Planirani haos - Srebrenica

1

SREBRENICA: PLANIRANI HAOS (1)

Teror bogova rata

Istina o Srebrenici puno je bolnija i tea od Velike Kladue i Bihaa, ali se cela politika elita do dananjeg dana trudila da Srebrenicu prekrije velom tajne i zaborava. Ibrahim Mustafi, autor nedavno objavljene knjige Planirani haos, ovim reima najavljuje svoje svedoenje o onome to se u ratnim godinama dogodilo u Srebrenici i Podrinju. Knjiga je objavljena u Sarajevu u 20.000 primeraka (izdava Udruenje graana Majke Srebrenice i Podrinja) i ve je izazvala otre reakcije i osude sa bonjake strane. Planirani haos pojavio se nakon gotovo oslobaajue presude Naseru Oriu u Hagu, a posle istrage koja je najavljena u Bosni i Hercegovini za 49 srebrenikih Bonjaka osumnjienih za zloin nad Srbima. Gledano s te strane, Mustafieva knjiga mogla bi da se tumai i kao lina odbrana, jer se i njegovo ime spominje meu onima koji biti uhapeni. O ratnim godinama u Srebrenici dosad je objavljeno vie knjiga iji su autori Bonjaci. Prvu je potpisao Naser Ori, bolje rei njegovo ime nalo se na koricama, a pravi autor je, po svemu sudei, neko drugi. Orieva knjiga nosi naslov Srebrenica svjedoi i optuuje - genocid nad Bonjacima u istonoj Bosni april 1992 - septembar 1994. Dakle, Ori (ili neko ko se krije iza njegovog imena) ve krajem 1994. godine konstatuje genocid u Srebrenici!

Teko je zaista poverovati da bi ovek skromnog obrazovanja, kakav je Ori, istovremeno mogao da vodi krvavi pljakaki rat i kompetentno analizira Memorandum SANU, teorije o velikoj Srbiji Stevana Moljevia i istupanja Dobrice osia. Ori se, meutim, ne obraunava samo sa srpskim agresorima. On je baranu vatru otvorio i po muslimanskim prvacima u Srebrenici. Kae: Umesto da se stave u funkciju organizovanja otpora i spasavanja, mnogi su spakovali kofere i sklonili sebe i svoje

porodice na sigurno. Meu rukovodioce i vienije intelektualce, koji su se na vreme sklonili iz Srebrenice, Ori ubraja i Besima Ibievia (otiao u inostranstvo) i Ibrana Mustafia (otiao u Sarajevo).

Reagujui na nazoviknjigu Nasera Oria, Besim Ibievi je 1999. godine, u Amsterdamu, objavio svoje svedoenje Srebrenica 1987 - 1992. u kojoj za Naserovo soinjenije kae da je egocentrino -propagandistiko delo. Ovaj profesor istorije, koji danas ivi u Austriji, teko optuuje Oria i njegovu bratiju. Ibievi je u vreme ratnih zbivanja bio predsednik Skuptine optine Srebrenica. Milivoje Ivanievi, autor Hronike naeg groblja, kae da je Ibievi bio uzurpirao vlast u Srebrenici, da je jedan od osnivaa muslimanskih paravojnih formacija i organizator

ilegalne nabavke oruja. Po njegovom nareenju sa svih funkcija u Srebrenici bili su prognani Srbi. Ibran Mustafi je rodom iz optine Srebrenice. Jedan je od osnivaa SDA i organizator mnogih sukoba na verskoj osnovi. Predvodio je veinu akcija protiv Srba u Podrinju. Posle prvih viestranakih izbora postao je poslanik Skuptine Republike Bosne

2

i Hercegovine. Bio je predsednik Izvrnog odbora SO Srebrenica. Mustafi kae da je za vreme studija u Sarajevu nauo da neka grupa studenata, pred Begovom damijom treba da se vidi sa onim Alijom Izetbegoviem, to je skoro izaao iz zatvora. Sarajevska televizija ve je bila objavila da je odran inicijalni sastanak za osnivanje politike organizacije koja e okupljati narod muslimanskog povijesnog kruga. Tada je Mustafi prvi put sreo Aliju Izetbegovia, koji je na ovaj sastanak pozvao desetak Sandaklija. Bili su to uglavnom mlai ljudi iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i drugih sandakih mesta. Mustafi tvrdi da je Alija imao nameru da u Sandaku podigne bunu protiv Srbije i zato je pozvao na dogovor najvie Sandaklija. Samo dvojica su bila iz Srebrenice, a meu prisutnima on je prepoznao i Safeta Isovia, uvenog pevaa narodnih pesama.

Opisujui tadanju atmosferu u Podrinju, Mustafi kae: I pre mog dolaska sa konkretnim politikim planom, po Potoarima, Srebrenici i drugim okolnim mestima te regije, pucala su stakla na oferajbnama automobila sa srbijanskim registracijama na kojima je bila prilepljena slika Slobodana Miloevia. Mustafi istie da je na njegov ulazak u partiju Alije Izetbegovia presudno uticalo porodino vaspitanje: Znao sam da su mi edu (po majci) etnici zaklali i bacili u Drinu, a edo (po ocu) i sam je bio pripadnik ustakih formacija. Pored ede, od kojeg sam pravio idola u borbi protiv etnikog zla, sluajui kunu istoriju, moji junaci su postajali Jure Franceti, Kadrija Softi (ratni zloinci iz Drugog svetskog rata, prim. Lj. B.) i drugi pripadnici ustakih formacija Crne legije i 13. SS Handar divizije, koji su u oima obinih ljudi predstavljali simbol zatite muslimanskog naroda. Od moje nene, koju sam najvie voleo, uo sam pesmu: Oj Hrvatu, pola brata moga, a Srbine, jebi oca svoga! Ovaj deo svoje ispovesti Mustafi zakljuuje: Kroz celo obrazovanje sam isti: mrnja prema etnicima, prezir prema partizanima, koji su za mene bili rezervno utoite za etnike, i ubeenje da ih nije bilo, granica na Drini bila bi Berlinski zid izmeu Istoka i Zapada, koji bi Bosnu i Hercegovinu i Muslimane zauvek odvojio od Srbije.

3


Alija je izdajnik

NA OSNIVAKOJ skuptini SDA 26. maja 1990. godine, u Sarajevu, vladala je neopisivo euforina atmosfera. U trajnom seanju Ibrana Mustafia ostae govor dr Brozovia iz Zagreba koji je rekao da je interes hrvatskog naroda granica na Drini. Za re se tada javio i budui autor Planiranog haosa. Kazao je: Dolazim iz Srebrenice, optine koju su Srbi, zbog njihovog navodnog iseljavanja pod pritiskom, ve proglasie bosansko-hercegovakim Kosovom. Ja se, uz Boju pomo, nadam da e SDA odbraniti i sauvati to bosansko-hercegovako Kosovo. Aplauz se prolomio. Osamnaest godina kasnije Mustafi, u Planiranom haosu pie: Boe, tada toliko ushienja, a da sam znao sa kakvim lupeima imam posla, loginije bi bilo da sam doneo bombu i bacio je na taj skup! Ne da ne pomogoe u odbrani, nego naprotiv, svojim odnosom i direktnim uee doprinee da Srebrenica bude grad genocida nad bonjakim narodom, a posle genocida potpisae tapiju da je Srebrenica drevni srpski grad. Seme im se zatrlo! IBRAN Mustafi igrao je jednu od kljunih uloga u osnivanju SDA u Srebrenici u kojoj jo nema Nasera Oria (on e ovde stii neto kasnije). Za predsednika Inicijativnog odbora izabran je Besim Ibievi, a za potpredsednika Ibran Mustafi. Ibievi kae da su on i Mustafi bili istih godina i istih ili slinih ideoloko-politikih shvatanja, rodom iz Potoara i Dobraka, dva ustaka legla, prema vokabularu srpskih nacionalista. Ibran je voleo govoriti velike rei i obeavati mnogo. Mustafi, meutim, smatra da je svojim govorom na osnivakoj skuptini SDA u Srebrenici oduevio 10.000 prisutnih i bespogovorno postao narodni miljenik. Jedno mu je mnogo krivo - Alija nije hteo da doe na njihovu osnivaku skuptinu i nikad se nije udostojio da poseti Srebrenicu.

Na skupu Alinijih pristalica u Peima, Ibran Mustafi je svojim govorom naelektrisao atmosferu. Rekao je: Jue je u Srebrenici bio ejtan Nijaz Durakovi (predsednik SDP BiH). A takve ejtane mi trebamo na kolac nabiti, da se ne povampire. I dodao: Ako nam Srbija ne da pola elektrane na korienje, mi emo je sruiti! Evo jo nekoliko podataka iz biografije Ibrana Mustafia, koje je on o sebi ostavio: izbegao je, kae, etiri atentata koja su na njega pokuali da izvre ljudi iz muslimanskih redova zbog toga to se nije slagao sa nainom na koji je voen rat i politika u Srebrenici. U julu 1995. godine, zarobili su ga pripadnici Vojske Republike Srpske, u pritvoru je

proveo do 1995, kada je razmenjen za srpskog pukovnika Aleksu Krsmanovia. Onda je stao na elo organizacije Majke Srebrenice i Podrinja. Upamena je njegova izjava na spomen-groblju u Potoarima. Ugrabivi mikrofon uzviknuo je: Smrt genocidnoj tvorevini Republici Srpskoj! Na kraju Mustafi je napisao knjigu Planirani haos u kojoj je iz prve ruke opisao ta se dogaalo u Srebrenici i Podrinju od poetka devedesetih do 1995, i kako su Bonjaci stradali od svojih voa i kabadahija. To je pria o carstvu kriminala, zla, nematine, boletine, nemorala i razvrata malih bogova rata.

4

PRVU vest o raskolu u centrali SDA Ibrahim Mustafi primio sa suzama u oima. Kae da je lino oseao da nekome smeta. Nezvan, uestvovao je na konvenciji SDA u Sarajevu, na kojoj su se podelili Alija Izetbegovi, s jedne, i Adil Zulfikarpai i Muhamed Filipovi, s druge strane (koji su potom osnovali MBO), mada nikada nisu meu sobom naruili prijateljstvo. Tim povodom Mustafi o Aliji Izetbegoviu pie: Izetbegoviu nikada neu preutati jedno umee u kojem je bio neprikosnoven, a to je prevelika mudrost. Mada mnogi smatraju mudrost vrlinom, u veini sluajeva mudrost je veliina ljudske kvarnosti. Usudio bih se rei da je mudrost odlika munafika, jer iskreni ljudi ne mogu biti mudri. Iskrenost je temelj vere, a mudrost je temelj prevare.

Svaki ovek koji se misli da bavi politikom u kojoj mu je cilj da samo zadovolji svoj sopstveni ego, neka samo proui Aliju. Alija je udo od oveka, da je pozitivno, ne bi se moglo platiti, ali, na nau alost, to je negativno udo koje emo plaati u narednih sto godina, ako preivimo. Tito je bio jedini diktator za kojim se plakalo, a Alija je bio jedini demokrata - izdajnik, kome se verovalo. O ALIJI Izetbegovi, Mustafi, inae, misli sve najgore: On je ovek koji je unitio dravu nad kojom je poloio zakletvu, sa svojim pajtaima opljakao je veinu sredstava doniranih za odbranu domovine, razorio je moral kao najveu vrednost svoga naroda. Nemilosrdna borba za vlast meu Muslimanima u Srebrenici dobija novu snagu raspisivanjem viestranakih izbora u BiH, novembra 1990. Jo uvek su Srbi i Muslimani bili zajedno na listama.

Ibrana Mustafia opominje prijatelj: Ja vidim da si ti istinski voa naroda, ali nemoj da ti to udari u glavu! Biraju ga za republikog poslanika i on se sree sa Alijom u Skuptini Republike BiH i sa njim se odmah sukobljava. Aliju posprdno smatra srbijanskim genijem, koji omoguava da u BiH SANU i KOS sve dre pod kontrolom. Optuuje ga da je radio pod beogradskim mentorstvom! Da bi pokazao koliku je mo tada posedovao, Mustafi navodi pretnju koju je uputio Momilu Mandiu, tadanjem pomoniku ministra za kriminal u Vladi BiH: Mandiu, reenje koje ti poalje u Srebrenicu o imenovanju Srbina na mesto komandira policije, im se vratim u Srebrenicu istog momenta e biti poderano i zapaljeno pred kolektivom stanice javne bezbednosti u Srebrenici. I da zna, Mandiu, u Srebrenici sam ja vlast a ne ti! Sa takvim ponaanjem i eksponiranjem, kada poe u Srebrenicu, na Turbetu, mestu gde poinje teritorija optine Srebrenica iz pravca Bratunca, mora mene nazvati i pitati hou li ti dozvoliti ulazak! U protivnom, nee ti niko garantovati bezbednost! Kako Muslimani nisu imali svog oveka sposobnog da rukovodi policijom, posle tog dogaaja poslali su u Zagreb 40 momaka na obuavanje!

