PLASTIČNI MATERIJALISTANJE I PERSPEKTIVE

PRIMENE U GRAĐEVINARSTVU

Primena plastičnih materijala, ili kako se oni još nazivaju - plastičnih masa, najtešnje je povezana sa razvojem hemije jedne posebne vrste složenih organskih jedinjenja - tzv. polimera, a takođe i sa tehnološkim razvojem u pratećoj oblasti hemijske industrije. Polimerne supstance, koje se dobijaju različitim postupcima hemijske sinteze jednostavnijih, takođe organskih jedinjenje poznatih pod opštim nazivom monomeri, predstavljaju bazu za dobijanje praktično svih vrsta plasičnih materijala (masa), pri čemu konkretan polimer predstavlja, doduše najbitniju, ali najčešće ipak samo jednu od konstituenata određenog plastičnog materijala.

S obzirom na tu činjenicu, praktično svi plastični materijali se mogu tretirati kao kompoziti, čija je svojstva u funkciji sastava i strukture, kao i primenjene tehnologije proizvodnje, moguće modelirati tako da se dobiju materijali ili proizvodi zahtevanih - povoljnih svojstava, ali u velikom broju slučajeva sa značajnom prednošću u odnosu na druge materijale - sa srazmerno niskom cenom koštanja.

To je sigurno osnovni razlog za danas sve širu primenu plastičnih materijala (masa), pri čemu je "bum" u toj primeni započet zadnjih nekoliko decenija XX veka i nastavljen u naše vreme -početkom XXI veka. To je i razlog što se pomenuti period od oko 50 godina vrlo često u oblasti nauke o materijalima, kao i tehnologije i primene materijala, tretira kao epoha sintetičkih organskih materijala, odnosno plastičnih masa.

Prognozira se čak da će u ne tako dalekoj budućnosti, ovi materijali u još daleko većem obimu nego danas, postati supstitucija za mnoge tradicionalne materijale, i da će mnogi od njih u primeni prevazići još uvek na nekim poljima nezamenljive materijale, na primer, metale.

Ako se govori o istorijatu polimernih materijala i plastičnih masa treba istaći da je prva polimerna odnosno sintetička materija - fenolformaldehidna smola - dobijena još početkom dvadesetog veka. Na bazi tog polimera dobijena je i prva plastična masa koja je po svom pronalazaču L. Bakelendu ponela naziv "bakelit".

Međutim, razvoj hemije polimera, a saglasno tome i tehnologije plastičnih materijala, tekao je ipak relativno sporo, tako da je tek tridesetih godina prošlog veka sintetizovana jedna od važnijih polimernih formulacija - epoksidno jedinjenje (pronalazač Pjer Kastan). Ovaj polimer, pak, kao i plastične mase na njegovoj osnovi, ulaze u komercijalnu primenu tek posle Drugog svetskog rata, zahvaljujući u prvom redu istraživanjima sprovedenim u poznatoj švajcarskoj firmi - hemijskoj industriji CIBA.

Taj period - druga polovina prošlog veka -predstavlja, kao što je već rečeno, suštinski početak "buma" u istraživanjima i uvođenju u praktičnu primenu velikog broja različitih plastičnih materijala. Broj ovih materijala se u to vreme, što važi danas, veoma brzo umnožavao, pri čemu su konkretni plastični materijali dobijali nazive ili prema polimernoj supstanci na osnovu koje su proizvedeni (na primer, PVC - polivinilhlorid), ili su se na tržištu javljali pod različitim komercijalnim nazivima (na primer, "najlon" - plastična masa na bazi poliamida).

S obzirom na tehničku i ekonomsku superiornost u odnosu na niz tradicionalnih materijala, plastični materijali su našli primenu kako na području proizvodnje predmeta široke potrošnje, tako i u praktično svim oblastima tehnike. Oni se danas u najvećem procentu dobijaju na bazi polimera sintetizovanih od sekundarnih produkata petrohemijske industrije, ali isto tako i na bazi komponenata dobijenih preradom uglja i prirodnog gasa.

Srazmerno razvoju u tim industrijskim granama, a u nekim slučajevima i brže, teče i današnji razvoj na polju tehnologije plastičnih materijala. Prema nekim statistikama, godišnja stopa povećanja proizvodnje tih materijala u svetskim okvirima kreće se između 5 i 10%, što u poređenju sa cca 2% godišnjeg porasta proizvodnje tradicionalnih materijala, vrlo ubedljivo govori o mestu koje "plastika" već danas zauzima u svetskoj privredi, ali i u životu uopšte.

