POBEDA KROZ HRISTA

Prihvatanje Njegove smrti i primanje Njegovog pobedničkog života

1

Šta drugi kažu...

Neke od povratnih informacija koje smo dobili iz ranijeg izdanja ’Pobede u Hristu’, za ovo proširenoizdanje:

Preporučujem ovu novu knjigu o praktičnom hrišćanskom životu od pastora i evanđeliste Bila Liversidža. Pobeda u Hristu- Prihvatanje Njegove smrti i primanje Njegovog pobedonosnog života govori o pravednosti kroz veru, ali Bilov cilj nije da secira teološke doktrine, nego da to ’prosečni’ hrišćani primene u život, svi oni koji žele prisniju ličnu zajednicu sa Hristom. Bil ima dar, da ono što je komplikovano pojednostavi. Čitajući ovu knjigu, otkrio sam da je on otvorio za mene novi prozor, kroz koji sam mogao da vidim istinu jasnije nego ikad. Ova knjiga govori direktno onima, koji žele pomoc što se tiče osnove hrišcanskog života- ’kako’ izgraditi odnos sa Isusom.

• Ken McFarland, urednik knjige i bivši potpredsednik za uredničtvo Pacifik štampe.

Ja bih podstakao ljude svih vera i one bez vere, da pročitaju ovu knjigu; to je odličano predstavljanje pravednosti kroz veru. Smatram da ova knjiga- Pobeda u Hristu vraća ljudima pravu sliku o Isusu Hristu, koju teolozi nisu razvodnili, niti joj išta dodali. Izazvao bih sve, da pročitaju ’Pobeda u Hristu’, a da ne dobiju jasniju sliku o sili blagodati, i blagosloveno uverenje da je Isus Hristos u završnom procesu spasavanja svakoga ko to želi da bude. Preporučujem vam da pročitate ovo blago. Tu ćete pronaći ohrabrenje baš kada vam je najpotrebnije. Ova knjiga takođe sadrži odlične ideje za propovedi. I kao što psalmista kaže: Probaj i vidi.

• Bruce W. Koch, Vašington.

Član moje crkve je nedavno dobio dijagnozu poodmaklog stadijuma kancera. Tokom kratkih predaha od poslova u kuci njegova supruga mu je čitala ovu knjigu od pastora Bila Liversidža; i po prvi put ovaj čovek je bio u stanju da se raduje ’radosnoj vesti’, imajući mir i sigurnost u spasenje kroz svoga Spasitelja- Isusa Hrista. Njegova porodica je sada u miru, znajuci da je njihov muž, otac i deda konačno ušao u pravu veru, pre nego što je preminuo.

• Tenesi

Želim da izrazim toplu zahvalnost svoga srca pastoru Bilu za ovu fenomenalnu knjigu. To je prava očna mast, koja je potrebna onima koji žive u vremenu ’mlakosti Laodikeje’. Odrastajuci u legalističkoj porodici, ja sam godinama vodio bitku u svom umu, a što se tiče vere i dela. Ali nikada mi to nije bilo tako jasno predstavljeno... i sa takvom jednostavnošcu, kako zadobiti pobedu kroz Hrista. Ova knjiga je promenila moj život, jer sam našao slobodu od osude legalizma na njenim stranicama... Ovo moraju da pročitaju sva umorna braća i sestre, koji se ’bore u dobroj borbi vere’. Svima nama je ova poruka hitno potrebna.

• Džordžija

2

Pošto sam pročitao ’Pobedu u Hristu’ moj život je potpuno promenjen. Prethodne tri godine sam prošao kroz strašan period svog života... Đavo me je terorisao... Bio sam potpuno zarobljen u svom umu i osecao sam se kao da sam osuđen na propast... Molio bih Boga: „Gospode pomozi mi u borbi; pomozi mi da porazim Sotonu“. Iako sam se otarasio lekova koji su izazivali... taj teror u mom životu... ipak sam se plašio da bi Sotona mogao samo da pucne prstima i ja bih bio u istoj mentalnoj agoniji mučenja, kroz koju sam prošao letos. Samo sam se slomio, plakao i hvalio Boga. Po prvi put sam shvatio da je Isus vec pobedio Sotonu za mene, i ja ne moram da se borim sa njim. „Neprijatelj vas samo obmanjuje da pomislite da je to borba između vas i njega, jer on zna da je borba zapravo između Hrista i njega; a on je već izgubio u toj borbi. On ne želi da to ikada saznate, tako da biste nastavitili da osecate kako baš sada vi morate da se sretnete sa njim. Ali vi to ne morate. Vi jednostavno treba da počnete da verujete.“ Svi strahovi i agonije iz dubine mog uma su nestali. Slava Bogu što je iskoristio gospodina Liversidža da napiše takavu knjigu koja menja život.

• Kalifornija

Čitajući ovu Bilovu knjigu, mi smo usvojili ’radosnu vest’ ovde u Novom Zelandu. Slava Bogu za divne poklone koji su naši u Isusu; i hvala Mu za jasnu sliku ’radosne vesti’, koju nam je dao preko Bilove propovedničke službe. Kakva je to divna privilegija, svakodnevno primanje Isusa. Uživam u ovom procesu ’pobede’, koji je tako jasno ocrtan.

• Novi Zeland

I neke od povratnih informacija od onih koji su slušali CD- ’Pobeda u Hristu’.

Slušanje ovih CD-ova pastora Liversidža je učinilo, da se promeni i način naše molitve a takođe i naš pristup hrišćanskom životu. Bogu slava na tome.

• Tenesi

Hvala ti što si nam omogućio ove CD-ove, seriju ’Pobeda u Hristu’. Imamo velike blagoslove u našim životima. Moj suprug je pastor u Pensilvaniji... I pre sam razumevala poruku o opravdanju i posvećenju, ali nikada mi to nije imalo toliko smisla kao sada.

• Pensilvanija

3

Ne možete ni da zamislite koliko su mi ovi CD-ovi pomogli da steknem novu sliku o Isusu. Ja sam bio jedan od onih koji su tražili oproštaj za isti greh iznova i iznova. Ja sam u potrazi za mirom u mom životu. Bil je jedan od najuticajnijih pastora, koji je učinio jednostavanim da volim Isusa i da verujem u Njega. Dva puta sam odslušao ovu seriju, dok sam se vozio u Mičigen. Moram to i još više slušati, jer informacije su toliko dragocene za nekoga ko se često oseca obeshrabrenim, pitajuci se- da li ću ikada doseći nebo?! Bil mi je pomogao da osetim da sam dragocen Isusu i da je sve što treba da uradim, da svakodnevno dođem u podnožje Isusovog krsta i zahvalim Mu za ono što je učinio za mene, uzimanjem mojih greha i preuzimanjem moje krivice, čineći mene nevinim i pravednim u Božijim očima. Kakav predivan dar! Sumnja u sigurnost mog spasenja je nestala.

• Florida

... Prišao mi je prijatelj u crkvi i dao mi ove CD-ove... Pomislio sam, da nije ništa posebno, ništa što već nisam čuo... Mislim da sam plakao kroz skoro sva predavanja, slušajući ih. Nikad do sada nisam imao ovakvu jasnoću. Slavim Boga svaki dan za taj dar koji je Isus dao na krstu, kao i za slanje svog Duha da živi u meni i da me posveti i nauči. Od tada i ja drugima govorim o tome. Nakon što sam najmanje 30 puta preslušao ove propovedi, volim Boga više nego ikada. A to se pokazuje u promeni mojih želja, željom da razgovaram o Njemu, pa čak i u vatrenim kušanjima koje Sotona gura pred nas. Učim se verovati Ocu sve više i više... Hvala ti pastore Liversidž što nosiš baklju, koja će osvetliti Put mnogima.

• Merilend

Dvadesetsedmogodišnjak; bio sam na vašem seminaru... Slušam ove CD-ove svake sedmice i to mi veoma pomaže da preusmerim fokus sa sebe. Znam koliko sam samo gadna osoba, ali ću usmeriti svoj pogled na predivnu Božiju ličnost; iako ne zaslužujem tu lepotu. Hvala!

• Severna Karolina

SADRŽAJ:

PredgovorO autoru1. Prava blagodat i falsifikat 2. Dva viđenja spasenja 3. Granica između vere i dela

4

4. Sredstvo ili rodovi? 5. Izvor našeg mira 6. Spasenje- ostvarena činjenica i proces koji je u toku 7. Istina koja potresa svet 8. ’Budući da jesmo... bićemo’ 9. Najvažnija svakodnevna navika 10. Izjave vere 11. Kakvo je to samo olakšanje! 12. ’Mnogo više’ 13. Krštenje, smrt i život 14. Pridružiti se Hristovom telu 15. Radikalna unutrašnja promena16. Um Hristov 17. Nove duhovne navike 18. Sve što vam treba je u Isusu 19. Pobeda predajom 20. Telesni ili duhovni? 21. Stari i novi Dodatak

Predgovor

Da li se borite sa iskušenjem i grehom? Ima li u vašem životu stvari za koje mislite, da ni Hrist ne može pobediti? Pitate li se, hoće li se pobeda ikada desiti? Da li se obeshrabrujete, verujući da ste izgubljen slučaj? Da li vam je opala vera? Možda ste čak došli do tačke da ste počeli da verujete, da biste mogli uživati u grehu, kada vam već pobeda izgleda neverovatno ili nemoguce!

Ili možda jednostavno ne osećate da ste mereni po visokom standardu Božijeg karaktera. ’Plodovi Duha- ljubav, radost, mir, strpljenje, dobrota, ljubaznost, vernost, nežnost, samokontrola’ se ne otkrivaju dosledno u vašem životu.

Molim vas, shvatite da niste sami. Mnogi hrišćani, uključujući i mene, imaju isto iskustvo. Mi svi i dalje imamo potrebu da po veri živimo u Hristovoj pobedi i Njegovoj ljubavi za nas, da hodimo sa sigurnošću u srcu i umu da nas On voli bezuslovnom ljubavlju; da je sposoban, voljan i veran da prevaziđe sve grehe i defekate karaktera u našim životima, živeci u nama kroz svog Duha!

5

’Pobeda kroz Hrista’ je rezultat čitanja knjige ’Pobeda u Hristu’, da bi se proširio poziv svim hrišcanima. Tokom procesa poslednjeg uređivanja mnogo novog materijala je dodato, što se ne može naći u ’Pobedi u Hristu’. Ta knjiga je produkt mnogih seminara ’Pobede u Hristu’, koje je držao pastor Bil Liversidž na raznim mestima po celom svetu. Imala sam privilegiju da prisustvujem velikom broju ovih seminara i da svaki put budem neizmerno blagoslovena ’radosnom vešću’, koja je tako jasno predstavljena. Ono o čemu ćete čitati, zasniva se na poslanici Rimljanima od petog do osmog poglavlja. U ovoj knjizi pastor Bil Liversidž ce vas voditi u jasno razumevanje ’radosne vesti’. Isusova smrt je kamen temeljac za razumevanje i primanje svega što Bog želi za vas. Vi cete znati istinu o spasenju, pobedi i pravednosti kroz smrt i prebivajući Hristov život, koji je rešenje za problem greha. Vi cete dobiti na ovim stranicama ne samo teološko znanje o hrišcanskoj pobedi, nego i praktične korake kako bi ih stavili na svoje mesto, a koji ce doneti mocne promene u vašem životu. Više necete imati potrebu da stalno iznova tražite oproštaj za iste stare grehe. Pastor Bil zaista iznosi veoma ’radosnu vest’.

Molim se, da vas ovaj praktični vodič da postanete ’pobednici’ ojača, da bi oživeo vaše putovanje sa Hristom, da ponovo budete vraceni u veru koja veruje da je sa Hristom sve moguce, i da iskusite pravu i trajnu slobodu kroz stalno produbljivanje odnosa sa Njim.

„Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.“ (Rim.1:16,17.)

• Ann Anderson

O autoru: Bil liversidž induktivni učitelj Reči Božije

Autor je poreklom iz Melburna, Australije. Njegova služba traje već više od 40 godina; a što obuhvata i deset godina njegove službe kao misionara na Novoj Gvineji, crkvenog pastora, učitelja na koledžu, takođe je bio u službi na raznim istaknutim odeljenjima crkvenog vođstva. Poslednjih godina on putuje svetom, imajući serije naprednih i induktivnih biblijskih seminara.

Pohađao je Avondale koledž u Australiji, seminar Endrus univerziteta u Berrien Springsu, Mičigenu, i Fuler teološki seminar u Pasadeni, Kaliforniji.

Pastor Liversidž ima veoma razvijeni nastavni stil zasnovan na induktivnoj metodi. Takav pristup je doveo do toga da hiljade ljudi steknu velika duhovna poznanja, osvedočenja i duhovni rast, jer tim načinom prevazilaze predrasude, a takođe i ograničena viđenja. Prava sila je u Božijoj reči, pod dvostrukim vođstvom koje dolazi od Svetog Duha i tela crkve. Bilovi učenici

6

su veoma motivisani, da sami otkrivaju velike biblijske istine kroz kontinuirana grupna proučavanja. Duboka otkrica su pronađena u Božijoj Reči, a posebno je knjiga Otkrivenja počela da odaje svoje tajne u ovakvom procesu zajedničkog istraživanja grupe. Mnogi su iskusili da im se život menja, u susretu sa Bogom kroz dinamične seminare, otvorene za ljude svih veroispovesti.

Bilova posvećenost za ’sveštenstvo svih vernika’ i biblijski plan za crkveni rast, ostaje neumanjena. Poslednjih dvadeset godina kao predsednik ’Kreativne medijske službe’, pastor Liversidž je posvecen opremanju vernika biblijskim načelima, potrebnim da razviju svoje duhovne darove i da krenu u efikasnu službu otkrivanja Hrista i Njegovog karaktera kroz Njegovo živo telo- Crkvu. Svi članovi se time podižu do svog maksimalnog, Bogom namenjenog potencijala u okviru celog tela.

Prvo poglavlje: Prava blagodat i falsifikat

Pre nego pročitate ovo poglavlje, želeo bih da vas podstaknem da prvo pročitate iz Biblije Rimljanima peto poglavlje. Učinite to; ova knjiga vam neće pobeći.

... U redu, razmotrimo sada malo istorijsku pozadinu, jer mislim da bi trebali biti inteligentni što se tiče porekla protestantskog pokreta. Činjenica da povremeno postoji zabuna među protestantima, posebno o ozbiljnim pitanjima kao što je spasenje, nesumnjivo je odraz činjenice da nemaju dovoljno znanja o tome gde i kako je protestantski pokret počeo. Naravno, da bi pratili ove početke, moramo da se vratimo na reformaciju. Protestanti svih vera su uvek bili ponosni na reformaciju, u stvari moglo bi se reći, da su oni nastali iz reformacije.

U šesnaestom veku je počela Reformacija, posle više od hiljadu godina tokom kojih je rimokatoličanstvo dominiralo religioznim, a takođe i političkim svetom. Prema Biblijskom proročanstvu, ovaj dugi period ’mračnog doba’ trajao je 1260 godina (vidi Danilo 7:25. i Otkrivenje 12:6.). Tokom svih ovih vekova, katolicizam se veoma bavio i politikom, pokušavajući da kontroliše živote ljudi, pa i svoj lični odnos sa Bogom. Tokom ovog ’mračnog doba’ crkva je zabranjivala običnim ljudima pristup Bibliji. Sveštenici su imali kontrolišući uticaj u životima ljudi. Dok je narod morao da ima poverenje u sveštenstvo, koje će da im kaže kakav je Bog, kako da uđu u zajednicu sa Njim i šta On oseća prema njima.

Crkva se čak potrudila da kontroliše sredstva ljudi. Oni su zahtevali placanje naknade pod nazivom indulgencije, da zadobiju Božiju naklonst za vreme posle njihove smrti; u osnovi, oni su unapred plaćali ’cenu’ (kazne) za greh. „Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.“ (Rim.6:23.) Martin Luter je posebno bio uvređen konceptom indulgencija. Mislim da je sasvim čudesno da Bog koristi katoličkog monaha da pokrene reformaciju; a to me uverava jače nego ikad, da Bog ne gleda ko je ko. Nije bitno koja je vaša

7

veroispovest ili kakvo religiozno ubeđenje imate. Ako je vaše srce otvoreno prema Bogu, On će vas privući sebi i On ce otvoriti vaš um za razumevanje istine o Njemu.

Bog ima dragocene dece u svakoj crkvi. Dakle, mi ne treba da budemo iznenađeni da je i u najmračnijem periodu istorije ovog sveta Bog imao dragocene dece, uključujuci i sveštenike, čija srca su zapravo bila otvorena da čuju istinu o Bogu, uprkos činjenici da su bili deo sistema koji je vodio ljude na stranputicu. Mislim da je to čudesno! A to pokazuje kako je Bog milostiv.

Veliki sam poštovaoc Martina Lutera. Znam da je bio grub; neki bi čak rekli sirov čovek, ali mi se dopada njegova snaga karaktera. Sviđa mi se što je, kada je došao do nekih biblijskih otkrica, bio dovoljno hrabar da čvrsto stoji iza toga, čak i ako su svi vetrovi duvali protiv njega. I kada je na kraju Martin Luter 1521. godine došao u Vorms, vecina katoličkih episkopa su bili tamo, zajedno sa mnogim evropskim kraljevima i carevima. Ipak, ovde je ovaj skromni monah svima njima neustrašivo i čvrsto izneo svoje ubeđenje: „Evo me tu stojim i ne mogu činiti ništa drugo, jer je napisano- ’Pravednik ce od vere živ biti’.“ (pogledati Rim.1:17.)

’Mračno doba’- više od hiljadu godina. A zašto ’mračno’ doba? Jer nema svetla. Nema svetla ni malo. Nema svetla u vezi sa čim? Što se tiče kojeg posebnog učenja? Božijeg karaktera. A kojeg to posebno aspekta Božijeg karaktera? Blagodati (milosti)!

Bog je uvek bio milostiv prema ljudskoj rasi. Dok je katolicizam vekovima držao zid mraka između blagodati Božije i ljudi koje je On stvorio. Što je duže crkva vladala, to je bio gušći mrak. Crkva je izvrnula definiciju blagodati; kao da je to nešto što može da se kupi ili da se zaradi. Ljude su učili, da ako bi platili dovoljno novca, Bog bi se bolje odnosio prema njima, tako što bi im smanjio kaznu za hiljade godina, koje bi oni morali provesti u čistilištu. Samo nekolicina bogatih srecnika bi u trenutku svoje smrti, mogli platiti izlaz pravo iz čistilišta na neko više mesto. Katehizis katoličke crkve čak i danas zagovara upotrebu indulgencija: „Kroz indulgencije vernici mogu da dobiju oproštenje vremenske kazne, koje su rezultat greha, za sebe ali i za druge duše u čistilištu" (paragraf 1498 Katoličkog Katehizma).

Ipak, danas iskreni ljudi svih hrišcanskih denominacija, uključujuci i katolike mogu se naci u malim grupama, proučavajući Bibliju, u kojoj ponovo otkrivaju ono što je Martin Luter pronašao pre pet stotina godina- Biblijske dokaze o tome kako je Bog milostiv.

Sakramenti

Katolička crkva je poznata po sedam svetih tajni: krštenje, potvrda (krizma), euharistija (misa, pričest), pokajanje (pokora, ispovest), pomazanje bolesnih, sveti red i brak (paragraf 1113 Katoličkog Katehizma). Svete tajne su osmišljene od strane crkve da se omoguci da milost dođe na njene članove. Oni su naučeni od katoličke crkve, da su to „efikasni znaci milosti... kojim se božanski život razdeljuje“ i dodeljuje milost svojim članovima. (paragrafi 1131 i 1127 K.K.) Na primer, ako ste učestvovali u tajni pokajanja za priznate grehe, bili biste u mogucnosti da primate ’toliko mnogo’ oproštaja.

8

Ali šta bi zaista trebalo da zauzme mesto svete tajne? Postoji samo jedan izvor milosti, a taj izvor je Isus. Postoji samo jedan posrednik između Boga i čoveka. „Jer je Jedan Bog i Jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos.“ (1.Tim.2:5.) „Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.“ (Dela 4:12.)

Vidite, hrišcani u protestantskoj tradiciji veruju, da je Isus otvorio vrata da milost Božija dođe slobodno na ljude. No važno je da se shvati, da je katolicizam oduvek bio sistem u kojem ljudi rade stvari, za koje veruju da ce im omoguciti da Bog bude bolji prema njima. To je bio, i još uvek je, sistem zasnovan na ljudskim delima.

Šansa da se primi svetlo, za one koji su rođeni u legalističkom sistemu- spasenja delima su ograničeni, jer takvi sistemi imaju tendenciju da budu trajni i nepromenljivi. Suočimo se stim, da neki protestanti vode borbu u ovoj oblasti. Nemam problema da vam ovo kažem, da ako danas propovedate besplatnu milost, negde bi mogli biti i kamenovani. Ozbiljan sam, pa čak i što se tiče navodnih hrišcanskih crkava.

Neko ko sedi tamo slušajuci ’radosnu vest’ o besplatnoj milosti, može reci: „O, hvala ti Bože! Po prvi put osecam nadu! Po prvi put u mom životu ja stvarno osecam nadu, da bih mogao biti spasen. Upravo sam video, koliko je Bog milostiv.

Ipak, u isto vreme dok neko sedi u crkvenoj klupi i pada na svoja kolena da bi slavio Boga, drugi kupe kamenje. Uzmimo za primer ženu, koja je vikala na mene kada sam napuštao crkvu jednog jutra: „Izostavio si najbitniji deo!“ „Ali, upravo sam proveo sat vremena otkrivajući značaj smrti i vaskrsenja Isusa Hrista“- odgovorio sam. Ona je protestovala: „Izostavili ste moju ulogu u svemu tome!“ Uzvratio sam: "Ne volim što ću vam reći ovo, ali trebalo bi sestro da padnete na kolena i odmah da se pokajete, ako mislite da ste sposobni da učinite nešto, što ce vam doneti naklonost i Božiju pravednost“.

Budimo iskreni, hrišcani nisu uvek to dobro radili- pomagali ljudima da vide Božiju blagodat. Stalno iznova smo svedoci oduševljenja otkrićem, kada ljudi shvate da su oslobođeni tj. da su slobodni u Hristu. Ipak, drugi ih počinju nazivati liberalima, jednostavno zato što oni sada shvataju da milost Božija nikada ne može biti zarađena i da se daje besplatno svima. Otkriće besplatne blagodati ne bi trebalo automatski da postavi vernike u liberalni logor, kao da su nekako oni sada u opasnosti da iznenada istrče napolje kršeći sva pravila.

Verni Valdenžani

Neslaganje oko blagodati postalo je borba na život i smrt u ranoj hrišcanskoj crkvi i svetlost istine se gotovo ugasila. Mala grupa ljudi koji su shvatili da je Božija milost besplatni dar, kao što Valdenžani, bili su sakriveni po pecinama, da bi pobegli od progonstva, zbog njihove nepopustljive vere u besplatan dar Božije milosti. Ipak su čak i ovi verni na kraju bili kompromitovani. Oni su bili prevareni.

9

Visoke planinske doline gde su se Valdenžani povukli, nalazile su se u severnoj Italiji i južnoj Francuskoj. Uski ulaz u dolinu učinio je da se lako mogu odbraniti. Ali jedan papin izaslanik im je poslao poruku, da ako bi omoguciti papskom predstavniku da dođe kod njih, dobili bi versku slobodu. Ali, to se nije desilo. Oni su dozvolili da izaslanik dođe, te su izgubili svoju slobodu.

Svetlost istine je skoro izčezla iz Evrope; i da nije bilo ekspedicije prosvecenih vernika koji su otišli do Novog sveta, mislim da bi svetlost zaista izčezla! Ali Bog nije bio spreman na tako nešto. Čak i nekolicina vernika su bili dovoljni, te ih je On poslao preko do Novog sveta, tako da se svetlost istine nikada ne ugasi, da bi mogla biti ponovo shvacena u ovim poslednjim danima. Bez sumnje je reformacija bila jedan od najznačajnijih događaja u istoriji hrišcanstva, nakon života, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista!

Isus je došao da donese svetlost svetu, koja je oko 4000 godina bila obavijena neznabožačkom tamom. Ipak su opet narodi ovoga sveta ponovo naučeni da moraju učiniti sve što je moguce, da bi umirili Boga i izazvali Njegovu blagonaklonost. Kakav gadni falsifikat istine! Kakvo izopačenje istine o Božijoj besplatnoj blagodati.

Pregled poglavlja

1. Na koji način je Katolička crkva pokušavala da kontroliše duhovni život ljudi u mračnom srednjem veku?

2. Koji tip osobe je Bog u stanju da privuče k sebi i iskoristi u ispunjenju Njegove svrhe?

3. Ko je pokrenuo protestantsku reformaciju?

4. Koja je to svetlost bila sakrivena tokom mnogih godina mračnog srednjeg veka?

5. Koje je to izopačenje istine o Božjoj besplatnoj blagodati?

6. Koji je jedini izvor blagodati?

7. Koji je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji hrišcanstva od Hristovog rođenja, smrti i vaskrsenja?

Pitanja za razmišljanje

Ispitaj svoj život. Da li činiš bilo šta, da bi umirio Boga i da bi zaradio Njegovu naklonost? Da li zaista primaš Njegovu blagodat kao besplatni dar?

10

Drugo poglavlje: Dva viđenja spasenja

Koja je bila najveća i najvažnija sveta tajna srednjovekovne crkve? Kako su je zvali? Misa (euharistija). Da, misa je bila sveta tajna broj jedan. A ko je igrao glavnu ulogu u misi? Sveštenik- koji je imao autoritet da zapovedi Sinu Božijem da siđe i uđe u hostiju. Kakva je to samo uzvišena pozicija za sveštenika! Neverovatno!

Ali kako se bližila reformacija, Bog je došao do tačke u kojoj je morao reći: “Dosta!“ A šta je to omogućilo Bogu da konačno kaže: “Dosta!“? Koji događaj Mu je omogućio da kaže: “Dozvoliću da svetlost zasija!“? Štamparska mašina je svakako bila važan faktor. Ali najvažniji faktor je bio taj da je Bog konačno našao sebi čoveka! Znate, godinama sam se pitao da li Bog nije imao ili nije mogao da pronađe čoveka u svim tim vekovima. Znate li da je to zastrašujuća misao? Zar nije postojao neki Isus Navin, Ilija ili Pavle? Možda je i Bog morao da čeka. A kakvog je samo čoveka konačno našao; čoveka grubog ponašanja, neuglađenog, ali i čoveka koji je ozbiljan kada se radi o Bogu i o Njegovoj reči, i koji je spreman da se upravlja po njoj!

Znate, kada se Martin Luter okrenuo i izašao sa državnog sabora u Vormsu, a rečeno je da nikad nije bilo blještavijeg sabora careva, sveštenika, kardinala i biskupa sabranog na ovoj zemlji, znači kada se on okrenuo i izašao, mislim da je to jedan od najvećih momenata u istoriji. Luter je okrenuo leđa i jednostavno izašao nepovređen; i kao što znate priču, bio je otet od strane Fridriha Mudrog- saskog izbornog kneza, i sakriven u zamku, gde je proveo vreme u prevođenju Novog Zaveta na nemački jezik. Auu!

Mislim da postojeći verski sistem nije imao pojma šta će se dogoditi, kada Biblija jednom bude štampana na maternjim jezicima običnog sveta. Mi mislimo da je Luter bio najvažniji faktor, ali možda je faktor broj jedan bila štampana reč. Zapravo je bilo potrebno oboje, i Reč i čovek koji će je osloboditi okova u korist običnog naroda.

Velika tema reformacije, kao što smo napomenuli u prethodnom poglavlju, se usredsredila na milost. Postojeća crkva (katolička) se držala toga da se milost može zaraditi, pa čak i kupiti. A to je podrazumevalo, da je neophodan posrednički korak između Boga i vernika, da bi se ta blagodat primila.

Iz reformacije su se razvile dve ideologije ili teorije o spasenju. Na jednoj strani su bila učenja reformatora Džona Kalvina. On je bio veliki Božiji čovek. Pa iako se možda nećete složiti sa svime što je on učio (ni ja se ne slažem)- pogled na istinu nazvan Kalvinizam, ipak je on napisao neke uzbudljive stvari. Kalvinovo objašnjenje značaja krštenja je daleko najdublje od svih koje sam pročitao. On je sa velikom pronicljivošću shvatio da krštenje dovodi vernike u redovno članstvo sa Hristovim duhovnim telom, usput im dajući uverenje o njihovom nasleđu Božijih zavetnih obećanja. Sa druge strane imamo ono što se naziva Arminijanizam. Kalvinizam i Arminijanizam predstavljaju dve skupine ljudi čija se mišljenja nalaze jedno nasuprot drugome.

Kako se ove dve skupine mišljenja razlikuju? Kalvinizam kaže, da Bog daje samo uslov za spasenje na krstu; da On nije nikoga spasio na krstu, već je samo stvorio uslov za spasenje.

11

Kalvinizam ide još dalje i kaže, da Božiji uslov za spasenje nije bio za svakoga, nego samo za ’izabrane’. Jedna od najznačajnijih teorija povezanih sa Kalvinizmom je teorija o predestinaciji, ideja da Bog bira samo određene ljude koji će biti spaseni. Eto kako mi gledamo na Kalvinizam; Bog je planirao da iskupi samo određene ljude. Možete zamisliti kakva slika o Bogu se krije iza ovoga. Bog je planirao da otkupi samo izabrane. I samo za njih je načinjen uslov za spasenje na krstu.

Kalvinisti imaju problem sa određenim tekstovima iz Pisma. Na primer (ono što treba naglasiti je zatamnjeno):

- Jov.12:32: „I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.“

- Jov.3.16: „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.“

- 2 Petrova 3.9: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.“

Kalvinizam se ozbiljno bori sa ovakvim tekstovima. Takvi tekstovi su poznati kao tekstovi ’univerzalizma’, jer čini se da pokazuju, da bez obzira šta je Bog postigao na krstu, to je bilo za svakoga, što stoji u suprotnosti onoj izabranoj grupi elitnih ljudi. Uzgred rečeno, Kalvinizam je veoma razočaravajuća filozofija, ako ne spadate u izabrane. Zamislite da se za vas smatra da niste među izabranima! A to je jedna strana, jedno od pogleda na spasenje.

Bolji pogled

Drugi pogled ima mnogo ozbiljnije gledište. Ova strana je tvrdila, da na krstu Bog nije je obezbedio samo uslov za spasenje, već da je na krstu zaista iskupio ljudski rod. Tako da to nije bio uslov, to je bilo otkupljenje, koje se odigralo na krstu. Ali čak je i ovaj ’bolji’ pogled na spasenje imao svojih ograničenja, tvrdeći da spasenje zavisi od čovekove sposobnosti da se pokaje i prizna krivicu, nasuprot uzvišenoj činjenici da je Bog dopustio da Njegov Sin, ’koji ne znadijaše greha, nas radi bi učinjen grehom, da mi budemo pravda Božija u Njemu’ (2.Kor.5:21.). Da li počinjete da zapažate nešto?

Za početak, divno zvuči da je Bog na krstu zaista otkupio ljudski rod. On je platio cenu; sa tim svakako nemamo problema. Ali ovaj ’bolji’ pogled nastavlja dalje i kaže (i to izričito), da spasenje u potpunosti zavisi od čovekove sposobnosti da se pokaje i prizna krivicu. Šta dakle primećujete? Ono što ovde ustvari vidimo je katolicizam serviran u haljinama protestantizma. Ono što vidimo je lukavo ponovno izlaganje teologije- „Ako mogu da učinim to i to... zaslužiću Božiju milost tj. Njegovo spasenje. Ali samo dotle dok činim to... ili to...“. To je moje pokajanje. Moje priznavanje krivice. Moja dobra dela.

Uzgred rečeno, poznajem mnoge ljude, koji veruju da ako nešto ne priznaju, nije im ni oprošteno. Nadam se da niste propustili da shvatite ovo. Poznajem mnoge ljude koji veruju da ako nešto ne priznaju, ili zapravo ako sve ne priznaju, nikada im neće biti oprošteno. To je drugi

12

oblik glavne ključne greške Arminijanizma. Na kraju krajeva, priznanje nije nešto što činite sa namerom da primite Božiju milost, već je to zapravo demonstracija ili ’plod’, koji pokazuje da je Božija milost ušla u vaš život. Na primer, prilično sam fasciniran time, da je u Svetom pismu pokajanje dato Božijoj deci. „Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.“ (Del.5:31.) „Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?“ (Rim.2:4.)

Pokajanje je Božiji dar Njegovoj deci. A priznanje krivice je dokaz da je Božija milost ušla u moj život. Sada sam otvoren sa Bogom, jer sam vezan za Njega. A ja ne skrivam ništa (nikakve tajne) od onoga, sa kim želim da imam zdrav odnos. No, tako je lako izvrnuti pokajanje i priznanje, tako da se oni učine sredstvima kojima se prima Božija milost.

Jevreji su, kao što možda znate, imali 600 pravila u Mišni. Razlog zašto je Bog Jevrejima konačno rekao- „Uzeću carstvo od vas i daću ga narodu, koji nekada nije bio Moj narod“ (pogledaj Rim.9:25,26.), i zašto je jevrejskoj naciji oduzeo privilegiju da Njega otkrivaju svetu je taj, što su oni neprestano održavali sistem koji je govorio- „Ako držiš svih ovih 600 pravila za svetkovanje Šabata, Božija naklonost će ti biti zagarantovana.“

Pavle je ovo opisao u Rim.9:30-33: „Šta ćemo dakle reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere. A Izrailj tražeći zakon pravde, ne dokuči zakona pravde. Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja. Kao što stoji napisano: evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji Ga god veruje neće se postideti.“ Božija milost i naklonost nam dolaze kao besplatan dar. To se ne može dovoljno naglasiti. Mi to ne možemo zaraditi. Ne zaslužujemo to. Ne možemo to pribaviti. Ne možemo sebe učiniti dovoljno dobrima za to. To je besplatno naše; pa zar to ne izaziva olakšanje? Zar to nije dobra vest?!

Pregled poglavlja

1. Čime se Martin Luter bavio za vreme dok se skrivao u zamku u Nemačkoj? Kakav je uticaj to imalo na običan narod?

2. Koja je bila glavna tema reformacije?

3. Opiši teoriju predestinacije, koja je bila povezana sa Kalvinizmom.

4. Objasni tekstove nabrojane u ovom poglavlju, koji su Kalvinistima predstavljali problem.

5. Kako je Arminijanizam podbacio u odnosu na istinu o Božijoj besplatnoj milosti?

6. Objasni na koji način su pokajanje i priznanje povezani sa Božijim milostivim darom spasenja.

Pitanje za razmišljanje

13

Na koji način možete pokazati da cenite Božiji besplatan dar milosti?

Za dalje proučavanje

Da li u Bibliji možete pronaći druge tekstove koji bi Kalvinistima predstavljali problem?

Upotrebi konkordans (npr. Strong’s Exhaustive concordance) da proučite upotrebu reči pokajati se i priznati, kao i varijacije ovih reči (npr. pokajanje, priznanje) u Bibliji. Budite spremni da podelite ono što ste saznali.

Treće poglavlje: Granica između vere i dela

Velika je razlika između, poslušnosti Bogu jer uživate odnos sa Njim zasnovan na spasenju, i držanja Njegovih zapovesti jer se nadate, da će vam tako Bog možda biti više naklonjen, pa ćete tako dobiti Njegov osmeh a ne namrgođenost. To će biti sjajna stvar kada jednostavno otkrijete, da ste već primili oproštenje, umesto da nešto činite kako biste ga zaradili ili zaslužili. Predivno je iskustvo kada konačno shvatite da ne postoji nijedna stvar koju možete ’učiniti’ da biste bili spaseni.

Veoma je lako preći granicu između vere i dela. Poznajem ljude koji su samopravedni u njihovom razumevanju opravdanja verom. Da, zaista! Toliko su ponosni na činjenicu da je njihovo razumevanje ove važne istine toliko veće od drugih, da su prešli granicu sa vere na dela. Ovo je verovatno najveća opasnost sa kojom se susreću svi hrišćani protestantske tradicije. Protestantizam se odvojio od ovakvog mišljenja, i to ga je učinilo tako prepoznatljivim i uticajnim pokretom.

Vera. Neki misle da ako veruju, ne moraju ništa da čine. Ali iskustvo mi pokazuje da ulazak u svet neprestane vere predstavlja prilično veliki izazov. Neprestano moram da preispitujem svoje motive, kako bih bio siguran da neke dobre stvari ne činim zato da bih primio više Božije milosti, već radije da činim dobro, ili bivam poslušan, zbog duboke zahvalnosti za milost koju mi je On već podario. Sada sam više nego spreman, naprosto žudim da činim ono što Bog kaže da Mu je ugodno.

Godinama posmatram ljude i postavljam im pitanje: „Zašto ljudima predstavlja toliki problem da čine ono što je Bogu ugodno?“ Pronašao sam odgovor na to pitanje. Ako mislim da moram da činim dobra dela, kako bi ona bila garancija da Bog gleda na mene sa odobravanjem, tada ću na kraju zamrzeti Boga, jer mi je zbog Njega život postao očajan. Ovo sam zaključio nakon godina posmatranja ljudi, koji pokušavaju da pronađu načine kako da ugode Bodu. Ponekad od mene čak traže i podršku ili dopuštenje da čine tako nešto. Na njih gledam sa sažaljenjem, pošto oni nisu uočili koliko je Bog bio milostiv u Isusu Hristu!

14

Uvek možete prepoznati kada neko nije stvarno i potpuno razumeo Božiju milost, jer će vam prići i reći: „Znaš, to je tako teško. Borim se sa ovim, i ovim, i ovim.“ A znate li koja je stvar koju nikada ne spomenu? Ono šta je Bog za njih učinio u Hristu. Umesto toga, toliko su preplavljeni svojim okolnostima, svojim problemima, svojim životnim izazovima i teškoćama, da ih nikada nećete čuti kako govore o tome šta je Bog za njih učinio u Hristu. Oni govore: „Neću uspeti. Bog o meni nema dobro mišljenje. Tako da mogu slobodno sve da uprskam.“ Čuo sam stotine ljudi kako govore ovo! Misle da Bog nema dobro mišljenje o njima, pa se onda ni On njima baš ne dopada! Zar iko od nas voli da se druži sa onima za koje smo sigurni da nas ne vole?

