KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 115, GOD. V, BEOGRAD, UTORAK, 20. SEPTEMBAR 2011.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 18. oktobra

Pi{u: Sre}ko Horvat & Igor [tiks

DOBRODO[LI U PUSTINJU TRANZICIJE

INDIJANERI PRIHAJAJO! Na po~etku velikih antivladinih protesta u Hrvatskoj u martu,ministar unutra{njih poslova i biv{i {ef obave{tajne slu`be To-mislav Karamarko opisao je demonstrante kao „Indijance“. Na-meravao je da tom kvalifikacijom obezvredi demonstrante, opi-suju}i ih kao {areni karneval politi~ki bezna~ajnih aktera. Ovaneo~ekivana oma{ka ne samo da se okrenula protiv samog mi-nistra – demonstranti su prisvojili uvredu i pretvorili je u sati-ri~no oru`je protiv vlade, tako da su kasnije mnogi po~eli da go-vore o „Indijanskoj revoluciji“ – ve} je razotkrila i su{tinu dana-{njih isto~noevropskih, a posebno balkanskih nevolja.Uprkos demokratskim obe}anjima 1989. i kona~nom dolasku „kra-ja istorije“, postsocijalisti~ki gra|ani, ti „Indijanci“ „Divljeg isto-ka“, danas uglavnom ose}aju da su isklju~eni iz procesa dono{e-nja odluka: ve}ina izbora se pokazala kao jedva ne{to vi{e od pre-raspodele pozicija unutar iste politi~ke oligarhije bez ozbiljnih raz-lika u politi~kim programima ili retorici. Mnogi su izgubili posao(tokom kampanja „privatizacije“) ili su im se pogor{ali uslovi ra-da, a penzije isparile; ve}ina zajem~enih dru{tvenih pogodnosti(poput besplatnog obrazovanja ili zdravstvene za{tite) postepe-no je nestala. Uz sve to, gra|ani su veoma zadu`eni, a novac du-guju bankama u stranom vlasni{tvu koje su se ra{irile Balkanom ikoje kontroli{u ~itav njegov finansijski sektor. Posle niza pusto{e-}ih ratova {irom biv{e Jugoslavije, koji su odneli do 130 000 `ivo-ta, „demokratsko obe}anje“ ni po drugi put nije bilo ispunjeno na-kon kraja autoritarnih vladavina Slobodana Milo{evi}a i FranjeTu|mana, 2000. godine. Poslednja decenija donela je jo{ jedan ta-las siroma{enja, kojim su ovog puta upravljale „evro-kompatibil-ne“ elite, spremne da sprovode dalje neoliberalne reforme prika-zane kao nu`an deo procesa priklju~ivanja Evropskoj uniji.

TRANZICIJA? KUDA I DO KADA?Nakon 1989, rasturanje ostataka socijalisti~ke dr`ave bilo jeopravdavano zahtevima za brzu redukciju sveprisutnog (a pone-gde totalitarnog) dr`avnog aparata. Taj proces je obi~no uklju~i-vao ukidanje postoje}ih mre`a socijalne za{tite, kao i privatiza-ciju (koja se naj~e{}e pretvarala u plja~kanje dru{tvenih i dr`avnihdobara) ili potpunu korupciju onoga {to je od aparata preostalo.Kona~ni rezultat je niz dr`ava koje se danas smatraju „slabima“.Evropska unija, zajedno sa nekoliko me|unarodnih organizacijakakve su STO i MMF, davala je prednost neoliberal-noj paradigmi privatizacije, deregulacije i slobod-nog tr`i{ta u okviru minimalne dr`ave. Ti interna-cionalni arbitri su, zauzvrat, poslu`ili kao spoljni

izvor legitimizacije za lokalne politi~ke elite uklju~ene u grablji-va~ki projekat preuzimanja postoje}ih dr`avnih resursa i lova naimetak gra|ana uop{te uzev. Tamo gde je tranzicija i{la ruku podruku sa ratom, ovo preuzimanje bogatstva nailazilo je na slab ot-por. Nacionalisti~ki diskurs pomogao je ovim lokalnim elitama dapreusmere kapital, ranije u vlasni{tvu dru{tva ili dr`ave, u privat-

ne ruke – njihove vlastite, ili ruke onih koji su imbili odani – ~ime su po zavr{etku rata stekleogromnu ekonomsku, dru{tvenu i politi~ku pred-nost. Kada se pra{ina kona~no slegla, obi~ni gra-

|ani zatekli su se ne samo u razorenoj zemlji, ve} i praznih d`e-pova i bez stare mre`e socijalne za{tite.„Nacionalno pitanje“ je opasno i iznova otvoreno preispitivanjemtotaliteta komunisti~kog institucionalnog nasle|a, kao {to se vi-delo na primeru biv{e Jugoslavije i nekih delova biv{eg Sovjet-skog Saveza, poput ^e~enije, Gruzije, Jermenije, Azerbejd`anaili Moldavije. U praksi je to zna~ilo da se institucionalizovane et-nonacionalne grupe preobra`avaju u rivale ~ije su grabljive elite`udele da preuzmu i kontroli{u {to vi{e resursa kako bi stekle bo-lji polo`aj u „igri tranzicije“. Pri~a o „etni~kim sukobima“, zapo-