VRSTE I OSNOVNA SVOJSTVA PLASTIČNIH MATERIJALA

U sastav plastičnih materijala kao obavezne vezivne konstituente ulaze određeni polimeri tipa termoplastičnih ili termostabilnih sintetičkih smola, ili tzv. elastomeri - jedinjenja koja čine posebnu klasu polimera. Osnovna karakteristika termoplastičnih polimera je u tome da se oni zagrevanjem mogu više puta "razmekšavati", dok se termostabilni polimeri zagrevanjem mogu samo jednom "razmekšati", jer se nakon toga, pri hlađenju, u njima formira tzv. umrežena struktura, koja isključuje docnije termoplastično ponašanje.

Elastomere, pak, karakterišu specifični radni (-ε) dijagrami; kod njih se, za razliku od drugih materijala (a takođe i termoplastičnih i termostabilnih polimera), linije opterećenja i rasterećenja u celokupnom naponskom području, bez obzira na činjenicu da je reč o krivoj liniji, u potpunosti poklapaju.

Kao najznačajnije termoplastične polimere ovde treba navesti polietilen, polipropilen, polivinilhlorid, polistiren, poliamid, poliakril i dr., dok su najvažniji termostabilni polimeri epoksidi, poliestri, poliuretani, fenolaldehidi, silikoni i dr. U elastomere, koji u suštini predstavljaju veštačke (sintetičke) kaučuke dobijene polimerizacijom određenih monomera, treba, pak, ubrojati sledeće važnije tipove kaučuka: izporenski, butadienski, butadienstirolni, hloroprenski, izobutilenski i dr.

Osim napred navedenih vezivnih supstanci, u sastav plastičnih materijala (masa) ulaze u opštem slučaju još različiti punioci (praškasti - najčešće mineralni, vlaknasti, listasti i dr.), kao i određeni dodaci tipa katalizatora (očvršćivača), plastifikatora, stabilizatora i pigmenata. Generalno posmatrano, dakle, po svojoj strukturi, ovi materijali mogu da budu kako bez punilaca (homogene plastične mase), tako i sa puniocima (heterogene plastične mase), pri čemu se u ove poslednje ubrajaju i različiti slojeviti materijali (laminati) sa vezivima tipa polimera ili elastomera.

Specifične mase plastičnih materijala (masa) kreću se se od 900 (mase na bazi polietilena) do 3200 kg/m3 (tzv. tvrdi epoksidi), dok njihove zapreminske mase zavise od ostvarene poroznosti. Ovo svojstvo plastičnih materijala može se u procesu proizvodnje regulisati u vrlo širokim granicama. Na primer, neki od ovih materijala praktično ne sadrže pore, dok poroznost tzv. poroplasta i penoplasta iznosi 95-98%. Ukoliko se radi o poroplastima i penoplastima, većinu tih materijala, za razliku od drugih materijala velike poroznosti, karakteriše malo upijanje vode -do 1%.

U opštem slučaju plastični materijali se odlikuju niskom toplotnom provodljivošću (l = 0,23-0,70 W/moC) u odnosu na druge građevinske materijale, pri čemu je toplotna provodljivost penoplasta i poroplasta izuzetno niska i bliska toplotnoj provodljivosti vazduha. Oni se takođe odlikuju visokim vrednostima termičkih koeficijenata linearnog širenja T; ove vrednosti su 5-10 puta veće nego kod drugih materijala, pa o toj činjenici u praksi uvek treba voditi računa.

Čvrstoća plastičnih materijala (masa) može da bude veoma velika; u slučaju materijala armiranih vlaknima, tkaninama ili tzv. listastim puniocima, čvrstoća pri zatezanju može da iznosi 200-300 MPa (na primer, u slučaju materijala armiranih staklenim tkaninama). U poređenju sa drugim materijalima, kod većine plastičnih masa su čvrstoće pri zatezanju i pri pritisku praktično istog reda veličine, dok su odnosi njihovih čvrstoća prema zapreminskim masama visoki, što ukazuje na njihovu značajnu konstrukcionu podobnost.

Plastične mase, međutim, imaju znatno niže vrednosti modula elastičnosti nego drugi materijali. Ovo, zajedno sa uvek manje ili više izraženom reološkom pojavom tečenja, uslovljava nihovu veliku deformabilnost što ih često, uprkos visokim čvrstoćama, u oblasti konstrukcija čini manje povoljnim u odnosu na neke druge konstrukcijske materijale. Najveći broj plastičnih materijala (masa) je otporan prema delovanju vode, a takođe je otporan i na dejstvo vodenih rastvora kiselina, baza i soli. Međutim, mnoge plastične mase se lako rastvaraju i bubre u organskim rastvaračima.

