Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP)ivanja-zainteresovanih-strana...razvijene mere da bi se zainteresovane strane zašle od zloupotrebe ličnih ili poverljivih informacija;

Planuključivanjazainteresovanih strana (SEP)

Projekat istraživanjarude bakra i zlata ''Čukaru Peki''

Sadržaj

1.Uvod...................................................................a. Posvećenost kompanije Rakita...............................................b. Relevantni standardi.........................................................c. Obim.......................................................................2.Opis projekta......................................................3.Uključivanje zainteresovanih strana..................a. Iden�fikacija zainteresovanih strana i analiza..................................b. Planiranje uključivanja.......................................................c. Osetljivi pojedinci i grupe.....................................................d. Dodatni procesi uključivanja zainteresovanih strana............................4.Objavljivanje i podela informacija......................5.Konsultacije i učešće...........................................6.Eksterna komunikacija.......................................7.Žalbeni mehanizam...........................................a. Žalbeni mehanizam za lokalne zajednice kompanije Rakita.....................b. Polisa uzbunjivanja kompanije Nevsun........................................8.Periodično izveštavanje eksternim zainteresovanim stranama...............................9.Upravljanje........................................................a. Uloge i odgovornos�........................................................b. Periodično ažuriranje SEP-a..................................................c. Monitoring i evaluacija......................................................

45667

1011121314151719212225

2628292929

Dodaci

Dodatak A: Reference za uključivanje zainteresovanih strana......................................................

Dodatak B: Opis projekta..............................................................................................................

Dodatak C: Pregled iden�fikacije i analiza trenutno zainteresovanih strana................................

Dodatak D: Pregled trenutnog i planiranog uključivanja zainteresovanih strana..........................

Dodatak E:Informa�vni letak o Žalbenom mehanizmu kompanije Rakita...................................

31

32

46

47

51

Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP)

UVOD

a. Posvećenost kompanije Rakita

Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP) utvrđuje posvećenost kompanije Rakita

Explora�on d.o.o. Bor (Rakita) efikasnom uključivanju zainteresovanih strana tokom trajanja

projekta Čukaru Peki (Projekat).

Uključivanje zainteresovanih strana je širok, inkluzivan i kon�nuiran proces između

kompanije Rakita i onih pojedinaca ili grupa koje su potencijalno pod u�cajem Projekta. Plan

uključivanja podrazumeva niz ak�vnos� i pristupa i proteže se na čitav životni vek projekta.

Uključivanje zainteresovanih strana je od ključnog značaja za uspostavljanje i održavanje

konstruk�vne saradnje sa zainteresovanim stranama na lokalnom, nacionalnom i

međunarodnom nivou i za adekvatno upravljanje rizicima i u�cajima koje Projekat može ima�

na životnu sredinu, socijalna i ljudska prava.

Tokom razvoja i implementacije SEP-a, Rakita će bi� posvećena sledećim principima

efikasnog uključivanja zainteresovanih strana:

· Negovanje uzajamnog razumevanja i promovisanje otvorenog i inkluzivnog dijaloga

sa zainteresovanim stranama za vreme trajanja projekta kako bi se ostvarili i zadržali

dugoročni i konstruk�vni odnosi zasnovani na komunikaciji, transparentnos� i poverenju;

· Negovanje dvosmerne komunikacije u dobroj nameri i otvorenost za konstantno

primanje povratnih informacija od zainteresovanih strana koje su pod u�cajem Projekta.

· Konsultacije i informisanje zainteresovanih strana o u�cajima Projekta na životnu

sredinu, socijalna pitanja i ljudska prava i promovisanje učešća zainteresovanih strana u

razvoju efikasnih i adap�vnih mera za ublažavanje u�caja, razvoju sistema upravljanja kao i

prilika za ostvarivanje pogodnos�;

· Razvoj odgovarajućih mera i inicija�va koje omogućavaju efikasne konsultacije i

učešće relevantnih grupa, uključujući ugrožene i osetljive grupe;

· Rešavanje žalbi implementacijom delotvornog žalbenog mehanizma na

opera�vnom nivou za pojedince i grupe pod u�cajem Projekta; i

· Konsultacije sa zainteresovanim stranama u vezi sa primenom SEP-a u cilju

kon�nuiranog usavršavanja performansi u oblas� životne sredine, socijalnih i ljudskih prava.

SEP utvrđuje okvir za tekuća nastojanja kompanije Rakita da razvije razumljiv pristup

uključivanju zainteresovanih strana za vreme čitavog životnog veka Projekta. Sa �m u vezi,

jasno je da će se SEP redovno ažurira� i dopunjava� ciljanim ak�vnos�ma uključivanja

zainteresovanih strana koje su u skladu sa drugim poli�kama, planovima i ak�vnos�ma

Projekta.

UVOD

UVOD

b. Relevantni standardiSEP je razvijen u skladu sa obavezama kompanije da u realizaciji Projekta sledi standarde

Međunarodne finansijske korporacije (IFC) koji se �ču životne sredine i društvene održivos�,

principe Ujedinjenih nacija o poslovanju i poštovanju ljudskih prava, polise kompanije Nevsun

Resources Ltd. i srpsko zakonodavstvo.

IFC ima veće zahteve za objavljivanjem informacija u odnosu na srpske zakone i regula�ve i

naglašava da bi javne rasprave trebalo da započnu u ranoj fazi razvoja projekta i da bi

uključivanje zainteresovanih strana u svakoj fazi trebalo da bude:

· “Slobodno” (lišeno prinude, zastrašivanja ili neprikladnih pods�caja prema populaciji

na koju projekat ima u�caj);

· “Pravovremeno” (objavljivanje informacija na vreme kako bi se omogućio smislen

u�caj na implementaciju projekta); i

· “Informa�vno” (relevantne, razumljive i pristupačne informacije).

Dodatne informacije o relevantnim standardima u vezi sa uključivanjem zainteresovanih

strana prikazane su u dodatku A.

c. ObimSEP utvrđuje okvire i pristupe koje će Rakita koris�� u saradnji sa eksternim zainteresovanim

stranama (npr. sa pojedincima i grupama iz lokalne zajednice, opš�ne, kao i sa pojedincima i

grupama na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou koji bi mogli da budu

zainteresovani za Projekat ili da budu pod u�cajem istog) u kon�nuitetu tokom trajanja

Projekta.

Iako su radnici Rakite, podizvođači i poslovni partneri zainteresovane strane koje su takođe

značajne za Projekat, saradnja sa ovim pojedincima i subjek�ma biće obuhvaćena zasebnim

polisama i planovima.