5


Lovac na snajpere

IBRAN Mustafi pie da su ve u leto 1991, na zasedanju Skuptine Republike BiH, Muhamed engi, neki aja iz Foe i Asim Juzbai, poslanik iz Zvornika, razgovarali o naoruavanju Muslimana. Asim je tada dobio 18 cevi, od kojih je Ibranu pripao automat Tompson i puka M48. Valjda zato, Mustafi kae da je agresija na BiH poela 1991. godine. I dodaje: A kada je na jednoj sednici Skuptine RBiH, Jovo Mijatovi, poslanik iz Zvornika, rekao da je Drina kima srpskog naroda, nisam mogao ostati duan, te sam mu odgovorio da e na tom organizmu biti lagirana leva strana i da e biti oduzeta! Mustafi pie da je kao predsednik IO SO Srebrenica sve vie bio zabrinut i uplaen, zbog nekih provokacija vatrenim orujem koje su dolazile od Srba preko Drine, iz Srbije. Jedne noi hodao je levom obalom Drine i uo iz pravca Srbije neku paljbu. Odmah je sazvao Izvrni odbor SO, bez srpskih lanova, zahtevajui da se svakom Muslimanu obezbedi oruje. Izvrni odbor u krnjem sastavu doneo je odluku o dizanju rezervnog sastava policije u SJB Srebrenica, i poslao Vladi i MUP-u u Sarajevo zahtev da i oni

donesu Odluku o mobilizaciji rezervnog sastava. Osnovni motiv ovih zahteva bio je da u

rezervni sastav policije ue to vie Muslimana kako bi se dokopali puaka. Da bi obezbedio novac za rad SDA i mobilizaciju Muslimana, Ibran Mustafi sklapa dogovor sa direktorom Srebrenicakamena Abidom oziem. Abid ga podsea da je na nivou optine Srebrenica 1988. godine osnovan Fond za takozvano dodatno zapoljavanje, za koji je sredstva izdvajala srebrenika privreda. Potpredsednik tog Fonda bio je Abid, a predsednik Mira Popovi. Meni treba samo odluka IO SO da se ta sredstva mogu koristiti namenski, rekao Abid Ibranu. A Mira, ta e ona rei? Ko jebe Miru, ja u mimo njenog znanja zavriti posao! - odgovorio je Abid. Mustafi je odmah iz Fonda povukao polovinu novca i krenuo u kupovinu oruja: Najednom vest kao grom iz vedra neba! Na putu Konjevi Polje - Bratunac, u mestu Kajii, blizu Kravice, iz zasede, u autu ubijena dvojica Muslimana iz Bratunca! No je. U Potoarima vanredno stanje. Sve je pripravno i ne spava se. U kafani Mehe Hrvaia ve se raspreda o moguim kombinacijama... Ovim reima Mustafi opisuje strah koji je organizovano iren meu Muslimanima srebrenikog kraja, i uveavan svakojakim dojavama... To biva opravdanje za sve masovnije naoruavanje i dizanje ratne psihoze u narodu do pucanja!

Po reima Mustafia, Lovako drutvo u Srebrenici imalo posebnu ratnu ulogu: Pored stanice policije, lovci su bili najjaa oruana formacija. Posebno mi je bilo znaajno da znam ko od lovaca ima snajper...! Sa novcem iz Fonda za obnovu privrede Srebrenice, Mustafi sa Naserom Oriem i jo nekolicinom poverljivih ljudi odlazi u Fou da kupuje oruje. Nali smo se, pie Mustafi, u jednom skrovitom naselju u neposrednoj blizini Foe. Doli smo do pred kuu izvesnog ljive. Odmah sam sa ljivom uao u podrum, koji je bio zakren vojnim sanducima. Iz dva sanduka smo izvadili 10 PAP-ovki, koje su bile konzervirane. Sedam puaka smo stavili pod zadnje sjedite renoa 5, kojeg je vozio Naser (Ori)... Pored puaka, uzeli smo po 110 komada

6

municije za svaku puku. Puke su plaane dinarski, a njihova pojedinana protivuvrijednost je bila negdje oko 800 DM, a sa municijom je otprilike iznosila oko 920

DM.

Posle zavrenog posla krenuli smo za Srebrenicu. U Podravanju nigde ive due. Dalje kroz Jadar isto tako. Sputamo se konano u Srebrenicu. U gradu mirno. Kreemo za Potoare. U Potoarima dosta ljudi na ulici, iako je tri sata iza ponoi. Dodue, mnogo ljudi je znalo da smo otili za Fou i jedva su ekali da stignemo... Puke kupljene u Foi Mustafi i njegovi ljudi prodavali su po 1.000 DM. Potom se operacija ponavlja.

Na istom mestu Mustafi i njegovi pajtosi kupuju novih 10 PAP-ovki i municiju... Zbog ovoga i docnijih radnji oko nabavke i prodaje oruja, Ibrana su Muslimani optuili za malverzacije.

O tome je bilo rei i pred Alijom Izetbegoviem, poetkom rata, kada je Ibran boravio u Sarajevu. Mustafi ovako opisuje razbuktavanje ratne psihoze: Posle ubistva dvojice mladia u Kajiima i prvog dana straha, u Bratuncu dolazi do velikih protesta i okupljanja naroda. Javljeno je da e taj dan u Bratunac doi dva lana Predsednitva Republike BiH, Ejup Gani i Nikola Koljevi. Sa Hamedom Efendiem, predsednikom SDA, krenuo sam u Bratunac na stadion, na koji je prethodno sletio

helikopter sa delegacijom iz Sarajeva. Sa njima je doao i Avdo Hebib, pomonik ministra za policiju i Ibrahim olakhodi, lan Vlade. Delegacija se uputila u zgradu SO Bratunac, dok je na stadionu bilo okupljeno nekoliko hiljada graana koji su na sve naine iskaljivali bes u interesu da se otkriju poinitelji ovih ubistava... Atmosfera na stadionu bila je vrlo naelektrisana, a Mustafi je samo dolio ulje na vatru. Uskliknuo je: Poelo je! Mi smo okupirani! Posle mitinga na stadionu odabrano drutvo okupilo se u kancelariji predsednika SO Nijaza Dubiia. Sastanak je bio u toku, pie Mustafi. Jedna je pria Gania, druga Koljevia, bla, bla, bla... Ve tada sam vidio nemo Sarajeva. Uzdaj se u se i u svoje kljuse!... Definitivno, ubijanje je poelo. Mora se najozbiljnije razmiljati o nastaloj situaciji.

OSI NIJE ETNIK Mustafi pie da je bio zaprepaen kad je na jednom sastanku Alija Izetbegovi rekao da e Muslimani morati da zarate i sa Hrvatima, jer sve ono to Srbi rade javno, Hrvati rade tajno. Mustafiu nikako nije ilo u glavu ni Izetbegovievo verovanje da za BiH idu bolji dani, jer na elo Jugoslavije dolazi Dobrica osi. On jeste Srbin, ali nije etnik, rekao je Alija.

7


Hoda trampi puke

NA PITANjE gde je u leto 1991. godine bio Naser Ori, Mustafi odgovara: Ori je bio konstantno uz mene, a ja sam ve dva puta odlazio u MUP u Sarajevo, traei da on zasnuje radni odnos sa naim ministarstvom... Insistirao sam da se Naser prebaci u nau policiju. Jednom sam, nakon razgovora sa Hebibom, otiao do Hajrudina Hodia, koji je bio jedan od naelnika sektora u MUP-u, i obavio razgovor na tu temu. Jednom je u MUP otiao i Hamed Efendi i vratio se sa zabrinjavajuom informacijom. Naime, Hamed se u MUP-u sreo sa Asimom Dautbaiem, naelnikom SDB-a i on mu je rekao da je za Naserom raspisana savezna poternica. U pitanju je bio kriminal.

Hamed je, kae Mustafi, zamolio Asima da poternica ostane u ladici i ne ugleda svetlo dana. Zaista, nisam nijednog trenutka sumnjao da to nije istina, jer je oito bilo da je Naser sve ree iao u Beograd, a pitanje je da li je uopte i iao. Kako je stalno bio pored mene, vie puta mi je predlagao da bi on bio spreman da ode na Batajnicu u sredite specijalne policije Srbije i da sa jednom naom grupom pokua obiti magacine i ukrasti naoruanje. Posle nekoliko dana dobili smo informaciju da su Naser Ori i njegov kolega Fahrudin Ali prebaeni u nae ministarstvo. Raspored su dobili u SJB Ilida i tu su na slubi proveli neto vie od mesec dana. Ponovo sam otiao u nae ministarstvo, insistirajui da budu prebaeni u Srebrenicu. Tako je i bilo. Nije prolo mnogo vremena a Hamed Salihovi Sado saoptio je Mustafiu okantnu vest: Dobio sam depeu iz SJB Zvornik u kojoj pie da se na prostoru Sapne dogodila pljaka jedne kafane, iz koje su otueni poker aparati i automobil dip kabriolet, a da je u pljaki direktno uestvovao Naser Ori. Mustafi kae da se tih dana sve vie bavio nabavkom oruja za Muslimane na podruju optine Srebrenica. Uz njega je gotovo nerazdvojan Naser Ori. Kao neka vrste konkurencije pojavljuje se u Bratuncu Nurif Rizvanovi, predsednik Muslimanskog nacionalnog vea. Naser se okree i prema njemu, a Mustafi sve to tumai motivom unosnog posla sa orujem. U tom periodu po celom terenu optine Srebrenica i optine Bratunac krue prie o masovnoj dopremi naoruanja. Vie se ne pria o komadima, nego o leperima, pie Mustafi. A Srebrenica se te 1991. godine sve vie punila ubojnim napravama. Mustafi kae: Jednu veer me je Roko odveo u svoju sobu i pokazao nekoliko puaka pumparica. Na pitanje odakle mu, rekao mi je da uglavnom dolaze iz Srebrenika, preko naeg glavnog imama Hasiba Kovaa... Ali, za dva dana dojurio je Ahmo Tihi iz Skelana. Pria da je Naser Ori dolazio na Skelane, dovezavi sa sobom dve pumparice. I umesto da ih ostavi kod Ismeta Hajdarevia, u kafani, grekom ih je ostavio u trgovini Ahme Tihia. Kae da su puke bile namenjene za prodaju Srbima! Na pitanje kakvi su tada bili odnosi izmeu njega i Oria, Mustafi kae: U tom periodu ja sam u Nasera zaista imao poverenja, jer me je, koliko respektovao, toliko i bojao. Bio

mi je uvek pri ruci i svaki moj zadatak je besprekorno izvravao. Ali je isto tako svaku priliku

8

koristio da mugne ustranu i odradi posao u sopstvenom interesu, ne gledajui da li je taj posao kriminalan i moralno opravdan... Iako policajac, u tom periodu Naser brzo oko

sebe okuplja momke krajnje sumnjivog morala, tako da se u noima kada je Naser na slubi esto dogaaju kriminalne radnje na prostoru grada, od krae automobila, do provala, u koje je, oito i sam upleten. U tom periodu ukradena su dva golfa sa ozbiljnim indicijama da je i Ori znao za tu krau. Prvi kongres SDA odran je 29. novembra 1991. u Sarajevu. Tim povodom Ibran Mustafi zapaa: Ako se samo setim kako je na prvom kongresu SDA doekan reis-ul-ulema hadi Jakub ef. Selimoski, a kako je zavrio, svakom treba biti jasno da je SDA bila maina za mlevenje najboljeg muslimanskog mesa. Sarajevskoj halki su najbolji Muslimani bili samo za jednokratnu upotrebu. Posle ovog kongresa, SDA je mogla

komotno promeniti ime u Stranku demagoke akcije. Sledi pria o pranju i premetanju hiljada milijardi dinara iz Sarajeva preko Srebrenice pa opet do Sarajeva. Mustafi ugovara takve poslove sa direktorima Fonda vodoprivrede u Sarajevu i nekih srebrenikih preduzea uz tako neverovatne manipulacije da ih je teko povezati i razumeti! Ilustracije radi: ... Posle svega, Mujo mi je doneo 400 milijardi dinara u keu i ja sam sloio novac u akt tanu. Kako je ujedno bila zakazana sednica Skuptine Republike BiH, sutradan sam s novcem krenuo u Sarajevo. Kad sam stigao, nazvao sam Omera Behmena i rekao da nosim novac.