SADR@AJ / KAZALO

Sre}ko Horvat&Igor [tiks: Dobrodo{li u pustinju tranzicije

Toni Prug: Direktna demokracija

Intervju sa Dejvidom Harvijem: Gradovi i gra|ani

Boris Kanzleiter&Ana Veselinovi}: Levica na Balkanu

KPK Beton je ~lan Eurozine medijske mre`e

BETON BR. 115 DANAS, Utorak, 20. septembar 2011.I

UVODNA RE^

Zako~enost svih procesa karakteristi~na je za Srbiju. Vreme uglavnom stoji, a pitanja od pre dva veka lagano dolaze nared. Pitanje Kosova va`nije je od bilo kog individualnog, gra|anskog ili manjinskog prava, a tranzicija se sprovodi uskladu sa partikularnim interesima politi~kih elita i svetskih partnera koji mogu doprineti re{avanju kosovskogproblema. Stoga diplomate poput Konuzina i Montgomerija jedini mogu priskrbiti za sebe sve slobode. U pozadinikosovskog desktopa doga|a se rapidno osiroma{enje dr`ave i dru{tva, enormno visoka stopa nezaposlenosti,univerzitet me|u najgorima na svetu, prezadu`enost visoka a scenariji Argentine i Gr~ke na vidiku. Civilni sektor uproteklih dvadeset godina nije uspeo da artikuli{e alternativnu politiku. Stoga je ovaj broj Betona posve}en problemu„nedovr{ene“ tranzicije, krize i pitanju konstituisanja levice. Uredili su ga Igor [tiks i Sre}ko Horvat. Hvala svima kojisu se odazvali pozivu za u~e{}e u realizaciji ovog broja.

Redakcija Betona

Ilus

trac

ije u

bro

ju: N

ikol

a Ko

ra}

~eta inkorporiranjem Isto~ne Evrope u kapitalisti~ku ekonomiju pod dominacijom Zapada, koja jeaktivirala postoje}e etno-teritorijalne institucionalne dogovore, jo{ nije napisana. Do sada smouglavnom ~itali o posledicama, ne pitaju}i se kako su lokalni politi~ki preduzetnici videli odnoseizme|u svojih etni~kih grupa, teritorija i ekonomske eksploatacije i razmene sa Zapadom. Ako jeetno-politika postala jedini verodostojni izvor politi~kih prilika, i jedini na~in da se mo} zadr`i iliprigrabi, ne iznena|uje {to je u multietni~kom okru`enju biv{ih socijalisti~kih federacija neposred-na posledica bio tzv. „me|uetni~ki“ sukob kojim su upravljale same politi~ke elite.Proces pretvaranja biv{ih socijalisti~kih dr`ava u liberalne demokratije i ekonomije slobodnog tr-`i{ta (po svemu sude}i, sijamske blizance nove ere) nazvan je, kao {to je op{te poznato, „tranzi-cija“, ~ime je u javni i politi~ki diskurs uvedena kvazibiblijska konotacija stupanja u „zemlju izo-bilja“ posle oko ~etiri decenije ropstva. Iako su liberalne demokratske prakse uvedene odmah po-sle 1989, zajedno sa politikom slobodnog tr`i{ta u ranim devedesetim godinama dvadesetog ve-ka, Tranzicija se pretvorila u beskona~an proces. Njeni „varijeteti“ proizveli su neverovatnu koli-~inu intelektualnog rada, od izve{tavanja o njoj do brda nau~ni~kih proizvoda u koje spada na sto-tine doktorskih disertacija, novoosnovanih odseka i katedri, ~iji je cilj da izu~avaju ovaj kolosal-ni preobra`aj. A ~ak i danas, dvadeset godina kasnije, ~ujemo da Tranzicija nije okon~ana. Luta-nju po pustinji kao da nema kraja.Uprkos retorici nedovr{enosti (srodnoj retorici o nedovr{enoj modernizaciji Tre}eg sveta), mo`e-mo primetiti da slobodno tr`i{te neometano vlada; postsocijalisti~ka Isto~na Evropa u potpunostije inkorporirana u kapitalisti~ki svet, sa poluperiferijskom ulogom. U praksi ovo zna~i da je jeftinai visoko obrazovana radna snaga raspolo`iva u blizini kapitalisti~kog jezgra i da postoji takore}itotalna ekonomska zavisnost od jezgra i njegovih multinacionalnih banaka i korporacija, i kona~-no, nagomilavanje dugova. Sa politi~ke strane, formalno postoje liberalno-demokratske procedu-re. Uprkos tome, predstava o nedovr{enoj tranziciji i dalje vlada komentarima u medijima i aka-demskim diskursom, a politi~ke elite je koriste kako bi opravdale jo{ jedan talas privatizacije. Kaoda se niko ne usu|uje re}i da je „tranzicija“ zna~ila upravo dovo|enje ovih dr`ava u stanje prili~nosurovog kapitalizma ({to je re~ koju „tranzitolozi“ retko koriste). U tom pogledu, Tranzicija kao ta-kva odavno je zavr{ena. Vi{e nema ni~eg prema ~emu bi se moglo biti „u tranzitu“. Po na{em mi-{ljenju, ~ini se da postoje dva glavna razloga iza retorike nedo-vr{ene tranzicije: izbegavanje potpunog suo~avanja saposledicama Tranzicije i o~uvanje diskursa i od-nosa dominacije vis-à-vis biv{ih socijali-sti~kih dr`ava. Jedna od temeljnih pretpo-stavki ve~ite tranzicije jeste, stoga, „po-treba“ za tutorstvom i nadzorom. Posmatra~i ~esto isti~u jo{ jedan tranzicijskifenomen, naime pojavu „nostalgije za komu-nizmom“. Politi~ki asepti~na Goodbye, Le-nin nostalgija ~esto se posmatra sa op{tomsimpatijom, dok anketa koja pokazuje daskoro 61% Rumuna smatra da je ̀ ivot bio bo-lji pod ̂ au{eskim nailazi na sna`no neodo-bravanje, ~ak razo~aranje. Strasni liberalimogli bi ukazati na to da je u pitanju pri~a o„misirskim loncima s mesom“: „robovi“ suuvek nostalgi~ni za svojim tiranima (umestoda budu sre}ni {to su „slobodni“), uprkos ~i-njenici da su nadomak „obe}ane zemlje“. ^i-tanje „nostalgije“ kao izra`ene „`elje“ da se~arolijom vrati dr`avni socijalisti~ki re`im –kao da iko nudi tu alternativu – predstavljaizbegavanje pitanja koja se kuvaju iza ovih

