Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Bert Neubauer

Pobeda nad iskušenjima

~ 2 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Brigita Šuman je držala u ruci čašu, mada joj nije bilo ni do pića, ni do razgovora. Kružila je pogledom po galeriji nadajući se da će spaziti Žilbera Sigala, jer samo on je mogao u ovom trenutku da je spase. Mogla je da se sakrije iza njega. Njen posao je bio slikanje, a njegov - razgovor sa kupcima.

Malo prisutnih je moglo da kupi originalne Brigitine slike, jer je njihova cena bila previsoka. Osetila je da je okružuju oni ljudi koji su odlazili na sva otvaranja izložbi. Tu je bilo švajcarskih, francuskih i nemačkih novinara, kao i znatan broj poznatih ličnosti, željnih više da budu viđeni nego da oni nešto vide.

- Gospođice Šuman! - javio se novinar jednog švajcarskog nedeljnika iz oblasti umetnosti koji je bio poznat po tome da svoje sagovornike podstiče na provokativne odgovore. - Nešto me zanima u vezi sa vama - držao je olovku spremnu za beleženje njenog odgovora. - Poslednjih godina dosta starosedelaca poznatog nemačkog banjskog mesta Baden Badena napustilo je mesto, a istovremeno je prodavnica automobila vašeg oca prešla u ruke nekog dotičnog Geserta.

- Kako dobro zapažate! - ironično mu je odgovorila, jer taj čovek joj nije bio drag, a ona nije bila jedna od onih osoba koje se pretvaraju.

Novinar je primetio odbojnost u njenom glasu. - Saznao sam da vaši roditelji žive u Baden Badenu, odakle vaša

porodica vodi poreklo. Međutim, vi živite ovde, možda zbog toga što verujete da možete da zaradite dosta novca na švajcarskom tržištu slika?

Prisutni u galeriji su se okupili oko Brigite i novinara, zbog čega je ona shvatila da ovaj čovek želi da je navede na nezgodan razgovor. Mogla je da mu odgovori oštrim rečima, a možda je on baš to i želeo? Već je zamislila naslov u nedeljniku "Brigita Šuman besna zbog pitanja o svom boravku u Švajcarskoj".

A onda se u razgovor iznenada umešao jedan čovek. - Stigao sam u pravom trenutku! - rekao je Žilber Sigal, vlasnik

galerije. - Dozvolite mi da ja odgovorim u ime gospođice Šuman. - Zar ona ne može da odgovori sama? - Mogla bi, ali mi smo često razgovarali baš o tome. Smatrajte da će

sve što ću da vam kažem biti u dlaku isto kao da vam je ona to rekla. Prisutni su se nasmejali na odgovor vlasnika galerije. Novinar je

prestao da postavlja pitanja, a Žilber je, kao dobar trgovac, znao da ne sme da ponizi jednog predstavnika štampe.

~ 3 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Dosta šale! - nastavio je. - Marsel je postavio dobro pitanje i treba mu na njega odgovoriti. Njegove čitaoce će sigurno zanimati Brigitino mišljenje o tom pitanju.

Žilber je održao takoreći ceo jedan govor, iznenadivši čak i mladu ženu.

- Slikarstvo je vrsta međunarodnog jezika - nastavio je. - Kao muzika. Ljudi u svetu, ma koje narodnosti bili, znaju da cene pravu umetnost. Vole lepe slike, kao ove, koje mi danas gledamo. Gospođica Šuman veći deo svog života provela je u Švajcarskoj pa su ovde njeni stvaralački koreni. Ona slika ljude ovog kraja i sam kraj tako dobro kao da je rođena ovde.

Okupljeni posetioci su to potvrdili aplauzom, a novinar je odustao od daljih pitanja. Zabeležio je to što je čuo.

- Pored toga - dodao je Žilber - Brigita odlično govori i nemački i francuski.

- Što i nije čudno, kad pomisliš koliko smo godina zajedno - prošaputala je ona na francuskom.

Kada je Žilber ispratio i poslednjeg gosta, zaključao je vrata i otišao do mlade žene koja je sedela na kožnom kauču i posmatrala svoj autoportret.

- Možeš li da veruješ da smo već večeras prodali tri slike? - seo je pored nje i pogledao sliku na zidu koju je posmatrala. - Ovaj portret je izvanredan. Dobio sam nekoliko ponuda i ljudi su bili razočarani kad su čuli da ova slika nije za prodaju.

- Što se mene tiče, možeš da je prodaš. - Nikada! Ona će ostari kod mene - okrenuo se i pogledao Brigitu.

Pružio joj je ruku i sa čela joj sklonio pramen crvenkastosmeđe kose. Pritisnula je svoj obraz na njegovu ruku, sklopila oči i predala se milovanju.

- Ako već ne mogu da te zadržim, bar ću da sačuvam tvoju sliku. - Ali, imaš me, Žilber - šapnula je. - Ili se možda varam? - Znaš ti dobro na šta ja mislim - uzvratio je. - Želeo bih da dođem

kući i da te tamo zateknem svake večeri. Ponekad se nedeljama ne viđamo, a to su prazni dani za mene. Brigita, imam velikih uspeha na poslu, ali ako te ne sretnem na kraju dana, tada nemam ništa.

- Mili Žilber! Dobro znaš da te volim. Otvorila je oči i pogledala njegovo široko lice. Nagnuvši se napred

pritisnula je usne na njegove.

~ 4 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Pa, zašto onda nećeš da se udaš za mene? - Ovo što je među nama divno je - uzvratila je. - Nije li ti to dovoljno?

Ne bih želela da se to promeni. To je bio jedini odgovor koji mu je mogla dati. Napustili su galeriju i krenuh glavnom ulicom Berna. Stolovi pred

kafanama bih su zauzeti. Osetila je njegovu ruku oko struka i oslonila se na njega dok su polako išli prema njenoj kući.

- Hoćeš li nešto da popiješ? - upitao ju je. - Hoću, vrlo rado! Našli su prazan sto ispred jedne gostionice i konobar im je doneo

bocu ohlađenog belog vina. Iz lokala se čula muzika pa ju je upitao. - Hoćeš li da igramo? - Igrala bih, ali ostanimo radije ovde, napolju. Tako je lepo, a mi smo

se umorili stojeći sve vreme. Žilber je polako pio vino dok mu je ruka bila na njenom ramenu. Bih

su dobri prijatelji. Nadala se da se nikada ništa neće dogoditi što bi uništilo njihovo prijateljstvo.

- Ponekad se uplašim - rekao je on. - Ti? Nemoguće! - pogledala ga je i osmehnula se, uverena da se on

nikad ne bi mogao uplašiti. - Plašim se da bi jednoga dana mogla da učiniš ono što je onaj ludi

novinar spomenuo, da napustiš Bern i da odeš kod svojih roditelja u Baden Baden.

- To se nikad neće dogoditi! - rekla je odlučnim glasom. - Ovde je moj dom i ceo moj život je ovde.

Naručio je još vina, dok je ona osetila da je malopređašnji nemir u njoj odjednom nestao.

- Kako je tvoj brat? - Bert? Dolazi i odlazi. Koliko ja znam, sve je u redu - nasmejala se. -

Već je odavno prošlo vreme kada sam mogla da ga razumem. - Mnogo si privlačnija od svih devojaka njegovih godina i svake

godine si sve lepša. - Hvala ti na komplimentu. - Bert je veoma srećan i ponekad se pitam da li on zna da ceni tu

sreću. Daješ mu stan i atelje na korišćenje. Nema mnogo mladića njegovih godina koji imaju sestru na koju mogu da se oslone.

~ 5 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Osetila je laku nelagodnost. Zaista je činila sve moguće za brata, ali zar ne bi bilo bolje za njega kad bi se susretao sa svim životnim teškoćama sa kojima se susreću njegovi drugovi koji žele da postanu umetnici? Pokušala je da odagna tu misao. U ovom trenutku se osećala prijatno i nije to želela da kvari brigama o bratu.

- Nemojmo da pričamo o Bertu. Ma šta on radio večeras, sigurna sam da ne misli na nas. - Osetila je da je obuzima nemir i zevnula je. Žilber je to opazio. - Žao mi je što sam te ovoliko zadržao. Sigurno si veoma umorna.

- Uživala sam u ovoj večeri i ne ide mi se kući. - Ipak ćeš morati. Telefoniraću ti sutra pre podne pa ćemo zajedno

da odemo do jezera Tuner. Imam pravo na jedan miran dan, a ionako retko idem u vikendicu. Ima već tri godine kako sam je kupio. Najavili su lepo vreme pa sam pomislio...

Nasmejala se. - Ne moraš toliko da me nagovaraš. Rado ću poći s tobom. Stanovala je u maloj zgradi blizu gostionice u kojoj su sedeli. Žilber

se stepenicama popeo sa njom, uzeo ključ iz njene ruke i otključao vrata. Pošto joj je torbica bila otvorena, ubacio je ključ u nju i poljubio je u obraz.

- Hoćeš li da uđeš? - Voleo bih, ali ti si veoma umorna. Videćemo se ujutro. Ponesi ulje

za sunčanje. - Koliko ja poznajem Žilbera Sigala, on me neće pustiti da izađem iz

vikendice da bih mogla da pocrnim na suncu. Uz osmeh joj je mahnuo rukom dok se udaljavao. Ušla je u stan,

zatvorila vrata i za trenutak zastala u nedoumici da li da stavi katanac na vrata. Možda se Bert još nije vratio. Ah, tada je začula njegov glas iz susedne sobe.

- Kod kuće sam! Glas mu je bio pun očaja. Njen brat je uvek ljudima oko sebe davao

na znanje kako se oseća. Kratkim hodnikom krenula je do sobe u kojoj je njen brat spavao i

koja mu je služila kao atelje. Sedeo je u fotelji sa nogama na stolu, dok je na štafelaju bio papir na kome je ugljenom bilo nešto nacrtano. Naslonio je glavu na jednu ruku, a druga ruka mu je visila preko oslonca za ruke na fotelji. U ruci je držao otvorenu bocu piva.

- Radiš?

~ 6 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Pokušavam. Kako je bilo na otvaranju izložbe? - Nije bilo loše. Zamarajuće, ali uspešno. Žilber je prodao tri slike. Sela je na drugu ručku naslonjača, dok ju je brat bolno pogledao i

nasmešio se. Oču su mu bile zelene, kao i njene, ali dok su njene oči odavale hladnu i trezvenu pamet, njegove su zračile zabrinutošću. Od oca je nasledio guste obrve koje je vrlo često mrštio.

- Drago mi je što bar neko u porodici ima uspeha - rekao je. - Šta se dogodilo? - Uobičajeno. Nastojim da napravim reklamu za neki parfem, ali mi

ne polazi za rukom. - Nije tragedija, to se događa svima nama. Prekini i počni ponovo

sutra ujutro. - Prekasno. Umetnički direktor za propagandu mi je dao rok do juče,

a sutra ujutro dolazi po slike. Odavde ide pravo na sastanak. - Kako si mogao tako da zakasniš? - ustala je i, prišavši vratima,

bacila torbicu na sto u hodnik. - Kad si dobio tu porudžbinu? - Pre nešto više od nedelju dana. - Znao si da moraš da požuriš. Šta si do sada radio? - Molim te, Brigita, nemoj da zanovetaš! Brat i sestra našli su se u neobičnim ulogama. Osetio je olakšanje što

je mogao da nekome poveri svoje brige i zbaci odgovornost sa svojih leđa. - Pa, šta očekuješ od mene? - napala ga je. - Da u poslednjem

trenutku naslikam za tebe te proklete slike? - Ne! To ne! Niko to ne bi mogao. Prekasno je. Šta si rekla, koliko si

slika prodala? Moraću da pozajmim nešto novca od tebe jer ja sigurno da neću ništa moći da zaradim.

- Ćuti, Berte! Voliš da izigravaš žrtvu. O tome ne želim više da čujem ni reč. Tri godine si radio kao samostalni slikar i bio si uspešan.

- Zahvaljujući poslovima koje si mi ti pronalazila! - Mogao bi da postigneš izvanredan uspeh samo kad bi imao malo

više poverenja u sebe. Nije to lako, Berte. Ni meni nije bilo lako, a ni sada mi nije lako.

- Nisam ja tako jak kao ti, Brigita. - Lenj si. Voliš da sediš u klubu, da piješ pivo i igraš šah. I ja bih

uživala u svemu tome, ali treba i raditi. Stajala je pored njega sa rukama na kukovima. Podigao je flašu sa

pivom do usta, a onda je spustio da nije popio ni gutljaj. Držao ju je sa obe

~ 7 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

ruke i posmatrao je kao da je čarobna kristalna kugla. - Sve to nema nikakvog smisla, draga moja! Možda bi trebalo da se vratim u Baden Baden. Majka i otac će valjda da me prime nazad u kuću. Mogao bih tamo možda i da se zaposlim.

- Prestani! Nećeš ti nikuda da ideš! - Ti moraš da živiš svojim životom. Imaš Žilbera. Nije ti potreban

„mali brat" koji stalno plače i žali ti se. - Berte, umukni već jednom! Ovo nije kraj sveta! Uhvatila ga je za

ruku i pogledala. - Sačekaj dok se ujutro ne sretneš sa Filipom Klermonom. Tada će

zaista biti propast sveta. - Filip Hermon? Zar je on taj umetnički direktor? - Da, premešten je u Bern iz glavnog centra u Parizu. Nikako ne

podnosi nekvalitetan i drugorazredni posao. Stisnula je oči i uzvratila - Ne brini zbog gospodina Klermona. Imam

ja iskustva sa Francuzima. Pozabavićemo se sa njime, ali najvažnije je da uradimo slike. Moramo ipak nešto da mu pokažemo, zar ne?

- Tako je. - Reci mi kakav je posao u pitanju? Kakav proizvod treba da se

reklamira? Imaš li nekakve pismene naloge? - Da, sve je ovde zapisano - pokazao je na listove koji su ležali na

stolu. - Žilber, kako si, ljubavi? Da, dan je prelep. Ne, neće biti nikakvih

problema. Uzeću taksi i doći ću po tebe, a mogla bih i da prošetam. Treba li da ponesem još nešto osim kupaćeg kostima? Dobro. Doći ću brzo!

- Je li sve u redu? - upitao ju je brat. - Da. Žilber mora još neko vreme da bude u galeriji, pa ću otići po

njega. Pola sata kasnije, kad je zvono na ulaznim vratima zazvonilo, Bert se još nije obrijao. Brigita se nasmešila kad ga je videla kako prilazi vratima. Izgledao je kao umetnik koji je celu noć proveo na nekom važnom poslu. Začula je vrlo prijatan muški glas.

- Dobar dan, Berte! Izgledate kao da se sa vama bavila tajna policija. - Da, to je bila jedna od napornijih noći, Filipe! Kada je muškarac ušao u sobu, Brigita se iznenadila. Ona je

očekivala starijeg čoveka, a Filipu Klermonu je moglo da bude oko dvadeset i pet godina. Izgledao je kao student, jer mu je kosa bila kratko podšišana. Bio je toliko zgodan da bi čovek lako mogao da poveruje da se pred njim nalazio neko od mladih filmskih glumaca.

~ 8 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Vi ste sigurno Brigita - pozdravio ju je Hermon pruživši joj ruku. - Ja sam Filip. Nadao sam se da ću vas upoznati. Toliko smo čuli o vama u Parizu.

- Hvala vam - uzvratila je devojka. - Bilo mi je baš drago kad sam saznao da sarađujem sa bratom

slavne umetnice. - Ja prihvatam svaki posao koji mi se ponudi - odvratio je Bert. U prisustvu mladog Francuza Brigitin brat je počeo da se ponaša kao

i on. Devojka se začudila nagloj promeni kod svog brata. - Filipe, hoćete li kafu? - upitao je Bert i, pre nego što je nastavio,

pogledao je na sat. - Ili možda želite nešto jače? - Hvala, moram da idem na onaj sastanak. Nadam se da me niste

izneverili. Obećao sam da ću se pojaviti sa slikama pa pretpostavljam da ste ih završili.

Bert je pogledao u sestru pre nego što je pozvao Filipa u atelje. Mlada žena je krenula za njima u atelje u kome je bilo izloženo njeno delo. Mladi Francuz je ostavio dubok utisak na nju pa je nehotice počela da ga upoređuje sa svojim neurednim bratom. Bert je bio obučen kao i svi umetnici, u farmerke, majice i kožne sandale na bosim nogama. Filip KJermon kao da je došao iz nekog drugog sveta. Obukao je lepo letnje odelo koje mu je savršeno pristajalo, belu košulju i prugastu kravatu, a crne cipele su mu se sijale. Pogledala ga je bolje dok je ulazio u atelje.

Najpre je nastala tišina, a onda je Hermon uzviknuo. - Ovo je savršeno! Neću ni morati da prisustvujem tom sastanku,

biće dovoljno da im pošaljem sliku! - pružio je ruku Bertu. - Priznajem, očekivao sam nešto naročito i zato sam vam produžio rok. Ah, ovo je više nego što sam očekivao.

- U pitanju je novi proizvod. Sve zavisi od mene. Od nas. Dohvatila je papire i počela brzo da čita.

- Razumela sam - rekla je tiho, kao da govori samoj sebi. - Nemamo mnogo vremena. Misliš li da bi bilo u redu ako bih sliku uradila akrilnim bojama? Ulje ne dolazi u obzir.

- I ja sam tako mislio. - U redu. Otišla je u svoju sobu, navukla radni mantil preko večernje haljine i

vratila se u atelje. - Hajde, skuvaj nam kafu! Napuštajući prostoriju brat joj je veselo doviknuo.

~ 9 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Brigita, ti počni, a ja ću da nastavim. Ne bih želeo celu noć da budeš budna.

U pola četiri ujutro popila je četvrtu šolju kafe koja se potpuno ohladila i krenula prema sobi za dnevni boravak u kojoj je Bert dremao.

- Probudi se - šapnula je. - Pogledaj šta sam naslikala. Bert je krenuo za njom u atelje.

- Trebalo je ranije da me zoveš - prekorio ju je. - Završiću ono što si započela... - zastao je iznenađen pred štafelajem. - Nebesa! Brigita, opet si uspela! Sjajno! Filip Klermon će izbuljiti oči od iznenađenja.

Bilo joj je drago. Pohvala njenog brata vredela je za nju više od bilo čije druge. - Misliš li da je zaista dobro?

- Da li je dobro? Izvanredno je! Niko neće poverovati da je to moje delo.

- Gluposti! Ti si sve bolji i ovo ćeš uskoro uspeti i sam da naslikaš. Treba samo da veruješ u sebe.

Navila je budilnik na deset sati, ali se probudila pola sata ranije. Već se obukla i pila kafu kada se pojavio Bert. Bio je još u pidžami.

- Dobro jutro! - pozdravio ju je gladeći neobrijanu bradu. - Osećam se kao da sam sav razbijen. Ne smem više da pijem posle ponoći.

- Bilo bi bolje da se obriješ i obučeš. Kad očekuješ Klermona? - Rekao je da će doći između deset i jedanaest sati. Izvadio je sok od pomorandže iz frižidera i počeo da ga pije iz

konzerve. - Šta ćeš danas da radiš? - upitao je sestru. - Žilber će doći po mene i otići ćemo u njegovu planinsku kućicu.

Mladić je pogledao kroz prozor. - Imaćete sreću, jer će dan biti lep U tom trenutku zazvonio je

telefon. - To je sigurno Klermon Možda želi da otkaže naš današnji sastanak.

Brigita je bila bliže telefonu pa je podigla slušalicu. Jedva je uspevala da sakrije svoje uzbuđenje, ne zbog toga što ju je

hvalio čovek čije je mišljenje poštovala, već i... Bilo je tu još nešto što nije shvatala.

~ 10 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Filip je dohvatio sliku i posmatrao je okom stručnjaka. - Kad bih ovako znao da slikam, bio bih bogat čovek - rekao je. Slika je prikazivala predeo prekriven snegom, sa planinom u daljini.

Na prozračnoj pozadini isticala se flašica parfema koju je trebalo reklamirati. Skijaši su se skijali niz padinu držeći u rukama baklje koje su obasjavale flašicu.

- Ne treba je umotavati - rekao je Filip. - Poneo sam mapu za slike. - Jeste li sigurni da nećete ništa da popijete? - upitao ga je Bert. Bio

je toliko oduševljen kao da je slika njegovo delo. - Možda drugi put - odvratio je Klermon. - Kada se ne budem žurio.

