Platon GOZBA

5/10/2018 Platon GOZBA

1/28

GOZBAiIiOLJUBAVI


2/28

LICA:I St. IIIStr. 172ApolodorPrijatelj Apolodorov

(Glaukon)AristodemSokratAgatonFedarPausanijaEriksimahAristofan(Diotima)AlkibijadOstali gosti Agatonovi

Apolodor. Ja mislirn da nisam neobfj,vesten 0 tome 0 cemu me apitate. Bas nedavno isao sam u varos od kuce, izFalerona 1,kad me je-dan od poznanika s leda primeti izovnu izdaleka, pa mi rece, vezuju-ci u isti mah salu za svoje dozivanje: Ei, ti tamo, Faleranine-, Apolo-dore-', zar me neces pricekati?I ja stadoh ipricekah.I on mi rece: Apolodore, trazio sam te odista vee ionomad, jersam zeleo da poblize doznam sto 0 sastanku Agatona iSokrata iAl- bkibijada iostalih koji su tada prisustvovali gozbi, a narocito kakvi suto bili razgovori 0 l jubavi. Ist ina, vee mi je pripovedao 0 tome nekodrugi, koji je to CUO od Fenika'l, sina Filipova, ali mi je rekao da ii toznas. No on nije umeo nista odredeno da mi kaze5. Zato mi ti to is-pripovedaj, jer ti sfnajpozvaniji da me obavestis 0govorima svoga pri-jatelja. Ali reci mi pre svega: jesi li ti sam ucesrvovao u tome drusrvuili nisi?I [a mu odgovorih: Razume se, rvoj obavestac nije ti mogao ni-sta odredeno izneti ako mislis da je taj sastanak za koji pitas bio ne- cdavno, tako da sam ia ru mogao ucestvovari.- Da to sam mislio.- Kako to, Glaukonev? rekoh ja, Zar ne znas da vee ima mno-go godina kako Agaton 7 nije ovde boravio? A otkako se ja druzim saSokratorn iotkako sam se postarao da svaki dan saznam sta on govo-ri H i radi, jos nema ni tri godine. A pre toga obilazio sam kuda god bih 173stigao, irnislio sam da time nesto ali sam bio bedniji nego rnako drugi, ne manje nego li sada ti koji mislis da rreba sve pre raditi sa-rno se ne zanirnati filosofijorn.A on odvrati: Ne rugaj se, nego radije reci kada je bio taj sasta-nak! I ja mu odgovorih: Dok srno bili jos deca, - onda kada jeton pobedio svojom prvom tragedijom, ito sutradan posle onogana kada su on sam iclanovi njegova hora prinosili zr tvu za pobedu' ',

b

c

d

e


3/28

Rece mi, dakle, da je sreo Sokrata, iokupana iu sandale obu-vena, sto je Sokrat retko cinio, pa ga je zato zapitao kuda ide kad seonako Iepo doterao.A Sokrat je odgovorio: Idem na gozbu kod Agatona. Juee sammu, na irne, umakao pobednickoj slavi, iz straha pred gomilorn; ali sammu obecao da cu danas doci. Zato sam se ovako lepo doterao, da leplepu dodem, Ali ti, Aristodeme, dodade, kako je s tobom? Bi li hteoda inepozvan ides sa mnom na gozbu?Na to sam ja, rece, odgovorio: Kako ti naredujes ,- Onda hajde sa mnom, rece on, da iposlovicu pokvarimo iz-vrnemo, naime tako da i"dobrima na gozbe dolaze dobri sarni od se-be", Jer Homer kao da nije ovu poslovicu sarno izmenio nego iuna-kazio. Mada je, naime, opevao Agamemnona kao osobita rarnika, aMenelaja kao slaba kopljanika, opet je izneo, kad je Agamemnon pri-nosio zrrvu igoste na to pozvao, da je Menelaj nepozvan dosao na go-zbu, on, gori, na gozbu bolje rnu l.Kad je Aristodem to cuo, odgovorio je: Mozda ce se ipak cini-ti da ija, ne po tvojim recima, Sokrate, nego po onim Homerovirn,kao los dolazirn na gozbu mudru eoveku. Kad me vee vodis, hoces listo reci u moju odbranu? Ja, naravno, necu priznati da sam dosao ne-pozvan, nego od tebe pozvan.- "IduCi u dvoje"2, dogovaracerno se sta cerno reci. Nego haj-demo. Posro su se tako nekako porazgovorili, produzise put. Razrni-sljajuci 0necernu, Sokrat je, iduci putern, zaostajao, ikad bi Aristo-dem na njega eekao, Sokrat bi mu same govorio neka ide napred. Akad je stigao do kuce Agatonove, nasao je vrata orvorena, ionda muse nesto smesno-' dogodilo. Iznutra, nairne, odmah mu je u susret iza-sao neki rob iodveo ga onamo gde su ostali lezali za stolom, itu ih jezatekao bas kad su se spremali da iedu, I Agaton, tim ga je opazio,

P i a t on

P rna tome, davno bilo, on. Ali ko- re 1\,f vd S k ;J, 'ovedao to? 1\,10Z a 0 rat.tebl :r~i'e, Diva mi, rekoh i~:ne?o, o~ai ist i koj i i : : iFeniku govo-, b' J neki Aristodem9, Kidarinjanin U', malen covek, uvek bos,to J~ 10 tome drusrvu. jer je, kako se meni cini, medu radasnjirnje biO upristalicama _?ionajodaniji., Ali ja ,s~m i?okratalirao;SjOKnnv isto sam ih cuo od onega, 1 on rm [e porvrdivao bas ona-eke stvar , d .n r ' onaj pnpove ao. vkako r "to mi onda ne bi ispripovedao ro? ieee. Put u pesa-,- asI'mpogodan iza razgovor iza slusanje,i saSV , "d "tako zajedno razgovarasmo se 0 orum stvarima, 1zato,v 1 UCI U poce tku rekao, nisam neobavesten, Treba li, dakle, dasto sa~ ripovedim, onda svakako moram da to ucinim, Ja bar i

varnak~~~ ~od 0filosof,iji H i sam st~ govorim iii dru~~ slusarn, ne,gle-, "d li mislim irnatt kakvu korist od toga, neobicno se radujern;dajUCl , akl d s lusam druge kakve govore, narocito vas bogatase iban-napro~l'l, asemoram da ljutim ida ia lim vas, svoje prija te lje , zato stok re 1sam di di ,v I V d ' ' lia, y te da nesto ra ire, a ne ra ite rusta. moz a VI opet nus rteuobrazav~o [azle srece, i[a smatram da vi s vase strane pravo misli-da sa:n sa J rna to ne mislim nego pouzdano znarn.te; a 1'1pOatel,'.Vazda S 1 ist i, Apolodore: vazda zlo govoris i0 sebi i01 1 1 a li d v v d b d vv, ' vini se da ti prosto sve JU e, pocevsl 0 sarnoga se e, rzisosta11rna;iike osirn Sokrata. I otkuda si negda dobio taj nadimak danesrec111 , 1'..' da siza hnitirn ja bar ne znam; a 1 u tvojim govonma vaz a S1 ta-zoVU rna ' , 1 " s kte 11si i11asebe 1na osta e, sarno ne na ~0 rata.k aY : g I 1Aev al od o r. 0 dragi prijatelju, to je odista ocevidno: kad takopo d t. ' '1 d!, i0sebi i0varna, on a sam mannit 1 U .sudlrn P "ate/f', Ne vredi , Apolodore, da se sada 0 tome prepiremo; ne-rtf 'db' " ,v, d kl k k

y te molHi, nernoj nam 0 ttl: lSpnCa) nam, a e, a ve su, go sto smobile besede, ", , , ' 11 diito I A p lo do r. To su bile otprilike ovakve besede. All ne ,ra IJe, " k~usatida 'lam ispricarn od pocetka, onako kao sto je onajcu 1 Ja pornenipricao,

GOZBAUvodII

b

c

d

e


4/28

Platen 27

~6 v i u pravi cas dosao: rue aces s nama; akoe baS S1 d iliku. vec ', tOdem 'v odgodi to za rugu pn 1 U; vee sam te 1tekao ie: 0 Ard~Sdrugoga cega, 'sam te mogao ugledati. Ali kako to da1 ', v ra 1 / 'ern a ru151d05ao ozOv,'v v'o da re P c l ' Y ? 1 d idi S 1]uce traZl oo 1S., d okrenem, a inig e ne VI rm 0cratanam Sokr~ta Dereee Ansto de~~m isam sa Sokratom dosao, jer me je_1Ja se, i, dakle, a'Reko).>, - k. ", 'da me pran. mO fla rue~ dgovori onaj, all gde n je Sokrat?on pozvao bv~ si to uradlO, om pa se isam cudim gde je sada.- DOv ~ ulazio za m,DOo~ce rekao je Agaton, iuvesti Sokrata- Bas )evsu pogledatl, mzi se p'ored Eriksimaha4!_ Boce , deme, pru, AnstOunutra? An,

- Ti se rugas, Sokrate, rekao je Agaton. Ali 0toj nasoj mudro-sri prepjracerno se malo docnije, ja ii, a za sudiju uzecerno Dionisa ',nego sada prvo se prihvati jela.

IVPosle toga, rece Aristodem, kad je Sokrat legao uza sto i rucao, 176as njim iostali, prineli su zrtvu iotpevali pesmu bogu i ucinili sve osta-

10 sto iziskuje obicaj, pa onda presli na pice-.Tada je Pausanija- poceo ovako nekako besediti: Dobro, ljudi,na koji cerno nacin najprijatnije piti? Ja yam moram reci da mi je odi-sta veoma rdavo od jucerasnjeg pica ida mi treba nekog odmora, amislim da je to potrebno ivecini od vas, jer ste juce bili ovde. GIedaj-te, dakIe, na koji bismo nacin mogli sto prijatnije piti. bNa to je odgovorio Aristofan: To odista dobro govoris, Pausa-nija; na svaki nacin treba da se nade kakva olaksica za pice, jer i ja sampripadam onima koji su juce pokisli.Kad je ovo cuo Eriksimah, sin Akumenov, ovako je rekao: Odi-sta, Iepo govorite. Iarno jos jedno treba od vas da cujem: kako je Aga-tonu, ima lisnage da pije?- Nikako, odgovorio je Agaton, ni ja nisam pri snazi.- To kao da bi, produzi Eriksimah, bila sreca za nas, iza me, i eza Aristodema, i za Fedra ', i za sve ovde, kad ste vi, koji ste najboljijunaei u picu, sada klonuli, jer smo mi za to vazda slabotinje. Sokra-ta ne racunam, jer on je sposoban i za jedno iza drugo, pa ce mu bitipravo kako god mi ucinimo. Kad vidim, dakle, da niko od prisutnihnema volje da vina mnogo pije, mozda yam nece biti neprijatno akoyam iznesem istinu 0 tome sta to znaci opiti se. Ja mislim da mi je izlekarske nauke postalo jasno da je pijanstvo za ljude teskastvar, pa dzato niti bih sam drage volje hteo da pice produzim, niti bih drugometo preporucio, narocito kad je mamuran od prosloga dana.- Odista, uzeo je rec Fedar Mirinusanin, ja sam bar navikao dare slusam iinace kad govoris, a narocito 0 lekarstvu; a sada, ako do-bro misle, hoce i ostali.Kad su to culi, svi su se saglasili u tome da vreme u ovome dru- estvu ne provedu u opijanju, nego da piju onako kako se kome svidi.

175

II I

b

noge da bi mogao leci uza sto; a dosaoce oprao k v" k d 'ob rnu je, re, : ci: Sokrat se povukao u omSIJS 0 pre YOfJeI r , b J'avljaJu . .. hteo da ude.ki drug1 ro ga zvaO, rnje v 'je ne 1 d ' kad sam,v k 0 je Agaton; zovi ga opet i ne pustaj gal, "on e 1, oflS re a v '1 stO)l T' sta gOV , 'd uzeo rec: Niposto, nego ga ostavite sa-1'0)e ArISto em d d ' '- d je sam ,v'. onekad se zaustavi g ego se namen, 1, Ta ~ njegoV ObIC~J-:Oa mislim; nemojte ga kretati, nego garna, Jer to J~, c e odmah, a.. A doC! I v d "Asroji- , de tako kako timis is, 0 govono ~e gato~.ostav1te'D bro, l1ek~ hu 1 vuJ'teJ'elom!Donosite na sofru sto yam je

- 0 CI pos UZ v ik da ni v, P dtale, 11 10m" adzirati: ja to jos 11 1 a a msam uciruo. re -A n_as?S vaS niko nece ada i mene i sve ostale pozvali na cast, pa nasvol)~, Jer 0 da ste VI,sa hvaliti, ,stavlt~ s~mda vaS m~ze~or su jesti, a Sokrat nije stigao. Zato Je Aga-posluZUJ~:le toga, r~ee,s~ Idovedu Sokrata, alivov~jtoonije d~~l~stao.