Novac treba da preda Edhemu Bialiu i Amili Omersofti! rekao mi je Behmen. Tako je i bilo. Novac je te 1991. najvie korien za nabavku oruja, naroito iz Foe. Kua Ibrana Mustafia postala je skladite oruja. On o tome kae: U Gornjim Potoarima smo kamion parkirali neposredno pored prozora moje kue i poeli sa istovarom naoruanja. U ovoj poiljci je bilo 30 automata kalibra 7,62 i 9 mm, 14 puaka M48, jedan pukomitraljez engleske proizvodnje sa 500 komada metaka, 12 protivtenkovskih mina, oko 30 kg trotila TNT i 30 kg dinamita. Pukomitraljezi sa municijom su kotali 4.000 DM. Mustafi zatim pie: Iako je kompletno naoruanje optinskog taba TO jo 1989. godine otela JNA, u Fabrici akumulatora je ostalo oko 4.600 cevi samo peadijskog naoruanja i jedan protivavionski top PAT... Vie puta me je Naser Ori upozoravao da bi trebalo uraditi neto oko ovog PAT-a. Jednu veer otili smo do Fabrike akumulatora kada su na obe ulazne kapije Muslimani bili deurni portiri. Njima sam rekao da veeras treba biti izvezen PAT iz fabrike i da je njihov osnovni zadatak da nita o tome ne znaju... Naser i Mirsad, kae Mustafi odmah su otili do fabrike i odlepali PAT u Gornje Potoare. Te noi padao je prvi sneg, tako da je kamion ostavio iza sebe tragove koji su vodili do Naserove kue. PAT su ostavili u Naserovu garau i posao je bio zavren. Posle izuzimanja ovog PAT-a krenula je nesnoljiva kampanja u srbijanskim sredstvima informisanja, u stilu: Masovno naoruavanje Muslimana, Srbi nikad ugroeniji itd.

9


Obuka zelenih beretki

NAORUAVANJE Muslimana poprima sve vee razmere. Mustafi to ovako opisuje: Nekako u priblino vreme, kada je izuzet PAT, iz magacina IP Drina nestala je vea koliina eksploziva. Pretpostavljao sam da je to maslo Bekira Baraka. Uporedo sa ovim, sve je vie informacija sa terena o provokacijama Muslimana od strane Srba. Srbi pokuavaju svim sredstvima podii tenzije i uneti razdor u privrednim subjektima Srebrenice. Sa naelnikom policije i drugim saradnicima sam otiao na zbor radnika u Zeleni Jadar, na kojem se okupila veina zaposlenih u Drini. Jedan umar srpske nacionalnosti, koji je bio organizator pobune u rudniku boksita, sada se buni to mu ne obezbedimo uslove za rad u umi. Nisam to mogao trpeti, tako da sam skoio iza stola i zgrabio ga za prsa, te mu zapretio da ga vie ne ujem. Nakon tog zbora, pie Mustafi, kree ponovo kampanja od strane sredstava informisanja iz Srbije. Preko cele prve strane Veernjih novosti pojavio se naslov Ibran Mustafi najavio klanje za Bajram Srbima! Ja ponovo apelujam na naelnika SJB da se die sve to se moe dii u policiji, ali mogunosti su bile vie nego skromne. Naelnik SJB Hamed Salihovi Sado ponovo upuuje zahtev MUP-u BiH za materijalno-tehniku pomo, ali MUP se vie bavi vercom. Za to vreme na poligonu 1.500 rezervista spremno eka! Oko nabavke i podele oruja muslimanima ne ide sve glatko. Jedan broj direktora srebrenikih firmi nije eleo da daje novac iz kase, u koju su sredstva izdvajali i Srbi i Muslimani. Na njih se Mustafi obruavao beskrupulozno. U samo jednom naletu uspeo je da pod pritiskom dobije oko 24.000 DM.

Inae, vrsta naoruanja koja je nuena bili su kalanjikovi, po ceni od 850 DM i upucani snajperi slovenake proizvodnje, po ceni od 1.300 DM, ali narodu je sve bilo malo , kae on. OPISUJUI osnivanje prvog Naserovog logora za obuku muslimanskih ratnika, Mustafi kae: Ve ranije sam Naseru Oriu dodelio jednu prostoriju ASOFK-e za bildovanje, gde on okuplja oko sebe grupu momaka koji intenzivno treniraju. Naser je u ovom

periodu stalno uz mene. Predlae mi formiranje logora u kojem bi pokuali vriti obuku momaka, kao sastavni deo priprema za oito nadolazei rat. Bili smo saglasni sa tom idejom. Prva lokacija, koja se predviala je lokalitet Ravni, na livadi iznad Gornjih Potoara. Meutim, logor je uistinu zaivio u Bujakovai, uvali u koritu potoka Rabin. Logor je imao vie propagandni karakter. Ali, ipak uzavrela srbijanska propaganda je na sva zvona udarala da na prostoru optine Srebrenica postoji nekoliko logora za obuku nekoliko stotina zelenih beretki. Posle mnogih lairanih opasnih situacija, napetosti i uzbuna, u Srebrenici je osnovan Krizni tab. Mustafi ide po narodu, okuplja ljude u Potoarima i na jednom takvom skupu izdaje nalog da odmah pristupe ustrojbi vojne formacije veliine ete. I da njome treba komandovati Naser. Za Naserovog zamenika odreuje Mirzu Halilovia. Mustafi belei: Bijeljina ve gori, u Derventi i Bosanskom Brodu rat besni, u Sarajevu poetak haosa, u Srebrenici svako hoe oruje. On konstatuje da veina srpskog stanovnitva pred mrak masovno odlazi

10

da prespava preko Drine u Ljuboviji i Bajinoj Bati, a ujutru se vraa na posao. Sednice Saveta za narodnu odbranu odravaju se, jo sa Srbima. Cilj je bio zaustaviti rat, pie Mustafi. Goran Zeki je bio srpski poslanik u Skuptini BiH, i bilo je neophodno da i on prisustvuje sednici Saveta. Ibran kae da je on uspeo da dozove Zekia, a ne predsednik SO Besim Ibievi. Bio je to poslednji sastanak ovog saveta, iako je, po reima Mustafia, sa terena bio ogroman pritisak da Muslimani i Srbi izau u zajednikim delegacijama i da zajedniki rade na zbliavanju i meusobnom poverenju dva naroda.

Mustafi pie da mu je Goran Zeki na rastanku rekao: Ibrane, ti si pametan momak! Ti zna da sam ja roeni Srebrenianin i da ivim u Srebrenici, a moj brat Zoran u Beogradu. Nikada neu, po cenu bilo ega, dozvoliti da on i ja ivimo u dve drave. Ibrane, rat je neizbean, ali zapamti - ja i ti smo na dve razliite strane. Sutra emo doi u poziciju da jedan u drugog pucamo. Upamti ono to ti mogu garantovati - nikada ti Goran nee pucati u lea! Meoviti parovi muslimanskih i srpskih politiara obilazili su tih veeri, po dogovoru, podrinjski kraj, da bi sagledali stanje i smirivali uznemirenost stanovnitva, ili pojaavali nervozu i strah.

MUSTAFI priznaje da je tada bio vrlo naelektrisan. Govorei o zajednikom obilasku terena sa Miodragom Jokiem on kae: Polagano se smrkavalo. Miodrag me je sve vie pourivao da idemo. Uhvatio ga strah. Kajem se to ga nisam ubio na putu. Docnije je Mustafi gledao Jokia kako na TV Novi Sad govori: Ibran Mustafi bio je najvei srebreniki ekstremista, koji je opljakao svoj narod, a poslije s novcem pobegao u Tursku! Mustafi tvrdi da su istu propagandu protiv njega vodili Joki, Naser Ori i Omer Behmen.

Mustafi pie da je, po pozivu, posle proglaenja drave BiH, morao hitno da ode u Sarajevo na Skuptinu Republike BiH. Pre polaska nije naao Nasera Oria, tako da mu nije dao nalog kako da u njegovom odsustvu kontrolie situaciju. Putem su bile postavljene barikade. U Kladnju ostaje bez vozaa koji se, uplaen, vraa u Srebrenicu. Stanje u Sarajevu i atmosferu u samoj zgradi Republike Skuptine ovako opisuje: Tzv. svenarodni parlament se pretvorio u jednu zabludu. Za skuptinskom govornicom su se reali novopeeni narodni tribuni, koji su vie podseali na iznurene narkomane. A, bogami, bilo je mnogo i stvarnih narkomana. Bilo mi je jasno da je sala ispunjena

velikom skupinom destruktivaca, ija je dirigentska palica bila u Beogradu, a glavni zadatak im je bio ruenje legalno izabrane vlade nezavisne i priznate Republike BiH. (Mustafi stalno forsira pretpostavku da je sve to se deavalo u BiH bilo pod dejstvom Beograda i KOS-a. Po njemu je i Alija Izetbegovi tuma srpskih ideja i elja - prim. Lj. B.).

11


Lin u Konjevi Polju

UZ svu sekiraciju i brigu za Srebrenicu, Ibran Mustafi je ostao u Sarajevu punih sedam meseci. Pokuavao je da telefonskim putem upravlja Srebrenicom. Mustafi pie da su kod Kragljivoda naeni mrtvi Meho Hrvai i Bahrudin Osmanovi iz Potoara. On ih smatra prvim rtvama agresije na prostoru Srebrenice. Ne daje detaljnije podatke o njihovoj pogibiji, ali kae da je posle toga sam grad Srebrenica ostao gotovo bez Muslimana. Bilo je i nekoliko onih koji su bili spremni da i same

etnike doekaju kao oslobodioce, jer je najbitnije bilo spasti svoju kuu. Procene govore da je u samom gradu ostalo oko dvesta Muslimana, tako da su domicilni Srbi,

JNA i paravojne formacije iz Srbije ovladali gradom bez ispaljenog metka. Mustafi pie da su potom u Srebrenicu pristigli domai etnici, predvoeni Goranom Zekiem, poslanikom Skuptine BiH. Kako su mu telefonom javili, u gradu etnici redom pale muslimanske kue i ubijaju preostale Muslimane, od kojih su veina bili stari i iznemogli. etnici su, zakljuuje Mustafi, uspeli na prostoru optine Srebrenica da poine brutalni genocid odmah na poetku agresije 1992. godine. U Hronici naeg groblja Milivoje Ivanievi, istraiva ratnih zbivanja u BiH, daje drugaiju sliku tih dogaaja: Etniko ienje srpskih teritorija u optinama Bratunac, Milii, Srebrenica i Skelani Muslimani su zapoeli napadom na male zaseoke Gniona u srebrenikoj optini i Bljeeva 6. maja na urevdan. Iz Srebrenice Srbi su se iselili 9. maja 1992. godine, masovno i gotovo panino. U gradu je ostalo svega oko tridesetak lica koja nisu Muslimani. Od tada je Srebrenica isto muslimansko mesto. Najvei broj metana razbeao se po okolnim, najbliim srpskim selima, u Bratunac, Skelane ili preko Drine u Srbiju. Neposredan povod za to, kae Ivanievi, bilo je ubistvo Gorana Zekia, narodnog poslanika u tadanjoj skuptini BiH, sudije i predsednika Srpske demokratske stranke u optini. Njega su lokalni Muslimani saekali u zasedi, na prilazu Srebrenici, kod sela Zalazje, i ubili 5. maja uvee. Za taj podvig odlikovani su zlatnim ljiljanima. Tada se konano videlo da su i sva prethodna ubistva, najee iz zasede, bila ne puka sluajnost, to su vlasti dokazivale, ve deo unapred smiljenog plana i poetak oruanog obrauna i likvidacija to veeg broja Srba. MUSTAFI kae da se uz velike muke i ivotni rizik iz Sarajeva vratio u Srebrenicu. Boravei u Tuzli, uo je da je jedna grupa srpskih boraca zarobljena na Zalazju i da su posle toga likvidirani. Meu njima je bio Branko Simi, moj kolski drug iz Gnione, i njegov brat Pero. Pored njih dvojice, na spisku sam prepoznao i Slobodana Ilia, nekadanjeg sudiju Optinskog suda u Srebrenici, Miju Rakia, autoprevoznika sa Zalazja. Bila je i bolniarka Rada na spisku... U Tuzli sam saznao, pie Mustafi, da je Kemo sa Pala (Kemal Mehmedovi) nosio po Srebrenici neku odseenu glavu i plaio ljude. Po tim saznanjima sam vidio da glavno kolo u Srebrenici vode ljudi od kojih se svata moe oekivati. Od Mirsada sam saznao da je u Konjevi Polju lien slobode i Nurif Rizvanovi, koji je letos tamo doveo oko 500 do zuba naoruanih momaka. Saznao sam i da je Naser