Ja nisam odgajan kao hrišćanin, tako da nisam na taj način razmišljao; i za to hvalim Boga. Neophodno je da hrišćanima bude jasan ovaj odnos između vere i dela; između činjenja dobra da bi nas Bog spasio, i činjenja dobra iz zahvalnosti što nas je On već spasio! Ako smo zbunjeni u pogledu ovoga, u opasnosti smo da upadnemo u isti šablon u koji su upali i Jevreji iz biblijskih vremena. A ako se to dogodi, propuštamo privilegiju otkrivanja Boga svetu. Jer Božija milost, kao što smo u prethodnom poglavlju naglasili: ne može se zaraditi; ne možemo ništa učiniti kako bismo je zaslužili; ona nije nagrada za pravilno postupanje; ona nije plata za poslušnost; ona nije bazirana ni na čemu što mi ’činimo’!

Milost je bazirana na onome što je Isus učinio. Naša je čak i ako je ne zaslužujemo. Bog ne čeka da vidi da li ćemo biti poslušni i ’činiti dobro’ pre nego nam da besplatni dar milosti. Da li je ovo radosna vest? Zar ovo nije najbolja vest?

Pregled poglavlja

1. Šta je tanka granica između vere i dela?

2. Šta možeš učiti, kako bi zadržao dobru ravnotežu između vere i dela u svom životu?

3. Zašto je toliko teško činiti, ono što Bog smatra ugodnim?

4. Šta bi moglo izazvati gubitak privilegije da Isusa otkrivaš svetu?

5. Šta je radosna vest o istini Božije milosti?

Pitanje za razmišljanje

Da li se možeš setiti situacija u kojima si prešao tu granicu iz vere u dela?

Četvrto poglavlje: Sredstvo ili rod?

Ako ljudi ne pronađu Božiju blagodat u crkvama, a koje tvrde da hodaju u svetlosti, šta onda? Oni onda mogu da krenu u potragu na druga mesta. Oni mogu da postanu razočarani. Ili mogu totalno da odustanu. Ne mislim da hrišcani treba da nastave osećati krivicu, samo zato što su im

15

očigledne nedoslednosti u crkvama, koje tvrde da hodaju u svetlosti. Uprkos preprekama ove prirode, mnogi su zaista našli blagodat Božiju.

Imam veliki teret što se ovoga tiče. Čini se da mnogi hrišcani, neki naivno, neki nenamerno, a neki ne znajuci, se prepuštaju načinu razmišljanja koji kaže, da ako oni nešto ne ’urade’, ili ako se ne usklade se ovim ili onim merilom, Bog nece biti zadovoljan njima. On nece biti zadovoljan ili srecan sa njima. Nažalost, neki u senci ove vrste razmišljanja, smatraju da im sveti život izmiče. A zašto? Zato što sveti život imaju samo oni, koji shvate i odgovare na besplatnu Božiju blagodat. A to izgleda apsurdno pa i kontradiktorno.

Tako da, moramo biti pažljivi praveći razliku između sredstava i rodova. Velika je to razlika; sve zavisi od te dve reči. Sve dobre stvari koje činimo, pa i to što smo poslušni Bogu, da li nam je to samo sredstvo za dobijanje Njegove blagodati, ili mi to činimo jer nam je blagodat Božija vec besplatno data kroz Isusa Hrista?

Uzmimo na pimer pokajanje. To nije nešto što morate da uradite, da bi Bog bio zadovoljan vama. Nego se kajem, jer ne želim da bilo šta tajim od Nekoga ko me beskonačno mnogo voli. Želim biti otvorena knjiga. I zaista, apostol Pavle piše u Rimljanima: „Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi?“ Velika je razlika između sredstva i roda. A rod je posledica jedne posebne reči- besplatno. Činim to što činim, jer imam besplatno spasenje.

U proučavanju knjige Rimljanima, bitno je da razumemo ovo pitanje, kako je to i Pavle razumeo. A Pavle je naravno jasno razumeo razliku između sredstva i roda. To ga odvaja od skoro svake osobe novozavetnog vremena. On je bio jedinstven u svom fokusu, što se tiče te teme. A na šta je on to fokusiran; da li na stvari koje treba da učini, da bi zaradio Božiju blagodat? Ne! „Jer nisam mislio da znam šta među vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.“ (1.Kor.2:2.) Pavle je to jasno video.

Ne smemo dozvoliti sebi da budemo uhvaceni u zamku dualističkog razumevanja, u kome je s jedne strane Bog učinio nešto divno na krstu, ali da nekako još uvek spasenje zavisi od naše- ljudske sposobnosti, da mi tu nešto dodamo i uradimo. Kakav bi bio rezultat takvog načina razmišljanja? Tragičan! Jer bismo ostali robovi grehu. Pavle je posvetio celo poglavlje, ne bi li nam pomogao da razumemo, da je to posledica brkanja sredstva i roda. Mi smo i dalje robovi greha, tako da nam je jedina stvar od koje želimo biti oslobođeni, uskraćena. To je stoga jer sloboda od greha jednostavno nije moguća; mi to ne možemo postići bez Božije blagodati u našim srcima.

Kada otkrijemo da se ne možemo osloboditi od greha, možemo postati veoma ljuti na Boga. Ljuti, zato što i dalje ostajemo robovi grehu, pa to onda izgleda da je Bog pred nas postavio nemoguce uslove da ih zadovoljimo, da bi bili spašeni. Ali ne samo da bi postali ljuti, već bi takođe bili i obeshrabreni. A koliko samo obeshrabreni možemo biti? Mi možemo postati krajnje obeshrabreni, tako da se u potpunosti prepustimo pobuni. Ali pre toga, mi možemo doživeti još nešto, što će nas dovesti do toga da nećemo imati nikakvu sigurnost, što se tiče našeg spasenja. A

16

to je tzv. ’jojo’- duhovno iskustvo u kome, bar kako mi to doživljavamo, neprestano primamo i gubimo blagodat tj. spasenje. Kada činimo greške, mislimo da smo otpali od blagodati.

Slobodni da pogrešimo

Zamislite sledeće; učinio sam grešku, stoga zaključujem da mi Bog nije naklonjen. Pa kako da povratim tu Njegovu naklonost? Moram ispraviti grešku. Nažalost, što se više trudim da grešku ispravim, to je dublja rupa koju sam sebi kopam. Jer ako moje srce nije nanovo rođeno, ja jednostavno ne mogu da ispravim moje greške, jer to prosto nije u meni. Psalmista kaže: „Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnome.“ (Psa.51:5.) Rođen sam u bezakonju, začet u grehu. Sa ovim urođenim sklonostima ka zlu, čak i kada želim da činim dobro, nalazim da je zlo prisutno u meni, i ono pokušava da me povede drugim putem. Sa tim se slaže i apostol Pavle: „Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim. Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni.“ (Rim.7:19,21.)

Zamislite, da moje posedovanje blagodati Božije zavisi samo i uvek, od moje sposobnosti da činim ispravne stvari. Znajte, da sam se oduševio onog dana kada sam to shvatio, da biti pod Božijom blagodaću, ne znači da nemamo slobodu da učinimo grešku. To zapravo znači, da ne gubimo Božiju blagodat ako načinimo grešku! To je bilo kao da je Bog uzeo veliku bezbol palicu i udario me tom neverovatnom istinom. „Otvori oči“- rekao je On, „Moja milost nikada nije zavisila od tvoje sposobnosti, da uradiš pravu stvar. Ona je izlivena na tebe dok si još bio grešnik.“ Baš kao što je Pavle napisao u Rim.5:8: „Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama, što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.“ Ovo je zaista ’radosna vest’!

Neki od vas su možda proveli godine i godine svoga života, primajući i gubeći milost- primajući i gubeći spasenje. I svaki put kada pokleknete, vi cete pokušati da pronađe način da to nekako ispravite. Ali avaj, pronalazite da ne možete. Ja sam godinama imao to- ’jojo’ iskustvo. I svaki put kada napravim grešku, ja ne znam kako da se vratim ponovo u Božiju blagodat. Jer nisam dovoljno dobar, nisam dosledan. To je bilo tako obeshrabrujuće. Ozbiljno vam kažem, da sam skoro napustio hrišćanstvo zbog toga. Zapravo sam jednog dana izašao napolje i zavikao ka Bogu: „Pa ovo ne funkcioniše!“ A On je ponovo rekao: „Otvori oči. Ja ne tražim od tebe nemoguće. Ja to zahtevam od Isusa.“ Bog je napokon uspeo da dopre do mene. Reče mi: „Ja ne tražim od tebe da budeš Isus; Ja samo tražim da veruješ u Isusa!“ „O, kakvo olakšanje“- pomislio sam.

Ako ste fokusirani na vaš ljudski učinak, ili još gore na tuđi učinak, nećete imati nadu. Imaćete samo ’jojo’ iskustvo, dizaćete se i padati, ulazićete i izlaziti iz blagodati, primaćete i gubiti spasenje, i sve više i više ćete se osećati beznadežnim slučajevima. A u ovakvom iskustvu nema ni radosti, ni mira, ni sigurnosti, ni odnosa. Kako možete imati odnos sa Bogom, koji vas spasava jedino ako uvek uradite pravu stvar, a sve vas vuče ka grehu?

Znate, mi nismo ljubazni sa Bogom. I to je oduzelo od toliko dragocenih ljudi bilo kakvu sigurnost u spasenje. I stoga je za mene veliko čudo, što je katolički sveštenik, penjući se na kolenima ’Svetim stepenicama’ Lateranske crkve u Rimu, čuo glas u svom umu (bar tako kaže tradicija o Luteru). Duh Gospodnji mu je rekao: „Pravednik će od vere živ biti!“ Luter se potom

17

vratio svom proučavanju, uzeo pero i na marginama pored teksta Rim.1:16,17. napisao latinsku reč ’sola’, što znači- samo. „Jer se ne stidim evanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik će od vere živ biti.” (samo)

Koliko je samo ljudi koje znam, a koji su započeli svoj duhovni put verom, završilo zaglibljeno u beznadežnim ljudskim naporima i delima. Ipak je jednog dana mnogima postalo jasno: “Ja nisam sposoban čak ni za jednu čistu misao, jedno velikodušno delo, jednu nesebičanu želju. Nemam sposobnost da proizvedem ni jedan gram svetosti. Čak i moji najbolji napori se mogu uporediti sa prljavim haljinama.“

Takvi su moji najbolji napori. Kako sam mogao ikada početi verovati, da postoji nešto što sam mogu uraditi, da ubedim Boga da bude meni naklonjen? Ja to ne mogu. A ‘radosna vest’ je, da ja to ni ne moram. Jer, dok smo još bili grešnici, Hristos je umro za nas; dok smo bili bespomocni, dok smo bili Njegovi neprijatelji, On nas je voleo! Kao što Pismo kaže: “Jer kad smo još bili bez snage, u svoje vreme Hristos je umro za bezbožnike. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama, što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas. Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva, kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.” (Rim.5:6-10.)

To je Božija blagodat! I kada to shvatite, više nikada niste isti. Nikada nećete preuzeti zasluge za bilo koje pristojno delo, a koje se manifestovalo u vašem životu, jer cete znati da je to blagodat Božija, a ne vi! Bilo koji plemeniti impuls, velikodušno delo, čiste misli, sve je to Bog u vama, a ne vi.

„Pravednik će od vere živ biti.“ I samo od vere.

Pregled poglavlja

1. Zašto vam je možda teško, da iskusite sveti život?

2. Kako je Pavle izbegao zamku činjenja nekih dela, kao sredstava za dobijanje Božije blagodati?

3. Koji je tragični rezultat brkanja sredstva sa rodom? Koji događaji najverovatnije slede potom?

4. Kako Bog gleda na pogreške koje učiniš? Koje je Njegovo rešenje za tebe?

5. Šta se to desilo, što je Luteru dalo sigurnost spasenja?

Pitanje za razmišljanje - Kako ’radosna vest’ prikazana u ovom poglavlju utiče sada na vas?

18

Peto poglavlje: Izvor našeg mira

Jednom sam se veoma naljutio na Boga; rekao sam Mu da više ne nameravam raditi za Njega. „Nikome više neću govoriti o Tebi“- rekao sam. Boga mora da ima neverovatan smisao za humor, jer mi je On sledeceg jutra doveo mladog narednika u uniformi, koji je pokucao na moja vrata. „Da“- odgovorio sam. „Pa“-odgovori on, „neko mi je rekao da ako dođem do vas, vi ćete mi pomoći da nađem spasenje.“ „Došao si na pogrešno mesto“- rekao sam mu. „Ne mogu da ti pomognem. I meni samom treba pomoci!“ „Ali neko mi je rekao, da ćete mi vi pomoći.“ „Teško tebi onda“- ljutito sam mu uzvratio. „Ali, molim vas; ja sam izgubljen!“- zavapio je mladi narednik.

I znate li šta se desilo? Nisam mogao odoleti i pokazao sam mu put spasenja. Zatim sam izašao napolje, stao ispod zvezda, te sam se pokajao. „Oprosti mi Bože, na takvom mom ludom razmišljanju“- rekao sam. „Ne zaboravi da sam jednom progovorio i kroz magare; Ja nisam ničim ograničen“- uzvratio mi je. „Baš Ti hvala“- odgovorio sam. Svi imamo svoje ’žute minute’. No, znate li šta mi je Bog rekao posle tog mog iskustva te večeri? „Nadam se da shvataš, da nisi otpao od blagodati zbog ovoga“- izgledalo je kao da mi Njegov glas to govori. „Pa to je predivno“- uzvratio sam, „kako samo možeš nastaviti da me voliš?“ On će na to: “Zato što se Moja ljubav ne zasniva na tome, da li ti uvek radiš pravu stvar ili ne. Ja te jedostavno volim. Voleo sam te dok si bio grešnik, dok si bio pobunjen, dok si bio bespomoćan i dok si Mi bio neprijatelj. Volim te, jer sam Ja ljubav. Ja tebe ne volim zato što si ti učinio nešto dobro. A istina je, da kada i uradiš nešto dobro, to nisi ti; to sam ustvari Ja!“ Pomislih: „Koliko sam samo slabo razumevao Božiju blagodat“. Kako je vaša vera u ovom trenutku?

Sa jedne strane vidimo dela vere. Dok sa druge strane, u Pavlovim rečima, vidimo dela... čega? Dela zakona. „Mislimo dakle, da će se čovek opravdati verom, bez dela zakona.“ (Rim.3:28.) „Doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati.“ (Gal.2:16.)

Kada Pavle koristi izraz dela zakona, on jasno govori o delima tj. stvarima koje se čine, u nastojanju da se primi Božija blagodat. Dela vere, s druge strane, su stvari u vašem životu, koje su posledica primanja Božije blagodati. Šta mislite, zašto je Martin Luter imao problema sa Jakovljevom poslanicom? On ju je nazvao ’prava slamnata’ poslanica. Slamnata, pa ta reč zvuči čudno, zar ne? Ali tako je Luter opisao Jakovljevu poslanicu. Drugim rečima, nema ničeg solidnog u njoj. Brilijantan, kakav je Luter bio, ipak nije shvatio da Jakov govori o delima vere- „Jer, kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela mrtva“; dok se Pavle borio sa legalističkim Jevrejima, tako da se on bavio delima koja su u vezi sa zakonom.

19

Pavle je imao čitav narod oko sebe, koji je pokušavao da pokaže Bogu da je zaslužio Njegovu blagodat. Oni koji su pripadali tom narodu, a kako su sami to videli, bili su pravedniji, svetiji i čistiji od drugih. Ali oni to stvarno nisu bili! Tako da Luter nije dovoljno dobro razumeo Jakovljevu poslanicu. Dugo vremena on je nije ni čitao. A pošto ju je pročitao, on ju je odbacio. Čak i ovaj veliki reformator je propustio da shvati, da je Jakov govorio o delima iz potpuno drugog ugla. Jakov je govorio o delima, ali ne kao sredstvu za postizanje spasenja, nego kao prikazivanju tj. demonstraciji ili ispoljavanju tj. manifestaciji vere.

Izbegavanje krajnosti

Od životnog značaja je razumevanje prave veze između vere i dela. Od životnog značaja je razumevanje besplatne Božije blagodati. Od životnog značaja je shvatanje spasenja i opravdanja verom na uravnotežen način, izbegavajuci krajnosti. Po milosti Božijoj, više protestantskih organizacija, uključujuci i Adventistički pokret, u borbi da razumeju ove velike biblijske istine, spaseni su od upadanja u zamku krajnosti- Kalvinizma i Arminijanizma. Iako su došli do toga da je Arminijanizam više u skladu sa Božijom Reči, ipak nisu prihvatili, da je čovek mogao da na bilo koji način zaradi Božiju blagodat. Nažalost, tragično je da čak i danas mnogi hrišcani stoje u greškama sadržanih u Arminijanizmu; tako da oni rade čak i dobre stvari, ali iz pogrešnih motiva! A u tome nema ni slobode, ni radosti, ni mira!

U devetnaestom veku neki iskreni hrišcani u Novoj Engleskoj i drugim delovima sveta su imali intenzivne borbe, te su se rvali sa upravo ovim pitanjima, koje razmatramo u ovom poglavlju. U to njihovo vreme oni su i po celu noc ostajali u borbi, suočavajući se sa opravdanjem verom. Čudesno je bilo to, što je Bog uspeo da okupi zajedno vernike raznih denominacija, kao što su Baptisti, Metodisti, Luterani, Katolici, Anglikanci, Prezbiterijanci... Nakon njihove zajedničke molitve i diskusije, oni su izbegli zamku Arminijanizma. Ono što beše dobro su preuzeli od njega, ali su završili sa veličanstvenim razumevanjem opravdanja verom.

Ne samo da je Bog pojasnio njihovo razumevanje spasenja po milosti kroz veru- "Jer, milošcu ste spaseni, kroz veru i to nije od vas, dar je Božiji" (Efe.2:8.), nego dok su nastavljali da se sastaju, On im je sve više skretao fokus na drugi ’advent’ (dolazak) Isusa Hrista i na proročke knjige Danila i Otkrivenja. Kako je ova grupa vernika počela da se razvija i umnožava, neke njihove kolege iz crkava u koje su nekada išli, su počeli da ih nazivaju ’Adventistima’. Ovo je pravi nastavak reformacije, koja je započela u ranijim vekovima; ovim vernicima devetnaestog veka je Bog otkrio mnoge istine, koje su bile nejasne za vreme mračnog srednjeg veka.

Mi ne možemo zaraditi blagodat

Uzgred, postoji veoma dobar razlog zašto ne možemo zaraditi Božiju blagodat. A razlog je taj, što nam On ne može dati više blagodati nego što je vec dao! Tako da mi ne možemo zaraditi više. Bog nam je besplatno dao sve što Njegova blagodat ima da ponudi. Ipak, borba oko ovog besplatnog dara Božije milosti se nastavlja i danas. Još nije gotovo, iako su poruke više puta razjašnjene. Da li ste primetili, posebno tokom poslednjih dvadeset ili trideset godina, broj onih koji su se pojavili, ponovo nas usmeravajući na potpunost pravednosti kroz veru? To nije

20

slučajnost. Bog je vrlo odlučan da nas uveri, da niko od Njegove dece ne propusti priliku da razume, kako je apsolutno velikodušan i milostiv On bio u Isusu Hristu.

Zapitajte se jedno važno pitanje- da li pokušavate da učinite bilo šta, ne bi li zaradili ili stekli, ili dokazali Bogu da vi zaslužujete spasenje? Zapitajte se to sada odmah. Samo razmislite o svom životu- svom načinu života. Jer ako pokušavate da na bilo koji način zaradite ili zaslužite spasenje, poslanica Rimljanima ce da vam se smelo suprotstavi. Da li činite bilo koju pojedinu stvar zbog želje da zadobijete Božiju ljubav, Njegovu blagodat, Njegovo odobravanje, ili da Ga impresionirate koliko ste uzrasli, koliko dobro radite, ili kako ste vi zaslužni spasenja? Bilo šta od tog?

Ako jeste, skliznuli ste na staru filozofiju, koja u velikoj meri kontroliše umove stanovnika ove zemlje kroz gotovo celu ljudsku istoriju. I ako jeste, apostol Pavle želi da vas izazove sa Rim.5:1. Iako ce vam svet reci, da možete imati mir uma (savesti), uključujuci se u seminare koji vas uče da pogledate u sebe, ili da možda možete kontaktirati neke od vaših predaka, ili da možda učinite neke promene u vašim odnosima sa drugima, ipak mir sa Bogom dolazi samo kroz Gospoda našega Isusa Hrista.

Dakle, ako vam upravo sada nedostaje mir u životu, to je stoga što Isus nije centar vašeg života. Želim da vam ove reči zazvone u ušima: „Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.“ (Rim.5:1.) Neki od vas znaju da je opravdanje termin u štamparstvu. Kada su obe, i leva i desna strana kolone savršeno izravnate, za to se kaže da je ’opravdano’ tj. pravilno postavljeno. Oni su postavljeni u savršenom vertikalnom poravnanju.

A osnovno značenje ove reči u originalnom jeziku Novog zaveta je ’opravdati’ ili ’proglasiti’. Ne znači ’učiniti pravednim’, nego ’proglasiti pravednim’. I ako uzmemo u obzir prethodni primer sa papirom u štamparstvu, drugim rečima to možemo iskazati kao ’pravilno postavljanje’. Neverovatna ’radosna vest’ je, zapazite ovde vreme- ’smo’; što znači da je to ostvarena činjenica. Da, to je tako: „Opravdavši se dakle verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.“

Dakle, vera je povezana sa Isusom! Ona je kroz Isusa! Bog je učinio nešto u Isusu, što Mu je omogucilo da vas pravilno postavi. Vi ste kolone složenih slogova reči. I kada se tu postavi lenjir, koji je kao standard Božije pravde, reči su u savršenom poravnanju. One su ’opravdane’ tj. pravilno postavljene. A to ste i vi! I želim da vam kažem da više nikada necete biti u mogucnosti da dodate ili poboljšate taj standard. U Božijim očima ste sveti kao što je i sam Isus svet. Vi ste potpuno u skladu sa celim Božijim zakonom u Isusu Hristu. Tako vas Bog vidi.

I po apostolu Pavlu to je naš izvor mira. Imati dovoljno novca u banci? Nije to izvor pravog mira. Znam ljude koji imaju puno novca u banci, ali nemaju mir. Imati sve stvari, koje ovaj svet može ponuditi? Ni to uopšte nije izvor pravog mira. Mir je poznavanje i verovanje u sve što je Bog učinio kroz Isusa, a što Mu omogucava da uzme svoju kolonu reči i stavi ih naspram Njegovog savršenog lenjira- Njegovog standarda pravednosti, i proglasi da ste savršeni kao što je i On savršen.

21

Kada vidite taj standard, vi počnete da očajavate, jer niste u mogućnosti da se pravilno postavite tj. opravdate. Ali Bog vam kaže: „U Isusu vi ste već opravdani!“ A kada znate i verujete da ste u Isusu vec opravdani, doživecete Njegov duboki osecaj mira, bez obzira u kakvim sve okolnostima možete biti. Božija ljubav prema nama je zaista neverovatna!

Pregled poglavlja

1. Šta je osnova Božije ljubavi prema nama?

2. Opiši razliku između dela zakona i dela vere.

3. Kako su vernici devetnaestog veka, koji su se skupili iz raznih denominacija, izbegli zamku Arminijanizma? Zašto su ti vernici dobili etiketu- ’Adventisti’?

4. Kako možete doživeti mir u vašem životu? (Vidi Rim.5:1.)

5. Šta to znači biti opravdan?

6. Kako su povezani mir i opravdanje?

7. Kako te Bog vidi?

Šesto poglavlje: Spasenje- ostvarena činjenica i proces koji je u toku

Pripremite se sada u ovom kratkom poglavlju na važnu izjavu. Evo je: Prema spisima apostola Pavla spasenje je i ostvarena činjenica (’pošto ste opravdani’), a takođe i proces koji je u toku. Često govorimo ljudima da oni mogu doci Isusu takvi kakvi su, ali ja im uvek kažem: „Računajte na cenu, jer necete ostati onakvi, kakve vas je Bog pronašao. U trenutku kada Mu dođete po veri, verujući u ono što je Bog učinio u Isusu da vas spase, onda to vec postignuto spasenje ulazi u vas kroz Duha Svetoga, i tako vi učestvujete u večnom životu. I nikada više niste isti.“

22

Ovo je veoma važno. Zato smo pronašli da je Pavle naglasio oba događaja- i Isusovu smrt i vaskrsenje. Hristova smrt je sredstvo, kojim učestvujemo u Njegovom životu; a to sve je naše verom. Iskreno, dok ne dozvolimo sebi da prihvatimo, da je spasenje vec ostvarena činjenica, mi smo u principu odvojeni od privilegije tog procesa koji nas posvećuje. A to je stoga, jer se Hristov život daje onima, koji shvataju i cene šta je Bog učinio za njih kroz Hristovu smrt. Dakle, vidite li zašto je to tako važna izjava, tako mocna ideja?

Neki ljudi žele samo onaj deo spasenja, koji im Bog obezbeđuje. Oni žele samo prednosti Hristove smrti; i tu da se zaustave. Oni žele ostvarenu činjenicu spasenja, ali ne vide važnost procesa koji je u toku- procesa posvećenja. Ali nama je potreban pun paket, da bismo u potpunosti iskusili spasenje. Spasenje nije pasivno iskustvo. Da, ono se zasniva na ostvarenoj činjenici. Ali, kada zaista prihvatimo te činjenice, život Isusa- isti onaj koji je On živeo ovde na Zemlji, ulazi u nas i mi odrastamo u visinu rasta Hristovog.

Dakle, kada naiđemo na ljude koji su postali hrišcani, a još uvek nemaju pobedu u svom životu, i nemaju iskustvo procesa koji je u toku, šta nam to govori? Znamo, da su propustili da vide tu ostvarenu činjenicu- ono što je već ostvareno za njih. A neuspeh da se vidi i ceni ono što je Isus ostvario na krstu je najveći pojedinačni faktor, koji negira privilegiju ljudima da budu povezani sa životodavnim Čokotom.

Propuštanje da cenimo ono što je za nas Isus postigao na krstu, sprečava nas da u potpunosti razumemo kako se spasenje dešava. Zato je možda najbolja navika koju možemo razviti, da svaki dan provedemo bar jedan sat fokusirajući se na krst, razmišljajuci o tome šta je Isus na njemu, u ljudskom telu, postigao. Pavle se prvo fokusira na vec ostvarenu činjenicu spasenja- ono što je Isus ostvario za nas na krstu. Zatim on otvara vrata za nas u razumevanju drugog dela spasenja- procesa koji je u toku.

Ostvarena činjenica; i proces koji je u toku. Spasenje obuhvata i jedno i drugo. A zašto? Zato što se i jedno i drugo nalazi u Čoveku- Isusu Hristu. A kada primimo Isusa, mi ne dobijamo samo ono što je On vec učinio za nas, nego i ono što On nastavlja da radi, kada dolazi da živi svoj pobedonosni život u nama kroz Svetoga Duha. Još jedan način gledanja na to je, da se ne možemo radovati Isusovom daru- kao našem Spasitelju od greha, bez da Ga takođe prihvatimo kao našeg Gospoda(ra). On je i jedno i drugo. Dakle, kada pozivamo Isusa u naša srca i živote, mi primamo ne samo Njegovo pomilovanje za naše grehe, nego i silu Njegovog vaskrslog života da poštuje Njegovu volju za nas. To je razlog zašto je evanđelje nazvano ’radosnom vešću’.

Pregled poglavlja

1. Koje su to dve faze spasenja?

2. Šta se dešava kada ljudi veruju i cene, ono što je Bog učinio u Isusu da bi nas spasao?

3. Šta može omesti hrišcane, da u potpunosti ne iskuse proces rasta i pobede koji je u toku ?

23

4. Koja je to svakodnevna navika od velike važnosti za hrišćanski život pobede?

5. Šta Pavle izjednačava sa ’silom Božijom’ u 1.Kor.1:18? A šta je sa 1.Kor.1:23,24?

Sedmo poglavlje: Istina koja potresa svet

Kao što je opisano u prethodnom poglavlju, spasenje se sastoji iz dva dela: onoga što je Isus na krstu već postigao za nas, i onoga što On svakodnevno čini u nama. Neophodno je da jasno shvatimo šta Biblija uči o spasenju. Možda nijedan drugi biblijski pisac to nije tako jasno prikazao kao apostol Pavle u poslanici Rimljanima. Stotinama godina posle njega, njegov jasan prikaz o prekrasnoj i besplatnoj Božijoj milosti izbio je na površinu, kao odgovor na vekovno suočavanje zablude sa istinom.

U ovom poglavlju želim da se ponovo vratim na vreme koje smo dotakli u ranijim poglavljima, vreme u kojem je biblijska istina o spasenju bila podučavana i propovedana sa do tada neviđenom silom. To presudno vreme je došlo, i nazvano je reformacija. Hiljadu i više godina pre reformacije, katolicizam je dominirao religijskom scenom. Iako je u crkvi bilo mnogih divnih tragalaca za istinom, njen sistem lažnih učenja je gurnuo svet u duhovnu tamu. Zašto? Jer je bio zasnovan na učenju da grešnici na neki način mogu da zarade ili kupe milost.

Bio je zasnovan čitav sistem u kojem su grešnici podučavani da preko sveštenika učestvuju u svetim tajnama, kako bi primili Božiju milost. Misa (Euharistija), je naravno, bila najveća sveta tajna. Ostala sredstva za dobijanje milosti su bila kroz oproštajnice- plaćanje kako bi se za osobu otkupile hiljade godina od ukupnog vremena koje treba da provede u čistilištu. Okajavanje (ili ispovedanje) je bilo još jedno sredstvo za pribavljanje milosti.

Želeo bih da napomenem, da mi svoje grehe ne ispovedamo da bi primili milost od Boga. Bolje rečeno, mi se ispovedamo jer smo već besplatno primili Njegovu milost! Želeo bih da napomenem i to, da kada ponovo padnemo u greh, mi se ne ispovedamo niti kajemo kako bi zadobili Božiju naklonost, jer je ona već naša, i besplatna je! Kod mnogih hrišćana ovo nije popularno učenje, jer oni često misle da ako urade pravu stvar, imaće Božiju naklonost. Verovatno i većina ljudi sa kojima sam povezan, spada u taj tabor.

Tako je Bog u svojoj beskrajnoj mudrosti podigao Lutera, neverovatnog čoveka, grubog, prostog katoličkog kaluđera, ali upornog čoveka, izvanrednog duha. Prema tradiciji, Luter se penjao uz ’Scala Sancta’ ili Svete stepenice na kolenima, kada je čuo Božiji glas kako mu govori, citirajući tekst iz Rim.1:17: „Pravednik će od vere živ biti.“

A zašto se Luter na kolenima penjao uz stepenice? Da odradi pokoru, kako bi zaradio privilegiju da ga Bog ponovo gleda sa naklonošću. Prema tradiciji, on se na pola puta zaustavio i rekao: „Šta to činim? Ako će pravednik od vere živ biti, zašto puzim ovde pokušavajući da

24

uverim Boga da sam dostojan Njegove milosti i dobre volje?!“ I tako se on vratio kući i na margini Biblije, pored Rim. 1:17, napisao latinsku reč sola, što znači ’samo’. Pravednik će živeti samo verom, nezavisno od dela zakona!

Nakon skoro 1000 godina duhovne tame unutar crkve, Luter je ugledao svetlost! Naravno, nije shvatao da će se latiti čitavog zvančnog verskog sistema. Nikada nije planirao da to učini. Bio je uzbuđen, kao što je to i svako ko shvati šta je besplatna Božija milost, da ne morate provesti čitav život ubeđujući Boga u nešto za šta, a u vezi sebe, i sami znate da nije tačno! To je ono što se dobija na dar. I Luter je tada bio oslobođen.

„Ovde stojim“

Osim rođenja, života, smrti, vaskrsenja i trijumfalnog vaznesenja Isusa Hrista, mislim da nije bilo značajnijeg trenutka u istoriji do onoga, kada je Luter smelo stajao za svoju veru. Pred najuzvišenijim skupom kraljeva, vladara, biskupa, careva, Luter je stajao pred saborom u Vormsu i jasno objavio svoja ubeđenja: „Možete me optužiti za šta god želite“- rekao je. „Ali ja se držim Božije Reči. Ovde stojim i ne mogu drugačije. Ako Biblija kaže da je Njegova milost besplatna, onda je besplatna. A to znači da je čitav vaš verski sistem u suprotnosti sa Božijom Rečju.“

Naravno, Bog je bio sa Luterom i izborni saski knez ga je sakrio u zamak na oko godinu dana, gde je Luter preveo Novi zavet na nemački jezik, i uredio da se preda narodu u ruke. Možda je najveći Luterov doprinos bio taj što je Bibliju učinio dostupnom, ne samo crkvenim vođama, već svima. Tako je nastao protestantizam. A iz reformacije, koja je dala protestantizam, su potekla dva glavna učenja. Jedno je bio Kalvinizam, a drugo Arminijanizam.

Kalvinizam je učio da Bog zapravo nije nikog otkupio na krstu, nego je samo omogućio spasenje. Čak i tada, ta mogućnost je bila rezervisana samo za šačicu ljudi- za izabrane. Drugim rečima, svi ostali su u osnovi bili osuđeni. Ali tzv. ’univerzalistički’ tekstovi (pogledaj primere navedene u drugom poglavlju) Kalvinistima predstavljaju veliki problem, jer uče da je spasenje za sve ljude- da svako ko želi može doći- da je spasenje za sve koji veruju.

Sa druge strane ove rasprave, arminijanska teorija je imala dosta toga za preporučiti. Jer je Arminijanizam govorio: „Ne, Bog na krstu nije samo omogućio spasenje, nego je On na krstu zaista otkupio sve grešnike.“ Mnogi hrišćani se čvrsto drže ovoga. Ali, Arminijanizam je učio da spasenje zavisi od čovekove spremnosti da prizna i da se pokaje, i tu je otstupio od čistoće jevanđelja i njegovog učenja o milosti.

Kako možete znati da li jeste ili niste ’zagrizli’ u tu teoriju? Možete me na primer čuti, kako jedan sat (elokventno) pričam o smrti Isusa Hrista, dok sedim govoreći: „Ali koji je moj udeo u svemu ovome?“ Ali ako je to ono što sebi govorimo, možemo lako propustiti voz. A zašto? Jer ne dopuštamo sebi da vidimo koliko je Bog bio milostiv u Isusu Hristu- da vidimo šta nam je već besplatno dao kroz Hristovu smrt. Ali čak i tada ako bismo se držali samo toga, to nam nikad ne bi predstavljalo istinski blagoslov, ako ne vidimo i to- šta nam Bog besplatno nudi kroz Hristov život!

25

Molim vas, nemojte se zaustaviti na- koja je to naša uloga. Naravno, naša uloga je da se verom uhvatimo za ono što nam je već dao, a takođe i za ono što nam nudi. Imam vest za vas. Čak i to je Božiji dar! To je Božija milost. I kada razumemo šta je ustvari milost, nećemo nikada, nikada tražiti priznanje ni za šta, pa ni za duhovni rast koji se odvija u nama. Prepoznaćemo da je Bog svoju milost dao bez obzira na nas, nezavisno od nas, zapravo dok smo još bili grešnici.

Stoga, ako se bavite teologijom, koja vam daje bilo kakvo priznanje za dobro koje se dešava u vama, možete biti sigurni da ste se ponovo vratili u formu- spasavanja delima; pa čak ako ona ima ime koje ljupko zvuči, poput Metodist, Prezbiterijanac, Luteran, Baptista, Evanđelista, Fundamentalista ili Rimokatolik. Bilo koje učenje ili propovedanje da milost zavisi od ljudske sposobnosti da odgovori na nju, nije biblijska istina o spasenju.

Kako je to bio veličanstven događaj u istoriji kada je Luter jasno razumeo ovu biblijsku istinu. Pošto je bio deo sistema koji je dominirao svetom skoro 1000 godina, neverovatna stvar je bila da Luter uopšte shvati, da je bio deo sistema učenja o milosti koje nije bilo biblijsko! Naravno da Bogu pripada sva slava i za taj ključni momenat. Kada je Luter otkrio i podelio sa drugima istinu o besplatnom spasenju milošću, to je predstavljalo šok za religiozni svet. Kada ti i ja danas to ponovo otkrijemo, to potresa i naš svet.

Pošto su izrasle iz pokušaja devetnaestog veka da objasni pitanje o spasenju, mnoge crkve su zakoračile u radosno razumevanje besplatne milosti (spasenje kroz veru koja se pokazuje na delu), iako neki članovi nisu iskusili svakodnevnu pobedu nad grešnim navikama. Sa druge strane, izvestan broj crkava nije uspeo da shvati šta podrazumeva besplatna milost i njihovi članovi su ostali zbunjeni mešavinom legalizma (spasavanja delima) i ’jeftine milosti’ (spasenja bez dela).

Odnos uračunate i date pravednosti

Koja je druga reč za pravednost? Svetost. Uračunata pravednost je kada Bog milostivo izjavljuje: „Dajem ti Hristovu savršenu pravednost. Odnosiću se prema tebi kao prema svetoj osobi“. Dok je data pravednost, kada ustvari doživljavate prisustvo Duha u vama, i Hristovog uma koji vam je dat. I uračunata i data pravednost je uvek 100% pravednost Isusa Hrista. Čovek nikada nije sposoban da ostvari ni delić nje. Uvek je to Isusova pravednost.

Istorijski gledano, u hrišćanstvu se najveća bitka vodila oko potpunog razumevanja opravdanja verom. Ta borba se nastavlja i danas. Šta mislite zašto se vodi tako jaka bitka oko ovog pitanja? Zato što je ova bitka ukorenjena u, po prirodi, sebičnom ljudskom srcu. Po svojoj prirodi, čovek želi neko priznanje- neku zaslugu. Ljudska težnja je da želi neku zaslugu. Mislimo da moramo učiniti nešto.