,vP uta narech,va,onne zaddavsi se, kao sto Je unao obicaj, ~u-ton Vise P k stigaO Je10 b'li nekako usred jela. Tada je Agaton - jerNaposlet u, negO kad sfu I rekao: Ovamo, Sokrate! Spusti se do me-~emena, 'so re - "go v J.v v na krajU isli koja ti ie u predvorju na um pala.d ie bas lekza~l11iod mU,drekJ111.obro bi bilo, Agatone, kad bi mudrostd 0 USl I re ao: d ,v 'ne a 1S krat)e se~, Veu praznijega od nas, ako se oncemo Je-o D1Jegaee k " , vk da iz pu eharima. koja roz vunu lZpunijega teee ubila ta eva a k ao ivod~,UP mudro~t,onda iemeni mnogo stalo do to-d n drugog vaZllza da c krai b 'a ,..1 Jer, ako to debe jer srna tram a eu se raj te e n apurn-

e pra:U 1 J : . zetimesto poreMO J' a'mudrost, nairne, mogla bi biti prosta isto cu u drostl, ' , d k d 'ga iepe mu a t vo ja b l is tava 1 veoma napre na, a jeti mnoge r [e kao kakav lad. nedavno tako zivo s inula i zablistala predsporna, Je " 5 rak e m a , d k 7,, be koji 51JO,t' d hele!1skihsv e 0 a- :12 te , id t hi ia a,v od trt cSCVise

- Kad je ovo reseno, rekao je Eriksimah, da svaki pije samo ono-liko koliko hoce, ali bez ikakva primoravanja, onda ja predlazern josoVO:da se oslobodimo sviracice! koja je bas usla - neka svira sama se-bi iIi, ako zeli, zenama u kuCi2 - a mi provedimo danasnji dan u raz-

v

1~"7/;

b

c

d

e


5/28

Platen

govorima jedni sa drugima. A u kakvim razgovorirna, ako zeli te, hocuio da yam predlozim.Svi rekose ida zele i da ga pozivaju neka predlaze,Tada Eriksimah rekao: Pocinjern svoju besedu kao Melanipajer govor sto ga nameravam govoriti nije moj nego ovo-ovde. Fedar, naime, u svakoj prilici zlovoljno govori preda"Zar to nije strasno, Eriksimase, sto su nekim drugim bogovi-pesnici ispevali himne ipeane4, a Erotu-, tako starom iako moe-bogu, bas nijedan od tolikih pesnika sto ih ima jos nikada nije is-nikakve pohvalne pesmev? Uzrni opet na urn nase izvrsne sofi-kako u prozi pisu pohvale Heraklu idrugima, kao nas odlicnina primer; i to jos nije tako cudnovato, ali ja sam se vee na-na jednu knjigu u kojoj je so dobila cudnovatu pohvalu radi svo-a mogao bih naci i mnogo drugih takvih stvari kako ih sla-Oko takvih stvari, dakle, ljudi su ulozili silan trud, ali nik08 od lju-do dana danasnjega nije pregao da dostojno proslavi Erota, nego jezanemaren ostao tako mocan bog!" U tome, cini mi se, Fedar imaZato ja zelim da milostu donesem ida mu ugodirn, au isti mahmi se da je za nas prisutne ovo dostojan cas da proslavimo togaAko se, dakle, ivarna tako cini, onda bismo rnogli naci dovolj-

zabave u svojim besedama. Mislim da svaki od nas, pocinjuci s de-strane naokolo, treba da izrekne po jednu besedu u slavu Erotu stolepsu, a Fedar da pocne prvi, jer on iprvo mesto zauzima ionje, u isti mah, i roditelj ovoj rnisli.- Niko, Eriksimase, rekao je Sokrat, nece protiv tebe glasati Jer,niti bih tome ikako mogao da zamerim ja koji tvrdim da nista drugone razumevam do stvari ljubavne'", a valjda ni Agaton i Pausanija U', azacelo ni Aristofan, koji se sav posvecuje Dionisu j Afroditi, a ni ikodrugi od onih sto ih ja ovde vidim. Istina, za nas koji na kraju lezimoznaci gubitak; rnedutim, ako oni koji su pred nama izdasno iepo iz-svoje besede, mi cemo biti zadovoljni. Elem, u dobar cas neka poe-Fedar i neka slavi Erota.S time su se isvi ostali slozili istali zahtevati isto sto i Sokrat.svega sto je svaki rekao niti se dobro secao Aristodem, nitija secarn svega sto je ovaj govorio; ali cega se ja najvise secammi se sto ucinilo vredno parncenja, kazacu yam besedomod njih posebno.

POHVALE EROTUPrua beseda: Fedar

VI- Prvi, kao sto kazem, rece Arisrodem, govorio je Fedar, pocev-si orprilike time da je Erot velik bog i cudan ijudima i bogovirna, ka-ko po mnogim drugim stvarima tako isto ipo svome poreklu. Jer pri-padati medu najstarije bogove to je casno, rekao je Fedar, a dokaz je bza.~o ov.o: Erot?vih rodirelja niti ima niti ih iko spominje 1, bilo pro-zaicar bilo pesnik, nego Hesiod- kaze da je najpre nastao Haos

po tome opetZemlja sirokih grudi, za bogove sediste stalno,s njome i Erot . ..

On kaze, dakle, da je posle Haosa nastalo ovo dvoje: Zemlja iErot. A Parrnenid- kaze 0Pramajci (Stvaralackoj snazi):Najpre izrnedu bogova sviju Erota smisli.

. Sa Hesiodom slaze se i Akusilaj+, Tako se mnogi slazu u tome cda Je Erot medu bogovima najstariji.A kako je najstariji, tako nam je uzrocnik najvecih dobara. Jabar ne bih umeo reci koje je dobro vece u ran oj mladosti nego blazo-rodan Ijubavnik i za ljubavnika blagorodan ljubimac, Jer, one sro lju-de treba da vodi kroz ceo njihov zivot ako hoce da zive lepim zrvotom,to ne moze ni rodbina da im tako lepo u dusu usaduje, ni polozaji, nibo~atst_vo, niti ista drugo kao ljubav. A sta podrazumevam pod tim? dTo Je stid pred sramotom i nadmetanje za lepotom, Bez ovoga naimene moze ni drzava ni pojedinac da cini krupna i lepa dela.LZato tvr-dim da coveka koji ljubi, ako bi se pokazivalo da on cini sto srarnot-no, iiida trpi to od koga drugoga zato sto se zbog strasljivosti ne bra-ni, da?a ne bi to u tolikoj meri zabolelo ni pred ocem da ga ie ovaj vi-deo, ill pred drugarima, ni pred ikim drugim, kao sto bi ga zaboleloda ga je video njegov ljubimac. To isto vidimo ikod ljubimca; on se enarocito stidi pred svojirn ljubavnicima, ako ga ovi opaze da Je podkakvom sramotom. Kad bi se, dakle, mogIo udesiti da se drzava ill voj-


6/28

------ Platen

179

h

c

e


7/28

Druga beseda: Pausanija

jer teze samo na to da dodu do cilja, ne vodeci racuna da li je to lepoili nije. Zato im se desava da rade sto im god prilika donese, svejednoda li je to dobro ili suprotno. Jer ovaj Erot je isin takve boginje, kojaje mnogo mlada od one druge, ikoja po svome poreklu irna dela i uzenskom iu rnuskorn. A onaj drugi je sin nebeske boginje, koja prvo:nerna dela u zenskom nego sarno u musk om - ito ie ljubav prernacacima - a drugo: ona je starija, iu nje nema drskosti. Zato se icaju muskarcima oni koji su ovim Erotom zadahnuti, jer oni ljube onosto je po prirodi jace i sto je u vecoj meri umorn obdareno. I bas u lju-bavi prema decacima mogu se raspoznati oni koje jasno podstice ovajErot. Jer ovi ne ljube decake dok su jos deca, nego kad se vee pocnu do-hvatati parneti, a to se desava onda kad im brada probija. Oni, naime,koji nekoga u tim godinama pocinju da ljube, ti su, mislirn, spremni zato da kroz ceo svoj zivot budu sa ljubimcern ida zive s n jim, a ne da gaobmanu kad ga uhvate u njegovoj ludoj rnladosti ida ga, posto ga iz-vrgnu ruglu, ostavljaju iree za drugim. A trebalo bi da se donese iza-kon koji bi zabranjivao ljubiti decake dok su jos deca, da se ne bi uza-lud trosio silan trud: jer se kod dece jos ne zna kako ce se naposletkuona razviti: u nevaljalstvu iii u vrlini idusevnoj itelesnoj. Dobri l judiovaj zakon sarni sebi postavljaju, ali bi trebalo ione obicne Ijubavnikeprimoravati na takvo ponasanje, kao sto ih, koliko mozerno, prirnora-vamo na to da ne Ijube ni slobodnih zena l.Jer, ovo su oni koji su lju-bav iizneli na rdav glas, tako da se neb usuduju tvrditi da je srarnotaugadati Ijubavnicirna. A to tvrde imajuci na umu bas te, zato stonjihovu nepristojnost inepravednost. Jer, sto god se radi onako kakoto zahtevaju red iobicaj, tome s pravom ne rnoze se iznositi zarnerka ., A sro se rice i ljubavnoga obicaja u drugim drzavarna, lako gaje razumeti, jer su odredenja tamo prosta, ali ovde kod nas iu Lake-demonu ie zamrseno. U Elidi, ikod Beocana-, i inace gde ljudi nisu ve-sri besednici-', tu prosto vazi obicaj da je lepo ugadari l jubavnicima, iniko, ni mlad ni star, ne bi onde rekao da je to sramota, a to zato, rni-slim, da ne bi imali muke ako mladice pokusavaju reciu privolevari,jer nisu obdareni darom veSte reei. Medutim, u Joniji, i inaee u mno-gim krajevima gde varvari vladaju, uzima se to za sramotu. Varvari-rna, naime, radi tiranida, vazi kao sramota ito iIjubav prema mudro-sti iIjubav prema gimnastiei; njihovim vladarima nije od koristi da sekrupne misli radaju medu podanicima, a ni iudru-zenja, a te stvari najvise isve drugo voH Ijubav da stvars. Ana delu suto iskusili iovdasnji tirani4: jer ljubav Aristogitonova itvrda odanost}Iarmodijeva srusili su njihovu vlastS. Tamo, dakle, gde se odredilo daje sramota ugadati Ijubavnicima, tu to vaii zbog pokvarenosti onihkoji su to odredili, naime vladara i strasivo- d

V I I Idilike takvu besedu izrekao, rece Aristodern, a po-d l otpn 1 b i k iih ,v"-Fe ar, ' v ~koliko drugih eseca , 'OJI se on VIseruje pra-Fedrove bilo Jel?hSne resao ipripovedao besedu Pausanijinu./ eko OV1 je Pseeao; pr, -orio ovako:Ov~j ~egjO;e,Fedre, da nam zada~ak nije dob;o pO,stav!ien k~d

_ elUl rn , v n poziv da slavuDo Erota. Kad bi, naime, biok rostO lzrece ,,' d k k "r rn J' e ta P '1 bi bilo' ali, eto, nne samo je an; a a 0 ruje sa-na E 0" epo 1, di k E I. 1 "saOl0 j edan r C ? ravilnije da se pre utvr 1 oga rota trena s avrti. jedan, onda Je.? . da to popravim: najpre da pomenem Erota ko-

J Ol:u dakle, pokusatl, n da ga pohvalim kako bog zasluzuje, Mi svia' i' ' a zatlI ctreba hva in, / . a Afrodite1. Da jeAfrodita same [edna, iErotga b Erota nem ., Y b 'namo d a eZ , '. I' kako su one dve , onda je nuzno da udu 1 dvaz , d n bJO a I d' " i b 'bi samo Je a "dve boginje? Je na je starua 1 ez matere, cer-

E,rota. A kako dak~l~UzovemOinebeskom; druga mlada, cerka Diva.ona oJu v ' da se i Eka Uranova, bicnom. Nuzno Ie, prema tome, a se 1 rotk ' zovemo 0 bicaru a onai d ' b ki. Dione, oju d ge s pravom zove 0 lean, a onaj rug! ne es n.1 '\ cove ru I' v k d iihkOJ'i[e pratl,a, e rreba sve bogove, au sta je sva 'orne 0 nuH 1n razume s , v" Z k d lani Yva 1 '} eba da pokusam iznen. ~a sva 0 . e anje vazr,d del)eno, to tr , I ,v N . v 'dvojice 0 . b mono nije 11 1 epo l1 l ruzno. a pnmer: sto rru

.: r samOso. 0 ., bil d .nalme,ovo. , d iiemc bilo da pevamo, loa se razgovararno,I bllo a PI] istom oo d 1 .sada de amO , " mo po sebi lepo, nego istorn po e anju, po ono-d toga nljCsa k Ak v I 'nil'edno0 r v ostaJ'cto ona vo. . 0 se vrSI epo J pravo, po-k onO,rSl, P v T k " , I ' bOlCka 0 se ',avO postaje ruzno. a 0 stvar stOJ1l sa JU a-ako h nc pr, 1 ' . k " dstajc lepo,. Ie idostojan da se s aV1,nego sarno ona) 'OJI po -, i'e svakl Erot PvIlu: n 1 I' bav,v na lcpu jU stIce

e

182

b

c

IX,v Afrodite odista je obican iizvrsuje ono na sto godErot ob:cne 'koj'im niziljudi Ijube. A ovakvi Ijudi, prvo, u jed-Ito jeonaj , k' I' b "v I'senameflj, v i decake; drugo, u omma oJe JU e 0111VIse JU -, rilJube zene '1' b v " I'nako) roe 'd v naposletku, OIll JU e sto mogu nerazum111Ja lca,I neg o h usu,b e te 0


8/28

Plaron

asri Tosti onih koji su to v , ~ ..ne m1Jtav'd 6 k xl nas obicaj je mnogo lepsi 1, kako vee rekoh, nijeAl l OV e (.1 ko razumeti.ga a '

Xk ~ovek ima na umu: lepse je ljubiti javno nego Ii tajno, iNe a L. , bili " v ,..k .. su n~1J'blagorodniji i najbolji, pa 110m 1ruz rujr ne-b ' tO one 0]1 , "1 1 1 koso 1, ' za cudo je kako ljubavnika sa SV11strana SOKOe, caod ugl' zatlID, .. . , ima k 1gO r~ ';, ne cini: pa ako ie OSVO)10jubimca, to se uzima ao e-'sta ruzno, im+u Iiu bavnik ' , dda III .. l' -ojio kao ruzno; zanrn: u ljubavni ovu nastojanju anlJe 10SV , 1 b d d v" 1. ,vpo, a , 'voJ'io obicaj je dao ljubavniku s 00 u a e1111neo oic-e I' buuca os , ikoi ik d .bi JU "d stavise bude ihvaljen, a to su stvan coje ill 0 rug! nevan} a,., k bi is vfie st d~" ada ne pozanje najvecu sramotu, a 0 1isao za cim. eo a Clm '1 ' b 'bl Sfl1 , ihteo da posluzi cemu drugom nego li lju avi prema mu-

