Podizanje zasada šljive

8/3/2019 Podizanje zasada šljive

http://slidepdf.com/reader/full/podizanje-zasada-sljive 1/8

Podizanje zasada šljive « Poslato: 10. Avgust 2008, 20:51:21 »

/

Pa evo da pocnem temu Podizanje sljivika posto imam nameru da i sam ove jeseni zasadim

oko 400-500 sadnica rakiskih sorti sljiva ( pozegaca, crvena ranka i cacanska lepotica) na parceli velicine 1ha. Veoma bitna stvar je izbor mesta za sljivik, gde je zemljiste jedan odosnovnih cinilaca za uspesnu proizvodnju sljiva. Zeljiste za podizanje sljivika ne sme da budena klizistu niti u zatvorenim dolinama. Najbolje je da bude blaga strana okrenuta prema suncu,odnosno da ga sunce ogreje odmah po izlasku. Pogodna su rastresita, propustljiva, duboka, blago kisela do neutralna i plodna zemljista, bogata organskim materijalima. Uredjenje i priprema zemljista za podizanje sljivika obuhvata obavezne radove na odabranoj parceli:-krcenje prethodne visegodisnje kulture, unistavanje korova, ravnanje terena, agromelioracijazemljista, oranje, tanjiranje ili fina obrada kopanje jama, i dr. Ja sam tek na pocetku, isvrsiosam izbor mesta za sljivik i poceo sam krcenje terena. Toliko za sada, pripremam se za oranje idjubrenje...

Sačuvana

dioda Administrator

Ugled člana:24

Van mreže

Pol:Starost: 31Lokacija: NoviSadPoruke: 1398

OS:

Odg: Podizanje zasada šljive « Odgovor #1 Poslato: 11. Avgust 2008, 21:39:44 »

Evo i od mene malo, tekst preuzet sa www.jukrompir.co.yu

Bivša SFR Jugoslavija (SFRJ) je bila najveći proizvođač šljive na svetu. No,nažalost, šljiva za Srbiju nema onaj privredni značaj koji je nekada imala.

Problem je u zapuštenosti šljivika i niski prinosi. Osim toga, virus šarka šljive je desetkovao šljivarstvo u Srbiji.

Nekada je Srbija bila veliki proizvođač i izvoznik suve šljive. Sada to nije.Uslovi za proizvodnju rakije šljivovice su dobri, ali, nažalost, proizvodnjanaše rakije nije standardizovana niti zaštićena zašta imamo izuzetne uslove.Savremenom tehnologijom uzgoja i zaštite šljive ovu proizvodnju treba proširiti. Time se obezbeđuje neophodna sirovina za za proizvodnjukvalitetne rakije, suve šljive, džemova, sokova i sl., kao i za izvoz zamrznutešljive u zemlje EU što se poslednjih godina i traži.

• Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi

šljive pružaju u pravcu sever-jug.

• Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora daizdrže temperature od -19 do -34oC.

• Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom

http://www.sveovinu.com/index.php?PHPSESSID=m702l11qk4t82185mltpvhi981&action=profile;u=1

http://www.jukrompir.co.yu/

http://www.sveovinu.com/index.php?PHPSESSID=m702l11qk4t82185mltpvhi981&topic=83.msg529#msg529

http://www.sveovinu.com/index.php?PHPSESSID=m702l11qk4t82185mltpvhi981&topic=83.msg525#msg525

http://www.sveovinu.com/index.php?PHPSESSID=m702l11qk4t82185mltpvhi981&action=profile;u=1

http://www.jukrompir.co.yu/



WindowsXPBrowser:

Firefox2.0.0.12

periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%

• Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogataorganskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH5,5-7,0).

SORTE ŠLJIVE

ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, azaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je premašarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956.godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva udrugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje,rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razneoblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomskinajznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine.Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i drugevidove prerade, stonu upotrebu i sl.

POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkomseptembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristise za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.

ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine,a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanjei preradu.



ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine.sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je uSAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.

ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazrevakrajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvušljivu odličnog kvaliteta.

PODIZANJE ŠLJIVIKA

• Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.

• Uništavanje korova.

• Ravnanje terena.

• Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva(stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre dubokeobrade zemljišta.

• Duboka obrada zemljišta.

• Fina priprema zemljišta za sadnju.• Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva

višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika.finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne možeispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih irenomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijalašljive.

• Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijantašto se sadnja približava proljeću.

• Kopanje jamića.

• Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednogdela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.

• Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.

• Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama



kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).

• Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

• Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.

• Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.• Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra

rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahtevaintenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

Kreće sezona šljiva - kako se peče rakija

Destilaciju (pečenje) rakije treba obaviti u pravo vrijeme. Prerana destilacijakoma od šljive ima za posljedicu da se zbog nepotpuno prevrelog šećera u plodovima dobije manje rakije (šljiva se slabo "plaća"). Prekasnomdestilacijom koma uz znatan gubitak alkohola - može se i dogoditi znatno

pokvari cijeli sadržaj, svojim lošim sastojcima (kiselina, plijesan). Ako sekom ne može pravovremeno peći (najkasnije 2-3 tjedna poslije završnogvrenja) treba je konzervirati, da bi duže vrijeme ostala kvalitetna, pokrivanjem najlonskom folijom, preko koje se nabaca tanji sloj pijeska.

Kom od šljiva peče se u kazanima ili, što bi rekao naš narod, destilacijskimaparatima za dvokratnu destilaciju. Destilacija (pečenje) prevrelog koma imasvrhu da iz njega odvoji hlapive sastojke prevodeći ih u tekući destilat -rakiju. Hlapivi sastojci koma sastoje se iz mnogobrojnih kemijskih spojevakoji uz najzastupljeniju vodu i alkohol prelaze u destilat. To su aromatičnetvari hlapive kiseline, esteri, viši alkoholi itd.Svi hlapivi sastojci nemaju istu vrijednost za kvalitetu rakije, pa neke pri pečenju treba svakako izbjeći (osobito više alkohole, jer rakiji daju loš ukus patoke). Svrha destilacije nije samo dobivanje neutralnog alkohola, već daosim vode i alkohola u rakiju pređu i sortne aromatične primjese - bez kojihnema kvalitetnog ukusa i mirisa šljivovice. Pri postizanju tog cilja najveće jeumijeće destilacija (pečenje), tako da se na vrijeme odvoje frakcije rakije koje bi joj mogle pokvariti karakterističan skladan okus i miris.

Prije punjenja kazana, sa koma se skine i baci gornji dio (do zdravog dijela) jer je sasušen, ukiseljen i pljesniv. Kotao se puni komom do otprilike 2/3zapremine (30 % praznog prostora je potrebno kako kom ne bi iskipio kadzavrije). U početku pečenja vatra pod kotlom mora biti jača, a desetak minuta

prije početka vrenja, kad se kapak zagrije tako da se više na njemu ne možedržati ruka, vatru treba smanjiti, smiriti. Destilacija se mora odvijati polako(traje obično 2-3 sata), jer samo tako se može dobiti šljivovica intenzivnoizražene arome.

Pri hlađenju vodom, hladionik mora biti u gornjoj trećini topao, u sredinimlak, a ti donjem dijelu hladan. Destilacija (pečenje) izvodi se obaveznofrakcijski- to znači da treba izdvajati tri frakcije: prvenac (bašicu), srednju



frakciju (srce) i posljednju frakciju (patoku). Kad iz hladionika poteče tankimlaz rakije, to je prvenac ili bašica, koja sadrži veliki postotak lako hlapivihspojeva, koji kvare miris rakije i zato se mora odvojiti u količini 0,3-0,6 % odkomine u kotlu (3 - 6 dl na 100 l komine).

Poslije bašice hvata se najveći dio srednjeg destilata kojim dobivamo mekušljivovicu do jačine koju želimo (28-38 %). Kad jačina destilata na izlazu izhladionika padne na oko 10- 15 % alkohola; dalje se hvata posljednja frakcija patoka, sve dok u destilatu alkohol ne padne na 2-3 %. Frakcija bašice(prvenac) i patoke miješaju se i na kraju zajedno ili posebno destiliraju uz ponovo odvajanje prvenca i patoke. Tako dobivena rakija je obično slabijekvalitete. Vrlo je loša praksa ubacivanja patoke i bašice u kominu idućegakotla, jer se tako ozbiljno narušava kvaliteta šljivovice. Nema nikakvogsmisla da ono što smo jednom odvojili kao loše još jednom ulijevamo u kotaoi opet odvajamo.