Crkve se često uključuju u ozbiljne bitke oko tema za koje smatraju da su od najvećeg značaja, kao što su rukopoloženje žena ili homoseksualaca; da li se ljudi crne puti mogu uključiti u sveštenstvo; ili da li se duhovna vlast stiče u Hristovom duhovnom telu ili u hijerarhijskoj strukturi crkvene organizacije. Koliko god da su ova pitanja važna, ona su minorna u poređenju sa najvažnijom stvari koju svi vernici svih vera moraju dobro da shvate, a to je ispravno

26

shvatanje kako Bog spasava grešnika milošću- verom u život, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Isus je pozvao Jevreje biblijskog vremena da pravilno usmere svoje prioritete po ovom pitanju, kada je rekao: „Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati.“

Predivno je kada istina o opravdanju verom postane jasna. Neki su oduševljeni i govore: „Slava Gospodu! Po prvi put u životu se osećam slobodno u Hristu! Nisam slobodan da grešim, već sam slobodan da se radujem sa sigurnošću u spasenje!“ Ali ostali u crkvi kažu: „Izvadimo oružje! Pobijmo ih!“ Fascinira me koliko ova tema uzburkava emocije! A to se može svakodnevno primetiti. Samo propovedajte u lokalnoj crkvi na ovu temu, i neki ljudi će padati na lice slaveći Boga, dok će vas drugi gledati govoreći: „Dakle, kada ste napustili hrišćansku veru?!“

Hrišćanstvo nasuprot popularne psihologije

Hrišćanstvo za razliku od svih učenja savremene i popularne psihologije govori ljudima da je OK (u redu) prihvatiti činjenicu da si bezvredan, da te je greh učinio bezvrednim, beskorisnim, nesposobnim da pomogneš sebi. Koliko bismo trebali da budemo zahvalni što nas Bog ne smatra bezvrednima! On vidi vrednost u nama. Uprkos našem palom stanju, On čezne da ima blisku zajednicu sa nama. Njegova čežnja za nama je toliko velika, da je i svog Sina žrtvovao kako bi popravio naš grehom narušen odnos! U redu je priznati činjenicu da sam crv! Ono što veruju mnogi učenjaci je, da je moguće da mesijanski Psalam koji je napisao David, predstavlja reči samog Hrista: „A ja sam crv, a ne čovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu.“ (Psa.22:6.) I Isaija kada je dobio viziju o našem svetom Bogu, uzviknuo je: „ ...Jao meni! Pogiboh, jer sam čovjek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.“ (Isa.6:5.)

Ako ste videli Božiju slavu, nikada više nećete tražiti priznanje, potvrdu i zaslugu, jer ste uvideli neverovatnu razliku, jer ćete znati da sve što ste ikada učinili za drugoga sa ljubavlju, oduvek je ustvari to bio Hrist u vama. Pavle kaže: „S Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božijega kojemu omileh, i predade sebe za mene.“ (Gal.2:20.) Najsmeliji čovek u Novom zavetu kaže: „Ne ja, već Hrist!“ On ne želi da sebi pripiše ni mrvicu zasluge.

Naravno, prihvatanje Arminijanizma je doprinelo tome da mnogi nemaju garanciju. Oni su ljuti na Boga, i dalje su robovi greha; nedostaje im radosti i mira, i završe sa ’jo-jo’ efektom. Oni su čas pod blagodaću, čas izlaze iz nje. A ako iznova padnu ili pogreše, ili se upuste u greh, šta onda počinju da veruju? „Ja ne zaslužujem milost. Izgubljen sam.“ Ovo se danas veoma često dešava. Pa kada se ovako nešto desi, onda završite govoreći: „Ko mari? Nikada neću biti dovoljno dobar, i zašto bih onda istrajavao u ovome?“

A ovo se zasniva na nerazumevanju, da Božija milost ne zavisi od toga koliko ste dobri! Jer po svojoj prirodi vi i niste dobri! Nikada niste mogli da zaradite milost, da je kupite ili da učinite nešto kako biste je zaslužili! Ona je apsolutno besplatna!

27

Razlog zašto ne moramo da ubeđujemo Boga da nas zavoli je taj, što je On već dao sve što je mogao dati! Njegova ljubav prema nama nema veze sa našim delima. Ponekad nam je teško da ovo razumemo i prihvatimo, jer naša ljubav prema drugima i naše iskustvo u ljubavi od strane drugih prema nama je često zasnovano na zaslugama. Opravdanje verom je važna tema sa kojom se vernici moraju neprekidno boriti. Pokreti, (kao što je Crkva adventista sedmog dana), u kojima je pitanje opravdanja verom razjašnjeno, često se nalaze pod udarom, kojim se sotona trudi da spreči da se čuje ova dobra vest, koja ima silu i koja menja život. Protivnici ove radosne vesti se mogu pojaviti i unutar crkve, kao oni koji su odlučni da učvrste grešku spasavanja delima, i koji traže način da potkopaju pravo znanje o Božijoj spasonosnoj blagodati.

Svaka crkva koja nastoji da objasni teme koje se odnose na spasenje milošću kroz veru, biće obeležena intenzivnim raspravama, prevratima, pa čak i podelama. Kao rezultat toga, mnogi vernici postaju svetski nastrojeni, tako da se ni ne razlikuju od sveta. Drugi idu prema suprotnom ekstremu, bojeći se da rade pogrešnu stvar. Na kraju, crkva će opstati ili pasti u zavisnosti od toga šta odluči o ovoj temi. Zato danas postoji ogromna potreba za propovednicima o opravdanju verom, koji će odneti Božiju oslobađajuću silu i spasonosnu milost članovima svojih zajednica, a koji su čitavog života zarobljeni svojim navikama.

Elen Vajt, moj omiljeni hrišćanski pisac, je to tako dobro sročila u svojoj knjizi ’Vaspitanje’, 57.str: „Najveća potreba sveta je potreba za ljudima, ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudima koji su u dubini svoje duše pošteni i časni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim pravim imenom, ljudima čija je savest verna dužnosti kao magnetna igla polu, ljudima koji će stajati na strani pravednosti makar se nebo srušilo.“

Pregled poglavlja

1. Šta je gurnulo svet u duhovnu tamu mračnog srednjeg veka?

2. Šta je Bog otkrio Luteru dok je ovaj pokušavao da zaradi Božiju milost penjući se na kolenima stepenicama u Rimu?

3. Koji je stav Luter zauzeo pred verskim i političkim vođama svoga vremena?

4. Po čemu znaš da li si upao u pogrešno mišljenje, da možeš zaraditi ili kupiti Božiju milost?

5. Zašto nikada ne treba da tražiš zasluge za svoj duhovni rast?

6. Koja je druga reč za pravednost?

7. Koja je razlika između uračunate i date pravednosti? Čija je to pravednost?

8. Oko koje se važne teme hrišćanstvo borilo da je razjasni, a to čini i danas?

28

9. Zašto će se voditi tako jaka borba oko opravdanja verom? Gde se nalazi koren te borbe?

10. Šta je u redu da izjaviš o sebi kao hrišćanin? Navedi koji bi se starozavetni i novozavetni biblijski pisac složio sa tobom.

11. Šta bi moglo dovesti do toga da grupa vernika bude meta sotoninih najžešćih napada, pa čak i nekih unutar crkve?

Pitanje za razmišljanje

Traži od Boga da ispita tvoje srce, kako bi ti pokazao da li tražiš neku zaslugu za svoje spasenje i napredovanje u pravdi.

Osmo poglavlje: ’Budući da jesmo... bićemo’

Pogledajmo ponovo Rim.5:1: „Opravdavši se dakle verom“ (zapazite vreme; to je već ostvarena činjenica) ... „opravdavši se verom, imamo mir sa Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.“

Mir sa Bogom je ukorenjen, ne našim okolnostima, niti našim duhovnim rastom, a svakako ne činjenicom da sada više ne radimo neke stvari koje smo ranije radili. Ponavljam, mir sa Bogom ne zavisi od okolnosti u kojima smo. Okolnosti se mogu promeniti! Možda će neko ko ovo čita otići pod stečaj, ili će neko drugi podneti zahtev za razvod, ili će nečije dete imati ozbiljne emocionalne probleme... Mislim, da se svi suočavamo sa sličnim stvarima u životu, zar ne?

Možda vam se ceo svet izvrnuo naopako, ali ’radosna vest’ je, da vaš mir sa Bogom ne zavisi od okolnosti. Vaš mir sa Bogom se zasniva na već ostvarenoj činjenici, a ta činjenica se u potpunosti zasniva na Isusovoj smrti. Zato ljudi čije se okolnosti dramatično promene, ne moraju da gube svoj mir, znajući da ono što imaju nije nešto što su zaslužili, zaradili, ili čemu su sami doprineli. To je nešto što im Bog daje besplatno kroz Njegovu blagodat.

I prelepa poruka koju je Bog dao iskrenim tragaocima za istinom devetnaestoga veka bila je, da je spasenje i ostvarena činjenica i proces koji je u toku. Ono je i jedno i drugo! A obe te stvari su objedinjene u smrti i vaskrsenju Isusa Hrista. Kako se Bog postarao, da iskreni tragaoci ovo

29

ne propuste? Koju biblijsku istinu je Bog dao ovim pionirima, a koja je garantovala da nece propustiti ovu posebnu istinu?

Kako su ovi istraživači Njegove Reči iz devetnaestog veka nastavili sa kopanjem, Bog im je potvrdio celu poruku o spasenju, i to tako što ih je vodio da nanovo otkriju veliku istinu o Svetinji. Ova istina Svetinje je jedina nauka u celoj Bibliji, koja u potpunosti otkriva plan spasenja. Služba u svetinji je zasnovana na onome što se dogodilo u dvorištu, a što je ustanovljena činjenica- da je savršeno jagnje žrtvovano. Zatim je krv ovog jagnjeta unešena u Svetinju. Ova žrtva i služba ove krvi su se dešavale svakodnevno- proces koji je u toku. A na Dan pomirenja se ova služba završavala.

Zapazite ova dva stiha, koji su jasnije od drugih usresređeni na ovo- Rim.5:9,10: „Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva, kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.”

Prvi trag koji ovde imamo je, da je opravdanje povezano sa Isusovom krvlju. Ali zapazite takođe i ostatak devetog stiha- „ćemo.. biti.. spaseni“. „Kad smo se sada (opravdali)... bićemo spaseni.“ Da li to vidite? Nemojte to da vam promakne. Budući da jesmo, bićemo. Moramo ovde shvatiti Pavlov jezik. Ova njegova vremena su veoma značajna. „Budući da smo opravdani Njegovom krvlju, bićemo kroz Njega spaseni od gneva.“ Nadam se da vidite ovo: „Pošto smo... bićemo“.

Idemo sada na sledeći stih: „Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegovog dok smo još bili neprijatelji...” Zapazite ovu paralelu: opravdali Njegovom krvlju i pomirili Njegovom smrću. A sada zapazite ostatak desetog stiha: “Većma...” I iznenada počinjemo shvatati, da je ovo ‘pošto smo’ u vezi sa Isusovom smrću. ‘Pošto smo’ je uvek u vezi sa Isusovom smrću. Dok je ‘bićemo’ uvek u vezi sa Njegovim životom- Njegovim vaskrslim životom. Molim vas, nemojte ovo prevideti; to je možda najveća pojedinačna tema u spisima apostola Pavla. „Pošto smo... bićemo.“ „Pošto smo to... bićemo to.“

Pa zašto toliko mnogo ljudi ima problema u razumevanju pitanja opravdanja verom? Zbog čega se najviše brine većina ljudi, sa kojima se ja srećem? Da li zbog ’pošto smo’ ili zbog ’bićemo’?

Fokusirani na spoljašnjost

Njihova briga je ’bićemo’. „Ah znate, u mom životu ima stvari koje ne idu kako treba. Ne snalazim se dobro sa njima. Još uvek činim greške. I dalje činim ovo ili ono.“ Oni su uvek fokusirani na spoljašnjost, na okolnosti i na njihova dela. Ali ako ja razumem dobro apostola Pavla, on kaže da- ’pošto smo’ prethodi onome ’bićemo’; a Bog zapravo govori: „Ako se samo skloniš sa puta dovoljno dugo, da vidiš koliko sam milostiv prema tebi bio kroz Hristovu smrt (a kada to vidite prihvatite i recite- ’Hvala Ti Bože!’), to bi otvorilo vrata za sve što možete biti i što ćete biti.

30

A šta nas sprečava da to primimo sa zahvalnošcu? Razlog zašto u ovome imamo takav izazov je, što još uvek nasedamo na ideju- da ’ako ne činim dobra dela, Bog nece biti zadovoljan sa mnom’. Mi i dalje smatramo nas same sredstvima, kojima primamo Božiju blagodat. A u tome nema slobode, jer iskreno rečeno, ljudska priroda nije sklona da neprestano čini dobra dela. I tako ćete biti uskraćeni upravo za tu stvar koju i želite, a to je prisustvo Živoga Hrista u vama, koji jedini može da učini mogućim sva ta dobra dela!

Napisaću to ponovo: Isus ne živi u onima, koji ne cene šta je On učinio dajući svoj život za njih. On to ne čini. Inače bi On boravio u ljudima, koji zaista nemaju poverenje i ne veruju i ne raduju se činjenici, da imaju samopožrtvovanog, darežljivog i punog ljubavi Boga- Boga koji ih je vec opravdao!

Spasitelj i Gospod

Kada nas je opravdao u svojoj krvi, koju je to ulogu imao Isus? Bio je naš Iskupitelj. Ali, kada On nastava u nama kroz Duha, dajući nam Njegov vaskrsli život, tada je Isusova uloga da bude Gospodar naših života, spasavajući nas od naših greha. Bog nikada ne spasava njegov narod u njihovim gresima. Spasenje je uvek izbavljenje od greha.

Bog nam neprestano pokazuje svoju ljubav i privlači nas k Sebi. Ali kada vidimo krst, mi se pokrecemo na veru u Isusa kao našeg Spasitelja. Tada Ga pozivamo da uđe u naše živote i da nastava u nama. A to nazivamo ’novo-rođenje’.

Da vas pitam sad, ko je sretni primalac Božije besplatne blagodati? U kakvom stanju su ljudi, i u kakvom moraju biti, da bi primili ovu blagodat? Pređite kroz Rim.5 i videćete. Hajde da nabrojimo par opisa koje smo našli: „Jer Hristos još kad slabi (bespomoćni) bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.“ (6. stih) „Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.“ (8. stih) Bespomoćni...bezbožni... grešnici... I koje su to prednosti date bespomoćnima, bezbožnima, grešnicima? Smrt Hristova- Njegova krv im je data besplatno!

Drugi opisi: „Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.“ (10. stih) „Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše. Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.“ (12. i 18.) Neprijatelj... svi ljudi... osuđeni na smrt... A koje su to prednosti date ovim neprijateljma, svim ljudima, osuđenima na smrt? Pomirenje i opravdanje koje donose život.

Sada zapazite ovo pažljivo; ova lista koju smo napravili, a koja uključuje bespomoćne, bezbožne, grešnike, sve ljude, osuđene, je načinjena od onih koji su prokleti i osuđeni na večnu smrt. Ovo je veoma ozbiljno. Ali zapazite nešto drugo, takođe pažljivo. Shvatate li zašto grešni muškarci i žene nikada neće biti u poziciji da pomisle da mogu da zarade, zasluže, ili da pokažu Bogu svoju vrednost? I Bog to zna! Dakle, On je dao svoga Sina, čiji savršeni život je ponuđen kao žrtva, što omogucava Bogu da proglasi pravednima sve ove ljude- bespomocne, bezbožne,

31

grešnike, neprijatelje, sve ljude, osuđene. Po Božijoj oceni svi grešnici su proglašeni savršeno pravedanima pred Njim. Neverovatno!

Bog u svojoj bezgraničnoj milosti prihvata jednog Čovek u zamenu za ceo ovaj svet. I u trenutku kada dozvolite sebi da kažete- ’Auu, pa to je neverovatno’, vi ste po rečima Pavla u kakvom stanju? Vi ste pod blagodaću! I možete provoditi svaki dan ostataka svog života jednostavno gledanjem na krst, govoreći- „Zadivljen sam! Bog mi je dao najneverovatniju potvrdu svoje ljubavi! On me je proglasio pravednim!“ A to je grčko značenje reči opravdati- ’proglasiti pravednim’. Dakle, možete reci: „On me je pomirio sa Sobom; a ja nisam ništa uradio da to zaslužim, ja to ni ne mogu.“

Ja nemam ništa čime bi se pokazao i dokazao pred Bogom. Nemam ničega da se pokažem, ničeg dobrog, ničeg što zaslužuje pohvalu. Šta je to Pavle rekao o sebi? „Istinita je reč i svakog primanja dostojna da Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike, od kojih sam prvi ja.“ (1.Tim.1:15.) Pavle je rekao- „Ja sam najgori grešnik“. Ipak, to ga nije sprečilo da hrabro radi za Boga. Takvo njegovo razumevanje mu je i dalo motivaciju, da nastavi da radi za Boga, bez obzira na velikom otporu.

I vi zapravo možete provesti ceo svoj život pod blagodaću; da li to shvatate? Jer po apostolu Pavlu, ako niste pod blagodaću, onda ste pod zakonom. A ja imam vest za vas, a to je da ako ste pod zakonom, onda se spremite da sami sebe branite pred Bogom. I bilo bi dobro da Mu pokažete, da ste vi u stvari nekim čudom sposobni da nekako dovedete svoj život u savršeni sklad sa Njegovim savršenim merilom. I ako to možete ostvariti, bravo za vas! To znači biti pod zakonom. To znači da verujete, da svojim pokušajima možete da dovedete svoj život u sklad sa besprekornim Božijim standardom, možda čak i ’velikodušno’ pripisujuci Bogu zaslugu što vam pomaže. Želim vam sreću!

Tako da je najveći izazov za svakoga od nas, da svakoga dana našeg života ostanemo pod blagodaću. A faktor koji čini to mogućim, je jedna mala reč- vera. I nije slučajno što Jovan u svojoj poslanici kaže: „Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.“ (1.Jov.4:15.) Razmislite o tome. Neko ko priznaje da je Isus Sin Božiji ulazi u veru svakoga dana svoga života. Najveci izazov sa kojim se svi suočavamo svakoga dana našeg života, je da ostanemo pod blagodacu ulaskom u veru. A to je mocna stvar.

Antihrist je reč koja znači da ne ulaziš u veru u Isusa, misleći da si našao alternativni način, da ispuniš Božije zahteve. Sve što je Bog učinio za nas, to je bilo bez našeg doprinosa. A šta je On to učinio, pokriva sve kategorije grešnika.

Jednog dana jedan mladi homoseksualac je ušao u moju kacelariju i rekao mi- „Imam jedno teško pitanje za vas, verovatno mi ni ne možete odgovoriti na njega“. Rekoh mu- „Samo izvoli“. „Ima li milosti za homoseksualce u vašoj crkvi?“- pitao je. Odvratih mu- „Pa, želiš li teoretski ili praktičan odgovor? Što se tiče teorijskog, tu ima dosta toga da se kaže, ali što se tiče praktičnog, nisam siguran da ti mogu garantovati, da ćeš je pronaći u našoj zajednici“. Ali rekao sam mu i ovo- „Ti možeš imati blagodat još danas, ako zadovoljavaš određene uslove“. „Koji su to uslovi?“- pitao je. Rekoh mu- „Moraćeš me ubediti, da si ti bespomoćan i bezbožan...“ „O“-

32

prekide me on, „pa to neće biti teško“. „ ...i da si veliki grešnik.“ „To sam ja“- rekao je. „ ...da si neprijatelj Božiji; i da osećaš veliku krivicu i osudu.“ „Sve to sam ja“- reče on. „Pa dobro, onda ja imam vest za tebe; Božija blagodat je tvoja.“

Ona nije delotvorna samo za one koji misle da su od nje odvojeni, ne verujući da se obećanja iz Svetog pisma odnose na njih. Kao što su to fariseji, koji su ponosito na javnim mestima prinosili svoje žrtve Bogu, tako da drugi ljudi mogu videti kako su samo oni pravedni. Bogu je najteže da dopre do takvih.

Božija blagodat je za sve

Uzgred, ovo bi trebalo biti predivno ohrabrenje i podsticaj za sve nas, zar ne? Jer nema kategorije, nema greha, nema dubine u koju ste pali, koja vas stavlja izvan Božije blagodati. Jer Bog se u Isusu pomirio sa vama! „Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove, i metnuvši u nas reč pomirenja.“ (2.Kor.5:19.) Bog ne traži od nas da učinimo nemoguce, tako da bi bio zadovoljniji sa nama. On zna da je to nama nemoguće, te je stoga dao svog Sina!

Razmislite, šta nam Bog to nudi! On nam daje ne samo privilegiju da budemo opravdani, a to je uspostavljena činjenica, nego i mnogo više od toga; On nam nudi privilegiju dobijanja Njegovog života ovde i sada! I to je spasenje. Spasenje se dešava kada osoba prima tu utvrđenu činjenicu, i tada se otvara da Isusov život uđe u nju. Tako se ulazi u spasenje.

Često me ljudi pitaju- „Da li sam spasen?“ Ja im odgovaram- „Da, ja sam spasen, ali sam i u procesu da budem spasen. Ja sam pod Božijom blagodaću, i slava Mu za to. Eto gde sam.“ Pošto je spasenje utvrđena činjenica, ako to prihvatamo verom, na taj način otvaramo vrata da Isus živi svoj život u nama.

Učiniti pravednim i proglasiti pravednim

Nadam se da do sada vidite jasnu razliku između učinjen pravednim i proglašen pravednim. Značenje opravdanja je biti proglašen pravednim. Kazaću to ponovo: jedini ljudi koje znam, a koji su učinjeni pravednima i koji uzrastaju u zrelosti i svetosti u Isusu, su oni koji svakodnevno cene to što ih je Bog proglasio pravedanima, i to kroz Isusovu poslušnost.

Shodno tome, kao rezultat jednog prestupa osuda je došla na sve ljude, tako je i kao rezultat jednog dela pravednosti došlo opravdanje, koje donosi život svim ljudima. “Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni.” (Rim.5:18,19.)

Ako je grešnicima obećano da će biti učinjeni pravednima, onda oni i mogu verovati da će biti učinjeni pravednima. A oni imaju tu nadu na osnovu činjenice, da poslušnost jednog čoveka ne

33

samo da omogucava da budu proglašeni pravednima, nego mogu i da budu učinjeni pravednima. Ta poslušnost jednog čoveka garantuje, da ce biti učinjeni pravednima. Šta vernici koji sumnjaju u sebe i imaju osećaj krivice, mogu da izbegnu svakoga dana svoga života, ako veruju da im je kroz poslušnost jednog čoveka zagarantovana privilegija, da budu učinjeni pravednima?! Oni ne moraju da se osećaju izgubljenima ili da su izvan blagodati, svaki put kada načine grešku.

Možete čak da dođeta u položaj, u kom sam i ja bio, pa da kažete- “Ja sam zapravo slobodan da učinim grešku! Jer Bog zna, da se ja neću i ne mogu brzo promeniti! Ja imam tvrdu glavu! I ne mogu biti potpuno usavršen preko noći.” Zbog ove blagodati, mi ne moramo da provodimo naše živote u odmeravanju koliko smo dobri i kakvo je naše ponašanje, brinući se o našem napretku, i neprestano se pitajući- “Jesam li dovoljno dobar?”

Da li ste ikada čuli nekoga da kaže (a možda ste to bili vi)- “Ja nikada necu biti dovoljno dobar?” Znate, jedna žena hrišcanka je napisala knjigu pod nazivom- ‘Nikad dovoljno dobar’. Previše njih, čak i dobrih hrišcana, se zaista tako osecaju. Ali kada shvatite, da Božije potpuno spasenje uključuje, ne samo biti proglašen pravednim, nego takođe i biti učinjen pravednim, nikada necete morati da sebi postavljate pitanje- “Da li sam dovoljno dobar?” A zašto? Jer vi ne zavisite od vaše poslušnosti i dobrote, nego baš kako je Pavle rekao- ‘poslušnosti jednog čoveka’.

Do kakvog radikalanog zaključaka bismo eventualno mogli doci u ovom trenutku, a što se tiče poslušnosti Isusa Hrista? Ako samo ‘poslušnost jednog čoveka’ Bog prihvata kao sredstvo kojim smo učinjeni pravednima, pitam se, da li i vi u ovom trenutku imate istu radikalnu misao kao i ja? A ona je- “Poslušnost nikada neće biti u mom vlasništvu; uvek ce to biti Isus, koji je poseduje.” Ovo je dubok i izuzetan prodor u shvatanje, da je to Njegova poslušnost. Za nekoga je ovo radikalna misao, ali to i jeste moja namera. Jasna biblijska istina je, da je Isus živeo život savršene poslušnosti. I da je život i smrt Hristova prihvacena od strane Boga kao osnova da ću biti proglašen i učinjen pravednim!

Tako da sam prinuđen na neverovatan zaključak, da život koji cu živeti u buducnosti je vec proživljen u prošlosti, a to je ustvari poslušnost jednog Čoveka, koja je od Boga prihvacena kao moja pravednost? Čak i privilegija da budem učinjen pravednim, zavisi od života koji je On živeo, a ne od života koji cu ja živeti! Ja jednostavno verom učim da obučem Njegov život. Ne trudim se samo da mi dela budu što bolja, sa nekom dodatnom pomoci od strane Isusa, nego oblačim život savršene poslušnosti, koji je On vec živeo! To je radikalno! Nadam se da ste sada počeli da shvatate, da je oblačenje Hristovog života uslovljeno uspostavljenom činjenicom krsta.

Istina je, da ako ta uspostavljena činjenica nije našla mesto u vašem životu, i vi ne dolazite svakodnevno pred krst, gledajući tu šta je Bog učinio kroz Hristovu smrt, hvaleći i slaveći Ga zbog toga, verovatno cete se naci sa malim zalihama Svetoga Duha.

Duh je u službi dovođenja Isusovog života u vernika! Dakle, naš izazov je da ostanemo u veri, da ostanemo pod blagodacu i da se zahvaljujemo Bogu za tu blagodat svakog dana našeg života!

34

“Aleluja! Bože, Ti si me proglasio pravednim! Hvala Ti na poslušnosti jednog Čoveka, koga si Ti potpuno i sasvim prihvatio kao da sam to ja!”

Ovo otvara vrata u našim životima za proces koji je u toku, da Isusov život uđe u nas, kako bismo mogli da uzrastemo do Njegove visine. Od početka do kraja to je Bog u nama, kao što Pavle kaže: “Jer je Bog što čini u vama, da hoćete i učinite što Mu je ugodno.” (Fil.2:13.) Jeste, to je duboko, izvanredno, neverovatno, čak i radikalno. A to je i osnova naše nade.

Pregled poglavlja

1. U čemu je mir sa Bogom ukorenjen; a u čemu nije ukorenjen?

2. Opišite prelepu istinu do koje je Bog doveo tragaoce za istinom 19-og veka da je ponovo otkriju, obezbeđujuci da ne promaše smisao da je spasenje i ostvarena činjenica i proces koji je u toku.

3. Razmotrite, kako je Pavle izneo istinu u Rim5:9,10.

4. U kome živi Isus?

5. Koga Bog opravdava (proglašava pravednim) i sa kim se miri, kroz Isusovu smrt, kao činom Njegove besplatne blagodati?

6. Kako možete ostati pod Božijom blagodacu svaki dan, tako da ona može biti efikasna u vašem životu?

7. Šta znači- ući u spasenje?

8. Koju ulogu ima Isusov život poslušnosti, u tome što ste vi učinjeni pravednima?

9. Šta to znači- obući Isusov život?

Deveto poglavlje: Najvažnija svakodnevna navika

Mislim da mogu reći da kroz sve ove godine moje službe, ljudi koji su sa mnom delili svoje ozbiljne životne probleme, bez izuzetaka je svima bila jedna stvar zajednička. Nisu provodili vreme sa već utvrđenom činjenicom, da je “Bog u Hristu pomirio svet sa sobom.” (2.Kor.5:19.) Oni ne shvataju i ne cene, to što je Bog pokazao svoju ljubav u Hristu i izlio je kroz ličnost Svetog Duha; i to da je Isus jedino ljudsko biće, koje je živelo životom savršene poslušnosti Bogu, a kroz poverenje u svog Oca.

35

Bogočovek Isus je jedino ljudsko biće koje je pobedilo đavola. Mi smo rođeni potčinjeni đavolu, ali On je pobedio đavola. U ljudskom telu On je nadvladao sva moguća iskušenja. Velika većina ljudi koje poznajem, neprestano doživljavaju poraze, jer pokušavaju da postanu Isus. Žele da čine ono što je On činio. “Želim da budem jak i da odolim đavolu na svakom koraku. Moram da nadvladam greh.

Biću potpuno slobodan od greha.”

Sve ove izjave su ista stvar. A šta nam one govore? One nam otkrivaju, da sam uleteo u opravdanje delima, sa pretpostavkom da se blagodat može kupiti, zaraditi ili zaslužiti. Ako imam prava dela i prave osobine, imaću i blagodat! Ako vam je vera ovakva, a i ja sam godinama bio u tome, vi nastavljate da sami sebe zakopavate sve više i više. Vi se trudite više, vapite Bogu, moleći Ga da vas učini boljim i jačim.

Ali napokon Bog otvara vaše oči i kaže: “Znajte, da je to pitanje vere. Poslušnošću Jednoga, mnogi će biti učinjeni pravednima. Ja sam zadovoljan, što je Jedno ljudsko biće vec živelo život potpune poslušnosti Meni, a to je jedan izuzetan i savršen život, da sam spreman da ga prihvatim umesto života koje su svi drugi živeli! Svi oni bezbožni, bespomoćni, grešni, krivi, osuđeni, pa čak i Moji neprijatelji!”

Isus je živeo život, koji se od mene očekuje. On je već živeo i moj budući život! Stoga ću od sada ja živeti, tako što ću se oblačiti u Njega svakoga dana. Kroz mene će se ispoljiti Isusov život- hod, priča, disanje, odlučivanje, ponašanje i služba! Ne mislim da budem bolji i svetiji, tako što ću redeovno primati inekciju dobrote od Isusa. Umesto toga, daću Njemu privilegiju, da unese u moj život, život koji je On već proživeo.

Hajde da se ponovo vratimo na Rim.5:1,2: “Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz koga i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.” Šta je ‘nada slave Božije’? Zapazite, da je to slava Božija. ‘Nada slave Božije’ je ono što će Bog učiniti sa nama (što je i obećao da će učiniti), a to je da nas učini pravednima, ne samo da nas proglasi pravednima. Vidite, Bog će biti proslavljen, kada Mu dozvolimo da nas učini pravednima, ili drugim rečima, kada obučemo (ili primimo) potpun ili kompletan život, koji je Isus živeo!

Zapazite ove Isusove reči; Jov.17:4,5: “Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrših koji si mi dao da radim. I sad proslavi Ti mene Oče, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade.” Dakle, Isusova misija je da proslavi Oca. A kako je On to proslavljao Oca? Tako što je otkrivao Očevu puninu u svom životu. Dakle, Isus je proslavio Oca i za uzvrat, Isus je trebao biti proslavljen kroz Njegove sledbenike. A svrha Isusovog proslavljenja kroz živote Njegovih sledbenika je takođe otkrivanje Očeve punine. Isus je to izrazio na ovaj način u 23. stihu: “Ja u njima i Ti u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i da si imao ljubav k njima, kao i k meni što si ljubav imao.”

Biblijsko značenje proslavljenja

36

Bog je konačno proslavljen u životima svoje dece, kada oni otkrivaju Hrista. Tako da svet oko njih vidi Isusa u životima Njegovih sledbenika, a potom da svet shvati, da i njih Bog takođe voli,

i na taj način da i oni budu privučeni Njemu. To je neverovatna stvar! To je biblijsko značenje proslavljenja. Tu se zapravo radi o karakteru.

Sa ovim kratkim osvrtom na Jov.17, hajde da se sada opet vratimo na Rim.5 celo ovo poglavlje govori o tome, koliko je samo milostiv Bog prema ljudskoj rasi. A ustvari, koliko je Bog milostiv prema tebi. Takođe i prema meni i svima, koji sebe pronalaze da su bespomoćni, bezbožni, grešni, neprijatelji, osuđeni..., drugim rečima, svaki pojedini član ljudske rase.

I dok mi nismo u poziciji da ponudimo Bogu ikakav razlog da veruje da smo bilo šta zaslužili, Bog je izlio Njegovu blagodat slanjem svoga Sina, i dao nam privilegiju opravdanja, koja ni malo ne zavisi od nas samih. Mi u to nismo uključeni. Ničim tome nismo doprineli. U stvari, mi smo bili u izgubljenom i grešnom stanju, kada nam je On darivao Njegovu blagodat. Bog je dao svoga Sina da živi božanski život, te da položi taj život, a potom da bude vaskrsnut, da bi bio dostupan svakome ko iskreno veruje da je Bog mogao biti tako velikodušan!

I to je najveci izazov naše službe, da ljudi zaborave svoje okolnosti, njihove borbe, njihove neuspehe, ili uspehe, i da im omoguci da objektivno pogledaju na krst i kažu- “Aleluja’! Čak i u mom bezbožnom stanju, Bog me je toliko voleo da je položio Svoj život, da bi me pomirio sa Sobom, da bi me opravdao; dopuštajući da moja smrt padne na Isusa koji je postao grehom zbog mene, tako da mi blagodat može sada biti na raspolaganju. Isus je živeo životom potpune poslušanosti, tako da ja mogu biti učinjen pravednim, jer On je želeo da zaradi to pravo, da bi mi ponudio taj Svoj život.”

I evo već oko 2000 godina upravo je to što Isus nudi svojoj deci. Ali nažalost, mali broj Njegove dece je iskoristio tu prednost, koju im je On ponudio. Isus želi da imamo puninu, shvatajući ko je On i kako je On živeo. To nam je na raspolaganju. Mi možemo imati Njegovu ljubav, Njegovo saosećanje, Njegovu čistotu, Njegovu revnost, Njegov samopožrtvovani duh. Nema ničega, u čemu bismo bili uskraćeni.

A sve što očekuje od nas sada, je da ostanemo u blagodati. Drugim rečima, da se ne vratimo starom razmišljanju, da nešto što smo mi uradili zavređuje Njegovu naklonost. Ono što nam daje i što čini za nas je apsolutno besplatno, jer smo mi bili nesposobni, bili smo bezbožni, grešnici, nismo mogli ništa učiniti za naše spasenje. Mi nismo imali ništa da ponudimo, te nam On govori- “Dao sam vam to besplatno!”

Ohrabrujuce je znati, da kao odgovor na ovaj Božiji dar, neki padaju ničice pred Njega i govore- “Hvala ti, Oče! Mora da si me mnogo voleo, kada si poslao Isusa da sve ovo uradi za mene; da me vidi u mom bezbožnom stanju, i da uzme moju smrt i moje sklonosti pokušavanja dokazivanja da nisam tako loš, te da sve te stvari primi na Sebe, a mene proglašava pravednim, kako bih ja mogao biti oslobođen da uživam u odnosu sa Njim, primajući Njegov život koji mi se svakodnevno daje kroz Duha.”

Pred krst svakoga jutra

37

Samo kada bih mogao da navedem ljude da shvate krst, ne bi bilo granice šta bi sve Bog mogao da uradi sa njima i u njima. Moje nastojanje je, da ljudi steknu ozbiljnu naviku dolaska pred krst svakoga jutra u svom životu. Da li ste vi razvili tu naviku dolaska pred krst svakoga dana? Da li svakoga dana razmišljate o Hristovoj smrti i tražite sve ono što je vaše, a što je postignuto upravo Isusovom smrću?

Uzgred, svet je ponekad mnogo pametniji nego što smo mi po ovim pitanjima. Zaključio sam, da oni mnogo bolje nego hrišćani razumeju važnost formiranja navika. Jer svet zna da je potrebno 60 uzastopnih ponavljanja, da bi se navika utvrdila. Jednom prilikom, da bih pomogao nekome da utvrdi naviku jutarnjeg bogosluženja, ja sam ga zvao 60 dana zaredom, i to svakoga jutra u sedam sati, i sa njim imao službu preko telefona. Negde oko četrdesetog jutra on mi je rekao: “Znaš, više to ne moraš činiti; ja sam sada sposoban da to i sam radim.” No, ja sam mu uzvratio: “U redu, ali ja ću i dalje zvati, a ti nas onda vodi u bogoslužbi, jer to moramo ponoviti 60 puta zaredom; ako bismo propustili samo jedan dan, moraćemo sve ispočetka.” I mi smo to činili svih tih 60 uzastopnih dana!

Kakva je vaša navika? Da li ste utvrili naviku u vašim životima, da svakodnevno dolazite pred krst i primate ono što imate kroz Hristovu smrt? A ono što imate je potpuno besplatna blagodat! Ništa vi tu niste doprineli. Vi ne možete ništa učiniti, da biste se iznutra promenili. Bog vas voli takvi kakvi ste. I u trenutku kad dolazite pred krst i priznate da je Bog stavio sve vaše grehe, vaše nesavršenosti, vašu osudu na Isusa, jer vas On voli, Sveti Duh vam je odmah na raspolaganju za taj dan. Nikada više necete morati provesti ni jedan dan svog života bez Hristovog uma i bez Duha Svetoga, koji će da prebiva u vama! Kakav je to samo blagoslov!

Kada vidite koliko je Bog milostiv prema vama, trebalo bi da postoji momenat u kojem ćete se moći jednostavno otvoriti i reci Bogu- “Ja sam oduševljen, jer nisam to zaslužio. Znam da nemam ništa da Ti ponudim, ali sam Ti zahvalan što me toliko voliš, da dopuštaš da moja smrt i moj greh padnu na Isusa. Želim da tražim i dobijem sve što si mi dao i što mi nudiš.”

Prijatelji, da li se radujete u Božijem besplatnom spasenju? Jeste li Mu zahvalili na tom velikom daru? I da li ste odustali od svih vaših napora da to zaradite ili zaslužite?

Pregled poglavlja

1. Koja velika istina Božije blagodati je pronađena u 2.Kor.5:19?

2. Šta je nada slave Božije?