1 bi lo ~rugl IUklo bi ko ieleei i li da dobi je novaea od koga ili da postig-18 . ) t Jer a ' v d lidros 1. 1 Vajili drugu kakvu moe, hteo da radi one sto ra e JU-ne kakav P ? oZl'ubimcima moleci illiu molbarna sklapajuCi ruke iza-ici sVOjlmI " " b 'baVfl1~.' ' lezeCi irn pred vrat ima igotovi da im robuju ro ovanjernI,UCllmse 1.. iod tak d dv ~ I'k 10), ne bi robovao nijedan rob, - ~oga bi o~ ta ,v~ ra a 0 vraca 1kak.:1 1 1 1 l'iineprijatelji: jedni bi ga korili za ulagivanje 1 p~?lost, a dru~b iprlJate J tovali istideli se za njega. A ljubavnika koji sve to radi, b' ga save v k d vgIl. ohvala, i obica] mu dOpl,l~ta da to :~dl l?ez sr~m?te, ao a ~ el-pratl P "delo A sto je najeudnovatlJe, njernu jedinorn, kao sto'J'slavnlJe . l' ,1 1 1 1 1 ~ 'I bogovi oprastaju ako se zakune pa zak etvu pogazl, Ie,rdl goml a, y 1 k ' b ' 'I'd' d r k{Vr . klerva kazu, ne vazi. Ta 0 su 1 ogovi i ]U 1 a 1svaxuI, bavna za, k b 'Y i k ,. d vC Jll r bavniku, kao sto do azuje 0 tea] '0]1 ov e vazr.slobodu )U me bi neko mogao pornisliti da se u ovorne gradu kao sa-~o t0ta uzima iljubljenje isprijateljivanje sa ljubavnicirna. Ali,vrsena ~~?ako su oeevi ljubimcima postavili pedagoge+ ine dopus-

ka,d~eV~a\e razgovaraju sa ljubavnicima, ib~s to pedagogu na;oeitoLaJutm, kako im vrSnjaei idrugan zameraJu ako VIded a se sto ta-d l1aredu!u',a ikako stari ji opet odbaeuju te zamerke ine grde ih kaok 0 des3,a, ' '1' b'v ravdane _ ko bi ovo opet uzeo na um, pomls 10 1sup rot-da suneop v d k ,~. d a o nakva stvar v,azl ov.~ ao naJveea srvamota. . ,no. Ali , stvar, mishm,vstoJl ovvako: n~ mo~e se za nlu Jednost~vn~

k VstO'evee u poeetku reeeno, U1 da le Jepa sarna po seb,1 a, 111ao k v v Y Av ako se Jepo vrS!, lepa, a a '0se ruzno vrSl, ruzna. ru-

~llzn~;ako covek ugada rdavu tov~eku ina r~a v na.Cin,,: l~~a ako ~ezna ~ Vstitu coveku ina lep naem. A rd.lv je ona] OblCI1l IJubavmkg3u3 ce . " .e u .. ,v oli telo nego dusu' ion nije ni posto~an, Jer m postoJane stva-kOjl VIsev c. '

35ri ne voli3. Cim, prestane cvetanje rela? sto ga je voleo, ion od-rnah odleti>, osrarnotivsi mnoge govore iobecanja. Naprotiv, ljubav-nik cija je ljubav posvecena plemenirorn bicu ostaje postojan kroz ceosvoj zivor, jer se vezao za nesro sto je postojano, Ove, dakle, hoce nasobicaj dobro ivaljano da ispira ida se ovima ugodi, a od onih da se 184bezi. Zato, eto, ljubavnike poziva da love, a ljubimce da beze, da bikao u nadrnetanju ocenjivao ispitivao kojima od one dye vrste pripa-da ljubavnik, a kojima ljubirnac. Tako, s ovoga razloga, vail kao sra-mota: prvo, dati se brzo loviti, da bi u tom prolazilo vrerne, koje oce-vidno Iepo vecinu odnosa ispitujev; drugo, vazi kao srarnota ako ne-ko dopusti da ga ko osvoji blagorn ipolozajern u drzavi, bilo da se, bako rnu je nevolja , savije ine izdrzi, bilo da ne prezre da bude potpo-mognut blagorn iI i poliricki rn koristima. jer, kao da nista od svega to-ga ni pouzdano ni postojano, ne uzimajuci u racun sro se otudane moze razviti ni plernenito prija teljsrvo. Prema tome, same jedan putpreosraje po nasem obicaju ako ljubimac hoce da se na lep nacin svi-di ljubavniku. U nas, nairne, vazi obicaj: kao sto je ljubavnicima bilo cslobodno da od svoje volje rna kakvorn sluzborn sluze ljubimcima idato ne vazi ni kao ulagivanje ni kao srarnota, tako iedna jedina drugadragovoljna sluzba ostaje Ijubimci rna koja nije srarnotna, a to je slu-zba radi vrline.

XIKod nas, naime, vazi ovo shvatanje: ako ko hoce da sluz: komedrugorne nadajuci se da ce s njegovom pornocu postati bolji ili u ne- d

koj rnudrosti iii rna u korne drugom delu vrline, onda opet ovakva dra-govoljna sluzba ne vazi ni kao srarnota ni kao ulagivanje, Treba da seova dva shvatanja sjedine u jedno isto, ione 0 ljubavi prema mladici-rna iovo 0 filosofiji isvakoj drugoj vrlini, ako treba da izade kao le-po to da Ijubimac ugodi ljubavniku. jer, kad se sastanu u istoj teznji iljubavnik ijubimae, io svaki sa svojim zakonom: jedan, kad kakvombilo sluibom sluzi ljubimeu koj! mu je ugodio, da mu pravo sluz!, adrugi, kad u svemu pomaze onome koji ga Cini mudrim idobrim, damu pravo pomaze; pa ako je onaj sposoban da mu pomogne u razbo-ru isvakoj drugoj vrlini, a ovaj ima potrebu da napreduje u obrazo- evanju iu svakoj drugoj mlldrosti, tek tada, ako se ova dva shvatanjasloze u jedno, iedino tu deSavace se da ie lepo to ako Ijubimae ugodiIjubavniku, a inace nigde. U ovom slucaju iprevaren biti nije nikakvasramota, a u svakom drugom slucaju sleduje sramota: iIi bio prevareniIi ne bio. Jer, kad bi se radi bogatstva predao ko svom Ijubavniku mi- 185sleCi da je ovaj bogat, ionda se nasao prevaren posto ne bi dobio no-

b

c

d

e


9/28

Platonnimalo rna-

jer se k nairne koliko ie stajalo do njega, pokazao da bitao ta av' .. b k dsran10. '1 v rna korne ina za a to nne lepo. A 0 rnuto: avaea S uzio iku mi 1 /' da i i d b dano d 0 kome Ijubavm Unus eel ale oval 0 a~ u ..se ko prebal" druguj'uCi s njim, ali se posle u tome nasao prevaren,b de 0 Jl I' ioak bi k. u, okazao da [e rdav i~a nij~ pO,stigao ~r me: ipa 1 ~a vaJe ona) P 'l kao lepa; jer iova), koliko je do mega bilo, opet je po-" 'N\ ." ' r i~V va~l ad i vdine ida postane bolji bio gotov da u s ve rn u svako-da bi ra 1 'I Y T ko i k I" 0: ' a to je opet od svega na) epse. a 0 Je u sva om 5 u-vo1p udm, . 'po . u adati radi vrline. . " .. ',' ' ,tepo. ,gE t cija ie mati nebeska boginja 1 kOJI je 1 S10 neb::kl, 1

, To ~eeli~~~aznosti iza dria:u, i. za p?jed,i.n~e, j,e,ron ?od~,t~ee,daJeod v ' posvecuju svojoj vrlini 1onaj koji ljubi 1onaj koji je Iju-paznJu ', 'I g Fedre ukoliko mi je to bez priprave rnoglo da uspe,Ova) pn 0 , 't i u slavu Eroru.

Razg01/0r izmedu besedad i Pausanija ucinio pausu! - ovako u slikovima govoriti

A k: jedraei _ trebalo je, rece Aristodem, da govori Aristofan,me n~slbm~tada iI i od premnogoga jela H i inace od cega drugoga,Je ,as, da zovori keko stucanje, te niie ~o~ao a go~~n',neg,? je s~mo r~ ao-,~. lezao lekar Eriksimah: 0 Eriksimase, duznost je tvo-mze I1)eg1abodE; od ovoga stucanja+ iii da govoris rnesto meneda me os 0, vOne prestane. y " " -0:11 ~riksimah jeodgovorio: Dobro, ucirucu 1 [edno 1 dru_go! Ja cuI - t tebe a ti, kad ti prestane, rnesto mene. A dok ja budemmes 0 , . 'h d v ' idi 'mozda ce ti stucanje prestati, ako 'kte jf.1:szausta~ltkl oisanje, . , k o H ne, [sper i gdo vodom. A 01e veoma ja 0,uzrnrvreme~a; aos nadraziti ionda kihni, iuCinis lito jedared H i dva-time ces n . "'e ti'3 ako 1 veorna jako bude.restac , d uc rekao i .A' f ' tP p' ii samo svoju bese u, je Arrsto an, a ja 0_ ocn

Treca beseda: EriksimahXII

Onda je Eriksirnah rekao: Mislim da je nuzno da ja pokusamPausanijinoj besedi dodati zavrsetak, jer je on, doduse, svoju besedu 186lepo zapoceo, ali je nije prikladno do kraja doveo. Da posroje, nairne,dva Erota, mislim da je to le po razlikovao. Ali, da se on ne odnosi sa-rno u dusarna ljudskim na lepe ljude nego ina mnoge druge odnose ina druge stvari, iu telirna svih zivotinja, iu bilju sto ga zernl ja rada, i,da tako recern, u svemu sto postoji-, to sam, drzim, saznao iz lekar-stva, 1 Z moje urnetnosti, jer je ovaj bog velik icudan, isvoju moe rasi- bruje na sve sto se desava iu ljudskom ibozanskorn zivotu.A pocecu svoju besedu od lekarsrva da u isti mah odam postuisvojoj umetnosti.I u prirodi tela postoje ova dva Erota: nesumnjivo [e, naime,da je zdravo stanje tela ibolesno razlicno jedno od drugoga i neslic-no; a one sto je neslicno zudi za neslicnim- iljubi ga. Prema tome,drukcija je ljubav u onom sto je zdravo, a drukcija opet u onom stoje bolesno. Kao sto je malocas Pausanija govorio, lepo je odista uga- cdati dobrim ljudima, a sramotno ugadati raskalasnim. Tako [e iu sa-rnirn telima: ugadati do brim izdravirn stranarna svakoga tela, to jelepo j nuzno, ito je ono 0 cemu kazemo da isceljuje; naprotiv, uga-dati zl im ibolesnim stranama, to je srarnota, itome covek treba dase opire, ako hoce da pripada onima koji srvari razumevaju. Lekar-stvo je, naime, da ukratko kazern, nauka 0 erotshim odnosima tela sobzirom na punjenje i isprainiiuanje, i ko u tome ume da raspoznaje dlepu iruznu ljubav, taj se u lekarstvo najvise razumeva; a ko ume daizaziva promenu tako da telo mesto jedne ljubavi dobija drugu, ikoU onirna u kojima nema ljubavi, a treba da je bude, ume ljubav dastvori, a on de gde je ima da je ukloni, raj bi bio dobar lekar u prak-si. jer, odista, taj treba da je sposoban uciniti da se one sto je u relujedno drugom 1.1najvecoj meri mrsko sprijatel ji ida jedno drugobi. A najveci neprijarelji to su najvece suprotnosti: hladno itoplo-',gorko islatko, suvo ivlazno, ikako se sve te s1.1protnosti zovU. Une-ti u te suprotnosti Ijubav islogu, to ie umeo nas pradeda Asklepije4,


10/28

Platen

187

'011 sto kazu ovi sto kazem, upra-je , vtaj naCln nastikom j , 'I' bog a [st.o tako 1glm, ' razabratl ko 1V P' 11 saA da isto rako stvar stoi vda i kaze, iako za

v to To mOZ , d k ' ,alo obrati paznJu na iv- irne tvrdl da se je na srvar oja Je raz-rn a 'On nalm , k '1 6 AI'alazi lzraz. v ' , h nnonija lu a 1 Ire .n }e veornato ne n 1 ze kao 1 a 1 d .. dli , 'one suprotnosn, 0 Ojlin d 'rnaplemenite lJubavne veze, 1 ako po-ivlazno, stvore jedue sa rug! esavinu,onda one donose rodnu godi-" 'razbontu rnstignu hannonlJu 1

b

e

d

e

nu izdravlje ljudima iostalimnaprave; ali kad Erot koji sedoba, onda one suprotnostitu. Otuda, naime, kuga imnogezivotinjama imedu biljern. I ituce, imedljikeonda kad pozudnost ibezredica zavladaju u ljubavnim odnosima jed-

stvari prerna drugima: tih niihouil 14i u godisniim uremenima zove se astronomija.Osim toga, isve zrtve isve ono spada u oblast manrike- ato ie medusobno opstenje bogova iljudi - sve to ne bavi se nicirn dru-gim nego strazenjern nad Erotorn inad isceljivanjern njegovim. Jer, sva-

ko bezbosrvo obicno nastaje ako ko ne ugada plernenitom Erotu ne-go onorne drugom ine postuje ga ine odaje mu cast u svakom poslu,io iprema rodirelj ima, bili oni i iv1 ili rnrrvi, iprema bogovima. A toje bas zadatak vestine prorieanja da nadgleda razne oblike ljubavi idaih leci, iuestina proricanja je neimarka prijatelistua izmedu bogoua i[judi time sto ona poznaje one ljubaune snage 14 [ judi koje teze na prau-du ina bezbostuo,

Tako mnogostruku i golemu, ili, stavise, svu moe uopste imasvaki Erot; a onaj koji se radi dobra s razboritoscu ipravednoscu ova-plocuje kako kod nas tako ikod bogova, raj ima najvecu moe ispre-rna narn svako blazenstvo, rako da rnozerno opstiti jedni sa drugima,iprijatelji biti isa onima koji su od nas mocniji: sa bogovima.

Mozda sam ija u svojoj pohvali Erotu jos mnogo ispusrio, aline namerno. Ali, ako sam sto zaboravio, onda je tvoj zadatak, Aristo-fane, da to dopunis; ili, ako ti imas na umu da na neki drugi nacin sla-vis boga, a ti ga slavi, jer je ivoje stucanje prestalo!