Dobivanje vrlo kvalitetne rakije jačine od 37-45 % jednokratnom destilacijom(pečenjem) komine vrlo je teško, ako se pravilno odvajaju frakcije (bašica,srednja frakcija i patoka). Neki to doduše čine i peku jednokratno rakiju jačine i 38-42 % (15-17 gradi), no često takve rakije imaju pomalo neugodan, patočan miris (ukoliko šljiva nije bila izuzetne kvalitete, pravilno ukomljena ina vrijeme pečena). A upravo takve patočne rakije teškog mirisa (koji rakijidaju viši alkoholi) glavni su uzročnik jakog mamurluka, ako se "popije" maloviše. Jake (ljute) šljivovice 45-50 % (18-20 gradi), odlične kvalitete, mogu sedobiti samo prepečenjem mekane rakije na slijedeći način: uređaj zadestilaciju (kotao) rastavi se i temeljito opere 5-6 %-tnim, toplim rastvoromsode uz jako ispiranje hladnom vodom. Nakon toga kotao se puni sirovom,mekom rakijom do 70 % svoje zapremine. Svrha druge destilacije, tj. prepeke

mekane (slabe) rakije, jest da joj se povisi sadržaj alkohola, ali ujedno i prečisti (rektifikacija) od eventualnih nepoželjnih sastojaka (kiseline, patočnog mirisa, itd.). Tajna visoke kvalitete naših odličnih starihprepečenica je u tome što se prepečenjem koncentriraju aromatične tvarikoje im daju onaj izvanredan miris i okus plodova plave šljive.

Prepicanje rakije obavlja se također frakcionom destilacijom s odvajanjem bašice, srednje frakcije i patoke - kao i kod pečenja mekane rakije. Razlika jeu tome što se kod prepicanja odvaja 1-2 litre bašice (to više što je šljivovicaslabije kvalitete). Najčešća i najveća je greška kod prepicanja upravo prerano prelaženje s frakcije bašice (prvenca) na hvatanje srednje frakcije. Zbog toga

se dobije rakija koja jako pali u grlu i vrlo je oštrog mirisa (alkohol "strši").Zbog toga je uvijek bolje odvojiti nešto više bašice nego manje. Iskusni"pecmajstori" uz alkoholometar i degustacijom mogu točno odrediti trenutak kad treba preći na hvatanje srednje frakcije. Destilacija (prepicanje) mekanerakije treba da se odvija polagano (4-5 sati), jer samo tako u destilat(prepečenicu) prelaze sve fine aromatične i hlapive tvari odlučujuće zakvalitetu šljivovice. I napokon, najvažnije je pravovremeno odvojiti patoku, ito onda kad jačina destilata koji izlazi iz hladionika padne na 20 do 25 %, a



jačina srednje frakcije je oko 60-65 posto.

Bašica i patoka se miješaju i posebno ponovno prepeku u slabiju, lošiju prepečenicu. Najčešća pogreška pri prepicanja jest nastojanje da se dobijerakija približne jačine onoj u potrošnji (45-50 posto). Takvim lošim

postupkom prepicanja uhvaćen je veći dio patoke, koji dobivenoj prepečeniciznatno pokvari ukus i miris. Od 100 l mekane šljivovice (30 %-tne) prepicanjem se dobije: 1-2 litre bašice, 30 litara prepečenice, 20-25 litara patoke, 40-45 litara đibre koja ostaje u kotlu. Dobivena prepečenica (srednjafrakcija) jačine 65 posto, razblažuje se destiliranom vodom da se dobije 45%-tna rakija (18 gradi) ugodna za piće (30 litara 65 %-tne rakije razblažuje sesa 13,8 litara destilirane vode). Rakija zahtijeva stanovito vrijeme starenjakojim postaju harmoničnog okusa, pitkije, mekše i izraženijeg bukea.Minimalno razdoblje starenja iznosi 8-10 tjedana, i to samo u hrastovim bačvama, koje rakiji uz zlatnožutu boju daju i niz drugih sastojaka važnih zanjen odličan okus i miris.

Najčešće mane šljivove rakije su mutnoća, mrka boja, kisela rakija, miris iokus na koščicu, miris na plijesan, na zagorjelo (dimna rakija) te miris i okusna patoku i prvenac (bašicu). Kao što se vidi, podugačak je popis mana rakijei odmah treba reći da se one teško, često samo djelomično uklanjaju. Ipak,odlučan podrumar, koji čim opazi i utvrdi manu svoje rakije, i ne čekajućidugo, pristupi njenom "liječenju" može postići vrlo dobre rezultate.

Mutna rakijaToj pojavi uzrok je pojava sastojaka željeza (rakija je žuta), bakra (rakija jesmeđe- crvena) ili spojeva kalcija i magnezija (rakija je mutno bijele boje).Jedini lijek toj pojavi je razblaživanje rakije, običnom vodom na 20-25 vol

% i ponovo destiliranje.Mrka boja rakijeMrka boja rakije nastaje od nove bačve. Čim se to opazi, treba dodati polalitre obranog mlijeka na 100 litara rakije u tankom mlazu uz jako miješanje. Nakon dva dana rakija se pretoči i filtrira (najjednostavnije preko lijevka ukoji se stavlja ispran filtar, papir, vata ili nekoliko slojeva gaze). Takotretirana rakija dobije zlatno-žutu boju.