12

Ori postao glavni bos! O tome ta se u meuvremenu dogaalo u srebrenikom kraju Mustafiu je detaljno priao Hamed Salihovi Sado, naelnik SJB: Moj Ibro, jebo ti narod! Narod ti je obina stoka, koja samo zna za drugim halakati. Nurifu je presudio narod. Kad smo uhapsili Nurifa Rizvanovia i druge, u Konjevi Polje je dovedeno oko tri hiljade ljudi. Kada je Nurif izveden pred narod na binu i na pitanje sa

bine da li treba izdajnika ubiti, svi uglas kliu: Ubiti, ubiti! Narod e te uvek jebati. Kada Zulfo (Tursunovi) udari tupim delom noa u glavu, narod klie. Nurifa i njegove su u zatvoru ubili na mrtvo ime. Nurif je na binu izveden u donjem veu. Hamed Salihovi Sado rekao je Mustafiu da je odmah posle mitinga u Konjevi Polju Naser Ori otiao u akciju na zvorniku Kamenicu, u kojoj je likvidirano oko 120 etnika, ali znam da je na Kamenici poginulo i nekoliko naih. Hameda je pred kraj rata stigla smrtna kazna od muslimanske bratske ruke. Ubijen je prilikom pokuaja atentata na Mustafia. Po povratku u Srebrenicu Mustafi je, kae, ustanovio planirani haos, poput onog u Sarajevu i u itavoj BiH. Svoga izabranika Nasera Oria video je u novom svetlu: Naser je uvek mogao funkcionisati na principu filma Ubij sve i vrati se sam! Naser je mogao da raste samo ako ga okruuje ljudsko ubre. Oko sebe je okupio sav ljudski stajnjak, koji se slegao u Srebrenicu. U knjizi Planirani haos Mustafi govori kako su pripadnici Alijine vojske poetkom 1992. godine oduzeli oruje Srbima u selu umavii. To priu Mustafiev brat Samid, prikazujui sebe u ulozi nekog ko ima dobro i meko srce. Jednog dana smo se samoinicijativno organizovali te otili u srpsko selo umavie, kae Samid. Kako sam se lino poznavao sa Miloem iz umavia, pozvao sam ga da razgovaramo.

Milou sam rekao da smo doli u umavie da traimo od njih da predaju naoruanje. Iako je bio blef, rekao sam mu da su umavii opkoljeni sa svih strana sa 150 ljudi i da smo mi odreeni da sa njima obavimo razgovor o predaji naoruanja. Naravno, rekao sam mu da bi to bilo za njih najbolje reenje, a da im zauzvrat garantujemo sigurnost. Posle dugog ubeivanja, postrojili smo ene i decu. Ve smo, pria Samid, sa ubeivanjem poeli da gubimo ivce, tako da je Hajro Bei iz Podaua izveo iz stroja jednu malu devojicu, odvojio je od majke i zapretio da e je zaklati ako ne prihvate ultimatum o predaji naoruanja. Znao sam da je Hajro stari kavgadija i problem, tako da sam se uplaio da to i ne uradi. Priao sam Hajri i uzeo devojicu i vratio je majci. Mati je odahnula, jer se zaista uplaila za kerku. Posle ponovnih Miloevih konsultacija sa svojim komijama, konano su doneli odluku o predaji naoruanja. Predali su 14 dugih cevi, a Milo mi je izvadio i ponudio i svoj vlastiti pitolj. Pitolj nisam hteo da uzmem...

ZLOIN VOJNICI Nasera Oria 8. avgusta 1992. spalili su 55 kua u srpskom selu Jeestica i ubili devetoro metana. Meu njima su bili Anelko Mlaenovi (na slici), njegov brat Dragan i majka Savka. Anelku su odsekli glavu koju je po Srebrenici slavodobitno nosio

13

Kemal Mehmedovi Kemo.


Jagma za plenom

NASERU Oriu nije bilo pravo to on nije izveo akciju razoruavanja Srba u umaviima. Zato je odluio da odmah preduzme neto slino. Sa svojom ekipom odjurio je u selo Sijemovo i izdao naredbu da se oruje preda sutra do 12 asova. Kad je u zakazano vreme doao da uzme plen, kae Mustafi, imao je ta da vidi. Svi stanovnici Sijemova, koji su posedovali oruje, napustili su selo. Ostao je samo starac Milo Zeki. Naserova osveta je bila surova. Zeki je ubijen, selo je opljakano i spaljeno. Sva penica zavrila je kod Nasera i nekog Ekrema. ta se dogodilo posle razoruavanja Srba u umaviima? Mustafi u Planiranom haosu kae: Ponovo je nova ekipa krenula tamo. Od umavljana su zaplenili jo nekoliko puaka, a posle su umavljani kolektivno sterani u Potoare. Pre nego to su umavljani dovedeni u Potoare, po umaviima su 'operisali' Doni i Garmi, navodno skupljajui marke i zlato. Posle transporta umavljana u Potoare, na hoda Alija Jusi je postao glavni magacioner, koji se sa traktorom obreo u umaviima. Krenula je pljaka', pie Mustafi. 'Osetio je hoda da je rat bolji biznis od vere. Dolo je i do prvih negodovanja u 'ekipi' oko podele plena. Kada su 'opuhali' umavie, nali su u jednoj kui keramike ploice. Neko je hodu upitao da li da i to tovare, na ta je hoda uzvratio potvrdno da e i ploice zatrebati. Posle pljake umavia i Sijemova, cela je Johovaa bila puna stoke. Naser je bio nezadovoljan raspodelom plena. U prepirci je hodi opsovao i Boga. Ipak je uzeo mlin, traktor 'Tomo Vinkovi' i vola. Mustafiev brat ovako opisuje akcije Muslimana na povezivanju njihovih teritorija u srebrenikom kraju: Prvo na udaru bilo je selo Gniona, koje nije pruilo neki otpor, Srbi su selo napustili i preko Soloue pobegli prema Zalazju i Sasama. Sledi napad na Viogor, Orahovicu, koji su pali bez veeg otpora, a veina sela je popaljena, jer se nije znalo ni ko pije ni ko plaa... Mi palimo Gnionu, etnici pale grad. Gori Gniona, gori Srebrenica. Kompletan srpski ivalj bei iz grada prema Bratuncu. Grad ostaje sablasno prazan i tek posle nekoliko dana jedna grupa nas iz Potoara odlazi do grada. Srebrenica nije ni oslobaana, ostavljena je, tako da je ispalo da smo ja i Sapko i jo nekolicina, koji smo prvi uli u Srebrenicu, uli kao oslobodioci. Mustafiev brat Samid pria kako su se Muslimani vratili svojim kuama, ali su bili izloeni granatiranju sa okolnih brda i dejstvu avijacije! Ali, u Potoare stiu i izbeglice sa raznih strana i nastaje pljaka Srebrenice: Neki nisu gledali ta je, samo da se uzme. Cela Begova njiva bila je prekrivena tepisima. I Naserova terasa. Neki su upali u Fabriku akumulatora i masovno nosili portable od

kompjutera, mislei da su televizori. Adem Habibov je uzurpirao teretni 'mercedes' od Zadruge, a njegov brat Amir mercedes od Cinkare. Adem se odmah bacio na izvlaenje

14

nafte iz terminala Transporta i Ekspresa. Naserov mlin na naftu, koji je dovukao iz umavia, melje brano po celu no. Naser rat smatra kao igrariju u kojoj se on predstavlja kao Rambo, a drugima glave odlijeu, pie Mustafi. Tako je bilo i u drugom napadu na Zalazje. Mi uhvatili Zalazje u preniku od dvestotinak metara, a Naser po Zalazju puca kao Rambo iz PAM-a, tako da je tee preivjeti Naserov PAM, nego etniku paljbu. Mislim da je Zalazje odnelo pedesetak momaka. Naser je posebno radio na stvaranju legende o sebi, pa je, posle gotovo svake akcije

putao glas da je ostao u okruenju, te se iekivalo kako e se iz obrua probiti. Ba posle jednog napada na Zalazje, kad je bila procurila vest da je Naser opet ostao u okruenju, naiao sam na njega i njegovu ekipu kako sede za ispeenim ranjem, kae Mustafi i dodaje: U jesen, za jedan dan nae snage su uzele itav prostor od Fakovia do lijepca, koji je na samoj obali Drine. (Iza te akcije ostala su sprena i opljakana mnoga srpska sela i poubijani njihovi itelji - prim. Lj. B.) Najednom je kroz Srebrenicu prostrujala vest da su uzeta planirana podruja, pie Mustafi. Doao sam preko puta zgrade optine i odjednom se pucnjava ula sa svih strana. Pobjedaaaa! Pobjedaaaa! Odjekivalo je na prilazima centru. Odjednom se u

Srebrenici pojavila rulja, predvoena Naserom. Pucalo se i slavilo. Posle defilea u povorci oko Srebrenice, zaurlao je crni mercedes, koji je Naser uzurpirao od Ibrahima Golubovia. Golubovi je sa Nurifom Rizvanoviem doao u Srebrenicu, ali je posle prvih neprilika video da je iz Srebrenice najpametnije otii, jer je to najbolji nain da se sauva glava. U SREBRENICI je ad hok formirano Ratno predsednitvo koje je smenilo svoju demokratsku vlast. Svi koji su bili uklonjeni faktiki su osueni na odstrel. Zajahali su novi spasioci, predvoeni 'herojem Gazdom' i bitangama oko njega, a krajnji ishod ostade genocid. Naravno, nosilac liste ljudi kojima se zabranjuje sve, po odluci Ratnog

predsednitva Srebrenice, bio sam ja, pie Mustafi. Dok je Naser jurcao u uzurpiranom crnom mercedesu, njegovi sunarodnici su pljakali osloboene Sase. Igran Plani je zarobio kamion zastavu 640, pa je poveo Ibrana Mustafia da potrae penicu. Na samom ulazu u Sase stanje je bilo haotino, vaarska atmosfera bez muzike. Narod je tutnjao na sve strane. Utakmica je poela. Ko ta ugrabi, uspeo je. Osmaani su bili pored tenka T34. To je njihovo! U blizini, pored tenka okupile se dve suprotstavljene ekipe.

Izmeu njih je stajalo bure nafte. Jedan ovek je nosio dak pun poklanih kokoi, pie Mustafi. Kua Bate Rankia ve je gorela. Bilo mi je drago, kae Mustafi. Bio je jedan od glavnih kolovoa genocida na prostoru Sasa, odmah posle agresije. Jedan ovek je natovario pun pediter stolarije, dvojica u svai sa uperenim pukama jedan u drugog. Opis ove pljake Mustafi zavrava zakljukom: U Srebrenicu je dovezen iz Sasa i jedan transporter, mini VBR, PAT-ova i PAM-ova je bilo vie nego to je trebalo. Brdski top je bio odavno u funkciji, pukomitraljezi M58 nisu bili toliko popularni i prestini, kao pukomitraljezi M84. Minobacaa kalibra 60 i 80 mm bilo je dovoljno.