Razgouor izmedu besedaPotorn je, rece, uzeo Aristofan irekao: Istina, ono je pre-stalo, ali istom onda kad sam na njega navaHo kijanjem, tako da se

cudim sto plemenito ponasanje u takvu buru itakvo dra-ienje kao sto je kijanje: eirn sam poceo da kijam, stueanje je odmahprestalo!IEriksimah ie na to rekao: Dobri moj Aristofane, pazl sto ra-dis! Ti salu zbijas a da iprimoravas mepod stavljam rvoje rekao, a rnogao biinace u miru govoriti .IAristofan se nasmejao i 1mas pravo, Eriksimase, ionosto sam rekao neka bude nereeeno. ostavljaj se straie od mene,jer strahujem za ono sto mislim reCi, ne da bih sto saljivo rekao - jer

39

b

e

d

e

189

b


11/28

Plaron

. ravo polje moje Muze - nego. dobitak 1pblO . -. d 0udarac, Aristorane -v S1 a ._ postO f uzimaj se same na um ibeel' ne, -" k kd C"espo 'v . n ~1ozda eu t1 Ipa ,a-oa . raeu .poiagan

.",akn e S .!.lIp

ne bih rekao stoie Eriksimah - ri rni-kao onaj jese svidi, dopustiti da Cetvrta beseda: Aristofan

XIV- Odista, Eriksirnase, rekao je Aristofan, ja mislim govoriti ma-lo drukcije.l nego lisro ste to ucinili ti iPausanija.Meni se, naime, cini da ljudi nisu sasvim osetili moekad bi je osecali, sagradili bi mu najvece hramove i

sili bi mu najvece zrtve, a ne kao sro je sada slucaj gde se odga nista ne desava za njega, a trebalo bi da se od najviseOn je, ipak, medu bogovima najveci prijatelj ljudima, jer je ipornoc- dnik ljudski ilekar onoga sto bi, da je iscelieno, bilo najveca zarod ljudski. Ja cu, dakle, pokusati da vam objasnim njegovu moe, a vicere onda biti ucitelji ostalirna. A pre svega, treba da upoznate priro-du ljudsku injene sudbine.Jer, nekadasnja nasa priroda nije bila ista kakva je sada negodrukcija. Isprva su bila tri ljudska roda, ne kao sada same dva, tj,mu-ski izenski, nego je bio jos i koji je pripadao ijednome ime rodu iod koga je danas jos same ime ostalo, a njega sarna je ne-stalo: musko-zenski (androgini) rod, naime, bio je tada jedno ipo li- eku ipo imenu, sastavljen od oba roda, imuskeg izenskcg, a sada nijenista do same ime koje se za porugu-. Zatim, prilika sva-koga coveka bila je okrugla: leda istrane su imale oblik kruga, a imaoje cetiri ruke, inogu isto roliko koliko iruku, i dva na okruglu vra-tu, sasvim jednaka, a glavu izrnedu ta oba lica, koja su bila okrenutana suprotnu stranu jedno od drugoga, same jednu, i uveta, istida, iostalo sve onako kako svako sebi po ovome rnoze zamisliti. A 190hodio je ne same uspravno kao isada na koju god je stranu hteo, ne-go ikad bi se sprernio da brzo potrci, hodio bi kao oni sto u kovitlacskacu ipritorn pruzaju noge u vis ipreturaju se u krugu: opiruci se naosam svojih udova, koliko su ih tada imali, brzo su se okretali u okrug.A sro su bila tri i oblik, to je bje muski rod prvobitno od SUDea, zenski odkome irna dela i i rneseca, imesec imajednorn iu drugom roduv; a su ioni sami injihovto sto su bili slicni Bili su strasni snagom i!ceiLHEl


12/28

Pia ton

iimali su krupne rnisli, stavise: udarili su na bogove, ione sro Homergovori 0Efijaltu iOtu4 da su pokusali otvoriti put na nebo kako binavalili na bogove, to vazi za njih,

xvc Div iostali bogovi savetovahu se sta treba da irn ucine, inisuumeli da nadu resenje. Jer, niti su mogli da raj rod prosto ubiju ida ga

kao Gigante nebeskom strelom udare iunisre ' - jer bi onda unistili icasti i zrtve sto su im ljudi prinosili - niti su ih mogli ostaviti da se ona-ko razuzdano ponasaju, Naposletku, jedva je Div nesto smislio, paprogovori: (:ini mi se da sam nasao nacin kako ce, istina, iljudi biti ikako ce se ostaviti svoje razuzdanosti, i to ako postanu slabiji. Zasadcu ih raseci svakoga na dva dela-, itako ce biti i slabiji a iza nas ko-risniji, jer ce im se broj urnnoziti. I hodice uspravno na dye noge. Apokaze Ii se da su jos razuzdani ine htednu Ii da zive u miru, onda cuih - rece - jos jedared raseci na dva dela, te ce hoditi na jednoj nozi,kao oni sto igraju na mesinarna-' .Tako rece, pa stane rasecati ljude na dye polovine, kao oni ko-ji rasecaju oskoruse radi susenja, ili kao oni koji dlakama razrezuju ja-ja". A koga bi rasekao, naredivao bi Apolonu- da mu i lice i polovinuvrata okrece prema raseku, da bi covek, posrnatrajuci svoj rasek, biosmerniji, a ostalo, naredivao bi mu, da isceljuje. Tako bi im Apolon li-ce okretao, isa svih strana navlacio kozu na trbuh, kako se to sada zo-ve, pa bi je, kao kese sto se stezu, vezivao po sredini trbuha, ostavlja-juci jedan otvor, koji sada zovu pupkom. Onda bi im izravnjivao mno-ge druge nabore i udesavao prsa, sluzeci se nekakvim ala tom kaoobucari kad na kalupu glade nabore koze, sarno nekoliko nabora osta-vio je, one na samorn trbuhu i oko pupka, da budu opomena na ne-kadasnje stanje.Posto priroda ljudska bese razrezana na dye polovine, svaka po-lovina ceznula je za drugom svojom polovinorn isastajala se s njorn,pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu, pune zudnjeda se srastu, iako su umirale od gladi i od drugoga nerada, jer jednabez druge nisu htele nista da rade. I kad bi koja polovina umrla, i dru-ga u zivotu ostala, onda bi ova ponovo trazila neku drugu i njoj se pri-pijala, bilo da se namerila na polovinu od nekadasnje cele zene, daklena ono sro mi danas zovemo zenom, bilo na polovinu od muskarca. Itako su propadale. Ali Div se smilova i nade drugu pornoc: premetneim stidne udove napred, jer su dotada iove imali na prvobitno spolja-snjoj strani, te su se oplodivali ne jedno od drugoga isravljali seme nejedno u drugo nego u zemlju kao cvrcci''. Prernetne im, dakle, stidne

d

e

191

b

e

GOZBA

udove na~red, itime ucini da su posredsrvom njihovim radali jedno udrug~~, 1to posredsrvom muskoga u zenskorn, a to radi toga da bi uzagrljaju, ~ko hi se s~stalo musko sa zenskim decu radali ida bi po-tomstva bilo, a ako bi se sastalo musko sa muskirn da bi bar zadovo-~avali sv_oiuzudnju ~ ?rljenju isrnirivali se, pa se p:edavali radu, i ina-ce starali se za ostali zivot. Od tako davnoga vremena dakle usade-na je ,u Ijud~ Ijub,av J.ednoga prema drugome: ona 'ih sas;avlja uprvobitnu pnrodu 1 rezi da od dvoga napravi jedno i tako da isceli pri-rodu ljudsku. .

XVIvSvaki O ? nas, dakle, teste sarno prepolovljeno znarnenje l od jed-noga covek,a, jer smo}, raseceni kao svoje-, postali dvoje iz jednoga. Iotuda svaki uvek trazi drugo znamenje koje mu odgovara. Prerna to-

~e, svi oni m,uskarei koji su odsecak od onoga zajednickoga roda, ko-)1 s.etada nazivao rnuskozenski, vole zene, i vecina preljubnika posta-Ia )e.od ~oga roda, a opet sve zene koje vole rnuskarce ione koje suprelJub~lce, postale su takode od toga roda. A one zene koje su odse-eak ~d zene ne mare mnogo za rnuskarce, nego vise naginju ka zena-ma,.l od toga roda postaju heteristrije-'. A svi oni koji su polovina odmuska~ca, vol~ muska:ce; i dok su jos decaci, oni, kao male polovineod muskoga, ljube muskarce i nalaze zadovoljstvo u tome da Ide saodra~l!:n m~skarcima i da ih grle; i ovo su najbolji medu decacima imladicima, jer su od prirode najmuzevniji. Istina neki tvrde da su be-stidni , al~ t? je lvaz, jer ne Cine to od bestidnosti: nego od srcanosti, ih~~brostI, 1m~zevnosti; oni se predaju onome sro je njima samimaslicno. A za to je krupan dokaz to sto sarno takvi decaci kad odrastupo:taju ljudi za drzavne poslove. A kad postanu muze~ni, oni liub~?ecake, a n~vb,rak.iradanje dece ne obracaju paznju od prirode, negoih samo oblcaJvpr~m~ra.va na to: dovoljno im je da provode zivor me-~uvsob~m ~.eoze,nJel1l.Svakako, dakle, takav covek postaje Ijubavnikaeea,ka 1 pnJat~l! svom~ Ijub~vni~u, jer uvek ljubi one sto mu je srod-?o. A ka.da se iljubavnik decaka 1svaki drugi narneri bas na onu 5VO-)U pol~vll1u, tada ih sasvim ,c~dno osvoji i prijateljsrvo, iosecanje pri-padanja jednoga drugome, iljubav, 1oni ne zele da se rastaju jedan oddrugo?,a, da tako reknern, ni za jedan trenutak vremena. Takvi su i~l1I,koJlk~~z e


13/28

Platen

tarnnirn izrazima.negO" kad sa u ruka-bi k np!11a,s" je to Ijudi, da iedan imate?

lh- ta' h li'zapitaO .' r da mu odgovore, ion i. ponovo zapitao: 1.i......lJ'...~ad ne biU!11~edans drugim slije:e u iedno, v da se ni nocu ni._A..\"~ to da se'~e j edan od drugogar jer, ako to :udlte, sprernan samne odvol,l k jetUS u jedno, tako da od dvoj ice postanete j edan,d 'as stOpl!111 s ~a oboj ica zajednicki zivit e kao da ste jedan covek;, ~ vkie god d. pet i u Hadu mesto dvojice budete sarno je-t : d un1rete,' ",0r r i . Nego gledaj re da li to zelire id a li yam ie do-a a zdruzeul u sm bude _ kad bi to culi, znarno da nijedan ne bi todan, k yam to k ' b' ki bi da i vvo1jnO a 0, drugu ielju ot no, nego , 1S,V~I 10,uve~en a I,ecuodbio ih kOl,u . ' 'davno zudeo: da se sjedini 1 sropi sa [jubavnikom,o v Jevec 0 J ie uzrck i v bib 5 onO stO" ostane jedan. er tome Je u zro to sto je prvo itnaa d" od dVOJl~elP akna is to smo bil i cel i; dakle, iudnji za celinom ipa " , d a bi a tv'asa pnro, ' e l jubau .no vu na lZ;U tm!~ kao stO rekoh, bili srno jedno; a sada nas je bog1 I pre t.ot;' ,,: rase lio kao Lakedemonjani Arkadane''. Prema to-boa n3se knvb e demo p'rema bogovima cestito vladali, valja se bo-t. ako se ne U J'osJ'edared rascepijeni, ida ne moradnemo o.ndame, bude1110 bov i I ' fu i , i .Tik ,v, ti cia ne , na grobnim stu ovima u re J~ u izvajaru, 1 OVIstoPbilaziti k ao o nl, zrezani kao rasecene kocke I.Ali zato svaki coveko d nosa ra ," d b d b d v k k L ' "p05r e opomm)e a u e ogo usan, a 0oismo izma-sHebada svak~gaoi sudbini , a kako bi nam dopalo ono prvo, u cernu~liovoj posie d ivojvoda. Njernu niko suprotno neka ne radi - aamie Erot;Ok asebogovima mrazi, j er , ako se s bogom sprijatelj i-n rorno ra~1 0 aci ':e1110inamerieemo se na svoga ljubimca, nasUoPiporninrno, npripada, a to malorn broju danasnjih ljudi polazim " nam a, b 1"oga kojl _ cia lui Eriksimah ne upadne u rec i esecu mi ne0, I sarno v i za Pat ..' A ., , Vdza ruko~ ~. to kaoda va~l za v aUSaIUjU,1,l,..gatona,: Isr:na, :,noz ~'l,vrne u s al,' d 'u ovima 1 mozda su obopca po pnrodl muskarcl;~as ioni rnpa s~;ma, kako 0muskarcima tako i0 zenama, tvrdimja 110pste 0 'naCin rod mogao postati sreean kad bismo po-b i sarnonataJsvako senamerio na svoga I jubimca koj i mu pripa-stiglicitjEro~;;t;O u svoju prvobitnu prirodu. ~~a~o i~0 nai~oli~,iorne se stO narn ie sada dato mora najbolje bJt1 ono sto jea to je:nat i ljnbimca, koji nam ie prirodom svojom

slavili boga koji to daje, onda bismo. Erota, nam ,i S3?a najv!se poma~e time s~ona,smoral! nam je srodno, 1 kOJl nam 1 za buducnost dale nal-k as ako se budemo pokazivali bogodusni, povratiti unade , d U iisceliti j tako nas uCiniti blazenima isreenima.pnro

45

Ovo rekao je, moja beseda 0Erotu, drukcija ne-go rvoja. Kao sto sam te, dakle, vee zarnolio, nernoj je izvrnuri nalu; da cujemo jos iostale sro koji reci, a narocito sta recrod dvoj ice, j er su jos osrali samo Agaron iSokrat. e

Razgouor izmedu besedaXVII

- Dobro, poslusacu te, rekao je Eriksimah, jer si svoju besedugovorio tako da mi je bilo prijatno slusari je. I kad ne bih znao da suSokrat iAgaton veliki poznavaoci l jubavnih tajni , moran bih se veornabojati da nece urneti vise govoriti, j er i e vee izreceno tako mnogo ia-ko razlici tih stvari . Al i sam ipak bez brige.Na to je odgovorio Sokrat: I ti sam, Eriksirnase, pokazao S 1 sedostojan u nadmetanju; ali, kad bi ti bio u polozaju u kome sam ja sa-

da, ili, stavise, u kome en mozda bid kad i svoj govor,ite kako bi se ti veoma bojao iu neprilici bio, kao ja sada. -- Hoces da me ureces, Sokrare, rekao je Agaton, da se zbunim

time sto en misliri da se slusaoci predaju velikom ocekivanju kao daodlican govor cur i od rnene.

- Onda bih bio odista veoma zaboravan, Agatone, odgovorioie Sokrat, kad bih sada rnislio da ees se zbuniti pred ovo malo slusala-ca, a video sam tvoju pouzdanost iponosiros t kad s ise sa svoj irn glum-cirna peo na tribinu! igledao u 06 onolikim gledaocima, da im nrika-zujes svoje pesnistvo, ibas nimalo se nisi uplasio! ' ,

- A sta, Sokrare, odgovorio je Agaton, valjda ne mislis da mi jepozornica glavu tako zaokupila da ne bih znao ni to da je parnetan ':0-vek viSe uzbuden kad govori pred malim krugom razumnih nego predvelikim brojem nerazumnih2?