Pošaljite mi račun. - I ja moram da idem, Berte - rekla je njegova sestra i požurila za

Filipom. - Dobro se zabavi! Brat je zastao na pragu i mahnuo im dok su silazili. - Pozdravi Žilbera! - doviknuo je i zatvorio vrata. Sišavši na ulicu krenula je prema Žilberovoj kući. Primetila je da je

Filip posmatra. Stajao je sa mapom u jednoj ruci i ključevima od automobila u drugoj. Pogledah su se, po čemu je zaključila da nisu samo njena osećanja bila tako snažna, što je mladić potvrdio sa dve reči koje je čula dok je još bila blizu.

- Srećnik je taj Žilber! - Hvala na komplimentu. - Idete li peške? - Da, ne daleko. Idem do galerije "Garni". - Moj auto je blizu. Smem li da vas povezem do galerije? - Vrlo rado, ako zbog toga nećete zakasniti na sastanak. - Neka čekaju! - osmehnuo se i podigao mapu koju je držao u ruci. -

Ono što im donosim je i previše dobro za njih. Nikada ranije nije bila tako srećna zbog gustog saobraćaja na

ulicama. Pokušala je da deluje što mirnije kada su stali zbog crvenog svetla na semaforu.

- Sigurno ste ponosni na svoga brata? - rekao je mladić. - Jesam. Na semaforu se pojavilo zeleno svetio i oni su krenuh dalje, ali ubrzo

su opet morali da uspore. - Ovo je srećan dan za mene - rekao je.

~ 11 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Nadam se da će vaši poslovni partneri biti zadovoljni? - Nisam mislio na to. Mislio sam na susret sa vama. - To je veoma laskavo sa vaše strane. Umetnici vole kada im se odaju

priznanja i kada to čine ljudi koji se razumeju u umetnost. - Niste me razumeli. Radujem se što sam vas upoznao i želeo bih da

se ponovo sretnem sa vama. - I ja bih to htela - rekla je to baš kada se auto zaustavio ispred

galerije. - Dobro, telefoniraću vam. Učinilo joj se kao da je među njima ostalo nešto nedorečeno i zato je

osetila potrebu da se veselo nasmeje. Istovremeno, osmeh je počeo da se ocrtava na mladićevom lepom licu. Tada se setila da je Žilber čeka i da će sa njim da ode u planine.

- Kad bar ne bih morao na taj prokleti sastanak, ali... - Da se bar nisam ranije dogovorila za današnji izlet, ali... Nasmejali su se istovremeno. Njegova ruka je dodirnula njenu pri

pozdravljanju. Brzo je otvorila vrata auta i, pre nego što je izašla, rekla je. - Biće bolje da krenete. - Tako je, a da mogu, poslao bih do đavola taj sastanak! - Telefoniraćete mi? - Ubrzo! Kad je otišao, shvatila je da će joj biti potrebno nekoliko trenutaka

da se smiri. Pogledala je kroz prozor galerije i, na svoju sreću, videla da Žilber nije bio unutra. Dakle, nije opazio kad se opraštala od Filipa. Prošetala je pločnikom mahinalno zureći u izloge i ništa ne opažajući.

U šta se to upuštaš? - glasno je upitala samu sebe. Mladić je bio verovatno desetak godina mlađi od nje. Plašila se i

istovremeno bila neizmerno srećna. Glas u njoj ju je upozoravao da se čuva, ali je jedva prodirao kroz buru njenih osećanja koja su divljala u njoj. Glas joj je govorio da bi eventualna veza sa njom za njega bi mogla da bude samo obična igra.

- Hoćeš li nešto da popiješ? - Žilber joj je doviknuo sa vrata svoje planinske kućice.

~ 12 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Poluspuštenih kapaka posmatrala je vodu jezera Tuner i travnjak koji je razdvajao dve borove šume. Tom strmom čistinom skijaši će se spuštati velikom brzinom. Setila se Filipa i osmehnula se. Sigurno je znao da se dobro skija. Od jutros jedva da je mogla i da misli na nešto drugo, osim na njega.

Za vreme vožnje iz Berna, Žilber je nekoliko puta pokušavao da sazna o čemu razmišlja, ali pošto njoj nije bilo do razgovora, prestao je da je ispituje.

- S mnogo tonika! - Žilber je stajao pored nje držeći u ruci dve čaše. - Ponovo sanjariš?

- Ne, samo uživam u divnom pejzažu. Dohvatila je čašu i ispila gutljaj. Žilber je seo pored nje i pažljivo je

posmatrao. Osetila se neprijatno. - Da li si ikada opazio kako su divni planinski vrhovi u ovo doba

dana? -upitala gaje. - Stotinu puta! Isto kao i ti. Šta se dogodilo, Brigita? Šta te muči?

Nešto se moralo dogoditi. Dovoljno te dugo poznajem. - Obuzela me je radost življenja - nasmejala se. - Pričaj mi o Parizu.

Da li ćeš tamo da otvoriš novu galeriju? - Za tri nedelje. Nemoj mi reći da bi htela da me pratiš tamo.

Predložio sam ti to nekoliko puta, ali ti si uvek govorila da te to ne zanima. Odakle sad odjednom ta promena?

- Sigurno zbog raspoloženja u kome se nalazim. Žilber ju je uhvatio za ruku i prstima počeo da okreće prsten od

žada koji je nosila. Doneo joj gaje iz Meksika, govoreći joj da se on slaže sa bojom njenih očiju. Taj njihov susret je bio pun radosti. Rekao joj je da je odlučio da se tri dana ranije vrati kući čim je spazio taj prsten. To je bilo u ono vreme kad su zaključni da nije dobro što su tako često zajedno. Od tada su živeli toliko blisko, koliko mogu dvoje koji nisu u braku.

- Nešto se dogodilo, Brigita. - Moramo li da razgovaramo o tome? - Bila si iscrpljena kad sam te odveo kući - navaljivao je on. - Doduše,

bila si zadovoljna uspehom na izložbi, ali nisi bila u oblacima kao danas, kada prosto sva sijaš. Da te bolje ne poznajem, pomislio bih da si se drogirala. Sva srećna sediš ovde, dok te ja čekam gore i pitam se šta se dogodilo. - Spustio je čašu pored noge stolice i upitao. - Kako se zove i gde si ga srela?

~ 13 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Pogledala ga je razmišljajući kako bi mu to rekla. Tokom godina mnogo toga su delili, a sada se u njenom životu dogodilo nešto što on nije mogao da podeli sa njom. Ali, morao je sve da zna.

- Zove se Filip Klermon. Srela sam ga kod brata kad je došao po sliku. On je umetnički direktor neke firme koja se bavi propagandom. Bert radi za njega. Upoznala sam ga jutros kad je došao po sliku, a potom me je odvezao do galerije.

Namrštio se. - Trebao sam da dođem po tebe, kako smo se dogovorili. - To ne bi ništa pomoglo. Onog trenutka kad smo se pogledali... - Zar je to tako? - Jeste. Osećam se kao da sam se popela na vrh sveta. Duboko je

uzdahnuo i podigao čašu. - Ispijam za srećan par! Brzo je iskapio piće i naslonio se na naslon stolice. - Pričaj mi o njemu - zamolio ju je neočekivano. - Iz Pariza je. Nastala je pauza, a onda je dodala. - Ne znam ništa više o njemu. Bih smo zajedno samo nekoliko

minuta. - I to je ponekad dovoljno. Baš ti zavidim, ali ako budeš zaista

srećna, biće mi drago zbog tebe. - Lepo je od tebe što si to rekao - pružila je ruku i dotakla njegovu. -

Nije čudo što sam te sve ovo vreme volela. - Molim te, nemoj mi to govoriti! Ne posle onoga što si mi malopre

rekla. - Ali, Žilbere, to je istina! Moraš da me shvatiš. Posle svih godina koje

smo proveli zajedno... - I pošto sam te molio da se udaš za mene? Pa, nisi li mi rekla da

nameravaš da kupiš novu haljinu? Ne može tako olako da se govori o ljubavi.

- Žao mi je. Hteo si da ti ispričam. - Nije važno! - ljutito je rekao, brzo ustao i požurio prema kući.

Popodne je Brigita spremala salatu, dok je Žilber čistio svežu pastrmku ulovljenu u jezeru. Iznenada ju je pogledao i rekao.

- Rekla si mi da radi u firmi za propagandu? - Da. Bert za njega kaže da je veoma sposoban.

~ 14 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Uvek sam verovao da je to posao za mlade ljude. Kad jednom ostare, sede po kancelarijama i zauzimaju rukovodeće položaje.

Iseckala je peršun, odložila nož i uzela kuhinjsku krpu da osuši ruke. - Vrlo je mlad. Mislim da ima oko dvadeset i pet godina. Upoznaćeš

ga. - Misliš li da bi to imalo smisla? - Šta? - Da se vežeš za mladića tih godina. - Hajde, Žilbere, reci do kraja: mlad je da bi mogao da mi bude sin!

Meni je trideset pet godina. Uostalom, mislim da to uopšte nije važno. Ali, bilo je! Počeo je da govori o onome što ju je podsvesno mučilo

sve vreme. - Ako se radi o nečemu što će da traje dve nedelje, u tom slučaju bio

bi dobar i svaki student Likovne akademije. Ah, ti govoriš o tome kao o nečemu ozbiljnom.

Osetila je da se više neće moći savladati. - Kako možeš to da kažeš? Ne bih nikada mogla to da očekujem od

tebe! - Mislim na tvoje dobro. - To ljudi govore kad misle na svoje dobro. Nešto je promrmljao i izašao iz kuhinje zalupivši vratima. Htela je da

krene za njim i da mu nešto dovikne, ali se predomislila. Pomislila je da je najbolje da pokupi svoje stvari, pronašla je ključeve Žilberovog automobila. Izašla je i spazila ga naslonjenog na drvo preko puta.

- Osećaš li se bolje? - zapitala ga je ovivši mu ruke oko pojasa. - Izvini, nisam želeo da ti prigovaram. Priznajem, ljubomoran sam i

ništa me nije toliko uzbudilo nego to što si se zaljubila u nezrelog momka. Dobro ga je razumela. Znala je šta bi osećala da je ona na njegovom

mestu, ali sve što je mogla da mu kaže bilo je. - Ti si snažniji i mlađi od većine tvojih vršnjaka. - Hvala ti na komplimentu - poljubio ju je. - Bez obzira na moju

ljubomoru, ne bih želeo da te taj čovek povredi. - Ja to i ne očekujem. - Još te nikada nisam video takvu. Ponašaš se kao tinejdžerka.

Razmisli! Taj Filip, ako je zaista takav kakvim ga prikazuješ, ne može da bude slobodan.

- Nije oženjen, nisam videla da nosi prsten.

~ 15 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Ne govorim o tome. Ti ništa ne znaš o njemu. Možda ga čeka neka devojka u Parizu. Čak sam uveren u to, a ako već duže vreme boravi u Bernu, sigurno ga proganja nekoliko devojaka.

- To se svakome događa. - Da. A jesi li ti spremna da se takmičiš sa devojčicama? Hoćeš li da

pristaneš na njihove igre? Ako želiš samo da se zabavljaš, onda u redu. Lepo izgledaš i imaš sve što je potrebno, ali bojim se da si u tu igru uložila svoje srce.

Osetila je kako joj suze naviru. - To što govoriš nije novo za mene. Verujem da ima devojaka. Pa šta

onda? Ah, kada sretneš onog pravog... Ranije nikada nije bila tako ranjiva kada se radilo o muškarcima.

Žilber je bio u pravu. Ništa nije znala o tom mladiću. Činilo se kao da joj prijatelj čita misli kada je rekao.

- Mladi ljudi osvajaju devojke, a onda ih ubrzo napuštaju. Užasna mi je pomisao da bi to moglo da ti se desi.

Uzvratila mu je smirenim glasom. - Mnogo buke ni za šta. Tek jutros smo se sreli. Ako se ponovo

sretnemo, možda ću se dosađivati u njegovom društvu. Prestani da tuguješ i vrati se ukusnim pastrmkama!

Za vreme večere zazvonio je telefon i javio se Bert. Bio je vrlo uzbuđen.

- Šta je? - upitala ga je Brigita. Bila je srećna što čuje bratovljev glas. Nije joj bilo baš prijatno u Žilberovom prisustvu.

- Malo pre mi je Filip javio da su svi oduševljeni slikom. - Baš mi je drago. - Ali, to nije sve. Odlučili su da naruče još nekoliko slika. Traže još

pet! - Čestitam! - Ah ja ne mogu da ih naslikam. - Možeš, Berte! Sada više ne moraš da žuriš. - Brigita, ne mogu! - Možeš, treba samo da pokušaš. - Sumnjam - ućutao je neko vreme, a onda dodao. - Uostalom, ionako moramo da porazgovaramo. - Naravno.

~ 16 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- I to brzo. Prvu od pet slika moram hitno da uradim. Hoćeš U se večeras vratiti?

Najpre je htela da mu odgovori da neće, ali se predomislila. Ne bi joj bilo prijatno da i dalje ostane u Žilberovom društvu.

- Mislim da ću se vratiti. Zar je to zaista toliko važno? - Od životne važnosti. Otvorićemo flašu vina i razgovaraćemo o

novim slikama. - Ne treba nam za to vino, naročito ne tebi. U redu, ako baš moramo

da obavimo taj posao, uradićemo ga. Brat je primetio da mu je sestra veoma ozbiljna kad se vratila kući.

- Verovatno se Žilber naljutio što si otišla. Biće bolje da ga se neko vreme klonim.

- Malo smo se svađali, ali mnogo pre nego što si telefonirao. To nije imalo veze sa mojim povratkom u grad - počela je da ga umiruje.

Otišla je u kuhinju i električni kuvač sa vodom za kafu. Bert ju je posmatrao dok je kuvala kafu.

- Vrlo zanimljivo - rekao je. - Ljutiš se, ali nisi nesrećna. - A ti najzad počinješ da zapažaš! - Da vidimo hoću li da pogodim o čemu se radi. Kad ste ti i Filip

jutros izašli iz kuće, opazio sam da se među vama nešto kuva. Odvezao te je do galerije, zar ne?

- Da. - A kad mi je javio da su oduševljeni slikom, prvo me je pitao za tebe. - Zaista? - nije mogla da sakrije svoje oduševljenje. - Znači, dijagnoza je potvrđena. Među vama se nešto događa, a ti si

se verovatno "izvinila jadnom starom Žilberu" koji je sigurno bio užasnut. - Da, baš se to dogodilo. Osetio je da se među nama nešto promemlo

pa sam mu priznala šta se desilo. Rekao mi je da sam luda što nameravam da se vežem za nekoga toliko mlađeg od sebe.

Bert se glasno nasmejao. - A šta bi drugo i mogao da kaže? Staromodan je. Nadam se da si mu

savetovala da te ostavi na miru. - Nisam baš na takav način. - Ti i Filip ste kao stvoreni jedno za drugo, ali nemoj da mu priznaš

da si naslikala onu sliku - uzeo je šolju sa kafom i poveo sestru u atelje. - Žilber Sigal ne voli kad se neko zabavlja. Ti si njemu potrebnija nego on tebi.

~ 17 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Osetila je daje zbunjena. - Nemojmo više da razgovaramo o tome - predložila je. - Žilber je

dugo godina bio moj prijatelj pa se nadam da će to i da ostane. Hajde da sada razgovaramo o tome kako bi trebala da izgleda slika.

Počeli su da se dogovaraju, a onda je rekla - Dobro, sad znam kako ću da je naslikam i mogu odmah da počnem. Ali, Berte, pre ili kasnije moraćeš da preuzmeš posao od mene. Zamisli šta bi se desilo da se ja razbolim ili da mi se nešto dogodi.

- Imaš pravo. Hoćeš li da naslikaš još samo ovu sliku i, eventualno, iduću? Onda ću Filipu da predložim promenu stila. Tada ću da naslikam i preostale slike. Da li se slažeš?

- Slažem se. - Nisam zaboravio ni na tvoj honorar. Možeš da uzmeš dve trećine, a

ja ću ostatak. Doduše, slike si ti naslikala i imala bi pravo i na veći iznos, ali ja sam ugovorio tu narudžbinu. Novac mi je potreban, jer bez njega neću moći da platim stanarinu.

Osmehnula se. - A kada si mi je poslednji put platio? - Vremena su teška, ali nameravam da ti uskoro dam nešto novca.

Dok je radila na slici, telefon je zazvonio. Bert se javio, a onda ju je pozvao. Nije rekao ko zove, ali se zato vragolasto osmehnuo. Odmah je prepoznala njegov glas i srce je počelo snažno da joj bubnja.

- Dobro veče, Filipe! - Nadam se da ne zovem prekasno? Pokušao sam ranije da vas

nađem. - Znam, Bert mi je rekao. Upravo sam počela da radim novi posao,

sada, kada sam raspoložena za to. - A jeste li možda raspoloženi za slušanje klasične muzike? - Veoma. - Dobro, nabavio sam karte za sutrašnji koncert u Palati muzike. - To je divno. Rado ću poći sa vama. - Koncert počinje u osam. Mogu li doći po vas u pola osam? Možda

bismo posle koncerta mogli da odemo negde na večeru?

~ 18 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Unapred se radujem, Filipe. - U redu. I, nemojte previše da radite! Simfonijski orkestar iz Ciriha upravo je završio divno izvođenje

Dvoržakove osme simfonije i oni su polako izlazili iz dvorane. Ruke su joj bridele od tapšanja. Filip ju je, držeći je oko struka, vodio prema jednom od tapaciranih dvoseda pored staklenog zida u holu. Kad se vratio, nosio je dve čaše i primetio kako ona posmatra kroz veliki stakleni prozor ulicu.

- Negde ste daleko otputovali u mislima? - rekao joj je, pružio joj čašu dzin-tonika i seo pored nje.

- To mi se događa kad slušam muziku. - Čast muzici, ali pri tome ne zaboravite na mene! - Neću. Gledali su se. Pročitala je pitanje u njegovim očima. Istovremeno se

setila pomalo tajanstvenog zvuka njegovog glasa kada joj je savetovao da previše ne radi.

- A o čemu vi razmišljate? - upitala ga je. - To pitanje mi postavljaju sve žene. - Verovatno zato što mrze ćutanje. Muškarci su skloni tome. Da

budem iskrena, verujem da su žene svesne toga kako deluju na svoju okolinu. Ako ćuteći sede, žene misle da svi oko njih veruju da dosađuju muškarcu u čijem su društvu. Zato započinju razgovor.

- Mogli biste da budete u pravu. - Dakle, na šta ste mislili pre pet minuta? - Da budem iskren, nešto sam se pitao. Sećate li se kad sam vas

odvezao do galerije? - Kako bih to mogla da zaboravim? - Tada sam primetio nekoliko vaših slika koje su bile izložene. Video

sam ili samo na trenutak, ali one su me oduševile i zbunile. - Hvala vam. - Primetio sam da su vrlo slične po stilu slici koju je vaš brat

naslikao za mene. Jedva je uspela da prikrije svoja osećanja. Od samog početka znala je

da je mladić bistar i da je odmah pogodio istinu i zato je morala da pokuša da ga zavara.

- Da, primetila sam da Bert u poslednje vreme imitira moj način slikanja i da ponekad u tome čak dobro uspeva. Upozorila sam ga da je to besmisleno i da bi trebao da razvije svoj stil slikanja.

~ 19 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Mladić je ispio gutljaj i klimnuo glavom. - Slažem se sa vama. Bio je to kratak odgovor kakvim je sigurno završavao poslovne

sastanke. Okrenuo se prema holu i dodao. - Ovo je lepo mesto. Rado boravim ovde. - U Palati muzike ili Bernu? - Sviđa mi se i jedno i drugo. U Bernu sam tek nešto duže od godinu

dana i osećam se kao da sam kod kuće. - U Parizu imate prelepih koncertnih dvorana. - Moja osećanja su verovatno takva i zbog društva u kome se krećem

poslednjih dana. Pošto nisu sami sedeli na dvosedu, već malo stisnuti, lica su im bila

udaljena samo nekoliko cantimetra jedno od drugog. Zbog toga je počela da oseća ono isto uzbuđenje koje ju je obuzelo onog jutra u njegovom automobilu, dok ju je vozio ka galeriji.

- Sigurna sam da imate mnogo devojaka u Parizu koje vas verovatno i sada čekaju.

- Ne mogu da negiram da imam dve prijateljice. - Neka lična prijateljstva? - nije mogla, a da mu ne postavi to pitanje.

Ispio je čašu, a kockice leda su zazvonile kada ju je spustio. Hteo je da joj odgovori, ali u tom trenutku je zazvonilo zvonce pozivajući ih u dvoranu. Da li mu je to dobrodošlo da izbegne odgovor?

- Bolje da se vratimo u dvoranu - rekao je. - Ne bih želeo da me dirigent ljutito gleda sa podijuma.