Starenje - pogoršavanje fizičko-mehaničkih svojstava plastičnih materijala tokom vremena usled zagrevanja, delovanja svetlosti (UV zračenje), kiseonika i drugih faktora - predstavlja vrlo ozbiljan nedostatak mnogih od ovih materijala. Ova pojava je posledica dva osnovna procesa:

(1) spontanog procesa "umrežavanja" koji dovodi do gubitka elastičnosti, povećanja krtosti, pojave prslina i dr., i

(2) procesa razlaganja polimera na ishodna niskomolekularna (monomerna) jedinjenja koji vodi ka destrukciji formiranog složenog materijala. Međutim, ovi procesi se mogu usporiti ili sasvim eliminisati primenom odgovarajućih dodataka tipa stabilizatora.

Plastični materijali (mase) nisu u opštem slučaju postojani na povišenim temperaturama; najveći broj podnosi temperature od 100 do 200oC, dok neke (na bazi silikona) zadržavaju fizičko-mehanička svojstva i na temperaturama 300-500oC. Pri višim temperaturama, pak, najčešće, nakon pojave razmekšavanja, dolazi do topljenja, a zatim i do sagorevanja plastičnih masa, što takođe predstavlja jedan od njihovih značajnih nedostataka.

OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA

- koeficijent toplotne provodljivosti

c - specifična toplota

- faktor otpora difuziji vodene pare

t - koeficijent toplotnog izduženja

- zapreminska masa

SRPS U.J5.600:1998

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI

Termoizolacioni materijali imaju < 0.3 W/(mK)

• pravi termoizolacioni materijali: < 0.06 W/(mK)

SRPS U.A2.020

• termoizolacioni materijali sa konstrukcionim svojstvima:0.06 < < 0.3 W/(mK)

OSNOVNI TEHNIČKI PODACI O TERMOIZOLACIONIM SVOJSTVIMA STANDARDNIH GRAĐEVINSKIH MATERIJALA

Pravilan izbor određenog termoizolacionog materijala je tesno povezan sa:

analizom svojstava termoizolacionihmaterijala u odnosu na svojstva ostalihmaterijala od kojih se izvode pojedinielementi konstrukcije,

analizom položaja elementa konstrukcije uodnosu na okruženje i

analizom termo - higrometrijskih uslovasredine .

Da bi bili konkurentni na tržištu savremenigrađevinski termoizolacioni materijali trebada zadovolje niz strogo postavljenih zahteva,u koje svakako spadaju: niska zapreminska masa, tj. visoka poroznost; zadovoljavajuće mehaničke čvrstoće; malo upijanje vode; dobra termoizolaciona svojstva; zadovoljavajuća provodljivost pare i gasova; otpornost na dejstvo mraza; hemijska i biološka postojanost; otpornost na dejstvo požara; netoksičnost; prihvatljiva cena mogućnost recikliranja.

30

Nepoznavanje svojstava termoizolacionih materijala u praksi može dovesti do:

značajnog smanjenja efekata termoizolacije,

pojave pratećih neželjenih efekata:

vlaga, truljenje materijala, buđ, klobučenje, ljuspanje i otpadanje paronepropusnih

završnih slojeva i oštećenja usled dejstva mraza.

31

KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA

prema poreklu sirovina za proizvodnju,

prema vrednosti koeficijenta toplotneprovodljivosti,

prema vrednosti zapreminske mase i

prema mestu i načinu primene.

32

KLASIFIKACIJA TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA NA OSNOVU POREKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI

ORGANSKOG POREKLA

Polimeri Prirodni materijali

Ekspandiranipolistiren

Ekstrudiranipolistiren

Poliuretan

Trska

Drvena vlaknasa

min. vezivom

Recikliranaceluloza

TI MALTERI I BETONIMINERALNOG POREKLA

Kamena vuna

Staklena vuna

Termoizolacionimalteri

EPS betoni

Gas-betoni(siporeks)

Termoizolacionibetoni

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI ORGANSKOG POREKLA

Na bazi polimera

Materijal poznat pod opštim nazivom"Stiropor" predstavlja sintetičkimaterijal tipa polistirena koji se javlja udva osnovna modaliteta - kaoekspandirani i kao ekstrudiranipolistiren.