- Odista, Agatone, rekao je Sokrat, ne bih Iepo radio kad bih 0tebi 510 grubo mislio; staviSe, ja vrIo dobro znam da bi ti. bd bi se na-sao s kakvim ljudima koje bi smatrao za mudre, v~dio racnna 0njima nego 0velikoj mnoiini3; ali - ko zna jesmo Iimi takvi! Jel" imismo onde prisustvovali ipripadali vel ikoj mnozini. Naproriv, kad bise namerio na druge mndre, zacelo bi se od njih stideo, ako bi mozdamislio da radi s ndto ruino, Hi kako veliS?

- Pravo govoris, rekao j e Agaton.- A mnozine se ne bi stideo, kad bi mislioI Fedar ie tada upao u Dragi buddSokratu odgovarao, nete t1 on nimalo mariti kako ovde ma

194

b

c

d


14/28

Platen

e

stvar bude tekla, samo ako bude irnao nekog~ s kime se ,a narocito ako je taj neko lep! 1 veoma rado slu-sam Sokrata kad se razgovara, ali morarn da s~ . za pohv~-lu Erotu iod svakoga pojedinoga od vas da prmum besedu kao pn-nos. Platite, svaki bogu svoj dug, a onda tek da se raz-govarate. .' .V_ Odista, lepo govoris, Fedre, rekao je Agaton, 1rnsta ne sme-ta da govorim; ta bice jos idocnije prilike da se sa Sokratomvaram.

Peta beseda: AgatonXVIII

- ja, dakle, zelim, pre svega, da kazern kako treba govoriti, pacu onda govoriti. Jer cini mi se da svi koji su pre mene govorili nisuhvalili boga, nego su sarno ljude nazivali srecnima zbog onih dobarakoja im bog daruje; a kakav je on sam koji je to poklonio, to niko ni-je rekao. A ima sarno jedan pravi nacin za svaku pohvalu svakorne 195predmetu, a to je ovaj: treba besedorn obrazloziti kakvo je, ikakve susrvari ?itoih poklanja ono 0cemu treba da se besedi. Prema tome, pra-vo ie da imi Erota tako pohvalimo: najpre njega sarna kakav je, paonda njegove darove.Tvrdim, dakle, da su svi bogovi blazeni, ali Erot - ako ie pravoiako nije zamerno reci - da ie najblazeniji medu svima, on, jer je

lepsi inajbolji.A najlepsi je zato je ovakav: prvo, najmladi je medu bogo-vima, Fedre. Za tu rvrdnju pouzdano svedocansrvo daje on sam time bsto begom beii od starosti, ocevidno zato sto je ona sama brza; bar br-ie nego sro mi zelimo sustize nas. A Erot je po prirodi takav da [e mr-zi ida joj se ni izdaleka ne priblizuje. On je uvek s mladim svetorn ibora vi kod njega, idobro kaze ona davna rec da slika uvek pri-likul. Ja se sa Fedrom slazern u mnogima drugim stvarirna, ali se neslazern u tome da je Erot stariji od Krona iapeta=, nego tvrdim da je con najmladi medu bogovirna i vecno rnlad, a one stare odncse- medubogovima, 0kojirna govore Hesiod i Parmenid", stvorila [e Ananka-,a ne Erot, $U oni istinu govorili. jer ne bi oni jedni druge skopili ibacali u okove ine bi vrsili mnoga druga nasilja cia je Erot medu nji-ma bio, nego bi jedni sarno voleli iu miru ziveli, sto ie sa-da slucaj otkako Erot caruje rnedu bogovima.Mlad on, a pored toga sto je mlad iHomer bio da se pokaze d

je boginja ida je U"'.LU""U odista nezne su noge;

ne dorice ana, no ljudrna po hodi,


15/28

Plaron

[95

znakom, Taj ist i znak primenicemo i naLJ':iJl1H redmetu nego po . ne hodi po zernlji, a ni po lobanj ama,p Y n On naIrne, . Y ih i .hda je nezak . ne ~ego po najmeksim srvanrna sto 1J ' lild1~ondl. 0-'su bas me a :. irna idusama bogova 11U 1 po igaonl ., a Jer Je u srci k . I'. nuje u n)l1n , . dusama nego a TO se namen na KOJU1 sta dom u SVlma , ., kl i opet ne re / d od nje odlazi, a koja ima me canu, tustan, a .' a rvrdu cu ,on 1 d di . .bi l 'dusu kojd irn d k l .ek i nogama i reiorn 0 iruje same naj-10K d on a e, U\ . da i . y tanJuje. a;.. . a nuzno sleduje a Je 11aJneZI1lJl.se nas . ekslm stvanm , d toza i .b k bl ikYe medu na1m . naJ'ndniji a pore toga 1gi a 0 1-me S di on po tome, 1 '.. k d vNajmla l]e . " de priljubljivan, ru u sva u usu ne-k h-ace se ne bi mO?~Ok sdvabgbio tvrd. Skladnoj igipkoj p.r il ici nje-om. 1 . izlazltl a I" E. eeen iulazltl1. lemenito drZanje, kojim se rot naro-prim Iik nak n1egovO p . d Y . . E k. l' este ve 1 z ..' . jer neplernemto ,rzanJe 1 rot uvegov01 1 'ito SVI pnznaJu, d k . / b kY. dlikuje, zao. A' 1 tu nJ'eaove boje 0 azuje vec oravacito 0 raru epo tJ V v bi l ddu sobom u '. . a relo ni na dusu ru na sto I 0 rugosu me . 1a jer 11 1 n .,boga na cvetOVlD, d Erot '1 ode se nahodi mesto gde svetoga c . uvdo ne se a. _, '" n. b scvetno I' ..' tajesto Je e .. v 7 tu on 1s taJe 1 os ~ .. latko rnlflse ,cveta 1 s

X IX. ie dovoljno, mada jos mnogo ostaje da. ga boga Iovo J ibo lepon t.o Lb r ri ti 0 vrl ini Erotovoj. Pre svega , naj 0-1 ooa tre a geno ..' . d. laze. pos e Ov n y kr . ,>ni bogu ni coveku, pa Je 1 ne trpl III 0se ( E ne Cllll IlVlce 1 L Y . . '11 . . to sto rot .' m pod silu trpl ako sto trpr, jer se SI a neJeJe d Y k a Jer m ti sa v S k . db ani 0 cove . : '1 I ;1'kad nesto ciru .. va 0, naime, rago-og .. se 51 om s uz . d lid tice Erota, ru n . U cemu se k o dragovol]no sa ragovo 1-o V E otu 1.1 svemu, a 1 v d . rl,. 0 SlUZI _f . . d r zave" kazu a Je to praveuno.v01JI1:. ' zakOl1l, careVI ~. bori L'. sloZl onda" .' n)'emu veoma mnogo raz oritosu. )u-111m 'd . ednostl, una u .. 1 di .pore' plaV . . d razboritost sastoji II sav a rvanju na-. -lazu u tome a se v E k nedi e nauue, S .' d lada nije snazl1lp no rot; a a 0 su 01 S , v d . da mje na nas . d .. 1 dslada ipoz,u ~',I ant od Erota, ion ce vladati ~a . njima; a s~v a,.yu-

1 bi' je, blce sav lad vd da ce on biti narocito razborit. Stav ise,s a Ide Ipozu e, on 2 d v A E. liErot nas a .... A . '" odoleva" .jer ne rZI Arej rota , negole .. E 'oW III .T\re1ne ':\. . k v 1 v v 3hrabrosn 1 '.' l' b . Var nrema Afroc ItI, ao sto zaze pnca' .U .' ona] jU aVDl Z . r . V d v A 1 .. y. d .E'ot Arep, q. ..< y koza taj jaci rzi, r. co je jaci 0 naj-I v' ko)! drzi nego . ,":. ....:l .ihA jaCl Jeona1 j'. '. t. i bltl najhrabllJl Ol Sv1 ..' a rnedu osta Ima, a .' lb' < t I toaa boga bl'lo j'ehrabrlJeg' . i0 razboritosn, 10 lra '10" . b vo pravednostl, ,; 0 IDudrosti. Dakle, kohko se moze, tre-. 'osdasegO\OL d" d vreCi a ostaJe J . Iprvo, a opet 1Ja 0 am postu, d'111da nJ tu ne 'I . b . kba da se tTU 1 ' E'k . nab svoJoj: kao pesDlK ova] og Je ta -0sti kao ~n S11 "k k'svojoj urnetnO , ;-..,~ niko111. Svako bar postaJe pesm ,,,a 0 1. d . drugoga Lim pesIDudar a 1 ~

b

c

d

GOZBA

nije bio sa Muzarna pre"4 koga se Erot dodene. A ovouzimari kao svedocanstvo za to da je Erot uopste odlicansvemu duhovnom srvaralastvu. Jer, sto ko sam ili nemamoze ni drugome dati, niti drugoga nauciti.Stavis, i stvaranje svih zivih bica - ko bi mogaoje Erotova mudrost kojom sva ziva bica i postaju irastu? Aizradivanja u drugim umetnostima - zar ne znamo da seje ovaj bog bio ucitelj pokazao slavan isjajan, a onajdenuo, ostao u rami? Odista, bar streljanje, isceljivanje, ipronasao je Apolon, poveden zeljorn iIjubavlju, tako daucenik Erotov, a isto tako iMuze u muzici, i Hefest u VA


16/28

Uvodna rec Sokratovaxx

b

, ton dovrsio svoju besedu, svi gosti, rece Aristodem,Kad JeAga1 s da jemladic govorio kako dolikuje i njemu ibogu.kliknuli su u saY~ ~ogledao na Eriksimaha irekao: Sta vel is , s ine Aku-A S~k~~\!eda sam odavno strahom nestrahom strahovao+, idamenov? :tvbshs 1 'ki rekao kad sam kazao da ce Agaton divno besedi-. mono proroc 'I' .)nlsa , 'biti u nepn ICI." .. . , "ri, a ja da cu . d 0 odgovono JeEriksimah, rnisl im da SI odista pro-- ono t n Agaton dobro besediri, ali ri bid u neprilici,rocki rekao, ato ne mishm, k sreeni covece, rekao je Sokrat, da ne budem u nepri-

" -:Pa k~o~~ugikad ima da govo~~posle,govora kc:ji je on~ko le-Uci l)a 1 rna ~ k ani Ostalo, mje sve jednako divno; all ko se. b (Jato IS az' , 1 y,. v ' ~} 1 : : .po 1. ~t> ', s lusajUCina kraJ~ onu e~otu reCII recenicar a ,ar, UZl-ne bi zadl\ 10 ni izbhza umeti lepo gotovomajuCi na u~ -ekao iotisao, da sam sarno irnao kuda, ina Gor-dasam od su ~~alabeseda1,tako da mi se odisra dogodilo ono Ho-. . .ie opom1nJ' . k rai " hg lju 1 1 . 0 sam se d a m i na c raju svoga govora Agaton ne zama -hOJa .. 3 govornika, protiv besede i. G org1 Je ,'. ,yne glavom k. en. I primetlO sam kako sam bio smesan onda kadonemim kabo ,am da po redu s varna slaviti Erota ikad sam rekaoam 0 eeaO . bas ni sam v , rn u Ijubavne stva r r , a as nista se ne razumevam uda se raz,umeva treba da se slavi ma sro. ja sam, naime, u svojojstvar, . . li da treba istinu govoriti 0svakoj stvari koja se slavi, iprostOtl mlS10 a iz istine oda birati stvari ida)e to I [a sam se odista ve~ma p?n~sio odlicno go-ih stO ao prav i postupak pn hvaljenju ma predmeta.sam zn . k h I' ,postupa za va jenje

c

d

sve rnogucne. d l t e da j' e rakav i tolike s r v a r i!rv r

kao inajbolji, razume se, ga neonirna koji ga znaju, I onda lepo ivelicansrveno rago ja odista nisarn znao raj pohvale, i1e znajuci ga, ja yamcah da C U 1 ja, kad na me dode red, izreci pohvalu. "No to je samo

obecao, nije um"4. Dakle, ostavimo to! Necu slaviti na raj nacin,ne bih ni mogao, Odista ne! Ali bar istinu, ako zelite, pripravan

sam da kazern na svoj nacin, ne prema vasim govorima, da ne zaslu-zirn pods rneh. Dakle, Fedre, gledaj, treba li ti iakav govor , nairne: dase cuje kako se 0Erotu istina govori, a sa izrazima iakvim poretkomrecenica kakav rni odista slucajno dode na parnet.

Fedar iostali, rece, pozvali su ga da samo govori onako kakosam smatra da treba govoriti.- Ali, Fedre, odgovorio je Sokrat, dopusti mi J O s s da upitarn

Agatona za neke male srvar i, da se s njime sporazumern ida tek ondagovorim.

- Dopustam, razume se, rece Fedar, samo ga pitaj.Pos le toga, rece, otpoceo je Sokrat ovako nekako govor iti:

Razgouor Sokratou s AgatanomXXI

, I odista, dragi Agatone, ucinilo mi se da si lepo otpoceo svo-JU besedu kad S I govorio da bi najpre trebalo pokazati kakav je samErot, a onda njegova dela. Tome pocetku veorna se divirn. Dakle, na-pred! Dede mi reci 0Erotu, kad si iostalo tako lepo ivelicanstveno iz-lozio kakav je, jos iovo: da lije Erot iakav da ie on ljubav prerna ne-cemu ili prema nicernu? A ne pitarn da Ii je ljubav kakve majke ili oca- jer smesno bi bilo pitanje da li je Erot I jubav majke H i oca - nego kaokad bih, na primer, to isto pitao za oca, nairne da Ii je otac tiji otac i linije. Odgovorio bi mi po svojoj prilici, ako bi hteo lepo odgovoriti, da[e otae otac sinu iIi cerci, iline?- Dabome, odgovorio je Agaton.

- Zar ne, to isto vazi iza majku?I to je porvrdio.- Jos mi odgovori vise, rekao je Sokrat, da bi bolje razu-

mea sto hocu. Kad bih, upitao: A s ta? Da Iije brat, po onomesro on jest, Ciji brat ili nije? - bi odgovorio?- Brat je, odgovorio je Agaton.- Zar ne, brata iliPotvrdio je.