Posle koncerta, kada su napuštali dvoranu, mladić je spazio jednog svog prijatelja iz firme u društvu sa ženom. Nameravali su da idu na večeru u poznati restoran u centru Berna pa su pozvali Brigitu i Filipa. Nije joj bilo baš naročito drago, jer se radovala da će nastavak večeri da provede sama sa mladićem i tako da sazna više o njemu.

Večera je protekla prijatno. Filipov prijatelj je bio veoma pričljiv pa su on i Filip razgovarali o svemu i svačemu. Prijateljeva žena, koja je ranije radila kao učiteljica, bila je vrlo prijatan sagovornik.

Kada se pred restoranom rastajala od mladića, Brigita je rekla da joj je veče zaista bilo prijatno, ali ju je ipak nešto mučilo.

- Imate li možda još nekih predloga? - upitao ju je. Osetila je šta se sprema pa je odgovorila.

- Kakve bih to predloge mogla da imam?

~ 20 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Dobro smo se zabavljali i mislim da smo zaslužili da još neko vreme budemo nasamo.

- Slažem se. - Ne bi imalo smisla da pođemo kod vas, jer Bert je sigurno kod kuće

i radi na novoj slici. - A to nam ne bi bilo ni prijatno - dodala je. - Zašto onda ne biste vi došli kod mene? Mogao bih da nam skuvam

kafu, a popili bismo i čašicu brendija. Usput ćemo da nastavimo sa pričom o mom životu.

Filipov stanje bio na dvanaestom spratu jednog od retkih visokih solitera u Bernu. Nije volela takve zgrade. Više su joj se sviđale prizemne kuće slične onoj u kojoj je ona stanovala. Ah, morala je da prizna da je pogled iz njegovog stana bio izvanredan.

- Osećam da bih mogla da poletim - rekla je stojeći pored prozora koji je prekrivao jedan zid u dnevnoj sobi.

Stavio joj je ruku na rame i privukao je k sebi. - Nikada ne bih dozvolio da se to dogodi - šapnuo je. - Srećan sam

što sam uspeo da te pronađem. Poljubio ju je čvrsto je privivši uza se. Ostvarilo se ono što je

priželjkivala od njihovog prvog susreta. Za nju je to bila ljubav na prvi pogled. Da li je i on to osećao?

Posle su sedeli u dvosedu nasuprot velikom prozoru. Mladić je prigušio svetio, tako da je prizor pred njima bio veličanstven. Uključio je radio i do njih su dopirali tihi, čežnjivi zvuci džeza.

- Osećam se kao da sam kod kuće - rekao je. - I ja se u tvom društvu tako osećam - šapnula je. - Hvala ti za ovo

veče! - Ja bi tebi trebalo da zahvalim. U poslednje vreme sam zaista radio

veoma naporno pa sam zaboravio šta znači zabavljati se. - Ne mogu da verujem. Čovek kao ti? Sigurno izlaziš svake večeri! - Draga moja Brigita, bio sam veoma zaposlen ove godine. Upoznao

sam neke devojke, ali nisam imao vremena da učvrstim veze sa njima. Ah, sigurno mi se nisu ni mnogo svidele jer, da jesu, pronašao bih mogućnost da učvrstim vezu.

~ 21 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Dok je spremao kafu u maloj kuhinji, ona je pijuckala brendi. Ubrzo se vratio noseći dve šolje iz kojih se pušila mirišljava tečnost.

- Ne žuri ti se? - Ne. Uživam i ne razmišljam o vremenu. Ali, ti ćeš morati da se

odmoriš i ubrzo da ustaneš i odeš u kancelariju. - Mogu i da zakasnim. Dobra je strana ta što sam direktor jednog

odeljenja. Ono što je osećala veoma ju je uznemiravalo. Činilo joj se kao da je

petnaest godina nekim čudom spalo sa nje. Osećala se kao tinejdžerka na svom prvom ljubavnom sastanku. Polumračna soba, tiha muzika, zgodan muškarac pored nje, taj sanjivi osećaj završetka večeri, sve to je bilo nešto o čemu će danima da razmišlja. Sa strahom je pomislila kako će joj majka ili otac sa stepeništa doviknuti da je kasno i da Filip mora da ide kući.

- Tako se slatko smešiš - rekao je nežno. - Sigurno razmišljaš o nečemu lepom.

- Da. Znaj da pored tebe sedi zadovoljna žena. - Srećan sam zbog toga - nagnuo se i ponovo je nežno poljubio.

Pažljivo je počela da navodi razgovor na ono što ju je zanimalo. - Odlaziš li često u Pariz? - U početku sam odlazio, ali u poslednje vreme bio sam samo

jednom i to zbog toga što sam morao da predam izveštaj direkciji. - Da li tvoja porodica živi u Parizu? - Ne. Ja sam momak iz Bretanje. - Onda nemaš razloga da odlaziš u Pariz - ućutala je nekoliko

trenutaka i dodala - osim na poslovne sastanke. Osmehnuo se. - Ranije je postojao razlog i imaš pravo da budeš znatiželjna. Zvala

se Anabela. - Baš lepo ime - rekla je, a onda je počela da recituje prvu strofu

poznate pesme Edgara Alana Poa. - Beše to davno u kraljevstvu kraj mora...

- Da, to je ta pesma, ali bojim se da naše prijateljstvo nije nikada bilo poetično kao ono o kome je Edgar Po pisao - gledao je kroz prozor kao da je kroz mrak mogao da vidi svetla dalekog Pariza. - Anabela je bila važan poslovni partner naše agencije. Njen otac je bio vlasnik fabrike alata, a ona je bila zadužena za prodaju. Imala je dvadeset dve godine, bila je odlučna i sposobna žena, studirala je ekonomiju i dobro je poznavala posao.

~ 22 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Misao na tu sposobnu, bogatu i verovatno lepu devojku ispunila ju je tugom koja se ocrtavala na njenom licu. Mladić ju je uhvatio za ruku.

- Nije vredela ni upola koliko ti! - Ne verujem. Šta se dogodilo? - Bio sam lud što sam dozvolio da mi se osećanja pomešaju sa

poslom. To nikako ne valja. Radio sam za nju i zaljubili smo se, bar tako sam ja osećao. Odlazili smo u disko-klubove, a preko leta smo zajedno išli na more. Onda sam počeo da osećam da me je zarobila i da sam izgubio svoju slobodu.

- Zaista? - Da, ali to nije išlo tako brzo. Neko vreme sam je voleo, a kada sam

hteo da je napustim, moja firma nije bila oduševljena mojom odlukom, jer je u pitanju bio važan poslovni partner. Ali, ja nisam hteo da radim za nju. Kada sam saznao da se u Bernu otvara nova filijala, zatražio sam premeštaj ovamo jer sam ionako nameravao da dam otkaz. I tako, evo me sada ovde.

- A kako je to prihvatila Anabela? - Na početku je bila tužna, ali moja firma je na moje mesto postavila

novog mladog direktora za propagandu, tako da je on počeo da obavlja poslove sa njom. Ubrzo više nije bilo važno da li ću da dolazim u Pariz, da je posećujem. Više joj nisam bio interesantan i moja „zamena" je za nju bila više nego prihvatljiva. Ipak, nije bila nimalo loša devojka.

Da se to nije dogodilo, pomislila je Brigita, nikada se ne bismo sreli. Mladić se uozbiljio. Kao da joj je pročitao misli.

- Na neki način bismo se sreli. Osećam da se to moralo dogoditi, verujem u sudbinu.

- Nedelju dana ranije to bi mi se činilo smešnim, ali sada mi zvuči uverljivo.

Oduševljeno ju je privukao k sebi i ona se naslonila na njegovo rame. Onaj osećaj, kao daje to njen prvi ljubavni susret, trajao je i dalje. Neko vreme su ćutali, a onda je ona duboko uzdahnula i rekla.

- Drago mi je što više nisi vezan za Anabelu. - I meni je drago. - Izvini što sam navaljivala da mi sve ispričaš. Morala sam da znam. - Sasvim je normalno što si znatiželjna. - Moraš me razumeti. Ne samo znatiželjna, već sam bila i

uznemirena. - Ti? Žena na vrhuncu karijere, koja je uz to veoma lepa?

~ 23 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Baš se u tome varaš - uzvratila je ona mirno naslonivši čelo na njegov obraz. Osećala je toplinu Filipovog tela. - Među nama postoji razlika od deset godina i žena može da postane nesigurna kad se nađe u takvoj vezi.

Nije odmahnuo rukom i tako odbacio njene sumnje, što joj je bilo drago.

- Dobro razumem tvoja osećanja - dodao je. - I ja bih se tako osećao. Ah, za uzajamnu vezu postoje i druge važne stvari. - Okrenuo ju je prema sebi, tako da su se sada gledali. - Očarala si me od trenutka kada sam te ugledao. Očarala me je tvoja lepota. Ti si predivna žena. Ali, postoji još nešto, a to niko ne može da opiše. Tvoja ličnost, tvoje iskustvo, smisao za šalu, to je ono što nas privlači jedno drugom. Ne mogu da zamislim da bi ijedna žena mogla da se meri s tobom.

- Filipe, hoćeš da kažeš... - Jedva se može opisati ono što osećam prema tebi. Volim te, Brigita!

Nadam se da i ti voliš mene. - Volim te, Filipe! Da, volim te! Ponovo su se poljubili, a ona želja koja ju je obuzela kada ga je

upoznavala postala je stvarna.

Još uvek je bila u oblacima kada je sledećeg dana na vratima začula zvono. Radila je na slici koju je Bert trebalo što pre da preda. Zato je sačekala da brat otvori vrata, ali nova zvonjava rekla joj je da je Bert u međuvremenu izašao.

Otvorila je vrata i pred sobom ugledala Žilbera. Nije ga srela od onog popodneva u kućici na jezeru Tuner.

- Uđi, Žilbere. Drago mi je što te vidim. Krenuo je za njom u atelje govoreći.

- Hteo sam da ti javim kad će se otvoriti izložba u Cirihu. Primetio je sliku na štafelaju i upitao.

-Šta ti je to? Pred svojim starim prijateljem nije želela da skriva da je Bert dobio

porudžbinu koju nije mogao da završi sam pa ju je zamolio za pomoć. - Najvažnije je - dodala je ona - da Filip to ne sazna.

~ 24 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- On to sigurno neće od mene saznati - odvratio je Žilber. - Ali, da li želiš da čuješ moje iskreno mišljenje?

- Ti znaš da sam uvek znala da ga cenim. - Mislim da si poludela. Rekao je to tako oštro da je prvi put osetila bes u sebi. - Zašto? - Jer si, sudeći po tvojim recima, uspela da pronađeš pravu ljubav.

To si sama rekla, a ja ti verujem. I sada to želiš da uništiš i baciš kroz prozor.

Odložila je četkicu. - Kako to misliš? - Reći ću ti šta mislim - promrmljao je - ali ne verujem da će ti biti

drago da to čuješ.

- To je sasvim jednostavno - rekao je i seo na klupu do prozora. - Filip Klermon veruje da su ono slike tvoga brata, zar ne? - Nema razloga da sazna pravu istinu. - Ali, šta će biti ako se to ipak dogodi? Ne, ja mu neću reći, ali svašta

može da se dogodi, sasvim neočekivano. Kako ćeš se osećati kad on shvati da si pravila budalu od njega?

- Niko ne pravi budalu od njega, a ako ipak sazna, očekujem da će me shvatiti. Videće da je Bert zapao u nepriliku zbog te narudžbine i da sam htela da mu pomognem.

- Tako bi na to gledali umetnici. Ali, ja sam biznismen, a to je i tvoj francuski prijatelj. Ako je poverio posao Bertu, onda očekuje da ga on obavi. Igraš se vatrom, Brigita!

- Mislim da preteruješ. Otkad se Filip pojavio, ti si se sasvim promenio.

- Ni ti nisi više devojka kakva si bila. - Možda zato što sam najzad srećna. - Žao mi je, nisam znao da te činim nesrećnom. Možda bi trebalo da

odem. - Nisam na to mislila.

~ 25 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Ipak bi trebala da razmisliš još o nečemu. Upravo sam se setio da ti se Filip Klermon možda udvara iz nekog razloga.

- Ne razumem te. - On živi i radi u svetu reklame i propagande i mnogo će da mu

koristi ako se bude pojavljivao u tvom društvu. Nasmejala se, ali ta ju je opaska pogodila. Potajno je osetila da bi to

moglo da bude istina. Još nije dobro poznavala mladića da bi u to mogla da razuveri samu sebe. - Glupost! - rekla je. - Koliko sam shvatila, njemu nije potrebna moja pomoć da bi postigao uspeh na poslu.

- U redu, možda se i varam - odmaknuo se od prozora i krenuo prema vratima. - Upravo razmišljam o otvaranju galerije u Cirihu. Možda bi najbolje bilo da ne ideš sa mnom.

- Misliš li? - a baš se obradovala putovanju u Cirih. - Verujem da ćeš ovih dana biti previše zaposlena - promrmljao je.

Okrenula se prema njemu. - Žilbere! Ali, njen prijatelj je već silazio niz stepenice. - Ne brini! - doviknuo joj je. - I sam ću moći da uradim! Nije mogla da nastavi da slika. Do sada još nije shvatila koliko je

njeno novo prijateljstvo potreslo Žilbera. Pošto ga neko vreme nije viđala, nije ni razmišljala o njemu, a zato što je bila previše zaposlena, nije odlazila u njegovu galeriju. Ubrzo je završila i drugu sliku i Bert ju je odneo Filipu. Slika je opet postigla veliki uspeh. Vrlo brzo je stigao novac i brat je, kako je i obećao, dao sestri dve trećine honorara.

- Hoćeš li najzad da preuzmeš taj posao? - upitala ga je kada su počeli da razgovaraju o trećoj slici.

- Naslikaj još jednu! Tako ćemo završiti polovinu porudžbine pa ću Filipu reći da želim da promenim stil slikanja.

- Dobro, ako misliš da će to biti u redu. Ali, zašto ne bi odmah počeo sa radom na četvrtoj slici? Imaš dovoljno vremena za improvizaciju.

- Obaviću sve na vreme. Ako mi Valter telefonira, reci mu da ga čekam u klubu "Šansa".

Ubrzo je začula kako je izašao iz kuće zalupivši vrata za sobom. Morala je da se nasmeje, jer bilo joj je drago što joj je brat dobro raspoložen. Uskoro će da sedi za svojim omiljenim stolom u klubu, da pije pivo sa prijateljima i da igra šah. Znala je da joj je bila obaveza da pomaže brata i zbog toga su joj se u sećanju probudile uspomene koje se nisu mogle izbrisati. Na ulici neko dete je zaplakalo i taj plač ju je ispunio uspomenom. Ah, čim je prestao, i uspomena je nestala.

~ 26 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Otišla je u kuhinju i počela da za sebe sprema jelo. Filip ju je stalno opominjao da mora da jede. Večeras je nameravao da je odvede na košarkašku utakmicu, a onda će verovatno samo da pojedu hrenovke i popiju pivo.

Posle jela rešila je da se malo odmori. Kasnije, oko pet sati, trebala je da ode do mladićeve kancelarije i posle da idu na utakmicu. Usput će sigurno i nešto da popiju.

Pojavila se u prostoriji za prijem stranaka u Filipovoj firmi, i izazvala radoznalost. To je bila njena prva poseta njegovoj firmi i nameravala je da ostavi dobar utisak. Zbog toga je obukla elegantnu haljinu i kratku jaknicu.

Devojka na prijemu javila je Filipu da je Brigita stigla, pa je on zamolio da je dovede. Dok ju je vodila do mladićeve kancelarije, pohvalila se da je posetila Brigitinu izložbu i da joj se njene slike veoma sviđaju.

- Moja majka vas mnogo hvali i kaže da ste uvek bih njena najomiljenija slikarka - brbljala je devojka.

- Hvala vam! - bila je srećna što je put do mladićeve kancelarije bio kratak.

- Gospodine Klermon - rekla je devojka kad je otvorila vrata - stigla je gospođica Šuman.

- Izvoli, Brigita, odmah ću biti gotov sa poslom - rekao je, a glas mu je zvučao poslovno.

Kada je ušla, svetio sunca kroz prozor joj je blesnulo u oči, tako da nije odmah primetila da se u prostoriji nalazi još jedna osoba. Veliki pisaći sto zauzimao je jednu stranu sobe, a na drugoj strani se nalazio onizak okrugao stočić i četiri kožne fotelje. Mladić je ustao i pošao prema njoj, a ona je preko njegovih ramena primetila neku devojku koja je sedela u jednoj od fotelja.

- Divno izgledaš! - rekao je Filip i poljubio je u obraz. - Sedi! Baš završavam razgovor sa Paulom. Ona piše najbolje tekstove za mene. Paula Hejgl, upoznaj Brigitu Šuman!

Devojka je ustala i stisnula Brigiti ruku. Bila je vitka kao dečak, a kratko podšišana crna kosa uokvirivala je ovalno lice. Nosila je tesne pantalone od pliša i belu košulju, otvorenu oko vrata. Ruka joj je bila mala, ali stisak čvrst.

~ 27 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Čujem da idete na košarkašku utakmicu? - rekla je. - Da, mada moram da priznam da nisam baš strastveni navijač. - Gostujući klub je favorit - dodala je samouvereno. Jedan nula za tebe, pomislila je Brigita. Ova devojka je znala ono što

većinu muškaraca zanima. Sela je u fotelju čekajući da mladić i devojka završe sa poslom. Sada su stajali kod vrata i razgovarali.

- Zašto ne pristupiš tome onako kako si ranije predložila? - zapitao ju je. - Ta zamisao mi se svidela jer je veoma originalna.

- Pokušaću da napišem nekoliko tekstova - uzvratila je. - Koliko imam vremena?

Stajala je veoma blizu mladića. Moglo je to da bude zbog uskih vrata, ali Brigiti to nije bilo drago. A nije joj se sviđalo ni to kako je devojka gledala Filipa dok je razgovarala sa njim.

- Ne brini zbog vremena - odgovorio je. - I nemoj da žuriš! Najvažnije je da bude dobro, a ako se požale što moraju da čekaju, smiriću ih.

Paula se okrenula prema Brigiti i osmehnula se. - On je dobar šef - rekla je. - Brine za svoje ljude. Opet se okrenula prema mladiću i dotakla prstima njegovu ruku. - Želim vam dobar provod - šapnula je i izašla. Taj dodir je bio tako lagan da je izgledao neprimetan, ali Brigita ga je

primetila i shvatila kao da je devojka zagrlila Filipa. Prišao joj je i seo u fotelju do nje.

- Žao mi je zbog ovog poslovnog razgovora... Mi ćemo sada odmah da pobegnemo. Hoćeš li da negde nešto popijemo?

- Da, veoma rado! Verovatno se na njenom hcu moglo pročitati šta misli o Pauli Hejgl. - Je li sve u redu? - Da. Sviđa mi se tvoj prijateljski odnos sa pomoćnicom. - Tako se jedino i može raditi. Mora da postoji međusobno

poverenje. - Rekla bih da bi ti ona poverila i svoj život. Mladić se nasmejao. - Zaboravio sam da razgovaram sa Brigitom Šuman koja želi da zna

istinu o svemu. - Privukao je bliže svoju stolicu i uhvatio je za ruku. - Godinu dana pre nego što sam tebe upoznao izašao sam nekoliko puta sa Paulom. Tada još nisam nikoga poznavao u Bernu. Igrao sam sa njom na nekoj zabavi, a posle smo počeli da se sastajemo. Sećaš li se moje priče o

~ 28 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Anabeli? Nisam želeo da mi se to isto dogodi. Tada smo porazgovarali i dogovorili se. Od tada je naša veza isključivo poslovna.

Odlučila je da odbaci sve sumnje koje su je obuzele. - Vrlo pametno, gospodine Klermon - rekla je. - Ah, biće bolje da se

pričuvaš. Osećam da gospođica Hejgl ima i drugih namera osim poslovnih. Uzbuđenje na utakmici, veselo mnoštvo na stadionu i mladićevo

uzbuđenje doveli su do toga da je Brigita zaboravila na Paulu Hejgl. Ipak, nešto drugo ju je obuzimalo. Spremala se da nešto kaže Filipu, ali se plašila da će je možda pogrešno razumeti.

Posle utakmice vraćali su se prema centru grada gde je bio parkiran njegov automobil.

- Hajde da proslavimo - predložio je on, pošto je bio veseo zbog pobede kluba za koji je navijao. - Hajdemo do starog dela grada.

- U redu. Odvezao ju je do nekog restorana u kojoj je prostorija bila tamna, sa

niskom tavanicom i sa svećama na stolovima. Ovde su dolazili najbolji svirači džeza, da slušaju ili da sviraju.