ose}anja. Za{to ljudi smatraju da su danas politi~ki nemo}ni i ekonomski oplja~kani i podjarmljeni?Za{to i kada su liberalna demokratija i kapitalisti~ka ekonomija slobodnog tr`i{ta krenuli pogre{nimputem – da li je postojala ijedna druga mogu}nost? – i za{to ne biva bolje? Budu}i da „nostalgija zakomunizmom“ ne proizvodi nikakav politi~ki pokret ili program, odgovor se mora potra`iti u {irokorasprostranjenom ose}anju da ne{to nije kako valja u novom sistemu i da bi to trebalo izmeniti u skla-du sa idealima koji su stajali iza {tedre socijalne politike biv{ih komunisti~kih dr`ava. Slovena~ki soci-olog Mitja Velikonja u svojoj studiji o „Tito-stalgiji“ prikazuje dve struje nostalgije za komunizmom:pasivnu, orijentisanu ka negovanju simboli~kog nasle|a starog sistema, i aktivnu nostalgiju, onu ko-ja poku{ava da kriti~ki posmatra sada{nju stvarnost kroz prizmu neospornih komunisti~kih dostignu-}a u ekonomskoj i socijalnoj emancipaciji masa tokom dvadesetog veka. Oni koji ne mogu ili ne `eleda priznaju ova ose}anja previ|aju porast nezadovoljstva i dru{tvenih zahteva koji dovode u pitanjeTranziciju i kao proces reforme i kao teleolo{ki-ideolo{ki konstrukt dominacije.

EVROPSKA UNIJA: NAGRADA, NADZOR I KAZNAEvropska unija je vode}i protagonista isto~noevropske tranzicije; prema Kopenha{kim kriteriju-mima iz 1993, ona bi trebalo da obrazuje, nadzire i ka`njava dok istovremeno nudi ~lanstvo u EUkao nagradu na kraju neravnog puta Tranzicije, gde ~ekaju, bar prema pri~i, demokratsko i eko-nomsko obilje. Me|utim, stvarnost je uni{tila bajku: ~ak i kada je cilj kona~no dosegnut, obe}anjenije sasvim odr`ano: sve osim tri dr`ave „stare“ Evrope istog ~asa su proglasile radna ograni~e-nja za slobodno kretanje gra|ana „nove“ Evrope, kr{e}i obe}anje o ravnopravnom evropskom gra-|anstvu za sve. Umesto slobodnog kretanja ljudi, postoji uglavnom slobodno kretanje kapitala.Nadalje, ~ak postoji potreba za daljim „nadziranjem“ „isto~nobalkanskih“ zemalja ~iji se gra|ani(legalno tako|e evropski dr`avljani) ~esto tretiraju kao gra|ani drugog reda, kao {to se nedavnopokazalo na primeru Rumuna (ve}inom Roma) koji su iz Francuske deportovani kao ilegalni stran-ci. Ekonomsko blagostanje nije postignuto, niti je demokratija procvetala.Evropska unija je bila najmo}niji politi~ki i ekonomski akter na postsocijalisti~kom Balkanu, ~iji je po-liti~ki pejza` raznolik kao nijedan drugi u Evropi. Nigde mission civilisatrice Evropske unije nije takoo~igledna kao na ovom poluostrvu. Iako je Sloveniju u potpunosti integrisala, EU „nadzire“ Rumuni-

ju i Bugarsku koje su ozbiljno kritikovane i ka`nja-vane (posebno Bugarska, koja je izgubila mi-

lione u EU fondovima) zato {to nisu bile ustanju da „uhvate korak“. ̂ etiri godine na-

kon integracije, ove zemlje su te{ko po-go|ene ekonomskom krizom. EU ne sa-mo da nadgleda zapadnobalkanskekandidate („pregovori“ su eufemizam

za jednosmernu komunikaciju koja se svodina jedva ne{to vi{e od „prevedi-iskopiraj“ ope-racija tokom prihvatanja acquis communauta-ire), ve} i zapravo odr`ava dva protektorata(Bosna i Kosovo). EU je razvila razli~ite pristu-

pe: disciplinovanje i ka`njavanje ~lanova (Ru-munija i Bugarska), bilateralno pregovaranje o

~lanstvu (Hrvatska i uskoro Crna Gora), ka`njava-nje i nagra|ivanje (Srbija i Albanija), upravljanje (Bo-

sna), vladanje (Kosovo), i, kona~no, ignorisanje (Make-donija, blokirana u raspravi oko imena sa Gr~kom). Za-jedni~ki imenilac svih tih pristupa danas jeste Kriza

(Ovaj tekst je odlomak iz studije „Da li je Balkan novi Magreb“)