15


Napad na Kravicu

NA zgradi optine u Srebrenici osvanuo je natpis: Preki vojni sud! Meu sudijama i Zulfo Tursunovi. Za ovog Naserovog zamenika Ibran Mustafi kae: Zulfo je nepismen, a 1970. i neke u Kojinoj kafani u Srebrenici poinio je dvostruko ubistvo. Bio je najpre osuen na smrt, pa mu je kazna zamenjena za 20 godina, a odleao je 14 godina robije. Naser Ori je Zulfu predloio za odlikovanje zlatni ljiljan. U obrazloenju je napisao da je Zulfi nadimak Bato i da je uzorni srebreniki domain. Evo jo nekoliko podataka o ovom sudiji prekog vojnog suda. Roen je u Sueski, optina Srebrenica. Jedan je od komandanata muslimanskih bandi ovog kraja, kriminalac osuivan vie puta za ubistvo. Bio je organizator i predvodnik mnogih napada na srpska sela. Pored ostalih, napao je i

spalio Osredak, 14. maja 1992, Zagone 5. jula 1992. i Kravicu na Boi, 7. januara 1993. godine.

Surovo je zlostavljao civile u srebrenikom zatvoru. Posle jedne Zulfine torture Ljubica Gagi izvrila je samoubistvo, popila je kamenu sodu. Zulfo je opljakao imovinu mnogih Srba.

U to vreme, prema tvrenju Mustafia, vodi se opta hajka prema nekim Muslimanima koji nisu bili po volji Naseru Oriu. U prostorijama Vojne policije njima prebiraju rebra. Srebrenica je dobila Velikog gazdu i male, gazdie, do rata ubogu fukaru, kae Mustafi i dodaje: Dok po Srebrenici glad i smrt haraju, Naser uiva na sve naine. Tako smo jednom doli kod njega u stan u Lemelama na Panauritu, gde su bile ehida, udovica ubijenog Jakuba, i njena ki Zijada... Gazda je u susednu sobu zovnuo Zijadu da ga, kako ree, malo izmasira. Odgegao se Naser i Zijada je krenula sa masaom. Imala je ve petnaestak godina, tako da je ve bila upotrebljiva za masau, ali je problem to se jadna zaljubila u gazdu... Saznanja da su neki jahali devojice za kilogram brana, kojima po godinama mogu biti dedovi, uinila su me jaim u stavu da nikada nisam kroio na bilo kakvo okupljalite... Opisujui patnje muslimanskog stanovnitva srebrenike optine, Mustafi kae: Ko je ta imao od stoke, klao je i menjao za brano. Kilogram mesa je u poetku bio kilogram kukuruza, ali je cena mesu padala. Kilo mesa za pola kila kukuruza. Ne da niko kukuruz

za meso. Sto kila penice dolo do 2.000 DM... Dok je narod gladovao, drugi su se bogatili. Za pojedine komandante je radila vralica, tako da je cena ita bila bolja nego ikada... Pojedini mlinari su poeli da nosaju zlatno prstenje i zlatne lanie. Na Osmaama su ene davale prstenje za pregrt krompira. Kako je vreme vie odmicalo, pie Mustafi, sve sam vie sretao ive mrtvace. Za to vreme Gazdi je med bio omiljena hrana. Ponekad je i kilogram bilo njegovo dnevno

trebovanje... Dolo je vreme da skapavamo od gladi. Nikada sebi ne mogu odgovoriti na pitanje da li je to naoj hunti bilo stalo da skapavamo od gladi? Veito me muila dilema, da li je njihova logika bila da trebaju unoviti svoje novostvorene zalihe ili da glad nema oiju, pa da je gladnog lake motivisati za nova osvajanja. Mustafi ovako opisuje muslimanski pohod na Kravicu: Bio je 6. januar 1993. Badnje

16

vee uoi pravoslavnog Boia. Ujutro sam saznao da je ranom zorom krenula akcija, na Kravicu. Sa roakom Kemom krenuo sam i ja prema Kravici. Na isturenom komandnom mestu na Jagliu nismo nali nikoga. Kada sam pogledao prema Kravici, talas dima kretao se prema Bratuncu. Bilo mi je krivo to nisam znao za akciju. Sa Jaglia sam jurnuo prema Kravici, iz koje je narod ve kuljao kao da se vraao sa vaara. Niko, kae Mustafi, nije iao prazan, kolona od nekoliko kilometara je iza sebe vukla sve ta je stigla. Najvei sretnici bili su oni koji su doprli do belog brana, penice i soli... Kako je padao sneg, a nou su bili jaki mrazovi, glavno sredstvo prevoza bili su kapci od poreta na drva smederevaca. Kada sam video da jedan ovek iz Kravice, uzbrdo, po snegu vozi bicikl, odluio sam da se vratim. Mogu da zamislim da je neko poneo deterdent, rakiju, pa i sue, ali mi ni do danas nije jasno da 7. januara iz Kravice po dubokom snegu uzbrdo vozi bicikl. Mustafi kae da su posle pada Kravice, konvoji sa hranom ispred njegove kue prema Srebrenici defilovali neprestano tri-etiri dana. Kravica oito nije ni oekivala napad, nego lagodan doek pravoslavnog Boia. Zanimljivo, tada je u akciji na Kravicu bio ranjen Veiz abi, koji je komandovao jedinicama iz Konjevi Polja. Nije udo to je ranjen, ali je jako udno to je ranjen s lea!? Mustafi zapisuje i ovo: Na putu iz Jezetice sretoh jednog momka iz unjara sa volovskom zapregom. Kola su bila puna dasaka od razvaljene kace i jo ponekih potreptina. Vidim, za neke je pljaka postala hobi. Produih dalje prema centru Kajia. Jedan iznad ceste, drugi ispod, leala su ve prilino opuzla dva tela srpskih boraca. Nisu bila ni ukopana. Nastavismo dalje. Kravica je delimino izgorela i devastirana, Sandii porueni, Lolii devastirani, Pervani izgranatirani, Hrnii u malo boljem stanju... Autor Planiranog haosa priznaje da se i on prihvatio nekoliko kutija praka za pranje rublja i jo nekih artikala. Na ulazu u samu Kravicu pie Mustafi, sustigao nas je kombi, koji je iao iz Konjevi Polja. Kombi je bio pun, tako da smo se jedva ugurali. Kada smo stigli na Avdaginu njivu, kombi stade, jer se dalje moralo peice. Sa nama je izalo i troje zarobljenika, koje je trebalo prebaciti u zatvor u Srebrenicu. Do sada su bili u pritvoru u Konjevi Polju. Bila su dva mukarca i jedna enska osoba. Jedan uo, kojeg su nai borci tako i nazivali, bio je u malo boljem stanju, starosti oko 25 godina, a drugi mukarac po izgledu je bio tek moda punoletan, kao i devojka. Njih dvoje su bili u katastrofalnom stanju. Kod ovog drugog mukarca je vrat bio kao u tukavca (urana), valjda od gladi. Kod devojke su noge bila kao akalice. Krenula je kolona peice po kaljugi, koja je i sposobnom bila teko savladiva prepreka, kae Mustafi. Na nogama devojke bile su neke potpeene cipele, koje je jedva vukla za sobom. Oito da se neko namirio na bolje. Posle skoro dva meseca pitam ta je bilo sa ovo troje sprovedenih. Ne znam pravu istinu, ali izgleda da su pobijeni - ree mi Hamidovi Salih Sado.

17


Alija grobar naroda

IBRAN Mustafi kae da ga je Naser Ori jednom poslao na poloaj koji se nalazio na auu. Tada je itao "etnike letke" bacane iz aviona u kojima je pisalo: "Vi ste izdati od svojih! Ovo nije vaa planirana teritorija! Na ovim prostorima nemate ta da traite. Imate rok tri dana da proete do slobodnih teritorija bez ikakvih problema..." Mustafi pie da je u to vreme sa prostora Konjevi Polja i Cerske u pravcu Tuzle otilo nekoliko hiljada ljudi. Dosta ih je krenulo i iz Potoara. Tim povodom, on optuuje Aliju Izetbegovia da je bio u dosluhu sa autorima napred navedenih "etnikih poruka", da je bio za podelu BiH i njeno unitenje. "Nakon svega, pie Mustafi, samo mentalnom slepcu moe biti nejasna uloga Alije Izetbegovia, oveka koji je doveden da zavri posao sa BiH i ostane zabeleen kao njen poslednji predsednik, koji se od predsednika pretvorio u obinog trgovca bonjakim glavama i donatora bosanskohercegovake grude." Mustafi zatim kae: "Agresija i rat, kao veto planirani haos, dodatno su Aliji posluili da po celom svetu prosi na patnji dravotvornog bonjakog naroda, kojeg treba svesti na neku versku skupinu, a svom princu, princezama i njegovim enskim i mukim snahama konano u vene ubrizga plavu krv. Alija Izetbegovi, kao najvei grobar u povesti bonjakog naroda i njegove domovine, ujedno se pretvorio u najveeg izdajnikog Al Kaponea, iji lik i delo, nakon to se upokojio, sija najsjajnijim sjajem. Opstanak bonjakog naroda je jedino mogu ako se njegov sjaj pretvori u tamu." Strahovladu lokalne vojne hunte, Mustafi ovako opisuje: "U Srebrenici samovolja, iivljavanje, maltretiranja. Vojna hunta je i vlast i policija i tuitelj i sud i izvritelj... Tako sam nauo da je Zulfo Tursunovi (kriminalac koji je postao sudija prekog suda - prim. Lj. B.) premlatio Hasana Beirovia na polumrtvo ime. Jedne prilike sam se zadesio ispred Doma kulture u Srebrenici, kada se jedan FAP naglo

zaustavio, a iz njega izletio Zulfo Tursunovi. Dograbio je jednu enu i munjevito je pretukao da nije znala gde se nalazi..."

Posle mnogobrojnih apela iz Srebrenice da se narodu pomogne da ne pomru od gladi,

avioni NATO poinju da isporuuju hranu vazdunim putem, pie Mustafi. Najpre iznad Cerske, a potom iznad Srebrenice sputaju se padobrani sa hranom. Muslimanski vojnici naputaju borbene linije i idu u potragu za paketima. Vojna policija je od raje otimala pakete i nareivala da ih predaju tabu. Muslimani pokuavaju da napuste Srebrenicu i okolna sela, prema Tuzli, ali ih njihovo vostvo dri kao taoce". Mustafi o tome pie: "Stekao sam dojam da bi etnici bili u stanju malo i zamiriti i putati narod da polagano curi iz Srebrenice, ali dojueranji heroji i bukadije su znali da bi to bio njihov poraz, tako da je u tom momentu najbolje bilo ljude drati kao taoce... Kompletna Cerska se pokrenula prema Konjevi Polju. Od neposrednih svedoka sam uo da su neke kue u Cerskoj poele da gore i pre prodora etnika iz tih sela, a kao potencijalni palioci su se spominjali upravo oni koji su iz Srebrenice doli kao pojaanje..." Srbi su tada krenuli da povrate svoja sela i ognjita, a Muslimani su pred njima beali

18

u Konjevi Polje, pa u Srebrenicu. Stie general Morion. Mustafi kae da su se etnici sve vie primicali nebranjenoj Srebrenici, a Muslimani ginuli po okolnim selima, u haosu i neorganizovani. Evo njegovog opisa tih dogaaja: "Kad sam otiao do Srebrenice, video sam kako su ubijenog oficira JNA natovarili na neki pediter i vozali po gradu, ne bi li dodatno dali neki moral vojsci, ali katastrofi i porazu nije bilo spasa. etnici su navalili preko Pribievca i Kvarca na grad Srebrenicu. Prpa je uhvatila 'heroje' i paradere i ve je grupa sa Gazdom (Naser Ori) na elu spakovala svoje osnovne stvari i novac, te uveliko pravila plan za beanje prema Tuzli." "U Srebrenici je nastao opti haos, kae Mustafi. Grad pun ljudi, a granate tuku sa svih strana. Nakon svega, u Srebrenicu ulazi general Morion, a ljudi svojim telima blokiraju

njegov odlazak. I Fatimu Husejnovi su aktivirali da, kao predvodnik, izvodi pionire na ulicu. Tako nae nezajaljive komandante i heroje, na kraju, moraju da brane tela iznemogle dece. Dok se narod smrzava na goloj ravni, Naserovi poslunici u uzurpiranim stanovima borave kao najnovija srebrenika aristokratija". "Poela je kamionima da stie humanitarna pomo, a u povratku ti kamioni su izvlaili narod. 'Hunta' je, pie Mustafi, odluila da izlaze samo ene i deca. Ipak, da bi se poslali ena i deca, najsigurniji je nain bio platiti. Naravno, zna se kome, s obzirom da je na prilazu kamionima 'hunta' napravila pravu cenzuru. Ko je htio da se na silu domogne

kamiona, znao je primiti i batine, a navodno je jednu enu Zulfo Tursunovi bacio sa kamiona, tako da je ena umrla". Opisujui dolazak kanadskog bataljona u Srebrenicu, Mustafi kae: "Doneta je Rezolucija UN kojom se Srebrenica proglaava zatienom zonom. Nikom nije jasno ta je to. Na sarajevskom aerodromu generali Ratko Mladi i Sefer Halilovi potpisuju Sporazum o demilitarizaciji. Za to vreme vlast i 'hunta' napale su srebreniku robnu kuu i magacine. Narod je svakog dana brojao koliko e proi njihovih duplih kamiona... Uvek je ulazilo izmeu trinaest i osmanaest kamiona, koji su dovlaili u proseku po petanest tona kojeega... Nakon tolikog priliva humanitarne pomoi, verc i crno trite, koje nikad nije ni prestajalo, samo su se ukrupnjavali. Srebrenika mafija se, pored biznisa sa humanitarnom pomoi, bacila na zabave, terevenke, ranjeve, uz pie i muziku. A narod gladuje!"