U oba slučaja radi se o materijalu koji sedobija na bazi naftnih derivata, pri čemu surazlike između pomenutih modalitetaprevashodno rezultat različitih tehnološkihpostupaka koji se primenjuju pri njihovomdobijanju. U oba slučaja osnova za dobijanjepredmetnih materijala je ista; to su tvrdekompaktne granule polistirena, pri čemu seekstrudirani polistiren može dobiti i od tzv.kristalnog polistirena.

Stiropor (EPS), kao što je već rečeno,predstavlja ekspandirani termoplastičanmaterijal dobijen polimerizacijomstirena.

On se obično klasifikuje kao porozanmaterijal zatvorene - alveolarnestrukture.

Kod EPS-a dobijenog u kalupima, veličina unutrašnjih ćelijaje između 60-200 m, dok se kod XPS-a ta veličina krećeizmeđu 150-500 m.

Debljina zidova između ćelija zavisi od zapreminske mase iveličine ćelija.

Tako, na primer, za zapreminsku masu od 15 kg/m3 i veličinućelije od cca 100 m, debljina zida iznosi oko 0,4 m.

EPS u sebi sadrži 98% vazduha i 2% polistirena.

Njegova zapreminska masa je između 10-30 kg/m3 - za EPSdobijen u kalupima, dok je za ekstrudirani EPS uobičajenavrednost zapreminske mase 33 kg/m3, mada ona može da ide ido 45 kg/m3.

Zapreminska masa (kg/m3)

15 20 30 40

Napon pritiska pri 10% deformacije (MPa)

0,060-0,110

0,100-0,160

0,180-0,250

0,260-0,350

čvrstoća pri savijanju (MPa)

0,160-0,220

0,210-0,330

0,380-0,520

0,570-0,680

čvrstoća pri zatezanju (MPa)

0,160-0,240

0,215-0,330

0,350-0,520

0,520-0,660

Mehanička svojstva EPS-a

Mehaničke karakteristike stiropora u zavisnosti od zapreminske mase

Fizičko-mehanička svojstva EPS-a prema SRPS-u G.C7.201

Tipovi Fizička svojstva 1 2 3 4

Zapreminska masa kg/m3 iznad do zaključno SRPS G.S2.410

13 16

16 20

20 25

25 30

čvrstoća pri pritisku pri 10% deformacije najmanje N/mm2 - SRPS G.S2.813

0,05

0,07

0,09

0,11

čvrstoća pri savijanju najmanje - N/mm2 SRPS G.S2.814

0,13

0,17

0,24

0,32

Propustljivost vodene pare najviše - g/m2 za 24h SRPS G.S2.815

100

90

80

70

Faktor difuzije vodene pare 25 35 40 45 Koeficijent toplotne provodljivosti () - W/moK SRPS U.AZ.020

0,036

0,036

0,036

0,036

Računska vrednost za sve tipove SRPS U.J5.600

0,041 0,041 0,041 0,041

Temperaturno područje primene bez opterećenja

-40oC do +80oC

Kratkotrajno delovanje visoke temperature

do +110oC

Dimenzionalna stabilnost +80oC SRPS G.S2.816

-1% -1% -1% -1%

EPS se, kao što se vidi, odlikuje malom zapreminskom masom, relativno dobrim mehaničkim karakteristikama, odličnim

izolacionim svojstvima, malom apsorpcijom vode (samo 0,05% maseno) i

veoma malom propustljivošću vodene pare.

Struktura zatvorenih ćelija ispunjenihvazduhom (1m3 materijala sadrži oko 3-6milijardi sitnih zatvorenih ćelija), kao ihidrofobnost osnovnog polimera, čine da jeEPS otporan prema delovanju vode.

Drugim rečima, zbog sistema zatvorenih ćelijaEPS kapilarno ne upija vodu.

Voda prodire jedino u prostore između ćelija;zbog toga intenzitet upijanja zavisi odkvaliteta "zavarenosti" ćelija.

EPS, kao i svaka termoplastična masa, ima svojstvakoja zavise od temperature.

Inače, EPS je slab provodnik toplote, s tim štonjegova termička provodljivost varira u zavisnosti odzapreminske mase (funkcija nije linearna).

Naravno, termička provodljivost jako mnogo zavisi iod sadržaja vlage, pri čemu važi pravilo da se zasvaki procenat apsorbovane vlage (zapreminski),koeficijent toplotne provodljivosti povećava za 3,8%,što znači da se termoizolaciona svojstva pogoršavaju.