- Ovde je predivno! - oduševila se. - Ovamo sam navratio prve nedelje kad sam došao u Bern - rekao je

pre nego što je naručio piće. Sedeli su jedno uz drugo slušajući kvartet koji je svirao. Uživala je u

njegovoj blizini. - Bert je sigurno uzbuđen zbog svojih slika - rekao je on iznenada. - To je sasvim normalno. - Pun je planova. Pričao mi je, kada je pre neki dan doneo drugu

sliku, da posle treće namerava da promeni stil. - Vrlo zanimljivo - pažljivo je posmatrala njegovo hce. - Rekao sam mu da mi se njegov dosadašnji stil sviđa. Slike su poput

originala koje pravi Brigita Šuman. - Okrenuo je hce i njegov pogled je sreo njen. - Savetovao sam mu da ništa ne menja na slikama dokle god se one sviđaju naručiocu.

- Možda će nove slike biti još bolje. Ostali su tako da sede još jedan sat u restoranu, a onda je mladić

predložio da se pešice vrate kući. Dok su izlazili iz restorana, pred njima se zaustavila kočija iz koje su izašli mladi Francuzi koji su, spazivši restoran, uz glasnu prepirku platili kočijašu vožnju.

~ 29 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Stigli su moji zemljaci - nasmešio se mladić. - Možda bi želela da se provozaš kočijom?

- Možda mi nećeš verovati, ali za sve vreme moga boravka u Bernu još se nikada nisam vozila kočijom, iako sam to priželjkivala.

- Sada ćemo to da nadoknadimo. Mada su se kočijom vozili ulicama punim pešaka, osećala se kao da

je sa mladićem sama na svetu. Naslonila je glavu na njegovo rame, a zvuk konjskih kopita i drmanje kočije kao da su je hipnotisali.

- Mogla bih da zaspim - šapnula je zatvorivši oči, dok joj je prohladan noćni vazduh hladio obraze.

- Ne ostavljaj me samog, plašim se mraka! - našalio se Filip. - Kao da smo napustili civilizaciju.

Kočija je prešla preko trga i ušla u uske uhce u kojima nije bilo takoreći nikakvog saobraćaja. Ulične svetiljke su sada bile dosta udaljene jedna od druge, pa ih je obavio mrak. Kočijaš je, očigledno, dobro znao šta od njega očekuje mladi, romantični par.

- Moraću da otputujem na nekoliko nedelja - rekla je iznenada Brigita. Razmišljala je o tome da li da pozove mladića da joj se pridruži. Ovo joj se učimo pogodan momenat.

- Nadam se da nećeš dugo biti odsutna? - Moram da posetim svoje roditelje. Odlazim im u poseru svake

godine polovinom avgusta. To je običaj u porodici Šuman jer je otac, dok je radio, uvek u to vreme odlazio na odmor. Sada je u penziji.

- Znači, ići ćeš kući? - Da, to nije daleko. Roditelji mi žive u Baden Badenu. Da li si ikada

bio tamo? - Nisam, ali sam mnogo čuo o tom banjskom mestu. - Tamo je veoma lepo. Ima puno gostiju, a u blizini protiče omanja

rečica. - Zvuči predivno. Duboko je uzdahnula pre nego što je rekla. - Hoćeš li da pođeš sa mnom? Ne moraš da ostaneš toliko koliko ću

ja ostati, a moji roditelji bi sigurno bih srećni kada bi te upoznali. Jedva je mogla da poveruje da se usudila da ga pozove, zbog čega se

ustručavala nekoliko nedelja. Poziv je bio prihvaćen. - Dogovorili smo se. Mogao bih da otputujem krajem nedelje. - Odgovara mi. Mogli bismo tamo otići vozom.

~ 30 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Možda bi bolje bilo da krenemo mojim automobilom. - Kako hoćeš. Sutra ću da telefoniram roditeljima i da im najavim

naš dolazak. Kočija se sada uspinjala uz brdo koje je bilo obasjano hiljadama

svetiljki. Postalo je hladnije i zadrhtala je, osetivši kako ju je privukao bliže sebi.

- Hladno ti je. - Više nije. - U životu nikada nisam bio tako srećan kao ovog trenutka. - Zar i ti to osećaš? - Plašim se da otvorim oči i da ponovo ugledam Pariz i da robujem

kupcima koje ne volim i da radim nešto u čemu ne vidim svrhu. - Reći ću ti šta ćeš da vidiš kad otvoriš oči - nežno mu je šapnula. -

Mene, kako te zaljubljeno gledam. Poljubio ju je i čvrsto zagrlio. - Nećeš da se udaš za onog tvog starog prijatelja koji prodaje tvoje

slike, a koji bi hteo da ima i slikarku? - Za Žilbera? On mi je samo prijatelj i ništa više. - Onda smo nas dvoje onaj srećan par koji se neočekivano sreo i

nikada se nije rastao. Usne su im se spojile u dug, strastveni poljubac. Kada je otvorila oči,

dole je videla svetla Berna kao neki svetleći okean. Mladićev pogled je odlutao u daljinu iznad grada, kao da je tamo tražio Pariz. O čemu je razmišljao? Da li se zaista rastao sa Anabelom? I šta je sa onom lepom Paulom iz njegove firme? Neki tihi glas ju je upozoravao da ljubav nije mogla tek tako da nestane i da se sigurno nešto dogodilo. Negde je vrebala opasnost. Možda je to zato što je imala grižu savesti zbog Žilbera. Otišao je u Cirih da otvori novu galeriju i trebala je da ga prati. Tu je još bio i Bert, koji će pre ili kasnije morati da se prihvati posla za Filipa i šta ako ne uspe? Šta će biti ako Filip otkrije Bertovu prevaru u kojoj je i ona učestvovala?

- Šta se dešava u tvojoj lepoj glavi? - smešio joj se, pogladio je po obrazu i okrenuo hce prema sebi.

- Razmišljam kako ćemo lepo da se provedemo u Baden Badenu. - Meni je najvažnije da budem s tobom. Ništa mi drugo ne treba.

Kočijaš je bio čovek pun obzira. Privezao je konja za ogradu i udaljio se pušeći cigaretu.

~ 31 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Na Brigitino iznenađenje boravak u Baden Badenu se pretvorio u noćni mora. Posle večere koja je trajala celu večnost, u kuhinji, dok je prala suđe, svađala se sa majkom, dok je Filip sedeo u sobi i trpeo ispitivanje njenog oca.

- Nadam se da nećeš učiniti neku ludost, naročito ne u tvojim godinama - rekla joj je njena majka, koja je bila slična svojoj kćerki. Imala je iste zelene oči i crvenkastu kosu.

- Počinjem da žalim što sam ga dovela ovamo. - Prava je sreća što si to učinila jer za mene bi bilo užasno da sam ga

prvi put upoznala na tvom venčanju. - Niko nije spominjao venčanje. - Ali, sigurno razmišljaš o tome. Videla sam to onog trenutka kada si

ušla sa njim u kuću. Da li su prošla samo tri sata kako je mladić kolima zaokrenuo na

puteljak koji je vodio do kuće Šumanovih? Roditelji su ih čekali na verandi. A, evo, sada, Brigiti se činilo kao da su prošla tri dana.

- Pa, šta ako se to i dogodi? Mislim da je Filip sjajan čovek, mnogo zgodniji od bilo kog koga sam srela poslednjih godina. Zašto bi bilo strašno ako bismo se venčali?

- Draga moja, on je Bertovih godina. Među vama je cela jedna decenija. Ti to ne zapažaš, ali mogu da zamislim šta će ljudi da govore.

- Za mene nije važno šta će ljudi da govore, ali počinjem da shvatam da će to tebi da smeta. Plašiš se zbog svojih „dragih" komšija, šta bi oni mogh da kažu. Tebi bi najmilije bilo kad bih našla nekog sedokosog profesora.

- Govoriš sa previše žara, mila moja. Moramo da živimo sa našim komšijama i nije nam svejedno šta oni misle i govore. Sem toga, u tome ima i zrnce mudrosti.

- Mudrosti? Nemoj da me zasmejavaš! - Nemoj ovo moje mišljenje lako da odbacuješ! Sada si još uvek

mlada žena pa misliš da razlika u godinama ništa ne znači. Ali, ostaje da si deset godina starija od njega. Šta će se dogoditi ako...

Sačekala je da majka završi rečenicu, ali kada ova to nije učinila, Brigita ju je pažljivo pogledala. Odložila je krpu za brisanje suđa i uhvatila

~ 32 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

je za ramena okrenuvši je prema sebi. - Mislim da si istovremeno i odgovorila na to pitanje, i pre nego što si ga postavila.

- Treba pomisliti i na to. - Znam. Zar misliš da to nisam već učinila? Želim dete! Ako se udam

za Filipa, htela bih da nam rodim potomstvo. Nismo razgovarali o tome, ali znam šta oseća.

- Ah, to može da bude opasno u tvojim godinama. Glas mlade žene je postao jači, kao da je srdžbom htela da ugasi

strah koji je buknuo u njoj. - Život je večita opasnost. Ako bi čovek hteo da bude sasvim siguran,

morao bi da se otuđi od društva, ništa da ne pokušava i zašto onda da živi? Znam, što sam starija, sve mi je teže da rodim dete i baš zbog toga želim da ga rodim što pre. Htela bih da imam svoju porodicu!

Pustila je majku i okrenula se u stranu. - Ipak postoji mogućnost da dete bude zdravo, da porođaj dobro

prođe, ali da se kasnije nešto dogodi. - Brigita, molim te! - Znam da sam okrutna, ali morala sam to da ti kažem. Šta misliš,

kako se ja osećam? Došla sam kod vas i dovela čoveka koga iskreno volim. Prvi put sam nekoga tako zavolela i nadala sam se da će vam se svideti i da ćete da budete srećni zajedno sa mnom. Nisam ni pomislila da ćete biti takvi, inače ga nikada ne bih dovela ovamo - pogledala je prema vratima sobe u kojoj su dva muškarca verovatno vodila sličan razgovor. - Moram da pođem i da Filipa spasem od oca.

Majka je stavila ruku na rame svoje kćerke. - Ostavi ih, neka razgovaraju na miru! - Poznajem tatu. Kao trgovac automobila naučio je prosto da

ubeđuje ljude. Bila bih luda ako bih ih ostavila i dalje same - krenula je prema vratima.

- Pričekaj! - majka ju je uhvatila za ruku i povukla natrag. - Prošlo je dosta vremena i verovatno mu je već rekao ono što je želeo.

Zavladala je pauza i one su se gledale. A onda je majka rekla. - Brigita, znam da te muči ono što se dogodilo tvom drugom bratu,

ali to moraš da zaboraviš. - Već sam to učinila.U najvećem procentu žene mojih godina

uglavnom rađaju zdravu decu. - Naravno da rađaju zdravu decu.

~ 33 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Zato i nema razloga što ne bih mogla i ja. Zašto moje dete ne bi bilo zdravo?

Izašla je iz kuhinje i krenula prema prostoriji u kojoj su bih njen otac i Filip, ali tamo su bile prazne stolice za ljuljanje. Sigurno su otišli da se prošetaju po vrtu, zaključila je. Izašla je na verandu, naslonila se na ogradu i duboko uzdahnula. Bilo je prelepo veče i nalazila se u kući roditelja koje je volela sa čovekom koji je sada bio najvažniji u njenom životu. Nije smela da dozvoli da glupi razgovori unište njenu budućnost. Nije shvatala zašto se njeni roditelji upliću. Neka svoje mišljenje sačuvaju za sebe. Možda će sutra sa Filipom da se vrati u Bern.

Tada se njena majka našla pored nje. - Nisam nameravala da te uznemirim, ali kada si nam preko telefona

pričala o njemu... - Znam, zamišljali ste čoveka od četrdeset godina, nalik na Žilbera

Sigala. - Žilber je zaista veoma drag. - Ali, on je samo moj prijatelj i ništa više. Pokušavam da te uverim da

godine nemaju nikakve veze sa tim. Zaljubljena sam u Filipa i ništa drugo mi nije važno, bar ne dok nisam napravila grešku i dovela ga ovamo.

Sišla je niz drvene stepenice i pošla prema vrtu iza kuće. Onda ih je spazila kako se približavaju. Hodali su spuštenih glava, držeći ruke u džepovima. Izgledali su zabrinuto.

Mladić ju je prvi primetio i osmeh mu je obasjao lice. Požurio je prema njoj i dohvatio njenu ispruženu ruku.

- Pomislila sam da bi trebalo da ti dođem u pomoć - rekla je. - Ne znam da li postoji na svetu čovek koji bi mogao da ostane nasamo sa mojim ocem - odglumila je dobro raspoloženje.

- Oprala si sude? - zapitao ju je otac. - Možemo li da se vratimo u kuću?

- Oprano je i spremljeno, a majka upravo kuva kafu. - Tvoj mi je otac upravo objašnjavao političku situaciju u pokrajini

Baden Virtemberg - rekao je Filip. I još mnogo toga drugog, pomislila je Brigita. - Lepo smo razgovarali - dodao je gospodin Šuman. - Ovde sve više

ima došljaka, a sve manje starosedelaca. Tako dolazi do sve veće zbrke. Došljaci sve češće glasno prete... da svi mogu da ih čuju.

- Oče, strašno je to što govoriš! - krenula je sa njima prema kući. - Ako ne planirate da dođete ovamo, dobro ćete da uradite.

~ 34 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- U stvari - rekao je Filip - ja bih se za stalno nastanio u Švajcarskoj. Ne bih želeo dugo ni u Parizu da ostanem.

- Oh! - iznenađeno se trgla, jer je prvi put to čula. - Da, to sam hteo da ti kažem čim mi potvrde iz Pariza. Priča se da će

me pozvati natrag, u centralu u Parizu. Još nisam čuo ništa zvanično pa mi se čini da je tamo nastala zbrka koju samo ja mogu da razrešim.

Tog trenutka je pomislila na Anabelu. Da U se možda zasitila mladog umetničkog direktora? Namestili su ga zbog nje kada je Filip otišao. Nije moguće da je tražila da joj vrate starog prijatelja?

- Da li bi se vratio zauvek u Pariz? - upitala gaje. - A da li nešto u vezi sa mojim poslom može da bude zauvek? - Za vas bi to bilo dobro rekao je gospodin Šuman. - U Parizu

sposobni mlađi ljudi lako mogu da naprave karijeru. Pogledao je svoju kćerku i ona je shvatila da je on u poslednjih pola

sata ubeđivao mladica kako bi njihova veza bila bez budućnosti. A sada je njegov glas zvučao ljubazno i srdačno.

- Šta nameravate da radite sutra? - upitao je. - Pitam vas zbog toga, jer predviđaju lepo vreme, a ja imam dve karte za izlet na Švarcvald.

- To zvuči vrlo primamljivo - promrmljao je mladić. - Baš bih voleo da vidim i izvor Dunava.

- Videćete i mnogo lepih predela - dodao je Brigitin otac. - U tom slučaju lećićemo rano - rekla je Brigita - jer ćemo morati da

poranimo. A i umorna sam od putovanja. U stvari, bežala je od svega što će mladić da kaže. Njeno

raspoloženje posle razgovora sa majkom još više se pogoršalo, iako nije znala šta je otac savetovao Filipu. Možda Filip i nije nameravao da se njome oženi. Možda su to bile samo njene želje i snovi. Nekoliko reči njenog oca bilo je dovoljno da mladić kaže kako njegove na mere nikada nisu bile ozbiljne. A uz to, počeo je da priča o povratku u Pariz. Izgleda da su se njeni roditelji i Filip o svemu već dogovorili. Jedino je ona bila glupa!

Sat kasnije ležala je u krevetu i držala u ruci knjigu. Pokušavala je čitanjem da se uspava, ali već desetak minuta je zurila u jednu stranu, a san je bio daleko. Neko je pokucao na vrata i u sobu je ušao njen otac držeći čašu u ruci. - Smem li da uđem?

- Izvoli - uzvratila je ona i odložila knjigu na noćni ormarić. - Prošla me je pospanost.

- Sigurno si mnogo razmišljala - seo je na krevet i Brigita mu je iz ruku uzela čašu. Ovo je radila još u detinjstvu, kada bi probala ono što je

~ 35 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

otac pio. Ovog puta to je bio džin sa tonikom. Nije bio loš, ali ipak se namrštila jer je otac to od nje očekivao. Uzeo je svoju čašu. - Upravo sam razgovarao sa tvojom majkom.

- U to sam mogla da se kladim. Jeste li uporedih vaša mišljenja i primedbe?

- Kako to misliš? - Oboje ste odlučili da obradite mene i Filipa i to od trenutka kad ste

ga ugledali i primetili da nije nemoćan starac, koji bi, po vama, meni odgovarao.

- Pogodila si! Premlad je za tebe. - Opet počinješ! - Pokušavam da te shvatim. Filip je dobar i uspešan momak.

Poznajem takve ljude. Ali, kad gledam vas dvoje, on izgleda kao tvoj mlađi brat.

- Majka i ti ste trebali da se dogovorite šta će ko od vas dvoje da mi kaže. Te iste reči je i ona upotrebila.

- Ali, to je istina! To još ne izgleda toliko napadno i nekima bi se čak i svidelo. Ali, razmisli. Kroz petnaest godina njemu će biti četrdeset godina, a to su najbolje godine za muškarca. A šta će biti sa tobom?

- Oče, ne možeš na to da gledaš tako. Ko ti kaže da ćemo za petnaest godina da budemo živi? Moramo da grabimo sreću koja nam se danas pruža i ne smemo da je odlažemo za kasnije.

- U redu, Brigita, to je tvoja filozofija. Greška je što ljudi ne umiru sutra, a ne dolazi ni smak sveta.

Budućnost dolazi i mi moramo da živimo u njoj. To je sve što mogu da ti kažem. Zamisli sebe pored Filipa kroz petnaest godina, ili, još bolje, kroz dvadeset godina.

- Sada mi je bolje da spavam, a ne da razmišljam - pružila je ruku prema svetiljki na noćnom ormariću, ali otac ju je uhvatio za ruku.

- Moraš da mi veruješ. A šta je sa drugim devojkama? Muškarac sam i znam šta muškarci rade. Možeš li da ga zamisliš kad mu bude trideset, a tebi četrdeset. Radi u svetu reklama, punom lepih žena. One mlade, njegovih godina, neće da odustanu od toga da ga osvoje. Kako će on moći da se odupre tim iskušenjima? I šta ćeš da učiniš ako primetiš da se to događa?

- Zaista me zasmejavaš! - uzviknula je. - Naravno da će biti i drugih žena, ali vremena su se promenila otkad si se ti udvarao majci. Ako se Filip i ja venčamo, gledaćemo razumno na našu vezu. Ako se pojave mlade žene, neka se zabavlja sa njima na diskretan način. Ne treba vi da brinete

~ 36 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

zbog toga. Jedino bih želela da se vas dvoje ne uzbuđujete. A sada mi dozvoli da najzad spavam.

Ugasila je svetiljku i okrenula se prema zidu. Još nekoliko trenutaka osećala je težinu očevog tela na krevetu, a onda je ustao i prišao vratima.

- Laku noć, Brigita! - Laku noć, oče! - potrudila se da joj reči zvuče kao da je već u

polusnu. Htela je da izbegne dalji razgovor. Vrata su se zatvorila. Nestala je njena hrabrost i suze su joj potekle

niz obraze. Pritisnula je jastuk na lice da priguši jecaje. Roditelji su bili u pravu, njena veza sa Filipom bila je osuđena na propast od samog početka. To su svi mogli da vide, mogla je i ona, ali nije htela.

U Bernu je sanjarila da će poći sa Filipom na izlet i to će sutra da uradi, ali bez radosti. U njenom budućem životu više neće biti radosti, biće samo praznine i tuge.

Sutra ujutro u kuhinji je raspoloženje bilo dobro, mada je Brigita loše spavala. Bila je zabrinuta, jer nije znala šta je sve njen otac sinoć rekao Filipu. Jedva je čekala da ga to pita, ali se istovremeno i plašila da čuje njegovo mišljenje o očevim savetima.

Posle doručka otišli su do železničke stanice. Kao što su meteorolozi obećali, dan je bio divan i trebalo je sačekati samo nekoliko minuta da se voz postavi na peron.

- Da li si dobro? - upitao ju je mladić, pošto su nekoliko minuta hodali jedno pored drugog.

- Da, dobro sam. - Ne izgleda mi baš tako. Duboko je uzdahnula. - Imaš pravo. Naslućujem šta ti je otac govorio posle večere. Posle je

došao u moju sobu, pre nego što sam zaspala, i sa mnom je ponovio razgovor koji je vodio s tobom.