Prevela sa engleskog Tijana Tropin

Pi{e: Toni Prug

DIREKTNA DEMOKRACIJA

Od protesta do {ire politi~ke borbe

Kada u najve}oj politi~ko-ekonomskoj sili svijeta 45 od 312 mi-liona ljudi prima socijalnu pomo} za hranu, a jo{ k tome velikibroj istih radi tj. od pla}e se ne mogu prehraniti, kada se maksi-malna du`ina primanja pomo}i za nezaposlenost nekoliko godi-na za redom produ`uje u nedogled, ~ini se logi~no da je ekonom-ska kriza centralni uzrok vala prosvjeda koji se pojavljuju nagotovo svim kontinentima. Od studentskih pobuna koje seredaju jo{ od 2009. (trenutno su najve}i protesti u ^ileu),preko arapskog prolje}a 2011, do Gr~ke, [panjolske, SAD-a, Izraela… svijet su zapljusnuli valovi masovnih protestau kojima se tra`i vi{e ekonomske pravde i demokracije. U Hrvat-skoj smo tako|er vidjeli prve zna~ajnije masovne prosvjede odpada socijalizma, dok su u Engleskoj zadnju godinu svako neko-liko mjeseci na razli~ite na~ine protestirali studenti, veliki sindi-kati i siroma{ni slojevi mladih. Velika ve}ina prosvjeda i pobunasu bili eksplicitno protiv neke od neoliberalnih ekonomskih mje-ra, no iznena|uju}e veliki broj je imao direktno demokratsku po-liti~ku crtu. Trgovi su iskori{teni za podizanje privremenih nase-lja u kojima je narod raspravljao i glasanjem ili konsenzusom od-lu~ivao na licu mjesta. Radne grupe i plenumi su oformljivani popotrebi, priklju~iti se mogao tko je htio, dok nitko nije imao pra-vo govoriti u ime svih. Neke su pobune bile i protiv zastupni~kogparlamentarizma koji se vi{e ne dr`i demokratskim, dok je orga-

niziranje kroz direktno demokratske metode i direktnu akciju iz-vedeno bez vo|a opozicijskih politi~kih partija, NGO-a ili sindi-kata. Ovaj posljednji aspekt najvi{e je zatekao vladaju}e politi~-ke elite. Suo~eni samo sa samoorganiziranim pobunjenim naro-dom; pregovaranje iza zatvorenih vrata, negativna kampanjaprotiv vo|a i vode}ih organizacije, ili potkupljivanje istih od stra-ne vlasti i stranih zainteresiranih dr`ava nije mogu}e.

BORBA PROTIV KAPITALISTI^KOG PARLAMENTARIZMABez obzira na ohrabruju}e dizanje, naj~e{}e samoorganizira-nog, naroda {irom svijeta, dugoro~no, isti elementi samoorga-niziranja koji prosvjednicima i pobunjenicima u ranoj fazi daju

prednost predstavljaju veliki pro-blem za razvoj, {irenje i konstruktiv-

nu institucionalizaciju direktne de-mokracije. Vidjelo se to najbolje uEgiptu. Zauzeti veliki trg i postaviti

{atore, kampirati dok vlast ne od-lu~i oti}i efektan je na~in za pobu-nu, sli~no smo vidjeli i u desetina-ma gradova u [panjolskoj. No {to

kada vlada padne, kao u Egiptu? Ili, {to da jevlada u [panjolskoj odlu~ila poslu{ati pobunjenike i za po~etakuvesti elemente direktne demokracije tako smanjuju}i utjecajneoliberalnih korporacijskih lobija i utjecaja kapitala na dr`av-

ne odluke generalno? O tome se malo raspravlja i pi{e, madaraskorak (pogotovo u slu~aju Egipta) izme|u nezadovolj-

stva naroda i mogu}nosti da se isti razvije u druga~iju,demokratskiju i ekonomski pravedniju vlast bode o~i. Direktna demokracija se naj~e{}e povezuje sa referendu-

mima, a primjer koji se koristi je [vicarska. Me|utim, tajmodel je samo minijaturan produ`etak predstavni~kog liberal-nog parlamentarizma. U njemu stanovni{tvo ima dodatnu mo-gu}nost da glasa nekoliko puta godi{nje o pitanjima za koja seizbore sami skupljanjem potpisa, ili koje im politi~ari postave.Elementi direktne demokracije su prisutni i u 27 dr`ava u SAD-u,pogotovo u Vermontu (cjelodnevni skupovi stanovnika jednomgodi{nje na kojima se raspravljaju prioriteti) i Californiji. No ka-da ovdje govorimo o direktnoj demokraciji, govorimo o nepo-srednoj upravi naroda u kojoj nema autonomnih, nikome odgo-vornih parlamentarnih predstavnika. Ako pogledamo cijeli za-padni svijet, na{u isto~nu Evropu, ili Arapske zemlje, sasvim jejasno da oni koji budu izabrani u parlament zastupaju svoje vla-stite interese i interese krupnih kapitalista. Na izborima buduvidljive samo one grupe koji si osiguraju ogromne financije po-

IIBETON BR. 115 DANAS, Utorak, 20. septembar 2011.

III BETON BR. 115 DANAS, Utorak, 20. septembar 2011.

trebne za pla}anje rada na kampanji i medijskih reklamira-nja; masovni mediji su u rukama kapitalista i dr`ave kojislu`e kao njihova danono}na propagandna ma{ina; na kra-ju svega izabrana strana ba{ ni~im nije obavezna ispunitiono {to joj je stajalo u izbornom programu. Takav sistemmo`emo zvati demokratskim samo ako ga usporedimo saapsolutisti~kim vladanjem monarha.Na mikro razini, odlu~ivanje u firmama ili pojedina~nim dr-`avnim institucijama, praksa direktne demokracije nije te-{ko zamisliva. Pobune studenata u Hrvatskoj od 2009. iz-vedene kroz plenume i radne grupe, te novi direktno de-mokratski sindikat Akademska Solidarnost su nam bliski iaktivni primjeri. I u samom kapitalizmu, ~ija je priroda dakontinuirano proizvodi nejednakosti te blokira uvo|enjedemokratskih procesa, postoje mnogobrojni manjinski pri-mjeri demokracije na radnom mjestu kroz radni~ko suvla-sni{tvo i zajedni~ko upravljanje firmama. No na makro ra-zini (gradovi, regije, dr`ave) kriti~ari ga odbacuju kao ne-izvodivog i utopijskog.Branitelji predstavni~kog parlamentarnog sistema obi~nopitaju za{to se stanovni{tvo ne organizira u druga~ije po-liti~ke stranke. Jednostavan odgovor bi bio: zato {to mora-ju prodavati svoju radnu sposobnost da bi `ivjeli. No to jesamo djelomi~no to~no. Detaljno dokumentirani primjerimnogih dr`ava u Latinskoj Americi (Bolivija, Peru, Ekva-dor, Venezuela, Brazil) i Indiji (prvenstveno Kerala) poka-zuju da je uvo|enje direktno demokratskih praksi koje do-nosi vi{e jednakosti i bolju kvalitetu `ivota izvedivo na lo-kalnoj razini od strane anti-kapitalisti~kih politi~kih stran-ki. Osim financija i pristupa masovnim medijima, glavniproblem u na{em post-SFRJ kontekstu jest nedostatak vje-re u mogu}nost postojanja politi~ke stranke koja ne}e bitivo|ena privatnim interesima. Kada zakoni izabranim za-stupnicima daju apsolutnu autonomiju, tako da ih nitko nemo`e za ni{ta dr`ati odgovornim u toku mandata, kada seto u gotovo svim parlamentarnim sistemima i de{ava, sum-nje su itekako opravdane.