Linearni koeficijent termičkog širenja EPS-a se krećeu granicama između 510-5 K-1 i 710-5 K-1.

Apsorpcija vode pri potapanju EPS-a u trajanjuod 28 dana iznosi 3-5% (zapreminskih), što zamnoge primene nije tako bitno.

Ova karakteristika EPS-a je praktično nezavisnaod zapreminske mase, ali svakako zavisi odprocesa proizvodnje, pošto voda može dapenetrira samo kroz uske kanaliće između ćelija.

Što se tiče naknadnog skupljanja EPS-a (aftershrinkage), ono je uglavnom posledica gubitkaagensa za ekspanziju (pentana), pri čemu ono istotako zavisi od zapreminske mase materijala,vremena odležavanja, tipa strukture (sadržajapentana) i dr.

Dimenzionalne promene EPS-a koje se manifestujuposle više od 24 h od ekspandiranja i nazivajunaknadnim skupljanjem imaju vrednosti 0,3-0,5%(za ploče), zavisno od zapreminske mase sirovine.

Ovde su prikazane ove dimenzionalne promene EPS-a od 14 dana nakon proizvodnje do 200 dana. Kaošto se vidi, konačne vrednosti se dostižu posle 150dana i kreću se u opsegu od oko 1,5-2,0 mm/m'.

Ove dimenzionalne promene su, nasuprotdimenzionalnim temperaturnim promenama,nepovratne (ireverzibilne).

Treba istaći da ukupno skupljanje na datomprimeru panela EPS-a predstavlja sumu-zbirskupljanja u okviru bloka u kalupu, naknadnog(after shrinkage) skupljanja istog bloka inaknadnog (after shrinkage) skupljanja panela -ploče isečene iz predmetnog bloka.

O svemu ovome se mora voditi računa.

Tako, na primer, za običan građevinski EPSdovoljno je odležavanje kod proizvođača utrajanju od 1 mesec, za fasadne ploče potrebno je3 meseca, a za hladnjače čak 6 meseci.

Deformacije tečenja stiropora pod naponima pritiska

HEMIJSKA SVOJSTVA

Hemijska svojstva EPS-a slična susvojstvima koja poseduje običan polistiren.

Naime, EPS je otporan na vodu, razblaženekiseline i baze, alifatične alkohole, glikole ipoliglikole, a neotporan je na aromatičneugljovodonike, hlorirane ugljovodonike,amine, amide, ketone i estere.

Agens Otporan Ograni~enootporan(1)

Neotporan(2)

cement, kreč, malter, beton x morska voda x alkohol, soda, amonijak x silikoni, sapuni, vešt. đubriva x razblažene kiseline x vazelin, jestivo ulje, benzin x aceton, benzen, stiren, trihloretilen, cikloheksan

x

tečna goriva x bituminozni mastiksi sa rastvaračima, katran

x

bitumen, mastiksi, bituminizirane vodene ili uljane emulzije

x

sredstva za beljenje (hlorna voda, hipohlorit, vodonikperoksid)

x

Napomena: 1) površinsko nagrizanje; 2) nagrizanje i razgradnja

Otpornost stiropora prema delovanju hemijskih agenasa

BIOLOŠKA OTPORNOST

EPS je otporan na gljivice i bakterije. Budući danema hranljivu vrednost, on ne privlači mrave,termite i glodare.

On nije podložan truljenju niti drugim oblicimakorozije, nije rastvoran u vodi, tako da ne daje u vodirastvorne proizvode koji bi mogli da kontaminirajuvodu.

Kako proizvodnja stiropora datira oko 60-tak godina(od 1952. god.), za to vreme nisu primećeni nikakvištetni uticaji na zdravlje ljudi.

OTPORNOST NA RADIJACIJU

Nakon kratkog izlaganja UV zracima, x zracima i zracima konstatovano je da stiropor postaje krt.

Ovaj proces svakako zavisi od vrste zračenja,njegovog intenziteta i vremena.

Tako, na primer, posle dužeg izlaganja UV zracimapovršina EPS postaje žuta i krta, što omogućavadalje oštećenje - npr. kišom i vetrom.

Radi svega ovoga u praksi se pristupa zaštiti EPSbojenjem, prevlakama, laminiranjem i dr.

TERMIČKA OTPORNOST

Što se tiće uticaja temperature na stiropor, praktićnone postoji donja granica za njegovu primenu -ugradnju.