- Razgovarali smo o mnogo čemu i neko vreme mi je pričao o svojim gledanjima na brak. Po njemu, mladi čovek ne sme da žuri i uleće u brak. Misli da su ovo moje najbolje godine i trebalo bi da ih iskoristim najbolje kao neženja. - Nije nameravao ništa da sakrije pred njom. - A šta je tebi rekao?

~ 37 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Sa mnom je govorio mnogo jasnije. Zrele žene ne bi trebalo da se udaju za mladiće tvojih godina, rekao je. Zbog raznih razloga takav brak ne može da bude uspešan. Majka mi je pola sata pričala to isto dok smo posle večere prale suđe.

- Pa, zar je sve to tako ozbiljno? - Toliko ozbiljno da nisam mogla da spavam celu noć. Žao mi je što

smo došh ovamo. Stavio joj je ruku na rame i taj dodir ju je smirio. - Ne dozvoli da te zbune. Šta su ti još rekli? - Ono uobičajeno. Kad tebi bude četrdeset godina, bićeš u najboljem

dobu, a ja ću biti za starački dom. Obraćaćeš pažnju na mlade devojke... Šta još? Oh, da, komšije u Baden Badenu neće zatvarati usta pričajući o tome kako je Brigita Šuman opljačkala kolevku.

- Šta nas interesuje Baden Baden kad nećemo živeti ovde! Počela je da se oseća nešto bolje, jer je mogla svoj strah da podeli sa

Filipom. - Hvala ti! - rekla je, a onda se zamislila. - Ono drugo je mnogo

ozbiljnije. - Mislim da pogađam šta hoćeš da kažeš. - Ako žena mojih godina rodi, postoji mnogo veća opasnost da dete

ne bude zdravo nego ako ga rodi mlada žena. Čim je to rekla, ugrizla se za usnu. Do sada još nisu razgovarali ni o

braku, a sada je čak počela da spominje porodicu. Međutim, izgleda da je mladić to smatrao najprirodnijom stvari.

- Razmišljao sam o tome - odvratio je. - Svaka žena je priča za sebe. Njeno fizičko stanje ne zavisi od starosti. Ti izgledaš deset do petnaest godini mlađa, a sigurno si i zdrava kao dren.

Pogledala je njegove nasmešene oči i osetila kako se njen strah topi kao puter na toploti. Zašto se uopšte zabrinula?

- Drago mi je što ti na to gledaš na taj način - odgovorila je ona. - Siguran sam da su tvoji roditelji mislili samo najbolje i nemoj se

ljutiti na njih. Zahvalimo sudbini što se nisu pojavili i moji roditelji. Uveravam te da bi sa njima bilo još više teškoća. Srećom, oni su daleko, u Bretanji.

Iako je osetila olakšanje, jer se rešila brige zbog razlike u godinama, još je osećala nemir zbog njegovog povratka u Pariz. To je bila veoma važna novost, a on joj to do sada nije rekao. Iako ju je uveravao u to da su skladan par, možda je ipak gledao na njihovu vezu kao na prolaznu vezu.

~ 38 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Još mi ne deluješ srećno - primetio je. - Šta te još uznemirava? - Razmišljala sam o tome kada si ocu sinoć rekao o svom preseljenju

u Pariz. To me je jako iznenadilo. Osmehnuo se. - Ako se ikada vratim tamo, želeo bih da ti pođeš sa mnom. - Šta to govoriš?! - Nadam se da si shvatila da sam te na ovaj način zaprosio. Moram li

to da učinim na uobičajen način? U redu. Brigita, hoćeš li da se udaš za mene?

- Filipe! Zaista si me iznenadio. Naravno da ću da se udam za tebe. - Dobro. Onda smo se dogovorili. - Poljubio ju je u obraz. - Sada, kad

smo se rešili glupih saveta tvojih roditelja i nepotrebnih strahovanja, treba da se opustimo i da uživamo u izletu.

Popeli su se u voz i mlada žena se udobno smestila shvativši da je njen budući muž bio u pravu. Sad više nije trebalo da brine ni zbog čega. Ali, zašto je još uvek bila nesigurna? Njeni snovi su se ostvarili, ali neki nepoznati osećaj ju je uznemiravao. Iznenada je shvatila pravi razlog. Šta će se dogoditi sa Bertom ako Filip sa njom ode u Pariz? Kako bi mogla o tome da porazgovara sa svojim verenikom?

Ubrzo su počeli da se uspinju uz planinski masiv Švarcvalda. - Kada postanem milioner - rekao je mladić - i odem u penziju,

napraviću planinski hotel u ovakvom raju, u kome ću živeti, zarađivati za svoju porodicu i uživati.

- Dobra zamisao. Pogledao je Brigitu. Otkako su se smestili u vozu, kao da je nešto

odvraćalo njenu pažnju. Odgovarala mu je kratkim rečenicama. - Nadam se da nisam rekao nešto što te je uvredilo? - Žao mi je, ali bila sam zaneta u svoje misli. - Nisam ništa učinio osim što sam te zaprosio. Da sam znao da će to

da ti pokvari raspoloženje, ćutao bih - našalio se. Uhvatila je njegovu ruku i čvrsto je stisnula. - Verovatno misliš da sam luda. - Ne, ali verujem da te nešto muči. Slušaj, ako nas dvoje

nameravamo da provedemo ostatak života zajedno, mislim da bi trebalo da mi poveravaš sve svoje brige.

- Kad bih bar razumela samu sebe. - Još pokušavaš da izbegneš pravi odgovor.

~ 39 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Da li bih mogla da dobijem čašu soka od pomorandže? Otišao je do vagon-restorana i vratio se noseći dve čaše. Seo je i

rekao. - Zabrinuta si, jer se bojiš da ću se vratiti u Pariz i ostaviti te ovde.

Rekao sam ti da mi je namera da te stalno vodim sa sobom kao gospođu Klermon. Sada mi nije jasno zašto si se zabrinula.

- Ne znam šta mi je. Radi se o Bertu. - Nastavi! - Dobar je momak, ali dosta nesamostalan i neodgovoran. To je

jedan od razloga što stanuje kod mene, jer tako mogu da ga kontrolišem. Moji roditelji su hteli da on živi sa njima, ali on to nije želeo.

Mladić je brzo popio svoje piće. - Razumem da si zabrinuta za njega, ali on ima prijatelje. Zatvorila je oči osećajući iskreni strah. Kada je ponovo otvorila oči,

primetila je da je Filip zabrinuto posmatra. - Na nesreću, to nisu najbolji prijatelji za njega. Sa njima provodi sve

svoje slobodno vreme u klubu. - Bio sam u tom klubu i ne mislim da je to neprijatno mesto. - Tamo neće uspeti da zaradi za život. - Upravo sada zarađuje, i to vrlo dobro - prekinuo ju je. - Postigao je

veliki uspeh sa novim slikama i biće zatrpan poslom. Nastojala je da potisne osećaj krivice zbog svoje uloge u svemu

tome. - Poznajem ga bolje od tebe, Filipe. Zabrinuta sam. Voz je zastao na jednoj usputnoj stanici i oni su izašli na obližnji

vidikovac posmatrajući pejzaž ispred njih. Pod njima se sve zelenelo, beskrajne šume bile su prošarane omanjim proplancima i rečicom koja se u daljini svetlucala. Mladić je povukao Brigitu za kosu koju je ona skupila u rep, kao da želi u šali daje kazni.

- Vidim ženu koja ne zna o čemu govori. Rekla si svoje sumnje u vezi sa bratom, priznajem da imaš razloga da brineš, ali tu nema pomoći. On je odrastao i prilično nadaren mladić, ne toliko kao njegova sestra, ali mnogo više od drugih ljudi. Znaš li šta bi se desilo Bertu kad se mi ne bismo vratili u Bern? Preživeo bi!

To ju je donekle smirilo i zato je prošaputala. - Znam da je to istina. - Pa, zašto se skrivaš iza te "dimne zavese"?

~ 40 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Nije to dimna zavesa. Osećam strah, jer moram da ga napustim i ostavim ga samog.

- Ali, zašto? Kao da su se u sećanju mlade žene otvorila neka vrata. Negde u

daljini začuo se krik neke ptice i njoj se učinilo kao da je to bio krik deteta. - Iznenada mi se vratilo sećanje na nešto o čemu retko mislim. Znam

da to nikada neću moći da zaboravim, da pobegnem od toga. - Ispričaj mi sve! - U ono vreme, kad sam imala oko četiri godine, ležala sam u svom

krevetiću i dadilja je došla da me pokrije. Živela je u susednoj kući i bila je veoma mlada. Otišla je u drugu sobu u kojoj je spavao moj mali brat. Zamišljeno je ućutala.

- Nastavi. - Začula sam vrata i kasnije sam saznala da se dadilja vratila u svoju

kuću. Ne znam zašto je to učinila, možda je nešto zaboravila. Ah, nije je bilo dosta dugo. Tada sam začula buku iz bratovljeve sobe. Kao da je nešto palo, a onda se začuo plač. Trajalo je to samo nekoliko sekundi i opet je zavladala tišina. Pomislila sam da treba da ustanem i da pogledam šta se dogodilo, ali plašila sam se, jer su mi rekli da ne smem da ustajem iz kreveta, a plašila sam se i onoga šta ću tamo da vidim. Sklopila sam oči i sačekala povratak dadilje. Prošlo je dosta vremena dok se nije vratila. - Šta je zatekla?

- Moj brat je bio mrtav. Popeo se preko ograde kolevke i pao! - Suze su počele da joj klize niz obraze i osetila je kako napetost napušta njeno telo. Pokušala je da zadrži suze. - Uveravala sam samu sebe da sam ja kriva za to što se desilo - nastavila je promuklim glasom. - Znam da nije tako, ali roditelji su mi govorili da pripazim na malog brata. Plašili su se da postanem ljubomorna i hteli su da na neki način osetim da je on moj brat. Kad je umro, mislila sam da sam trebala bolje da ga čuvam.

- Sada sam shvatio - prekinuo ju je. - Na početku sam mislio da govoriš o Bertu, ali to je bio tvoj drugi brat.

- Da, zvao se David. Bert se rodio nekoliko godina kasnije. - Prihvatila je maramicu koju joj je pružio. - To sigurno objašnjava moja osećanja i brigu za Berta.

- Čuvaš Berta, da se i njemu nešto ne bi dogodilo. - To je smešno, zar ne? - Nije smešno. Na kraju vožnje, kada se voz zaustavio u mestu Donauešingen, u

čijoj blizini se susreću rečice Bregah i Breg i od njih postaje Dunav, otišli ~ 41 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

su u obližnji restoran na ručak. Seli su napolje, ispod drveća, a Dunav, omanja rečica, tekao je ispred njih obasjan suncem.

Duboko je uzdahnula svež vazduh pre nego što je rekla. - Filipe, ja znam da se baviš propagandom, ali nisam ni slutila da se

baviš i duševnim problemima. - Moja nadarenost nema granica - nasmejao se. - Nadam se da najzad

možemo da počnemo da se radujemo našem odlasku u Pariz? - Oh, da! Šta misliš, kada ćemo da krenemo? - Možda već iduće nedelje, a možda tek za šest meseci ili

godinu dana. - Mislim da ću tamo naći inspiraciju za slikanje. - A tamo ćeš imati i mene. Nagnula se preko stola i poljubila ga. - Volim te, Filipe! Nemoj to nikad da zaboraviš! - To je prvo čega se setim svakog jutra kad se probudim. Za ručkom su razgovarali o onome što ih je čekalo u Parizu. Opisivao

joj je mesta na koja je nameravao da je vodi i pričao joj o prijateljima koje je tamo imao. Dan koji joj je počeo sa strahom i sumnjama pretvorio se u predivan dan, sa puno sunca. Ma koliko se bolje osećala zbog Berta, ipak nije bila sasvim mirna. Znala je da njen brat neće nastaviti da radi ako ga napusti i verovatno će završiti kao alkoholičar. Pre nego što se uda i preseli u Pariz, mora nešto da učini za njega.

Klara Šuman je stajala u kuhinji i kroz prozor zamišljeno posmatrala stablo jabuke u vrtu. U mislima je ponavljala svoj jučerašnji razgovor sa kćerkom. Bila je nesrećna, ali shvatila je istinu. Taj Francuz je bio šarmantan, uspeo je da očara Brigitu i pored velike razlike u godinama. Ali, to je nije toliko uznemiravalo. Više se plašila da bi njen razgovor mogao da izazove suprotan efekat od onoga što je nameravala.

U tom trenutku zazvonio je telefon. Kad je podigla slušalicu, začula je prijatan ženski glas sa francuskim naglaskom.

- Da li je tu gospodin Filip Klermon, molim vas? - Boravi kod nas, ali ovog trenutka nije kod kuće. Mogu li da mu

prenesem poruku? - Je li to gospođa Šuman? - Da. - Ja sam Valeri Klermon, Filipova majka iz Bretanje. Dobar dan! -

glas joj je zvučao živahno i mladalački. - Rekla bih da ćemo ubuduće da se viđamo često.

- To je moguće.

~ 42 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Klara nije znala šta da odgovori. Ovaj poziv ju je iznenadio. Nije znala šta je Filip ispričao majci o Brigiti i o svojim osećanjima prema njoj.

- Filip i Brigita su otišli na izlet i nisam sigurna kad će se vratiti - rekla je Klara.

- Nije važno. Ja nastojim da makar jednom mesečno razgovaram sa sinom. Nadam se da se ne ljutite što sam telefonirala. Filip mi je rekao da ide u Baden Baden, u posetu kod vas, i preko informacija sam dobila vaš broj.

- Drago mi je što ste se javih, gospođo Klermon - Klara je iznenada nešto odlučila.

- Zovite me Valeri. Filip se toliko divi vašoj kćerki i mašta o njoj da se ne bih čudila kad bismo uskoro postali rodbina.

- Da, mnogo se vole, Valeri - Klara je spustila glas iako nikoga nije bilo u kući. - Ali, iskreno govoreći, ja sam malo zabrinuta.

- Zbog čega? - Ne znam kako da vam kažem, ali juče sam dugo razgovarala sa

kćerkom i pokušavala da je urazumim. - Ne razumera šta želite da kažete. Zar nešto nije u redu? - Najpre moram da vam kažem da je Filip najzgodniji momak koga je

moja kćerka ikada dovela u kuću. Muž i ja uživamo u njegovoj poseti. - Pa. šta se onda dogodilo? - Njihove godine su u pitanju - gospođa Šuman je sačekala dok

Filipova majka nije shvatila njene reči. - Brigita je dosta starija od vašeg sina. Da li ste to znali?

- Ne, nikada mi to nije pomenuo. - Brigita je vrlo zgodna, snažna i zdrava, a uz to je i slavni.,

afirmisana slikarka. Na vrhuncu je karijere. Ali, deset godina razlike u godinama je ipak previše, Valeri!

Njena sagovornica je neko vreme ćutala, a onda rekla. - Razumem šta želite da kažete. - Moj muž i ja smo pokušavali da je urazumimo. Upozorili smo je da

će ta razlika postati sve očiglednija što godine budu više prolazile. - A šta će biti sa decom? - prekinula ju je mladićeva majka. - Ponekad

je za ženu od trideset pet godina opasno da rodi. - To je bilo prvo što sam joj rekla, ali ona neće da me sluša. Ona je

uvek volela da živi sama, imala je mnogo prijatelja, ali nikoga nije volela

~ 43 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

toliko da bi želela da se uda za njega i da živi sa njim. A sada se zaljubila prvi put u životu.

- To je strašno i sigurno je teško i vama i vašem mužu - sada se Valerin glas promenio, postao je odlučniji i tvrđi. - Sreća je što sam telefonirala kad Filip nije u kući. Nemojte da mu kažete da sam zvala. Dajte mi dan-dva da sa njegovim ocem nešto smislim. Možda bismo mogh da se setimo nečega što bi uticalo na Filipa da promeni svoje mišljenje.

I, kao što je i obećala, Klara je ćutala kad su se Brigita i Filip vratili. Tog dana su ga zvali i iz Berna, da bi se posle toga razgovora pridružio porodici Šuman koja je sedela na verandi. Izgledao je nekako uznemireno.

- Nešto se dogodilo? - upitala ga je Brigita. - Nisam siguran. Neki naš poslovni partner želi da porazgovara sa

mnom, a devojka na telefonskoj centrali ne zna zbog čega. Filip je ostao još tri dana, a onda se zahvalio svojim domaćinima i

otišao u Bern. Bio je nemiran, jer nije znao zbog čega je onaj poslovni partner želeo da razgovara sa njim. Brigita je bila pomalo zbunjena pitajući se da li taj razgovor ima veze sa poslom koji Bert treba da obavi.

Poljubila je Filipa na rastanku, a zatim se povukla dok je on seo u automobil i krenuo. Posmatrala ga je kako vozi niz puteljak, a zatim izlazi na autoput. Još jednom joj je mahnuo, a zatim nestao. Ušavši u kuću osetila je prazninu. Bilo je divno biti sa nekim koga voliš, ali bilo je i bolno. Njeno srce je bilo puno sreće, ali i tuge.

Povukla se u svoju sobu i čitala roman. Silazila bi u kuhinju na jelo ili bi dolazila da pita da li je došlo neko pismo, ali ništa nije dolazilo. Možda je Filip bio prezaposlen ili se sastajao sa Paulom Hejgl. Možda su radili preko dana, a uveče odlazili u restoran.

Tako se mučila celu nedelju i najzad odlučila da se vrati u Bern. Baš tada je stiglo pismo za nju. Nije bilo od Filipa, već od Berta.

„Draga Brigita, Žao mi je što ti dosađujem za vreme odmora, ali dogodilo se nešto

vrlo neprijatno. Mislim da je bolje da ti ne telefoniram, zbog majke i oca. Adresu na koverti sam napisao pisaćom mašinom kako bi mislili da ti je pismo poslao Filip. Neću da ulazim u pojedinosti, ali moraš odmah da se vratiš i da mi pomogneš. To je u vezi sa onim našim zajedničkim poslom i slikama. Da budem iskren, ne znam kako bih se izvukao iz svega. Ništa još nisam rekao Filipu, iako se bojim da to nećemo moći da izbegnemo. U svakom slučaju, popni se na „leteći čilim" i doleti kući što pre! Sada me sigurno mrziš, ali oprostićeš mi kad čuješ šta se dogodilo.

Bert."

~ 44 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Nikako nije mogla da mrzi svoga brata i osetila je olakšanje što je imala razlog da se vrati u Bern. Kad je stigla, skuvala je kafu i baš je pila kad je začula Berta kako ulazi u stan.

- Vratila si se! - uzviknuo je on čim ju je ugledao. Seo je preko puta nje.

- Nadam se da me nisi pozvao bez razloga. Bilo bi mi žao da mi propadne odmor ni zbog čega.

Nije htela da kaže bratu da bi se ionako vrlo brzo vratila. - Sve ćeš brzo da shvatiš. Filip mi je telefonirao i javio mi daje

razgovarao sa čovekom za koga pravimo slike, a on ima ženu koja je zbog neke bolesti nepokretna i provodi dane u invalidskim kolicima. Taj gospodin je poželeo portret svoje žene. Slika treba da im visi u sobi iznad kamina. Mišljenja je da bi njen portret mogao da naslika samo jedan umetnik, a to je onaj koji radi slike za njega.

Za trenutak nije shvatila šta znače bratovljeve reči. - To je veoma laskavo - primetila je. - Probudi se! Filip je tu poruku preneo meni. Nisam mu odmah

odgovorio. Rekao sam da moram da dovršim neke poslove i da ću tek tada biti slobodan. Ali, ja ne mogu da naslikam taj portret. Moraćeš da mu kažeš da si ti naslikala sve te slike.

Ništa nije rekla. Brat ju je neko vreme gledao, a onda nastavio. - Što se tiče onoga čoveka, neće biti teškoća. Biće srećan što će

slavna Brigita Šuman da naslika taj portret. Ali, moraćemo da budemo spremni da Filip neće biti oduševljen onim što smo uradili.

Pošao je prema frižideru, izvadio dve flaše piva i uzeo čaše. Otvorio je flašu i u jednu čašu natočio pivo.

- Hvala, ja neću. - Nisam ni nameravao da te ponudim. Oštro je pogledala brata. On se poslednji put obrijao pre nekoliko

dana, a ispod očiju su mu se ocrtavali crni kolutovi - dokaz da je sinoć bančio i kasno legao.

- Samo da znaš da me je Filip zaprosio - mirno je rekla. - To je divno, sestro! Čestitam ti! - Nisam još sigurna da li bi trebalo da pristanem. - Zašto? Duboko je uzdahnula. Godinama ju je mučila mora da će jednog

dana morati bratu da kaže da mora da živi sam. Sada je došao taj trenutak.

~ 45 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Filip će verovatno da se vrati u Pariz i onda bih morala da pođem sa njim.