3. Kako ćete biti u stanju da živite pravednim i poslušnim životom, koji je Isus živeo?

4. Razmotrite biblijsko značenje proslavljenja. Koji je to bio Isusov posao na Zemlji? Šta to znači za Isusa, da je proslavljen kroz Njegove sledbenike? Zašto je to toliko važno? Vidi Jov.17:4,5,21,23.

38

5. Kakav odgovor Bog želi od vas, dok gledate na krst i vidite taj besplatni dar, koji je On za vas dao u Njegovom Sinu Isusu Hristu?

6. Zašto je veoma važno da imate naviku dolaženja pred krst svakoga dana?

Molba

Pronađite partnera, tako da možete da pomognete jedan drugome da uspostavite naviku svakodnevnog dolaska pred krst, gde ćete razmišljati o Isusovoj smrti i tražiti za sebe sve ono što vam je kroz tu Žrtvu obezbeđeno.

Deseto poglavlje: Izjave vere

U ovom poglavlju želim da govorim o izjavama vere, šta one jesu a šta nisu. Treba da nam bude jasno šta znači ulazak u veru što se tiče Isusove smrti, a zatim biti u stanju izraziti tu veru. I zaista mi smeta to što znam, da ne izražavamo svoju veru sa jasnoćom, jer mi zaista ne vidimo ono što imamo kroz Isusovu smrt.

Zato želim da vam dam neke primere izjava vere, jer su to izjave ispovedanja vere. Znate, po Bibliji ispovedanje nije samo izlivanje svih svojih prestupa. Ispovest po Bibliji je svedočenje o onome što imate u Hristu, i hvaljenje Oca zbog toga. Izjave vere se bave utvrđenim činjenicama. Drugim rečima, izjave vere su zasnovane, na onome što znamo da nam je već dato.

Hajde da se ponovo podsetimo Rim.5:6,8-10: „Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas. Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili.” Radosna vest je da smo opravdani (proglašeni pravednim), i da smo se pomirili sa Bogom kroz Isusovu smrt. Te stvari su već naše. Mi možemo da ih tražimo!

I dok to činimo, koja se to vrata otvaraju? Koja su to čudesna i dinamična vrata otvorena, kada ispovedate da je Isus Sin Božiji? Pogledajmo ponovo 1.Jov.4:15: “Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.” Da li ovde vidite, šta se dešava kada ispovedite svoju veru u besplatni dar, koji ti je Bog dao u Isusu Hristu? Da, tada se Bog useljava u vas; Sveti Duh dolazi u vaš um.

Šta izjave vere jesu, a šta nisu

39

Pre nego što krenemo da više diskuskutujemo o ovom Božijem useljavanju u nas i Njegovom boravku u nama, želim da budem siguran da razumemo, šta je to izražavanje vere u ustanovljenu činjenicu- šta je Isus učinio za nas na krstu. Ponekad skoro promuknem, pokušavajući da navedem ljude da to izgovore! Jer vidite, oni često imaju sve te druge misli u njihovim glavama, a neki opet brzo kreću da opisuju kako im dobro ide, dok im Bog pomaže da žive bolji život.

Ali takve izjave nisu izjave vere. One jesu dobre izjave. To nisu izjave koje vređaju Boga. Ali one nisu izjave vere, jer je vera uvek ukorenjena u smrti i vaskrsenju Isusa Hrista. Što znači, da vi zapravo možete podići pogled i reći- “Hvala Ti Bože, jer Te ovoga jutra slavim, što zahvaljujući Hristovoj smrti, gledaš na mene kao na pravednog čoveka.” Ili- “Hvala Ti Oče, što danas Ti smatraš da sam pomiren sa Tobom, kroz Isusovu smrt.” Ili- “Hvala Ti Oče, što zahvaljujući Isusovoj smrti nisam više smatran kao Tvoj neprijatelj.” Ili- “Ovoga jutra Ti zahvaljujem oče, što kroz poslušnost Jednoga, Ti gledaš na mene kao da nikada nisam sagrešio.” Ovo su izjave vere.

Ako Isus prebiva u vama kroz Duha, tada vas Bog uverava da ste sada vi u Njemu i da vas niko ne može oteti iz Njegovih ruku.

Jednom prilikom sam klečao na kamenom podu u crkvi u Latviji, dok se jedna žena molila na ruskom jeziku. Ona je provela dvadesetpet minuta ispovedajući Bogu svaki znani greh iz čitavog svog života. Pitao sam prevodioca- “Šta ona to govori u molitvi? Kolena me izdaju na ovoj kamenoj podlozi.” On mi je odgovorio- “Ona ispoveda svaki znani greh iz njenog života.” Rekoh- “Aleluja! Pa mi bismo ovde mogli ostati danima!” Bilo kako, nakon 25 minuta ona je završila molitvu i ustala. To je bila žena, koja je dvadeset godina imala problem sa demonima, i nikada od toga nije bila oslobođena. Kada se digla sa kolena, obavila je svoje ruke oko mog vrata. Rekla je- “O, hvala ti! Prvi put u svom životu se osećam slobodna.” Duh Gospodnji je progovorio mom umu- “Ukori tu ženu”. “Šta?”- zapitao sam. Tu je bilo i pedeset mladih pastora, koje sam obučavao; a Bog mi ponovo kaže- “Ukori je.” “Zašto?”- raspravljao sam u umu sa Bogom. On mi reče- “Zato što njena molitva nije bila molitva vere. Zato što kada dolazite pred Mene, vi ne dolazite da meni nešto ponudite; nego dolazite da primite, ono što sam vam već dao.”

U tom trenutku to je postalo kristalno jasno u mom umu, te sam počeo da razmišljam o svim pozivima koje smo čuli, kao što je- “Predajte se Bogu”. Trebalo bi da čujemo mnogo više obraćanja, a što se tiče koliko toga nam je Bog dao, i da to prigrabimo verom! Počeo sam tada razmišljati, šta ja to zapravo mogu ponuditi Bogu? “Baš je Bog srćan; znate li šta Mu sve samo ja dajem? Zapazite samo ovo neverovatno telo i um, koje nudim Bogu!” Ali to nije ništa, u poređenju sa tim šta je sve On meni već dao.

Od tog momenta sam prebacio fokus celokupne moje službe. Samo u retkim prilikama cete čuti od mene, da pozivam ljude da se predaju Bogu; jer mnogo više sam zainteresovan, da oni prime ono što je Bog njima dao. Može nam biti iskušenje, da potrošimo više vremena govoreći o našim svakodnevnim borbama i kako primeniti Hristovo spasenje na naše živote. I prirodno je biti okupiran time. Ali vrlo malo njih odvaja vreme da postavi temelj na svoje mesto, a što se tiče utvđene činjenice o tome šta se dogodilo na krstu.

40

Hajde da se sada vratimo crkvi u Latviji, i da dovršim priču. Bila je to neprijatna situacija za mene, jer sam tamo podučavao 200 pastora, a pedesetoro njih su tu stajali i posmatrali ovu moju interakciju sa tom ženom, koja se bila molila. Prevodilac mi je govorio- “Ignoriši je, ona je opasna!” Pa to je prilično neprijatno, kada imate ženu koja sedi u prednjoj klupi i maše vam. I konačno je ona ustala i zapitala me- “Zašto me vi ignorišete?” Dozvolio sam sebi da joj posvedočim; i to ju je zaista šokiralo. “Imam poruku za tebe od Boga”- rekao sam joj. “O pa to je divno”- reče ona. Pala je nazad na klupu i digla uvis ruke. Rekoh joj- “Nemoj toliko da žuriš; još nisi čula poruku.” Ona je uzvratila- “Pa, kakva je poruka?” “Bog želi da te ukorim.” Krv joj je nestala sa lica. “A zašto? Pa ja sam ovde provela pola sata predavajući svaki moj greh Bogu.” Odgovorih joj: “To i jeste problem, jer kada dolaziš Bogu u veri, ne dolaziš da ti Njemu nešto nudiš. To je paganska praksa. Nego ti dolaziš da primiš, ono što ti je Bog već dao. A ti si provela 25 minuta predavajući sebe Bogu, a nijednom nisi posegla da uzmeš ono što ti je On dao.”

Uzgred, ove simptome imaju mnogi. I ako imamo manjka Svetoga Duha u životu, uveren sam da je to stoga što nismo preduzeli korak priznavanja, da je Isus Hristos Sin Božiji. To je veoma ozbiljno. Mi hitno treba da razvijemo naviku, da kada dolazimo pred Boga dajemo izjave vere. A zašto, šta smo to ranije pročitali? “Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.” (1.Jov.4:15.) Ako to činimo, Bog će se nastaniti u nama svojim Svetim Duhom! Ispovedajte svoju veru u smrt Hristovu i Njegov život će doći u vas! Imaćete Hrista u svom umu. Zamislite samo kakva je to prednost.

E sada, ako nemate Hrista u umu, i vi ćete biti kao i mnogi drugi hrišćani. Vi cete biti kušanii počećete da očajnički vapite Bogu da vas ojača, tako da možete izdržati iskušenje.

Gledanje sa novim umom

Ali to nije put ka pobedi. To je put u poraz. Možete se hvaliti svom svojom vrednošću, ali uzalud. No, kada ispovedate Isusa, i kada On dođe u vaš um kroz Svetoga Duha, istog momenta imate Hristov um. A kada imate um Hristov, vi tada gledate na stvari sasvim drugim očima.

Sećam se kada mi se to desilo prvi put; ja sam zapravo dozvolio sebi da pogledam u lepu mladu damu bez ikakve misli požude; jer umesto da tražim od Boga da mi oduzme misli požude, ja sam Mu rekao- “Dajem Ti privilegiju dolaska u moj um”. Iskren da budem, kasnije sam imao požudu za njom. No tada sam je pogledao, i video tu prelepu tvorevinu, koja je takva izašla iz Božije ruke, ali ne kao predmet seksualne žudnje, nego kao nekoga lepog ko bi mogao da proslavi Boga. I pomislih, da bih trebao slaviti Boga za Njegova dela stvaranja. “Odakle mi je samo došla ova misao?”- pitao sam se. To ne beše moja uobičajena misao.

Bog mi na to reče- “To je Moja misao. Tako Ja gledam na lepu mladu ženu, koja je načinjena Mojom rukom.” Iznenada sam shvatio- “Stavio sam kola ispred konja”. Ja sam dolazio Bogu sa telesnim (neduhovnim) umom, tražeći izbavljenje. Ja sam ustvari tražio da me učini jačim! A trebao sam dolaziti Bogu, sa umom ispunjenim Duhom; i tada bih razmišljao kao što i Bog razmišlja. Želim da vam kažem, da kada je reč o pobedi, to čini svu razliku između uspeha i neuspeha.

41

A privilegija da je Hristos Duhom u vašem umu, zavisi od toga da li ste dozvolili sebi da vidite i cenite ono šta vam je Bog dao u osobi Isusa Hrista. Trebalo bi da budete u mogucnosti da počnete davati izjave vere, kada dođete Bogu svakog jutra- “Hvala Ti Oče”. I šta ćete zatim reći Ocu? Pored zahvaljivanja Njemu, šta još možete učiniti? Možete Ga slaviti. Možete pevati na slavu Bogu. Ali vaše molitve su upucene Ocu. Vi slavite i hvalite Oca, za nešto što imate u Hristu!

Vi imate opravdanje, jer je On postao grehom za vas! Tako vas Otac vidi u Hristu. “Hvala Ti Oče, jer dozvoljavajući da Isus postane grehom za mene, Ti sada mene bednog i grešnog vidiš kao da sam apsolutno pravedan u Tvojim očima.” To je izjava vere.

Ja se obraćam Ocu. Ja tražim ono šta je On uradio za mene u Hristu. Dozvoljavam Mu da me vidi, kao što je rekao da me On vidi! U isto vreme priznajem istinu o sebi, govoreći- “Ja sam bedan i grešan čovek, a tako sam zahvalan ovog jutra kada pogledam na krst, što si dopustio da Isus postane grehom za mene, i stoga imam sigurnost da sam u Tvojim očima za ovaj dan savršen kao što je to bio Isus”. To je izjava vere.

I vi možete tako činiti, što se tiče bilo kog blagoslova, vezanog za Isusovu smrt. A u koju kategoriju spadaju svi ovi blagoslovi? Oni nisu deo procesa koji je u toku u našim životima. Ne, nego su oni uspostavljene činjenice. Oni su se već desili. Bili su naši, kada smo ih najmanje zaslužili. I ne možemo učiniti ništa da ih zaradimo. Ipak, uprkos našem bezbožnom i oslabljenom stanju, Božija blagodat se obilno izlila na nas!

Izgleda da je vrlo malo ljudi koji su iskreno zahvalni za Božiju blagodat. Mnogi od onih koji se izjašnjavaju kao hrišcani, su uspeli da razviju načine da zarade Božiju naklonost, ili da na neki način dokažu da je zaslužuju. Tako da će se neki potruditi da malo bolje drže njihov dan odmora. Neki će opet praktikovati pravednost po stilu života. Iako je način života važan, ipak neko postane previše fokusiran na način ishrane, na zabavu, zdravlje, oblačenje, ili neke druge stvari; a takođe često postaju opsednuti i ponašanjem drugih.

Zašto ne bismo umesto toga bili jednostavno slobodni da uživamo u zajednici ljubavi sa Bogom. A kada je to tako, tada će se videti i velika uravnoteženost u našim životima. Umesto da radimo stvari kako bismo zadovoljili Boga i primili Njegovu blagodat, bicemo slobodni da Mu služimo radosno i slušamo Ga u svemu dragovoljno, jer smo vec primili Njegov besplatni dar- blagodati kroz Njegovog Sina Isusa Hrista. Naš način života ce odražavati Njegov karakter, jer će Njegova blagodat biti u nama.

Dok se oslanjamo na već utvrđenu činjenicu, i dok verom prihvatamo ono što je Isus ostvario za nas na krstu, mi možemo zauvek odbaciti naše napore da zaradimo ili zaslužimo nešto što je uostalom, vec naše!

Pregled poglavlja

1. Zašto je toliko važno da izrazimo svoju veru u, i zahvalnost, za besplatni dar od Boga u Njegovom Sinu Isusu Hristu?

42

2. U čemu je vera uvek ukorenjena?

3. Zašto je Bog ukorio ženu u Latviji?

4. Šta je ključno da bismo imali Hrista u svom umu, i razmišljali kao što Bog razmišlja, i gledali na stvari onako kako ih On vidi?

5. Koja izjava vere izražena u ovom poglavlju je najviše uticala na vas?

6. Koji je to jedini način da imate uravnotežen stil života, a koji ce biti na slavu Bogu?

Pitanja za razmišljanje

Da li si zaista zahvalan na daru Božije blagodati? Da li slobodno izražavaš svoju zahvalnost sve otvorenije i češće?

Jedanaesto poglavlje: Kakvo je to samo olakšanje!

Ja sam takva osoba, da danas mogu imati iskustvo da sam na vrhu, a već sutra dan na dnu. Znate, u redu je da to priznamo Bogu. Mi smo slaba ljudska bića, promenljivi što se tiče greha. To nam je greh i učinio! Mi zapravo počinjemo misliti, da je ‘jo-jo’ iskustvo nešto sasvim normalno. Ali nije! Dakle mi želimo da nam bude jasno, šta to znači ući u veru i hvaliti i slaviti Boga, za taj veliki dar- Njegovog Sina žrtvovanog na Golgoti. To je suština svega. Sva ona služba u Svetinji počinje u predvorju (dvorištu) na žrtvenom oltaru. To je osnova za sve ostalo što se desilo!

Jednom prilikom u Australiji kada sam propovedao upravo ovu poruku, čovek je ustao i rekao- “Hvala Ti Bože što sam ja tako dobar.” Pogledao sam ga zapanjeno. On je tada predao mikrofon, ali sam ja rekao, da mu ga vrate nazad. Nije mu to bilo pravo, jer znate mi se znamo oko trideset godina. Zajedno smo išli u školu. Rekao je: “Dobro, ali ja ne znam šta da kažem”, i nastavio je: “U redu, kada pogledam ovu crkvu, a znajući da sam svojim novcem je sagradio, ja želim da Te hvalim i slavim Bože”. To je bilo ono što je taj drugi put rekao. Bio sam tada još više zapanjen. Pokušao je četiri puta, i dalje nije mogao ništa priznati. Na kraju je rekao: “Dakle, izleda da ja ne znam da dam Bogu slavu.” Na to sam mu uzvratio: “Ovo bi mogla biti istinita izjava”.

Sačekao me je ispred vrata crkve; a znao sam da hoće. Bio je poprilično ljut, rekavši mi: “Prozvao si me tamo pred svima i doveo u nezgodnu situaciju”. Na to sam mu odgovorio što sam ljubaznije mogao: “Reći ću ti sasvim iskreno, još nisi našao šta ćeš da kažeš Bogu, jer je bilo

43

potrebno da budeš prozvan. Ako ti kao lider ove crkvi, ne možeš ustati i dati hvalu i slavu Bogu za sve ono što imaš u Isusu, a ne stavljajući sebe u centar pažnje, onda imaš problem!” On još uvek nije uspeo da izrazi pravu izjavu vere. Kada god odem tamo, on me ponovo iskušava. Rešio je da pobedi.

Mi treba da slavimo Boga za sve blagoslove života, ali ako ne uđemo u veru, mi smo sami sebe uskratili da Sveti Duh boravi u nama, i tako postajemo samo bolje obrazovaniji mali đavoli. Setite se samo, da u ovoj knjizi čitate reči nekoga, ko se dvadeset godina molio onom samoporažavajućom molitvom: “Bože učini me dovoljno jakim; ja želim to učiniti za Tebe”. A Bog je na kraju rekao: “Ali pogledaj, Ja sam to vec uradio za tebe! Otvori oči i prihvati ono što sam učinio u ljudskom telu! Veruj u Isusa; ne moraš ti da budeš Isus”!

Uzaludno je pokušavanje biti nadčovek

Upravo to mi je rekao. A ja pomislih: „Kakvo olakšanje“! Ja sam zaista pokušavao da budem Isus. Želeo sam da budem potpuni pobednik. Želeo sam da imam čist i pravedan život. Mrzeo sam činjenicu, što je bilo u mom životu navika, koje nisu bile na slavu Bogu. Ali sam to hteo da prevaziđem na pogrešan način. Želeo sam da me Bog učini nadčovekom. Ali, bio je samo jedan čovek, koji je bio dovoljno dobar. A Bog je u svojoj beskrajnoj milosti prihvatio Njega umesto mene! Neverovatno! Kako je samo mogao da to učini?!

Kada sam konačno to shvatio, pao sam na svoja kolena i rekao: „Oprosti mi za dvadeset godina pustinje- mojeg pokušavanja da postanem jači“. „Pa, imao si dobar motiv, ali nije ti to uspelo, zar ne?“- reče Bog. „Ne, nije mi uspevalo; tonuo sam sve dublje.“ I to je bio prvi put da sam video svetlo! Bio sam kao Luter. Ipak, zašto sam morao ponoviti njegovo iskustvo? Trebalo je da se zadovoljim čitanjem njegovih otkrića, i da verujem da ’će pravednik živiti’ ne boreći se, niti preklinjući Boga da ga učini nadčovekom, nego će ’pravednik živeti od vere’ samo! I ta vera je u Gospodu Isusu Hristu.

Vi ćete čak znati, šta Bog oseća prema vašim saradnicima na poslu, jer će to biti Njegov um u vama, koji gleda na njih. Istog trenutka ćete znati, kada da budete blagi sa njima, kada strožiji, a kada da im pružite podršku. Znaćete tačno kada, jer će Isus u vama gledati na njih sa ljubavlju, želeći da ih privuče k Sebi. Sećate li se ovog stiha? „Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.“ (1.Jov.4:15.)

Sada se neću ustručavati da vam kažem, da ako učinite biblijsko priznanje- izjavu vere, možete očekivati da budete pomazani Svetim Duhom. I zapamtite, da to može da nosi određeni rizik, zbog rezultata koje to donosi na vaš stil života, na vaše odnose i sve ostalo u vezi sa vama. Izjave vere su zasnovane na utvrđenoj činjenici, a te činjenice se nalaze u Božijoj Reči.

Biblijski izveštaj o kapetanovom sluzi iz Luk.7:1-10 nam pokazuje, da ste u veri kada je vaša molba zasnovana na Reči. “A kad svrši sve reči svoje pred narodom, dođe u Kapernaum. U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio. A kad ču za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleći Ga, da bi došao da mu isceli slugu. A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreći: Dostojan je da mu to učiniš, jer ljubi narod naš, i načini nam

44

zbornicu. A Isus iđaše s njima. I kad već behu blizu kuće, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu. Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom- idi, i ide; i drugom- dođi, i dođe; i sluzi svom- učini to, i učini. A kad to ču Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam, ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. I vrativši se poslani, nađoše bolesnog slugu zdravog.”

Ako je Bog nešto rekao, vi ste slobodni da se smelo uhvatite za to obećanje, i da to zahtevate za sebe. Ne, to nije drskost. To se zove ‘vera’; pošto je Bog rekao, ja verujem i to je rešeno. A razlog zašto to nije drskost je taj, što je to u suprotnosti sa prirodom ljudskog srca. Po svojoj prirodi ljudsko srce želi da sve radi po svome; čak će biti sretno i da traži od Boga da ga učini jačim, da bi moglo da to uradi samo. Ali, vera je zasnovana na poniznosti i predaji. Ja priznajem svoju beskorisnost, svoju grešnost, svoju bespomoćnost, i meni je potrebno ono što mi Bog daje i što mi nudi kroz Isusa Hrista. To je vera. Možete biti smeli koliko želite.

Niko u Bibliji ko je video Boga, nije ustao i rekao: “O, hvala Ti. Ja nisam crv”. A znate li šta su radili? Ovde opet imamo šta Isaija kaže: “Teško meni! ... Propadoh! Ja sam čovek nečistih usana i živim među narodom nečistih usana, i videh svojim očima Cara, Gospoda nad vojskama”. (Isa.6:5.) Kada je video slavu Gospodnju- koliko je Bog svet, Isaija je shvatio koliko je samo preterano mnogo on grešan za razliku od Njega.

To ne znači da Bog ne stavlja vrednost na nas. Nemojte to pogrešno shvatiti. Ali hrišćanstvo je u suprotnosti sa ‘popularnom psihologijom’. Hrišćani počinju, slično kao i na terapijama ‘alkoholičarskih anonimusa’ kada neko počne sa- “Ja sam alkoholičar’; a kako bih ja nazvao ‘grešnik anonimus’ počinje rečima- “Ja sam čovek ili žena nečistih usana. Nema ničega dobroga u meni”. Ali to ne znači, da sam bez nade. To je sasvim druga stvar. Ipak, ukoliko ne priznamo istinu o tome šta nam je greh učinio, izgleda da nećemo odmaći od prvog koraka što se tiče sigurnosti spasenja. Zato ja naglašavam i ponavljam, da je spasenje i ustanovljena činjenica, kao i proces koji je u toku. A deo ove utvrđene činjenice je spoznaja naše krajnje grešnosti.

Kako je Bog gledao na svet u Nojevo vreme? Kako je opisan? “I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve njihove sklonosti svagda samo zle...” (1.Moj.6:5.) ‘Sve sklonosti’! A šta je Isus učio? “Jer kao što je bilo u vreme Nojevo tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu, do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. (Mat.24:37-39.)

Svaka ljudska misao je bila zla; njihove namere su da se samo prepuštaju zadovoljstvima, a nikada da ne misle o svom Tvorcu, iako im je On dao dovoljno opomena. “Koji nekad ne hteše da slušaju kad ih očekivaše Božije trpljenje u vreme Nojevo, kad se građaše kovčeg, u kome malo, to jeste osam duša, ostade od vode.” (1.Pet.3:20.) “Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.” (Jev.11:7.)

45

To je ono što je greh učinio nama. A lepota hrišcanstva je u tome, da uprkos priznanju naše krajnje nemoci i grešnosti, mi nismo bez nade, jer Bog vidi vrednost u nama, u toj meri da je žrtvovao svoga Sina, znajuci šta nam je greh učinio. Drugim rečima, mi ne vređamo Boga kada smelo dođemo pred Njega. On to i želi, radi onoga što je učinio u Isusu Hristu. Dakle, hajde da navedemo nekoliko ovih izjava vere: “Hvalim Te; slavim Te; pevam Tebi u slavu”.

Prednosti Isusove smrti

To možete da uradite kako god želite, jer kroz smrt Isusa Hrista:

• “Ja sam opravdan- proglašen pravednim.” Rim.5:9.

• “Ja sam pomiren sa Bogom.” Rim.5:10.

• “Bog je pokazao svoju ljubav prema meni.” Rim.5:8; 1.Jov.3:16.

• “Učinio je mir i pomirio sve sa Sobom, uključujući i mene.” Kol.1:20.

• “Ja sam iskupljen- otkupljen nazad; i oprošteno mi je.” 1.Pet.1:18; Otk.5:9; Efe.1:7.

• “Ja sam razapet sa Hristom.” Rim.6:5-7; Gal.2:20.

• “On je postao grehom za mene, i umro umesto mene (kao ja).” 2.Kor.5:14,21; Isa.53:4-7.

• “Moji gresi su uklonjeni.” Jev.9:26; Jov.1:29.

• “Oslobođen sam od svojih greha.” Otk.1:5.

• “Mogu sebe da smatram, da sam mrtav grehu.” Rim.6:11.

• “Neće biti druge smrti (što se odnosi na večnu smrt, koja je nasuprot fizičke smrti- u grobu, za koju je Isus govorio da je samo san) u mojoj budućnosti, jer je On već umro tom smrću za mene.” Jev.2:9; Otk.20:6; Jov.11:11-15.

• “Oslobođen sam od mog neprijatelja, sotone; on je pobeđen i nemoćan što se mene tiče.” Jev.2:14.

• “Slobodan sam od straha smrti, od ropstva grehu i od đavola.” Jev.2:15.

• “I šta sam još...?”

• “Učinjen sam zauvek savršenim, iako sam još uvek u procesu posvećenja Hristom!” Jev.10:14.

46

• “Ja sam izlečen.” 1.Pet.2:24.

• “Nisam više pod osudom.” Rim.8:1.

A zašto nisam? Zato što je moja osuda pala na Njega. (Rim.8:1-3; 1.Pet.2:24.) Sve te stvari imam, bez obzira na činjenicu da sam bespomoćan, grešan i poročan. Sve ove blagoslove imam i oni su moji na osnovu Hristove zasluge! Sve su to već utvrđene činjenice i ja jednostavno mogu reći: “Hvala Ti Oče. Nema druge smrti, ni vatre pakla u mojoj budućnosti. Želim danas da Te slavim i hvalim, jer je Isus već umro drugom smrću umesto mene”. To je izjava vere. “Hvala Ti Oče, jer iako sam se osecao kao da sam osuđen na smrt, vezan za greh, ja u Tvojim očima nisam osuđen, jer si milostivo dozvolio da moja osuda padne na Isusa.”

Neverovatno! Inače, osuda i sud su iste reči. Moj sud je pao na Isusa i to Ga je ubilo. Zato je Isus učio da pravi vernik ne mora da se suoči sa sudom, jer je on to vec doživeo! “Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.” (Jov.5:24.)

“Hvala Ti Oče, što ne moram da budem u neznanju o Tvojoj ljubavi, jer si pokazao Tvoju ljubav prema meni, žrtvujući svoga Sina da umre umesto mene; i ja želim danas da se radujem u toj ljubavi. Na taj način Ti si pokazao i dokazao svoju ljubav prema meni; hvalaTi.” To je izjava vere.

Moja omiljena izjava vere uvek se vraća na opravdanje: “Hvala Ti Oče, što danas uprkos svesti o svojoj grešnosti i ljudskosti, dok gledam na krst, zadivljen sam činjenicom da me Ti vidiš savršeno pravednog kao što je Isus; jer iako On nije znao za greh, On je dozvolio da bude učinjen grehom za mene, i da istrpi smrt koju sam ja zaslužio. Hvala Ti Oče.” (2.Kor.5:21; Jev.2:9.) To je izjava vere. I onog momenta kada to kažete- kada to ispovedite, Sveti Duh unosi Hristov život u vas. A kako znamo, da je ova prethodna izjava vere istina? Zato što je Isus poslat na smrt; a smrt je plata za greh, ne za pravednost. “Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.” (Rim.6:23.)

Bez obzira što On sam nikada nije učinio greh, Isus je postao grehom. I zato je Otac okrenuo svoje lice, a ne stoga jer je video svoga Sina; nego zato što je video mene i vas da tamo visimo. Isus je preuzeo moj greh na Njega. “Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.” (Isa.53:6.)

Ako ikada dopustite da Isus bude u potpunosti vi, kakav će to samo biti momenat! Jednog dana sam zaista dopustio Isusu da umre, noseći na Sebi sve ono što sam ja. Mislim, baš sve! Pomislih: “Slava Bogu.” Isus je uzeo čak i moje najslabije, najmračnije, najstrašnije misli, dela i stavove, koje imam i prema Njemu. I to ga je ubilo! Taj korak vere je Njegov deo, kao što je naš korak vere da to prihvatimo, i u to da verujemo. A znamo da Ga je to koštalo života! Pravedni čovek ne umire na taj način- drugom smrću. On je umro drugom smrću, smrću krivca i odbačenog grešnika. Kakvo je to samo delo vere bilo za Njega, da to učini?! Morao je verovati, da će Ga Otac ponovo podići.

47

Razmislite o sledećem prelepom citatu od Elen Vajt ‘Čežnja vekova’ 25. str: “Prema Hristu se postupalo onako kako mi zaslužujemo da se prema nama postupa, da bi se prema nama postupalo onako kako to On zaslužuje. Bio je osuđen zbog naših greha, u kojima nije imao nikakvog udela, kako bismo mi bili opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nismo imali nikakvog udela. Pristao je na smrt koja je nama pripadala, da bismo mi imali život, koji je pripadao Njemu.”

Kako je vaša vera sada čitaoče? Želim da vas ohrabrim, da sami napišete svoje izjave vere. To ne treba da ima nikakve veze sa vašim borbama u životu, i kako vam dobro ide ili ne ide u životu. Umesto toga trebali bi da se fokusirate na Hristovu smrt. U vašim izjavama vere, slavite i hvalite Boga za Isusovu smrt, jer se možete pozvati na sva obećanja iz Pismu kao da su već vaša, a koja se odnose na Hristovu smrt. I vi jednostavno želite da slavite Boga, jer je toliko milostiv i velikodušan.

No, da vam dam još jedan primer izjave vere: “Zahvaljujem Ti Oče ovoga jutra, jer poslušnošću jednog Čoveka- Isusa Hrista, a koji je bio poslušan do smrti, Ti mene vidiš kao potpuno poslušnog. Hvala Ti Oče! Jer kada ja pogledam u ogledalo, to nije ono što tamo vidim, ali slavim tebe što Ti to tako vidiš, i to mi daje hrabrosti da nastavim u Isusu Hristu.”

Dakle, uzmite sada nešto vremena da napišete vaše izjave vere. Jer kada to uradite, to ce na poseban način osloboditi Duha Svetoga, te možete očekivati da se interesantne stvari počnu dešavati u vama! Takođe želim da vas ohrabrim, da pronađete prijatelja ili člana porodice, i pred njima izrazite svoje iskaze vere. “Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.” (Rim.10:9,10.)

Pregled poglavlja

1. Koja je razlika između- verovati u Isusa i pokušavati biti Isus?

2. Kako će to ‘pravednik živeti’? A kako neće živeti?

3. Šta možete očekivati kada učinite izjavu vere (biblijsku ispovest)?

4. Šta je izveštaj o kapetanu iz Luk.7 pokazao a što se tiče vere? Zašto je Isus rekao, da nije video takvu veru, kao što je bila vera tog kapetana?

5. Šta ćete vi to priznati, kada dobijete dar poniznosti?

6. Razmotrite koje su sve prednosti Isusove smrti, navedene u ovom poglavlju.

7. Kako to da Isus uči, da pravi vernik ni ne izlazi na sud?

8. Zašto je Otac okrenuo svoje lice od krsta?

Pitanje za razmišljanje

48

Da li vam je problem da slavite i hvalite Boga, za ono što vam je dao u Njegovom Sinu Isusu, izostavljajući sebe iz centra pažnje?

Dodatak

Nemojte propustiti da napišete bar jednu izjavu vere i da je nekome ‘ustima ispovedite’

Dvanaesto poglavlje: ’Mnogo više’

Kroz Hristovu smrt smo proglašeni pravednima, a tada kako Duh ulazi u naše živote, mi u osnovi postajemo pravedni. To je ta ravnoteža za kojom smo tragali, i hvala Gospodu za to! Neki od vas možda još uvek naginju na stranu procesa koji je u toku, ali želim da budem siguran da nastavimo da hvalimo Boga za ono što imamo kroz Isusovu smrt, a to je već ustanovljena činjenica. Ona zauzvrat, otvara vrata divnom delovanju Svetog Duha u našim životima. Bog je dobar, zar ne?

Ako se verom uhvatite za Hristovu smrt, kao i za sve ono što vam je Bog dao, bićete osoba koja je ispunjena mirom. Nećete kažnjavati sebe. Nećete biti na putu perfekcionizma. Nećete svakoga dana meriti svoj učinak, da biste videli imate li ili nemate Božiju naklonost. Bićete fokusirani na krst golgote. A sve ostalo će nestati, i bićete slobodni da zakoračite u Hristov život! Upravo zato je dato obećanje:“ Ako priznajete grehe, On će biti u vama!“ A to je proces koji traje. Fascinira me što tako mnogo hrišćana kada gleda kako grešnik dolazi Hristu, očekuje trenutnu zrelost. Očigledno je da nikad nisu odgajali dete.

Najvažnija stvar prilikom pripreme za krštenje nije naučiti skup doktrina, već je to poznanje Isusa Hrista. Sve biblijske doktrine bi trebale da budu hristocentrične, da nam otkrivaju Božiji karakter, i šta je On učinio u Hristu. One ne bi trebalo da budu skup učenja, koje podupiru crkvu. Doktrine mogu da daju život, kada se iznose na hristocentričan način. Pod tim mislim, da mi ne bi trebali samo da branimo skup doktrina. To nije smisao našeg postojanja. Mi smo pozvani da grešnike vodimo životu! Ako već u društvu postoje grešnici, oni bi trebali da dolaze u crkve, u one koje propovedaju i poučavaju radosnu vest- pronalaženja slobode i života i pobede i mogućnosti da ostatak života prožive bez robovanja grehu.

Sada bih vas zamolio da prestanete sa čitanjem. Da, zaista to mislim! Barem za kratko vreme, dovoljno da pronađete svoju Bibliju, i pročitate Rimljanima šesto poglavlje. ........ Jeste li pročitali? Sada obratite pažnju na upotrebu reči držite u jedanaestom stihu. „Tako i vi dakle držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu.“ Da li je to ’vera’ ili ’osećanje’ kada

49

’držite’ (smatrate) nešto? To je iskustvo ’vere’, zar ne? Znači, ’držite’ ili ’mislite’ ili ’smatrajte’ ili ’izabirate da verujete’.

Kada izaberemo da verujemo, imamo pravo na sve prednosti Hristove smrti. Prvi korak u našem danu je da dođemo pred krst. Sada razmatramo praktične korake. Prva navika koju želimo da postignemo je navika priznanja naše vere i zahvalnosti za Isusovu smrt. Izjavu vere mogu da prate odgovarajuća osećanja. Ljudima koji priznaju svoju veru, Bog daje dobra, zdrava osećanja.

Što više delimo sa drugima ove stvari, one više postaju deo nas. Ne postajete slobodni jer ste nekako poboljšali svoj život. Slobodni ste jer je Isus živeo ne nekim ’poboljšanim’ životom, već savršenim životom! Znate li to? Bog je morao da ukloni krivicu koja je slamala ljude! Iako smo možda bili ovisni o grehu, ipak smo zbog toga osećali krivicu. Zato je Isus morao sebe da preda da se sa njim postupa onako kako smo mi zaslužili- kao sa apsolutnim grešnikom. Morao je da umre. A samo je smrt pravednika mogla da iskupi grehe čitavog sveta.

Da, to je bio naš greh koji je ubio Isusa. Na dan Pedesetnice kada je Petar ustao i propovedao tu silnu propoved i kada je 3000 ljudi bilo obraćeno, rekao je Jevrejima koji su bili prisutni:“ Vi ste ubili Isusa!“ Upravo je to propovedao! Sve je nazvao svojim imenom, i oni su bili osuđeni i pokajali su se! Pogledajte izveštaj u Delima 2:36-41: „Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovoga Isusa koga vi raspeste.“ Kada je narod ovo čuo, bili su do srži dirnuti i rekli su Petru i ostalim apostolima: „Šta ćemo činiti, ljudi braćo?“ Petar je odgovorio: „Pokajte se i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetoga Duha. Jer je za vas obećanje i za decu vašu i za sve daljne, koje će dozvati Gospod Bog naš.“ Upozorio ih je mnogim drugim rečima; i molio ih je: „Spasite se od ovoga pokvarenoga roda.“ Oni koji su prihvatili njegovu poruku su bili kršteni, i toga dana im se pridružilo oko tri hiljade ljudi.

Svi se mi lako udaljavamo od držanja ovoga u fokusu u našim svakodnevnim životima. Ali Bog je milostiv, i zanimljivo je da nas On ne osuđuje ponovo zbog toga. Ali, mi to samima sebi dovoljno često činimo! Bog nas nanovo ne osuđuje za sve to, jer ni na početku On nije skinuo sa nas osudu zbog našeg doslednog života. Mi smo oslobođeni osude, jer nas je Bog toliko voleo, da je poslao Isusa da to pretrpi umesto nas. To je blagodat. Upravo je takva blagodat.

Jedini osnov po kojem imamo sigurnost

Osnov naše sigurnosti je ono što nam je Bog dao. Nadam se da uviđate ovo. To je naš jedini osnov po kojem imamo sigurnost. To je osnov naše sigurnosti, jer su nam date sve dobrobiti koje dolaze od krsta; one nam nisu date na osnovu naših ljudskih postignuća, nego su nam date na osnovu Hristovog božansko-ljudskog postignuća! Tako da čak i ako ponovo padnemo, a svima nama se to dešava i mi onda postajemo zaokupljeni time što ne možemo uvek održati ovu svest u našem svakodnevnom životu, mi nismo gurnuti nazad pod osudu i krivicu. Jer ni na početku nismo proglašeni pravednima zbog naše dobrote, već zbog Isusove dobrote!