OPIS PROJEKTA

OPIS PROJEKTA

U nastavku teksta dat je kraći opis Projekta koji je važeći od 1. februara 2017. godine:

RAKITA EXPLORATION DOO BOR, privredno društvo sa registrovanim sedištem u Boru, Suvaja

185 a, ma�čni broj 20285494, PIB 105044770 (u daljem tekstu „Rakita''), izvodi geološke

istražne radove na osnovu Rešenja br. 310-02-0221/2012-14 koje je izdalo Ministarstvo

rudarstva i energe�ke dana 03.03.2015.godine. Istražni radovi izvedeni do sada pod ovim

Rešenjem doveli su do iden�fikacije podzemne zone mineralizacije bakra poznate kao ležište

mineralnih sirovina „Čukaru Peki''. Rakita trenutno razvija projekat pod nazivom ''Projekat

Čukaru Peki'' (u daljem tekstu: „Projekat''), a sve sa ciljem eksploatacije i tehnološke prerade

rude iz ovog ležišta.

Projekat se nalazi u okviru granica koje su određene gore pomenu�m Rešenjem, na

rudarskom lokalitetu Timočkog regiona u istočnoj Srbiji, oko 6 km južno od grada Bora i oko

245 km jugoistočno od Beograda.

Početak izgradnje planiranih objekata za eksploataciju i preradu mineralnih sirovina

predviđen je za početak 2019. godine, a približno dve godine su predviđene za završetak

radova. Period eksploatacije ležišta procenjen je približno na 12 do 15 godina. Nakon

završetka eksploatacije, pristupiće se uklanjanju objekata, sanaciji i rekul�vaciji terena. Rad na

izgradnji, eksploataciji i preradi rude odvijaće se 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, sa

planiranih 350 radnih dana u toku kalendarske godine.

Projekat trenutno angažuje direktno ili indirektno putem podugovarača 248 osoba (91%

srpske nacionalnos�) koje trenutno doprinose razvoju Studije izvodljivos� i ostalih povezanih

ak�vnos�. Za vreme trajanja predviđene faze izgradnje (2 god.), procena je da će broj

anagažovane radne snage dos�ći do 1200 osoba, dok će u opera�vnoj fazi rudnik zahteva�

angažman od približno 600 zaposlenih.

Projekat podrazumeva podzemnu ekspolataciju sa očekivanom proizvodnjom od tri do če�ri

milona tona rude godišnje. Prosečni sadržaj bakra u rudi je 2,9%, a zlata 1,7g po toni.

Eksploatacija će se vrši� na dubini od 450 m do 850 m.

Prerada rude će obuhvata� flotaciju za dobijanje koncentrata bakra visokog kvaliteta koji

sadrži tragove zlata. Koncentrat će se na tržištu prodava� topionicama širom sveta, uključujući

i borsku topionicu. Flotacijski otpad biće odložen u jalovištu koje će ima� i funkciju skladišta za

odlaganje otpadne vode nastale u procesu prerade mineralnih sirovina.

Površinske i podzemne vode biće nadzirane tokom čitavog trajanja Projekta. U toku je

modeliranje podzemnih voda koje će pomoći u predviđanju toka podzemnih i površinskih

voda i promena u kvalitetu za vreme rada rudnika i nakon njegovog zatvaranja. Ove

informacije će podrža� izradu i primenu odgovarajućih mera da bi se zaš��o dugotrajni

kvalitet vode.

OPIS PROJEKTA

Kao deo Projekta trenutno se prikupljaju podaci sa osvrtom na sociološka pitanja i pitanja

životne sredine da bi se izvršila procena u�caja u skladu sa srpskim i međunarodnim

standardima. Procena u�caja uključuje i analizu alterna�va Projekta da bi se došlo do

op�malnog rešenja, uzimajući u obzir sociološke faktore i faktore životne sredine, uključujući

fizičko i ekonomsko preseljenje zbog otkupa zemljišta, kao i tehničke i ekonomske detalje. Cilj

dizajna Projekta je da se izbegnu nega�vni u�caji u najvećem mogućem stepenu, da se

umanje neizbežni nega�vni u�caji koji ne mogu da budu dovoljno umanjeni dizajnom.

Projekat je posvećen uključivanju strana koje su pod u�cajem na ovim pitanjima za vreme

razvoja procesa.

Više informacija o Projektu nalazi se u dodatku B.


UKLJUČIVANJEZAINTERESOVANIH

STRANA

a. Iden�fikacija zainteresovanih stranai analiza

Rakita prepoznaje značaj iden�fikacije zainteresovanih strana pod u�cajem projekta, čemu je

i posvećena. Iden�fikacija će uključi� analizu interesovanja onih koji mogu u�ca� na Projekat,

kao i procenu prava zainteresovanih strana na koje će Projekat ima� u�caj, uključujući

osetljive pojedince i grupe.

U širem smislu, ovaj proces uključuje iden�fikaciju i mapiranje sledećih kategorija:

· Pojedinci, grupe, lokalne zajednice i ostale zainteresovane strane koje mogu bi� pod

u�cajem Projekta (pozi�vnim ili nega�vnim i direktnim ili indirektnim), uključujući

potencijalno ugrožene ili osetljive zainteresovane strane;

· Državni organi na nacionalnom, regionalnom i opš�nskom nivou, uključujući

izabrane zvaničnike, neizabrane lokalne lidere, lidere neformalnih ili tradicionalnih lokalnih

ins�tucija;

· Nevladine i javne organizacije na svim nivoima, uključujući lokalne organizacije ili

interesne grupe (npr. organizacije za zapošljavanje, udruženja mladih, ekološke asocijacije

itd.);

· Poslovni partneri, komercijalne organizacije i industrijske asocijacije;

· Lokalni i nacionalni mediji; i

· Međunarodne organizacije i predstavnici drugih vlada.

Rakita je već započela sa primenom i dokumentacijom sistema�čnog procesa iden�fikovanja

i analize zainteresovanih strana koje su pod direktnim ili indirektnim u�cajem projekta, kao i

one koji se smatraju zainteresovanim za Projektne ak�vnos�, ili su potencijalno pod u�cajem

Projekta. Sadržaj mape zainteresovanih strana kompanije Rakita prikazan je u dodatku C.

Dalja analiza i mapiranje zainteresovanih strana vršiće se redovno tokom razvoja projekta i

faza dobijanja dozvola, pre svega kroz različite polazne studije i procene u�caja projekta koje

su u planu počev od 2017. godine.