Odložio je praznu čašu i pažljivo je pogledao. Na silu glumeći oduševljenje, osmehnuo se.

- To je divno! - otvorio je drugu flašu piva i brzo napunio čašu. Učinio je to tako naglo da se pena prelila preko ivice čaše. Dok je papirnom maramicom brisao sto, rekao je - Ti si kao stvorena za Pariz. Tamo ćeš postići veliki uspeh!

- Obuzima me užasna pomisao da ćeš ti ostati sam. - Zašto? Sa mnom će biti sve u redu - nasmejao se on i mahnuo

rukom pokazujući na ceo stan. - Najzad ću ovde da stanujem sam i neće više biti velike sestre koja će da me ograničava. Moći ću da pozivam svoje prijatelje ovamo i da priređujem zabave.

- Toga se baš i plašim. Podigao je čašu sa pivom. - Zaboravi na to. Mogu da pijem, ali i da ostavim piće kad god

poželim. Nije imalo smisla razgovarati sa njim o tome. Vodili su sličan razgovor bezbroj puta.

- Šta ćemo sa Filipom? - upitao ju je. - To je najvažnije. Moraćemo da mu priznamo da si ti naslikala one slike.

Nije nikada volela da odgađa neprijatne stvari i zato je odmah okrenula Filipov broj.

- To sam ja - rekla mu je kad se javio. - Vratila sam se u Bern. Kada možemo da se vidimo?

- Što pre, to bolje. Danas u podne ne mogu, a večeras imam sastanak koji će da potraje.

Prisilila se da ne razmišlja o Pauli Hejgl koja će sigurno prisustvovati tom sastanku.

- Kako bi bilo da sutra ručamo zajedno? - Dobro, rezervisaću nam sto u „Maminoj kuhinji".

- Nadala sam se da ćeš me pozvati tamo. To mesto je kao stvoreno za miran razgovor. Moram da ti kažem nešto vrlo važno.

- I ja moram da porazgovaram s tobom. Majka mi se pre neki dan javila iz Bretanje - neko vreme je ćutao, a onda nastavio. - Nije važno, ispričaću ti sve kad se vidimo.

Pošto je spustila slušalicu, brat ju je upitao. - Kako ćeš mu sve objasniti? - Reći ću mu sve onako kako se dogodilo. Ne postoji drugi način.

~ 46 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Hoćeš li da idem ja s tobom? Mogu da primim deo krivice. - Ne, biće bolje da sa njim porazgovaram nasamo.

U „Maminoj kuhinji" su dobro poznavali Filipa Hermona pa su ih odmah odveli do malog stola za dvoje pored prozora u uglu prostorije. Filip je pogledao u jelovnik i naručio jelo i piće. Okrenuo se prema Brigitd. Izgledao je nekako odsutan, ali i pored toga osmeh mu je zatitrao na licu. - Čim te ugledam, odmah se osetim bolje. Koliko dugo nismo bih zajedno? - upitao ju je.

- Oko nedelju dana. - Mislim da će ubuduće maksimum biti dva dana. Neočekivano ga je

upitala. - Kako je Paula? - Paula Hejgl? Ne znam, već nekoliko nedelja je na godišnjem

odmoru. Znači, uzalud su je u mašti mučili susreti Filipa i njegove lepe mlade saradnice, pomislila je. Pogledala gaje. I njega je nešto mučilo. Zavladalo je duže ćutanje koje je ona prekinula.

- Filipe, moram nešto da ti kažem. U pitanju su slike koje je Bert radio za tebe.

- Da? - Nije ih on slikao, već ja. Počela je da mu priča kako je videla brata pred prvom slikom koju

nikako nije mogao da naslika. Dodala je da je slikala celu noć i bila presrećna kad je Filip sledećeg

jutra bio oduševljen. Posao joj je postao drag pa je nagovorila Berta da ga preuzme, a ona je nastavila da radi.

Posmatrao ju je namrštivši čelo, ali nije se ljutio. - Naslućivao sam nešto slično. Sećaš se šta sam ti rekao kad sam

ugledao tvoje slike u izlogu Sigalove galerije. - Sećam se. Uplašila sam se već tada da ćeš pogoditi ko slika. - Ali, zašto si me već tada varala? Ne bih se ljutio da sam saznao

istinu sve dok su moji poslovni partneri zadovoljni. - Verovali smo da će posao biti privremen i drugi deo narudžbine

trebao je da preuzme Bert.

~ 47 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Sada razumem. To objašnjava i njegov predlog da promeni stil. Time bi se objasnila razlika između tvog i njegovog slikanja.

- Tako je. - Zašto si mi to sada ispričala? - osmehnuo se. - Ah, da, setio sam se!

To je sigurno zbog portreta gospođe Miler! Njen muž želi da on bude izrađen u istom stilu kao i one ilustracije, a to znači da je Bert nesposoban da naslika taj portret. Posao ćeš morati da obaviš ti.

- Tako nekako - ispila je čašu, srećna što je najzad Filipu priznala istinu. - Da li se ljutiš zbog toga na mene?

- Ne ljutim se. Zašto bih? Stari Miler je srećan i zadovoljan što će dobiti izvanredan portret svoje žene. Imaš li vremena da ga naslikaš?

- Mogla bih da pokušam. - Dobro, ugovoriću sa njim posao, odvešću te kod njih i predstaviti

te. Pošto su posluženi jelom, primetila je. - Filipe, da li bi to o Bertu i o slikama moglo da ostane među nama? - Naravno, ako ti je to važno. - Volela bih da sačuvam njegov dobar glas u Bernu, jer više ne bi

mogao da radi kao samostalan umetnik ako bi se to doznalo. Nadam se da će se najzad opametiti.

- Rekao bih da mu disciplina nije baš jaka strana. Klimnula je glavom.

- Možda ne bi trebao da radi kao samostalan umetnik, jer nije svaki čovek stvoren za to.

- Ah, on je veoma darovit, u to sam sasvim sigurna. Dok su jeli, primetila je kako se Filip sve više povlači u sebe. Setila se

da joj je rekao da mora da joj kaže nešto važno. - Juče si mi rekao da si razgovarao sa svojom majkom. Duboko je uzdahnuo. Po izrazu njegovog lica shvatila je da mu je

drago što ga je najzad navela na razgovor o tome. - Da - odgovorio je. - Telefonirala mi je pre nedelju dana i rekla mi

da želi da bude stalno u vezi sa mnom. - To želi većina roditelja. - Ali, sada je to sasvim drugačije. Uskoro će joj rođendan i ja joj svaki

put pošaljem neki poklon. Ove godine je poželela da se susretnemo. Ne znajući zbog čega, osetila je da se približava neka opasnost. - Zar će da dođe ovamo? - upitala je Brigita.

~ 48 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Strahovala je od susreta sa njom jer se setila svega onog što su joj roditelji govorili o njihovoj razhci u godinama.

- Ne, nemam vremena daje zabavljam ovde, u Bernu - rekao je - i zato sam rešio da se sastanem sa njom negde na pola puta, u Bazelu.

- U Bazelu? - učinilo joj se da je to čudno mesto za susret sa majkom. - Moram da idem tamo na službeni put pa sam odlučio te dve

obaveze da spojim. Pokušala je da sakrije svoju zabrinutost. - Sigurno se raduješ susretu sa majkom? - Naravno, ali se i pitam šta to moja majka namerava. Dva dana kasnije Filip je poveo Brigitu do jedne od onih velikih

kamenih kuća koje su izgledale kao dvorci. Tu su živeli Hans i Veronika Miler. Kuća se nalazila na brdu, a iza kuće, posle osrednje šume od jele i borova, počinjala je da se uzdiže planina.

- Hoćemo li uspeti da pronađemo izlaz kad se budemo vraćali? - upitala je kad su automobilom ušh kroz teška gvozdena vrata u popločano dvorište.

- Jedino ako im se tvoja slika svidi! - našalio se on. - Inače, ljubavi moja, zatvoriće nas u podrum.

Milerovi su bih vrlo prijatni ljudi. Gospodin Miler, sitan čovek u crnom odelu, bio je živahan i inteligentan čovek. Posmatrao je Brigitu preko ivica naočara i ljubazno joj se smešio. Njegova žena Veronika sedela je u invalidskim kolicima i izgledala dosta mlada za godine koje je imala. Dugu crnu kosu češljala je tako da joj je padala na jedno rame. Na licu su bih vidljivi znaci bolesti.

Domaćini su najpre tražili da Brigita i Filip popiju sa njima piće. Posle nekoliko gutljaja osetila je da se opušta i bilo joj je mnogo prijatnije.

Tek kada je Filip otišao, Brigita se prihvatila posla. Napravila je prvu skicu portreta, a narednih dana dolazila je taksijem i radila po nekoliko sati u ateljeu okrenutom na severnu stranu. Jednog jutra saznala je da je i Veronika nameravala da postane slikarka i da je ovo bio njen atelje.

- Nikada ne bih uspela da naslikam nešto slično kao vi, Brigita. Godinama se divim vašoj tehnici i slikama!

- Hvala vam i nadam se da će portret ispuniti vaša očekivanja. - Lepo je od vas što ste prihvatili tu porudžbinu. - Htela sam da učinim uslugu Filipu Hermonu. - Osećam da vam on znači mnogo, a i vi njemu.

~ 49 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Da, verovatno ćemo se venčati. Kad je završila portret, shvatila je da joj je ovaj posao bolje uspeo

nego što se nadala. Shka je izgledala kao da ju je naslikao neko od starih holandskih slikara. Veronika je bila oduševljena kad ju je pogledala, a njen muž ju je neko vreme ćuteći posmatrao, a onda izjavio.

- Očekivao sam nešto dobro, ali ovo je izvanredno! Hvala vam, draga moja!

Brigita je ponela sa sobom foto aparat, pa je napravila nekoliko fotografija portreta. Snimke je dala da se naprave fotografije na papiru u studiju jednog njenog prijatelja i zamolila ga da jednu poveća do veličine originala. Tu uvećanu fotografiju ponela je sa sobom u Filipovu kancelariju.

Kad je ušla u kancelariju, zatekla je svog verenika uzbuđenog. - Zdravo! - pozdravila ga je veselo, osećajući se kao učenica koja je

dobro uradila zadatak. - Jadni sam fotograf koji traži posao. Mogu li da vam pokažem svoje uzorke?

Nasmejao se i uhvatio je za ruku. - Izgledaš kao dah svežeg vazduha koji mi je itekako potreban. Zašto

se ovde mučim ceo dan kad bi mi lepše bilo s tobom? - Pripazi, vrata su otvorena! - opomenula ga je ona. - Htela sam

nešto da ti pokažem. Završila sam portret, a ovo je fotografija. Izgleda kao original.

Filip je uzviknuo zadivljeno kad je pogledao fotos. - Draga, pa ovo je neverovatno! Sigurno su bili oduševljeni. - Da, slika im se jako svidela. Osetila je radost, jer ništa nije bilo lepše nego uspešno završiti posao

i podeliti taj radosni trenutak sa voljenim čovekom. Tada je telefon na stolu zazvonio. Filip je dohvatio slušalicu i odmah potom na licu mu se pojavio osmeh. - Da, upravo gledam fotografiju originala. Vrlo rado bih pogledao i original. Je li to rekla? Ponosan sam. Hvala vam, gospodine!

Spustivši slušalicu, rekao je - Lepo je ono što si rekla. - Šta to? - Rekla si Veroniki Miler da si posao preuzela jedino zbog mene.

Sada ću da budem u još boljim odnosima sa njima, što će mnogo da mi koristi u poslu.

U tom trenutku neko je pokucao na vrata i u prostoriju je ušla Paula Hejgl. Spazivši Brigitu nasmešila joj se i pozdravila je. Stavila je na sto nekoliko ispisanih stranica hartije.

~ 50 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- To su materijali za sutrašnji sastanak u Bazelu - rekla je. - Ako ti se sviđaju, daću da se prekucaju.

Vratio joj je papire i ne pogledavši ih. - Paula, nemamo vremena bilo šta da menjamo. Zatim je pogledao Brigitu i dodao - Radi se o onom sastanku u

Bazelu o kora sam ti pričao. Taj posao je jako važan. Odleteću avionom onamo i neće me biti bar dva dana.

- Drago mi je što se ne bavim tim poslom - rekla je Brigita. - Ne bih izdržala ni nedelju dana.

Paula je pošla prema vratima, a onda se okrenula i upitala mladića. - Kad kreće naš avion?

- U pola sedam - odgovorio joj je. Pogledala je na sat i rekla. - Ponela sam putnu torbu sa sobom u kancelariju. Hoćeš li da kreneš

odavde ili moraš prvo kući, po stvari? - Odlazim odavde. Recimo da se nađemo oko šest sati. - Bar ću imati vremena da popijem neko piće, jer ne mogu da letim

trezna. - Neće biti problema - nasmejao se, a kad je devojka izašla iz sobe,

okrenuo se prema Brigiti i upitao je. - Hoćeš li moći da živiš bez mene ovih nekoliko dana? - Naravno - rekla je, a ruke su joj drhtale dok je vraćala fotografiju u

omot. Oprostili su se na vratima kancelarije. U liftu se naslonila na zid i

zatvorila oči. Bila je luda što se tako uznemirila. Filip je radio sa puno lepih mladih žena i ona tu ništa nije mogla. Kada je izašla na ulicu, nije znala kuda ide. Pred očima je videla Paulu Hejgl, tako sigurnu u sebe. Čak je sa Filipom ugovorila da zajedno popiju piće pre poletanja aviona. Kad stignu u Bazel, sigurno će zajedno otići na večeru, a posle toga...

Našla se na Glavnom trgu i osetila prve kapi kiše. Ubrzo je bila sva mokra. Ljudi u automobilima i oni koji su se sklonili pod nastrešnice i u vratima posmatrali su je začuđeno. Ni sama nije znala kuda je krenula pa je sa čuđenjem primetila da se približava Žilberovoj galeriji.

Žilber je bio unutra i posmatrao iza prozorskih stakala izloga kako pada kiša. Jako se iznenadio kada je spazio Brigitu. Požurio je prema vratima i otvorio ih.

- Zar si htela tek tako da prođeš pored galerije? Šta se dogodilo? - Žilber, izvini, hodala sam kao u snu! Dozvoli mi da sednem.

~ 51 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Ne možeš da ostaneš u toj mokroj odeći! Dođi u moju kancelariju! Odveo ju je kroz salu do kancelarije pored koje se nalazilo malo kupatilo.

Pružio joj je veliki peškir. - Obriši se i nemoj da zaboraviš kosu! Izuj cipele! - počeo je nešto da

traži u ormariću. - Imam ovde nekoliko čistih košulja. Košulja će dobrim delom da te pokrije i u njoj će donekle da ti bude toplije. Daj mi haljinu daje obesim pored radijatora, da se osuši.

Kad se vratio, zatekao ju je umotanu u jednu njegovu košulju. - Verovatno misliš da sam luda. - Ne, samo u neprilici. Sipaj punu čašu brendija i popij je, a onda mi

ispričaj šta se dogodilo! Osetila je kako joj piće greje stomak i celo telo. Odmah joj je bilo

lakše. - Nisam mislila da ću to ikome da kažem, verovala sam da ću sve

moći da podnesem sama, ali suviše dugo sa tobom delim sva svoja osećanja i neprilike.

- Kakve to veze ima sa Filipom? - Rekao si mi da će biti neprilika, zar ne? Ah, nisam očekivala da će

se to dogoditi tako brzo. - U pitanju je verovatno neka mlada žena? - Da, piše tekstove za njega i njegov je pomoćnik. Počela je da opisuje Paulu i rekla da je Filip ranije bio u vezi sa njom.

- To je bilo pre nego što smo se nas dvoje upoznali. Srela sam je danas u njegovoj kancelariji i imam neko predosećanje da se ona nečemu nada.

- Da li si sigurna? - Da. Mislila sam da je to između njih prošlo, ali danas će zajedno da

odlete u Bazel, na neki poslovni sastanak. Tamo će ostati nekoliko dana, verovatno u istom hotelu. Izgledali su kao dvoje dece koji zajedno nameravaju da pobegnu iz škole.

- Plašiš li se da ćeš ga izgubiti? - Znam da ne bih trebala da mislim na to. Morala bih da mu verujem

i da mislim na našu ljubav... Ne znam šti mi se dogodilo. Prišao joj je sa flašom u ruci i napunio još jednu čašu. Zatim je seo

blizu nje. - Ti ne tražiš moj savet? Ali, svejedno, daću ti ga. - Reci mi!

~ 52 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Nagnuo se napred i naslonio rukama na kolena. Čašu je držao obema rukama.

- Ono što sada činiš je najgore. Ne smeš da sumnjaš u Filipa. - Znam. Pored toga, nije dobro da ga mučim svojim brigama u vezi sa

Bertom. Pun je razumevanja, ali misli da Bertu treba dozvoliti da živi svojim životom. Možda je to i najpametnije, ali ja ga ne mogu tek tako napustiti.

- Ono što misli Filip, mislim i ja. Ah, sada Bert nije važan, već ona žena. Kako se zove? Paula Hejgl. Najbolje je da Filipa ne mučiš zbog nje.

- Znam - počela je da se opušta - ali nisam sigurna da li ću uspeti u tome.

Pogledao ju je zamišljeno. - Važno je da odabereš pravu osobu sa kojom ćeš da porazgovaraš, a

to nikako nije Filip. - As kim bih trebalo da razgovaram? - Sa Paulom! Kad se vrati iz Bazela, pozovi je na čaj i reci joj šta te

muči. Možda ona i ne sluti da te je Filip zaprosio. Reci joj to! - Nisam sigurna da ću moći. - Ta bi devojka mogla da te umiri. Možda ima mladića za koga ti ne

znaš. Ako ti kaže da će se boriti za Filipa, onda bar znaš na čemu si. - Nisam sigurna da bih uspela da se takmičim sa njom - zadrhtala je i

ispila gutljaj brendija. - Dražesna je i privlačna, a i veoma pametna. Što je najgore - mlada je!

- Zašto imaš tako loše mišljenje o sebi? Siguran sam da ona oseća veliku uznemirenost kad pomisli na tebe.

Položila mu je glavu na rame i uzvratila: - Dragi moj Žilber, šta bih ja bez tebe? Kad joj se haljina osušila, odvezao ju je kući. Dok su se vozili, rekla

mu je. - Ne bih mogla da večeram sama. Možeš li da dođeš kod mene na

večeru? - Nadao sam se da ćeš me pozvati. - Imam još nekih problema. Filip i ja smo posetili moje roditelje.

Majka i otac su me uporno nagovarali da napustim Filipa. Žilberovo ćutanje potvrđivalo je da se i on slaže sa njihovim

mišljenjem, zbog čega je i ona ućutala.

~ 53 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Upravo sam se još nečega setila - nastavila je ona posle ćutanja. - Njegova majka dolazi iz Bretanje u Bazel i tamo će da se sretnu jer joj je rođendan pa je on povezao taj susret sa svojim poslovnim sastankom.

- A ti očekuješ da će ona biti protiv vašeg braka? - Ne znam zbog čega bi bila. Nikada se pre nismo srele pa ne zna

koliko mi je godina. Muči me misao da su svi protiv Filipa i mene. Kad su zaokrenuli iza ugla, primetili su trepćuće svetio na

policijskim kolima koja su stajala ispred njene kuće. U tom trenutku jedan policajac je izašao iz kuće dok je drugi stajao pred vratima.

- Šta se dogodilo? - Gospođica Šuman? - Da. Da li se nešto desilo mom bratu? - Ne brinite, nije teže povređen. Došlo je do tučnjave u klubu

„Šansa". Čini mi se da je napao čoveka za šankom kad je ovaj pokušao da ga umiri pa su polomili nešto inventara.

Ušla je u stan i zatekla Berta koji je ležao u sobi i spavao. Na njemu nisu bili vidljivi znaci povreda pa je odahnula sa olakšanjem.

- Hvala vam što ste ga dovezli kući. Možete da zahvalite vlasniku kluba koji ne namerava da podnese

tužbu. Kad su policajci otišli, vratila se u sobu u kojoj je stajao Žilber posmatrajući usnulog Berta.

- Valjda shvataš da je ovo nešto više od uobičajenog Bertovog ponašanja?

- Kako to misliš? - Rekla si mu da ćeš da odeš sa Filipom u Pariz. - Jesam. Misliš da mi on na ovakav način želi da da do znanja da to

ne učinim? - Baš to! Hoće da te zadrži. Ovim postupkom želi da ti kaže da će, ako

ga ostaviš, da završi u bolnici ili negde na samom dnu. Dva dana kasnije skupila je hrabrost i telefonirala u Filipovu

kancelariju. - Molim vas, gospodina Klermona. - Žao mi je, gospodin Klermon je službeno u Bazelu. - Mislila sam da se jutros vratio. - To je i nameravao, ali juče je javio da će ostati jedan dan duže. - Oh! - bila je razočarana.