"U Srebrenici, pie Mustafi, poseban status su imali 'naserovci', koji su u grad stizali sa svih strana. Stanove su pokupili i neki iz mesne zajednice Potoari, uglavnom seoske bitange, koje su se privile uz Nasera, a koje su do rata bile skoro pa beskunici. Naserovi bojovnici, koji su bili zatitni znak robne kue u Srebrenici, postali su gradska elita..."

POSLEDNjA CIGARA

" PONOVO je, pie Mustafi, jednog dana odjeknula gadna vest u Srebrenici. Emir Halilovi je upao u Zekin stan i ubio njega i njegovu nepokretnu majku. Zeko je bio Srbin, koji je posle ulaska naih snaga u Srebrenicu ostao u njoj i sa nama preiveo sve strahote. Sa svakim je delio poslednju cigaru. Halilovi ih je ubio tako to im je kundakom od pitolja izmasakrirao glave."

19


Jedno, pa drugo oko

POSEBAN odeljak u knjizi "Planirani haos" Mustafi je posvetio "liku i delu" srebrenikog hode Alije Jusia, koji je bio "glavni ratni magacioner". Prenosimo najzanimljivije delove tog odeljka:

"Svoje terevenke mafija je polako poela zamenjivati tevhidima (osnovni princip tevhida je da osim Alaha ne postoji drugi Bog - prim Lj. B.) i mevludima (hvalospevi

Muhamedu) po lokalnim damijama... Potoarska damija je (jednom prilikom) bila dupke puna. Posle mevluda, sledila je hudba (veliajua propoved) hode Alije Jusia. Nikad do tada nisam uo u damiji toliki izliv blasfemije, poganluka i nevernitva. Kompletan govor hoda je posvetio 'liku i delu Nasera Oria', poistoveujui ga sa, neuzibilah Muhamedom. Iz mene je kiptelo."

"Alija Jusi se osamdesetih 'dovukao' u Potoare za naeg imama, pie Mustafi. Pre toga je slubovao negde u okolini Mostara. Inae je rodom iz Cerske. Sredinom osamdesetih je doivio nervni slom i trebalo je da ide u prevremenu penziju, ali nama nije smetao ni lud hoda. U tom periodu su mu glavni sagovornici i prijatelji bili ljudi iz slube bezbednosti ili seoski dounici. im se zaratilo, Jusi je postao glavni magacioner, a zatim i glavni imam za Srebrenicu."

"Neposredno posle serije Jusievih mevluda, kae Mustafi, u Srebrenici je dolo do spontanog protesta ispred zgrade optine. Okupila se gomila ena i dece, a sposobni mukarci nisu smogli hrabrosti za borbu protiv lokalne mafije... 'Lopovi, pljakai, vi ste banda', odjekivalo je iz mase. Neke ene nasrnule su i na predsednika Ratnog predsednitva, Avdia. U masu se umeao i neki Bilal dajui joj otvorenu podrku. Iste veeri u sami akam, Bilal je ubijen na prostoru Klise sa tri metka u glavu. Narod je posle toga uhvatio ogroman strah..."

- Ibran Mustafi kae da su na njega u Srebrenici prvi put pokuali da izvre atentat njegovi neprijatelji iz Orievog okruenja. Bilo je to 25. maja 1993. godine, pred zoru: "Odjeknula je strahovita detonacija. Iz sna sam skoio sav izbezumljen. No je bila mrka, ali je moju sobu obasjavao ar... Mama je trala da nas titi svojim telom, ali i da gasi vatru u mojoj sobi. Iz mog stopala je tekao mlaz krvi. Soba je bila sva demolirana. U

svitanje smo izali i pronali ostatke granate. Definitivno smo doli do saznanja da je na moju sobu ispaljena kumulativna mina iz runog bacaa PLG." Mustafi zna da je jedini takav minobaca pripadao Naserovoj potoarskoj brigadi. Kada je Zulfo Tursunovi saznao da je na Ibrana pucano, odbrusio je: "ta ako su pucali? I ja bih ga ubio!"

Mustafi pie da mu se potom inilo kako iza svakog drveta viri snajper. Po Srebrenici se kretao kao da je na frontu. Skupio je hrabrost i otiao u meunarodnu policiju da prijavi atentat: "Doslovno sam im rekao da u Srebrenici kompletnu situaciju u rukama dri banda, mafija i koljai, na elu sa Naserom i Zulfom. Kada sam izaao iz zgrade, ispred mene se ve prepreio Naserov auto. Insistirali su da se sretnem sa Naserom, da odem kod njega u stan."

Mustafi se tome opirao, ali kad je video da

20

je vrag odneo alu, pristao je: "Naser mi je svojim nainom ophoenja pokuavao staviti do znanja da je on, ipak, Gazda, neprikosnoven, suveren, prema kojem se treba ponaati kao prema boanstvu. Ponudio nas je "marlborom". Kad su cigare bile u pitanju, nije bilo dostojanstva. Zapalili

smo sa slau, a cigara mi je popravila raspoloenje. Naser je pokuavao ironino staviti do znanja da on ne stoji iza atentata." (Mustafi je docnije saznao od nekih momaka sa Brakovca da ih je Naser otvoreno nagovarao da ga likvidiraju, a zauzvrat im nudio "sve,

od stanova do svih drugih moguih povlastica to se moglo zamisliti u Srebrenici za te prilike.")

DA BI ostavio to jai utisak na Mustafia, Naser mu je ispriao kako je zaklao sudiju Slobodana Ilia. Evo te prie: "U Tuzli, veli Naser, sada vaim za legendu, tako da sam postigao svoj cilj! A kada smo onu ekipu zarobljenih na Zalazju i iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kad je poelo klanje, meni je dopao Slobodan Ili. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i upav kao ivotinja. Gledao je u mene i nije progovarao ni rei. Izvadio sam bajunetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrteo noem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga noem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno reeno, tada sam se prvi put uplaio, tako da sam ga odmah posle toga preklao!" Mustafi je bio ubeen da je Naser ovom priom hteo da ga dobro zaplai, pa mu je rekao: "ovee, zna li ti da je Savet bezbednosti formirao Haki tribunal? Svako e za svoja dela odgovarati! Zna li da postoji Konvencija o ratnim zarobljenicima? Kako to sme meni priati? Moda jednog dana ja budem svedok!" Naser mu je odgovorio: "Boli me kurac! Ja sam odluio da se nauivam dok god mogu, a posle ta god bude, apsolutno me ne zanima!" Za druga zverstva slina ubistvu Slobodana Ilia, Mustafi je saznao od svog strica Ibrahima.

"Jednog dana kae Ibrahim, doao je Naser i rekao mi da se odmah spremim i krenem sa 'zastavom' pred zatvor u Srebrenicu. Kad sam tamo doao, izveli su sve zarobljene sa Zalazja i naredili mi da ih povezem prema Zalazju. Kad smo doli do deponije, naredili su mi da zaustavim i parkiram kamion. Izmakao sam se na pristojnu daljinu. Kad sam

video njihovo divljanje i kad je poelo klanje, prebledeo sam kao krpa. Kad je Zulfo niz grudi sastavio bolniarku Radu, pri tom je pitajui gde joj je radio-stanica, vie nisam imao hrabrosti da to gledam. Peke sam sa deponije doao u Srebrenicu, a oni su posle dovezli kamion. Karoserija je bila sva krvava."

ZLOIN KAO UNOSAN POSAO "NEKI starac srpske nacionalnosti, pie Mustafi, zalutao je na prostor zatiene i demilitarizovane zone. Uhvaen je i priveden u Srebrenici. Zavrio je u bolnici, da bi posle toga u bolnicu upao Emir i u po bela dana ga ubio u bolnikoj postelji... Emir je zavrio u holandskom zatvoru, ali je kasnije prebaen helikopterom u tuzlanski zatvor... Ovaj rat je pokazao da je zloin unosan posao. Prebacivanjem u Tuzlu, Emir je za zloin nagraen."

21


Pare za mafiju

TA se dogodilo posle demilitarizacije Srebrenice? Ibran Mustafi u knjizi "Planirani haos" pie: "U Srebrenici zaista nije bilo nikakve vojske u narednih est meseci. Kanaani su profesionalno obavljali svoj zadatak, tako da su naoj mafiji bile glavne zanimacije - terevenke, verc i valeracija. Poeli su, meutim, sukobi u vrhu, jer je nastala opta borba ko e zadrati primat nad humanitarnom pomoi, koja je stizala u izobilju, a narod je sve vie stezao kai". U tom periodu, naglaava Mustafi, definitivno je nastala potpuna Naserova dominacija. Mafija je do tanina razradila plan kako ljudima uzeti i poslednju marku. Devize su se tada raznim kanalima slivale u Srebrenicu. irom Evrope razleteli su se emisari da prikupe pomo za gladne. Novac je dotiran preko osoblja Unprofora. Novac su slali roaci ugroenih. Neki promuurni Mehmed doao je na originalnu ideju. On se skrasio u Zagrebu i preko njega novac se mogao slati u Srebrenicu. Ali, Mehmed je skupo

naplaivao svoje usluge. Primalac je dobijao mnogo manju svotu od uplaene. Takva transakcija ila je preko Tuzle, a konto za mafiju izvan Srebrenice bivao je sve vei. "Crno trite, pie Mustafi, bilo je izriito u rukama srebrenike mafije. Naserova majka Hata postala je glavni srebreniki blagajnik. Srebrenica je u ljudskoj povesti jedno od retkih mesta u kojem je ubualo brano iz humanitarne pomoi zavravalo u gradskoj deponiji, dok je narod gladovao, a jedini razlog je bio taj da se zadri rejting cene na crnom tritu." Mustafi zakljuuje: "Nije bilo razlike izmeu sarajevske i srebrenike mafije. Narod je za njih bio stoka koja se ne jede, ali joj se krv pije."

Mustafi kae da je jedna delegacija iz Sarajeva u Srebrenicu donela novac koji je trebalo podeliti porodicama poginulih boraca. "Mislim", pie on, "da je neto i podeljeno. U Srebrenicu, u koju nije nikad uao nijedan komercijalni konvoj, u grad u kojem je prodavnica bila misaona imenica - alje se novac. Drugog zakljuka nema, nego da je sarajevska izdajnika halka, koja je sve poluge u BiH drala u svojim rukama, svesno, slanjem novca, radila na dodatnom razvoju kriminala u Srebrenici."

U ovom gradu, koji Mustafi naziva "koncentracionim logorom", odravane su olimpijske igre, "ljiljanijade". Ljudi su se takmiili u raznim disciplinama - tranju, rvanju, fudbalu... Naser Ori je uvek bio najbolji rva, a neki Smajo Manda trka. Njih niko nije smeo da pobedi.

Omiljene su bile konjske trke u kojima je nagradu uvek odnosio Naserov konj. Nije ni

udo. Njegov konj je, kae Mustafi, pred trku jeo vreu eera iz humanitarne pomoi, a takmiio se s ragama hranjenim samo travom. Iz tog vremena potie i ova anegdota. Pitali nekog deaka ta bi voleo da bude kad poraste, a on je, kao iz topa, odgovorio: - Volio bih da budem Naserov konj!