UKLJUČIVANJE ZAINTERESOVANIH STRANA

Na osnovu trenutnog opisa Projekta, područje sociološog u�caja obuhvata Bor, Brestovac,

Sla�nu, Šarbanovac. Metovnicu, Nikoličevo i Rgo�nu

1

1

b. Planiranje uključivanja

Nakon iden�fikovanja pojedinaca i grupa koje mogu bi� zainteresovane za ak�vnos�

Projekta, ili su pod u�cajem njegovih ak�vnos�, Rakita će razmotri� kako različite tehnike

uključivanja mogu da potpomognu efikasnim konsultacijama i komunikaciji sa različi�m

pojedincima i grupama.

Prema potrebi, planiranje uključivanja obuhva�će tehnike objavljivanja koje “guraju”

informacije prema zainteresovanim stranama; tehnike konsultacija koje “izvlače” povratne

informacije od zainteresovanih strana; kao i tehnike zajedničkog uviđanja i / ili donošenja

odluka sa ciljem da se pos�gne opšta saglasnost i dogovor sa zainteresovanim stranama.

U toku planiranja najprikladnijih tehnika uključivanja u odnosu na različite faze i ak�vnos�

Projekta, Rakita će se vodi� sledećim principima:

· Dvosmerna komunikacija i dijalog favorizovaće se u najvećoj mogućoj meri, u cilju

izgrađivanja odnosa i poverenja;

· Posebna pažnja posve�će se jezičkim preferencijama zainteresovanih strana, nivou

pismenos� i bilo kakvim posebnim potrebama ili invaliditetu;

· Pažljivo će se razmotri� potencijalne bojazni o poverljivos� i privatnos� i biće

razvijene mere da bi se zainteresovane strane zaš��le od zloupotrebe ličnih ili poverljivih

informacija;

· Poštovaće se razlike u mišljenju i neće se sputava� pojedinci ili grupe koje se mogu

pro�vi� rudarskim ak�vnos�ma.

· Kao što je objašnjeno u nastavku teksta, pojedinci ili grupe koje ulože primedbu ili

žalbu imaće pristup žalbenom mehanizmu kojim se nastoji da se proak�vno reše

nesporazumi kroz diskusiju i posredovanje.

· Beleške sa sastanaka i druge ak�vnos� uključivanja arhiviraće se u odgovarajućoj bazi

podataka, a sve obaveze koje preuzima Rakita biće zabeležene u Registru obaveza radi

odgovarajućeg praćenja.

Odabrane tehnike uključivanja biće poboljšane uz pomoć konsultacija sa zainteresovanim

stranama koje su pod u�cajem Projekta, monitoring i periodičnu evaluaciju njihove

efikasnos�.


c.O setljivi pojedinci i grupe

Tokom procesa iden�fikacije zainteresovanih strana i planiranja uključivanja, posve�će se

pažnja pojedincima i grupama koji mogu bi� naročito osetljivi ili ugroženi i na koje Projekat

može da izvrši štetan u�caj u ozbiljnijoj meri nego na druge. Šire kategorije potencijalno

osetljivih pojedinaca i grupa koje će bi� uzete u obzir u implementaciji SEP-a zasnivaju se na

domaćim i međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava.

Specifične i ciljane strategije biće razvijene zarad komunikacije i konsultacija sa ovim

pojedincima i grupama da bi njihove perspek�ve, potrebe i prava bili uze� u obzir u kreiranju

mera ublažavanja u�caja, sistema upravljanja i/ili mogućih kompenzacija ili benefita. U

određenim situacijama, saradnja sa zastupnicima, eksper�ma i organizacijama civilnog

društva može da zameni direktnu saradnju sa osetljivim pojedincima i grupama.

Planirani procesi procene u�caja na životnu sredinu, socijalna i ljudska prava takođe će ima�

eksplicitan fokus na potrebe i prava osetljivih pojedinaca i grupa. Procene u�caja ući će u

tekući razvoj i implementaciju ovog aspekta SEP-a. Sa �m u vezi, klasifikacija prikupljenih

podataka i tehnike praćenja, kao i različit u�caj i analiza benefita, biće procenjeni kako bi

podržali tekuću i svrsishodnu saradnju sa osetljivim pojedincima ili grupama.


Uključene su žene; nacionalne ili etničke, religiozne i lingvis�čke manjine; deca i mladi; osobe sa

invaliditetom; radnici migran� sa svojim porodicama; siromašni; nepismeni; i stari.

2

2

d. Dodatni procesi uključivanjazainteresovanih stranaKao sastavni deo implementacije Projekta, realizovaće se raznovrsne procene u�caja i druge

ak�vnos� koje uključuju specifičnu i ciljanu saradnju sa zainteresovanim stranama pod

u�cajem Projekta.

Primeri ovih dodatnih procesa uključivanja zainteresovanih strana uključuju, ali nisu

ograničeni na sledeće:

· Studija o proceni u�caja na životnu i društvenu sredinu (ESIA);

· Studija o proceni u�caja na ljudska prava (HRIA);

· Sociološka studija koje će doprine� ESIA i HRIA;

· Javni uvid u odluke i delokrug rada za Prostorno planiranje, Stratešku procenu u�caja

na životnu sredinu (SEA) i Procenu u�caja na životnu sredinu (EIA);

· Uključivanje Komiteta za tehnički pregled za EIA;

· Plan otkupa zemljišta (LARAP);

· Plan ponovnog uspostavljana izvora prihoda (LRP);

· Plan ulaganja u lokalnu zajednicu i razvoj projekta.

Kako se ovi procesi budu razvijali, dodatna iden�fikacija zainteresovanih strana, planiranje

učešća i razmatranje osetljivih pojedinaca ili grupa biće realizovano na način koji odgovara

kontekstu i koji je u saglasnos� sa sveobuhvatnim ciljevima i standardima SEP-a.

Radnici, eksterni eksper� i konsultan� koji vrše ove dodatne ak�vnos� uključivanja

zainteresovanih strana koordiniraće svoje pristupe i deliće informacije sa �mom kompanije

Rakita, sa ciljem da se olakša praćenje i da se doprinese kon�nuiranom unapređenju SEP-a.

Pregled tekućih i planiranih ak�vnos� uključivanja zainteresovanih strana priložen je kao

dodatak D.



OBJAVLJIVANJE I PODELAINFORMACIJA

Objavljivanje i podela informacija

Rakita će objavi� informacije o Projektu i distribuiraće ih na redovnoj bazi, uključujući svrhu,

prirodu i razmere Projekta; trajanje predloženih ak�vnos�, bilo kakve rizike po zajednicu i

potencijalne u�caje i relevantne mere ublažavanja u�caja; implementaciju SEP-a, uključujući

žalbeni mehanizam; i sve druge relevantne informacije.

Dodatak B sadrži rezime Projekta koji je važeći počev od januara 2017. godine. Kako je

Projekat još uvek u fazi izrade studije izvodljivos� i izložen brojnim procesima ishodovanja

dozvola, veliki deo informacija o Projektu je okviran i podložan promenama. Prema tome,

Rakita će redovno objavljiva� i razmenjiva� ažurirane informacije o Projektu.

