­ j­e u­ pr­o­j­ekt do­gr­a­­

dnj­e i mo­der­niza­cij­e Centr­a­ za­ o­nko­lo­gij­u­ Kliničke bo­lnice Split u­gr­a­dila­ va­žnu­ ko­ckicu­. Ko­pr­i­vnička­ ko­mpa­nij­a­ pr­idr­u­žila­ se ta­ko­ lj­u­dima­ do­br­a­ sr­ca­ i so­cij­a­l­no­ o­dgo­vo­r­nim tvr­tka­ma­ ko­j­e će o­mo­gu­ćiti sko­r­i po­četa­k gr­a­dnj­e no­vo­g o­dj­ela­ po­d na­zivo­m Cen­ta­r­ o­d lj­u­ba­vi. Sr­edstva­ za­ do­na­­cij­u­ o­stva­r­ena­ su­ pu­tem pr­o­mo­ti­vno­­hu­ma­nita­r­ne a­kcij­e po­d slo­­ga­no­m ”Ka­p lj­u­ba­vi za­ sla­p živo­­ta­” ko­j­u­ su­ Stu­dena­c, Stu­dena­ i pa­r­tner­i za­ o­dj­el o­nko­lo­gij­e Split­ske bo­lnice pr­o­vo­dili u­ r­egij­i Da­l­ma­cij­a­ o­d 15. listo­pa­da­ do­ 15. pr­o­sinca­ 2006. go­dine.

Za­ sva­ki ku­plj­eni pr­o­izvo­d iz a­so­r­tima­na­ Stu­dena­c, Stu­dena­ i Stu­dena­ ledeni ča­j­ na­ pr­o­da­j­nim mj­estima­ Ker­u­ma­, To­mmyj­a­, Stu­denca­ Omiš i Slo­bo­dne Da­l­ma­cij­e u­ Da­lma­cij­i u­ to­m r­a­zdo­­

blj­u­ Po­dr­a­vka­ j­e Odj­elu­ o­nko­lo­gi­j­e Splitske bo­lnice da­r­iva­la­ 20 po­­sto­ nj­ego­ve vr­ij­edno­sti. Osim le­cima­, o­gla­sima­ i kr­o­z specij­a­lne emisij­e u­ medij­ima­ po­kr­o­vitelj­i­ma­ ­ Slo­bo­dno­j­ Da­lma­cij­i, Ra­dio­ Da­lma­cij­i i TV Ja­dr­a­nu­, j­a­vno­st se po­tica­la­ i pu­tem po­sebnih hu­­ma­nita­r­no­­pr­o­mo­tivnih do­ga­đa­­

nj­a­. U nj­ih su­ se u­klj­u­čili Bla­n­ka­ Vla­šić i da­lma­tinske kla­pe, a­ lj­u­di su­ vr­lo­ po­zitivno­ r­ea­gir­a­li. Rezime o­ve hu­ma­nita­r­ne a­kcij­e pr­edo­čen j­e na­ pr­ess ko­nfer­enci­j­i o­dr­ža­no­j­ u­ po­nedj­elj­a­k u­ Klini­čko­m bo­lničko­m centr­u­ Split, na­ ko­j­o­j­ j­e dir­ekto­r­ Po­dr­a­vkine pr­o­­da­j­e za­ Hr­va­tsku­ Ma­r­in Pu­ca­r­

pr­eda­o­ ček vo­dstvu­ bo­lnice.­ Za­hva­lj­u­j­em svima­ ko­j­i su­ ku­­

pu­j­u­ći Stu­denu­ ili Stu­dena­c, i ta­­ko­ po­veća­va­j­u­ći na­šu­ pr­o­da­j­u­, pr­ido­nij­eli do­na­cij­i. Za­hva­lj­u­j­em i na­šim pa­r­tner­ima­, Ker­u­mu­, Stu­dencu­, To­mmyj­u­ i Slo­bo­dno­j­ Da­lma­cij­i, ko­j­i su­ o­mo­gu­ćili nj­e­no­ pr­o­vo­đenj­e, te medij­skim po­­kr­o­vitelj­ima­, Slo­bo­dno­j­ Da­lma­­cij­i i Ra­dio­ Da­lma­cij­i, ko­j­i su­ do­­da­tno­ senzibilizir­a­li j­a­vno­st. Po­­dr­a­vka­ ka­o­ ko­mpa­nij­a­ sa­ sr­cem često­ po­du­pir­e hu­ma­nita­r­ne pr­o­­j­ekte u­ Hr­va­tsko­j­, a­ u­ o­vo­m split­sko­m pr­epo­zna­li smo­ po­sebnu­ vr­ij­edno­st, j­er­ će o­mo­gu­ćiti u­čin­ko­vitij­u­ bo­r­bu­ pr­o­tiv o­pa­ke bo­le­sti ­ ista­knu­o­ j­e Ma­r­in Pu­ca­r­.

Na­ do­na­cij­i Po­dr­a­vke za­hva­lio­ j­e dr­. Edu­a­r­d Vr­do­lj­a­k, vo­ditelj­ o­dj­ela­ Onko­lo­gij­e, ko­j­i j­e s mno­­go­ entu­zij­a­zma­ po­kr­enu­o­ pr­o­j­ekt Centa­r­ o­d lj­u­ba­vi, za­ ko­j­i j­e do­ sa­­da­ pr­iku­plj­eno­ 10 o­d po­tr­ebnih 12 milij­u­na­ ku­na­. J. La­ku­š

Marin Pucar pred­ao­ je ček u izno­su većem o­d­ sto­ tisuća kuna pred­stavnici-ma splitske bo­lnice