Mustafi kae da mu je pukovnik amerike vojske Mekejn rekao da on zna da je, u poetku, u Srebrenici, "delovala jedna prilino jedinstvena mafija, koja je bila izriito pod ingerencijom Nasera Oria,

22

a potom su nastale tri: Naserova, Zulfe Tursunovia i Hakije Meholjia. Njihov glavni zadatak je bila kontrola crnog trita." Ali, ve u jesen 1993. godine, srebrenike "ratne legende" poinju da blede i kopne. Pokazuju se kao obini kriminalci i trgovci ljudskom mukom. "Jedina ansa za njihov opstanak bio je strah. Nakon to su se dovoljno izvalerali, jebavajui pod ucenama i maloletnice, poto su se nakupili deviza, poeli su ponovo da rade na organizaciji vojske. U poetku je prijava u vojsku bila jako loa, ali kako je zavladala nematina, ljudi su se u vojsku poeli prijavljivati masovno. Za mnoge je jedini motiv bio kako lake doi do kojeg litra zejtina i kilograma brana, eera, soli, obue..." Mustafi napominje da su u to vreme povremeno znale uslediti "sitne etnike provokacije, ali kako je mafija znala da strah od etnika potiskuje i glad, znala je i da namerno izaziva incident na liniji razdvajanja, da bi dolo do pucnjave". U mnogim sluajevima te pucnjave su se kobno zavravale. Jednom prilikom poelo se iseljavati kompletno stanovnitvo u Slapoviima. Ljudi su poverovali da je na njihovo naselje poeo etniki napad. To je, tvrdi Mustafi, koristila mafija da se ponovo eksponira kao spasilac.

U to vreme osnivaju se oruane formacije Bosne i Hercegovine. Naser Ori postaje komandant, dobija in brigadira, a oekivao je generalski. On, "tanki srednjokolac, sa zavrenim policijskim kursom", pie Mustafi, imao je nepismene saradnike, priuene zidare, graevinske tehniare... Zatim su za "zasluge" u Srebrenicu poela da stiu odlikovanja - "zlatni ljiljani", "zlatne policijske znake". Rad politikih stranaka u Srebrenici bio je zabranjen. Skuptina optine nije funkcionisala. Pokuaj grupe ljudi, meu kojima je bio i Mustafi da oive politiki rad, doekan je zabranom. Mustafi kae da su to uinili "Naserovi kerovi". "Naser je, pie Mustafi, otvoreno zatraio ko bi se dobrovoljno javio da nas likvidira. Javio se samo jedan ovek. I dok se mafija bavi zasedama, po Srebrenici nou niu parole i proglasi, prilepljeni po gradu u kojima se narod poziva na otpor pljaki i teroru. U potoarskoj brigadi dolazi do tekih razmirica. Naser se naao u nezavidnoj situaciji. Sve vie je ostajao sam, sa aicom poltrona i bandita. Pojavile su se informacije da bi on mogao napustiti Srebrenicu i da ga treba zameniti Zulfo Tursunovi." Mnogi sastanci SDA u Srebrenici odravani su u kafanama. Mustafi kae da je on bio esto na udaru kritike. Ori i njegova ordija optuivali su ga da kao predsednik optinske vlade nije izvravao svoje obaveze i da je "muvao" s orujem. Na jednom od tih sastanaka Ori je poeo da pria o poternici koju je protiv njega podigao SSUP Jugoslavije, dok je jo radio u MUP Srbije. Naser je, kae Mustafi, tada rekao:

"Tano je da je za mnom bila raspisana savezna poternica, ali to je bilo zbog toga to sam u Beogradu direktno uestvovao u ubistvu Belog, voe 'Belih orlova'!"

23


Razvrat u kazamatu

SREBRENICOM je haralo nekoliko grupa koje su nosile imena po svojim voama - naserovci, hakinovci, zulfinovci. Grupu koju je predvodio Mustafi zvali su ibranovci. Kad je Mustafievog pripitog brata u jednoj krmi udario neki Naserov bandit i zloinac, on se zakleo da e mu se osvetiti. Sve one koji nisu bili s njim, Mustafi optuuje da su narod odveli u genocid, da su genocid debelo unovili, a Srbe, kao direktne izvrioce genocida, nagradili dravom. Iako je Srebrenica, pie Mustafi, pogotovo njena okolina, bila uvek konzervativna, srebrenika banda je u tom kazamatu posejala sve mogue negativnosti koje prate jedno drutvo. Pored pljake, ubistava, ugnjetavanja ljudi na razne naine, jedna od glavnih karakteristika postali su nemoral i razvrat. Poeli su se ponovo eniti oni koji su celi ivot bili privreni porodici, pogotovo oni koji su svoju zakonitu enu i decu poslali u izbeglitvo, ali je pristizalo informacija da ima dosta i supruga po Tuzli, Sloveniji, Austriji, Nemakoj, koje uzvraaju istom merom. Oko bande, nastavlja Mustafi, kretala se vea grupa konkubina i ljubavnica, tako da je na osnovu jedne takve grupe Srebrenica postajala sve vie sredina opteg razvrata. Ilo se ak dotle da su organizovane privatne orgije. Dvojica tinejdera iz Potoara, koje smo u ratu prozvali kreje, u Srebrenici su imali priliku da vode ljubav sa dve srebrenike ofajle, a te je prizore direktno posmatrao Naser Ori. Srebrenica je, to je bio konaan cilj izdajnike politike u Sarajevu i srebrenike izdajnike mafije, postajala bosansko-hercegovaka Sodoma i Gomora, nova Atlantida u kojoj treba da zauvek umre ivot. Za ondanju, ali i dananju Srebrenicu, Mustafi kae: Ovaj preostali kotar postaje jedino mesto u kome ima vie bogomolja nego istinskih vernika. Istinski vernici bee od damija, jer kada vide verske strukture i novopeene dematlije, pri samom ulasku u damiju, izgube abdest. Ovo je jedino mesto u svetu u kojem ima vie droge i prostitucije nego u dravama u kojima je ovaj porok ozakonjen. Ovo je jedino mesto u svetu gde vie asnih ljudi ima u zatvoru nego u vlasti i verskim institucijama, tako da institucije sve vie lie na kupleraje. Ovo je jedina drava na svetu u kojoj su na najveem namu (ugledu) momci kojima je prva proitana knjiga bila saobraajna knjiica od najskuplje marke automobila. O tome ko je i kako srebreniku tragediju iskoristio za sticanje bogatstva i privilegija, Mustafi kae: Iz srebrenike enklave su nosioci borakih penzija postajali oni koji su zbog srebrenikog genocida morali visiti obeeni, vlasnici stanova su postajali oni koji ni kuu nisu imali. Srebrenica je jedino mesto gde je vlast uinila sve da se pobijena deca zakonski tretiraju kao boraka populacija, invalidi su postajali i oni koje metak nije ogrebao, a ehidske porodice su postajale one kojima je lan familije umro prirodnom smru. A na pitanje ko je i kako mogao da za vreme rata izae iz Srebrenice, Mustafi daje ovaj odgovor: Iako su se mnogi patili gladujui sa svojim porodicama, njihov obraz i ast nije mogao niko uprljati. Dovoljno je samo spomenuti Azema Bajramovia sa dvoje dece i suprugom.

Naime, nakon pada Srebrenice, Azem je, kao i veina ljudi sa kojima sam bio u najbliim

24

odnosima, krenuo preko ume. Uspeo je prei sve prepreke, ali ipak nije uspeo preiveti. Iako se dokopao slobodne teritorije, ubijen je onog momenta kada je stupio na slobodno

tlo. Verovatno neu nikada saznati iji je metak ugasio Azemov ivot, ali sigurno znam - etniki nije. Oito, onima koji nisu bili povlaeni za prelaz iz Srebrenice, ako su uspeli izbei sve etnike i sve zasede i zamke srebrenike mafije, presuivalo se kad su definitivno mislili da su doli do slobode. Lokalna mafija je sve inila da srebreniki koncentracioni logor dri pod svojom kontrolom.

Posle sukoba i preganjanja oko izbora novog naelnika policije, Mustafi je na sednici Skuptine optine Oriu izrekao sledeu pretnju: Nasere, radi kako hoe, ali znaj da e sve ovo proi. Upamti, kad se sve ovo zavri i kad se budu polagali rauni, doi e do Haga! Videemo se tamo. Ti e biti u staklu, a ja iza stakla. Kada ti svi okrenu lea, spae ponovo na to da te ja moram braniti! Na ove rei, Naser je samo malo pocrveneo i ironino se smekao. Bilo je to vreme kad je u Srebrenici uspostavljena kakva-takva vlast. Mustafi taj trenutak ovako opisuje: Iako je dolo do odreenih promena, stanje u enklavi je ostalo isto, sa tendencijom pogoranja. Narod je samo razmiljao o odlasku iz Srebrenice, na bilo koji nain, tako da je jednog momenta procurila vest da postoji mogunost da etnici puste narod iz Srebrenice. Kompletne porodice su se kretale prema Luci, a zatim pod

planinu Radavu, nadajui se da e se ukazati povoljan momenat da krenu iz srebrenikog dehenema. Neki su znali ostati i po mesec dana, ali od organizovanog odlaska nije bilo nita. Ali je ve 1994. godine dolo do estih samoinicijativnih naputanja Srebrenice. Nema broja nestalih na tom putu, ali se znalo dogaati da cela grupa nestane bez traga. Neki su se, kae Mustafi, uspeli domoi slobodnih teritorija. Drugi su kretali preko Drine u pravcu Srbije, kako bi se dokopali Sandaka, a posle Kosova i Makedonije. Na tom putu su stigli i do Albanije, a posle, preko Italije, do nekih zemalja Zapada. Oni koji

su svoj spas traili u tajnom odlasku preko Srbije, pre su stizali na svoje konano odredite. Oni koji su uspeli da dou do Tuzle, bili bi izloeni ikaniranju, pritvaranju i ispitivanju. Mnoge su tretirali kao dezertere, to je bio oiti dokaz da je srebrenika banda trebalo da bude samo uvar srebrenikog tora stoke pripremljene za nadolazee klanje! O nestalim niko nije vodio rauna... (Nastavie se)

25


Masakr po scenariju

MUSTAFI pie: "Jedna istina, boli do kosti, a reena je od strane Alijinog 'kuvar-generala' Rasima Delia. On ree, pa ostade iv 'da se neoekivano veliki broj Srebreniana uspeo probiti do slobodnih teritorija! 'Njima je to zaista bio preveliki broj, jer oito da im scenario nije uspeo do kraja!' Po njihovoj zamisli, oito da niko estit nije smeo doi do Srebrenice, mada su uinili sve da se, posle poastvovanih, niko ne probije do slobodne teritorije i da su sve odradili da etnici, nakon to su otvorili koridor za bandu, ponovo koridor zatvore, da bi na Baljkovici mogli preko tri hiljade ljudi odsei i potpuno opkoliti. Masakr se po scenariju morao dogoditi!" (Imajui u vidu navodni dogovor izmeu Izetbegovia i Klintona da e Amerika bombardovati srpske poloaje i naselja ako u Srebrenici bude ubijeno 5.000 Muslimana, "masakr po scenariju" nije bez

osnova - prim. Lj. B.).

"etnikih provokacija, pie Mustafi, bilo je povremeno, ali veoma retko. Kao da su se i oni zasitili ubijanja. Ali, kako je glad ponovo poela da hara, a ljude sve vie hvatala elja za odlaskom, najbolje je bilo ljude drati strahom. Povremeno su, po savetima uih krugova, grupe od dva-tri oveka odlazile na poloaje i otvarale vatru po etnikim linijama. Samo je bilo potrebno izazvati incident. Nakon toga bi se ekipa udaljila prema

'Ciganluku', kako je Sado sve vie koristio termin za grad Srebrenicu, a narod bi bio izloen delovanju etnike vatre. Tako bi narod od novonastalog straha od etnika zaboravljao svoje ivotne probleme. I sam Naser je znao otii na liniju u Bujake i sa svojim kodoima napraviti incident takve prirode." "Usled jakog nezadovoljstva, kae Mustafi, poelo se povremeno priati da se iz Srebrenice sprema akcija, kao neki blic-krig, kojim treba uspostaviti koridor sa Tuzlom.