51

b

c

d

e


17/28

c

Plaron, kao je Sokrat, i0Erotu kazati: da li je Erot

v 'to lSto, re , v ;>_ Pokusa] v u Hi prema Dleemu.a neeernprem se J'este, v i ak ecas preR Zurne , v ' Sokrat saeuvaJ u pamen a 0 se s a. -- a duzlO Je' '1 ' E v d i 'I 'T etO, pro 1 A ci rni ios samo ovoliko: da 1 rot zu 1 1 1- 0, r bav . re , -," mu je on jU v oleon ljubav?eel>' rna eemU ,, onO pre orio Je Agaton. , ' ,_ Dabome, ~dg~v di i Ijubi, onda zudi i jubi dok to una I I I dokliono stO zu- Da d "Ak 0sto je iprirodno, 0 govono Je gaton.d k nema a , d "_ Onda ~ _ o.'e Sokrat, da lije mesto onoga "pnr_o_ no v ta~

_ Razmish, re"ka z~di, zudi ono sto mu je p~tr,ebn~, I I I ne Z~dl, v 0 da onO sto ;> Jer meni se, Agatone, crru da je to sasvirnInuzn .ie otrebno, ')mu to n:1 p t\ kako teb!.nuznost,v~' kao je Agaton.

Imeni se el111, reo li dakle neko ko je velik zeleo da bude ve-- , is B I 1, c . ,_ Lepo gOVor de oak? / ' " ''1' ko [e jak da buc J prema onorne sto smo vee prizriali; jer valj-II rnogucno / disi '_ To je n e c 0 onome koji to vee 0 ISLa j es:e . "'.' ,vobi W bilo potr~?n kao je Sokrat. Jer, kad bi onaj kO]1 Je jak 1 z e-

ne _ Istinn gov~n~":~rz da bude brz, i,koji je z~rav ~a bude zdravd 1. de Jak, I ko] J , j' 0 ovima 10 svima takvim stvarrma da oma OU 'k pomlS 10 v / , , d kl

, ZV da bi .0 /,', to da oni izude ono sto vee irnaju; a e,lr rno J ,,"c ImaJu , A.. ee takV11 vc ovorim - onda je, naime, za sve ove, l,ga-su v '0 zaW g'- h v" h I ' 'Prevanm, d . e to u onai rna imaju sto imaju, .te Iomse ne ,v vno a sv v " -e ,. db' k I .ko paZIS, nuz . k tada pOZUdlO?Naprotiv, ka 1.0 re cao:a 'lkada re ik " b v I' idH i ne. I ko bi t~ "e1imia bu~em z~rav, I OJI sam ,~gat ze 1l~ ,I ~1 "sa111 zdra: z, b v ono sto vee Imam, onda blS1110 mu kazali:(O)l 'ldun as v I v d ' 'bogat',l Zl, v bla a idravlja inage, ti ze is :: 1Upotonje ~re~," eee kOJ!llTIa:v "g irnas hteo to ili ne. Razrnisliaj, dakle! KadT1 co" ~ , a] ca" to' v ' i:v d" 'mas jer ov v / I'lTIam" da liti sto drugo misus 0 sarnome to 1 v ' , sto vec , , , ' cc, Zudlrn ono sada vee imam 1 u potonje vreme Imam,

" v d' da onoJ a ZU IlTI d; razumeo?" d 0 po nrnIion ! i to rug v sve to potvrdio, , vAaatOn Je, r ece, duzio: Ne znaci li to zudeti ono sro mu lOSI:> 'Sokrat pro '1' v d ia d '011da je , Verna naime: nije 1 to zu nja a mu 1 za po-, ' ~to on J O s n , v da i ;>pri ruC! 1 " v rano ono sto sa a trna :stane sanJ\vreme o! d ovor1o ie Agaton. .. v v ,v " v_ Dakako, 0 g I_ ivaki drugi koji nesto zudi, zudi li ono sto, dakle "ao v ' v A" v- I ova j, , ,v t~ 'os nij e tu, i sto on nema~ I st


18/28

i" < beseda - D iotim a - S okra t;::,esta .xxn

d

- Ipak, odgovorih ja, svi se slazu u tome da je on veliki bog.- Govoris li 0svirna koji ne znaju, ili 0onima koji znaju?- 0 svima uopstelI ona se nasmeja irece: Kako bi se, Sokrate, slagali u tome da

ie velik bog oni koji kazu da on uopste nije bog?- Ko su ti? zapitah je ja.- jedan si ti, a jedna samI ja je upitah : Kako to govoris?I ona mi odgovori: Veoma lake, Odgovaraj rni: ne tvrdis Ii da

su svi bogovi srecni iepi? IIibi se usudio ustvrditi da koji od bogovanije lep isrecan?- Tako mi Diva, ja bar ne bih! rekoh.

- A ne nazivas li srecnirna one koji irnaju one sto ie dobro iepo?- Dabome!- Ali za Erota si ipak priznao da on, zbog nedostataka lepote i

dobrote, zudi bas za ovim sto mu nedostaje,Priznao sam.- Kako bi, dakle , bio bog onaj kome nije dopala lepora idobrota?- Nikako, kako se cini.- Vidis li, dakle, da iti Erota ne dd!s bogom?

XXIII- Sta bi onda, zapirah, bio Erot? Smrtno stvorenje?- Niposto.- Pa sta onda?- Kao iono pre , rece: sred ina izrnedu smrtna ibesmrrna.- Sta, dakle, Diot imo?- Demon, ito velik i, Sokrate , jet isve dernonsko lez i u sredini

izrnedu boga ismrtnog stvorenja.- A koju moe one ima? zapitah ja,- Objasnjavati idonositi bogovima one sto dolaz i od ljud i i ljudi-

rna ono sto dolazi od bogova; od jednih rnolirve i a od drugih nare-denja i na zrrve . A kako se one nalaz i u sredini izmedu jedn ih idrugih , ono ispunjava prostor izmedu njih, tako da jesobom povezana, Posredsrvornionih koji se bave i ibajanjern, isvakim ga-tanjem icaranjem. A bog se ne mesa sa ccvekom, nego preko ovoga vrsise say saobracaj iazgovor bogova sa ljudima, ina javi iu snu. I ko se raz-urneva u takv im stvarima, to je demonski covek; a ko se razurneva u ko-jim drugirn stvarima, ili u umetnostima iii u zanatima, to je prostOvih demon a ima mnogo, irazlicnih, a jedan je od njih i

5S

c

d(1tCt1

e

z


19/28

d

Platen

- Ko mu je otac, zapitah je ja, a ko mati?- To je poduza prica, odgovori mi ona, ali ipak cu ti je kaza-se, nairne, rodila Afrodita, go s tili su se bogovi, imedu osta-iPor, sin Metidin. A kad su rucali, stize da sto naprosi, jer jeba, iPenija l,ibila je na vratima. Posto se napio nektara,-jos nije bilo vina - ude Por u basru Divovu ionako pijanA Peniji pade misao na pamet da zbog svoga sirornastva za-. s Porom, pa, legne pored njega i zacne Erota. Zato je Erotipratilae Afrodirin isluga njen, jer je zacer na dan njezinaa, i,u isti mah, voli lepotu, jer je i Afrodita lepa. Sin Pora iErot, ima ovakvu sudbinu. Pre svega, on je vazda sirornah,je od toga da bude inezan ilep, kao sto gomila misli, ne-rd, isuv, ibez obuce, i bez kuce; uvek leii na goloj zemlji jivaca, spava na vratirna iputevima pod vedrim nebom, i uima prirodu materinu, jer ie vazda drugar potrebe. S drugekao otae njegov, zaseda onima koji su lepi ionima koji suhrabar je idrzak, iskusan lovae koji vazda snuje neke zarn-jan razboritosti idovitljiv, prijatelj mudrosti kroz ceo svojiskusan gatar, i bajalo , isofist. I nije se rodio ni kao besmr-kao smrtan, nego istoga dana cas evate izivi, kad [e u dobru,

ali ponovo po prirodi ocevoj. A sto stece vazda ras-ako da Erot nije nikada ni siromasan ni bogat, a u sredini jemudrosti ineznanja. Ta stvar, nairne, stoji ovako: niko odne trazi mudrosti ine zudi da mudar postane, jer je vee to;. ko ako je mudar, ne tr azi rnudrosti. A opet ni prosti nemudrosti ine zude mudri da postanu. A bas to je teskoca u ne-sto se ona sama sebi cini dovoljna, mada nije lepa i dobra aori ta; zaro PC misli je taj ine ;;,udi ono 0 ce-da mu ne treba.- Koji su to, Diotimo, zapitah ja nju, koji traze mudrost, akomudraci ni neznalice?- To je vee, odgovori ona, idetetu jasno da su to samo oni ko-u sredini izrnedu ta dva soja ljudi; a njima pripada i Erot. Jer,udrost spada u one stvari koje su najlepse, a Erot je ljubav, te je otuda nuzno da Erot trazi mudrost, a kako on trazinuzno je da se nahodi u sredini izrnedu mudraca ineznali-iovome jeste njegovo poreklo, jer je od oca mudra iokrer-nemudre ineokrerne. To eto, dragi Sokrate, priro-demona. A sto si ri razurnevao pod Erotom, nije nikakvosi, kao sto izvodim iz tvojih reci, da ie Erot ono sto seono sto.ljubi. Zato ti se, mislim, Erot cinio savrseno lep.ljubavi dostojno, to ijeste odista lepo, inezno, isavrseno, i

GOZBA

blazeno, a ono sto ljubi ima neki drugi lik, otprilike onakav kakavsam ja opisala.XXIV

.y .1 ja j01 na to rekoh: Neka tako vazi, prijateljice, ier lepo govo-ris. All, ako Je Erot rakav, kakvu korist on daje Ijudima?- 0 tome, Sokrate, rece rni, pokusacu odmah da te obavestim .

?dis.ta j~ r:rot taka v ~tako postao; on je, dakle, ljubav za Iepotorn, kaost~ n .ka~es. _Akad bi nas ko zapitao: Sta hoce Erot od lepote, Sokra-:e 1 ?lO,tlmo:' m , d.ajos jasnije ovako zapitam: Ljubavnik zudi lepotu;sta zudi on na njoj?Ia odgovorih: Da je zadobije.- Ali tvo j odgovor zahteva jos ovakvo pitanje: Sta ce postici onajko lepotu zadobije?.- Nisam jos potpuno spreman, rekoh joj, da na to pitanje od-govonm.- Ali, rece ona, kad bi ko mesto lepote stavio dobrotu izapitao.Nude, Sokrate, ljubavnik zudi dobrotu; sta zudi on od nje?- Da bude njegova, odgovorih.-Ira ce imati onaj kome dobrota zapadne?- Na to pitanje, rekoh, lakse mi je odgovoriti: bice srecan.

, . .: Zato sto irnaju dobrotu, rece ona, srecni su oni koji su srec-~,1, .1VIsen~ treba pitati: a zasto zeli da je srecan onaj koji to zeli, negociru se da je dat potpun odgovor .

- Istinu govoris, dodadoh ja., - M~s~isIida je ova zudnja iova Ijubav zajednicka svima ljudi-ma, 1 da SVI zele da im uvek dobro bude, ili kako mislis?- Tako je, odgovorih ja; svima je zajednicka.

. - Zasto, dakle, Sokrate, ne kazerno da svi ljube, kad svi isro lju-be 1 to uvek nego kazerno da samo jedni ljube, a drugi ne ljube?- Cudim se isam, rekoh ja.- Ali ne cudi se, odgovori ona, jer kad od ljubavi uzmemo sa-~o neki oblik, mi tome obliku nadevamo ime eeline inazivarno ga:ljubav, a za druge oblike sluzirno se drugim nazivima.- Na primer, kako? zapitah ja.

v v- ~a pri~er, ovako. Ti znas da je stvaranje mnogovrsno, jer sva-cemu sto iz nebica prelazi u bice uvek je uzrok stvaranje; zato i dela i svi-ma umetnostirna jesu stvaranja, i oni koji to izraduju jesu svi stvaraoci ,- Ist inu govoris.

- ~a ipak, rece ,ona, poznato ti je da se oni ne nazivaju srvaraoci ,nego da irnaju druga irnena, a od svega srvaranja sarno je jedan deo iz-

e

d

e

205

b


20/28

I Platen~ . iku i .... line.S. . koji se odnosi na mUZI u I metre, 1taj nosi une ce me. tva-dvojen, on~1ne naziva se sarno to, ioni koji imaju taj deo srvaranja na-ranjem, nal , .. . se stvaraoc1.IvajU .y k hz _ Istinu govons, re 0 '. v v_ Fa tako je isa ljubavlju. Prema opsten: n~zlvu ~va~a zudnJad . za sreeom, to je za svakoga ona najveca dovitljiva [jubav,za .dobrom koji se radi mnogih drugih ciljeva obracaiu njoj, iiida tekuAl l z~ ~~eradi gimnastike, iiiradi ~ilos?~ije, za ?jih .se ne ~aze n~d~ liu-nova~da sUIjubavnici; a syam? om. k.OJlldu.z~ Je?I_l1~_obhko:n 1njernube, n dai ti dobijaju opste ime: I ljubav, I ljubiti, 1 ljubavnik.se pre ~Jtini rni se da istinu g~vo.ris, re~oh ja.. .. ._ l ima, ist ina, jey~no ucenje d~ l)ub~ o.m kOJ1SV?Ju sop.stvenu. traze. Ali ja ucim da nema ljubavi ni za polovmom m za ce-e polOVlD~ to prijatelju moj, nije u isti mah kakvo dobro, jer ljudi sulino~i~aodadu odrezay i svo.je no?e i ru~e ako i:n.se ei~~ da yS.um nji-gota veni udovi stetni; jer svuna nurna, rnislim, nije uzivanje tohovl sopst . k k .. I .V. y njihovo, osirn a 0ne 0SVOJlmv asnistvom zove samo oneVtO Jenesta . v 1 I k . . .v d v~ .~ d bra a tudim ono sto je z o. ta 0 ne posto)! rusta rugo stosto l. t 01 ne'go dobro. Ili ti mislis da vole nesro drugo?)06 I)'udl vo e . b . l' k h i.~ _ Tako 111iDiva, Ja ar ne mlS lITI, re 0 ja. _