Info centar Rakita otvoren je 2014. godine i predstavlja bazu za objavljivanje i distribuiranje

informacija o Projektu. Objavljivanje i distribuiranje informacija realizovaće se sledećim

ala�ma komunikacije:

· Veb sajt ( );www.rakita.net

· Individualni sastanci i korespodencija;

· Sastanci sa lokalnim zajednicama;

· Informa�vna pisma i brošure;

· Organizovane posete radilištu;

· Odnosi sa medijima (pres konferencije i intervjui);

· Konferencije;

Kao deo implementacije SEP-a, uzeće se u obzir dodatne metode kako bi informacije bile

objavljene i distribuirane na adekvatnom jeziku (jezicima) i u formama prihvatljivim i

razumljivim svim zainteresovanim stranama. Opš� pomenu� principi uključivanja

zainteresovanih strana biće primenjeni i u slučaju objavljivanja i distribucije informacija.

U daljem razvoju Projekta potrebno je javno objavi� Prostorni plan, Stratešku procenu u�caja

na životnu sredinu, kao i i Procenu u�caja na životnu sredinu, koje će bi� podnete Vladi kao

deo procesa ishodovanja dozvola. Uzimajući u obzir značaj objavljivanja i distribuiranja

informacija o rizicima i mogućem u�caju Projekta, Rakita je takođe posvećena objavljivanju i

distribuiranju dodatnih informacija o procenama ostalih u�caja koje će se sproves�

(uključujući Procenu u�caja na društvenu i životnu sredinu, Plan otkupa zemljišta i Procenu

u�caja na ljudska prava).

OBJAVLJIVANJE I PODELA INFORMACIJA


KONSULTACIJE I UČEŠĆE

Konsultacije i učešće

Kako Projekat ima potencijalno značajne u�caje, SEP će podrža� Proces konsultacija i učešća,

što će rezultova� učešćem zajednica pod u�cajem Projekta.

Efikasna implementacija SEP-a na redovnoj bazi sa proak�vnim pristupom prema osetljivim

pojedincima i grupama, zajedno sa specifičnim ak�vnos�ma uključivanja zainteresovanih

strana povezanim sa procenama u�caja i ostalim Projektnim ak�vnos�ma, doprineće da

Rakita razvije Proces konsultacija i učešća u okviru Projekta.

Važan kamen temeljac Procesa konsultacija i učešća biće da se zahtevi za objavljivanjem,

konsultacijama i učešćem koje postavlja Procena u�caja na životnu sredinu (EIA) sprovode u

skladu sa srpskim regula�vama. Rakita će dopuni� regularan proces EIA-e dodatnim

procenama u�caja i gore navedenim procesima uključivanja koji će bi� realizovani na

par�cipa�van i transparentan način.

KONSULTACIJE I UČEŠĆE

Ključne principe Procesa konsultacija i učešća pogledajte u IFC standardi performansi 1, poglavlja

30, 31 i 33.

3

3


EKSTERNA KOMUNIKACIJA

Eksterna komunikacija

Rakita je razvila program za dvosmernu eksternu komunikaciju sa javnošću kao deo svoje

posvećenos� konsultacijama sa zajednicama koje su pod u�cajem Projekta, adap�vnom

upravljanju mogućim u�cajima na životnu i društvenu sredinu i ljudska prava, kao i

kon�nuiranom unapređenju implementacije SEP-a.

Ovaj program eksterne komunikacije uključuje metode za:

· Primanje i registrovanje eksterne komunikacije;

· Procenjivanje pokrenu�h pitanja i odlučivanje kako da se na njih odgovori;

· Obezbeđivanje, praćenje i dokumentovanje odgovora; i,

· Prilagođavanje plana upravljanja životnom sredinom i socijalnim okruženjem prema

potrebi.

Info centar kompanije Rakita je baza za direktnu eksternu komunikaciju, ali ujedno postoje i

drugi kanali dostupni javnos� (npr. telefon, veb sajt, imejl adresa itd.) za prijem poruka i

zahteva za informisanjem o Projektnim ak�vnos�ma vezanim za životnu i društvenu sredinu.

Kao deo praćenja i dokumentovanja informacija primljenih od strane javnos�, Rakita je

oformila Registar obaveza tako da će odgovori i obaveze kompanije Rakita, kao i njenih

predstavnika, bi� praćeni sa pažnjom usmerenom na vremenski rok.

EKSTERNA KOMUNIKACIJA


ŽALBENI MEHANIZAM

Rakita je u obavezi da obezbedi efikasan žalbeni mehanizam za rešavanje nedoumica ili žalbi

zainteresovanih strana, i to blagovremeno, pošteno i dosledno, sa rešenjem prihvatljivim za

obe strane.

Žalbeni mehanizam za lokalne zajednice kompanije Rakita predstavlja osnovni žalbeni

mehanizam za svrhe SEP-a. Kompanija Nevsun takođe ima Pravilnik o uzbunjivanju i

telefonsku liniju na raspolaganju internim i eksternim zainteresovanim stranama. Dodatni

interni žalbeni mehanizmi biće namenjeni radnicima Rakite, podizvođačima i poslovnim

partnerima koji su van delokruga SEP-a.

ŽALBENI MEHANIZAM

a. Žalbeni mehanizam za lokalne zajednicekompanije Rakita

Žalbeni mehanizam za lokalne zajednice kompanije Rakita dizajniran je tako da ispunjava

uslove standarda performansi IFC-a i kriterijum efikasnos� za vansudske žalbene mehanizme

prema Principima Ujedinjenih nacija za biznis i ljudska prava.

Putem žalbenog mehanizma za lokalne zajednice kompanije Rakita, moguće je primi�

pritužbu bilo koje zainteresovane strane, s �m da je mehanizam dizajniran, pre svega, za

rešavanje briga i žalbi sledećih zainteresovanih strana:

· Lokalni pojedinci i grupe koje su pod mogućim u�cajem Projekta;

· Vlasnici zemljišta ili korisnici parcela koji su pod u�cajem istraživanja kompanije

Rakita, otkupa zemljišta i/ili ak�vnos� u vezi sa preseljenjem;

· Lokalne i nacionalne NVO ili druge reprezenta�vne organizacije koje mogu da iznesu

brige ili žalbe u ime zainteresovanih strana;

Osnovna procedura žalbenog mehanizma data je u tabeli u nastavku teksta. Nastojaće se da

se navedeni rokovi poštuju, a biće dozvoljena izvesna fleksibilnost u smislu iznalaženja načina

da se prevaziđu eventualne prepreke u pristupu određenim grupama (pre svega osetljivim

pojedincima ili grupama), da se istraže opcije za zajedničko utvrđivanje činjenica ili rešavanje

problema kroz proces, i/ili za rešavanje kompleksnih sporova.