IZBORI SE ZA IZBORZbog svega ovoga ~ini se da direktna demokracija mora nu-`no zadovoljiti dva kriterija. Prvo, da bi se ravnopravnoomogu}ilo sudjelovanje svima, mora se izvesti preraspo-djela dru{tvenog bogatstva te onemogu}iti diskriminaci-ja. Drugo, da bi mogla u~estvovati u borbi za vlastite cilje-ve kroz postoje}e kanale raspodjele politi~ke mo}i ona mo-ra prona}i na~in da kombinira razvoj direktne demokraci-je sa formom politi~ke stranke. Osim internog direktnode-mokratskog ustroja na svim razinama, klju~no za takvustranku jest da se prona|e legalni mehanizam s kojim bi svikoji dobiju na izborima bili prisiljeni sprovoditi odluke ba-ze: idealno bi bilo da ih baza mo`e bilo kada opozvati, daodgovaraju vlastitom materijalnom imovinom, ili ne{tosli~no. Bez ulaska u izborne borbe, iz relativno ugodne po-liti~ke pozicije vanjskih kriti~ara, gubi se na nekoliko fron-ti: gigantski dru{tveni resursi kojima dr`ava raspola`e seostavljaju simbiozi postoje}ih politi~kih elita i kapitalisti-ma na raspolaganje u nedogled; simpatizerima se ne omo-gu}ava da na izborima daju svoj glas direktnoj demokraci-ji; gubi se mogu}nost drasti~no ve}eg prisustva u medijimaoko izbora, te se gubi mogu}nost uklju~ivanja novodobi-jenih simpatizera u rad. U moru romanti~nih odu{evljenja izvanstrana~kim aktivi-zmom i protestima koji na zapadu vlada me|u zagovarate-ljima direktne demokracije, lak{e nam je zauzeti pozicijuautsajdera koji politi~ke stranke i izbore odbacuje kao ne-prikladan, neefikasan i nu`no korumpiraju}i oblik borbe.No analiza povijesnih i trenutno postoje}ih napredaka kaciljevima direktne demokracije dolazi upravo, i ~ini se go-tovo isklju~ivo, od borbe koja kombinira politi~ke strankei direktno demokratsku bazu. U Latinsko-ameri~kim dr`a-vama i dijelovima Indije porast materijalne jednakosti iravnopravnosti desio se kroz hibridne modele stranaka ielemente direktne demokracije na lokalnom nivou. No s ti-me se ne trebamo zadovoljiti. U malim dr`avama poput na-{ih direktna demokracija u ~itavoj stranci na svim nivoimaje od samog po~etka sasvim zamisliva i ~ini se izvediva (akomo`e elektronsko bankarstvo, elektronske burze roba, pro-izvodni opskrbni lanci... mo`e i u politici).Borbe radnika za osmosatno radno vrijeme pet dana utjednu je bila duga i krvava. [vicarska je tek 1971. dala ̀ e-nama pravo glasa, Kuwait 2005, a Ujedinjeni Arapski Emi-rati tek 2006. Demokracija, vladavina naroda, ne mo`e po-stojati dok ne postoje uvjeti za kontinuirano ravnopravnosudjelovanje svih. Kapitalizam, vladavina privatnog bogat-stva sitne manjine nad ogromnom ve}inom, te du`ni~koropstvo kojem nas isti podvrgava, jest daleko najve}a, aline i jedina, prepreka u borbi za direktnu demokraciju

Razgovarao: Igor [tiks

GRADOVI I GRA\ANIIntervju sa Dejvidom Harvijem

[ta po va{em mi{ljenju danas zna~i biti gra|anin? Dr`avljanstvose generalno odnosi na dr`ave, ali ve}ina stanovni{tva tih dr`avasvakako `ivi u gradovima.

Vi{e volim da razlo`im tu ideju dr`avljanstva. Oduvek sam mislioda gde god da odem, na neki na~in nosim koncept dr`avljanstvasa sobom. Bez obzira na to gde sam i u kom gradu se nalazim,uvek sam se ose}ao gra|aninom tog grada. I rekao bih da je tozaista dobro ose}anje, jer ose}ate da pripadate svuda. Bilo bisjajno kad bi se gradovi proglasili slobodnim zonama i rekli, uosnovi, „svako ko do|e u ovaj grad je gra|anin ovog grada“. Tobi mogao da bude na~in da upotrebimo kantovski koncept gosto-primstva i ka`emo „Dok ste ovde, vi ovde pripadate, ovde imateprava, ali tako|e i obaveze“. Vi{e mi se svi|a takav portabilnikoncept nego onaj koji vam odre|uju paso{ i teritorija ~ije dr`a-vljanstvo ve} imate. Mislim da su se neki gradovi proglasili grado-vima ljudskih prava. U Francuskoj, ljudi koji nisu gra|ani, recimoimigranti, i koji ne mogu da u~estvuju na izborima na nacional-nom nivou, ipak mogu da glasaju na lokalnim izborima. Mislimda je to veoma dobra ideja. Ako ste odre|eno vreme bili stanov-nik nekog mesta, automatski }ete biti u situaciji da glasate o