_ Moze liseonda, rece ona, onako prosto reci da ljudi vole dobro?_ Dab0111e,rekoh ja. .._ A sto? Zar ne treba dodati da oni vole ito da dobro bude nu-hovo? d d ._ Treba 0 at! ."_ Zar ne, i ne sarno da bude niihovo, nego 1 uvek da bude nJI-hovo? b d d ._o tre a 0 atl.Uopste uzevsi, rece ona, liubau tezi na to da joj uue]: pripadaana s t o j e d o br a .. .y dih ._ potpunu istinu govons, potvr 1 [a,

xxvb

_ Kad ljubav, dakIe, uvek tezi na to, rece ona, pitarn te sada: ko-.' 111du ista rade oni ljudi koji idu za tim dobrom da bi im sej1111dPuteor mogli nazvati Ijubavlju? Kakvo je to delo po sebi? Urnesuu 1 na"1li to re~()nda se odista, Diotimo, odgovorih ja, ne bih divio rebi zbogd .ti rvojeine bih k tebi dolazio da bas to naucim.m ll ros v k . 'T . d. . I .. I-A [acu ti, rece,azatI. 10[e, uprauo, ra ante u iepott 1 te om

i du som .

t

- Prorockoga dara, rekoh ja, treba za srnisao tvojih reci, i ja tone razumem.- Onda cu ti ja, rece ona, jasnije kazati. Trudni SuI, Sokrate, sviIjudi itelom idusorn; ikada dodu u odredeno stanje, tada zudi da ra-da nasa priroda. A radati ne moze u rugobi nego u lepoti. Jer zdruze-nje coveka izene je radanje. A to je bozanska stvar, ito je u bicu kojeje in ace smrtno besmrtan deo, naime trudnoca i radanje. Ali to u ono-me sto je neharrnonicno ne moze da se dogodi; a neharrnonicno je sasvim sro je bozansko one sto je ruzno, dok je one sto je lepo harrno-nicno, Kalona je, dakle, Mera iIlitija svakome porodu-, Zato: kad seleporne priblizi one sro zudi da rada, onda se one razvedrava, i od ra-dosti se razliva, pa zacinje irada; naprotiv, kad se priblizi ruznorne,onda se zlovoljno iurobno stiskuje iokrece od njega ipovlaci se, tene rada, nego plod svoj nosi dalje kao tezak teret. Otuda u onome stozudi da rada i sto je vee nabujalo nastaje strasno uzbudenje u blizinilepote, jer ona one sto nju grli oslobodava od velikih trudova. Jer lju-bavi, Sokrate, nije do lepote, kao sto ti mislis.

- Nego do cega?- Do zacinjanja ido radanja u lepoti.- Neka bude, dodadoh ja .- Razume se, produzi ona. A zasto, dakle, do radanja? Zato stoje radanje vecno ibesmrtno ukoliko je to mogucno smrtnome bicu. A

nuzno je zudeti besmrtnost zajedno sa dobrim, ako smo se slozili u to-me da ljubav tezi na to da uvek poseduje one sto je dobro. Odista, pre-rna ovom razlaganju, nurno je da ljubau teii i na besmrtnost,

XXVIOvome svemu, dakle, ucila me ona kad god bi se vodio razgo-

vor 0 ljubavnirn predrnetima, ijedared me zapita: Sta rnislis, Sokrate,sta je uzrok ovoj ljubavi i zudnji? Ne opazas li u kakvu se jakom uz-budenju nahode sve zivotinje kada zazude da radaju, ione koje hodepo zemlji i one koje lete, ikako su sve bolesne i kako ih ljubavna zud-nja osvaja, prvo: kad se pare medu sobom, izatim: kad hrane one stosu rodile, i kako su spremne iboriti se za to, cak one koje su najslabi-je sa onirna koje su najjace, iumirati za to, ikako se same gladu mu-ee sarno da to othrane, ikako inace sve drugo cine? 0 ljudirna, rece,mogao bi ko misliti da to Cine po razrnisljanju, Ali koji je uzrok sto zi-votinje ljubavna zudnja tako osvaja? Urnes li to reci?

I ja opet priznadoh da ne bih umeo.A ona rece: Mislis lida ed ikada postati vican ljubavnim stva-rima ako to ne razurnes?

59

c

d

e

20 7

b

c


21/28

c

XXVII

Pia ton

1 \ 1 " pravo zato sam, Diotimo, kao sto vee rekoh, idosao k" 1U video da mi ucitelj treba. Nego mi kazuj uzrok j ovomesam U bavni "d om u lju av nrm stvarima::~g dak!e verujes, ona, da se ljubav od prirode odnosi

- y 0 smo se vee vise puta slozil i 1, onda se nemoj cuditi, Kodu eemu . I k ik d t' ..J' . d Y'a naime sa istoga ra,z o ga ~ao I, bro lUul, sAmrrnapnro ~ tezi'k rko ie to mogucno, vecna I esmrma. to ona rnoze sa-

r~danjem, ukoliko uvek ostavlja iza sebe dru~o r.nlado me-, r iu onom vrernenu u kome se 0svakom pojedinorn stvo-d )e'iida je isti kao sto se , na primer, covek od detinjsrva na-adZl~ostari , ovaj se ipak naziva ist im, mada nigda u sebi nemab' 0 nego se uvek podrnladuje i gubi PODeSto, iod kose, iodio~~~sti, iod ,~~vi,i 0 9 cel?g tela~I~1evam~ od tela" . io~ik cudi, 111lsljenle,zudnje, radosti, zalosti, bojazni, sve to ruVI e, ' ' , d ier a d d "-ik: da ne osta)e isto, nego Je no postaje, a ' rugo propa a. 1,ru a cudnije od ovoga to sro irnedu saznanjima nasim jednaogOtaju a druga propadaju, ida prema tome nikada nisrnopos anj'irna, nego da se, s tavise, isa svakirn pojedinim sazna-sazn 'V i ' , d vd sava . .leI' ono se zove razmis janje, esava se zatoe. da saznanje odlaz i, jer zaborav ljanje je od lazak sazna-'f'tlDo:sr3'slj 'anjeobrazuje novo mesto onega sro odlazi, itakorazro '" id ' , Y d vte se eml a Je ovaj nann 0 rzava se svee time sto uvek sasvirn isto kao one je bozan-: 1 e sro ono cega nesraje isro stari ostavlja drugo novo ka-tim ' ,v S k v," 0bilo, Na ova] nacin, 0 'rate, rece, ima smrtno u

1 sam d b druzi v Zielo isverugo; a esmrtno na orugr nacm. ato se ne-stvorenje od prirode ceni podrnladak, jer seu svakom srvorenju nahodi ova iova ljubav,

b I bd cuh nien govor, ja se zacudih irekoh: Dobro, premudra, Ii odista tako?je kao pravi 50f1sti1 , odgovori: Budi uveren u to, Sokra-hotes da obratiS na ljudsku Ijubav prema slavi, mo-Xuditi u morne tvrdenju, ako ne uzimas na urn

l. kako ih snazno Ijubav da slavni ,,i da.""LUH~U za vremena ikako su za to cia pr-

opasnostima, jos vise!le?o za svoiu decu, isv~ju,!mo:'inu. kakve bilo muke da muce 1da umru za to. Jer, mlshs h tl, re-\ lkes tida za Admeta umda, iIi da bi Ahilej za Patroklom uiIida bivas Kodar3 pre umro da saeuva kraljevstvo za

c

61svo je sinove da nisu verovali da ce irn "zbog iunastva rrajati besrnrt-na uspornena ", koju rni jos sada cuvarno? Razurne se, ne bi, nego, rni-slim, sve to svi oni Cine za besmrtnu odliku iza ovakavukoliko su bolji utoliko vise, jer zude za onim sto je besmrtno.Koji hoce, dakle, da radaju telom, oni nagmju ipre-daju se tome obliku ljubavi, da radanjern dece besrnrtnost iuspome-nu isrecu, kako misle, "teku za svapotonja vremena=". A koji su trud-ni u dusarna - jer irna ih, tece, itakvih koji su u dusarna rrudni, ito ujo,s vecoj meri nego u telima - oni naginju onorne sro dusi dolikuje i 209da ida rodi, Pa sta joj dolikuje? Saznanje isvaku osralu vrl inuda rada, a tome su roditelji isvi pesnici iod rukotvoraca oni za koje

da rnogu pronalaz iti. A ponajvece , rece, iponajlepse saznanjeone koje se odnosi na uredenje gradova istanovanja, a irne muje razboritost ipravednost, Kad je ko ovirn od mladosti brernenit b

u svojoj dust kao pravi bozanstvenik, ikad InU dode odredeno vremeizudi da vee oploduie ida rada, onda iovaj, mislirn, obilazi it razi le-potu u kojoj bi mogao radati, jer u rugobi nece nigda radati, I lepimrelima vise se raduje nego ruznirn, jer je bremenit, pa ako se narneri naIepu iblagorodnu iobdarenu dusu, onda on veoma raduje itelu idusi, iakva coveka odmah obasipa govorima 0 vrl ini i 0 tome kakavtreba da je dobar covek iza cim treba da tezi, isprerna se da pouca- eva. Jer, kad on tako, rnislim, dolazi L1 dodir s lepotanom isaobraca snjirn, onda zacinje irada ono cime je odavno zatrudneo. I rnisleci nato iu prisustvu iodsustvu, zajedno s njim hrani one sto su rodili, ta -ko da takvi imaju mnogo prisniju uzajarnnu vezu nego sro je bracna irvrde pri jateljstvo, [er su lepsu ibesrnrtniju deeu za jednicki rodili-'. Isvaki bi voleo da su mu se takva deca rodila nego ljudska, kad pogle-da ina Homera ina Hesioda ina ostale dobre pesnike, zavideci im sro diza sebe ostavljaju takvo potornsrvo , koje irn daje besrnrtnu slavu iuspornenu, je r je isamo takvo; iIi ako hoees, rece, deeu kakvu ie osta-vio Likurg6 u Lakedemonu, spasioce Lakedemona i,tako reCi, eele lie-

je kod i5010n7 zbog imno-drugi ljudi na drugim ekoji su iIepaIi; njima su vee i mnogi a

XXVIIIU ovakve tajne Ijubavi1 mczda bi j ri, 50krate, mogao biti 2 0svecen; ali za one poslednje j najvise u Ijubavi,j ima su samo priprema iovi n1z1 ko za tim pravim

. . .


22/28

b

e am da libi bio ja ti 0njirna govoriti, pro-ide ne zna b '1 " , , , k v i d .V k:. ' neeu u do rOJ vo )1popustm; a n po usa) a me pratts, a '0duzl ona, 1t deS mogao.. " . ~,u Ko hoce praVlm pute.m d~ ide na tal posao, raj rreba da vee mla?.'jza lepim telima2; 1, najpre , ako ga vod njegov pravilno vodi,

'. b d e Ijubi jedno od tih tela ida u njernu rada lepe misli, a zatirn datl,e a r~di da je lepota na kome bile telu sestra lepoti na drugome te-sam ~\ Ib i ako rreba ici za lepotom u opstern obliku, bilo velikolu, ~. a e ;nisliti da je Iepota na svima telima jedna iista. A kada toum. Je.nima da postane ljubavnik svih lepih tela ida u on oj izuzetnojshvar~'prema J'ednome relu popust i, ne rnareci za njega idrzeci ga ne-strast!znatnim. 3. A posle toga lepotu u dusarna ima smatrati dragoceniiorn od

na telu. Na raj nacin on ce, ako neko irna sarno pogodnu dusutepr~o telesno cvetanie, zadovolj iti se ovirn iIjubi ti ga iza njega sea sat' iradati i rrazi ti takve govore koji ce rnladice uciniti bol jirna. Tostara ~ovesti dotle da vidi lepotu iu poslovirna iU obicajirna i da opa-. . sve to [edno s drugim srodno, kako bi se uverio da je telesnaz r J e1 ta ndto neznatno.epO C Aposle poslova treba vod da ga privede k naukarna+ da vidi le-

lauka. I kad vee gleda to obil je Iepote, nece se vise zadovoljava-~ot~ Iom lepotom, kao rob koji neguje Iepotu kakva decacica ilitkl;e '.:~veka ill jednoga jedinoga zanirnanja, irime biri nisravan isimi-vall""car naprotiv, okren~t pr;~a ,m?r~l epote: p~smatraJucl ga,} "emnoge iepe 1 velicajne govore irnisli u raskosnoj Ijubavi prernarauac " v iod ' J d . l iedi kd osti dok tu ojaea 1o rasre 1 sag e a jeono je mo 011a vo sazna-mu r, , k 1 I v. v I : ' 'se odnosl na ova .vu epotu - a po (Usa), reee, 0oraca tlpa-v ' na m O J ' u besedu s t o bolje mozeS.znJU

c

d

e

XXIX

211

Ko je, dakIe, dovde upueen u tajne Ijubavi, posmatrajuCi Jepo-'m redom ipravilom, taj se kraju Jjubavnihte tl d ' v 1 T' b vugle' an nesto po epo, 0Je asSokrate, radi cega su se ivdiE svi predasnji napori; nesto s t oana, . i niti postaje niti propada, niti se mnoii niti ga nesta-

s jednc strane ruino; ni danas lepo, aovome a prema onome nikao da Je sarno za lepo, a za ruino. Jos ne-

mu se ta lepota pokazati kakvo lice, ni ruke, ni kaodrngo sto pripada telu; a ni kao kakav govor, ni kao kakvo zna-ani kao neSto s t o je sadriano u cemu drugom, bilo to u zivu bi-

GOZBA 63ell, ili uzernlji, ili na nebu, ili u cernu drugom, nego kaosarno po sebi isa sobom jednovrsno ivecno-. Medutirn, sve bje lepo ucesrvuje u tome na nekakav nacin sro to ostalo nasra-!e i~estaje, a ono niti se ista povecava, niri se srnanjuje, niti mu se istamace desava. Prerna tome, kad se ko, preko prave ljubavi prerna de-cacima, uspinje od ovih stvari na zernlji ikad pocne da sagleda onupraleporu, mogao bi gotovo dosperi do cilja. Pravi pur, naime, kojirn ccovek ide k tajnarna ljubavi iIi kojim ga drugi vodi jeste oVO: treba po-ceti od rnnogih pojedinih lepota iuvek se uspinjali radi one pralepo-te, kao da se hodi po srepenicarna, od jednoga tela dvama telima, iodova dva svima Iepirn telirna, j od lepih tela lepim poslovirna, i od lepihposlova lepim saznanjirna, i od saznanja dospeti najzad do onogasazI_lanja koje nije saznanje ni0 cernu drugom do 0 samoj onoj prale-pon, da se naposletku tako upozna sustina Iepote.v v:A~o je ko ,dospeo do ovoga stepena zivora, dragi Sokrate, re- dce gosca 1ZMantineje, onda rnu, ako igde drugde vredi iiveti kad po-smatra lepotu po sebi. Ako nju jedared ugledas, neces je uporedivarisa zlarorn ileporn hal jinom, i li sa lepirn decacima imladicima , koji ti,kad ih gledas, parnet zanesu, pa S 1 sprernan itiimnogi drugi, kad gle-date ljubimce i vazda s njima boravite, da ine pijere i da ne jedete,ako s~ to ikako rnoze, nego sarno da ih gledare izajedno s njima bu-dere. Sta bismo tek onda irnali misliti kad bi ko mogao postici to da evidi lepotu po sebi, jasnu kao sunce, cistu, nepornesanu, ne ispunje-nu ljudskorn ploti ibojarna imnogirn drugim smrtnirn tricarna iku-cinarna, nego kad bi mogao da sagleda samu bozansku lepotu u jedi-noj njenoj prilici? Zar mislis, rece, da bi neznatan zivot bio onornecoveku koji onarno gleda iono posrnatra onirn time rreba-i is njirne 212saobraca? IIizar nemas na umu da ee on, gledajuCi lepotu okom ko-jim se ona moze gledati, samo tu uspeti da ne rada senke vrline, jetse senke ne dodeva, nego pravu vrlinu, jer se prave vdine dodeva? Ako je rodio pravu vrlinu iothranio je, tome pada u deo da bogu po-stane mio, iako ikome drugome eoveku pada u deo da bude besmr-tan, to pada njemu.To mi ie, Fedre ivi ostali, kazala Diotima, ija sam uveren u to; ba sam uveren, pokusavam iostale da uverim da za ovakvu tekovinunik~ n~ bi mogao Iako naci boljega pomocnika Jjudskoj prirodi nego, Je Erot. Zato bas, izjavljujem, svaki covek treba da postuje Erota,: s~m g~ postujem iIjubavnu umetnost negujem idrugima to preporu-CUJem,l sada ivazda slavim moe iiunastvo Erotovo koliko god 1110gU.