Vidi IFC Standard Performansi 1, paragraf 35 i GN 110-111 i Vodeći Principi UN-a, GP31 i

Komentare.

4

4

ŽALBENI MEHANIZAM

Dodatak E sadrži informacije o Žalbenom mehanizmu za lokalnu zajednicu;

5

obaveštava se

d p

proceniće

5

ŽALBENI MEHANIZAM

Dodatak E sadrži informacije o Žalbenom mehanizmu za lokalnu zajednicu;

b. Polisa uzbunjivanja kompanije Nevsun

Mehanizam uzbunjivanja kompanije Nevsun Resources Ltd. (Nevsun) dostupan je internim i

eksternim zainteresovanim stranama u cilju prijavljivanja bilo kakve sumnje o kršenju E�čkog

kodeksa kompanije Nevsun, uključujući povredu korpora�vne poli�ke i probleme vezane za

bezbednost i zdravlje na radu, životnu sredinu, opera�vna ili e�čka pitanja. Poverljivost,

anonimnost i zaš�ta od odmazde garantovana je Polisom uzbunjivanja.

Mehanizmu Polise uzbunjivanja može se pristupi� putem sledećih kanala:

· Telefon: Pozivom na broj 1-604-922-5953 (besplatna linija) možete razgovara� sa

stručnim licem ili ostavi� poruku.

· Imejl: [email protected]

· Obra�� se u pisanoj formi Predsedavajućem Odbora za reviziju upravnog odbora

kompanije Nevsun.

Posteri sa dodatnim informacijama o Polisi uzbunjivanja kompanije Nevsun postavljeni su u

sedištu kompanije Rakita, kao i u Info centru kompanije.

ŽALBENI MEHANIZAM

6

Polisa uzbunjivanja dostupna je na:

h�p://www.nevsun.com/corporate/governance/whistleblowing/

6


PERIODIČNO IZVEŠTAVANJE EKSTERNIM ZAINTERESOVANIM STRANAMA

Svojim eksternim zainteresovanim stranama Rakita će obezbedi� periodične izveštaje o

ak�vnos�ma na Projektu koji se �ču životne sredine, društvenih i ljudskih prava, najmanje

jednom godišnje.

Između ostalog, ovi periodični izveštaji uključiće informacije o implementaciji SEP-a,

funkcionisanju žalbenog mehanizma, saznanjima u vezi sa procenom u�caja i inves�ranju u

lokalnu zajednicu. Kako se Projekat bude razvijao, periodični izveštaji o prilagođavanju plana

upravljanja i merama za ublaživanje u�caja biće dopunjavani informacijama na osnovu

konsultacija i učešća zainteresovanih strana koje su pod u�cajem Projekta.

Za vreme razvoja Projekta, izveštaji će bi� ažurirani i dostupni na sajtu kompanije Rakita, biće

distribuirani na sastancima sa lokalnim zajednicama i putem ostalih ak�vnos� koje uključuju

zainteresovane strane. Pregled informacija biće takođe deo godišnjeg Izveštaja o

korpora�vnoj društvenoj odgovornos� kompanije Nevsun.

PERIODIČNO IZVEŠTAVANJE EKSTERNIM ZAINTERESOVANIM STRANAMA

7

Nevsun objavljuje godišnji izveštaj o korpora�vnoj i društvenoj odgovornos� koristeći Globalnu

inicija�vu za izveštavanje (G4). Izveštaj uključuje informacije o ljudskim pravima u skladu sa

Principima izveštavanja UN. Iako Nevsun nije u obavezi da izveštava o projek�ma koji su u fazi

razvoja, u obavezi je da obezbedi pregled progresa održivos� i učinka Projekta.

7


UPRAVLJANJE

a. Uloge i odgovornos�

Upravljačka struktura za SEP je sledeća:

· Nadzor i odgovornost je na direktorima kompanije Rakita i potpredsedniku

korpora�vne društvene odgovornos� kompanije Nevsun;

· Komitet za uključivanje zainteresovanih strana zadužen je za implementaciju i

reviziju;

· Zaposleni u Info centru zaduženi su da podrže rad Komiteta za uključivanje

zainteresovanih strana kroz svakodnevnu implementaciju.

Dodatno, zaposleni kompanije Rakita, eksterni eksper� i konsultan� koji sprovode dodatne

ak�vnos� uključivanja zainteresovanih strana odgovorni su za koordiniranje svojih ak�vnos� i

za informisanje Komiteta za uključivanje zainteresovanih strana kako bi olakšali monitoring

procesa i doprineli kon�nuiranom unapređivanju SEP-a.

UPRAVLJANJE

b. Periodično ažuriranje SEP-a

Dok je Projekat u fazi razvoja, biće potrebno razvija� i prilagođava� i različite komponente

SEP-a. Komitet za uključivanje zainteresovanih strana revidiraće SEP nakon relevantnih

ključnih faza Projekta i ažurira� ga prema potrebi. Ažurirane verzije SEP-a biće objavljivane i

distribuirane putem veb-sajta, u Info centru, kao i na sastancima sa zainteresovanim

stranama.

c. Monitoring i evaluacija

Rakita će razvi� proces monitoringa i evaluacije efikasnos� SEP-a uz učešće zainteresovanih

strana koje su pod u�cajem Projekta.

Komitet za uključivanje zainteresovanih strana konstantno će pra�� efikasnost SEP-a i

podnosiće godišnji izveštaj direktorima kompanije Rakita i potpredsedniku korpora�vne

društvene odgovornos� kompanije Nevsun. Izveštaj će sadrža� i informacije zainteresovanih

strana, a može sadrža� i procene nezavisnih strana prema potrebi.


DODACI

Dodatak A: Reference za uključivanje zainteresovanih stranaMeđunarodni standardi

· IFC standard performansi 1, paragraf 25. do 36;

· IFC Smernice 1, paragraf GN91. do GN113;

· Rukovodeća načela UN o biznisu i ljudskim pravima, Načela 18, 20, 21. i 31. i

Komentari;

· Globalna inicija�va za izveštavanje, Verzija G4;

· UN okvir za rukovodeća načela izveštavanja;

Propisi kompanije Nevsun Resources Ltd.