50

Zbog toga je osnov po kojem imamo sigurnost, upravo ono što nam Bog daje. Možete izbeći jo-jo iskustvo, ako je taj važan činilac na svom mestu u vašem svakodnevnom životu. Možete otpočeti da imate to dosledno iskustvo vere i sigurnosti. Ali ćete ubrzo shvatiti, da vam Bog nudi i ’mnogo više’ (setite se Rim.5:10). Te dve reči bi trebalo da iskaču sa stranica vaše Biblije i sijaju kao neonsko svetlo- ’mnogo više’. Mnogo više od čega? Hajde da ponovo pročitamo ceo stih: „Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina Njegova dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovu kad smo se pomirili.“

Radosna vest je, da smo se mi pomirili sa Bogom kroz Isusovu smrt, još dok smo bili Njegovi neprijatelji. Ipak... postoji još ’mnogo više’! Molim vas, nemojte propustiti da razumete ovo! Ono što vam Bog nudi nije samo privilegija da budete oslobođeni od smrtne presude; a što je divna privilegija, koju ne može niko da porekne! To je kao da ste izbavljeni od smrtne kazne!

Bog želi da znate, da ima ’mnogo više’ za vas u svojim spremama! Zbog ovoga je protestantizam počeo da se vraća unazad, kada se zaustavio kod krsta. Jer je krst staza koja vodi ka ’mnogo više’! Nije dovoljno ići kroz život znajući samo da mi je oprošteno, da me Bog gleda kao da sam savršen. Bog mi nudi ’mnogo više’! A koliko više? Šta piše? Bićemo spašeni Njegovim životom! Bog želi da znate, da vam On ne nudi samo oproštenje; On vam takođe nudi i obnovljenje. Drugim rečima, spasenje nije pasivni doživljaj. To je dinamično iskustvo! Ako zakoračite u spasenje, zakoračili ste u život! A nadam se da ste to videli, iz onoga što ste do sada pročitali, da je put u život preko Isusove smrti! Ne možete stići u život, a da pre toga ne prođete kroz Isusovu smrt.

I sam Isus je ovo poučavao. „Zaista, zaista vam kažem: ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi.“ (Jov.12:24.) Put do života je preko smrti! O ovome nas nepotpuno hrišćansko učenje nije dobro naučilo. Učili su nas, da nas je Bog voleo i da nam je oprostio, a onda nas je ostavio sa našim grešnim navikama, kojih se ne možemo osloboditi! A ovakvo učenje deluje obeshrabrujuće! Ono me je nateralo da jednog dana povičem Bogu:“ Ovaj sistem ne funkcioniše!“ No, Bog je ipak bio strpljiv samnom.

Bog želi da znate da to ’mnogo više’ od onoga što imate kroz Isusovu smrt, znači da ćete biti obnovljeni kroz Njegov život! Znači, sada ste slobodni da primite Hristov život! A nadam se da vam je potpuno jasno, da se Hristov život ne može pripisati nikome ko verom nije uzeo udela u Njegovoj smrti! U tom slučaju bili biste i dalje pod krivicom i osudom, a u isto vreme biste želeli i život. Završili biste u ovoj čudnoj podvojenosti- ovoj neodlučnosti, da sedite u crkvi, slušate propovedi, pa čak možete i pričati o drugom Hristovom dolasku, a onda izađete i ponovo padate u isti krug starih grešnih navika iznova i iznova. To nije Božiji plan za nas.

Pregled poglavlja

1. Kako možete biti osoba koja ima mir?

2. Šta bi trebalo da poučavaju sve biblijske doktrine, pa samim tim i sve crkvene doktrine?

51

3. Šta bi trebalo da bude razlog postojanja crkve?

4. Opiši razliku između vere i osećanja?

5. Zašto je Isus dozvolio da sa Njim postupaju onako kako smo mi zaslužili da se sa nama postupa?

6. Kako Bog reaguje, kada ne uspevamo da radosnu vest držimo u svakodnevnom fokusu?

7. Kako možete otpočeti da imate dosledno iskustvo vere i sigurnosti u svom životu?

8. Šta vam to ’mnogo više’ Bog nudi osim krsta, a što je jednako važno kao i ostvarena činjenica na Hristovom krstu?

9. Šta je uslov za primanje ovog ’mnogo više’? Zašto je to neophodno?

Trinaesto poglavlje: Krštenje, smrt i život

Da li znate, šta zaista predstavlja krštenje? To je dostizanje tačke, kada ste spremni da javno priznate da je to bio vaš greh, koji je Isus preuzeo na sebe, i da je to vaša smrt, kojom je On umro. Isus je bio čist i pravedan čovek, i to je ono što mi priznajemo krštenjem. Mi ne priznajemo samo to, da smo u Njegovoj smrti mi umrli, nego takođe i to, da mi sada živimo u Njegovom vaskrslom životu. To je ono što smo sve vreme govorili na ovim stranicama- da je naše spasenje i ostvarena činjenica ali i proces koji je u toku. Tako da je krštenje vreme, kada priznajemo našu apsolutnu indentifikaciju sa Hristovom smrću i vaskrsenjem.

Bila bi velika šteta, da je jednostavno došlo vreme da prihvatite skup doktrina, te da ste se zatim pridružili crkvi. Kakva bi to tragedija bila! Kada bismo bar bili isto toliko zainteresovani da dovedemo ljude do razumevanja Isusove smrti i vaskrsenja, kao što ponekad izgleda da smo zainteresovani, da oni shvate sve doktrine ispravno. Sve te stvari ce doći na svoje mesto, jer ako ste zaista shvatili spasenje, onda ste do svog krštenja u Hrista dobili um Hristov, i tad ste se otvorili za sve ono što On želi da znate i što želi da verujete. Pogrešno je zameniti uzrok i posledice.

Nadam se da vam je Biblija pri ruci, dok čitate ovu knjigu. Voleo bih da je okrenete na 2.Kor.5:21: “Jer Onoga koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija

52

u Njemu.” Zašto je Isus umro i postao grehom u očima svoga Oca? Da bi mi mogli postati pravednima!

Mnogi ljudi nemaju pojma, šta to znači ući u spasenje. Oni ovako razmišljaju- “Konačno ću otići na Nebo i tamo ću živeti i živeti i...” Večni život je tu naravno uključen kao deo našeg spasenja, ali spasenje nije nešto na šta treba da čekamo, nešto što je daleko u budućnosti. Ne, spasenje znači sada ući u Hristov život! Reč spasenje je prvi put upotrebljena u Novom zavetu u Mat.1:21: “Pa će roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer će On spasiti svoj narod od greha njihovih.” ‘Od njihovih greha.’ Ipak izgleda da mnogi veruju, da piše- ‘u njihovim gresima’. Ozbiljan sam. Mnogi očigledno u to veruju.

Oslobođeni

Sapsenje znači biti oslobođen od greha! To znači biti spašen! Ali, ako vas neko pita- ‘Da li ste vi spaseni?’, na šta oni to misle? Na vaš odlazak na Nebo; i vaš beskrajni život. A Isus je umro, da bi mi mogli postati ‘pravednost Božija u Njemu’. Cela svrha Njegove smrti bila je da otvori vrata za nas, da se vratimo nazad u pravednost- pravednost koju je greh uzeo od nas! To je značenje spasenja. Vi ulazite u život, a taj život je u Sinu. “I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom. Ko ima Sina Božijeg ima život; ko nema Sina Božijeg nema život.” (1.Jov.5:11,12.) Ako imate Hrista u sebi, vi imate Njegov život. Vi nećete više biti robovi grehu. Bog će vas obnoviti u pravednost. To je Njegovo obećanje! A jedini problem je, što to nije nešto što se dešava u jednom trenutku, nego je to proces koji se odvija u našim životima.

Ne znam koliko ljudi je zapanjeno, kada shvate da spasenje nije neka privilegija lebdenja po nebu. To je zapravo veoma realno, zemaljsko iskustvo. Večni život je sadašnja realnost, jer je taj život u Sinu! Ko ima Sina, taj dakle ima život! Zato mi treba da provedemo svoje živote tražeci Hrista! Ne treba da pokušavamo da sebe usavršimo; jer jedini način da se usavršimo, je taj da imamo Hrista. I nema drugog načina. Nema druge sile niti imena, koji mogu da nas usavrše! “Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima, kojim bi se mi mogli spasti.” (Dela 4:12.) Spasen znači biti preobražen, obnovljen u pravednost; da nam je dat takav život, koji zapravo može izdržati življenje.

Zamislite, da nas sada Bog sve uzme na Nebo, tamo gde vlada apsolutna nesebičnost i čista ljubav. Ali Bog je milostiv. Razbojnik na krstu će imati privilegiju da na Nebu uzraste (do visine rasta Hristovog), jer ovde nije imao vremena. Bog zna da je to proces koji traje čitav život za vecinu od nas. Pa čak i tada, kad pogledamo na sebe, shvatamo koliko nam još nedostaje Njegove slave.

Jedna od stvari koju sam pročitao u Bibliji, a koja me je veoma zapanjila, je izjavu u Efescima. Stalno se vraćam nazad na to i podsecam, da je to ono što nam Bog obecava. To je

53

jedan od najlepših odeljaka u Novom zavetu, koji govori o visini, dubini, dužini i širini Božije ljubavi. Kakav je to samo neverovatan odeljak- Efe.3:17-19: “Da se Hristos useli verom u srca vaša, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni; da biste mogli razumeti sa svima svetima, šta je širina i dužina i dubina i visina; i poznati pretežniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom puninom Božijom.” Skoro sam pao u nesvest, kada sam to prvi put pročitao. Rekao sam: ‘Nema šanse’.

Bog mi nudi puninu. Moram da vam priznam, da imam problema da se izborim i sa par kapi Božije svetosti, kada mi ih otkrije. A On mi nudi puninu! Drugim rečima, vi možete imati ljubavi koliko je i Bog ima, jer ustvari On voli kroz vas. Vi možete opraštati, kao što i Bog oprašta. I to je čudo, jer to je Isus koji oprašta kroz vas! A koliko je samo opraštanja u Njegovom srcu? Pogledajmo u Luk.23:34. “A Isus govoraše: Oče, oprosti im; jer ne znaju šta čine. A za delove Njegove haljine bacahu kocke.” Znači, Isus je rekao te reči- ‘Oče, oprosti im; jer ne znaju šta čine’, nakon što je bio razapet na krst!

Elen Vajt, taj plodni hrišcanski pisac devetnaestog veka, napisala je ove odgovarajuce i inspirativne reči u ‘Priči Spasenja’, strana 222: “Isus se nije žalio niti je gunđao. Lice mu je ostalo bledo i smireno, ali su velike kapi znoja bile na Njegovom čelu. Nije bilo milostivih ruku da obriše rosu smrti sa Njegovog lica, niti reči saosecanja, ili čvrste vernosti da podupre Njegovo ljudsko srce. Gazio je sam kacu (za vino), i niko između Njegovog naroda ne beše sa Njim. Dok su vojnici radili svoj strašni posao, i dok je Isus trpeo najžešću agoniju, On se molio za Njegove neprijatelje- ‘Oče, oprosti im; jer ne znaju šta čine’. Ta Hristova molitva za Njegove neprijatelje prima u zagrljaj ceo svet, prihvatajuci svakog grešnika koji će živeti, sve do kraja vremena.”

Možemo li mi tako praštati? Reći ću vam opet, da nema sile na celom ovom svetu, koja može doneti takavu promenu na ljudsom srcu. Vi možete pohađati sve moguce seminare kojima biste pomogli sebi u tome, ili možete ići na sva savetovanja i pokušavati sve ono što ovaj svet ima da ponudi, ali ništa od toga nece promeniti vaše srce. Ali ako verom dozvolite Isusu da živi u vašem srcu, kroz Duha Svetoga, u jednom momentu možete imati Njegov um.

Apostol Petar je to tako lepo rekao: “Blagodat i mir da vam se umnoži poznavanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda našeg. Budući da su nam sve božanstvene sile Njegove, koje trebaju ka životu i pobožnosti, darovane poznanjem Onog koji nas pozva slavom i dobrodetelji, kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate deo u Božijoj prirodi, ako utečete od telesnih želja ovog sveta.” (2.Pet.1:2-4.) Tako je Bog- Njegova slava i dobrota u nama!

Razmišljaćete najuzvišenijim mislima. Imaćete najdublja osećanja i najtemeljniju ljubav. Iskusićete najneverovatnija ispovedanja, pokajanja i oproštenja. I to ćete proširiti na sve druge, jer će Isus biti u vama. A kada je On u vama, Biblija kaže- ‘da ćemo sebe držati mrtvima grehu a živima Bogu’ (Rim.6:11.). Najteža stvar na svetu je da se izabere to verovati, kada svi dokazi ukazuju suprotno. Jer hteli mi to ili ne, mi osecamo da nas greh u nama privlači na izvestan način. Da li svi možemo reći, da je ovo istinita izjava?

Privlačnost greha u nama

54

Verujem da cete osecati u vama privlačnost greha sve do Gospodnjeg dolaska, i potpuno je nerealno očekivati da do tada necete osećati sklonost ka grehu. U stvari Božija Reč kaže, da oni koji su nanovo rođeni od Duha i koji su u duhovnom carstvu, osecaju privlačnost greha mnogo intenzivnije nego ljudi koji su telesni po svojoj prirodi.

Po prirodi ja nisam naviknut da mi greh uopšte smeta. Dok ljudi koji su rođeni od Duha i hode u duhovnom životu, osecaju prisustvo greha u njima mnogo jače od onih koji to nisu. Stoga kada pogledate u Božiji zakon, on vam pokazuje vašu grešnost i osecate se osuđenima, jer vidite svetost Božiju.

Ne, ja nisam naviknut da mi greh smeta. Navikao sam, da uživam u njemu! Ali onda je došao zakon, i ja sam pogledao u njega i umro sam. Evo kako to Pavle kaže u Rim.7:9-13: “A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovest, onda greh ožive, a ja umreh, i nađe se da mi zapovest bi za smrt koja beše data za život. Jer greh uzevši početak kroz zapovest prevari me, i ubi me njome. Tako je dakle, zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra. Dobro li dakle bi meni smrt? Bože sačuvaj! Nego greh, da se pokaže greh dobrom čineći mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešću.”

Pavle zapravo kaže, da je zakon učinio njegov greh još grešnijim. On ga je uvećao. On mu je pokazao koliko je samo grešan, poredeći njegov greh sa Božijom svetošću. Dakle, ako mislite da nikada više nećete osecati privlačnost i sklonost ka grehu, imam vesti za vas; vi ste na pogrešnom putu. Vi ćete ga osećati intenzivnije nego ikad.

I na kraju, jednog dana, možete zavapiti zajedno sa apostolom: “A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni. A kad činim ono što neću, već ja to ne činim nego greh koji živi u meni.” “Pa to nisam ja!”- govori on, “to je greh koji živi u meni.” Bog to razume. To je i razlog, zašto je Isusu dao isto telo kao što je naše: “Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jev.2:14.) Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu.” (Rim.8:3.)

Nakon što je ljudska rasa oslabljena sa 4000 godina greha, tada Isus uzima telo ljudskog bića. Razmislite o tome. Zato Isus oseća isto što i mi osećamo. To je toliko ohrabrujuće za mene što znam, da je Isus imao pravo ljudsko telo, ali je ipak bio bez greha. Kada sam shvatio, da je Isus uzeo isto fizičko telo kakvo je i moje, po prvi put u mom životu sam počeo shvatati da greh zapravo nije nešto fizičko. Greh je biti u stanju pobune protiv Boga, što se ispoljava u fizičkom delu (grehu). To je Isus objasnio na sledeći način: “Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svom.” (Mat.5:27.28.) “Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, kurvarstva, krađe, ubistva, preljube, pohlepa, zloba, prevara, razvratnost, zavist, klevete, ponos, bezumlje.” (Mar.7:21,22.)

Biblija kaže, da postoji trenutak u našem duhovnom rastu, kada možemo sebe smatrati mrtvima grehu. Ali, očigledno to ne znači, da mi ne osecamo prisustvo greha u nama! A mi ćemo otkriti šta to znači. Hajde sada da pogledamo Rim.6:6: “Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.” Naš stari čovek je

55

razapet sa Hristom. I tu se pojavljuje pitanje. U kom trenutku hrišćanskog života to postaje realnost? U kom to trenutku mi to zaista možemo tvrditi?

Pavle nam daje odgovor na to u ovom poglavlju, i to mora da prethodi poznanju ovoga iz stiha 6: “Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem.” (Rim.6:3-5.)

Dakle, naše shvatanje krštenja može da nam ukaže na odgovor. Jer na krštenju neki ljudi mogu možda očekivati svoju smrt- smrt svoje stare prirode. Ali, krštenje je vreme kada ste kršteni u Hristovu smrt. A ako ste kršteni u Njegovu smrt, koja je to najvažnija stvar koju treba da razumete? Krst! Ispaštanje! Značaj Njegove smrti! Jer u vreme svog krštenja, vi ste u tačci gde ste postali osvedočeni sa obzirom na Isusovu smrt, i to je neverovatna prednost za vas! To je trenutak kada treba da idete napred- u krštenje, zato što ste sada voljni da budete kršteni u Njegovu smrt.

I opet, kroz prihvatanje Njegove smrti, mi smo otvoreni da primimo Njegov život. Ali često je pravi zadatak da se ljudi fokusiraju na Hristovu smrt, ostavljajući sebe izvan centra pažnje, i da vide koliko je Bog bio dobar u Hristu, tako da sada Bog može da boravi u njima, i donese im sve ono što su oni zaista od početka i želeli- sveti i čisti život koji će biti Bogu na slavu. Jer Bog neće da vas samo spolja dotera. On neće samo da vas poboljša. On će vas nanovo stvoriti- obnoviti vas u Svoje obličje! Imam vest za vas. To može biti veoma bolan proces, ali ipak i veoma radosno iskustvo. A sve je to naše samo verom!

Pregled poglavlja

1. Šta vi to javno izjavljujete, prilikom vašeg krštenja? Kako je to povezano sa vašim iskustvom spasenja?

2. Koje je pravo značenje spasenja? Šta će se desiti, kada vi to zaista razumete?

3. Zašto je Isus umro i postao grehom u Božijim očima? Pogledati 2.Kor.5:21.

4. Kako se oslobađate od greha? A kako to vi posedujete večni život, kao sadašnju stvarnost? 1.Jov.5:11,12; Dela 4:12.

5. Koji je jedini način, da vam srce može biti promenjeno? Kako možete već sada imati puninu Božiju i postati puni ljubavi i praštanja, baš kao što je On? Efe.3:14-19; 2.Pet.1:4.

6. Šta se dešava sa privlačnošću greha u vama, kada vi pređete u duhovno carstvo?

7. Kakav je odnos između Božijeg zakona i osecanja greha, osobi koja je bila rođena od Duha? Rim.7:9-13.

56

8. Kako autor opisuje ‘greh’, čija je posledica fizičko delo- greha?

Pitanje za razmišljanje

Kako se vaše razumevanje krštenja promenilo u svetlu Rim.6:3-6?

Četrnaesto poglavlje: Pridružiti se Hristovom telu

Šta je koren (osnova) našeg mira? Već smo to pronašli u Rim.5:1: “Opravdavši se dakle verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.” Moj mir ne zavisi od toga što sam iskren sa Bogom. Umesto toga, ja imam mir zbog uspostavljene činjenice da sam ‘opravdan’, tako da sam sada u mogucnosti da budem iskren, otvoren i pošten. Nikako ne obrnuto. Svojom istinoljubivošću mi ne ubeđujemo Boga da postane plemenit prema nama. Nego smo mi osposobljeni da budemo istinoljubivi, jer je Bog plemenit prema nama, dok smo još u beznadežnom, bespomocnom, bezbožnom stanju.

A Hrist nam nudi da svojim Duhom uđe u nas i da unese u nas promene, koje će delovati iznutra a videti se spolja. On ne nudi, da vam samo popravi osobine. On zapravo nudi, da uđe u nas i da boravi u nama. Jedna stvar koju posebno volim kod Boga, je ta Njegova sposobnost da se ovaploti (obuče) u ljudsko telo. Kad god poseti Zemlju, On uvek uzme ljudsko telo. Kada je Isus došao na zemlju uzeo je ljudsko telo. Kada Sveti Duh dođe na zemlju On boravi u ljudskom telu. To je Božija specijalnost. On je specijalizovao utelovljenje.

Vi zapravo možete učestvovati u Njegovoj božanskoj prirodi. Možete imati Boga u vama. Imati božanstvo u sebi- nema nigde takve sile u univerzumu. Imati Boga u sebi, pa to preobražava, menja život, osnažuje, pobeđuje, jer vi primate u sebe Onoga, koji je u ljudskom telu, savladao i greh i đavola. Vi se oblačite u Njega!

A kada su vernici zaista u veri, oni su onda ispunjeni željom da to objavljuju. Krštenje je uvek trebalo da bude javna stvar, jer u tom trenutku kada ste spremni da to javno objavite, vi ste tada izjavili- ‘Sada sam spreman da se povežem sa telom Hristovim i da postanem njen funkcionalni deo. Dakle, kroz krštenje se oduvek ulazilo u telo Hristovo, a Božiji odgovor na to je uvek bio pomazanje Duhom.

Bio sam u Australiji pre izvesnog vremena, i jedan moj rodjak, koji je starešina crkve tamo, je došao do mene i rekao: “Vidi, imam ovaj mladi par, koji su u svojim ranim dvadesetim. Proučavao sam sa njima i oni žele da budu kršteni. Pitao sam pastora, i on mi je dao dozvolu da ih krstim”. To je bilo uzbudljivo za tog mog nećaka, jer on nikoga nije krstio do tada. A zato što je on radio sa ovim parom, pastor mu je rekao da to i uradi. “Ali, oni ne žele da se pridruže crkvi”- reče mi on, te me je upitao: “Šta bi ti uradio? Da li bi ih krstio?” Odgovorio sam mu: “Ne, ne bih, iako je postojalo vreme u mojoj prošlosti, kada bih to verovatno učinio. Ali od tada sam sazreo u razumevanju, da je krštenje vreme u našim životima, kada se osećamo spremnima

57

da se povežemo sa drugima, koji su takođe osetili da su umrli sa Hristom na krstu, i žele da budu korisni delovi Njegove crkve.”

Tada sam mog nećaka proveo kroz nekoliko značajnih poglavlja Svetog pisma. Na primer, čitali smo Dela 19:2,3: “Reče im (Pavle): Jeste li primili Duha Svetog kad ste poverovali? A oni mu rekoše: Nismo ni čuli da ima Duh Sveti. A on im reče: Na šta se dakle krstiste? A oni rekoše: Na krštenje Jovanovo.” Pavle je znao, da su na krštenju oni trebali da prime Duha Svetoga, a to pomazanje je za službu u duhovnom telu- crkvi. Tako da ih je on ponovo krstio. Položio je ruku na njih i dodeljena im je služba. Dati su im i darovi; i oni su aktivirani za službu. Zato sam rekao mom necaku: “Ako krstiš ljude, a oni ne postanu deo duhovnog tela, oni ce samo da sede u crkvenim klupama, i umreće. Uvenuće, jer neće biti aktivni u službi”.

Nije samo jedna osoba u službi, nego celo telo- crkva. Ruka ne može reći- ‘Ja sam u službi’. Ali, ruka može reći- ‘Ja sam deo tela, koje je u službi na slavu Bogu’. To je telo Hristovo. Pročitajte 1.Kor.12, gde Pavle pravi odlično poređenje između raznovrsnosti duhovnih darova u Hristovom telu i funkcionisanja pojedinih delova ljudskog tela, koji rade zajedno kao jedna celina.

Kroz sve to sam prošao sa mojim nećakom, a on mi nije rekao da je planirao već sutra da ih krsti. Voleo bih da mi je to rekao; ali on mi nije spomenuo taj detalj. U svakom slučaju, on je otišao ovom paru sledeceg jutra, i rekao im da ih neće krstiti dok još nešto ne prouči sa njima. Sledeceg utorka uveče, dok su zajedno proučavali, oni su izajvili: “Pa, zašto ne bismo želeli biti deo duhovnog tela?” Te su se oni zatim pridružili telu krštenjem. To je bilo lepo iskustvo takođe i za mog necaka, jer je i on sam dosta sazreo kroz njega.

Krštenje je vreme kada hoćete da se pridružite Hristovom telu, ali prelazak iz utvrđene činjenice u proces koji je u toku se dešava čim ste poverovali. Ali zapamtite, vi zbilja ne možete sami da rastete (sazrevate). Vi ne možete sami postati osobe sa više ljubavi. Zato nas Bog uvodi u telo, jer priprema za službu podrazumeva naš rast kao funkcionalnih delova tela. Naučili smo da trebamo jedni druge, da cenemo jedinstvenost i različite darove koje imamo, i tako se naša korisnost Bogu razvija.

A Bog je veoma mudar po tim pitanjima. U tom smislu, pravi rast (sazrevanje) se dešava kada postanemo efikasni delovi tela. Ali naravno Duh je taj, koji radi u našim životima vodeći nas do prave vere i onda kada smo već poverovali. Ipak, nešto značajno počinje da se dešava u trenutku kada smo zauzeli stav, i kada smo to obznanili ušavši u Hristovo telo- kada nas je Duh pomazao. Iz mog iskustva, to je trenutak kada se pravi rast (sazrevanje) dešava u životima ljudi. Viđao sam ljude koji su godinama bili dezorganizovani, i konačno su zauzeli stav, te su tada preko noci bili oslobođeni. To je baš uzbudljivo.

Pregled poglavlja

1. Šta vam omogucava da imate mir, dok ste u isto vreme otvoreni, pošteni i iskreni sa Bogom?

58

2. Šta to znači ‘obući se u Hrista’?

3. Po Bibliji, kako osoba pristupa duhovnom telu Hristovom? 1.Kor.12.

4. Šta će biti rezultat biblijskog krštenja? Dela 19.

5. Kada počinje proces spasenja koji je u toku?

6. U kakvom je to međusobnom odnosu sa našim vremenom krštenja?

7. Kako nas Bog odgaja za našu korisnost Njemu u službi?

Pitanja za razmišljanje

Da li ste iskusili pomazanje Duhom za službu? Da li ste se istinski povezali sa Hristovim telom?

Petnaesto poglavlje: Radikalna unutrašnja promena

Ono što imamo kroz Isusovu smrt je ustanovljena činjenica. To je naše i mi nismo ništa učinili, da bi to zaradili. To nam je dato kao potpuno besplatni dar. Mnogi neverovatni blagoslovi su naši kroz Hristovu smrt- oproštenje, opravdanje, pomirenje, otkupljenje i oduzimanje sile našeg neprijatelja (mi samo treba sa verom da spomenemo Isusovo ime i đavo odstupa od nas!). Sve ove stvari i još mnogo toga je naše. Mi možemo da se pozivamo na sve ove beneficije.

Ali, reč spasenje je uvek povezano sa primanjem Hristovog života, jer je spasenje dinamično. Kao što smo to primetili vec više puta, ono je i utvrđena činjenica i proces koji je u toku. Reći ću to ponovo, Hristov život se daje onima, koji verom prime dar ljubavi, a koji je iskazan u žrtvi Njegovog Sina.

I dok mi to verom primamo, Bog obećava da će se useliti u nas! Vi to možete verovati. Možete delovati kao osobe u kojima je Bog. Ali, želim da vas upozorim, da je opasno dopustiti Bogu da bude u vama. Mnogo je sigurnije pogledati Ga na krstu i reći: “Da, mora da me je voleo, jer eto šta je uradio (za mene).” Ali, ako ćete Mu dopustiti da živi u vama, to je već intimna stvar. Jer prisustvo živog Boga u vama je izazov vašim mislima, osecanjima, postupcima i stavovima. I ništa nije ostalo nedirnuto, kada dopustite živom Bogu da živi u vama. Zato ja kažem ljudima da se presaberu, pre nego što dopuste Bogu da živi u njima, jer ih On sigurno nece ostaviti kakve ih je zatekao.

59

On će vas preraditi, izmeniti, oplemeniti. On će vas izvajati i uobličiti. On će čak dozvoliti da iskušenja i teškoce dođu u vaš život, samo da bi došli do tačke gde On u potpunosti može da se otkrije u vama. To je ustvari Njegova milost, a vi ćete se ritati i vrištati! Hoćete, ako ste slični meni. Dva puta u mom životu sam zaista morao reči Bogu: “Molim Te odstupi od mene! Ne mogu više podneti ovaj stres. Obećao si da nećeš dozvoliti, da budemo kušani više nego što možemo podneti, a ja Te sada obaveštavam da ne mogu izdržati više ni narednih sat vremena. Moraćeš da popustiš pritisak, ako želiš da me zadržiš, kao poslušnog sina koji Te i dalje voli.” Ozbiljno sam skrenuo pažnju Bogu: “U opasnosti sam. Ja sa tim više ne mogu izaći na kraj”.

Dati Bogu dozvolu

Očigledno postoje granice, koje svi imamo. Ja sam imam veliku toleranciju bola, tako da dostići tačku da ja zapravo kažem Bogu- ‘Ne mogu to više da podnesem’, znači da sam bio na neverovatno visokom nivou bola. A Bog je toliko milostiv, baš kao što je i obećao da će biti. “Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijeg; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušenjem i kraj, da možete podneti.” (1.Kor.10:13.)

On je tada smanjio jačinu ognja i stvari su se smirile. Ponovo sam bio u mogućnosti da dođem do daha i nastavim dalje. Rekao sam Bogu: “Hvala Ti što ovo radiš za mene. Ne radi se tu da sam ja posumnjao ili tako nešto, nego jednostavno nisam više mogao da podnesem pritisak”. Bog je veoma milostiv. On je pun razumevanja, ali ja sam mu dao dozvolu da učini sve što je potrebno, da se istešu grube ivice u mom životu. U to vreme On mi je zapravo rekao: “Jesi li siguran da znaš šta radiš, kada si Mi dao ovakvu vrstu dozvole?” “Da!”- uzvratio sam: “Ja samo želim da mi se ove grube ivice stešu. I želim da sve slabosti u mom životu bude iskorenjene”. “Ah, u redu”- reče On. A zatim je pojačao oganj. Znači, osećao sam se sprženim. Mogao sam osetiti kako me plamen proždire. Na kraju sam samo rekao: “Molim Te prestani!” On mi reče: “Pa ti si bio taj, koji si Mi dao dozvolu”. Uzvratih: “Ja se samo povlačim na kratko”.

Sada sam se opet vratio do tačke, kada počinjem da Mu ponovo sve više i više dajem dozvolu. A On je tako dobar; On ce vam dati predah ako želite i ako ga trebate- vreme kada ćete moći samo da povratite dah, preispitate se i krenete napred. Našao sam, da Bog ima veliko razumevanje po ovom pitanju, no, rizik je pustiti Ga unutra.

Vrlo često se molim da nevolja dođe na određene osobe, ali kažem Bogu: “Želim da dovedeš nevolju u život te osobe, i verovaću Ti što se tiče jačine nevolje, jer Ti bolje od mene znaš šta je toj osobi najpotrebnije. Sve što ja znam je, da ona u ovom trenutku nema pravu radost u Tebi i Tvojoj milosti, a ja bih to voleo da vidim”.

Dao sam Bogu dozvolu da donese nevolju i u živote moje dece, samo da bi na primer, mogli produbiti svoj odnos sa Njim i da bi On mogao da ojača svoj uticaj na njih. Jedno od moje dece me je jednog dana pozvalo i preklinjalo, da prestanem da se molim. Rekao sam: “U redu, napravicu pauzu”. Bog je milostiv; On je doneo nevolju u živote sve moje dece, i malo po malo

60

ja vidim da je On ojačao svoj uticaj na njih. I ako ikada dođem do tačke zabrinutosti za jedno od njih, molim tu molitvu ponovo.

Bog je mnogo više zainteresovan za duhovni rast naše dece nego što smo to mi, jer On želi privilegiju da budu sa Njim u celoj večnosti. A On zna mnogo bolje nego mi, šta to znači živeti u prisustvu svetog Boga. Nisu li to bili Aronovi sinovi, koji kao sveštenici na svojoj službi u hramu, nisu koristili odgovarajucu vrstu tamjana, te je pred Bogom sišao oganj i u trenutku ih pojeo? “A sinovi Aronovi, Nadav i Avijud, uzevši svaki svoju kadionicu metnuše oganj u njih i na oganj metnuše kad, i prinesoše pred Gospodom oganj tuđ, a to im ne beše zapovedio. Tada dođe oganj od Gospoda i udari ih, te pogiboše pred Gospodom.” (3.Moj.10:1,2.)

I Uza je sa svim svojim dobrim namerama posegnuo da pridrži kovčeg, koji samo što nije pao sa kola, i tom trenu je uništen. “I metnuše kovčeg Božji na nova kola, i povezoše ga iz kuće Avinadavove, koja beše na brdu; a Uza i Ahijo sinovi Avinadavovi upravljahu novim kolima. I odvezoše kovčeg Božji iz kuće Avinadavove, koja beše na brdu, i Ahijo iđaše pred kovčegom. A David i sav dom Izrailjev udarahu pred Gospodom u svakojake sprave od drveta kedrovog, u gusle, u psaltire, u bubnje, u svirale i u kimvale. A kad dođoše do gumna Nahonovog, Uza se maši za kovčeg Božji i prihvati ga, jer volovi potegoše na stranu. I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga Bog onde za tu nepažnju, te umre onde kod kovčega Božijeg.” (2.Sam.6:3-7.)

Ne može se dodirnuti sveto nesvetim rukama! Bog je pokušavao da to nauči svoj narod. Pogledajte šta se to desilo na Sinajskoj gori. Bog je dao stroge instrukcije, za vreme dok je Mojsije bio na gori: “Operite svoje haljine; pripremite se; vi ćete stajati u prisustvu svetoga Boga. i ne pipajte goru! Nemojte dozvoliti ni vašoj stoci da se približi gori! Samo to tlo je sveto; jer je na gori prisustvo Božije!” Preporučujem vam, da pročitate celo poglavlje- 2.Moj.19.

Mi ćemo živeti u Božijem prisustvu. Ipak, većina od nas je, i to ako ste slični meni, previše nemarna što se tiče stajanja u Božijem prisustvu. I napokon sam jednom prilikom shvatio, da Bog ne planira da vrati seme greha i pobune nazad u Njegovo carstvo; i ako je ono u meni, znači da ja necu biti tamo. I neće to biti zbog toga, što me On ne voli. Nego bi to bio dokaz da sam Ga odbio, nedozvolivši Mu da iskoreni greh i sebičnost iz mene, a zbog načina koji je bolan. Da, on je bolan, jer smo mi živeli ceo život sa tim. To seme pobune je u nama od rođenja, i Bog želi da dobije dozvolu da ga iskoreni. On vas nece prisiljavati, ali ce koristiti okolnosti da vam pomogne da se to desi. A bilo kakav bol koji vam se desi, će biti dopušten samo zato što vas On toliko voli, da ne želi da provede večnost bez vas!

Kada je u pitanju spasenje, Božija inteligencija je savršena. On zna koliko Ga je to lično koštalo- to ispaštanje za greh. I On zna, da svako ko prihvata Isusovu žrtvu, zapravo sada daje Bogu dozvolu, da ga učini podobnim da živi sa Njim. Vi imate svoju ulaznicu za večnost sa Bogom, ali On sada želi da vas osposobi da uživate u onome šta ta ulaznica predstavlja, a to je privilegija života u Božijem prisustvu.

61

To je divno iskustvo, da ste pod blagodacu svakoga dana vašeg života. Imate prisustvo Svetog Duha, koji živi u vama. Vi možete da zahtevate sve blagoslove, omogućene onim što je Isus učinio za vas, pa i ono što On sada želi da uradi u vama, posredstvom Svetog Duha.

Divno je to iskustvo, da krštenjem date javnu izjavu vere. Krštenje je način da vernik kaže Bogu: “Iskreno verujem da je Isusova smrt zapravo moja smrt za greh, a koja se odvija u Njemu. Spreman sam da prihvatim, da je to moj greh a ne Njegov, koji Ga je ubio. To je bila moja smrt, kojom je On umro; i ja sam Ti toliko zahvalan Bože, što si omogucio da On to podnese umesto mene”.

I uzgred, krštenje treba da se obnavlja svaki dan. Kako? Svakodnevnim pomazanjem Svetim Duhom. To je zapravo ponovno krštenje svakoga dana, jer nas je Isus učio iz svog sopstvenog primera, da je krštenje oduvek trebalo biti vodom i Duhom. Potrebno je da samo jednom uđete u vodu, ali vam je pomazanje Duha potrebno svakoga dana vašeg života, a što je potvrda činjenice da ste umrli sa Hristom i da ste vaskrsli sa Njim. To je zapravo forma svakodnevnog ponovnog krštenja.

Nečuvene tvrdnje

Prema Pavlu sada ste u poziciji, a to su sada svakodnevne stvari, da napravite neke naizgled nečuvene tvrdnje pred Bogom, i sve one će biti po veri. Hajde sada da vidimo Rim.6:6-11: “Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim; znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati Njime. Jer što umre, grehu umre jedanput; a što živi, Bogu živi. Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem.”

Ovo je tako značajan odlomak. Ono što ovde čitamo, treba sada da postane deo vašeg svakodnevnog iskustva. Došli ste pred krst. Ispovedili ste vašu veru u Isusovu smrt. Zahtevali ste privilegiju da budete opravdani- proglašeni pravednima, da vam bude oprošteno, da budete pomireni (sa Bogom), sve te divne prednosti koje vam je Bog dao kroz Isusovu smrt. A sada se vratite i razmotrite osmi stih (postarajte se da ovo jasno razumete): “A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim”. Tako primamo Svetoga Duha u naše živote, koji čini ovo mogucim. I tako vi možete da tvrdite svakoga dana ono iz 11. stiha: “Držite sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu”.