Što se, pak, tiče povišenih temperatura, postojipodatak da se do 85oC stiropor ne razgrađuje, a damože podneti i kratkotrajne temperature preko100oC (pri lepljenju bitumenom po toplompostupku).

Međutim, duža izlaganja visokim temperaturamadovode do njegovog omekšavanja i sinterovanja.

GORIVOSTKao većina organskih materijala i stiropor je zapaljiv.

Pri njegovom sagorevanju proizvodi koji se oslobađaju su sledeći:ugljenmonoksid, ugljendioksid, voda i čađ.

EPS zbog male mase po jedinici zapremine oslobađa pri gorenjuminimalnu količinu toplote i tako stvara mala požarna opterećenja.

Prilikom gorenja, primećuje se topljenje materijala bez kapanja.

Tom prilikom se prema važećim standardima beleži dužina izgorelog dela,vreme gorenja do momenta gašenja, brzina gorenja.

Posebni dodaci koji se dodaju za postizanje svojstva samogasivostistiropora deluju po principu "lovca radikala", kao što je već napredrečeno.

Naravno, ponašanje prema gorenju zavisi od toga da li je stiroporproizveden bez dodataka ili sa specijalnim dodatkom za obezbeđenjesamogasivosti.

U takvim slučajevima stiropor se označava oznakom "S".

Što se, pak, tiče toksičnosti produkata sagorevanja,ustanovljeno je da se pri gorenju EPS-a stvaramnogo manje opasnog ugljen-monoksida nego kodgorenja drvenih i sličnih proizvoda (iverica, lesonit idr.).

TRAJNOST

Kao prvo, treba istaći činjenicu da su neosnovanetvrdnje o spontanom "nestajanju", "topljenju" (priuobičajenim uslovima) ili "izgrizanju" stiropora odstrane insekata.

Možda je to i bio razlog zbog koga se ovaj materijalnije do sada koristio u većem obimu ugrađevinarstvu.

Međutim, rezultati ispitivanja govore drugačije.

Kako je u mnogim građevinskim objektima u poslednjihdvadesetak godina široko korišćen ekspandirani polistiren,vršena su ispitivanja u smislu praćenja promene svojstava naizvađenim uzorcima iz samih konstrukcija (fasade, zidovi,krovovi itd.).

Objekti su bili stari 10-20 godina.

Rezultati su pokazali minimalnu promenu zapreminske mase,kao i napona pritiska pri 10% deformacije.

Ovo je posledica izvesnog starenja materijala, mada, naosnovu važećih SRPS standarda, rezultati ispitivanja koji supod takvim okolnostima dobijeni u potpunosti odgovarajudeklarisanim vrednostima.

Svakako, kod svih ovih slučajeva radilo se o ispravnoj primenistiropora.

Način spajanja EPS-a sa drugim građevinskim materijalima

Način spajanja EPS-a sa drugim građevinskim materijalima

Osnovna svojstva

dominantna je zatvorena poroznost, mala paropropustljivost i izrazito malo upijanje vode.

EKSTRUDIRANI POLISTIRENDELTADUR (XPS)

Proces proizvodnje DELTADUR-a se sastojiiz:- ekstruzije i- obrade tabliProces počinje u uređaju za doziranje granuliranih ipraškastih komponenti.Smeša se dalje u prvom ekstruderu greje i topi, pritome se uvodi pogonski gas (u prvoj fazi freon, akasnije CO2). Homogenost smeše ima značajnoguticaja na kvalitet proizvoda (100% zatvorenostćelija).Dalje, u drugom ekstruderu vrši se hlađenje itemperiranje rastopa i definitivna homogenizacija utzv. statičkom mikseru, koji je sastavni deoekstrudera.

Pothlađena masa ulazi u široku diznu sa tačnoodređenim parametrima temperature i pritiska. Izdizne masa prelazi u kalibrator koji joj daje formutrake. Traka se hladi da bi očvrsla, jer samo čvrstatraka može dobro da se seče i obrađuje.

Pre otpreme materijal mora da odleži najmanje 7dana.

Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

Očuvanje toplotnog otpora R posle testa

67

Proizvodi i njihova primena

krute ploče obložene limovima (tzv. "sendvič" sistemi) i

rasprskavajuće pene, koje se direktno nanose na površine elemenata konstrukcije koje se termički izoluju (tzv. "poliuretan - sprej" tehnika).

Poliuretanski termoizolacioni materijali najčešće se proizvode kao:

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA

68

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA

Troslojni termoizolacioni panel

69

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI NA BAZI POLIURETANA

Primena "poliuretan - sprej" tehnike