stvarima koje vas se ti~u i bi}ete aktivni u~esnik politi~kog pro-cesa. Ovako bi se izbegli mnogi problemi koji sada postoje u to-liko gradova, u kojima su grupe ljudi marginalizovane ekonomskii politi~ki, a ponekad se, ~ini mi se, ose}aju i otu|enim iz prosto-ra. To stvara svakovrsne socijalne probleme i moglo bi da budeprevazi|eno odlukom gradskih administracija da se otvore zakoncept automatskog dr`avljanstva za svakog ko do|e, za auto-matsku dobrodo{licu – i ovde ne mislim na dobrodo{licu za turi-ste – tako {to }e jednostavno re}i: „Da, vi ste deo gradskog miljeai imate prava i obaveze koji su sa time povezani.“

Urbani prostor je politi~ki prostor par excellence. Ali, kako isti~e-te u svojim radovima, to je istovremeno i mesto isklju~ivanja i me-sto velikog emancipatorskog potencijala. Kako biste odredili zna-~aj urbanog prostora u savremenoj, modernoj politici?

Mislim da nam predstoji borba oko otvaranja urbanog prostora zapoliti~ki aktivizam. Mi u Njujorku imamo tu u`asnu okolnost da kadase zatra`i dozvola za odr`avanje skupa, vlasti mogu tri sedmice darazmi{ljaju pre nego {to odlu~e da li }e izdati dozvolu ili ne}e. Kadasmo hteli da organizujemo veliki skup u Central parku, odgovor jebio „ne“, jer bismo mogli da ugrozimo travnjak u parku. Na{a reak-cija je bila: „Kako to da ste papi dozvolili da odr`i misu u parku, a ovone mo`ete da odobrite?“ Otvaranje prostora je veliko pitanje. ^ak ikada su nam skupovi i mar{evi u Njujorku dozvoljeni, tu su famoznikordoni, kao i u Londonu, ljudi su zarobljeni me|u barijerama, nemo`ete da iza|ete, ogra|eni ste. To mi izgleda kao realna politi~kaopasnost. Koncept javnog prostora je naro~ito zanimljiva tema u ve-zi sa gradovima. Veliki deo prostora u jednom gradu je prakti~no pod

IVBETON BR. 115 DANAS, Utorak, 20. septembar 2011.

Pi{u: Boris Kanzleiter & Ana Veselinovi}Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd

LEVICA NA BALKANU?!

Odgovoriti na pitanje {ta je levica na Balkanu nije lako iz najmanje dva razloga. Prvo, zato {to jeu {iroj javnosti termin „levica“ u velikoj meri delegitimisan i pogre{no tuma~en i drugo, zato {tosavremena levica na Balkanu ne postoji kao konkretni i relevantni politi~ki faktor, ve} samo kaopotencijal.[ta, dakle zna~i levica? Naravno postoje razne interpretacije, struje i tradicije u levim pokretima{irom sveta. Iz na{e perspektive, levica se u svom izvornom smislu oslanja na dve velike politi~kekoncepcije koje su nastale tokom Francuske revolucije. To su ideje slobode i jednakih prava pojedi-naca. Me|utim za razliku od liberalizma, za levicu su, osim ovih, klju~ne i ideje solidarnosti, inter-nacionalizma i socijalne pravde kao i borba za prevazila`enje klasnog dru{tva. Iz leve politi~ke per-spektive sloboda individue je uslov za ostvarenje socijalne pravde, a socijalna pravda je uslov zaindividualnu slobodu, kako su Karl Marks i FridrihEngels pisali u Komunisti~kom manifestu. Iako je iz istorijske perspektive prili~no jasno {talevica u idejnom i vrednosnom smislu zna~i, pro-blemati~im su se pokazale leve politi~ke prakse.Najve}i fijasko levica je do`ivela u Isto~noj Evro-pi. Poku{aj bolj{evika da u Rusiji revolucijom stvo-re socijalisti~ko dru{tvo pretvorio se u autoritar-ni i represivni dr`avni sistem koji se posle Drugogsvetskog rata pro{irio u Isto~noj Evropi i Aziji. Me-|utim i zapadnoevropskoj levici se ima dosta togazameriti. Mada je u velikoj meri dala doprinos pro-cesima demokratizacije dru{tva i pobolj{anju so-cijalnog polo`aja radnika i drugih obespravljenihgrupa, zapadna levica ipak nije bila u stanju dapokrene i iznese sistemsku promenu dru{tva. Mo-`da je njena najve}a gre{ka {to se kroz „socijalde-mokratizaciju“ integrisala u dominatni politi~ki si-stem i, u jednom istorijskom trenutku postalaglavni faktor modernizacije kapitalizma.Me|utim, dvadeset godina posle sloma dr`avnogsocijalizma postaje sve jasnije da, sad ve} global-ni kapitalisti~ki sistem ne mo`e da pru`i pozitiv-ne ekonomske, socijalne niti demokratske per-spektive nigde u svetu. Naprotiv, neoliberalna re-strukturiranja koja su po~ela krajem sedamdese-tih proizvode ~etiri simultane i permanentne kri-ze: politi~ke, ekonomske, socijalne i ekolo{ke.U tom kontekstu, savremena levica na globalnomnivou poku{ava da reformi{e svoju politiku.U Zapad-noj Evropi sve je vi{e relativno uspe{nih partija kojese pozicioniraju levo od socijaldemokratije i koje po-vezivanjem klasne politike i borbe protiv o{trih me-ra {tednje, feminizma, ekologije, antimilitarizma, borbe za prava seksualnih manjina i migranata za-uzimaju novi levi politi~ki kurs. Imaju}i u vidu razli~ite socioekonomske kontekste, na drugim konti-nentima, savremena levica je uklju~ena u druga~ije dinamike - npr. u Latinskoj Americi se poku{ava saprojektom „socijalizma za 21. vek“ dok je u arapskim zemljama uklju~ena u narodne pobune. Na Balkanu je levica ponovo na samom po~etku. Savez komunista Jugoslavije je kroz svoju politi~-ku praksu u velikoj meri delegitimisao ideje levice. Naslednice SKJ-a u obliku „socijalisti~kih“ ili„socijaldemokratskih“ stranaka su, upletene u nacionalizam devedesetih, odigrale reakcionarnuulogu u procesu raspada SFRJ i potonjim ratovima. Danas su to mainstream snage koje su prihva-tile Va{ingtonski ili Briselski konsenzus i kao takve, uglavnom figuriraju kao nosioci neoliberal-ne politi~ke agende. Kao skoro sve ostale partije i one funkcioni{u kao interesne grupe svojih funk-cionera, a ne kao reprezenti svojih glasa~a. Iako je balkanska politi~ka sfera preplavljena politi~-kim stranakama koje se na deklarativnom novu zala`u za socijalnu pravdu, jo{ uvek nije nastaozna~ajniji moderan levi politi~ki faktor.