· Poli�ka ljudskih prava;

· Poli�ka ulaganja u zajednicu;

· Poli�ka uzbunjivanja;

Srpsko zakonodavstvo

· Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72-09, 81-09 - ispr., 64-10 – odluka

US, 24-11, 121-12, 42-13 – odluka US, 50-13 – odluka US, 98-13 – odluka US, 132-14 i 145-

14);

· Zakon o strateškoj proceni u�caja na životnu sredinu (SG br. 135/2004, 36/2009); i

Zakon o proceni u�caja na životnu sredinu (br. 135/2004, 88/2010);

DODACI

Dodatak B: Opis projekta

Opis projekta pročitajte u nastavku teksta. Informacije će bi� ažurirane s vremena na vreme kako bi se ispra�le novine u razvoju Projekta. RAKITA EXPLORATION DOO BOR, privredno društvo sa registrovanim sedištem u Boru, ulica Suvaja 185 a, ma�čni broj 20285494, PIB 105044770 (u daljem tekstu Rakita), izvodi geološke istražne radove na osnovu Rešenja br. 310-02-0221/2012-14, koje je izdalo Ministarstvo rudarstva i energe�ke dana 03.03.2015. godine. Istražni radovi izvedeni do sada, pod ovim Rešenjem, doveli su do iden�fikacije podzemne zone mineralizacije bakra poznate kao ležište mineralnih sirovina ''Čukaru Peki''. Rakita trenutno razvija projekat pod nazivom ''Projekat Čukaru Peki'' (u daljem tekstu: Projekat), a sve sa ciljem eksploatacije i tehnološke prerade rude iz ovog ležišta. 1. Lokacija ProjektaProjekat se nalazi u okviru granica koje su određene gore pomenu�m Rešenjem, na rudarskom lokalitetu Timočkog regiona u istočnoj Srbiji, oko 6 km južno od grada Bora i oko 245 km jugoistočno od Beograda (slika 1). Planirani rudnik, zajedno sa pratećim objek�ma i pomoćnom infrastrukturom za preradu mineralnih sirovina, zahvataće površinu nešto manju od 35 km2, pros�rući se približno 5 km u pravcu istok – zapad i 7 km u pravcu sever – jug (Slika 2.).Postojeći putevi, železnice, elektro energetska i ostala infrastruktura idu u prilog lokaciji Projekta. Prosečna količina padavina u regionu iznosi 640 mm godišnje, rela�vno podjednako raspoređena u toku godine. Za područje je karakteris�čna retka seizmička ak�vnost rela�vno slabog intenziteta.2. Dinamika razvoja ProjektaPočetak izgradnje planiranih objekata za eksploataciju i preradu mineralnih sirovina predviđen je za početak 2019. godine, a približno dve godine su potrebne za završetak radova. Period eksploatacije ležišta procenjen je približno na 12 do 15 godina. Nakon završetka eksploatacije, pristupiće se uklanjanju objekata, sanaciji i rekul�vaciji terena. Rad na izgradnji, eksploatacija i prerada rude odvijaće se 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, sa planiranih 350 radnih dana u toku kalendarske godine.3. ZapošljavanjeProjekat trenutno angažuje direktno ili indirektno putem podugovarača 248 osoba (91% srpske nacionalnos�) koje doprinose razvoju Prethodne studije opravdanos�, kao i ostalih povezanih ak�vnos�. Za vreme trajanja predviđene faze izgradnje (2 god), procena je da će broj angažovane radne snage dos�ći do 1200 osoba, dok će se u opera�vnoj fazi rudnika zahteva� angažman od približno 600 zaposlenih. Borski region ima dugu istoriju rudarstva i očekuje se da će većina zaposlenih bi� državljani Srbije, uzimajući u obzir da Srbija ima visoko obrazovanu radnu snagu.4. EksploatacijaProjekat podrazumeva podzemnu ekspolataciju sa očekivanom proizvodnjom od tri do če�ri miliona tona rude godišnje. Prosečni sadržaj bakra u rudi je 2,9%, a zlata 1,7g po toni. Eksploatacija će se vrši� na dubini od 450 m do 850 m.

DODACI

4.1 Pristup ležištuPristup ležištu biće omogućen putem niskopa. Niskop uključuje 2 paralelna tunela sa međusobnim rastojanjem od približno 30 m. Drugi tunel služiće za ven�laciju, a prvi kao pristupni tunel. Svaki tunel je zasvođen, približno 4,5 - 5,1 m širine i 5,7 m visine (Slika 3). Dužina niskopa je približno 3000 m sa generalnim padom od 14 %, počev od površinskog portala koji se nalazi južno od mineralizovane zone (Slika 4).4.2 Pomoćni objek�Prateći objek� nalaze se u neposrednoj blizini portala niskopa. To se pre svega odnosi na prenosnu radionicu sa opremom, skladište goriva, privremeni generator za proizvodnju električne energije, postrojenje za proizvodnju prskanog betona, prostoriju za rudare, administra�vne i upravne zgrade, privremeno jalovište, kao i postrojenje za upravljanje i preradu vode (Slika 5). Pristup upravljanju vodama na čitavom lokalitetu je opisan u odeljku 6.0. Snabdevanje električnom energijom tokom eksploatacije planira se priključenjem na elektro energetski sistem Elektromreža Srbije. Tokom izgradnje Projekta električna energija biće dostupna putem dizel agregata.4.3 Rudarski otpad iz niskopaPri izradi niskopa proizvešće se oko 170.000 kubnih metara rudarskog otpada ili jalovine. Veći deo jalovog materijala pripada grupi borskih klas�čnih formacija i ne sadrži komponentu koja može generisa� kiseline (NAG). Jalovina koja će se nalazi� u neposrednoj blizini rudnog tela posedovaće minerale koji potencijalno mogu hemijskom reakcijom doves� do stvaranja kiselina (PAG). PAG jalovina će se odvaja� i skladiš�� odvojeno od NAG materijala. Gde je moguće, jalovina će bi� uklonjena i iskorišćena kao građevinski materijal za nasipe na jalovištu (Odeljak 5.2).4.4 Metod eksploatacijeEksploatacija ležišta će se vrši� otkopnim metodama sa zarušavanjem. Kvalitet stene je takav da se ležište ne može ekonomično otkopava� metodom otvorenih otkopa. Planirane su dve otkopne metode sa zarušavanjem: Metoda podetažnog zarušavanja (SLC) u gornjem delu rudnog tela (Faza 1), i metoda otkopavanja sa zarušavanjem krovine (IC) u donjem delu ležišta (Faza 2) (Slika 6). Obe ove metode zarušavanja podrazumevaju kontrolisano miniranje ciljane zone unutar rudnog tela, što omogućava postepeno zarušavanje pod sopstvenom težinom. Izdrobljena ruda se sakuplja na utovarnim mes�ma. Tehnika podetažnog zarušavanja podrazumeva upotrebu hidrauličnih bušećih garnitura i miniranje rudnog tela kako bi se izazvalo zarušavanje, dok se tehnika zarušavanja pod nagibom oslanja na prirodno svojstvo rude da se odroni bez miniranja. Delovi rude se prenose podzemnim utovarivačima od mesta utovara do jedne od dve podzemne kružne drobilice. Izdrobljena ruda se potom transportuje na površinu kroz kosa okna, uz pomoć trakas�h transportera. Podzemne prostorije biće podgrađene sidrima, armaturnim mrežama i prskanim betonom. Kvalitet vazduha u rudniku održavaće se ven�lacionim oknima koji odvode vazduh na površinu. Električna energija će se razvodi� podzemno uz pomoć visokonaponskog distribu�vnog sistema. Podzemna voda na koju se naiđe pri iskopnim radovima biće ispumpana na površinu i upotrebljena prilikom prerade mineralnih sirovina (Odeljak 5.0). 4.5 U�caj otkopavanja na površinu zemljePodzemni radovi u�caće na površinu i doves� do urušavanja tla približno kružnog oblika sa centrom iznad rudnog tela (Slika 7). Prečnik ove površinske zone zarušavanja biće približno 800 m (Slika 2). Pomenuto urušavanje tla će se konačno ispuni� vodom sakupljenom iz padavina i podzemnih tokova i formira� jezero na površini. Sleganje tla u obliku širokih koncentričnih krugova nastaće oko centralne zone zarušavanja. Prečnik ulegnute površine tla iznosiće približno 1.400 m. Unutar okvira ulegnute površine, nivo tla se može spus�� za nekoliko cen�metara do nekoliko metara. Geotehničko modeliranje biće urađeno kako bi se predvidelo sleganje tla, a oprema za monitoring biće postavljena kako na površini, tako i pod zemljom. Projektom je predviđen otkup zemljišta u okviru zona urušavanja i sleganja tla, što podrazumeva i već postojeći Aerodrom Bor (Slika 2). Zona sleganja tla imaće u�caja i na deo postojećeg magistralnog puta između Bora i Zaječara u dužini od približno 1.300 m, koji će Projektom verovatno bi� izmešten. Radi javne bezbednos�, zaš�tna ograda biće postavljena oko zone sleganja tla.