~ 54 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Jeste li vi to, gospođice Šuman? - Jesam. - Imam dobre vesti za vas. Filip je javio da je onaj poslovni sastanak

završio uspešno i da će ostati jedan dan duže u Bazelu, da to proslavi. - Baš mi je drago. Spustila je slušalicu. Nije mogla da se smiri. Sastanak se završio i

sada se on i Paula lepo provode. Bert je ušao u sobu. Od onog događaja držao se pokajnički.

- Jesi li dobro? - upitao je sestru. - Da - odgovorila mu je oštro. - Zašto pitaš? - Izgledaš mi zabrinuta. - Zašto bih bila zabrinuta? Imam brata koji živi kod mene, ne radi

ništa, a sada je još počeo i da se tuče po kafanama. Nije joj odgovorio. Izašao je iz sobe, a onda je čula kako se zatvaraju

vrata na kraju hodnika. Osećajući se gore nego ikada izašla je iz stana i otišla u jednu veliku robnu kuću. Međutim, ni tu nije uspela da se reši briga koje su je mučile. Kako je mogla da bude tako podla da zbog svoje zlovolje napadne brata?

Filip se vratio sutradan i telefonirao Brigita u deset ujutro. - Zdravo, vratio sam se! - Čula sam da ste posao uspešno obavili. - Čak i više od toga. Naš poslovni partner je bio tako oduševljen da

nas je želeo još duže zadržati u Bazelu. Molio nas je da ostanemo bar još jedan dan.

- Sigurna sam da ste se ti i Paula uspeli bar malo da odmorite. Istog trenutka je požalila što je to rekla, ali Filip kao da je nije čuo.

Nastavio je zabrinutim glasom. - Taman sam se izvukao iz jedne neprilike, kada se pojavila druga.

Moj poslovni partner sa železnice počeo je nešto da se buni. - Znači li to da nećeš imati vremena za mene? - Ovih dana zaista neću imati. Žao mi je, ali do kraja nedelje moram

da pronađem nekoliko ljudi koji će uspešno da obave taj posao. - Htela bih da porazgovaram s tobom, Filipe. Veoma sam zabrinuta. - Šta se dogodilo? - Imam neprilika sa Bertom. Potukao se u svom klubu. Ne znam šta

da radim sa njim. Policija ga je dovela kući. Filip nije uspeo da prikrije bes.

~ 55 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Bert više nije dete! Reci mu neka odraste i prestane da izigrava ludu!

- Izvini što sam to uopšte spomenula - osetila je da je to rekla kao uvređena i svađalački raspoložena žena. - Ti se pobrini za železnicu, a ja ću za svog brata Berta.

- Žao mi je, ali ja moram da zarađujem za život. - Hoće li Paula Hejgl opet da sarađuje s tobom? - Zašto te to zanima? - Mogao bi da se prisetiš! - zalupila je slušalicu i tek onda se setila da

je zaboravila da ga pita za majku. Začudilo ju je što je ni on nije spomenuo. Srce joj je burno udaralo, a ruke su joj se ovlažile. Zašto je tako

navaljivala na Filipa? Plašila se onog što bi moglo da se dogodi. Volela ga je i bojala se da bi joj ga neka druga žena mogla da otme. Naročito neka mlađa žena!

Morala je da ode do Paule Hejgl i da sazna od nje da li ga ona voli. Nije više htela da se zamara razmišljanjem pa je odmah pozvala Filipovu firmu. Nekoliko minuta kasnije pogledala je u notesu Paulinu adresu koju joj je devojka dala. Paula je odbila Brigitin predlog da porazgovaraju i popiju nešto u nekom lokalu i pozvala je u svoj stan. Bila je mudra, jer je znala da će razgovor da se obavi u ambijentu koji njoj odgovara.

Kako se stan nalazio u blizini Univerziteta, tu su uglavnom stanovali studenti u iznajmljenim stanovima. Brigita je zazvonila na ulaznim vratima zgrade i sačekala ispred trošnih vrata. Kad su se vrata otvorila, ušla je u mračno predsoblje zaprljanih zidova i primetila da je pred njom mračan hodnik. S jedne strane su bila dvoja vrata, a s druge jedna. Vrata na kraju hodnika su bila poluotvorena i kroz njih je prodirala svetlost. Onda su se vrata otvorila i na njima se pojavila Pula Hejgl. Bila je bosonoga, a farmerke su joj bile skraćene do ispod kolena. Navukla je za dva broja veću majicu, dok joj je kosa bila neočešljana. U ruci je držala čašu. Ako je Brigiti želela da pokaže da je bezopasna, savršeno dobro je to izvela.

- Volim ljude koji dolaze na vreme - rekla je. - Izvolite ući! Brigita je pogledala po prostranoj sobi dok je devojka zatvarala

vrata. Prostorija je bila ukusno uređena, što se ne bi očekivalo posle neurednog ulaza u zgradu. Zidovi su bih u svetlim bojama, a na jednom je visilo nekoliko do brih slika, pažljivo razmeštenih. Na drugom zidu se nalazila velika astečka tapiserija.

- Mogu li da vas ponudim čašom piva? - upitala ju je devoka.

~ 56 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Pa, mogla bih da popijem čašu piva. Otišla je u drugu sobu, a Brigita je sela. Pošto je poslužila svoju gošću, nazdravila joj je.

- Živeli! Zgodna mlada devojka, nemarno obučena, i lepa i otmena zrela žena

sedele su jedna nasuprot drugoj u tišini i pijuckale pivo. Najzad ju je Paula zapitala.

- O čemu ste hteli da razgovaramo? - O Filipu. - I o čemu još? - osmehnula se. - Znam da vas je zaprosio. - Rekao

vam je? - Da. Imali smo dosta vremena za razgovor između dva sastanka.

Primetila sam da ste bih veoma zabrinuti što sam otputovala sa njim. Tada mi je rekao da vas je zaprosio i još mi je rekao da ste nesigurni u sebe. Ne mogu da shvatim zbog čega.

- Nije lako zamišljati Filipa u društvu tako lepe devojke kao što ste vi.

- U firmi ima još devojaka koje vi ne poznajete, a koje bi sve dale da budu sa njim.

- Zabrinuta sam zbog vas. Filip mi je ispričao da ste zajedno izlazili kad je došao u Bern.

- Da. Bilo je lepo, ali brzo sam shvatila da ga volim mnogo više nego on mene. Zbog toga i nisam htela da se dublje upuštam u vezu. Doživela bih poraz i bilo bi to gubljenje vremena.

- Mogu li da vam verujem, Paula? - Verujte u šta hoćete, a ako želite moj savet, počnite prvo da

verujete u samu sebe. - Imate pravo. Kad sam u njegovom društvu, osećam se veoma

sigurnom, ali kad nekuda ode, na svašta pomišljam i to me muči. - Nemate baš mnogo poverenja u njega? - To je zato što sam ga upoznala tako kasno. Osećam prema njemu

nešto što nikada pre nisam osećala ni prema kome. Zaćutala je i začudila se što ovoj devojci ovo poverava. - Shvatam vaša osećanja - odvratila je Paula. - Ah, u ovom slučaju ja

nisam vaš neprijatelj. - Mislite li da postoji neko drugi? - Znate li za njegovu majku?

~ 57 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Rekao mi je da će doći u Bazel i da će se sresti sa njom, ali mi ništa nije rekao o susretu sa njom.

- Ah meni jeste - uzvratila je Paula, stavljajući praznu čašu na sto. - Zajedno su ručali, a kada se vratio, bio je veoma uznemiren.

Sigurno ga je napala što se upustio u vezu sa ženom starijom od sebe. - Kako je to mogla da sazna? Možda joj je on rekao... Ja je nikada

nisam srela. - Nije joj on rekao, u to sam sasvim sigurna. Rekao mi je da je

razgovor bio isti kao i sa vašim roditeljima u Baden Badenu. Brigita je pažljivo pogledala devojku. - Bože, kako je to užasno! Kad će nam dozvoliti da živimo svoj život?

Posle kraće pauze devojka joj je odgovorila. - Moraćete još malo da se strpite. A sada dođite u kuhinju. Skuvaću

kafu, a ni malo kolača nam ne bi škodilo. Kolači su bih izvrsni, a kad su počele da piju kafu, devojka se

okrenula prema Brigiti. - Pre nekoliko godina - rekla je - i meni se dogodilo nešto slično. Sve

sam pokvarila i zbog toga ću žaliti celog života. - Ispričajte mi! - Tek sam bila stigla iz sela Gaspoa u Bern. Radila sam kao

službenica na univerzitetu i tu sam srela profesora. Njemu je bilo oko četrdeset, a meni devetnaest godina.

- Je li bio oženjen? - Bio je razveden. Imao je raznih neprijatnosti zbog dece, ali znala

sam da me taj prosedi čovek želi. Neko vreme sve je bilo uzbudljivo, ali, umesto da prihvatim vezu onakvu kakva je bila, počela sam da navaljujem na njega. Htela sam da prekine svaki kontakt sa ženom bez obzira na decu i da se venča sa mnom.

- Ne mogu da vas krivim zbog toga. - Pretpostavljam da bi se većina devojaka tako osećala i ponašala.

Jedne večeri me je odveo na piće i rekao mi da se vraća svojoj ženi, pošto se jedno od njegove dece razbolelo. Dugo su razgovarali i odlučila je da pokušaju još jednom.

- Je li to bio kraj među vama? - Da. Posle nekog vremena saznala sam da mu se rodilo još jedno

dete. Kasnije sam srela celu porodicu na nekoj proslavi na Univerzitetu. Udebljao se i izgledao srećno i zadovoljno.

~ 58 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Divim se vašoj ozbiljnosti i miru. - To je bila samoodbrana - na devojčinom licu pojavio se neki tvrdi

izraz. - Volela sam ga i još me boli kada se setim njega. - Mislim da je vreme da se vratim kući - rekla je Brigita. - Imate vremena! Inače ću morati sama da provedem veče. Brigita je iznenada počela da priča o svom bratu. Spomenula je da

pije, da još nije alkoholičar, ali da je ona veoma zabrinuta zbog njega. - Sve bi se to sredilo kad bi našao i počeo da radi posao koji bi mu se

svideo - odgovorila je devojka. - Mislim da se to neće tako lako rešiti - dodala je Brigita. Tog trenutka se začulo zvono na vratima i Paula je pošla da otvori.

Brigita je ubrzo začula dobro joj poznat muški glas i srce je počelo snažno da joj lupa. Osetila je kako joj se krv penje u obraze.

- Uđi! - rekla je Paula srdačno. - Posetila me je Brigita pa smo se upravo zasladile kolačima.

Filip je ušao u sobu zbunjen. U ruci je nosio veliki koverat. - Zdravo! - pozdravio je Brigitu. - Nisam znao da ste vas dve tako

dobre prijateljice. - Upravo to pokušavamo da postanemo - odvratila je Brigita i

pogledala Paulu. Nešto joj je govorilo da je ovo bila klopka. Paula ju je namerno

zadržala znajući da će Filip doći. Verovatno je želela da je ponizi. - Filipe, hoćeš li nešto da popiješ? - upitala ga je Paula. - Ne, hvala, radio sam na projektu za železnicu - rekao je i predao joj

koverat. - Ovo je kopija koju si mi jutros dala. Tekst nije loš mada sam zabeležio neke primedbe i bilo bi mi drago ako bi još večeras mogla da pogledaš ovo, tako da sutra ujutru odgovorimo.

- Mogli bismo to da učinimo već sada, jer znam koliko je hitno - Paula je odgovorila kao svaka vredna poslovna saradnica.

- Ne bih želeo da vam smetam - odvratio je on. - Nikome ne smetaš - Brigita je ustala. - Ja sam se upravo spremala

da krenem. Sustigao ju je kod vrata, okrenuo je prema sebi i pogledao u oči. - Šta se to dogodilo? Zar nešto nije u redu? - Vas čeka posao i ne bih želela da vam smetam.

~ 59 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Mrzela je samu sebe zbog ovih reči, ali nije mogla drugačije da se ponaša.

- Naš posao neće potrajati dugo i mogao bih kasnije da te odvezem kući. Usput bismo nešto popili.

- Biće prekasno. Bio je očigledno uvređen. - U redu, ali voleo bih bar kasnije da se sretnemo. - Ne uznemiravaj se zbog toga - rekla je pre nego što je otišla. Dok se vraćala kući, pitala se kako je Filipova majka mogla da sazna

za njene godine. Nešto ju je jako uznemirilo kad je iz Bretanje doletela u Bazel, kako bi sina nagovorila da promeni svoju odluku.

Kad je ušla u stan, misli su joj još bile hiljadama kilometara daleko. Dok je išla hodnikom, javio joj se brat iz sobe koja je bila u mraku. - Zdravo!

- Prestrašio si me! Što nisi upalio svetio? Ležao je na kauču. Gledam pronos košarkaške utakmice, otišla je u kuhinju, upalila

svetlo i sela za sto. Netremice je posmatrala vrata frižidera sve dok Bert nije ušao u kinju i stavio joj ruka na rame. - Šta se dogodilo? - Idi u sobu i prati svoju prenos.

- Mislim da sam sada potrebniji tebi nego košarkašima. Nešto u njegovom glasu joj je govorilo da duboko pati sa njom. A

onda se dogodilo to. Suze su joj krenule niz obraze, čučnuo je pored nje i ona je naslonila glavu na njegovu ruku. Pružio joj je maramicu.

- Zar je tako strašno? Nemoj da plačeš. Šta se dogodilo? - Ionako mi ne možeš pomoći. - Plačeš zbog Filipa? Da ga bar nikada nisam sreo i da te bar nisam

umešao u sve to, ti sada ne bi bila nesrećna. - Ne krivi sebe, ja sam kriva za sve - rekla je i obrisala oči. - A sada

idi! Vidiš da sam se već smirila. Kad se posle pet minuta ponovo vratio u kuhinju, još uvek je sedela

u istom položaju. - Setio sam se nečega - rekao je. - Koliko je vremena prošlo otkako

smo nas dvoje zajedno izašli i proveselili se?

~ 60 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Ne sećam se. Mnogo. - Slušaj me. Kako bi bilo da na sve zaboravimo i odemo u klub

.Šansa"? Počastiću te sa nekoliko čašica viskija, a mogu sa tobom da odigram i partiju šaha.

- U „Šansu"? Misliš li da bi to bilo pametno posle onoga što ti se tamo dogodilo?

- Zbog one tučnjave? To je prošlost. Od tada sam već dva puta bio tamo i opet sam dobar prijatelj sa svima njima. Hoćeš li da idemo?

Najpre je htela da odbije njegov predlog. Bila je jako umorna i htela je da legne, a onda se setila Filipa i Paule koji su bih u stanu mlade devojke. Sigurno su završili sa poslovnim razgovorom i sada su pili i... Ne, nije htela da razmišlja o tome.

- U redu, idemo - odgovorila je. - Možda mi je baš to potrebno u ovom trenutku.

- To su prave reči! Šumanovi izlaze da se razvesele i oslobode tužnih misli!

Počela je da se uređuje, dok je Bert oblačio čistu košulju. - Moram li da ponesem novac? - upitala ga je. - Ne moraš, ja sam te pozvao. Ah, ako poneseš desetak franaka, neće

škoditi. Upravo su izašli kad se ispred njih zaustavio Filipov automobil. - Drago mi je što sam te još zatekao kod kuće. - Zdravo! - pozdravila ga je začuđena Brigita. Bert se ćuteći povukao

u stranu. - Tako si brzo pobegla iz Paulinog stana da nisam uspeo ništa da ti

objasnim. - A šta bi to trebao da mi objasniš? - Opet ti kažem da sam pošao kod nje da joj predam tekst koji je ona

napisala, sa mojim primedbama. Odmah zatim sam otišao. Ipak, još nešto ju je mučilo. - Žao mi je što nisam od tebe prvog čula da se tvoja majka protivi

našem braku, nego mi je to rekla Paula. - Hteo sam da ti to kažem, ali nisam našao momenat. Što se mene

tiče, ja ne obraćam pažnju na ono što moja majka misli. - Bila sam užasnuta kad mi je Paula to rekla. Sada je najzad i Bert

progovorio.

~ 61 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Sestra i ja smo upravo krenuh. Da ste nam makar javih da ćete doći.

- U čemu je problem? - Filip je bio iznenađen što se Bert ponašao prema njemu odbojno.

- Problem je u vama! Otkada ste se pojavili, Brigita je neprekidno zabrinuta.

- Pokušavam da je umirim. - Ali, očigledno, ne uspevate - brat je uhvatio sestru za ruku i počeo

da je vuče niz ulicu. Kada su došli do ugla, osvrnula se. Filip je ušao u automobil. Bila je

zbunjena. S jedne strane, bilo joj je drago što se njen brat založio za nju, ali, s druge strane, nije bilo lepo od nje što je ostavila Filipa da stoji na ulici, kao da više nije bio važan za nju. Ah, sada je bilo prekasno za kajanje. Filip je već otišao, a brat ju je vukao ka klubu.

Konobar je posluživao goste i u isto vreme igrao šah na dva stola. Onaj ko bi ga pobedio, mogao je da pije besplatno celo veče, mada se to vrlo retko događalo.

Bert, koji se ovde osećao kao kod svoje kuće, brzo je uspeo da pronađe prazan sto. Naručio je dva viskija, i, pošto je jedna šahovska ploča ubrzo bila slobodna, on ju je doneo za njihov sto. Kad je viski stigao, već je postavio figure.

Muzika je tiho svirala i Brigita se začudila što se osećala prijatno posle svega što joj se dogodilo te večeri. Čak joj je i viski prijao.

- Hvala ti, Berte, ovo mi je baš bilo potrebno. - Slušaj ti svog malog brata. Hoćemo li da se opkladimo ko će da

pobedi? Tako će igra biti zanimljivija. - Dobro. Kladimo se u pet franaka. Nije se mnogo udubila u igru pa je ubrzo izgubila pet franaka, baš

kada se na vratima kluba pojavio dobro obučeni Žilber Siga!. Odmah ih je spazio i krenuo prema njihovom stolu.

- Bio sam siguran da ću te naći u klubu. Šta je to, porodično veče? Može li neko ko nije član porodice da sedne za vaš sto?

Napravila mu je mesta na klupi i on se ugurao. Upitala ga je. - Jesi li bio kod nas? - Ne, bio sam u galeriji. Pogodi ko me je malo pre posetio! Možda ćeš

ipak da pogodiš. - Filip.

~ 62 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Da. Veoma je zabrinut. Ne bih nikada poverovao da će me jedan samosvesni i uobraženi mladić, uz to još Francuz, zamoliti za pomoć. Potpuno je zaboravila na šah.

- Ne mogu da verujem da te je on posetio. Šta je hteo? - Reč je o tebi. Žilber se namrštio i pogledao Berta koji se pretvarao da se zadubio

u igru, a ipak je vrlo pažljivo slušao o čemu su razgovarah. - Berte, zašto ne bi otišao i počastio svoje drugove šahiste? -

predložio je on Brigitinom bratu. - Niko mi ništa neće dati na veresiju. - A zašto bi tražio piće na veresiju kad možeš da platiš gotovinom? -

Žilber je izvadio novčanicu od dvadeset franaka i gurnuo je preko stola. Bert se osmehnuo i uzeo je. - Ne znam za ponos - rekao je - i nemam stid. Ovo me podseća na

vreme kada mi je bilo deset godina pa su mi roditelji davali novac da idem u bioskop, jer su želeli da ostanu nasamo.

- Samo što ti je sada dvadeset i pet. Zbogom, Berte Šuman! - Zbogom, Žilber! Mladić se uputio prema baru. - Očigledno je dobro raspoložen - rekao je Brigitin prijatelj. - A i

sasvim je razumljivo zbog čega je raspoložen. - Zbog čega? - Uživa u tome što ti imaš problema sa Filipom. Ako se rastanete,

opet ćete vas dvoje da budete zajedno. Osetila je veliki strah. - Pa, ja ne nameravam da se rastanem od Filipa, iako u ovom

trenutku među nama nije sve u redu. - On je veoma zabrinut. Zato je došao u galeriju. Možeš da zamisliš

kako se oseća kad se odlučio na taj korak. - Moram da priznam da mi nije sve jasno. - Onda neko mora da ti otvori oči. Mogao bih da sačekam da sama

pokvariš i uništiš sve ono što je postojalo između tebe i njega. Na neki način to bi meni išlo u prilog. Jednog dana on će da napusti Bern, s tobom ili bez tebe. Ako bi otišao bez tebe, možda bi se vratili naši srećni dani.