Saznao sam da takav predlog dolazi iz Tuzle i Sarajeva. Tada sam video da smo mi za

one van Srebrenice samo pokusni kunii i da spas moramo traiti sami. Jo tada smo mi od politike i vojne vlasti u Sarajevu i Tuzli mogli dobijati samo zlo." Opisujui formiranje 28. divizije Alijine vojske, sastavljene od pet brigada i jednog samostalnog brdskog bataljona, Mustafi kae: "Na papiru je bilo oko 5.500 vojnika. U prolee najednom je dola naredba da se oko cele Zatiene zone iskopaju traneje. Za vreme rata niko nije kopao traneje, ak su i rovovi bili retkost, najednom kopanje traneje oko cele Zatiene zone. ta sada to treba da znai? Ni Holanani se nisu bunili, samo su nemo posmatrali kopanje. Oito su jedva doekali da deo odgovornosti skinu sa sebe i kompletnu zatitu Srebrenice prepuste nama. Svaki punoletni stanovnik trebalo je da iskopa desetak metara traneje. Ali, ja nisam hteo ni po koju cenu, znao sam da e one sluiti samo kao paravan, a ako doe do najgoreg da nam nee biti potrebne..." I tako, "dok su jedni gladovali i kopali traneje drugi se nisu prestajali eniti. Tako je jednog dana prostrujala vest da se Naser oenio. Kako je bio gospodar smrti i ivota,

26

mislio je da u Srebrenici moe prevrnuti svaku. Na kraju mu je za oko zapala neka Zlata iz Kamenice, kod Zvornika. Cura nije htela da se valerie, ali je htela da se uda. Kako drugog izbora nije imao, Gazda se oenio i doveo je kui. Nakon prospavane noi, oterao je Zlatu..." Mustafi tvrdi da je nekoliko lanova srebrenike mafije imalo svoje magacine, koji su se, nekako ba posle zavretka kopanja traneja, znatno uveali. U tome su im pomogli mnogobrojni letovi helikoptera, koji su donosili naoruanje, municiju, uniforme i druge stvari. Procurila je informacija da je prispelo i vie od 300.000 DM! U povratku, prema Tuzli, helikopteri su odvozili "momke navodno na vojno dokolovavanje". Iz Sarajeva je stigla naredba da i Naser napusti Srebrenicu, ali se njemu ba i nije urilo. Posle nekoliko dana provedenih u epi, u iekivanju odlaska, Naser je morao da se vrati u Srebrenicu, jer su izbili neki problemi.

"Jedan momak iz Glogove zapalio je neki stan, pa je zato bio pritvoren. Onda su navodno

Glogovci probali napasti neki zatvor i osloboditi svoga saborca, tako da je Naser naao razlog da se vrati u Srebrenicu. Kada se situacija smirila, Naser je produio za epu, pa za Tuzlu... Konano smo ostali bez Gazde", pie Mustafi. Razmiljajui naknadno, Mustafi zakljuuje da mu je postalo "apsolutno jasno da je oficijelna dravna, politika i vojna klika svesno izvela Nasera iz Srebrenice, samo sa jednim ciljem - dodatno od toga giliptera praviti jo jau harizmatinu linost, ali se, eto, dogodio genocid, a sve bi bilo drugaije da je on bio u Srebrenici!" Trei pokuaj atentata na Ibrana Mustafia dogodio se na mostu nadole reke Krievice. Mustafi se sa Hamidom Salihoviem Sadom i Hamedom Efendiem vraao sa jednog sastanka. Bila je no i naleteli su na "profesionalno isplaniranu zasedu": "Tri automatske puke su po nama bljuvale rafale, kae Mustafi. Osetio sam da sam pogoen na vie mesta, a najizraeniji su bili bolovi preko mojih prsa. Gotovo je, mora se mreti, zakljuio sam... Automatske puke su jeale i dalje bez prestanka. Dozivao sam u pomo. Najednom se prema meni zauo topot koraka. U rukama siluete zlikovca, iznad moje glave, ukazao se vrh automatske puke na odstojanju od tridesetak centimetara. Ubica je uzviknuo: 'Evo ti u pomo, majku ti jebem!' Odjeknuo je pucanj u moju glavu. Pred mojim oima se uhvatila potpuna tama... Kada mi se poela vraati nada u ivot, video sam da vredi pokuati pronai spas." Ibranu Mustafiu ivot su spasla dva mladia ispred ije je kue teko ranjen. "Negde oko jedan sat posle ponoi, na cesti iznad kue ula se buka transportera. U kui su se pojavili vojnici i medicinsko osoblje Holandskog bataljona..."

Te noi ubijen je Mustafiev prijatelj Hamid Salihovi, a Hamed Efendi je proao bez ozlede. Mustafi kae da su neki pokuavali da sluaj pripiu "etnicima", ali to nije istina. Sve je bilo planirano, kae on. Nakon rata se u to uverio. Jednom prilikom, u isturenom srebrenikom tabu u Tuzli, jadao se Hajrudin Avdi iz Srebrenice Izetu Hadiu: "Najvei problem nam je Ibran. Ne znamo kako da ga se reimo. Izuzetno nam je opasan". "Ako nemate drugo reenje, likvidirajte ga! I mi smo to radili kada je trebalo", uzvratio je Izet.

27


Naredba iz Sarajeva

Napad Muslimana na srpsko selo Vinjicu, po reima Ibrana Mustafia, predstavlja jedan od kljunih momenata u srebrenikoj tragediji. On to ovako opisuje u knjizi Planirani haos. Bio sam okiran veu na Srni koja je glasila: Danas su jedinice srebrenikih ekstremista upale na srpske prostore i izvrile napad na srpsko selo Vinjicu, kojom prilikom je poginulo nekoliko srpskih civila. Selo je spaljeno, a nakon toga srebreniki muslimanski ekstremisti su ga opljakali i vratili se u zatienu zonu! Znao sam, kae Mustafi, da su (u toj akciji) iz Potoara, sa pozicija komandnih mesta, uestvovali Ekrem Salihovi i Ibrahim Mandi Mrki. Odmah mi je bilo jasno da je srebrenika mafija odluila da zavri sa Srebrenicom i da se kompletno stanovnitvo srebrenike enklave stavi pod etniki no. Sutradan, iako sam se jedva kretao, otiao sam u Potoare i tamo zatekao jednu grupu momaka u maskirnim uniformama, a meu njima je bio i Mrki. Poeo sam na sav glas histerisati: Jeste li vi uopte normalni! Vi svesno stvarate alibi etnicima da napadnu Srebrenicu! Vi niste u Vinjici ubili samo dve-tri babe, vi ste u Vinjici ubili muslimanski narod! Mrki je, kae Mustafi, pokuao da smiri situaciju rekavi: 'Nismo mi samoinicijativno ili u akciju. Mi smo dobili nareenje iz Sarajeva! Vie nesam imao dileme. Mi smo rtvovani! Sarajevo trai preko svojih izdajnika u samoj Srebrenici alibi za napad na neduni narod zatiene zone. Oni direktno stavljaju do znanja da Srebrenica nije demilitarizovana. Nakon svega saznajem u Sarajevu da je naredbu za napade oko

Srebrenice potpisao eneral Enver Hadihasanovi! Mustafi kae da su posle Vinjice usledila svakodnevna etnika granatiranja, dok nisu konano krenuli u zauzimanje pojedinih punktova Unprofor-a. Jedne veeri iz pravca Kiselice, verovatno koristei rudniki tunel prema Sasama, jedna etnika jedinica je upala u srebreniko naselje Vidikovac i izvela brzu teroristiku akciju. Tada je poginula jedna ena i jedno dete. Eskalacija napada posle ovog incidenta je bila toliko vidljiva da je nastavak direktnih napada na Srebrenicu bilo samo pitanje dana. Kao da su

etnici samo ekali naredbu iz nekih viih vojnih centara moi. Za naredbu iz Beograda nije trebalo ni sumnjati, ali sam uvek smatrao da je i sam Beograd bio u tesnoj korelaciji

sa pojedinim vladama najuticajnijih zemalja sveta i rukodostvom UN. Dalji rasplet dogaaja, Mustafi ovako opisuje: Kada su u pravcu Srebrenice usledili prvi direktni napadi, oslabila je kontrola nad narodom od strane srebrenike mafije, tako da je jedne veeri narod krenuo da pljaka prepune magacine sa hranom, koje je, navodno, srebrenika mafija uvala kao zalihe. Kako se napad na Srebrenicu bliio, narod je sve vie bio bezvoljan. Neki su govorili: ta ekaju vie, to ne upadaju! Srebrenika mafija, nastavlja Mustafi, toliko je pripremila narod na bezvoljnost za ivotom, da to ne bi uspele ni obavetajne slube najorganizovanijih zemalja. Iako su, navodno, pokuavali da organizuju odbranu, komandu niko nije zarezivao ni kao mali nokat, pa su poeli da stimuliu borce tako to su im delili prehrambene artikle i neto novca. Navodno, kako je bilo nekih navodeih raketa za unitavanje tenkova,

28

poeli su da daju 10.000 DM za jedan uniteni tenk. uo sam da su nekima i fiktivno davali tih 10.000 DM, iako nisu ni pokuali da uestvuju u odbrani. Mustafi kae: Kroz dvogled smo posmatrali prodor etnikih formacija. Sa jednog useka sa Pribievca delovali su tenkovi po Srebrenici, a iz pravca Ljubisavia su se videle etnike formacije koje su osvajale teren... U optini je ve odran sastanak na kojem je dogovoreno kako da banda napusti Srebrenicu. Plan za sebe i opljakani novac od srebrenike sirotinje ve su bili spremni. Plan za odbranu Srebrenice u novonastaloj situaciji nije postojao. Tada, na papiru, komandant 28. divizije bio je Ramiz Beirovi, najpoznatiji po tome to je na poetku agresije u Sueskoj, prvi na krov svoje kue izvisio belu zastavu i to mu je supruga veliki deo novca, donetog iz Sarajeva, bacila u kontejner, pri padu Srebrenice! Mustafi pie da je no izmeu 10. i 11. jula 1995. protekla relativno mirno. Nekako smo malo dremnuli, kae on. Kako je dan odmicao, granatiranje Potoarske doline je bilo sve izraenije. Naila je i grupa Glogovaca koja je bila u sastavu Glogovskog samostalnog brdskog bataljona. Pitali su me ta bi bilo najbolje raditi. Nema nam druge, jedino nam preostaje da se branimo. Kako smo zasrali, tako sada moramo i ispatati, uporno sam objanjavao, ali sam shvatio definitivno da u Srebrenici nema duha za borbu, jer je banda ve bila saglasna sa nestankom Srebrenice. Toga momenta nisam znao da su optinska nazovivlast i tab bili na umaviima, spremni da se dohvate Tuzle, dok je veina naih momaka, najnaivnijih i najhrabrijih, jo uvek branila prilaze Srebrenici... Mustafi je video da je svaki pokuaj da se ljudi zaustave i stave u odbranu samo gubljenje vremena i ivaca i da je zavladao opti haos, u kojem je srebrenika banda samo za sebe znala ta treba initi. Kada se seti ovek da su ljudi do poslednjeg dana eli penicu i da su ponjevene snopove mlatili, samo da bi poslednji hljeb ispekli, definitivno je bilo jasno da je nastupio kraj. Toga dana u 15 asova Mustafi slua vesti na Radiju BiH i uje neto to mu je ubilo duu: Danas je u Zenici, na elu sa predsednikom Izetbegoviem, zasedao Glavni odbor SDA, proiren komandantom, lanovima Generaltaba Armije BiH i komandantima korpusa. Razgovaralo se o stanju u armiji i buduim aktivnostima! Nakon vesti, pie Mustafi, oplele su sevdalinke. Okamenio sam se i definitivno bio svestan da u genocidu u Srebrenici uestvuje kompletan vrh SDA, na elu sa Izetbegoviem i vojni vrh Alijine vojske, koja apsolutno nije imala nijedan atribut Armije BiH. Bilo mi je apsolutno jasno da je Alija namerno izaao iz Sarajeva i sazvao sednicu Glavnog odbora SDA u Zenici, te pozvao na jedno mesto kompletan armijski vrh, samo

iz jednog razloga: da niko nita ne preduzme dok se genocid u Srebrenici ne zavri". Alija i SDA, zakljuuje Mustafi, dravni su izdajnici i koljai sopstvenog naroda u Srebrenici, isti kao i Karadi, i Miloevi, i Mladi. Igra SANU i Miloevia za BiH (Izetbegovi) definitivno je sebe ogolio do kostiju. Nikad niko u povesti nije imao na elu vie ubica sopstvenog naroda. Ovakvu savrenu izdaju i prevaru istorija jo nije zabeleila...

KRAJ

Documents

Planirani haos - Srebrenica