Kisela rakijaKisela rakija je bez sumnje najčešća i najveća mana rakije, koja nastaje kao posljedica nepravilnog ukomljavanja šljive i pečenja šljivovice. Krovinakomine, obično jako ukiseljena, mora se potpuno odstraniti do zdravogsadržaja i baciti. U protivnom sva octena kiselina prilikom, pečenja prelazi urakiju. Višak kiseline može se donekle ublažiti dodavanjem takvoj rakiji prepečenoga kalcijevog karbonata, koji se prodaje u ljekarnama u obliku praha bijele boje. Kako gram kalcijeva karbonata veže 1,2 grama octenekiseline, obično je dovoljno dodati 20 grama karbonata na deset litara kiselerakije. Točnu količinu može svatko sam utvrditi pokusima u nekoliko boca s



različitim količinama karbonata po litri rakije (početi sa dva pa nastati početiri grama). Odmjerena količina karbonata se razmuti u kašu u malojkoličini rakije i uz dobro miješanje dodaje cijeloj količini rakije. Nakondesetak dana rakiju treba pretakanjem izdvojiti od bijelog taloga. Ako jerakija jako kisela, najbolje je ponovo destilirati uz pojačano odvajanje bašice

(prvenca) oko 1-1,5 litre na 100 litara tropa te patoke čim alkohol pri izlaskuiz hladionika padne na oko 15% jačine.

Miris i okus na košticuMiris i okus na košticu je neugodna mana rakije, jer potpuno pokriva praviokus i miris šljivovice, a nastaje nepravilnim ukomljavanjem šljive uzdrobljenjem koščice. Liječi se dodavanjem deset grama srebrnog nitrata(AgNO) na 100 litara rakije, koji se može nabaviti u većim poljoprivrednimljekarnama. Nakon nekoliko dana rakija se odvaja od taloga filtriranjem i potom predestilira.

Miris rakije na plijesan

Miris rakije na plijesan javlja se, ako se ukomljava jako natrulo voće ili sešljiva ukomljava u pljesnivim kacama. Ovaj vrlo neugodan miris uklanja sedodavanjem od 2-5 grama aktivnog ugljena (pa do 10- 15 grama) na 100litara (ovisno o jačini mirisa pljesnivosti). Određena količina aktivnogugljena (tipa dezodorans. koji se može nabaviti u poljoprivrednim ljekarnamaili vinarijama) razmuti se u malo rakije i doda uz dobro miješanje, cijelojkoličini i za dva dana rakija, se nekoliko puta promiješa. Kad se ugljenistaloži, rakija se pretoči.. Treba napomenuti da enološki ugljen oduzimarakiji i dobar dio njene fine arome i zato s količinom ugljena ne treba pretjerivati. No to se djelomično može popraviti i spajanjem liječene i zdraverakije s jače izraženim mirisom.

Miris i okus zagorene (dimne) rakijeMiris i okus zagorene rakije, ako nije izražen u jakoj mjeri, liječi se na većopisan način aktivnim ugljenom. Najbolje je zagorenu rakiju liječiti odmah utoku pečenja tako da se izmiješaju s deseterostrukom količinom prevrelekomine i nakon stajanja od 2-3 dana ponovo destilira.

Miris i okus na patoku Nastaje u rakiji onda kad se ne odvaja dovoljno prvenca (bašice) i patoke, alii onda (na žalost najčešće) kad se bašica i patoka dodaju u slijedeći kotaoumjesto da se odvojeno do kraja čuvaju i onda na kraju posebno destiliraju urakiju druge, lošije kvalitete. Jedini lijek za takovu rakiju je predestiliranje

(razblaživanjem na oko 25%) uz pojačano odvajanje bašice i patoke. Pravilnoi dobro izliječena rakija obično više ili manje zadovoljava kvalitetom, no bilo bi nerealno očekivati da će svatko u svakom slučaju ukloniti sve tragovemana svoje rakije. Zato je najbolje tako brati, ukomljavati i peći šljivu(iskustveno i stručno) da do njih nikad ne dođe i da iz kotla poteče zdravašljivovica, finog mirisa i zanosnog bukea.



Documents

Podizanje zasada šljive