Sindikalna borba, borba za radni~ka prava uvek je zauzimala centralno polje leve politike, a ide-je solidarnosti i internacionalizma koje su u samoj biti sindikalizma, u kontekstu globalne krizekapitalizma zasigurno imaju najve}e mobilizacijske mogu}nosti. Me|utim u Isto~noj Evropi, a po-sebno na Balkanu, sindikati jo{ uvek nisu prepoznali svoj politi~ki potencijal u lokalnom, regio-nalnom niti globalnom dru{tveno-ekonomskom kontekstu, ~emu je svakako najve}a prepreka ulo-ga koju su imali u dr`avnom socijalizmu. Najve}i broj sindikalnih centrala nije pro{ao kroz procesdemokratizacije i debirokratizacije, {to je ujedno i jedan od glavnih razloga op{teg pada povere-nja u njihov rad i svrhu postojanja. Sindikati nisu uspeli da na|u odgovore na te{ke izazove tzv.„tranzicije“ i promene nastale na tr`i{tu radne snage. Prekarni rad, neformalni sektor, nezapo-slenost ostaju polja kojima oni trenutno nemaju {ta da ponude. Odsustvo novog koncepta sindi-kalizma je jedan od najve}ih problem za rekonstituisanje savremene levice na Balkanu.Posle studentskih gibanja 1968. godine, u zapadnoj Evropi su novi socijalni pokreti (ekolo{ki,mirovni, feministi~ki) odigrali klju~nu ulogu u konstituisanju tzv. Nove levice. Ti dru{tveni po-kreti su formulisali svoje antagonisti~ke stavove i zahteve za radikalnom promenom dru{tve-nog sistema. Me|utim, u kontekstu neoliberalne transformacije, ve} osamdesetih, ovi pokretigube na svojoj radikalnosti, i kroz proces profesionalizacije bivaju uvu~eni u institucionalneokvire tzv. civilnog sektora. Njihovi zahtevi i interesi postaju sve partikularniji, a njihov anga-`man se pretvara u lobiranje u okviru postoje}eg sistema.

Na Balkanu je civilni sektor nastao u druga~ijemistorijskom trenutku. U situaciji raspada Jugosla-vije i ratova devedesetih osnovan je izvestan brojnevladinih organizacija, koje su usvojiv{i antirat-ni stav povele borbu protiv nacionalizma, zala`u-}i se za demokratizaciju dru{tva, prava `ena, sek-sualno marginalizovanih grupa itd. Iako ova pita-nja spadaju u domen zahteva savremene leve po-litike, najve}i deo civilnog sektora u biv{oj Jugo-slaviji se zapravo nikada nije percipirao kao levi-~arski, ve} suprotno, kao nosilac liberalne tran-sformacije dru{tva u kontekstu „evro-atlantskihintegracija“ regiona. Civilni sektor jeste potencijalno polje za levu poli-tiku i na ovim prostorima, me|utim, u ovom tre-nutku nedostaju zna~ajniji levi akteri u njemu. ̂ i-tav niz pitanja koja su klju~na za levicu ostaju ne-pokrivena. Tako u ve}ini slu~ajeva, civilni akteriuprkos nizovima devastiraju}ih socio-ekonomskih

procesa koji su se dogodili tokom „tranzcije“ nisu uspeli da formuli{u kriti~ni stav prema privati-zaciji, komercijalizaciji javnih dobara, „evro-atlantskim integracijama“, ekolo{koj krizi niti da ba-rem otvore diskusiju o politi~kim i ekonomskim alternativama.Ipak i na Balkanu postajemo svedoci novih politi~kih impulsa koja mogu biti anticipacija jedne savreme-ne levice. Trenutno su najbolji primer ovoga studentski pokreti u Zagrebu, Ljubljani, Beogradu, Sofiji,Skoplju i ostalim ve}im univerzitetskim centrima. Studentski pokreti su uspeli da svoj naizgled partiku-larni problem visokih {kolarina, smeste u {iri kontekst komercijalizacije obrazovanja i ostalih javnih do-bara. Na taj na~in su otvorili polje za {ire povezivanje interesa i stvorili preduslove za potencijalne ali-janse sa drugim dru{tvenim grupama u pokretanju borbe protiv neoliberalne restrukturacije dru{tva.Posebno su zanimljive i obe}avaju}e nove forme politi~ke participacije koji su nastale u kontekstu pro-testa na fakultetima. Plenumski rad i direktna demokratija predstavljaju emancipativne alternative do-minantnoj strana~koj politici ali i profesionalnom „NGO aktivizmu“. Ne treba zanemariti ~injenicu ni dase kroz studenstke borbe otvorila recepcija savremene leve teorije i analize na svetskom nivou