Ovu besedu, Fedre, ako hotes, uzmi da je recena kao pohvala i.~Erotu; ako Iine, nazivajje Cime hoeeS ikako t1je milo da je nazivas!

ApISfVlC (Ad .jek'


23/28

Dolazak Alkibiiadovxxx

b

rekao: Izujte, Alkibijada, da se ov-rekao je Alkibijad, ali ko nam je treci drug u picu?

mah okrenuo, mu je na Sokrata, a kad

65

je poznao, je na noge iviknuo: 0, Herakle, sta to imaCi? Je si li ti to, Sokrate? Ti me opet vrebas, pa si zato seo csto se obicno iznenada pojavljujes gde sam te najrnanjebiti . I zasto si sada dosao? I zasro si se opet na ovo mesto spusrio?Kako nisi pored Aristofana, ili pored koga drugoga koji saljivcinaieste-' ihoce da je to, nego si izrnudrovao kako eeS lezati pored ono-

koji je najlepsi medu svirna sro su ovde?!I Sokrat je rekao: Agatone, gledaj da me branis, jer mi se Ijubavprema ovome coveku razvila u ne malenu muku, Od onega vrernena,nairne, otkad sam se u njega zaljubio , j a ne smem vise ni jednog lepo- dtana da pogledam ni da se s njirn porazgovararn, inace ovaj iz sumnjeljubavne iiz zavisti cuda pravi, igleda me, isarno sro me ne bije. Za-to paz! da on isada sto ne uradi, nego nas pomiri, ili ako pokusa danasilje cini, pomazi mi, jer ja veorna strahujern od njegove porname iljubavne vatre.- Ne, rekao je Alkibijad, nerna mira izmedu rnene j rebe! A, zaovo cu ti se drugom prilikorn osvetiti. A sada, Agarone, daj mi koji od etih trakova da oki tim iovorne njegovu cudesnu glavu, ida rni ne za-mera sto sam okitio rebe, a sto sam njega, Sokrata, koji u besedarnaprevazilazi sve ljude, ne samo kao ti nedavno, nego vazda, ostavio neo-kicena,

I u isti rnah uzeo je nekoliko rrakova, privezao ih na Sokratovuglavu, pa se onda spustio.XXXI

A kad se spustio, rekao je..Napred, ljudil Vi kao da ste trezni!Ne sme yam se to dopustiti, nego morate piti! Tako smo se pogodili,Za dolibasu 1,dok se vi napiiere, ja izabirarn sam sebe. Nego nekaton donese, ako ima, kakav veliki vrc. IIi ne treba, nego ti, mornce, re-kao je, daj amo onaj psikrer+! Video je, naime, da on ddi vise od osarnkotila. Ovaj je napunio inajpre sam ispio, a onda da ga 214ju Sokratu iu isti mah rekao: Protiv Sokrata, ljudi, ne pomaze mi ni-kakva lukavost, jer koliko god ko naredi, onoliko on ispiie, a zato seipak nikada ne opije.A Sokrat je, kad mu je morrice nalilo, ispio,Tada je rekao Eriksirnah. Kako da postupimo, Alkibijade? Pred bnama case, a mi niti sto govorimo ni ti pevamo-l, nego presto kao zed-ni ljudi pijemo?Na toje Alkibijad odgovorio: 0, Eriksirnase, odlicni sine, veo-ma odlicnog iveoma razbori toga oca, zdrav mi bio!- I ti rneni, rekao je Eriksimah, ali sta da cinimo?


24/28

Platen

e

zato sto lekar ti vredi koliko premnogi drugi ."eciuj, dakie, !ito te volja!, v "v 'odr, _ Onda pazi, rekao je Erikslma~, Pre n_egoysto S1 n usao.? rru s~ocH i da je svaki s desna ~edo~n ~uzan ?a l~rece besed~ ~ Eroru st~odl~ I su ida ga proslavl. SVI nu d r u g i vee smo govonh, a kako si

dlOZe ep, v" ' ie red b d iu b d izP da ispic a jos nISI ?_ovono, _pao Je re y na ,re e a s~oJu ese u -tr sa .x. a kad izgovons, naredi Sokratu sto tibude volja, a onda svo-ovons, , I 'g susedu s desna, 1tako _::>sta1., ," ' v 'me _ Dobro, Eriksimase, rekao je Alkibijad, to je lepo receno, all

i'an covek u govoru nadmece sa rreznima - to ne bi bilo pravo.da se p J , ,v ' y I' . v v SkI ka, toga sreel1lee, verujes 1tlsto onome sto Je 0 rat rna 0 pre -I oSlIll 'd ,. b v . v ' ~. ; ; 1 1 ' ne znas a stvar stop as suprotno onome sto je on govono.t r : I), se ako u njegovu prisustvu pohvalim koga drugoga, bilo bo-fa ova, , ' ' d di kb '1 0 coveka, a ne njega, nece ustezan, a 19ne ru una me.ga 11 _ HoetS li curari? rekao je Sokrat._ Tako mi Posidona, odgovorio je Alkibijad, nista ne govori da-, 'er ja u tVome prisustv~. n,eeu nikoga d~ugo~a ~1Valiti! , ,lje, ) _ Dobro, a ti onda el111 tako, rekao je Eriksimah, - ako ti [e poI l'i; pohvali Sok:ayta! , ' " .. "v ' '\ 0 J _ Kakc kazes? zapitao je Alkibijad. Mislis 11da to treba, Erik-Hoeu Iinapasti na ovoga coveka iosveriti mu se pred varna?_ Hej, rekao je Sokrat, si to naumio? Hoces iime hvalitid - ise podsmevate, i ii s ta ees d.a radis?a 1 1 1 , , , ' d v v I'_ Istinu cu all pazl: opustas 1 to_ Svakako, odgovorio ie Sokrat, istinu dopustam i,stavise, po-, am te ciaje govori!i.ZlVa _ Odmah cu poceti, rekao je Alkibijad. A ti, ipak, ovako ucini:k eknem sto neistinito, odmah mi upadni u rec, ako hoces, i daa 0 r , ,y I '1' k ? k1 'em - jernamerno necu rusta s agan; a 1,a '0 po secanju re nem ne-

ro ~z sodavde cas odande, nemoj secuditi; nije to, nairne, laka stvar daca sam izdasno ipo redu prikazem cudnovaro bice.

d

e

Beseda AlkibijadovaXXXI I

- Sokrata, ljudi, ja cu pokusati da hvalim ovako: naime u pore-denjima. On ce mozda misliti da cu ga prikazivati sa smesne strane; aliporedenje ce biti radi istine, a ne radi podsmevanja. Ja tvrdim, naime,da on veoma 1iCina one silene! sto sede u vajarnicama herma gde ih iz-raduju vajari kako drze siringe iii frule- u rukama: kad ih covek rastvo-ri , nalazi unutra radove koji predstavljaju bogove. I jos jedared tvrdim:lici na satira Marsiju-'.Da si ovima bar po liku slican, Sokrate, neces po svoj prilici nisam sporiti; a da si im i po ostalorn slican, slusaj dalje. Ti volis da sebesno rugas, iii nije tako? Ako ne priznajes, navescu ti svedoke! A nevolis li da sviras? I to tako da izazivas mnogo vece divljenje nego Mar-sija? On je, doduse, frulama ocaravao ljude snagom iz svojih usta, ajos isada ocarava onaj ko svira njegove melodije. Jer, sro je Olimp"svirao, to pripisujern Marsij i, njegovu ucitel ju, Njegove melodije, svi-rao ih do bar frulas iiiilosa frulasica, same svojom bozanstvenoscu,bez narocite sposobnosti frulaseve, mogu da osvajaju i da otkrivajuljude kojima su potrebni bogovi iposvecenja, A ti se od njega razliku-jtS sarno u tome sto ti bez frula nevezanim besedama to isto postizes,Od nas bar, kad cujemo nekoga drugoga kako govori, pa i sasvim od-licna besednika kako govori druge besede, to ne ostavlja utisak, takoreci, ni u kome. Medutim, kad ko tebe cuje ili koga drugoga koji go-vori tvoje reci, pa ako islabo govori - cul a to zena, iiiCUO covek, ilidecak - mi smo svi uzbudeni i ocarani. Ja bar, ljudi, kad se ne bi cini-10 da sam sasvilm pijan, kazao bih vam pod zaklervom sto sam samvee pretrpeo od govora ovoga coveka isto jos i sada trpirn. Kad ga,nairne, cujem, k~ca mi srce mnogo jace nego onima koji su pali u ko-ribantski zanos>, ironim suze kad slusam reci ovoga coveka, a vidimda se to isto i mnogirna drugima desava. A kad sam slusao Perikla= idruge odlicne besednike, nalazio sam, istina, da su im besede dobre,ali nista slicno nisam osecao, i nije mi dusa bila uznemirena iozalo-scena, kao nekome koji se nahodi u ropsrvu. Naprotiv, od ovoga ov-de Marsije, vee su mi se cesto takve srvari desavale, re sam pornislio 2


25/28

b

Plaron

rvrdi-ecu mob ziveti onakav kakav sam. Ni za to, Sokrare,nije istina.Stavise, jos isada, kad bih imao volju da ga znarn dane bi h mogao odoleti, nego bi mi bilo isto onako. Primora:'a me,da priznajem da se za se ne stararn, mada rru mnogo sto ne-

a bavim se poslovima atinskim. Zato silorn, kao pred Sirena-zatiskujem usi ikoliko mogu da ne osedirn sedeci . uz

."""~", ,,~, li sam kod ovoga coveka iskusio nesto 0cernu niko ne bi po-da ja mogu iskusiti: da se ikoga stidim, a [a se samo ovoga sti-Uveren sam, naime, da mu ne mogu protivreciti: kao da ne trveba. one sto on nareduje, a cirn od njega odem, onda opet podlezem

u gornile. Zato uzrnicem od njega ibezim, ikad ga ugle-se svojih priznanja. I bih se bih video

nema vise medu Ijudima; a opet sam uveren, kad bi se to dogo-da bih jos mnogo to podnosio, itako ne znam sta datim eovekom!

XXXIII

c

I od njegove svirke imeni i mnogima drugima dogodile su se ta-od ovoga satira ovde. Ali cuj te od mene kako on jos po ne-l i C i na one s kojirna sam ga uporedio, ikakva je cudesna snaga

Budite uvereni da niko od vas njega ne poznaje, ali ja cu vamkad sam vee poceo.Vidite da je Sokrat zal jubl jen u leporane i se uvek nahodi oko

ida [ezanesen, ida je opet nevest svemu ida nista ne razurne, kaose on ponasa, Nije li to silenski naCin? Zacelo. i~on s~m~. navukao na se, kao izvajani ali kad se on OtVOD) s luti te I I

. u picu, koliko je on pun mudrosti iznutra? Znajte da nje-nije nista stalo do toga da lije ko lep - on to . tol.iko kolikone bi mogao pornisliti - ni cia I i ie ko bogat , 11l cia 1 1 ima kakvu

odliku koju gomila uzima za srecu: on srnarra da sva ta dobranikakve vrednosti j mi sarni srno nista - yam - i5VO-iu isvoju salu na racun ljudi vrsi kroz ceo svoj A kad se

ji j kad se otvori, ne znam da Ii je ko video bozje kipo.ve unutra:ih jedared vee video, iucinilo rni se da su tako bozanstveni 1idivni, sam mislio da u

ono sto bi SokratA kako sam ie on odista tlpomislio sam da je to prilika iizvanredna za me sto etlako sarno ugodim Sokratu, sve cuti sto bi on znao, sam se zaponosio svojom mladalackom sveiinom. Kad sam 0 tome raz-

d

e

() 21

GOZBArnislio, ja, koji pre toga nisam obicno ostajao s njirne bez pratioca, ot-pustio sam tada pratioca isam bejah s n jim. Treba cia yam iznesern sve bpo is tini : ali pazire, iako lazern, Sokrate, kazi da nije!

Bili srno , ljudi, sami ja ion, imislio sam da ee se on odmah samnom razgovarati kao sto bi se ljubavnik sa ljubimcern u samoci raz-govarao, iradovao sam se. Ali od toga se bas nista nije desavalo, ne-go je po svom obicaju ceo dan proveo u razgovoru sa rnnom, pa se on-da oprostio iotisao . Posle toga pozvao sam ga na gimnastiku , ivezba- cli smo se zajedno, ne bi li time sto uspeo. Vezbao se sa mnorn ivao sevise puta, a da niko nije bio s nama. I sta treba da vam govorim? Ni-sta mi to nije pomo

Documents

Platon GOZBA