Vera i osećanja

Ovo je korak vere koji ste napravili, kada ste bili pred krstom i kada ste zahvaljivali Bogu za Njegovu velikodušnost kroz Isusovu smrt. Vi ste sada privilegovani, da računate sebe da ste mrtvi grehu, a to nema nikakve veze sa vašim osećanjima. Vi zapravo možete imati osećaj da ste u velikom iskušenju. Vi možete osećati u vama, nešto što vas vuče ka grehu. Ovaj korak je korak vere, a ne osećanja. Vi sebe smatrate mrtvima grehu.

62

Ja svakako hvalim Boga za ovo. Pošto sam pogledao Isusa na krstu, hvalim Boga za to i preduzimam ovaj korak, govoreci: "Hvala Ti Bože, jer danas sebe smatram da sam mrtav grehu, a takođe sebe smatram da sam živ Bogu. Ja sam Tvoje dete danas. I dok napuštam svoj dom, šta mi je potrebno? Šta mi je potrebno da budem u stanju da funkcionišem kao Tvoje dete? ‘Mrtav grehu ali živ Bogu’, šta će mi to trebati za ovaj novi dan? Biće mi potreban Sveti Duh. Pa iako se Bog nastanio u meni, ja želim da svakoga dana to ojačam sa Bogom; a kao dete Božije koje više nije rob grehu, nego umesto toga je dete Boga nebeskog, meni je potreban Sveti Duh, koji će da se nastani u meni, da bih živeo i funkcionisao svakog novog dana.

Hteo bih sada da vas podstaknem, da razmišljate o biblijskim obecanjima, da bi mogli biti sigurni da dajete dozvolu Bogu, da vam u ovom trenutku da svoga Duha, da uđe u vaš um. Zbog toga što ste Božije dete, nećete se usuditi da napustite dom bez Duha živog Boga u vašem umu. I nemojte se ograničiti samo na poslanicu Rimljanima, iako smo se mi bili fokusirali na nju.

Evo nekih primera, koje su moji učenici sa seminara pronašli u Pismu:

• Jov.14:16: “I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog Pomoćnika da bude s vama vavek.” A taj pomoćnik je naravno Sveti Duh.

• Psa.51:10: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.”

• Jez.11:19: “I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno.”

• Fil.2:5: “Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu.” Naravno, to je drugi način da se traži Duh, jer je Duh taj koji unosi Hrista u nas.

Ako ovako razmišljate i vi ćete pronaći slična obećanja o Svetom Duhu za vas. I to je baš divno, da uđete u naviku pozivanja na slična obecanja svaki novi dan. Sećate li se Isusovog susreta sa Nikodimom? “Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.” (Jov.3:3.)

To svakako potvrđuje veliku istinu, koju stalno primećujemo čitajući ove stranice, a to je da je spasenje i utvrđena činjenica i proces koji je u toku. Jer ako je spasenje samo ostvarena činjenica kroz Isusovu smrt, sve se završava na tome. A to je ideja koju su prihvatili mnogi hrišcani- da će ti biti oprošteno, bićeš opravdan, bićeš pomiren, imaćeš sve te blagoslove, ali ćeš i dalje biti rob grehu. Isus je umro, postao je grehom za nas, da bi mi mogli biti pravda Božija u Njemu. To je iskustvo ‘novorođenja’. Ovaj neverovatni stih iz Jovanovog evanđelja nam govori, da ako hoćemo biti u Božijem carstvu, treba da se krivica ukloni od nas, PLUS da damo Bogu privilegiju da nas sada i prepravi, jer je spasenje dinamični proces u našim životima.

Uostalom, u radosnu vest je uključena i garancija, da ako budete završili život pre nego što dostignete punocu zrelosti, imaćete privilegiju da nastavite da rastete u Nebeskom carstvu. Koliko je razbojnik na krstu imao vremena, za ‘proces koji je u toku’? On nije imao priliku za to,

63

ali to ga nije lišilo onoga što mu je Isusovom smrću zagarantovano. Da je nastavio da živi, on bi u mnogome uzrastao u Hrista. Ovo je tako važno da znamo, shvatimo i verujemo.

Znate, vi možete imati poverenja u Boga i što se tiče vaše smrti. Vi ne morate živeti u strahu, jer ste u Hristu savršeni na svakom koraku vašeg života- “jer je jednim prinosom usavršio zauvek one koji bivaju osvećeni” (Jev10:14.); kao što je i cvet koji se otvara, savršen na svakom koraku. Ovo je istina, zato što je savršenstvo u Njemu, a ne u vama.

Dozvolite mi sada da podelim sa vama nešto veoma važno. Kada primate Božijeg Duha, On dolazi u vaš um. To je jedini deo ljudskog tela, sa kojim Sveti Duh direktno komunicira. U suprotnom vi bi bili u doktrini ‘svetog tela’, verujuci da Duh može ući i u druge delove tela. To je jedna veoma čudna doktrina, jer je um taj koji je obnovljen (ne telo): “I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rim.12:2.)

Evo jedne lepe izjave od Elen Vajt iz njenog članka ‘Istinsko obraćenje’: “Kvasac istine (odnosi se na Duha) radi tajno, tiho, polako, da preobrazi dušu. Prirodne sklonosti su omekšane i pokorene. Nove misli, nova osećanja i novi motivi su usađeni”.

Postoji velika konfuzija oko toga, šta mi to ‘novo’ dobijamo. Ali ovde je to jasno izrečeno. Kada uđemo u naš novi život u Isusu, mi dobijamo novi um. I tada živimo novim životom, prema tom novom umu. A ono što nam Bog ne može u jednom trenu dati je karakter. Dok postupamo po novim mislima, novim osecanjima i novim motivima, Hristov karakter se obrazuje u nama. To znači nanovo se roditi. Vaš um je preobražen.

“Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu.” (Fil.2:5.) “I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rim.12:2.) Trebale su mi godine da shvatim, da sa novim umom Božija volja je sada u meni! I kada je to tačno, više ne moram da se borim da činim Božiju volju. Ja ću činiti Njegovu volju, ne zato što to moram, nego zato što sada Hrist u meni to želi!

Pregled poglavlja

1. Na koji način je spasenje dinamično?

2. Zašto bi moglo biti ‘opasno’ tražiti da Bog živi u vama?

3. Kakva je to ‘molitva za nevolju’?

4. Šta Bog želi da Mu dopustite, da bi mogli provesti večnost sa Njim?

5. Šta je to krštenje Duhom? I na koji način je ono različito od krštenja vodom?

64

6. Kakvu to nečuvenu tvrdnju možete učiniti, kada dođete pred krst, prihvatajući Isusovu smrt kao svoju smrt za greh? Rim.6:6-11.

7. Koja je to vaša velika potreba, ako želite da živite i funkcionišete kao dete Božije? I šta to ‘novo’ dobijate, kada vam Bog namiri ovu potrebu? Šta se dešava kada se ‘nanovo rodite’?

8. Kako i kada se dešava promena karaktera?

Pitanja za razmišljanje

Koliko vas ‘košta’, to što ste pozvali Boga da živi u vama? I da li ste to uopšte iskusili? Kakvu radikalnu promenu je On učinio u vama? Da li ste još uvek rob grehu? Kakvu ste novu nadu o pobedi otkrili u ovom poglavlju? Jeste li pronašli za sebe neko posebno obećanje, na koje se pozivate?

Šesnaesto poglavlje: Um Hristov

Um Hristov u vama donosi Božiju volju u vaš um. Elen Vajt je to lepo rekla u ‘Čežnji vekova’ 668.str: “Istinska poslušnost uvek dolazi iz srca. To je delo srca sa Hristom. Ako Mu se predamo, On će toliko poistovetiti naše misli i ciljeve sa svojima, a naše srce i um će uskladiti sa svojom voljom, tako da pokoravajući se Njemu, mi ustvari postupamo u skladu sa svojim pobudama.”

To je jedna od najuzvišenijih, a verovatno je i najuzvišenija, privilegija ljudskih bića u grešnom telu, da primimo Hristov um! To se Bog otelotvorio u vama, ali kada On dođe u vas, On ne radi sve za vas. On ne pravi sve one male korake, koje vi morate da preduzmete. Ono što On radi je da menja najvažniji deo vašeg bica, koji je do tada bio zarobljen grehom. Vi zapravo niste ni bili sposobni da činite bilo šta drugo, jer vaš um je imao kontrolu. Ali, sada je taj um primio nove misli i nova osecanja. Poznajem ljude, koji su zaista imali poteškoca sa novim osecanjima prema nekim osobama, do te tačke da im nisu mogli oprostiti. Ali sa Hristovim umom u vama, osećaćete se drugačije, bez obzira na to šta vam je ko učinio.

Već smo govorili o krštenju. Moram reći, da nema ničeg čudesnog u krštenju. Jovan je napisao: “A koji Ga primiše, dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo.” (Jov.1:12.) Ne oni ‘koji su kršteni’, nego oni koji verovaše i primiše. Vi ne ulazite u veru prilikom krštenja; vera prethodi krštenju. Ali u vreme kada ste dostigli tačku krštenja, vi ste tada spremni da delujete u skladu sa vašim verovanjem, te da se povežite sa duhovnim telom

65

Hristovim. Na taj način ste spremni da javno izrazite svoju veru; a tada ste voljni i da se stavite u službu i funkciju, u svojstvu koje je Bog odredio za vas. Vi nikada necete znati za te posebne sposobnosti ili oblasti ako niste vezani za duhovno telo. Tek tada ćete znati. Pri krštenju, mi javno prikazujemo naše ubeđenje. Mi to tada radimo. Ali to ubeđenje je trebalo biti u nama neko vreme.

Ja ni u kom slučaju ne omalovažavam značaj krštenja. Ali faktor razumevanja i vere će već biti prisutan. Prilikom krštenja vi jednostavno činite po toj veri. To je vec stvarnost u vašem životu. Ali nemojte potcenjivati ono što se dešava, kada ste se povezali sa telom. Tada zaista počinje da se dešava rast u vernicima.

Tako da kada uđete u ovaj novi život, kao oni u kojima nastava Sveti Duh, šta vi to novo dobijate? Nove misli, nova osećanja, nove motive. Dopustite mi sada da sa vama podelim ovu izjavu, možda najdublju stvar koju sam ikada pročitao, o značenju novog rođenja. “Novi standard karaktera je postavljen- život Hristov.”- Elen Vajt, ‘Istinsko obraćenje’.

Kada primite um Hristov, vi ste sada odmereni po Hristovom životu. Tu je nova mera, novi standard u vašem životu. Postali ste predmet zakona ljubavi. I to je u vama. Zato se ovo ne odnosi na ljude, koji još nisu nanovo rođeni. Uostalom, to je razlog zašto se u Svetom Pismu termin zli ili bezbožni odnosi na ljude koji tvrde da su nanovo rođeni, ali ne pokazuju plodove. U Novom zavetu termin zli ili bezbožni (wicked na Engleskom) se nikada ne koristi za pagane. Što se tiče ljudi, taj termin je korišten samo za one koji samo ispovedaju veru, ali koji nemaju istinsku i živu vezu sa Hristom.

Apostol Pavle na primer, primenjuje izraz zli na ‘takozvanu’ bracu u crkvi, koji su otvoreno bili nemoralni: “Pisah vam u poslanici da se ne mešate s kurvarima; i to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izići iz sveta. A sad vam pisah da se ne mešate ako koji koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili idolopoklonik, ili kavgadžija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne jedete. Jer šta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li vi one koji su unutra? A one koji su napolju sudiće Bog. Izvadite zloga između sebe.” (1.Kor.5:9-13.)

Isus je sa druge strane, koristio taj termin, da bi opisao one u religijskom sistemu, koji su spolja izgledali dobro, dok su iznutra bili pokvareni. “A Gospod mu reče: Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.” (Luk.11:39.) Isus je takođe opisao i veru ovakvih. “Tako će biti na posletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih. I baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba.” (Mat.13:49,50.)

Ali, u vašem životu je uspostavljen potpuno novi standard, kada primite um Hristov. I zapazite šta se tada dešava: “Um je promenjen”- nastavlja Elen Vajt u svom artiklu ‘Istinsko obraćenje’. Ako ste iole slični meni, vi morate imati tu promenu svakoga dana. Jer ako provedem i jedan dan bez da sam verom pozvao Boga u moj um, iskustvo mi govori da se vracam na svoje stare i prirodne procese razmišljanja. Da li i vi imate isto iskustvo? I ubrzo bih se u potpunosti vratio mom načinu razmišljanja i delovanja.

66

Telesni i duhovni

Tanka je linija razdvajanja, između biti telesan i duhovan. Kada se telesna osoba preda Isusu, priznajući svoju beznadežnost i bespomoćnost da se promeni, tada se Bog u jednom trenu uliva u ljudski um i ponovo imamo čudo na zemlji. To je veliko čudo- duhovna osoba u telesnom telu. Sve zavisi od uma, jer se u umu nalazi volja. I od sada sve, upravo sve zavisi od pravilne upotrebe volje. Mi sada ulazimo u objektivnu ‘praksu’, onoga šta se dešava kada ste nanovo rođeni.

Tako da Bog ne nastava u vama i kaže: “U redu, Ja ću sada da prouzrokujem da vi učinite ovo ili ono. Bićete kao male marionete (lutke na koncu).” Ni u kom slučaju. Bog obnavlja kontrolni centar vašeg čitavog bica. I kako On ulazi u vaš um, vi ćete biti osnaženi potpuno novim mislima. Imaćete nova osećanja. Bićete u mogućnosti da oprostite i onima kojima je teško oprostiti.

Jednom prilikom sam bio svedok takvom opraštanju. Čovek je ustao u sred seminara, rekavši: “Ja to ne mogu više kriti”. “Šta?”- pitao sam ga. Odgovorio je: “Moram nešto da izjavim. Ja sam pod strašnom osudom i želim da kažem nešto svima, pa i vama pastore. Znam, da kada dam ovu izjavu, vi cete morati pozvati policiju i ja ću verovatno provesti narednih dvadeset godina u zatvoru. Ali ja više ne mogu sa tim da živim. Ja moram imati taj novi um; jer nemam mira.” Veoma dramatičan momenat, u sred seminara. Dakle, ovaj čovek je ustao i javno priznao, da je seksualno zlostavljao cerku bračnog para, koji su takođe sedeli tu na seminaru. Samo što se nisam onesvestio. To je jedan od najdramatičnijih momenata koje sam video na seminarima. I on je to priznao, plačući. Nisam siguran koliko je devojčica bila stara; možda 12 ili 13 godina. “Žao mi je što ću to pred svima objaviti.”- nastavio je, i tada je otkrio identitet roditelja: “Radi se o vašoj kćerki”.

Roditelji su bili preneraženi. Ja sam ćutao; jer mi je Bog naložio: ”Ništa ne govori.” Ovaj je nastavio, i dobro se sećam njegovih reči: “Smatram sebe da sam najveći bednik, mizerni primerak ljudskog roda. Ne bi me iznenadilo da mi nikada ne oprostite; to bih razumeo. Znam, da ću biti kažnjen. Po zakonu vi sada treba da zovete policiju.” “Da,”- složio sam se, “učinićemo to.” On je ponovo nastavio: “Ja jednostavno ne mogu više ni jedan dan živeti sa tim. Ja ne tražim izgovor za sebe. I u mojoj porodici je bilo zlostavljanja, ali to nije opravdanje. Nikakva krivica nije na devojci, ja preuzimam svu odgovornost”. Okrenuo se prema roditeljima, rekavši: “Možete li to pronaći u vašim srcima, da mi oprostite?” I naravno, svi su gledali u ovaj par, prosto zadržavajući dah. Ovo dvoje supružnika, koji su odani jedno drugom, su ustali i krenuli napred. Mislim da nikada nisam video veće pokazivanje opraštanja i ljubavi. Ja sam zapravo rekao sam sebi: “Da li bih ja mogao učiniti, ono što su oni uradili?” Znate, i ja imam kćerku. Da li bih ja mogao učiniti, ono što su oni uradili?!

Roditelji su kleknuli sa ovim čovekom, stavili ruke oko njega i oprostili mu! Bilo je mnogo plača i pokajanja, i mnogo je oproštaja teklo u tom posebnom trenutku. Čovek je bio obraćen kroz to iskustvo. On je još u zatvoru, ali kako ja čujem za njega, izgleda da je neverovatan svedok tamo. On se zapravo obratio u tom dramatičnom trenutku na seminaru, jer su dvoje ljudi imali Božije milosti u sebi, da oproste ono, što bi vecina od nas smatrala neoprostivim. Kasnije

67

sam pitao roditelje: “Kako ste to mogli učiniti?” Oni su mi odgovorili: “Bog je nama toliko oprostio, pa kako bismo mi njemu uskratili oproštaj? Mi treba sada da se pobrinemo za rehabilitaciju naše kćerke.” Ja im rekoh: “Želim sada da prorokujem- zbog vašeg takvog stava, kcerka ce vam biti potpuno isceljena. Ona ce da se izbori sa tim, da to zaboravi i da ima normalan život. To je moje predviđanje, jer ona ce videti u svojim roditeljima takvu vrstu ljubavi i praštanja, koje ce omekšati njeno srce.”

Nedavno sam sreo ovu devojku ponovo. Slavila je Boga! Ona je lepa devojka. Znajte, da bi je sa zadovoljstvom predstavili svome sinu. Mogao sam na njoj videti njenu korisnost i vitalnost. Na jednom sastanku koji sam vodio, ona je ustala i dala svoje svedočanstvo. Svima su pošle suze na oči kada je rekla, da joj je posmatranjem roditeljske ljubavi i praštanja, i njoj samoj bilo omogućeno prihvatanje za sebe ljubavi i oproštenja od Boga. Naravno, da je i sama napravila neke greške, što je i priznala.

Mogu to biti naši stavovi, koji će nekada da liše našu decu od isceljenja i hrabrosti da bi krenuli napred, uprkos strašnim stvarima koje su im se mogle desiti u životu. Ako ste roditelj, ne znam kakvi ste bili (ili ste) u vaspitanju vaše dece. Veoma sam se plašio, da ni jedno od moje dece ne provede noc izvan kuce sve vreme dok su odrastali. Ni jednu noć!

Srce me je bolelo, samo kad pomislim na ovaj bračni par. Ipak, iz svega toga je proizišlo najdublje isceljenje. I šta je to ovaj nežni i ponizni par pokazao? To je bio Hristov um. Oni jesu rekli: “O da, mi patimo i veoma smo povređeni zbog toga šta je učinjeno našoj kćeri, ali to nam ne daje pravo da osudimo tog čoveka.” Upravo u ovom slučaju, ja sam zapravo video um Hristov.

Razmišljao sam takođe o Isusu, kada je Marija Magdalena Njemu pristupila, koliko je samo milostiv bio prema njoj. On joj je čak dozvolio da Mu opere noge, i osuši ih kosom. Kakvo je to samo olakšanje i ohrabrenje bilo za nju, to što je Isus nije tretirao kao prostitutku ili osobu na lošem glasu! Umesto toga On joj je ukazao poverenje, da čak može da bude i u Njegovoj službi. Isus nas toliko uči o opraštanju, zar ne? On dopušta da čak i najveći grešnici budu Njemu u službi, jer ih je privlačilo Njegovo srce puno ljubavi. Jednom kada se obučete u Hristov um, shvatite koliko je daleko od Njega pala većina od nas. Mi danas jednostavno ne nudimo bezuslovno oproštenje za neke vrste greha. Mi to ne činimo.

Propovedao sam na velikom skupu, gde je oko 5000 ljudi sedelo pod ogromnim šatorom. U jednom delu šatora je sedeo jedan mladić, a u njegovoj okolini na oko pet-šest metara je bio prazan prostor, jer je kružio glas da ima SIDU. To je bilo vreme, dok još nije bilo jasno šta je zapravo pravi uzročnik te bolesti. I eto ga tu mladić kako sedi, koji nije mogao imati više od dvadeset i jednu godinu, a oko njega veliki prazan prostor.

Propovedao sam o izgubljenom sinu iz Luk.15:11-32, kada mi je Bog progovorio: “Evo imaš ovde priliku.” Napustio sam propovedaonicu, otišao i seo do ovog mladića, stavio ruku preko njegovog ramena i pomolio se sa njim. Mislim da je to značilo više, nego sve ono što sam mogao tada da im ispropovedam. Oni još pričaju o tome. Rekao sam im: “Znate, bio sam primoran da to uradim, jer je meni Bog toliko oprostio. Kako da ja sad sudim mladiću o kome ne znam ništa,

68

niti poznajem okolnosti i pritiske koje su ga dovele do tog stanja? Sve što znam je, da mu je ovog trenutka potrebna Božija milost. Zatim sam ih zapitao: “Da li je moguće, da je neko od nas postao stariji brat (iz Isusove priče)?”

Beše to divna ilustracija koju mi je Bog dao, posebno što sam propovedao o izgubljenom sinu. “Da li su neki od nas ovde stariji brat?”- pitao sam. “Jesmo li mi uvređeni, što je ovaj mladić našao milost, uprkos tome što je bio svojeglav u svome životu? A zašto bi nas tako nešto uvredilo? Mi bi naprotiv trebali da se radujemo.” Stariji brat iz priče je bio uvređen, jer je otac priredio slavlje za mlađeg brata. To ga je uvredilo! On je smatrao, da ovaj to nije zaslužio!

Veliki greh- velika blagodat

Ove prelepe reči iz Pisma su mi došle: “A zakon dođe uz to da se umnoži greh; jer gde se umnoži greh onde se još većma umnoži blagodat.” Nikada nećete videti veliku blagodat, ako nema i velikog greha. I ponovo, šta to primate, kada dobijate novi život u Isusu? Njegov um je u vama! Nove misli, nova osećanja i novi motivi. Um je promenjen, ali sada dolazimo do interesantnog dela izjave koju smo već videli- “Sposobnosti su podstaknute na akciju u novim pravcima. (‘Istinsko obraćenje’- Elen Vajt) A to se govori o sposobnostima uma.

Razmotrite ponovo, šta to imamo novo- ‘nove misli, nova osećanja, nove motive’. Drugim rečima, to je promena koja je došla u moj um. Ali sposobnosti uma su takođe podstaknute na akciju u novim pravcima. Koje su to sposobnosti našeg uma? Razum, volja, čula, izbor (odlučivanje), osećanja, apetit, seksualno ispunjenje, sve su to sposobnosti našeg uma. Svaki deo našeg bića je pod kontrolom različitih sposobnosti našeg uma.

E sada zapazite šta Elen Vajt ne kaže. Ona ne kaže, da su sposobnosti promenjene. Ona kaže, da su one ‘podstaknute na akciju u novim pravcima’. To je veoma važno zapaziti. Na primer, spomenuo sam seksualno ispunjenje tj. seksualnu želju kao sposobnost uma. Znam mladića, koji mi je rekao: “Imam tu želju, koja raste u meni.” A ja mu rekoh: “Slava Bogu za to, jer te je takvog i stvorio. Trebao bi biti zabrinut da to ne osećaš, ali šta ćeš ti sa tim uraditi određuje, da li ćeš proslaviti Boga, ili ćeš provesti život u traženju samoispunjenja.”

Tako da, kada primimo um Hristov, sposobnosti su podstaknute na akciju u novim pravcima. A šta će to učiniti mogućim, da određena sposobnost sada reaguje na novi i drugačiji način? Ništa drugo do imati um Hristov, a što znači da ću sada gledati na svaku sposobnost svoga uma, bilo da je to apetit, razum, volja, seksualnost, drugačije nego do sada. Ranije sam već pomenuo slučaj, da kada sam po prvi put pogledao na mladu damu bez požude, pomislio sam: “Kako je samo originalna ova misao!” Jer, imajte na umu, da sam ja izašao iz sveta. Nisam vaspitan u crkvi. I to je način na koji mi gledamo na devojke. Ali eto, to je bila nova misao. Tek godinama kasnije sam shvatio da je ova misao došla od Božijeg Duha; i to je zaista jedan poseban način gledanja na devojke.

Sa svakom od ovih sposobnosti, mi poslujemo sa određenim skupom smernica u našem umu, ali kada Duh Božiji dolazi u naš um, počinjemo razmišljati o tome, kako bi one drugačije mogle da se koriste, i to Bogu na slavu. Dakle, te misli nisu bile sa mnom ranije, ali sada su sa mnom,

69

jer je Bog došao u moj (ljudski) um, i dao mi novi način gledanja na nešto što ima potencijal za dobro, ali je to bilo korišceno za zlo.

Razmislite o implikacijama ovog koncepta u radu sa mladim ljudima. Mi možemo ići naokolo i govoriti im: “To je pogrešno; ne bi ovo ili ono trebao da radiš...” No, možda bismo umesto toga trebalo da ciljamo na um, i da vodimo našu omladinu da prime Hristov um, tako da oni mogu da vide sve osobine svoga bica, kao nešto što ima potencijal da proslavi Boga. Dakle, sa Hristovim umom u nama, to je ono što je novo. To je ono što je sada moguće. Nove misli i ideje su u vašem umu, i upravo će taj novi um učiniti mogućim njihovo sprovođenje u delo. I koji će biti rezultat?

Značenje posvećenja

Poslušajte do kraja ovu izjavu: “Čovek nije obdaren novim sposobnostima...” Vidite li to? Za razliku od onoga što vecina ljudi misle, “čovek nije obdaren sa novim sposobnostima, ali su sposobnosti koje ima posvecene.” (‘Istinsko obraćenje’- E.Vajt) To je značenje posvećenja. Ono se odražava na sposobnosti ljudskog uma. Sposobnosti su posvećene. Nisu obnovljene nego posvećene. I sve što sada treba da radite je, da činite u skladu sa novim mislima, novim osećanjima, novim motivima- da delujete po njima. I dok činite tako, to otvara put Svetom Duhu da u vama ojača želju, da ostanete u okviru tih novih pravaca, a ne onih starih.

Formiranje navika

Mislim, da ono što već dugo nismo uspeli da prepoznamo je formiranje navika. Neki ljudi na primer, nikada nisu uspostavili naviku dolaska pred krst. Dakle, ovde me sada Sveti Duh navodi. Možda u vezi sa tim kako koristim svoje oči. I sada me Duh navodi da delujem u novim pravcima. Ako napravim izbor da to prihvatim i da delujem u skladu sa tim, ja cu tada biti osnažen da napravim isti izbor i sledeci put. Ali sledeci put kada sam u iskušenju da koristim oči na stari način, šta to moram ponovo da radim? Moram da se ponovo vratim u veru. Moram da priznam svoju nesposobnost da se promenim. I moram da tražim od Boga Hristov um.

Jedna žena mi je prišla u sred seminara koji sam nedavno držao. Pozvala me je da toga dana ručam sa njom i njenim mužem. Pristao sam. Poznavao sam ovaj bračni par već nekoliko godina. I dok smo nas troje tako sedeli, ona mi reče: “Ne mogu da oprostim mome mužu. Ne želim da idem u detalje o čemu se radi, ali ja jednostavno ne mogu da se dovedem u stanje da mu oprostim. Mrzim sebe zbog toga, ali ja ne mogu i neću da mu oprostim.” On je tu sedeo i to slušao. Rekoh joj: “Dobro, a da li bi želela da mu oprostiš u naredne dve minute?” “Ali toga nema u meni”- uveravala me je. Rekao sam joj, da to ne beše moje pitanje: “Nego te pitam, želiš li da mu oprostiš u naredne dve minute?” Pogledala me je i zapitala: “Misliš li, da ja to mogu?” Bio sam uporan: “I dalje ne odgovaraš na moje pitanje. Želiš li da mu oprostiš u naredne dve minute?” “Pa, da”- odgovorila je. “Hvala; a sada ponovi za mnom molitvu, koju ću uputiti. Pognuli smo glave na molitvu. Rekoh joj: “Moliću se u tvoje ime, i želim da ponoviš svaku reč.”

70

“Bože, u zbrci sam. Ispovedam da sam hrišćanka, a ne mogu čak ni da oprostim. Tako sam beznadežna. I bespomoćna sam! Ne mogu da se promenim, iako sam pokušavala! Ali verujem danas, da sam u Tvojim očima opravdana. Ne gledaš na mene kao velikog grešnika. Nego gledaš na mene kao da sam sveta, jer su svi moji gresi pali na Isusa.” Ona je ponavljala svaku reč. “I želim da Te slavim i hvalim, jer si toliko velikodušan prema meni. A sada, stvori u meni čisto srce. Ovog trenutka Ti dajem dozvolu, da dođeš u moj um Svetim Duhom, da mi daš Hristov um. Obećavam Ti, da koja mi god misao dođe, činiću kako mi ona nalaže.” Ovde je malo oklevala, pa sam ponovio: “Kada prestanem sa molitvom, koja god misao dođe u moj um, delovaću u skladu sa njom.” Na kraju je i to ponovila. Završili smo sa: “Hvala Ti. Amin.”

Otvorila je oči, pogledala u svog muža, i ta žena koja je došla u crkvu, a da ne može da oprosti svom mužu..., siguran sam da znate šta se tada desilo! Zagrlila ga je i rekla mu: “Dragi, kako sam samo mogla da budem tako glupa?! Molim te oprosti mi. I ja tebi opraštam.” Te su se obratili meni: “Da li bi ti smetalo, da te sada napustimo, da nas dvoje sami prošetamo?” I otidoše, držeći se za ruke. Posle sat vremena su se vratili srećni, kako to samo dvoje ljudi mogu biti.

Prišla mi je i rekla: “Pa ovo je neverovatno!” “A ne,”- rekao sam, “To je bio Bog! Učinila si jednu stvar, što hrišćani obično zaboravljaju da urade. Vreme im prolazi, dok se žale kako ne mogu dobro činiti, te sami sebe kažnjavaju. A mnogo je bolje preći u veru, vratiti se pred krst, slaviti i hvaliti Boga za ono što imate u Isusu i dati Mu dozvolu da uđe u vaš um!” Ona je bila preplavljena opraštanjem, da je neprestano tražila oproštenje od muža. “Mislio sam da ti treba njemu da oprostiš”- rekao sam. Ona je uzvratila: “Ne, moji stavovi su bili veoma loši, tako da on treba meni da oprosti!” Potpuno se promenila. Rekoh: “To je um Hristov. On ne traži da sebe opravda. On jednostavno želi pomirenje, ujedinjenje, oproštaj i ljubav, da bi se uselio u nas.”

Predaja, a ne borba

Zašto se mi borimo, kada treba samo da se predamo? Zašto se jednostavno ne predamo i pozovemo Hristov um da uđe u nas? Imali bismo Njegovu ljubav, Njegovu radost, Njegov mir i oproštaj- sve to bi bilo naše. Mi to ne radimo iz prostog razloga, i zapazite sada ovo, mi to ne radimo, jer nismo uspostavili naviku da to radimo. Vecina od nas, kada smo pod pritiskom, kada smo raspeti na sve strane, kada smo u iskušenju, kada smo suočeni okolnostima koje su izvan sposobnosti naše ljudske prirode (posebno ako govorimo o duhovnoj sferi), vecina nas ne misli o podčinjavanju našeg uma Hristu, da bi bio obnovljen i da bi imao Njegov um. Mi ne razmišljamo o dolasku pred krst i obnavljanju naše vere i poverenja, u ono što nam je dato kroz Njegovu smrt.

Mi to ne radimo iz jednostavnog razloga, jer nismo uspostavili tu naviku. Mi ćemo mnogo radije udarati, vrištati, vikati i držati se naših starih stavova, dok nas skoro ne ubiju. A zatim u očajanju, dolazimo tražeci neku pomoc. Mi ne uspostavljamo naviku oblačenja u Hrista, tako da nas božanstvo pomešano sa ljudskošću sada dovodi u posed novih misli!

To je bila nova misao i ovoj ženi! Činilo se, kao da mrzi muža. Ipak iznenada, i sam sam bio fasciniran, nakon što smo otvorili oči, bilo je potrebno desetak sekundi..., ona je pogleda u njega,

71

a ja sam tu novu misao video na njenom licu. Pomislio sam: “Pa da, Bog je učinio, ono što On čini! Dao joj je nove misli! Ona voli svog muža. Trebala bi da mu oprosti. To je nova misao.” Zatim joj je Bog dao i sledeću novu misao, da bi možda ona trebala da zamoli za oproštaj. A to je bilo poslednje što bi pomislila. To je bila nova misao. Zato što je ona predala svoju volju Bogu i dala Mu dozvolu da joj promeni um, dobila je Božije ideje.

Kolike mnoge poteškoce u crkvama bi se mogle brzo rešiti! Imao sam i to iskustvo, da su se dve žene u sred seminara posvađale i počele da jedna drugu vuku za kosu! Stajao sam zapanjen i to posmatrao. Prekinuo sam tada seminar, govoreći: “I vas dve možete takođe da izađete, jer znate, ovde više nema blagodati.” Seo sam sa ove dve žene i pokušao da prozborim: “Znate, hajde da...” “Ja neću da pričam i nikada joj neću oprostiti!”- prekinula me je jedna od njih. A druga je rekla: “Da, molim te da to podeliš sa mnom. Nisam zadovoljna sa ovim šta radim.”

Tako je jedna predala svoj um i pogledala u drugu, rekavši: “Znaš, žao mi je zbog našeg nesporazuma i moga dela u tome. Tražim od tebe, da mi oprostiš.” Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Ova druga ju je pogledala i rekla: “Dokle god sam živa, neću ti to oprostiti.” Rekoh sam sebi: “Ovca i koza. Obe u grehu. Ali jedan je voljna da prizna i da se pokaje. Dok je druga u svojoj pobožnosti i samopravednosti odbila da odbaci mržnju.” Neću zaboraviti te reči- “Nikada ti to neću oprostiti.”

Kada se to desilo, mi smo imali seminar upravo u kući žene koja je ovo izjavila. Te sam joj rekao: “Ovo je naš poslednji seminar ovde, jer ne mogu dozvoliti da se seminar održava u kući gde ti kažeš, da nećeš nikada oprostiti. Mogla si primiti Hristov um, kao što je ona primila, i da oprostiš kao što je to ona učinila.” No, ona to nije mogla. Veoma je to tužno, ali nažalost ima mnogo takvih. Mnogo! Pobeda je u predaji, a ne u borbi. A predaja donosi ono što nam je najpotrebnije- um Hristov.

Pregled poglavlja

1. Šta se dešava, kada primite um Hristov?

2. Koji je značaj krštenja?

3. Kako i kada postajete predmet Božijeg zakona ljubavi?

4. Koje je značenje za bezbožnika ili zloga u Pismu?

5. Kako Bog ostvaruje vašu transformaciju iz telesnog stanja u duhovno? I šta se zatim dešava, da li postajete Njegove male marionete?

6. Kako možete biti upotrebljeni od Boga u Njegovoj službi lečenja, i onih ranjenih, ali i onih koji su počinioci najužasnijih greha?

72

7. Šta znači posvećenje?

8. Koliko brzo i lako bi trebalo da budete u stanju, da stavite na stranu sve nesuglasice sa drugima, posebno sa drugim hrišcanima?

9. Opišite praktične aspekte formiranja navika.

Pitanja za razmišljanje

Da li sebe nalazite, da se često vraćate na stare načine razmišljanja, stara osećanja i na stara dela? Šta ste naučili u ovom poglavlju, što vam može pomoći da to izbegnete i da iskusite pobedu počevši od danas?

Molba

Zamolite Boga da vam pokaže situaciju u kojoj bi bio veliki blagoslov imati sposobnosti uma koje pokreću na akciju u novim pravcima. Odlučite se da radite po uverenju Svetog Duha.

Sedamnaesto poglavlje: Nove duhovne navike

Kada smo već u veri, mi možemo dati Bogu dozvolu da dođe u naš um, da nam da Njegov um, i tada Bog čini, ono što On tako dobro radi. On može da u trenu preokrene naša razmišljanja. A kada smo istrajni na našim ustaljenim putevima, u našoj sopstvenoj snazi, sa našim sopstvenim idejama, kada odbijamo da damo Bogu pristup našim umovima, tada sami sebe najviše povređujemo. I to je još veci izazov za Boga, da prodre kroz te zidove koje oko sebe gradimo.

Povlačenje Duha od ljudi je vrlo postepena stvar, ali smo mi zapravo oni koji gubimo sposobnost da i dalje čujemo Duha. Trebalo bi da budemo objektivni kada promeravamo sebe na osnovu Reči, jer što se tiče određenih stvari mi ne treba da raspravljamo o tome da li su ispravne ili pogrešne. Jer su one jasno određene u Pismu. Nailazim na sve više ljudi, koji gledaju da zaobiđu Reč Božiju. Oni ne žele da čine ono, za šta Bog kaže da je Njemu po volji.

73

U redu, a sada će se nešto značajno pojaviti ovde. Dve stvari će vam se desiti, ako zadobijete nove duhovne navike. Prva stvar je da cete izgubiti želju tj. privlačnost za stare puteve. I jednog dana cete se probuditi i reći: “Jednostavno mi se desilo, da me to više ne privlači.” To ce se desiti tako mirno i podsveso, da cete se čuditi- kad vam se to moglo desiti, da više nemate apetit za tu određenu naviku. No, to je jednostavno nestalo iz vas.

Druga stvar koja ce se desiti je ta, da cete početi razvijati ljubav, koja ce vas motivisati da po prirodi uradite stvari, koje su sada nove navike oformile u vama. Drugim rečima, vi ste izgradili drugačiji odgovor na stimulans, koji je prethodno nešto izazvao u vama. Po milosti Božijoj koja je u vama, vi ste sada istrenirani da imate drugačiji odgovor na taj isti stimulans. Sve je postalo novo.

Utabane staze u mozgu

A razlog što je to izazov za nas, je taj što u mozgu postoje ove male utabane staze. Znamo da je to fiziološki. Ovi dugmići su postavljeni u naš mozak, a uporni razvoj pogrešnih navika u našim životima, utvrđuje stvarne šablone na našim moždanim putevima. Kada se nanovo rodimo, one nisu promenjene. Tako da možete imati novi um, ali da i dalje tu budu ove stare utabane staze. I ove staze su stalni odgovori na stvari koje nas pokrecu. Mi ih zovemo stimulansi.