dr`avnom kontrolom, ali javnost tu nema pristup. Tako da, iako jejavni prostor, ipak nije javni. Recimo, upotreba {kolskog prostora zapoliti~ki skup ili ne{to sli~no zahtevala bi mnogobrojne razli~ite pre-govore, naro~ito za politi~ku organizaciju. Imali biste ogroman po-sao pred sobom, da otvorite taj prostor i odr`ite politi~ki miting udr`avnoj {koli. Kad do|emo do ovakvih stvari, rekao bih da nemajavnog prostora u gradovima. Ima puno javnog prostora, ali je onuvek regulisan, tako da je otvaranje tog javnog prostora za javnuupotrebu jedno od najve}ih popri{ta. Naravno, ulica je oduvek bilajedan od najzna~ajnijih otvorenih prostora za politi~ki aktivizam, alitaj zna~aj je umanjen, iz o~iglednih razloga, umanjen je kada je au-tomobil stupio na ulicu. Kvalitet javnog prostora je zna~ajan faktorkoji treba razmotriti. Jedno od pitanja kojima se dru{tveni pokretibave je upravo stvaranje novih prostora na kojima se javni doga|a-ji mogu organizovati, a ne samo odbrana postoje}eg javnog prosto-ra. Borba oko koncepta javnog prostora, regulacija javnog prostora– to je polja sukoba za urbani ̀ ivot i urbano ̀ ivljenje.

Rat u biv{oj Jugoslaviji imao je tu dimenziju uni{tenja ljudskogprostora, naro~ito gradova. Naj(ne)slavnija je ~etvorogodi{nja op-sada Sarajeva, najdu`a zabele`ena opsada u modernoj istoriji. To

je u mnogo aspekata bio rat protiv civilnog stanovni{tva, koji jeciljano uni{tavao urbani prostor. ̂ uveni beogradski arhitekta Bog-dan Bogdanovi} rekao je da taj rat nije mogu}e svesti na etni~kisukob i da je to rat u osnovi vo|en protiv gradova. U ovakvoj inter-pretaciji, to je bio rat ruralnih podru~ja i njihovih koncepcija et-ni~ke ~istote protiv grada kao me{avine. [ta mislite o tome?

Postoji duga istorija shvatanja grada kao kosmopolitskog prosto-ra, {to je velika pretnja etni~kom nacionalnom identitetu. U vre-me nacizma bilo je mnogo anti-urbanih sentimenata. U Sjedinje-nim dr`avama postoji jaka tradicija anti-urbanizma, koja se teme-lji na opoziciji ruralne, d`efersonovske demokratije i gradske me-hani~ke politike, koja je predstavljena kao korumpirana i zla. Gradje uvek imao taj imaginarni aspekt, sveta~ki i bo`anski – kao upredstavi bo`jeg grada – ali je tako|e i Vavilon. Nasuprot tome na-lazimo zami{ljenu seosku idilu koja je na neki na~in autenti~na i~ista, osim ako ne ̀ ivite u takvom mestu, jer onda vidite da nije niautenti~no ni ~isto. Ali to je jedna od onih mitolo{kih stvari kojese politi~ki iskoriste. U mnogim delovima sveta razlika izme|u gra-da i sela, ili urbanog i ruralnog, zapravo se izgubila. Ruralna pod-ru~ja su skoro potpuno apsorbovana u urbani `ivot i ruralno je u

osnovi postalo uto~i{te za ljude koji za vikend odu na porodi~noimanje, ili tako ne{to. Ta distinkcija se raspada i u mnogim dru{tvi-ma, u britanskom svakako, postoji interes za ruralno, ali on se od-nosi na lov na lisice ili ne{to sli~no, a ne na poljoprivredni na~in`ivota kao ne{to razli~ito od ̀ ivota u gradu. Mislim da je ta razlikaponi{tena, iako se jo{ uvek mnogo toga mitolo{kog temelji na njoj.Nestala je i u ve}em delu Latinske Amerike, pretpostavljam da i naBalkanu brzo nestaje, ukoliko uop{te jo{ uvek postoji. Volim da koristim „pravo na grad“, jer ako bih koristio formal-nu terminologiju i govorio o pravu na nejednaki geografski raz-voj, niko ne bi razumeo o ~emu govorim. Sa druge strane, kon-cept odnosa grada i dr`avljanstva mo`e da bude dobra osnovaza stvaranje ne~eg novog kao i za preispitivanje starog. Gradnosi brojne mogu}nosti i zato volim da govorim o pravu na gradkao o politi~kom cilju. Ali to nikako ne zna~i isklju~ivanje ljudikoji `ive na periferiji. U stvari, volim da razmi{ljam u kategori-jama metropolskih regija i bioregija, ako ho}ete, sa gradovimakoji su pozicionirani kao centri tih regija. Ali opet, „pravo na bi-oregiju“ ne zvu~i kao dobar politi~ki slogan

Preveo sa engleskog Milo{ @ivanovi}

NAJVE]I DEO CIVILNOG SEKTO-RA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI SEZAPRAVO NIKADA NIJE PERCIPI-RAO KAO LEVI^ARSKI, VE] SU-PROTNO, KAO NOSILAC LIBERAL-NE TRANSFORMACIJE DRU[TVAU KONTEKSTU „EVRO-ATLANT-SKIH INTEGRACIJA“ REGIONA