Odmahnula je glavom. - Jedan deo mene se možda čak i nada tome.

~ 63 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Nisi iskrena. Zato neću da dozvolim da se to dogodi i da te mirno posmatram. Sećaš li se kad si u mojoj kući prvi put govorila o Filipu? Ja od onda znam kome pripada tvoje srce. On je čovek koga voliš, a ja sam ti prijatelj i uvek ću to ostati. Filip mi je rekao da pokušava da te uveri da osim tebe ne postoji niko u njegovom životu. On mora da obavlja svoj posao koji ga tera da susreće druge ljude, na primer, Paulu Hejgl, na koju si ti ljubomorna. To ga odvaja od tebe, a on to ne može ni na koji način da izbegne.

- Večeras sam posetila Paulu i dobro smo se sporazumele. Draga je devojka, ali ispričala mi je nešto o Filipovoj majci, što mi on nije spomenuo. To me je duboko pogodilo.

- Šta je u pitanju? - Prilikom svog puta u Bazel, kad ga je pratila Paula, Filip je sreo

svoju majku. Želela da je da ga vidi na svoj rođendan, ali čula sam da ga je neprestano uveravala da ne bi trebalo da se oženi ženom toliko starijom od sebe.

- Razumem zašto si uznemirena. A nije li ti se slično dogodilo i sa tvojim roditeljima?

- Kada sam shvatila da to skriva od mene, pomislila sam da je to zbog toga što se slaže sa njom.

Onda se pojavio u Paulinom stanu... Nije znao da sam tamo. - Sve mi je ispričao.Verujem mu da je došao poslovno da

porazgovara sa devojkom. - I ja verujem. Ali, kada se nešto kasnije pojavio pred mojom kućom,

baš kada sam se spremala da dođem ovamo, sve se dogodilo veoma brzo. Bert je sve uzeo u svoje ruke, a Filip je ostao da stoji na pločniku.

Žilber se nasmejao. - I to mi je ispričao, a ja sam pomislio da preteruje. Prestani da se

brineš za svog brata. Uvek si se ponašala kao da si dužna da se brineš za njega. Počinjem da shvatam da to više nema smisla. Štitiš ga, a u stvari mu odmažeš. Brigita, on odavno više nije dete, a ti ga držiš kao svoju zaštitu, da se ne bi upustila u vezu sa nekim drugim muškarcem.

Odgurnula je svoju čašu. - Ne izgledaš mi dobro. Hajdemo na svež vazduh! Izveo ju je na ulicu

i polako su pošh prema njenoj kući. - Lepo je što te je Filip posetio i zatražio tvoj savet - rekla je Brigita

posle ćutanja. - Učinio je to zato što te voli. Zamolio me je da pokušam da te

urazumim. Filip ne bi nikako želeo da te izgubi. ~ 64 ~

Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Sada više neće. A nećeš ni ti... Uvek ću ostati tvoja najbolja prijateljica. Baš kad su prolazili pored ulične svetiljke, primetila je da je Žilberovo hce odavalo više odlučnosti nego sreće.

Sačekala je da prođe jedan dan. Slikala je jedan pejsaž i čekala da joj se Filip javi, ali telefon nije zazvonio. Rano ujutro Bert je izašao rekavši da mora da obavi neki posao. Oko osam sati osetila je uznemirenost, ali nije želela da smeta Filipu, pošto je znala da je tog dana bio veoma zaposlen. Dan je polako prolazio, a on je verovatno mislio da se ona još ljuti na njega zbog Paule.

Dohvatila je slušalicu i okrenula njegov broj kod kuće. Niko se nije javio. Pomislila je da je još uvek u kancelariji pa je telefonirala tamo, ali se niko na centrali nije javio. U osam sati uveče ga je ponovo zvala, ali niko se nije javio.

Filip je sigurno izašao i nije joj telefonirao. A i zašto bi? Za sve je sama bila kriva. Nije ništa čuo o njoj pa je to protumačio na svoj način. Nastavio je da živi svojim mladićkim životom, naravno, bez nje.

Provela je nemirnu noć. Čvrsto je odlučila da mu se rano ujutru javi i da mu kaže šta oseća. Volela ga je i želela da uvek bude pored njega. Njen brat će morati sam da se brine za sebe.

Zaspala je tek pred jutro. Probudila se u deset sati i opazila da joj je soba puna sunca pa je odmah, razbuđena, skočila iz kreveta. Kad je prišla telefonu, imala je predosećanje da je uludo potrošila još jedan dan. Filip je sigurno došao u devet u kancelariju, otvorio poštu i otišao na svoj poslovni sastanak. Devojka na centrali je imala loše vesti za nju.

- Jeste li vi to, gospođice Šuman? Žao mi je, gospodin Klermon nije ovde. U Parizu je.

- U vašoj direkciji? - Da, otputovao je još juče ujutru. U pitanju je nešto vrlo važno i

hitno pa je morao da uhvati prvi jutarnji avion. Ako je morao da krene na hitan sastanak, nije postojala mogućnost

da joj se javi i to joj je bila uteha. U trenu ju je obuzela čudna misao pa se nije mnogo začudila kad je upitala devojku na centrali.

- Imate li broj centrale direkcije u Parizu? - Naravno. Devojka joj je dala nekoliko brojeva. Sedela je nekoliko minuta

neodlučna, jer je samu sebe morala da uveri da je u pitanju nešto vrlo važno. Okrenula je jedan broj i posle kraćeg vremena javio se muški glas na francuskom jeziku.

~ 65 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Zovem iz Berna - rekla je. - Gospodin Filip Klermon, naš umetnički direktor, je u Parizu, kod vas. Da li bih mogla da porazgovaram sa njim?

- Da, samo trenutak. - Halo? - Filipov glas je bio vedar. - Filipe, to sam ja. Nadam se da ti ne smetam. - Brigita, lepo je što si me pozvala. Glas mu je zvučao oduševljeno pa je shvatila da je dobro uradila što

mu se javila. To ju je ohrabrilo i rekla mu je ono što je i nameravala da mu kaže.

- Dragi, bila sam glupa ovih dana što sam podizala zid između nas. Užasno mi je kad nismo zajedno.

- Znam šta osećaš, i ja želim da budem s tobom, zauvek! A to će se dogoditi veoma brzo.

- Šta se dogodilo? - Ne mogu sada da ti objasnim, ali imam dobre vesti. Vraćam se

večeras oko osam, doći ću kod tebe i možemo da porazgovaramo o svemu. - Divno! Do viđenja večeras! Spustila je slušalicu i osetila neizmernu radost. Bacila je jastuk uvis i

kriknula od radosti, što nije činila još od detinjstva. Iz bratovljeve sobe se začuo mrzovoljan glas.

- Zar ne bi mogla da budeš malo tiša? - Vreme je da se probudiš! - viknula mu je veselo. Dok je dan tekao, radovala se Filipovom povratku, a onda, nrstpljiva

da ga čeka u svom stanu, odlućila je da ode na aerodrom. Preko telefona je saznala da će avion da sleti na vreme i pozvala taksi, da ode na aerodrom.

Kupila je novine i sela u čekaonici. Neko vreme je čitala, a onda je počela da posmatra ljude koji su dolazili i odlazili. Bik je očarana tim metežom. Kad je čula da je avion iz Pariza sleteo, krenula je prema ogradi, odakle je mogla da vidi putnike koji su išli prema carinarnici.

Onda ju je na trenutak obuzeo nemir. Šta li će biti ako u njegovom društvu vidi Paulu Hejgl? Ili, još gore, ako bude u društvu sa nekom od onih mladih žena koje je Paula spomenula.

Onda ga je ugledala. Bio je sam i nosio je malu akten tašnu. Izgledao je zgodno i otmeno. Pričekala je da prođe kroz vrata u ogradi, a onda je krenula za njim i uhvatila jednu ručku njegove tašne.

- Gospodine, da vam pomognem i ponesem vašu tašnu? Osetila se neizmerno srećnom što je došla na aerodom.

~ 66 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Brigita, draga! - obradovao se. Zagrlio ju je čvrsto. Počeo je da je ljubi ne obraćajući pažnju na ljude

koji su prolazili pored njih. Bili su to najvreliji poljupci koje je osetila na svojim usnama.

- Prosto nisam mogla da te dočekam! Bila sam strašno glupa! - Nemoj više ni reč da kažeš! Hajde da popijemo nešto pa ću da ti

ispričam šta se sve dogodilo. Otišli su do aerodromskog bara i Filip je poručio piće. Kada je stiglo

piće, nazdravio je. - Za najslađu devojku na svetu, koja je došla na aerodrom da me

dočeka! - Ubuduće ću uvek to da činim. Želim da ti svojim ponašanjem

pokažem koliko te volim. - Kakav divan početak! - ispio je gutljaj i nastavio. - A sada evo i

velikih novosti. Premestih su me natrag, u Pariz, i pre nego što sam očekivao. Tamo se dešavaju velike stvari i oni bi hteli da ja preuzmem mesto zamenika direktora firme.

- Drago mi je zbog tebe. - Zbog nas, jer to će samo da nam poveća naše zajedničke finansije.

Sada je najvažnije da se dogovorimo kada ćemo da se venčamo. Kad se preselimo u Pariz, nećemo imati vremena za to.

- Što se mene tiče, možemo da se venčamo već sutra. - Drago mi je što si to rekla. Razmišljao sam i o teškoćama o kojima

su ljudi oko nas govorili kad smo spominjali naše venčanje. Prvo tvoji roditelji, a onda i moja majka. Uspelo mi je da saznam i o zaveri.

- O kakvoj zaveri? - Pomislio sam da bi bila velika slučajnost što se moja majka javila

kad smo se vratili iz Baden Badena pa sam je primorao na priznanje. Onog dana kad smo bih na izletu, telefonirala je i razgovarala sa tvojom majkom, koja joj je rekla da je između nas velika razlika u godinama. Na to joj je moja majka obećala da će sve da sredi. Zato je i htela da me vidi za svoj rođendan. Sklopila je oči i tužno odmahnula glavom.

- Najradije o njima više nikada ne bih želela bilo šta da čujem. - I nećeš! Kome su roditelji potrebni za venčanje? Trebaće nam samo

svedoci. Kao da su se crni oblaci nad Brigitinom glavom razišli i da je toplo

sunce počelo da je obasjava.

~ 67 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Raspitivao sam se u Parizu šta je sve potrebno za venčanje - nastavio je. - Osim svedoka nije potrebno ništa drugo i mislim da bismo mogh već u nedelju da se venčamo.

- Ništa nećemo da javljamo roditeljima dok sve ne prođe. - Stavićemo ih pred svršen čin. S obzirom da se ne slažu sa našom

vezom, venčanje ćemo obaviti bez njih. - Ionako nisam htela veliko venčanje. - U redu - rekao je on. - Sutra ću da uradim sve što je potrebno, a

sada da pređemo na drugu tačku dnevnog reda. Razmišljao sam o tvom bratu Bertu.

Duboko je uzdahnula, a onda rekla - Nemoj da razmišljaš o tome. Bila sam luda što se tiče moga brata. Neću mu više dozvoliti da se meša u moj život. Neka se sam brine za sebe. To može i mora!

- Nisam baš siguran. Mislim da se sve neprilike sa tvojim bratom dešavaju jer se bavi pogrešnim poslom. Razmišljao sam o tome, ali želeo bih da čujem i tvoje mišljenje.

- On je umetnik, mislim... mogao bi to da bude! - Znam, ali ne slobodan umetnik. Za to treba da ima talenat i

sposobnost, ali on nije dovoljno prodoran i nema disciplinu. Jako je drag i ima sve što je potrebno da bi se zaposlio u preduzeću za propagandu.

Lice joj se razvedrilo. - Toga se zaista nisam setila. Hoćeš da kažeš...? - Da bi mogao da radi kod nas. Imao bi svoje radno vreme i radio bi

sa ljudima. Pobrinuo bih se da radi sa piscem tekstova koji je vrlo energičan i koji bi ga terao na posao.

- Filipe, to je divna ideja! Mladić je pozvao konobara i naručio još po jedno piće. - Radno mesto koje bi Bertu odgovaralo slobodno je. Misliš li da bi

pristao da radi to? - Ako ne prihvati, razbiću mu glavu! Nagnula se preko stola i

poljubila ga u obraz. - Postoji samo jedna mala teškoća - nastavio je - a to je da pisac

tekstova i crtač moraju dobro da se slažu. Neki ljudi ne mogu da rade zajedno pa bih pisca doveo kod vas, da upozna crtača. Ne treba da bude nikakva svečanost, važno je samo da se upoznaju i da se dobro slažu.

- Dođite kad vama odgovara.

~ 68 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

Filip se u međuvremenu dogovorio sa piscem tekstova. Bert je bio oduševljen predlogom.

- Ali, ništa ti ne obećavam - rekao je Bert. - Ako se ne budem slagao sa piscem tekstova, možda neće biti ništa od toga.

U osam sati uveče pojavio se Filip u Brigitinom stanu, poljubio je i pozdravio Berta.

- Hoće li to dugo da traje? - upitao je Bert dok je nemirno šetao po sobi.

- Prijatelji me čekaju u klubu. - Možda ni dva minuta, ako se ne svidiš piscu tekstova. Sedi i opusti

se! - Sedi ako ne želiš da te srušim na pod - rekla mu je sestra koja je

sela pored Filipa. Zvono na ulaznim vratima je zazvonilo. Filip je pogledao na sat i

učinilo se kao da je i on sada bio pomalo uznemiren. - Idem da otvorim vrata - rekla je Brigita. Kad je pred sobom ugledala Paulu Hejgl, nije se mnogo začudila jer

joj se činilo da to niko drugi i nije mogao da bude. - Vi? - upitala je. - Jeste li vi taj pisac tekstova koji bi trebalo da radi

sa mojim bratom? - Da! - potvrdila je i krenula za njom u sobu, gde su je upoznali sa

Bertom. Činilo se kao da je grom udario mladića. Ne samo što je pisac bila žena, a ne muškarac, kao što je mislio, već je ta žena, to jest devojka, bila vrlo lepa i privlačna.

Pošto su se upoznali, Paula mu je rekla. - Ako budemo radili zajedno, bilo bi dobro da mi pokažete svoje

radove. - Naravno! - složio se on i poveo je u atelje, dok su se Brigita i Filip

oduševljeno pogledali. Osluškivali su glasove iz ateljea. Paula je više pričala od Berta, a u jednom trenutku su čuli kako je rekla.

- Ovo je sve vrlo dobro, ali neće nam potpuno odgovarati. Moraću da vam pokažem šta je za nas važno.

- Hoćete li? - Zamislite da moramo da reklamiramo novu vrstu piva. Šta biste

tada nacrtali? - Čini mi se da sam vas već ranije negde video - prekinuo ju je. - Da li

ste nekada dolazili u klub .Šansa"?

~ 69 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Nekoliko puta, ali razgovarajmo o crtežima. Dakle, šta mislite kako bi trebalo da se reklamira pivo?

- Filipe, ti si genije! - šapnula je Brigita. - Mislim da više nećemo imati problema u vezi sa Bertovom disciplinom.

Pola sata kasnije Bert i Paula su se vratili u dnevnu sobu. - Paula i ja smo zaključili - rekao je mladić - da će biti dobro da

radimo zajedno i da se malo bliže upoznamo. Zato smo odlučili da sada odemo u .Šansu". Hoćete li vi sa nama?

- Hvala, ali ne - odgovorila mu je sestra. - Vi samo idite i dobro se zabavite!

Pre nego što su izašli, Paula se okrenula i rekla. - Filipe, mislim da Bert uopšte neće biti loš. Biće mu potrebna

snažna ruka koja će da ga vodi, a ja ću se rado prihvatiti toga. Dok su izlazili, Bert je predložio Pauli. - U „Šansi" možemo da odigramo i partiju šaha! Pobednik dobija

jedan franak! Kada su otišli, Filip je svojoj budućoj ženi rekao. - Bert bi mogao da zažali zbog svog predloga. Ja sam jednom igrao

šah sa Paulom. Ona mu je stavila prst na usne i uzvratila - Ne želim da čujem šta si

radio sa Paulom. Htela bih da znam šta ćeš sa mnom da radiš. Zagrlio ju je i nasmešio se.

Nikad nije mnogo razmišljala o venčanju. Uvek je bila zaokupljena slikanjem. Prisustvovala je nekim svadbama i jedino čega se sećala bile su gužve i mnoštvo ljudi. Njoj se činilo da nema nikakve potrebe da komplikuje život muškarcu koga voli. Uvek je govorila da će njena svadba biti skromna. Ah, nikada nije mislila da će njena svadba biti tako skromna i da će proći sasvim nezapaženo. Prisustvovali su samo Bert i Paula, a malo dalje je stajao Žilber, koji joj je ulivao sigurnost. Znala je da nikada neće zaboraviti taj trenutak. Tu nisu bih njeni roditelji koji bi sada sigurno plakali, a nisu bih tu ni prijatelji.

- Kada morate da budete na aerodromu? - upitao ih je kasnije Brigitin brat.

- U jedan sat. Nameravali su da odu na svadbeno putovanje u Pariz, jer je Filip

dobio nekoliko slobodnih dana. Želeli su te dane da iskoriste za traženje odgovarajućeg stana, jer su nedelju dana kasnije trebali da se potpuno presele u Pariz.

~ 70 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Hoćeš li da ideš sa nama na aerodrom? - upitala je sestra svog brata.

- Hvala - odgovorio je. - Posle podne moram da radim sa Paulom. Ima nekoliko izvanrednih ideja pa ćemo se naći u mom ateljeu.

- Ne moraš da se trudiš da na mene ostaviš utisak - nasmejao se Filip. - Ja ionako odlazim za nekoliko nedelja pa ćeš dobiti novog šefa.

Na aerodromu, dok je Filip sređivao poslove oko karata i drugog, Brigita je ostala nekoliko trenutaka nasamo sa Žilberom.

- Sećaš li se kad sam te poveo u svoju planinsku kućicu? Pitao sam te šta se to dogodilo da si bila tako radosna i srećna.

- Sećam se. Nije li to bilo davno? Čini mi se kao da je od tada prošla čitava večnost.

- Pogrešio sam kad sam ti onda savetovao da budeš oprezna. Učinila si ono što si morala. To uvek govorim, a i sada ću ti reći: čini ono što ti je drago, tako ćeš znati da će bar jedna osoba biti srećna.

- Nadam se da će u ovom slučaju biti dve. Pogledala je svog prijatelja. U poslednje vreme bio je tako miran. - Žilbere, je li s tobom sve u redu? - Sa mnom? Sve je u najboljem redu. Samo sam premoren od silnog

rada. Možda nisam trebao da otvorim onu drugu galeriju. - Rad ti nikad nije škodio. Koliko znam, uvek si uživao u njemu. - Onda će sve biti u redu - stavio je ruku na Brigitino rame i

pogledao je duboko u oči. - Mogu li da ti nešto kažem? - Meni? Znaš da to uvek možeš. - Hteo bih da znaš da, ako ti ikada krene loše u tvojoj vezi, bilo šta,

uvek ćeš me naći u Bernu. Uvek ću biti ovde i pružiću ti podršku i pomoć. - Znam da mi želiš dobro i da ćeš me uvek štititi, Žilber. Hvala ti, ali

mislim da to neće biti potrebno. Ako između mene i Filipa iskrenu neke teškoće, za njih ću biti samo ja kriva, a onda ćemo morati samo mi da ih rešavamo. Ipak, hvala ti na podršci.

- Nemoj to nikada da zaboraviš! Kad se avion odlepio od zemlje i putnici odvezali sigurnosne

pojaseve, poslednji put je pogledala Bern koji se prostirao pod njom. Njen muž se naslonio na nju i takođe pogledao kroz prozor.

- Kakav grad! Pričaju da je na pločnicima Berna više lepih devojaka nego u bilo kom drugom evropskom gradu.

~ 71 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS

Zvoncica&Foxy

- Srećna sam što ćemo živeti u Parizu - našalila se. - Čula sam da je to najlepši evropski grad, grad svetlosti.

Kad se presele, ostaviće za sobom mnogo toga: Berta, prijatelje i sećanje kako su se upoznali. Činilo joj se kao da je do sada živela samo polovinom svoga života. Očekivala je budućnost sa uzbuđenjima koja su mnogo obećavala. Biće i novih iskustava, a možda se negde krila i poneka opasnost, ali to je bila cena novog života.

Pogledala je svog muža. I on je posmatrao nju. Nasmešio joj se i klimnuo glavom kao da joj je čitao misli. Sada je bila sasvim mirna, jer je znala da je neko voli i da joj se ništa ne može dogoditi dok su zajedno.

KRAJ

~ 72 ~ Bosnaunited

1000 € BONUS