Znam da sam nekada bio izazvan posterima. Nekada sam išao da gledam porno filmove, i tu bi bili ti posteri. I ako bih prošao pored bioskopa i video ovakve postere, to je aktiviralo te stare staze u mom mozgu, i ja bih ušao u bioskop. A onda sam postao hrišćanin. Mislio sam: “O, pa to me neće više uznemiravati. Ja sam sada nov.” Stoga sam namerno prošao pored tog starog bioskopa, u koji sam ranije odlazio. Video sam poster, i pogodite šta se desilo? Ušao sam unutra! Nisam mogao da verujem! Ceo film sam odsedeo u bioskopu sa zatvorenim očima, moleci se da mi Bog da snage da ustanem i napustim to mesto. Niko mi to nije objasnio, da kada se nanovo rodiš, da su stare staze još uvek tu! Još uvek se mogu lako aktivirati. I dalje se možete lako spotaći. I zato treba da izgradite nove staze. To je sada velika lekcija za sve nas, koju treba da naučimo.

Ja sam takođe vodio borbu i sa plesom. Potičem iz porodice, u kojoj su se veoma upražnjavale zabave sa pijančenjem i plesom. Išao sam na ples svakog petka veče, i to onoliko dugo koliko se secam svoje mladosti i adolescencije. Svakog petka uveče sam bio u klubu gde se plesalo. Ali se desilo i to, da je jedna gospođa došla u našu kuću, te smo počeli da proučavamo Bibliju. I jednoga dana ona nas je podučavala da se subotom iskazuje poštovanje Bogu kao našem Tvorcu. To me je iznenada pogodilo. “O ne, moj način života, koji je podrazumevao žurke, pijenje i plesanje, ne poštuje moga Tvorca!”

Tada sam počeo da razmišljam o mojim navikama. Vec sam bio ubeđen da treba da napustim svet, ali sam imao i 50 suvišnih svetovnih navika u svom životu. U svakom slučaju, obično sam vozom išao u večernju školu. Iz nje bih se vraćao oko osam sati uveče. Izašao bih iz voza i prošao kroz staničnu kapiju. Postojala su tri puta da odem kući. Mogao sam krenuti i levo i desno i pravo. Bilo je nešto manje od jednog kilometra do kuće.

74

No, petkom uveče moja navika beše da skrenem levo, jer me je to vodilo pravac u plesni klub. Jednog posebnog petka dok sam se vraćao iz škole, po Božijem proviđenju, u vozu pored mene je sedeo mladi metodistički propobednik. Govorio sam tom propovedniku o borbi koju sam imao da napustim svet i da menjam svoje navike. On je izvukao Bibliju i pročitao mi Rim.6:16: “Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onog koga slušate, ili greha za smrt, ili poslušanja za pravdu?” Tada sam po prvi put ušao u koštac sa formiranjem navika. On mi reče: “Izbor je na tebi. Ako imaš Božijeg Duha u svom umu, ti možeš sada da napraviš izbor po savesti.” “Ali ja nisam dovoljni jak”- usprotivio sam se. “Pa, sledeci put kada budeš u iskušenju...”- započeo je. “Pa to će biti večeras”- prekinuo sam ga. On je nastavio: “Kada sledeci put budeš u iskušenju, pronađi neki miran kutak da budeš nasamo sa Bogom i reci Mu koliko si slab, ali Mu u istom momentu daj dozvolu da uđe u tvoj um. Pomislio sam: “Pa to zvuči kao nešto što mogu uraditi.” Zahvalio sam mu se sa oduševljenjem.

Te večeri, kao i obično, skrenuo sam levo. Prolazio sam pored tog kluba za ples. Bio je pun. Svetla su blještala. Bend je svirao. Tamo je bila gomila ljudi; bio je to veliki klub. Zastao sam na ulazu. Ali jedna devojka koja me je dobro znala, izašla je i videla me tu. “Hej Bil!”- pozvala me, prišla mi je, uhvatila za ruku i jednostavno me povela unutra. U meni je sve govorilo- “Ne, ne! Ne želim unutra!” Ali noge su mi govorile- “Da, da, da!” I jaoj, bio sam toliko ljut na sebe! Stigao sam pravo do vrata sale za ples. Tu sam se ukopao kao mrtav, jer me je Sveti Duh podsetio na Rim.6:16. “Pestani da se boriš, prestani da se opireš. Pokori se onome koga ćeš slušati.” Koja je druga reč za pokoriti? Predati se. “Prestani da se boriš i predaj se.”

Tako da sam rekao toj devojci: “Vidi, ja neću sada ući sa tobom. Imam nešto da obavim.” “U redu”- uzvratila je. Okrenuo sam se i izašao. Tu pred klubom je bilo jedno veliko drvo. Imao sam osamnaest godina, i beše prvi put da sam to uradio. Stao sam pod drvo, pogledao uvis i obratio se Bogu: “Ti znaš, da sam krenuo u klub. Ja to ne želim, ali sam preslab da se oduprem. A onaj mladi propovednik mi je rekao, da ako Ti predam svoju volju, ja tada neću uci u klub. Ja ne znam kako će to da se desi, ali evo Ti predajem svoju volju. Možeš je imati.”

Vrlo je teško reci ljudima, šta se zaista događa u takvim trenutcima. Ali u jednom momentu, znate li šta sam znao? Znao sam, da neću ući nazad u klub. Moja slaba ljudska volja se sada spojila sa božanskom. Nisam to tad još shvatao. Imao sam um Hristov u sebi i On je odlučio da ne idem tamo. Okrenuh se da odem. Baš tada su desetak mojih prijatelja izašli da me potraže. Opkoliše me. Nikada to neću zaboraviti. “Šta radiš ti tu sam?” Suviše me je bilo sramota, da im kažem šta radim. Tako da sam im rekao: “Vidite, nešto je iskrslo i neću moći na ples večeras.” Oni su bili razočarani, ali sam ja ipak otišao. I nikada se više nisam tamo vratio. Takođe sam tada naučio jednu od najvećih lekcija svog života. Učio sam, da sam mogao da se borim, a mogao sam i da vapim Bogu da me ojača. Ali u jednom trenutku predaje svoje volje, Bog je u meni mogao da učini ono što ja nisam.

Još beše jedna lekcija u tom iskustvu, koju sam morao da naučim, a to je da sam morao početi da skrećem desno! Jer mi nije bilo potrebno da sam sebe stavljam na stazu iskušenja. I tako sam počeo, da skrećem na desno.

75

Pre par godina moj stariji sin, koji je takođe pastor, bio je sa mnom u Melburnu. Želeo je da ga odvedem tamo gde sam nekada živeo. Ja sam ga zapitao: “Zašto?” “Želim da nešto proverim”- reče. Složio sam se, te smo vozom krenuli u taj deo velegrada. Kad smo izašli iz voza, on reče: “Tata, znam da ce ti to biti teško, ali želim da isprazniš svoj um od svih unapred stvorenih ideja.” “O, da”- uzvratih. On mi reče: “Želim da prođeš taj izlaz i da bez razmišljanja, automatski skreneš ili levo ili desno.” “U redu, nije nikakav problem.“ Prošao sam kroz taj izlaz, trudeći se da ne mislim o tome. Uradio sam to veoma ležerno. I šta mislite, na koju stranu sam krenuo? Naravno na desno, jer prošlo je već dugo vremena od kada mi je ovo postala navika; stotine puta sam skrenuo na desno. Rekao sam sinu: “Znaš šta? Zanimljivo, ali ja sam zapravo zaboravio onaj put na levo. Morao bih da ponovo prođem svim tim ulicama da se prisetim, jer već toliko dugo tu skrećem nadesno. Mogu da krenem desno i da te odvedem tamo gde sam nekada živeo. To mi nije problem.”

U tom trenutku oči su mi bile zaista otvorene. Jer nisam morao da mislim o tome. Prirodno sam učinio stvar, koja je u mom životu utvrđena kao navika. Iako sam godinama skretao levo, i ta stara staza je i dalje bila tu, međutim uspostavljanje nove staze se nametnulo i nadjačalo. I uzgred, iz mog iskustva, ovo je od velikog značaja. Mislim da se u okviru programa od ‘12 koraka’ čini neustrašivi moralni pretres. Drugim rečima, tamo uče ljude da prepoznaju navike koje treba da budu promenjene. Nemojte biti uopšteni. Veoma je zdrava stvar tačno prepoznati navike iz vašeg života, koje treba da budu promenjene.

Pregled poglavlja

1. Kako možete izgubiti sposobnost da čujete Božiji glas?

2. Šta se dešava kada steknete nove duhovne navike na mesto starih?

3. Zašto vam se možda i dalje dešava da na podsticaj reagujete po staroj navici, iako ste nanovo rođeni? Kako promeniti stare šablone?

4. Zašto je važno prepoznati navike, koje bi trebale da budu promenjene?

Pitanja za razmišljanje

Da li ste ikada osetili da se Sveti Duh povlači iz vašeg uma? Da li ste tražili način da zaobiđete Reč Božiju? Koliko je Bog bio milostiv prema vama, dok vas je vodio da Mu se predate, da tražite Hristov um i da razvijete nove staze u svom mozgu i nove navike u svom životu?

76

Osamnaesto poglavlje: Sve što vam treba je u Isusu

Da li razumete, da sve što je potrebno da biste se susreli sa problemom greha u vašem životu, se nalazi u Isusu? Bez obzira na to šta vam je greh učinio, da li vas stavlja pod pretnju smrti ili osude, bilo da vas je oslabio tako da ne možete da napravite pravi izbor, ili vas je doveo do toga da volite stvari koje su zle umesto onih koje su svete, sve to nije bitno. Jer je rešenje za sve te stvari u Isusu Hristu. I svako ko se postarao da bude u Hristu svakoga dana svoga života, imaće Njegova rešenja; “Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno. Uzdajući se u ovo isto, da će Onaj koji je počeo dobro delo u vama dovršiti ga do dana Isusa Hrista.” (Fil.2:13; 1:6.) Pošto je započeo Svoj posao u vama, On će ga i dovršiti.

Mnogi hrišcani padaju, jer umesto da nalaze svoju pomoc u Hristu, oni pokušavaju da budu Hrist. Oni žele da lično pobede đavola. Znam ljude čija cela služba je da izazivaju đavola, da bi ga sve vreme nadvladavali. Gledam ih sa sažaljenjem, jer znam šta ce im se desiti. Biće prevareni od strane đavola. Vi ne možete pobediti đavola. No, on je već pobeđen! Učinjen je nemoćnim od strane bogo-čoveka Isusa Hrista.

Znam neke ljude koji još uvek padaju u iste stare navike, i to posle dvadeset godina molitve: “Bože, učini me dovoljno jakim da pobedim.” Postojao je samo jedan Čovek, koji je bio dovoljno jak da pobedi. Svi mi ostali nismo dovoljno jaki! Samo je jedan Čovek živeo životom, koji je bio potpuno na Božiju slavu, i to tako što je verovao svom Ocu. Neverovatno je, da je Bog (Bog milosti), prihvatio Isusov život kao da je to u potpunosti moj život, i učinio je da mi taj život bude na raspolaganju svakoga dana; i to prihvatam verom.

Želite li da danas imate više ljubavi? Onda nećete ići na neki seminar nazvan- ‘Kako više voleti’. Umesto toga čućete Isusa kako govori: “Čuli ste da je kazano: ljubi bližnjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.” (Mat.5:43,44.) Dajte priliku Onome koji voli čak i svoje neprijatelje, da uđe u vaš um i recite Mu: “Dajem Ti danas dozvolu, da tvoj um postane jedno sa mojim, te ako naletim na neprijatelje, ili one koje je teško voleti, da ih Ti voliš kroz mene.”

Želite li da budete saosećajniji? Pogledajte Isusovo saosećanje- “Kad se približiše k vratima gradskim, i gle iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica, i naroda iz grada mnogo iđaše s njom. I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i reče joj: Ne plači. I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i reče: Momče! Tebi govorim, ustani. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.” (Luk.7:12-15.) Dopustite da uđe u vaš um Onaj koji nije mogao biti na sahrani, a da ne bude dirnut udovičinom tugom, koji je želeo da povrati u život njenog sina.

77

Pa čak i dok je visio na krstu, On je mislio o svojoj majci, koju je predao nežnoj brizi Njegovog učenika Jovana. “A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji, reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.” (Jov.19:25-27.) Tako da, ako želite saosećanje, obucite se u Njega!

Želite li da budete velikodušniji? Imate li problema sa davanjem? Obucite se u Onoga koji nije imao ni svoje kuće- “Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin čovečiji nema gde glave zakloniti.” (Mat.8:20.) Sve što je imao, On je jednostavno dao. On nije nagomilavao nikakva svetovna dobra. Nije Mu to bilo potrebno! On je imao sve od svoga Oca, sve što Mu je zaista bilo potrebno. Ipak je bio potpuno zadovoljan. Obucite se u Njega i postaćete najvelikodušniji, oni koji vole da daju. Davanje će vam biti radost. I vi to nećete morati da cedite iz sebe. Povremeno cete morati čak i da se uzdržavate od davanja da ne bi sebe oštetili, jer cete u sebi imati Onoga koji voli da daje! Ozbiljan sam.

Želite li da budete u miru? Obucite se u Onoga koji je, iako su besnele oluje svuda oko Njega, jednostavno otišao na goru i razgovarao sa svojim Ocem. “A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu. Tih, pak, dana iziđe na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.” (Luk.6:11,12.) Bilo kakve okolnosti nisu mogle da Mu oduzmu mir. Isus nije jurio, znate, On nikada nije bio u žurbi. On ni u kom slučaju nije morao donositi odluke u deliću sekunde. On je pažljivo i mirno tražio volju svoga Oca, sposoban da se sa velikim unutrašnjim mirom suoči sa najneverovatnijim iskušenjima, kojima je ikada bilo izloženo ljudsko bice.

Želite li da odolite iskušenju? Mi nismo bili dovedeni da stojimo na vrhu hrama od strane đavola i nije od nas traženo da se bacimo dole. Đavo to nije učinio nama. On ima druge načine za nas, da nas vara i obmanjuje. Ali, Isus je bio taj, koji se suočio sa njim licem u lice: “Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede Ga Duh u pustinju. I četrdeset dana kuša Ga đavo, i ne jede ništa za to dana; i kad se oni navršiše, onda ogladne; i reče Mu đavo: Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane hleb. I odgovori mu Isus govoreći: U pismu stoji: Neće živeti čovek o samom hlebu, nego o svakoj reči Božijoj. I izvedavši Ga đavo na goru visoku pokaza Mu sva carstva ovog sveta u trenuću oka. I reče Mu đavo: Tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je; Ti, dakle, ako se pokloniš preda mnom biće sve tvoje. I odgovarajući Isus reče mu: Idi od mene, sotono; u pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu svom, i Njemu jedinom služi. I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga na vrh hrama, i reče Mu: Ako si Sin Božji, skoči odavde dole; jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju, i uzeće te na ruke da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. I odgovarajući Isus reče mu- rečeno je: Ne kušaj Gospoda Boga svog. I kad svrši đavo sve kušanje, otide od Njega za neko vreme.” (Luk.4:1-13.) Obucite se u Onoga, koji je posle 40 dana u pustinji jednostavno rekao đavolu: “Pisano je.” Isus je smireno odgovorio sotoni. On nije ulazio u raspravu sa đavolom. On je jednostavno citirao reči svoga Oca i oslanjao se na njih.

Želite li da bolje širite evanđelje? Obucite se u Onoga, koji nije mogao da uđe ni u malo selo, a da ga ne okrene naglavačke. Tamo je bilo bolesnih, koji su čekali da ih izleči. “I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući. I odmah skupiše se mnogi tako da ne

78

mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč. I dođoše k Njemu s oduzetim, koga su nosili četvoro.” (Mar.1-3.) Sumnjalice su se penjali na drveće da bi Ga čuli. “I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj, gle čovek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinički, i beše bogat; i iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta; i potrčavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proći.” (Luk.19:1-4.) Isus je širio evanđelje gde god je išao, jer je nosio veliki teret za duše.

Želite li da imate više nade? Obucite se u Onoga, koji nije osudio ni Judu, nego je nastavio da mu nudi nadu, i sve do kraja je pokušavao da dosegne njegovo srce. “A pred praznik pashe znajući Isus da Mu dođe čas da pređe iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu, do kraja ih ljubi. I po večeri, kad već đavo beše metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskom da Ga izda, znajući Isus da Mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide, Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže; potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut.” (Jov.13:1-5.)

Obucite se u Onoga, koji je predvideo da će Ga Petar izdati, a nakon što se to desilo, On mu je dao nadu i ljubav da ustane i nastavi dalje. “Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju. A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići. A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.” (Luk.22:31-34.) “A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka. A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima. Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim. A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga. I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam. I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac. A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput. I izišavši napolje plaka gorko.” (Luk.22:54-62.) “A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje. Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje. Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje.” (Jov.21:15-17.)

Šta god vam je potrebno kao čoveku, sve to je u Hristu! Nije u psihologiji, nije u filozofiji, nije u seminarima samousavršavanja, nego je u Hristu. I ako smo samo spremni da se svakoga dana obučemo u Hrista, da Mu se podčinimo i dopustimo Mu da pristupi našim umovima, imaćemo sve što Isus ima da ponudi. U Njemu bismo bili potpuni. Ali šta to mi činimo? Mi vodimo borbu. Postajemo očajni. Trudimo se žestoko da promenimo naše puteve. Trudimo se. I padamo. Preklinjemo Boga da nam pomogne. A u trenutcima očajanja mi čak i Njega okrivljujemo, što nije učinio više toga za nas.

79

Beše to pre dosta godina, sećam se, kada sam rekao Bogu: “Ovakvo hrišćanstvo ne funkcioniše. Uopšte ne funkcioniše. Pogledaj me; od kada sam postao vernik, a još uvek imam iste navike.” I tada je On figurativno uzeo bejzbol palicu i udario me po glavi. On reče: “Ja tražim od tebe da se obučeš u Hrista, a ne da budeš Hrist. Postoji samo jedno ljudsko biće, koje može da pobedi đavola i da nadvlada svako iskušenje. A radosna vest je, da te Ja prihvatam u Njemu! Prihvatam Njegovu smrt, kao da je tvoja! A takođe prihvatam i Njegov život kao tvoj! Ja prihvatam i Njegovo vaskrsenje kao tvoje! Ti već imaš sve te stvari. Koristi ih! Priušti sebi sve to što je Isus ostvario. Sve je to tvoje! Pošto se odnosim prema Isusu kao da si to ti, a prema tebi kao da je to Isus. Čak sam dozvolio da On postane grehom, da ti ne bi morao da provedeš ostatak života baveći se problemom greha. Dakle, želiš li pobedu? Ona je u Njemu.”

Ako bih ja danas ustao i rekao- “Prikupiću vojsku za rat u Vijetnamu”, vi bi rekli da sam poludeo! Jednostavno zato, jer je taj rat već vođen i završen. Ili bih vas možda pozvao na bojno polje Drugog svetskog rata: “Hajde da se borimo protiv fašista.” Vi biste svi rekli: “Šta? Pa taj rat je već vođen i dobijen!” Ali šta danas rade hrišćani? Oni prikupljaju svoje snage, da biju bitku koja je već dobijena!

Naša borba je borba vere! To nije borba protiv greha. Ta borba je već vođena i dobijena u ljudskom telu Čoveka, koji se potpuno pouzdao u svoga Oca. Naša borba nije ni protiv đavola. On je već pobeđen i proglašen nemoćnim. Nikada to ne biste mogli da pretpostavite, s obzirom na to kako se hrišćani odnose prema njemu. Mogli biste pomislili da on ima svu silu!

Roditelji jednog mladića su mi prišli i rekli: “Ah, đavo je uzeo našeg sina.” Rekoh im na to: “Dobro, a šta ćete vi uraditi po tom pitanju?” Te sam dodao: “Da li shvatate, da je vašeg sina zarobio neprijatelj koji je nemoćan, a koji vas je nekako ubedio da ipak ima silu? Da li ćete to prihvatiti sedeći skrštenih ruku? Hoćete li reći- ‘Pa šta ja tu mogu?’ Ili ćete verom krenuti napred i reći: ‘Hej, ti misliš da si uhvatio u zamku našeg sina, ali imamo vesti za tebe- ti tu nemaš ovlašćenja. U ime Isusa Hrista, zahtevamo ga nazad. I tražićemo ga, sve dok nam ne bude vraćen. Ti nemaš ni sile ni ovlašćenja nad njim’.”

Ne viđam nešto puno ljudi u današnje vreme, koji postupaju po veri. Oni se ponašaju kao da neprijatelj ima sve adute u svojim rukama. A on je samo majstor prevare. No, on nema vlast. A mi se ponašamo kao da smo obesnaženi i nesposobni pred njim. Pismo kaže da je on učinjen nemoćnim. Razmislite o tome- on je nemoćan. “Budući pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jev.2:14.)

Dakle, ako tražite i borite se za pobedu uz Božiju pomoc, od sada pa narednih dvadeset godina ćete kopati istu rupu. Ali ako tražite pobedu tako što ćete se obući u Hrista, imaćete je već sada!

Pregled poglavlja

1. Zašto bi trebalo da vam bude važno, da budete sigurni da ste ‘u Hristu’ svakoga dana svoga života?

80

2. Zašto je opasno misliti da lično mi možemo pobediti đavola?

3. Koji je to jedini način da pobedite i greh i đavola? Zašto je to istina?

4. Koja je to vaša prava borba koju vodite? Koja borba je već uveliko vođena i dobijena?

5. Da li đavo ima bilo kakvu silu ili vlast nad vama ili vašim voljenima? Pogledaj Jev.2:14,15.

6. Kada i kako možemo iskusiti pobedu?

Pitanje za razmišljanje

Razmislite o posebnom aspektu vašeg života, drugačijem od ovih koje smo spomenuli u ovom poglavlju, a u kojem možete biti pobednici, tako što ćete se obući u Hrista. Pronađite i u Evanđeljima gde je Isus bio pobednik u toj oblasti.

Devetnaesto poglavlje: Pobeda predajom

Molim vas zapazite u sledećem citatu, ko to govori? “Posle mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkog, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori sotono; Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja?” (Zah.3:1,2.) Vidite li to? “Gospod da te ukori sotono!” Vlast i sila da se ukori sotona je u Hristu. Dakle, izgleda da ja ne ukoravam sotonu, nego to čini Gospod. Tako da su ovo reči, koje se mogu dobro iskoristiti: “Gospod da te ukori sotono.”

I svaki put kada pročitam ovo, podsetim se da sila i vlast nad sotonom nije u meni, niti dolazi iz mene. Ona je u Hristu, i On je taj koji ukorava đavola. Tako da je u redu da u Njegovo ime kažemo: “Gospod da te ukori sotono.” Ali nikako nije u redu da kažemo, da ja ukoravam sotonu, čak i pod Božijim autoritetom. Mislim da je to opasan pravac delovanja. Nažalost, mnogi danas imaju takav pristup. I ja sam video, šta im se desilo. Ali je sasvim druga stvar shvatiti, da je Gospod taj koji ukorava sotonu, i na to se pozivati verom.

Kao što sam i rekao roditeljima iz prethodnog poglavlja, koji su mislili da đavo ima njihovog sina: "Neprijatelj vas samo obmanjuje da pomislite da je to borba između vas i njega, jer on dobro zna da je prava borba između Hrista i njega, a on je već izgubio u toj borbi. On nikako ne

81

želi da vi to saznate, tako da nastavite da osecate kako sada baš vi treba da se njemu suprotstavite i da ga pobedite. No, znajte da ga ne možete pobediti. Vi jednostavno treba da verujete.”

Čak i što se tiče pobede nad grehom u našim životima, to nije naša borba! I ponavljam, da je naša borba da verujemo, da je u ljudskom telu, a mislim na telo koje je Bog prihvatio kao moje, Isus nadvladao sva iskušenja. On se već susreo sa iskušenjima sa kojima se ja susrećem, i moja pobeda nad njima je da vidim da je On u ljudskom telu to već ostvario, te da se obučem u Njega. A kada se vi obučete u Hrista i pozovete Ga u svoj život, u kakvu se vi to osobu oblačite? Oblačite se u Onoga, koji nije bio privučen grehu. Oblačite se u Onoga, ko je već pobednik.

Pogledajte sledeće moćne reči koje potkrepljuju ovo. 1.Jov.5:4: “Jer svaki koji je rođen od Boga pobeđuje svet; i vera je naša ova pobeda koja pobedi svet.” “Svako... ko se bori do samog kraja.” Da li tako piše? Ne, nego “svako ko je rođen od Boga...” Nadam se da shvatate, da je pobeda iskustvo vere, a ne borbe. Naša borba je borba vere! I umesto da se borite (sa grehom), pobedu zapravo imate kada se predate.

Na ovim stranicama izazivam suludu ideju, da ako bih nekako dobio silu i pomoć od Boga da nastavim u svojim naporima, mogao bih pobediti đavola. Zapravo, ne samo da je izazivam, nego je odbacujem! Jer u mom duhovnom životu ja odustajem čak i od prava da se borim sa đavolom. Predajem to Hristu. Priznajem da se ne mogu boriti sa nečastivim, jer sam slab i bespomoćan! Ja predajem Isusu Hristu da pobedi i đavola i iskušenje i greh. To činim, kada verujem. Zapravo, kažem Bogu: “Ja to ne mogu. No, hvala Ti što si mi to obezbedio u Isusu.”

Od borbe do vere

U vecini bitaka pobeda dolazi kroz borbu za pobedu. Ali ne i u našem duhovnom životu. Tu pobeda dolazi ne kroz borbu, nego kroz predaju! A šta mi to predajemo? Samu pomisao da bismo mogli nadvladati đavola; i svaku nadu da bismo imali ikakve šanse za uspehom protiv njega. Umesto toga, mi prepoznajemo da je Bog obezbedio za nas Jednoga, koji ga je već pobedio u ljudskom telu. I kada se obučemo u Isusa, Njegov uspeh i Njegova pobeda postaje naša.

Tako da, kada se susrećemo s kušanjem, grehom i đavolom, umesto da se borimo, što smo svi povremeno činili gotovo do tačke potpunog obeshrabrenja, treba da verom primimo ono što je Sin čovečiji vec ostvario u ljudskom telu. Najteža stvar za vecinu od nas da prihvatimo je, da što se tiče problema greha, bilo da se radi o osudi i smrti, ili se bavi grehom kao silom koja vlada u vašim životima, Bog je predao odgovornost za rešavanje tog problema na Isusa, a ne na nas.

Dakle, kada sam u iskušenju, ja ulazim u veru. Drugim rečima predajem svoje pravo da pobedim greh i đavola, dopuštajući Isusu da učini ono što je od Oca i pozvan da učini. I ako mi ispravno razumemo 1.Jov.5:4, ko god je rođen od Boga pobeđuje svet. Dakle, ako ste rođeni od Boga, vi ste se obukli u Isusa Hrista. Hristov um ste primili kroz Duha i sad je Hrist taj koji u vam pobeđuje svet; niste to vi u vašoj ljudskoj prirodi. To je iskustvo vere.

82

Bog u vama! Ako ste rođeni od Boga, imate Njega u vama! Evanđelje nije samo priča o Bogu, nego je to i sila Božija na spasenje. “Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.” (Rim.1:16.) Bog ce prebivati u svakom ljudskom bicu koje veruje u Njegov dar ljubavi- Isusa Hrista.

Očigledno je, da malo ljudi stvarno veruje u Isusa kao Sina Božijeg. Ne mogu danas čak ni da navedem ljude da posvedoče o opravdanju. Oni to neće reći. Neće slaviti i hvaliti Boga za to. A to je značenje verovanja da je Isus Sin Božiji, čiji savršeni život i čiju smrt je Bog prihvatio kao moje! Nisam više smatran krivim, osuđenim, i pod smrtnom presudom. Imam ulaznicu za Nebo. Pridružio sam se Božijoj porodici. Ja sam Njegovo dete!

Razmotrite samo par biblijskih obećanja, koja će da podrže ovu istinu: “Koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo.” (Jov.1:12.) “Koji prizna da je Isus Sin Božji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.” (1.Jov.4:15.) Šta je potrebno da se Bog useli u nas, da živi i boravi u nama? Potrebno je naše priznanje da je Isus Sin Božiji. Zato stalno naglašavam, da je najvažnija navika u vašem životu ta, da dođete pred krst svakog jutra, pogledate na njega, i kažete: “Hvala Ti Bože, što si poslao svoga Sina u ljudskom telu i omogucio da On preuzme na sebe odgovornost za greh. Ja verujem u to svim svojim srcem.” I onog trenutka kada to kažete, Bog je u vama. Vi izlazite iz svoje kuće, dok je u vama prisutan živi Bog. A uveren sam, da je malo ljudi koji to praktikuju. Jer mi ljudi uglavnom prilaze govoreći: “Ah, ja imam problem sa svojom lošom naravi...” ili “Uh, često se ljutim...” ili “Joj, ja imam tu naviku...”

Nedavno sam sreo jednog pastora, koji mi je rekao: “Zavisnik sam od pornografije i to me ubija.” Uzvratio sam mu: “Samo da nađem maramicu, pa da mogu da se isplačem zbog tebe.” “Ja sam ozbiljan”- reče on. “I ja sam. Ali ne plačem zbog tebe, jer imaš problem. Nego plačem, jer ti ne shvataš šta je vera! Ti ne ispovedaš svakoga dana, da je Isus Sin Božiji! Jer da to činiš, imao bi um Hristov i mogao bi pogledati u prelepu ženu bez požude. Zapravo, mogao bi da je pogledaš i da kažeš: ‘Hvala Ti Bože, na ovom divnom stvorenju. Ne gledam je kao objekat požude, nego kao prelepo stvorenje, koje je izašlo iz Tvoje ruke’.”

Želim da vam kažem, da kada se to meni desilo po prvi put, samo sam rekao: “Hvala Ti Bože.” A On će na to: “Samo zadrži Moj um u sebi, i možeš imati ovakav kvalitet misli svakoga dana svog života.” Ali, ovaj pastor je nastavio da govori: “Ah, molim te pomozi! Ja sam svakodnevno na pornografiji i to me ubija.” Rekao sam mu: “Pa to bi i mene ubilo, kada bih nastavio da sa tim hranim um! Jesi li se ikada zapitao, da ako bi imao Hristov um, možda bi imao i snage da staviš filter na tvoj kompjuter, te ako si upravo ispovedio Isusa Hrista, tada bi sa umom Hristovim u sebi, mogao otici kuci i naručiti taj filter?” On me je pogledao zapanjeno. Nastavio sam: “Eto, to bi ti bilo potrebno. A ja neću to učiniti za tebe. Ti nisi u veri. Nisi u veri, kada mi dolaziš sa takvom izjavom.”

Na jednom od seminara, drugi čovek je ustao i rekao: ”Ja sam zavisnik od televizije. Već dvadeset godina se vraćam sa posla oko pet sati popodne, podignem noge pred TV-om i tako sve do ponoći kada idem na spavanje. Svo to vreme ja se ne mičem. Moglo bi se reći da ni nemam brak. Moja žena i ja smo kao dva stranca, koji eto žive u istoj kući. Ne znam zašto me već nije

83

napustila.” Srećom njegova žena tu nije bila prisutna. Dodao je: “Ja sam tako bedan i slab. Imate li vi neki mudar savet za mene?”

Odgovorih mu: “Naravno da imam, ali tu je potreban Hristov um. Ti nisi u veri! Rveš se i boriš sa nečim, sa čime Isus ne bi imao problema, jer Njega nije privlačilo nasilje, seks i sve te stvari sa kojima je ispunjen TV program. On je imao uravnotežen život. O da, On je uživao u društvu žena. Naravno da jeste. Šta misliš, zašto je provodio toliko vremena u Martinoj i Marijinoj kući? Mislim da je tamo pronašao ljubav, kakvu nije nalazio na drugim mestima. Ali On nije imao perverzan pogled što se tiče tih stvari, i ako bi primio Hristov um...” Prekinuo me je: “Dobro, a šta će se desiti ako primim Hristov um?” Odgovorio sam mu: “Sa Hristovim umom kada bi pogledao u TV, rekao bi- ‘U redu, vidim da ovo upravlja mojim životom’ i verovatno bi uzeo makaze i presekao kabl.” Mogao sam videti, da pažljivo sluša.

“Prestani da se boriš”- nastavio sam, “počni da se predaješ i primi um Hristov. Veruj, da je Isus pobedio svet, telo i đavola! U ljudskom telu je to učinio! Ispovedi to! I gde će tada On biti? Biće u tvom umu. To je deo tebe, sa kojim Duh Sveti uspostavlja kontakt. A sa Hristom u svom umu, donećeš pravu odluku u vezi televizije.” On se vratio kući i to je učinio. Sledeće sedmice je opet bio na seminaru, skačući od sreće; tako nešto u životu nisam video.

Trebali ste čuti njegovo svedočanstvo. Izjavio je: “Dvadeset godina sam bio rob. Ali sam primio um Hristov i tačno sam znao šta treba da radim. Uzeo sam makaze i odsekao kabl, i eno ga TV tamo stoji, jer priznajem da nisam mogao da se kontrolišem. To je kontrolisalo mene.” Tada su mu oči zasvetlele i dodao je: “Osećam se slobodnim. Čak sam i sa ženom počeo da komuniciram. Oživeo sam u Duhu. Nisam više rob greha, jer sam primio um Hristov.”

Sa Hristovim umom gledate na stvari drugačije. Ipak shvatate, da je jako lako preći granicu i ponovo činiti stare- telesne stvari, umesto Božijih. Ne mogu da provedem ni jedan dan života, bez da tražim Hristov um, jer ovaj svet nije bezbedan. Ja mogu biti netolerantan prema ljudima, ali sa Hristom u meni pronalazim najneverovatniju milost koja me ispunjava, tako da mogu biti tolerantan i pun razumevanja i ljubavi prema drugim ljudima. Takav je On. I to je ono što On želi da svi mi učinimo- da se redovno oblačimo u Njega, da nam sve te stvari postanu ustaljene i prirodne u životu.

Neki dan sam shvatio, da nešto što mi je do nedavno bilo privlačno, više nije. Ne bih mogao da tačno kažem kada se to desilo, jer je očigledno da se deslilo kroz određeni period vremena. Tako da sam samo uputio pogled gore i rekao: “Hvala Ti Bože!” A On mi reče: “Pa dobro, ti nisi primetio da se to dešava, jer si bio fokusiran na oblačenje u Hrista.” Postepeno Hristove želje postaju naše po prirodi. I to tada postaje uzbudljivo. A kako mi nazivamo taj ceo proces? Posvećenje.

Kako posvećenje deluje

Zapazite da u tom procesu, ako vidite da neprestano ponavljate stare navike, verovatno ste izašli iz vere. Tako da biste trebali da se vratite i ponovo ispovedite da je Isus Sin Božiji, te istog momenta kada to učinite, vi prestajete sa starim navikama, a jačate nove. Kada sam počeo to da

84

razumevam, morao sam to više puta dnevno da ispovedam. I svaki put kada sam osetio kušanje ili da se stare stvari vraćaju, primetio sam da želim da ispovedim da je Isus Sin živoga Boga i da je u ljudskom telu pobedio greh, iskušenje, telo i svet!

U momentu kada to ispovedimo i damo hvalu i slavu Bogu za taj Njegov dar ljubavi, On tada boravi u nama. Suština je, da se to Bog u vama opire grehu, a niste to vi potpomognuti od Boga. Bog je jedino bice koga ne privlači greh (nesvetost). Po prirodi mi smo privučeni grehu (nesvetosti). Dok Bog nije. Tako da, ako vas ne privlači greh, znaćete da je Bog u vama. I reći ćete: “To je prava stvar! Slava Gospodu!”

Najveca borba naših života je, da li da se predamo Bogu i da Mu damo dozvolu da boravi u nama, tako da ne budemo privučeni grehom, ili da se borimo protiv toga da budemo privučeni grehu, i da molimo Boga da nas učini dovoljno jakima, da bismo to postigli. Ovo drugo je put u propast, i ono mnoge hrišćane fokusira na njihove grehe i njihovu nesposobnost da se promene.

Oklop za zaštitu, a ne za bitku

Znate, Božiji oklop ne služi, da bi se mi borili sa sotonom. Nego ga mi stavljamo, da nas zaštiti od strela nečastivog, tako da bismo mogli da stojimo čvrsto nasuprot njegovih napada. “A dalje, braćo moja, jačajte u Gospodu i u sili jačine Njegove. Obucite se u sve oružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskog: jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima, vlastima i sa upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Stoga radi uzmite sve oružje Božije, da biste se mogli braniti u zli dan, i svršivši sve održati se. Stanite dakle opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravu evanđelja mira; a svrh svega uzmite štit vere o koji ćete moći pogasiti sve raspaljene strele nečastivog; i kacigu spasenja uzmite, i mač duhovni koji je reč Božija.” (Efe.6:10-17.)

Neki ljudi misle, da se ovaj oklop oblači, da bi se vodila borba sa đavolom. Ali ne, vi je stavljate na sebe radi vaše zaštite. A bitka je već dobijena. Ali se ona u nama nastavlja, jer je naša borba u tome da li da verujemo, ili ne- ili da nastavljamo sa našim samoporažavajućim načinom (borbe). Ova dva pristupa su svetlost i tama. Jedno rezultira pobedom, dok drugo porazom.

Pobeda u hrišćanskom životu dolazi kroz predaju našeg prava da se borimo sa grehom i đavolom, verujući da je ta borba stavljena na Isusa, i ispovedajući svoju veru u to. A u trenutku kada to učinimo, Duh živoga Boga unosi Hrista u naš um. Sada mi imamo um Hristov. A greh i zlo ne privlače Hristov um. Njega privlače svete i čiste stvari.

Previše ljudi rade na suprotstavljanju grehu i đavolu, trudeći se veoma da ne padnu u iskušenje, preklinjući Boga da im da silu da ne popuste. A kada padnu, oni su vrlo obeshrabreni, pitajući se, da li Bog misli ono što kaže ili ne. Oni uvek završe tako što okrivljuju Boga, zaključujući da su suviše slabi i da neće uspeti. A znate li, šta sami sebi kažu, kada dostignu tu tačku? “Pa nije ni bitno, to što se ja trudim.” Zatim počinju dozvoljavati svim lošim navikama da se vrate u njihov život. Odustaju čak i od borbe. Znam da je takvih mnogo, jer oni jednostavno nisu dovoljno jaki da se odupru iskušenju i đavolu, pa čak i sa Božijom pomoći.