DODACI

5. Prerada mineralnih sirovina

5.1 Proizvodnja koncentrataIzdrobljena ruda će se prenosi� od niskopa do pogona za preradu rude putem površinske transportne trake. Pogon se nalazi na rela�vno ravnom terenu oko 2 km severoistočno od otvora (Slika 2). Koncentrat bakra dobijaće se putem flotacije (Slika 8). Proces počinje drobljenjem i nastavlja se dodatnim mlevenjem u cilju smanjivanja granulacije. Mlevena ruda se onda flo�ra u standardnim ćelijama uz kontrolu pH vrednos� i korišćenje određenih kolektora i depresora koji izdižu čes�ce bakar sulfida iz okolne jalovine. Za�m dolazi do koncentrovanja željenih minerala bakar sulfida u visoko kvalitetan koncentrat bakra koji sadrži tragove zlata. Koncentrat će proći proces zgušnjavanja i filtriranja, tako da će njegov tečni sadržaj pred otpremanje iznosi� osam do deset procenata. Filtrirani koncentrat će se skladiš�� i utovariva� za transport u zatvorenoj oblas� da bi se sprečila emisija prašine. Voda nastala u procesu filtriranja će se ponovo koris�� u pogonu za odvajanje minerala.Koncentrat će se na tržištu prodava� topionicama bakra iz celog sveta, uključujući i borsku Topionicu. Druge opcije za transport koje Projekat razmatra uključuju drumski transport do Bora, kao i potencijalan drumski ili železnički transport do luka na Dunavu, Crnom moru i Jadranu. Za proces flo�ranja je potrebna voda koja će bi� pribavljena iz podzemnog rudnika i površinskog otoka. Projekat razmatra potencijalne dodatne izvore industrijske vode. Pristup upravljanju vodom na čitavom lokalitetu opisan je u odeljku 6.0. Snabdevanje električnom energijom tokom opera�vne faze planirano je priključenjem na elektro energetski sistem Elektromreža Srbije. Za vreme izgradnje, radilište se snabdeva električnom energijom putem dizel agregata.

5.2 Upravljanje jalovinomJalovina preostala nakon flotacije ispumpavaće se putem cevovoda za mulj do jalovišta koje se nalazi oko 2 km istočno od pogona za odvajanje minerala (Slika 2). Pre odlaganja u jalovište, jalovina će proći proces zgušnjavanja kojim će se tečni sadržaj sves� na 50 procenata. Jalovište će se sastoja� od dva rezervoara formirana zidovima od nabijene zemlje i stene (Slika 9). Rezervoari će bi� obloženi da bi se sprečilo curenje. Jedan rezervoar će sadrža� piritnu jalovinu koja potencijalno može proizvodi� kiseline, dok će drugi rezervoar sadrža� inertnu, krupnu jalovinu koja ne proizvodi kiselinu. Piritna jalovina će bi� potopljena u vodu da bi se sprečila oksidacija i smanjilo stvaranje kiselina. Jalovište će se takođe koris�� kao rezervoar za vodu korišćenu pri odvajanju minerala.Bunari će bi� sagrađeni nizvodno od jalovišta u cilju kontrole slivnih voda. Svako ceđenje će se ispumpava� i vraća� nazad u jalovište da bi se sprečio u�caj na površinske i podzemne vode.

DODACI

6. Upravljanje vodama

Postoje dva �pa voda kojima treba upravlja� na radilištu: (1) rudničke vode i (2) atmosferske vode. Rudnička voda se odnosi na:· Podzemnu vodu na koju se naiđe tokom eksploatacije i izrade niskopa;· Površinsko o�canje u obuhvatu Projekta; · Otpadnu vodu dobijenu pretežno prilikom bušenja i čišćenja opreme;· Vodu za obradu mineralnih sirovina; · Vodu za filtriranje koncentrata;· Vodu za zgušnjavanje jalovine; · Ceđenje jalovišta; i· Vodu u jalovištu.