85

Konačno jednog dana po Božijoj milosti, u svom krajnjem očajanju, oni padaju u podnožje krsta. I tada shvataju: “Bog je pozvao Isusa da to učini, ne ja. Moja je privilegija da se držim Njega verom, i da imam Njega u sebi. To je Bog u meni, koji se opire zlu, a ne ja.” Ako se uspešno ne odupirem zlu, verovatno Bog nije u meni, jer ja to radim u svojoj sili, umesto verom- dopuštajuci Mu da se useli u mene.

Od petog do osmog poglavlja poslanice Rimljanima Pavle opisuje karakteristike ljudi, koji tvrde da su vernici, ali ipak su još uvek telesni. Pavle pravi razliku između onih koji samo ispovedaju veru a još su telesni, i istinskih- duhovnih vernika koji još uvek imaju neke zanimljive osobine. Velika je konfuzija, o tome šta se stvarno dešava kada osoba postane duhovna. Neki na primer veruju, da se više nikada neće osetiti kušanima. Drugi misle, da nikada više nece osetiti sklonost ka grehu. Neki opet misle da više nikad nece biti privučeni bilo čime, što im više nije privlačno. Oni su šokirani ako im se to ipak desi, i počinju da misle- “Mora da sam telesan.”

Zanimljivo mi je, da Pavle naziva vernike u Korintu ‘svetima’. A jesu li oni potpuno zreli u Hristu? O ne. Tako da možete biti u Hristu, i da ste u procesu da postanete zrelim, bez da ste prozvani telesnim. Možete čak da imate dan, kada stvari koje vas šokiraju iskrsavaju pred vama, a da se i dalje ne vratite u telesnost. Jer zapamtite, vi ste pod blagodaću. A kada ste pod blagodacu, tu je sada sloboda da uzrastete u visinu rasta Hristovog, i da nazovete pravim imenom svaki aspekt vašeg života, bez da se osecate osuđenima! Ako ste pod blagotaću, vi ste slobodni da nazovete svaki aspekt vašeg života i karaktera pravim imenom, a slobodni ste i da uzrastate i sazrevate na svaki način, bez da se osecate osuđenima dok prolazite kroz sve to. E sada, je li ovo radosna vest, ili je šta?

Pregled poglavlja

1. Gde boravi sila i vlast, koja će ukoriti đavola?

2. Zašto ne treba da uđete u borbu sa đavolom da bi zadobili pobedu nad grehom?

3. Nabrojte najmanje tri reči ili fraze koje opisuju način, na koji možete da nadvladate svet, greh i đavola.

4. Kako je Bog izabrao da reši problem greha?

5. Šta je evanđelje?

6. Zašto autor naglašava važnost dolaska pred krst svakog jutra?

7. Kako možete prepoznati da je neko, uključujući i vas, izašao iz vere?

86

8. Zašto toliko mnogo ljudi odustaje od borbe za pobedom?

9. Koja je razlika između onih koji samo ispovedaju veru, i onih istinskih, duhovnih vernika?

10. Šta to znači biti pod blagodaću? I šta vam je tada slobodno da učinite?

Pitanja za razmišljanje

Da li stvarno verujete, da je Isus Hrist već porazio đavola? Da li stvarno verujete, da je Isus Sin Božiji?

Dvadeseto poglavlje: Telesni ili duhovni?

Jedan mladic mi je prišao, koji je nedavno doživeo ozbiljan šok, jer ga je njegovo telo podstaklo na određena seksualna osecanja. On mi reče: “Mora da sam telesan.” Uzvratih mu: “Imam dobru vest za tebe. Ti si normalan muškarac, normalan član muške vrste, i to je dobra vest. Bog ti je načinio takvo telo. To se zove biohemija, i načinjen si da reaguješ na izvestan način. To nije telesnost. Nego će ono što ćeš ti učiniti sa tom željom, pokazati da li si telesan ili duhovan. A duhovni čovek, samo zato što oseca podsticaj svoga tela, ne mora pojuriti da zadovolji svaku svoju potrebu. Duhovni čovek uči, da svoje telo drži potčinjeno. Njime ne dominiraju, i ne kontrolišu ga telesni nagoni. On zapravo slavi Boga. I ti treba da slaviš Boga, jer si normalan!”

Ono što je bitno je um. A zašto Sveti Duh stupa u kontakt sa umom? Biblija kaže: “Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu.” (Fil.5:2.) “I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.” (Rim.12:2.) Um je taj koji je obnovljen! Kada ste u veri i kada ispovedate da je Isus Hrist, Sin Boga živoga, Sveti Duh ponovo dolazi za taj dan i obnavlja vaš um. Bog vam daje nove misli. Možda ste mrzeli nekoga ceo svoj život, ali Bog ce vam dati nova osecanja prema toj osobi. Imaćete i saosećanje. Iznenada ste suočeni sa novim standardima u vašem životu, a to je Hristov život.

Oblasti uma

Naš um ima mnoge sposobnosti. Tu su oblasti razuma, oblasti apetita... Neki ljudi misle, da kada bi se ponovo rodili, više nikada ne bi imali iskušanje apetita. A naš um ima oblast za čula- vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira. I seksualna oblast našeg života je pod kontrolom sposobnosti uma. Tu je i oblast volje. Naravno, i oblast osećanaja.

87

Dakle, šta mi novo primamo, kada je Hristov um u nama? Nove misli, osećanja i motive. To je ono što vam Bog unosi u vaš um, kada stavlja Hristov um u vas. Vi ne mora da se trudite, da pronađete ispravne motive. Bog će vam ih dati, ako obučete um Hristov. Vi ne morate ništa činiti, da bi promenili svoja osećanja. Bog će vam dati nova osećanja. A daće vam i nove misli. On ce vas dovesti do mnogo višeg nivoa, nego što ste bili ranije.

Razmislite o oblastima koja se tiču seksualne motivacije. Onom mladiću, koga sam spomenuo na početku poglavlja, sam rekao: “Dok tražiš um Hristov, oblast koja kontroliše seksualnu aktivnost u tvom mozgu ce prepoznati da je to Božiji dar, koja će kada se upotrebi na određeni način, a kada uđeš u brak, dovesti do jedinstva sličnog odnosu između članova Trojstva. To će biti misao, koja nikada do sada nije bila u tvom umu. Biće to Hristov um u tebi.” Ova posebna sposobnost uma će sada biti pokrenuta u potpuno različitim pravcima. Nije bitno ono što Holivud kaže, ili šta sve oni sjajni časopisi kažu, Bog ce sada staviti Njegov ideal u vas.

A šta je sa apetitom? Oni koji su učinili hranu svojim Bogom, ili oni koji ishranu koriste kao sredstvo spasenja, iznenada će shvatiti da će im sposobnost koja kontroliše apetit, otkriti apetit iz potpuno novog ugla. Oni će razumeti veliki značaj zdravlja, ali to za njih neće biti sredstvo spasenja. Nego će to sada biti u kontekstu njihovog ukupnog razvoja Bogu na slavu. Dok onima koji su preterano povlađivali sebi u ishrani, ce sada biti pokazano da im je samokontrola moguca i u toj oblasti. Njima više nece dominirati misao- “Ja tu ne mogu ništa”, jer ce im sada sposobnost biti pokrenuta na akciju u novom pravcu.

Dakle, nisu vam date nove sposobnosti. Sposobnost apetita se ne menja odjednom, tako da sve što sada želite je savršeno korišcenje apetita. To se ne dešava. Ali vaše sposobnosti se posvećuju. U trenutku, iznenada to mi je postalo jasno- “Posvećenje se dešava u umu!” Ako su mi sposobnosti uma pokrenute na akciju u novim pravcima, i ako je moja volja ojačana, tako što je Hrist u meni, šta ako tada izaberem da delujem u tom novom pravcu? Šta ako izaberem da u životu delujem kako je propisano? Šta će se očigledno desiti sa sposobnostima? One će biti oplemenjene i posvećene, tako da je na kraju to moja prirodna sklonost. I to će postati uobičajeno u mom životu. A to je čudo Božije blagodati.

Zapazite ponovo ovu prelepu izjavu iz ‘Čežnje vekova’str.668: “Istinska poslušnost dolazi iz srca. To je saradnja sa Hristom svim srem. Ako Mu se predamo, On naše misli i ciljeve toliko poistovećuje sa svojima, a naše srce i um usklađuje sa svojom voljom do te mere, da pokoravajući se Njemu ustvari postupamo u skladu sa svojim pobudama.” Razmislite o tome. Ako dozvolite, Hrist će se tako identifikovati sa vašim umom, da ćete sada radeći ono šta vam po prirodi dođe, činiti Njegovu volju! Pa to je predivna misao, zar ne? Čak i u sopstvenom razmišljanju imate Hristove misli. Ovo je proces posvećenja. I želim da vam kažem, da je tu reč o uobičajenom odgovoru na ono što Sveti Duh unosi u vaš um.

A sad imam pitanje za vas. Šta se dešava u životima istinskih, duhovnih vernika nakon obraćenja? Kakva oni imaju osećanja? Kakva iskušenja imaju? Kakav je njihov stav? Sa druge strane, kakva su iskustva i karakteristike osobe, koja tvrdi da je vernik u Hrista, ali je i dalje telesna?

88

Jedno ili drugo, ne oba

Dobra vest je, da ne možete biti i telesni i duhovni. Možete samo biti jedno ili drugo. Ako ovo bolje pogledamo, videćemo da i istinski duhovna osoba ima neke zanimljive karakteristike. A neki od nas su možda u iskušenju da zbunjuju ove, govoreći im da su telesni. Baš kao i onaj mladić koji mi je prišao. On uopšte ne beše telesan. Bio je sasvim duhovan, ali je mislio da je telesan.

Rimljanima od petog do osmog poglavlja su jedina poglavlja u Pismu, koja ovo izvlače iz dubine. A posebno odlomak između Rim.7:21 i Rim.8:8, pomažu da sve što je Pavle rekao dođe na svoje mesto. Evo ih ti stihovi: “Nalazim dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni. Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku; ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove? Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom. Nikakva dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti. Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog Sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama, koji ne živimo po telu nego po duhu; jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle. Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.”

Ovo nisu laki tekstovi, a posebno sedmo poglavlje. Ali ako shvatite šta ovde Pavle govori, iznenada će vas stvarnost pogoditi. Trebalo mi je dvadesetpet godina da shvatim ove tekstove; ali to ne bi trebalo da uzme toliko vremena! Usresredimo se na Rim.7:25: “Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg. Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom.”

Molim vas zapazite, da ovaj stih ne sugeriše da Pavle čini istovremeno obe ove stvari. Trebali bi pročitati i prethodni i sledeći stih. Ako mislite, da on kaže da obe ove stvari radi u isto vreme, niste shvatili šta je rekao u prethodnom, pa i onom sledećem stihu. A ovo je mesto gde vecina ljudi krše osnovna pravila ovog teksta. Oni misle: “Pa, kako možete da služite oboma u isto vreme?” Ne možete! Morate dozvoliti dvadesetpetom stihu da bude protumačem onim što mu prethodi i onim što je neposredno ispred. Ako pažljivo proučite kontekst, znaćete tačno šta je on hteo da kaže. A ključ je u ovim stihovima.

Nešto interesantno imamo u Rim.7; a to je najneshvaćenije poglavlje koje je Pavle napisao. To je uzrok neslaganja među teolozima već skoro 2000 godina, i nastavlja se sve do današnjih dana. Kada sam ja bio na fakultetu, profesori su imali podeljena mišljenja oko toga. Jedan od njih nam je svima rekao, da je Pavle u Rim.7:25. još uvek u neobraćenom stanju. Dok nam je drugi rekao, da je Pavle tu ipak obraćen. I tako je sve ostalo u vazduhu. Nijedan nije hteo da popusti.

89

Želim sada da zapazite neke zaista zanimljive činjenice. Vraćamo se na Rim.7:16-18: “Ako li ono činim šta neću, hvalim zakon da je dobar. A ovo više ja ne činim nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.” Nadam se da vidite ove reči: “Znam da dobro ne živi u meni.” Kakav čovek govori ove reči? Nikad nećete čuti telesnog čoveka da tako nešto prizna. Naravno da nećete. To su reči duhovnog čoveka.

Jedna od ‘velikih ideja’, o kojima smo već diskutovali u ovoj knjizi, bavi se našim prirodnim stanjem- slabi, bespomoćni, grešni. I želim da vam kažem, da priznanje i potvrda takvog stanja je prvi korak u životu osobe, koja se okrenula Isusu Hristu. Takvi ljudi su osvedočeni o njihovom pravom stanju. “Znam da dobro ne živi u meni.” Ovo je tačka prosvetljenja koju velika vecina ljudske rase nikada ne dosegne. A to je od velike važnosti. Ničega dobrog! Prvo što primećujemo u ovom tekstu iz Rim.7 je Pavlovo duboko priznanje o sebi. On je potpuno svestan, šta je greh učinio njegovoj ljudskoj prirodi. “Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.” (Rim.7:18.)

Ako neko kaže da je želja u njemu prisutna, šta on priznaje? “Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.” (Rim.8:7.) Ali mi ovde imamo čoveka koji želi da čini dobro. Sa jedne strane on priznaje istinu o svojoj grešnosti, a sa druge strane on priznaje da želi činiti dobro. Ali, on se bori! Bori se da čini dobro. Da li nam ovo zvuči poznato?

O da, on se bori da to radi. Nema šanse, da mi ovde govorimo o nekom ko nije duhovan. On priznaje svoje pravo stanje, pa i činjenicu da se u njemu kao verniku i duhovnoj osobi odigrava borba. Dakle, šta je tu novo? Ja nisam imao te borbe sve dok nisam postao vernik. Pre toga sam bio naviknut da uživam u grehu. Ustvari, nisam ni znao da je to greh! Mislio sam, da je to život. A zatim sam postao vernik, i ah, kako su se samo stvari promenile! Postoje borbe u duhovnim vernicima. To treba da priznamo. I to je važno za nas, da identifikujemo dve strane ove borbe, koja se odvija u životu pravog vernika.

I sad je pravo vreme, da dozvolimo samom Pavlu, da nam iz konteksta da pravo objašnjenje za Rim.7:25, gde opisuje njegovu borbu sa ‘zakonom Božijim’ i ‘zakonom greha’. No, hajde prvo da pogleamo stihove 7:21-23: “Nalazim, dakle zakon, kad hoću dobro da činim, da me na zlo nagoni. Jer imam radost u zakonu Božijem po unutrašnjem čoveku; ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim.” Tako mi ovde imamo sa jedne strane zakon svoga uma tj. zakon Božiji koji je u unutrašnjem čoveku. A sa druge strane imamo zakon greha, koji je u udima mog tela. Hajdemo sada u Rim.8:2: “Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.” Dakle, mi sad možemo videti, da Pavle izjednačava ‘zakon greha’ iz Rim.7:25, sa ‘zakonom u udima svojim’ iz Rim.7:23 i ‘zakonom greha i smrti’ iz Rim.8:2. A kakav je Pavlov opis ‘zakona Božijeg’? To je ‘zakon Božiji u unutrašnjem čoveku’, ‘zakonu moga uma’ i ‘zakon Duha života u Isusu Hristu’.

Jednom kada razumete šta Pavle ovde zaista govori o ova dva sukobljena zakona, to ce promeniti vaš život; jer borba postoji! O da, postoji! Usudiću se da kažem, da je ova vrsta borbe

90

u stvari prisutna, samo u iskustvu istinski duhovnih ličnosti, obraćenih pojedinca, onih koji su nanovo rođeni za Božije carstvo. Ovo je jedina kategorija ljudi na ovoj zemlji, koji će iskusiti ovakvu vrstu borbe. A to je takođe razlog, za tu istu kategoriju ljudi, što će u najvećim opasnostima postati nestabilni. Jer ako ne rešite ovu borbu, možete ostati u ‘podeljenoj kuci’ do kraja života, i tako se možete destabilizovati.

Trebale su mi godina da shvatim, da ljudi postanu nestabilni kada veruju jedno dok rade drugo. To pravi zbrku u ljuskom umu. A da li je ovde Pavle rešio tu borbu? Jeste! Postoji realna borba, koja se dešava u iskustvu pravih, duhovnih vernika. A zanimljivo je, šta je ustvari ta borba. To je borba između ‘zakona moga uma’ i ‘zakona u udima mojim’; borba između ‘zakona Duha života u Hristu Isusu’ (u mom umu) i ‘zakona greha i smrti’ (u udima mojim).

Pavle pokušava da nas ovde nauči nečem veoma mocnom- da je borba u životu vernika, borba između uma, koji je sada um Hristov, i udova našeg tela, koji mogu da nas stave pod ‘zakon greha i smrti’. U sledećem, našem poslednjem poglavlju, istražićemo još potpunije Pavlovo učenje o telesnom i duhovnom čoveku.

Pregled poglavlja

1. Sa kojim vašim delom tela Sveti Duh uspostavlja kontakt? Zašto?

2. Koje sve oblasti um drži pod kontrolom?

3. Kako su sposobnosti vašeg uma posvećene?

4. Kako se vaše srce i um dovode u saglasnost sa Božijom voljom?

5. Kako je moguće, da istinski duhovna osoba bude kušana da misli da je i dalje telesna?

6. Šta to telesna osoba nikada ne bi priznala? Šta želi duhovna osoba? Pogledati Rim.7:16-18.

7. Opiši borbu iz nečijeg života, a ko je nanovo rođen za Božije carstvo. Pogledati Rim.7:21-8:2.

8. Šta se može dogoditi, ako se ova borba ne reši?

Dvadesetprvo poglavlje: Staro i novo

91

Čak će i neko ko je duhovan, videti da telo nastavlja rat protiv duha. Ne treba očekivati da dostignete tačku, gde više nećete osecati neku sklonost ka grehu u sebi. Ne pre Hristovog ponovnog dolaska. Borba je realnost za duhovnog čoveka, jer je sa jedne strane on rođen od Duha i u njegovom umu je zakon Duha Hristovog; dok sa druge strane on oseća u udima tela svoga podsticaj ka grehu.

Pa šta je to konkretno od čega on traži izbavljenje? U njemu je prisutna želja da čini dobro, ali činiti dobro... eh, tu baš nema puno uspeha. On u sebi ima želju da čini Božiju volju, ali propušta da je zaista i čini. Vidite kako to Pavle izražava: “Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?” (Rim.7:24.) Drugim rečima, ja imam um Hristov, ali osećam i podsticaje ka grehu u svom telu. Ko će me osloboditi od činjenice, da nalazim sebe kako nisam u stanju da učinim, ono na šta me Duh podstiče da činim.

Sada ćemo se ponovo vratiti na Rim.8:2: “Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.” Zanimljivo je, da jedna druga misao prethodi ovim rečima. Jer nam u prvom stihu govori nešto drugo: “Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.” Osuda je, kao što smo već prethodnmo naučili, povezana sa smrću Isusa Hrista. To beše naša osuda, koja je pala na Njega i koja je izazvala Njegovu smrt. To je vera u Hristovu smrt. A ako ste slobodni od osude, onda imate ovu veru.

Dakle, to što sada imamo Isusove i život i smrt, to postaje sredstvo za rešenje naše borbe! Jer dokle god živite u telu, osećacete prisustvo greha u sebi. Međutim, rešenje za borbu je da imate pravu veru u Isusovu smrt, što istovremeno otvara vrata da primite Njegov život u vas! Znači, rešenje borbe je u veri- veri u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Ako imate pravu veru u Isusovu smrt, čak iako osećate podsticaje ka grehu u sebi, znaćete da niste pod osudom. A zatim, ako obučete Hristov život, šta će se tada desiti?

Hoditi po Duhu

Vi ćete početi hoditi po Duhu. A ako to stalno činite, šta će se desiti? Koji će biti krajnji rezultat? Imaćete um Hristov. Sposobnosti vašeg uma će se posvetiti.

Pogledajmo sada Rim.8:13: “Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.” A zapazite takođe i vreme glagola u ovom stihu. Tu ne kaže, da ste vec ‘pomorili’ ili usmrtili (prošlo vreme) sva telesna dela (‘poslove’). Ne, nego je to trajno ili sadašnje vreme: ‘poslove telesne morite’.

Hajde da se ovde osvrnemo i na Gal.5:16-18: “Velim pak: po duhu hodite, i želja telesnih ne izvršujte. Jer telo želi protiv duha, a duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugom, da ne činite ono šta hoćete. Ako li vas duh vodi, niste pod zakonom.” Kakva divna izjava! To je rezime onoga, što smo upravo pročitali u Rimljanima.

92

Vecina mojih poznanika ne uspeva u svom duhovnom hodu, zbog toga što ne razvijaju stalnu naviku hodanja po Duhu. Jedini način da se oduprete hodanju po telu, je da svakoga dana imate um Hristov tj. da svakodnevno obnovite svoj um. Ta obnova treba da se dešava svakodnevno, zapravo iz časa u čas. Možda cete morati da obnovljate svoj um preko celog dana, pozivajuci Hrista kroz Duha. Jer ćete osetiti privlačnost ka grešnim stvarima. Ali to nije znak da ste telesni. Jer ako ste osetljivi na te stvari u vama, to je dokaz da ste duhovni!

Ali od presudnog značaja je da odlučite da razvijete nove i redovne navike. Setite se onog čoveka kojeg sam već spomenuo, koji je presekao TV kabl. Rekao sam mu. “Zašto sada ne razviješ naviku čitanja literature koja će ti uzdići duh?” I on je stvarno započeo sa navikom čitanja. Nedavno sam ponovo čuo njegovo svedočanstvo, i samo sam hvalio Boga. “Razvio sam ljubav prema neverovatnoj literaturi”- rekao je. “Bio sam zaboravio kako se čita. Obično sam sedeo pred ekranom, a sada čitam i radujem se.” Tako da ovaj čovek nije samo prestao sa lošom navikom, nego je i počeo ispunjavati prazninu nečim pozitivnim.

Razmotrite njegovu staru stazu, njegovu staru naviku. Kada bi ušao u kuću, momentalno navika se nametnula. Seo bi na sofu, a žena bi mu donela večeru na poslužavniku. Podigao bi svoje noge i tako proveo pet ili šest sati. A sada kada dođe kući, kabl je presečen. On sada zapravo pomaže ženi u raznim poslovima po kući. A kada je slobodan, on izabere neku dobru knjigu za čitanje. U poslednje vreme kad se vrati kući, stare staze mu se više ne nameću. A zašto ne? Jer je sada već neko vreme on razvio drugu stazu. Pa kada se vrati kući, te nove staze mu se nametnu, te on sada čita stvari koje veličaju Boga. “Ja više ni ne želim da gledam TV.” “Aleluja!”- uzvratio sam. Nove staze su se nametnule i nadvladale stare. Njegove sposobnosti, a posebno one koje kontrolišu kako upotrebljava svoje oči i uši, su posvećene. On sada želi da čita i da gleda stvari koje su svete, koje oplemenjuju i uzdižu.

Toliko jednostavno da ponekad ni ne shvatamo

To je toliko jednostavno. Tako je jednostavno, da ponekad ni ne shvatamo. Obeshrabrujemo se, jer i dalje u sebi osećamo podsticaje ka grehu. I govorimo: “Mora da sam još uvek telesan. Jednostavno mi ne uspeva.“ Padamo mi takođe i na drugi način. Nismo uporni što se tiče uspostavljanja novih navika u našim životima, a koje će proslaviti Boga. Lako popuštamo starim stazama da se nametnu i nadvladaju. A one pokrecu sve te stare navike.

Možda gledate na sopstveni život, govoreci: “O, pa ja sad mogu videti, zašto sam imao te periode obeshrabrenja. Mogu da vidim, zašto sam čak smatrao da nikada necu biti pobednik. Ili zašto nikada u čitavom svom životu nisam upotrebio reč pobeda. Ili zašto nikad nisam shvatio stvarnu mogucnost, šta sam mogao biti u Isusu.” A sada zaista razumem apostola Pavla, koji opisuje realnost- pravo iskustvo duhovnih ljudi, koji i dalje osećaju privlačnost greha u svojim telima, ali se ipak verom hvataju za Isusovu smrt. I oni su sad slobodni od osude, a takođe su slobodni i da prime Hristov um svakoga dana.

A kada je jednom Hristov um u nama, mi sada hodimo po Duhu i to dosledno, sve dok ne razvijemo navike u našim životima, koje za nas postaju prirodni način funkcionisanja. A sposobnosti našeg uma postaju posvećene. Ako svakodnevno primate Hristov um, imaćete istu

93

zainteresovanost i brigu za druge. Ali, to će biti Hristov interes za službu drugima, i to Mu daje slobodu da se pobrine o svim vašim susretima, do te mere za koju smatra da je potrebno. Nećete trebati da se brinete- “Da li da nastavim dalje u ovom ili onom pravcu?” Možete jednostavno da se fokusirate na primanje Hristovog uma, i dozvolite Njemu da On vodi službu i razvija je. Tačno ćete znati koliko daleko da idete, i u kojoj meri možete da posredujete, da vodite brigu i da se molite za druge ljude. To će biti savršeno jasno kada je Hristov um prisutan u vama.

Sve dok nisam počeo prihvatati Hristov um, nikad mi nije bila jasna vecina od tih pitanja službe. Ali kada sam počeo primati Hristov um, dajuci mu svakodnevno pristup, odmah bih mogao videti, šta treba uraditi, i koliko daleko da se ide, i kada da se posreduje, i kada da se moli, a kada ne. Jer Bog mi nekada kaže: “Nemoj sada biti previše siguran u to. Zapamti, to nisi ti. To sam Ja u tebi. To su Moja razumevanja koja ti prolaze kroz um.”

Pošto je kraj ove knjige, želim da je završim sa molitvom: “Nebeski Oče, mnogo Ti hvala što si bio sa nama, dok smo zajedno prelazili ove stranice. Hvala Ti za predivnu sliku o Sebi, koja je izašla na videlo, i za radost koju možemo imati u Isusu Hristu. Mi se upravo sada pozivamo na pokriće Njegove prolivene krvi, znajuci da gledanjem na krst, možemo verovati da smo oslobođeni osude. Hvala Ti takođe Oče, za svest koju smo razvili, da je u životu duhovne osobe neprestana borba, pošto telo pokušava da se ispolji protiv Duha. Ali mi znamo, da se zajedno sa Pavlom možemo pozivati na istu pobedu; i kao što on kaže: ‘Hvala da je Bogu; što nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu, jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.’ Mi danas završavamo ove stranice, znajući da sada imamo um Hristov. Hvala Ti na blagodati Oče, kojom uspostavljamo navike u našim životima, a koje ce Tebe proslaviti, tako da sve naše sposobnosti budu posvecene. A kada Ti dođeš, mi cemo ličiti na Tebe, jer cemo imati Tvoj um. U očekivanju svih ovih blagoslova, mi Ti zahvaljujemo Oče! To smo te molili u dragoceno Isusovo ime. Amin!”

Pregled poglavlja

1. Kada ćete dostići tačku, da više nikada ne osetite sklonost ka grehu?

2. Zašto nema osude na one koji su u Isusu Hristu?

3. Kako je rešena borba, da imate um Hristov, a da ipak nalazite sebe kako niste u stanju da uradite ono na šta vas Duh navodi?

4. Kako se možete odupreti hodanju po telu?

5. Na koje načine vas držanje za Hristovu smrt oslobađa?

Pitanje za razmišljanje - Kako je vaša vera? Da li ste obnovili nadu u iskustvo pobede, pošto ste pročitali ovu knjigu?

94

Dodatak

Koraci ka pobedi kroz Svetinju

1. Opravdanje u Predvorju. Iako je On sam bio bez greha, Isus je postao grehom za nas, patio je i umro smrću koju smo mi zaslužili; čime nas je Bog Otac opravdao, proglašavajuci da smo

sveti (pravedani), i to dok smo još bili bespomocni, bezbožni, grešni. Radosni u ovom čudesnom besplatnom daru Božije blagodati, mi to rado prihvatamo i svakodnevno hvalimo Boga, za sve što je ostvario za nas na krstu. 2.Kor.5:21; Rim. 6:23; 5:6,8-10.

Posvećenje u Svetinji. Svakodnevnim ispovedanjem da je Isus Mesija (Spasitelj od greha), Sin živoga Boga, mi primamo Hristov um- Njegove misli, osećanja, motive, dozvoljavajući Mu da nas posveti, tako što će nas, dok boravi u nama, očistiti od naših greha i mana karaktera. Mi smo učinjeni svetima (pravednima) Isusovim pobedonosnim životom, kada primamo Hrista u nas kroz Svetog Duha. 1.Jov.4:15; Fil.2:5; Efe.4:20-24; Kol.3:12-14; Efe.3:16,17.

Proslavljenje Boga u Svetinji nad svetinjama. Božiji karakter je opravdan, dok On deluje kroz nas da služi i blagosilja druge. Mi smo postali instrumenti Božije pravednosti, dok On briše naše grehe, i mi- Njegovo dovršeno, ujedinjeno duhovno telo, proslavlja Njega, odražavajuci Njegov lik. Kada se Njegov karakter u potpunosti razvije u Njegovoj deci, izlivanje ‘poznog dažda’ ce osvetliti ceo svet Božijom slavom. Kakvo će to samo biti otkrivanje! Rim.6:13; Dela 3:19; 1.Pet.2:9; Efe.3:10; Otk.18:1. “Hrist u vama nada slave!” Kol.1:27.

‘Istinsko obraćenje’- Elen Vajt; iz ‘Pregleda i glasnika’ od 7. jula 1904.

Sa ciljem da budemo spašeni, mi treba da iskustveno znamo značenje istinskog obraćenja. To je strašna greška da muškarci i žene iz dana u dan ispovedaju da su hrišcani, ali bez da imaju prava na to ime. Iz Božijeg ugla ni ispovedanje ni položaj nisu ništa. Njemu je bitno, da li je život u harmoniji sa Njegovim zapovestima? Mnogi misle za sebe da su obraćeni, ali oni nisu u stanju da podnesu ispit karaktera predstavljen u Božijoj Reči. Biće to tužno za njih, na dan kada svako dobije platu po delima svojim.

95

Obraćenje je promena srca, okretanje od nepravednosti ka pravednosti. Oslanjajuci se na zasluge Hristove, i praktikujući istinsku veru u Njega, pokajnik prima oproštenje greha. I dok prestaje da čini zlo, a uči se da čini dobro, on raste u blagodati i u poznanju Boga. On vidi, da u želji da sledi Isusa, mora da se odvoji od sveta, i kad se preračuna, on gleda na sve kao gubitak samo da zadobije Hrista. On regrutuje svoju vojsku, i hrabro i radosno ulazi u rat boreći se protiv prirodnih sklonosti i sebičnih želja, potčinjavajući svoju volju Hristu. Svakodnevno on traži Gospoda i Njegovu blagodat, koja mu pomaže i ojačava ga. Nekada je ’ja’ vladalo u njegovom srcu, a svetovna zadovoljstva su bila njegova radost. No, sada je ’ja’ zbačeno sa prestola, a Bog suvereno vlada. Njegov život otkriva plodove pravednosti. Grehe koje je nekada voleo, sada mrzi. On čvrsto i odlučno sledi put svetosti. I to je istinsko obraćenje.

U životima mnogih, čija su imena u crkvenim knjigama, nije bilo istinske promene. Istina je držana izvan srca. Nije se desilo istinsko obraćenje, niti pozitivno delo milosti na srcu. Njihova želja da čine Božiju volju je zasnovana na sopstvenim sklonostima, a ne na dubokom osvedočenju Svetog Duha. Njihovo ponašanje nije dovedeno u sklad sa Božijim zakonom. Oni ispovedaju da prihvataju Hrista kao svoga Spasa, ali ne veruju da će im On dati silu da nadvladaju greh. Oni ne poznaju lično živog Spasitelja, i njihovi karaketri otkrivaju mnoge mane.

Onaj koji posmatra sebe u božanskom ogledalu, i uveren je da njegov život nije ono što bi trebalo da bude, propušta da izvrši potrebnu promenu. On ide svojim putevima i zaboravlja na svoje mane. On može ispovedati da je Hristov sledbenik, ali šta to vredi ako mu karakter nije podvrgnut promeni, ako mu Sveti Duh nije dao novo srce. Posao koji je urađen je površan. ’Ja’ se zadržalo u njegovom životu. On nije učesnik u božanskoj prirodi. On može da priča sa Bogom, ili da Mu se moli, ali njegov život otkriva da on radi protiv Boga.

Nemojmo zaboraviti, da u obraćenju i posvećenju čovek mora da sarađuje sa Bogom. „Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem“- kaže Božija reč, „jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite, kao što Mu je ugodno.“ Čovek ne može da se promeni nastojanjem svoje volje. On ne poseduje nikakvu silu, kojom bi mogao da učini tu promenu. Obnavljajuća sila mora da dođe od Boga. Promenu može da učini samo Sveti Duh. Onaj ko će biti spašen, mali ili veliki, bogat ili siromašan, mora da se potčini delovanju ove sile.

Kao što kvasac kada se pomeša sa testom, radi iznutra ka spolja, tako je i sa obnovljenjem srca koju sprovodi Božija blagodat, da bi promenila život. Nije dovoljna samo spoljna promena, da nas dovede u sklad sa Bogom. Mnogi pokušavaju da se reformišu, popravljajući ovu ili onu lošu naviku, i nadaju se da na taj način postanu hrišcani, ali počeli su na pogrešnom mestu. Naš prvi posao treba da bude na srcu.

Važna istina o obraćenju srca Duhom je predočena u Isusovim rečima Nikodimu: „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije... Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.“

96

Kvasac istine radi tajno, tiho, postojno, da promeni dušu. Prirodne sklonosti su omekšane i pokorene. Nove misli, nova osećanja i novi motivi su usađeni. Postavljena su nova merila karaktera- Hristov život. Um je promenjen, a sposobnosti uma su izazvale delovanje u novim pravcima. Čovek nije obdaren novim sposobnostima, nego su sposobnosti posvećene. Savest je probuđena.

Sveto pismo ima značajnu ulogu u ovoj promeni karaktera. Hrist se molio: „Posveti ih istinom; reč je Tvoja istina.“ Kroz proučavanje i poslušnost, Reč Božija radi u srcu, potčinjavajući svaku nesvetu osobinu. Sveti Duh dolazi da osudi za greh, vera izvire u srcu i deluje kroz ljubav prema Hristu, usklađujući nas- duh, dušu i telo po Njegovoj volji.

Čovek vidi opasnost. Vidi potrebu za promenom karaktera, promenu srca. On je probuđen; njegovi strahovi su izazvani. Božiji Duh radi u njemu, a sa strahom i drhtanjem on radi za sebe, tražeći i prepoznavajući svoje karakterne mane, i gledajući šta može učiniti što će dovesti do potrebne promene u njegovom životu. Njegovo srce se ponizilo. Ispovedanjem i pokajanjem, on pokazuje ozbiljnost svoje želje za promenom. On ispoveda svoje grehe Bogu, a ako je bilo koga povredio on tome ispoveda nepravdu koju mu je učinio. I dok Bog radi, grešnik, pod uticajem Svetog Duha, sprovodi ono što je Bog učinio u njegovom umu i srcu. On čini u skladu sa delom Duha, i njegovo obraćenje je istinsko.

Plemenitost i dostojanstvo čoveka raste, dok zauzima poziciju protiv lukavog neprijatelja, koji ga je tolike godine držao u ropstvu. On oseca sveti gnev koji raste u njemu, dok misli koliko je dugo bio sotonin sluga, omogucavajuci neprijatelju da ga dovede u položaj da odbije da prizna njegovog najboljeg Prijatelja.

Neka grešnik sarađuje sa svojim Iskupiteljem, da bi osigurao svoju slobodu. Neka bude siguran, da nevidljive nebeske službe rade u njegovu korist. Draga obeshrabrena i nesigurna dušo, moli se za hrabrost i silu, koju Hrist jedva čeka da ti da. On te traži. On čezne da osetiš potrebu za Njegovom pomoci. On ce pružiti svoju ruku, da uhvati ruku ispruženu za pomoc. On izjavljuje; „Onaj koji Meni dođe, neću ga isterati napolje.“ Neka um i srce budu angažovani u ratu protiv greha. Neka vam srce omekša dok razmišljate koliko dugo ste birali da služite vašeg najgoreg neprijatelja, dok ste se okretali od Onoga koji je dao svoj život za vas, ko vas voli, i koji ce vas prihvatiti kao svoje iako ste grešnici. Napustite neprijateljske redove i stanite pod krvlju poprskanom zastavom Princa Emanuela.

Onaj koji izgradi snažan karakter, mora da da sve i da čini sve za Hrista. Iskupitelj neće prihvatiti podeljenu službu. Svakodnevno on mora da uči, šta znači predati sebe. On mora da proučava Božiju Reč, shvatajući njeno značenje, sledeći njene pouke. Na taj način može doseći najviši stepen hrišćanskog savršenstva. Ne postoji ograničenje u duhovnom napretku koji on može da napravi, ako je učesnik u božanskoj prirodi. Iz dana u dan Bog radi na njemu, usavršavajuci karakter koji treba da čvrsto stoji na dan završnog ispita (završetka vremena probe). On svakodnevno služi drugima. Svetlost koja je u njemu sija. On smiruje svaku svađu. Iz dana u dan on radi pred ljudima i anđelima veliki i uzvišeni eksperiment, pokazujuci šta evanđelje može da učini sa palim ljudskim bicima.

97

Nemojmo štedeti sebe, nego nastavimo ozbiljno delo reforme, koja se mora izvršiti u našim životima. Razapnimo svoje ’ja’. Nesvete navike se bore za prevlast, ali u ime i kroz Isusa mi možemo pobediti. Za onoga koji svakodnevno marljivo nastoji da sačuva svoje srce, dato je obecanje: „Jer znam jamačno da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje, ni buduće, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar ne može nas rastaviti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem.“

„Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod... carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.“ Sam Gospod „pravda onoga koji veruje u Isusa“. „A koje opravda, one i proslavi.“ Velika je sramota i degradacija kroz greh, ali će još veca biti čast i uzvišenost kroz otkupljujuću ljubav. Ljudskim bicima, koja teže skladu sa božanskim uzorom, data su na raspolaganje nebeska blaga, uzvišene moci koje ce ih staviti u položaj čak i viši od anđela, koji nikada nisu pali.

98