Atmosferske vode se odnose na površinsko o�canje vode sa tla. Ta voda će se preusmeri� oko objekata uz pomoć obodnih odvodnih kanala, čime će se omogući� njen regularan prirodni tok. Biće predviđen i sistem uspostavljanja vodnog balansa na čitavom lokalitetu kako bi se merile promene u vodnom deficitu i suficitu tokom trajanja projekta. Kako bi se sačuvala voda tokom deficitarnog perioda, kontaktna (rudnička) voda će se sakuplja� i ponovo iskoris�� u najizvodljivijoj mogućoj meri prilikom obrade mineralnih sirovina. Ostali potencijalni izvori vode se ispituju, uključujući i vodu iz bunara na lokalitetu i van njega, kao i površinske vode. Iskorišćavanje vode iz bušo�na ili površinskih voda vršiće se isključivo uz dozvolu nadležnih organa kada se utvrdi da neće bi� u�caja na korisnike voda na lokalu.U periodima kada se stvori višak vode, voda će se odvodi� do površinskih objekata za odvod voda. Višak rudničke vode će se sakuplja� i preusmerava� do basena za preradu i retenciju vode. U basenu za preradu vode će se taloži� čvrste materije i uklanja� ulja i masnoće. Tre�rana voda će se potom pretoči� u retencioni basen, u kome će se ostale čvrste materije nataloži� pre nego što se otpuste u Brestovačku reku putem cevovoda za odvođenje vode (Slika 5). Višak vode sa jalovišta propisno će se tre�ra� i otpus�� niz Borsku reku. Odlaganje vode će se vrši� u skladu sa ograničenjima koje uspostavljaju nadležni organi, što će se utvrđiva� periodičnim monitoringom.

DODACI

7. Okončanje ak�vnos� i rekul�vacijaTokom izgradnje, Projekat predviđa otkopavanje i nagomilavanje površinskog sloja zemljišta u svrhe rekul�vacije narušenih površina po zatvaranju projekta. Po završetku izgradnje izvršiće se privremena i istodobna rekul�vacija kosina useka i nasipa i pozajmišta, uključujući i nanošenje površinskog sloja zemljišta i sejanje.Radi javne bezbednos�, zone zarušavanja i sleganja tla biće ograđene za vreme trajanja opera�vne faze, sve do perioda nakon okončanja ak�vnos�. Po okončanju ušća, okna i otvori za provetravanje zapeča�će se betonskim čepovima. Površinski objek� će se ukloni� ili sruši�, a propratni otpadni materijal otkloni� u skladu sa važećim propisima upravljanja otpadom. Propratno površinsko tlo biće ponovo oblikovano, prekriveno površinskim slojem zemljišta i zasejano. Jalovište će osta� na istom mestu po zatvaranju rudnika. Projekat procenjuje alterna�vna rešenja za pokrivanje jalovišta nakon završetka rudarenja u cilju očuvanja životne sredine, a detalji o pokrivanju jalovišta biće uključeni u konačan dizajn rudnika,. Podzemna i površinska voda u, i oko radilišta, kao i jalovište, biće nadgledana i praćena tokom celokupnog trajanja Projekta. Projektom je predviđeno utvrđivanje prisustva podzemnih voda kako bi se predvideli tokovi podzemnih i površinskih voda i kvalita�vne promene za vreme trajanja otkopavanja i po okončanju ak�vnos�. Ove informacije će pomoći planiranju i implementaciji adekvatnih mera zaš�te pri, i po okončanju ak�vnos�, kako bi se dugoročno sačuvao kvalitet podzemnih i površinskih voda.

8. Upravljanje društvenim i ekološkim podacimaProjekat predviđa sakupljanje osnovnih podataka sa terena u cilju procene u�caja na životnu i društvenu sredinu, u skladu sa srpskim i međunarodnim standardima. Procena u�caja podrazumeva analizu alterna�vnih rešenja Projekta u cilju donošenja op�malnog plana, uzimajući u obzir društvene i ekološke faktore, uključujući fizičko i ekonomsko raseljavanje zarad zauzimanja zemlje. Tokom planiranja Projekta,, namera je da se izbegnu nega�vni u�caji u najvećoj mogućoj meri, da se neizbežni u�caji smanje na najniži stepen, i konačno, da se obezbedi adekvatna kompenzacija za nega�vne u�caje koji se ne mogu u dovoljnoj meri umanji�. Projekat je posvećen saradnji sa lokalnim zajednicama tokom celokupnog razvojnog procesa.

DODACI

SlikeSlika 1. Mapa lokaliteta

DODACI

SlikeSlika 2. Prikaz objekata na površini

DODACI

SlikeSlika 3. Poprečni Profili niskopa

DODACI

Navedene dimenzije su preliminarne, i možda će bi� promenjene prilikom izrade projekta.

SlikeSlika 4. Uzdužni profil niskopa

DODACI

Pregled plana

Ver�kalni profil

SlikeSlika 5. Infrastruktura portalnog područja

DODACI

slikeSlika 6. Šematski prikaz otkopavanja sa zarušavanjem

DODACI

SlikeSlika 7. Primeri sleganja tla

DODACI

Početak urušavanja nakon dve godine rada rudnika

Konačan izgled sleganja tla na kraju životnog ciklusa rudnika

SlikeSlika 8 Tipičan izgled postrojenja za proces flo�ranja bakra

DODACI

SlikeSlika 9 Tipičan izgled jalovišta

DODACI

Dodatak C: Pregled iden�fikacije i analiza trenutno zainteresovanih strana

DODACI

Dodatak D: Pregled trenutnog i planiranog uključivanja zainteresovanih strana

DODACI

Tabela u nastavku dokumenta opisuje glavne ak�vnos� koje se �ču uključivanja zainteresovanih

strana, one koje Rakita trenutno realizuje, ili ih ima u planu. Lista nije konačna već će bi� redovno

ažurirana kako bi nadalje prikazala informacije o budućim ak�vnos�ma i planovima.


DODACI

8

8


DODACI


DODACI

Dodatak E: Informa�vni letak o Žalbenom mehanizmu kompanije Rakita

DODACI

Rakita Explora�on d.o.o. Bor (Rakita) posvećena je otvorenoj komunikaciji sa svim zainteresovanim stranama i proak�vnom rešavanju potencijanih sporova kroz dijalog. Rakita je ustanovila Žalbeni mehanizam koji će služi� rešavanju žalbi pojedinaca i grupa lokalnih zajednica.

U nastavku je prikazana osnovna procedura za podnošenje žalbe Info centru Rakita. Navedeni rokovi predstavljaju osnovnu smernicu i Rakita će nastoja� da ih poštuje. Među�m, biće potrebna određena fleksibilnost u rešavanju žalbi pod posebnim okolnos�ma i prilikom uključenja zainteresovanih strana ili nezavisnog trećeg lica u proces.

Za dodatne informacije možete se obra�� Info centru kompanije Rakita:· Adresa: ulica Moše Pijade 46/6, Bor, Srbija· Imejl: [email protected]· Telefon: +381 30 215 00 67 Vebsajt: www.rakita.net

Documents

Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP)ivanja-zainteresovanih-strana...razvijene mere da bi se zainteresovane strane zašle od zloupotrebe ličnih ili poverljivih informacija;