-21-

INFORMATIKA

-zavrni ispit-

1. Ureaj, prvi raunar, 4000 godina pre nove ere, poznat je pod nazivom:

Abacus

2.Tvorac prvog raunara iz XIX veka (analitika maina), tanost 20 cifara, je

Charles Babbage3.Britanski matematiar, definisao principe modernih raunara, tvorac algoritama, dekripter je:

Alan Turing

4.Patent za elektromehaniki raunar sa unosom podataka na buenim karticama, koji se koristio za popis stanovnitva u SAD 1890 godine dao je:

Herman Holerith

5. Naunik XX veka koji je definisao raunar opte namene, koji ima ulaz, izlaz, kontrolnu i aritmetiku logiku i memoriju je:

John Von Nouman6. Ako se raunar posmatra kao sistem, njegove osnovne funkcije su:

Ulaz, obrada, izlaz

7. Hardver raunara obuhvata:

Procesor, memorije

Tastatura, mi, monitor, skener

Konektori, hladnjaci, izvor napajanja

8. U softver se moe svrstati:

Operativni sistem

Aplikativni softver

9. Prvi digitalni raunari opte namene ENIAC i UNIVAC hardverski su zasnovani na:

Elektronskim (vakum) cevima

10. Karakteristike prve generacije raunara su:

Elektronske vakum cevi

Mainski jezik jezik niskog nivoa za programiranje

Magnetna primarna memorija

Unos podataka i instrukcija preko buenih kartica

11. Karakteristike druge generacije raunara su:

Tranzistorska tehnologija

Tehnologija tampanih veza

Poetak jezika vieg nivoa Magnetna primarna memorija

Magnetni diskovi i trake za sekundarnu memoriju

12. Karakteristike tree generacije raunara su:

Pojava integrisanih ipova IC

Drastino poveanje memorije Razvoj softvera jezici vieg nivoa

Poveanje brzine i dostupnosti

13. Karakteristike etvrte generacije raunara su:

LSI - Large Scale Integration VLSI - Very Large Scale Integration Razvoj mikroprocesora Pojava mini i super raunara

Paralelno procesiranje14. GUI oznaava:

Graphical User Interface

15. Macintosh je 1984 uveo sledee komponente GUI:

Desktop radna povrina

Ikone

Upotreba mia i drugih pointing devices Double click" i Click-and-drag

16. Windows OS kroz istoriju su imali imena:

Windows 3.0

Windows 3.1

Windows 95

Windows 98

Windows XP

Windows 717. Mainframe ima sledee karakteristike:

Viekorisniki raunar

Veliki broj terminala

Konkurentna obrada aplikacija

18. Karakteristike super raunara:

Najbri procesori

Ogromna radna memorija

Primene: vojska, meteorologija, istraivanja

19. Serveri su:

Raunari koji dele svoje usluge drugim raunarima

20. Namena personalnih raunara:

Poslovne aplikacije (tekst, tabele, ...)

Raunovodstvo

Sluanje muzike

Gledanje video sadraja

21. Prenosivi raunari su:

Notebook

Laptop

PDA raunari

22. Ugraeni raunari su namenjeni za:

Kontrolu u automobilskoj industriji

Monitorisanje rada (npr. srca u medicini)

Kontrola temperature i vlanosti

Daljinsku kontrolu

23. U ulazne ureaje raunara spadaju:

Kamera Tastatura

Mi Skener

ita bar kodova

Mikrofon

24. U izlazne ureaje raunara spadaju:

Zvunici

Tastatura

Projektor

Monitor tampa

Ploter25. Hardver unutar raunara obuhvata:

Procesor - CPU

Jedinica za napajanje

Grafika kartica

Matina ploa RAM memorija

Mrena kartica

26. Grupa od 8 bita se naziva:

Bajt27. Koliko razliitih podataka se moe kodovati sa 3 bita:

Osam

28. Binarni zapis decimalnog broja 5 je:

0101

29. Binarni zapis decimalnog broja 4 je:

0100

30. Binarni zapis decimalnog broja 3 je:

0011

31. Binarni zapis decimalnog broja 7 je:

0111

32. ASCII kodni zapis je duine:

256 bita

33. ASCII kodovima se kodiraju:

brojevi slova

34. Standardni ASCII karakteri decimalno su kodovani sa:

32 do 127

0 do 128

35. Extended ASCII karakteri decimalno su kodovani sa:

0 do 255

36. Nevidljivi (non-printable) ASCII karakteri decimalno su kodovani sa:

0 do 31

37. Programske instrukcije su u raunaru zapisane:

binarno

38. Koliko razliitih cifara ima u heksadecimalnom brojnom sistemu:

16 cifara

39. Heksadecimalni zapis binarnog broja 01010001b je:

51h40. Heksadecimalni zapis binarnog broja 01010101b je:

55h41. Heksadecimalni zapis binarnog broja 01111010b je:

79h

42. Binarni zapis heksadecimalnog broja 42h je:

01000010 b

43. Binarni zapis heksadecimalnog broja 13h je:

00010011 b44. Obeleiti veliine u bajtima koje su u rastuem redosledu:

B, KB, MB, GB, TB, PB

45. ta je tano od navedenog:

1 KB < 1 GB 1 GB < 1 TB 1 KB < 1 MB 1 MB > 1 KB46. ta je tano od navedenog:

512 KB < 2 MB

256 MB > 1024 KB 64 MB > 256 KB 128 GB > 256 MB47. ta je tano od navedenog:

1 KB = 1024 B 1 MB = 1024 KB48. ta moe biti integrisano na matinoj ploi:

Zvuna kartica Video kartica

Mrena kartica

49. Osnovni ipovi na matinoj ploi su:

NorthBridge

SouthBridge

50. Socket odreuje:

Koji procesor moe da se ugradi na matinu plou51. NorthBridge povezuje sa procesorom:

Memoriju i grafiku karticu

52. Funkcije CPU su:

Izvrava programske instrukcije

Aritmetike operacije nad podacima

Logike operacije nad podacima

53. Osnovni delovi CPU su:

EU Execution Unit54. Osnovni delovi CPU:

ALU aritmetiko logika jedinica

Registri

Dekoder instrukcija

Program counter55. Koraci koje obavlja CPU su:

Prihvat (fetch) instrukcija

Dekodovanje naredbi (decoding)

Izvrenje naredbe (executing)

Upis rezultata obrade (writing)

56. Pravilan redosled u koracima CPU je:

Fetch, Decoding, Executing, Writing

57. Pipelining je karakteristika procesora koja znai sledee:

Pre nego to se zavri obrada prve instrukcije zapoinje se obrada naredne

58. Obeleiti poznate proizvoae PC procesora:

Intel

AMD

Motorola

59. Radni takt procesora se izraava u:

Giga hercima60. Duina mainske rei u savremenim procesorima je:

32/64 bita

61. Performanse procesora se mogu izraziti u:

MIPS i Mega flopsi

62. Tehnike za poveanje raunarske moi su:

Paralelno procesiranje i Server klasteri

63. Performanse procesora se mogu izraziti u:

MIPS i Mega flopsi

64. BIOS sadri:

Osnovni set instrukcija za pokretanje raunara

65. PCI slotovi su namenjeni za:

Zvuna, TV, mrena kartica, ...

Grafika kartica66. CMOS ip ima sledeu namenu:

Pamti osnovne postavke i sadri u sebi sistemski sat

67. AGP port je namenjen za:

Grafika kartica68. Osnovne magistrale podataka su:

CONTROL magistrala DATA magistrala

ADDRESS magistrala

69. Vrste RAM memorija u odnosu na napajanje su:

Dinamika

Statika

70. Vrste ROM memorija:

PROM

Flash

EPROM

EEPROM71. Karakteristike RAM memorije:

Read/Write pristup Dri podatke samo kada ima napajanje

Mogu je viestruki upis

72. Karakteristike ROM memorija:

Iskljuivo Read pristup

Dri podatke i u odsustvu napajanja

Sporija je od RAM memorije

73. L1 i L2 ke memorija:

Sadri podatke kojima CPU esto pristupa

Brza je memorija

Predstavlja memoriju RAM tipa

74. Pristup memoriji i periferijama moe biti:

Poliranje DMA

Mehanizam prekida

75. Jedinica napajanja vri konverziju napona:

AC/DC76. Karakteristini jednosmerni naponi u raunaru su:

3,3V, 5V, 12V77. Reim hibernacije kod laptop raunara znai:

Smanjenja utroka energije i produenja vremena izmeu dva punjenja

78. Plug and Play tehnologija oznaava:

Nije potrebno podeavanje raunara prilikom ukljuenja komponenti

79. Obeleiti periferije raunara:

Kamera Zvunici

Tastatura

Mi Skener

tampa

Ploter Mikrofon

80. Obeleiti ulazne ureaje:

Tastatura

Skeneri

Mi ita bar kodova

81. Obeleiti izlazne ureaje raunara:

Zvunici

tampa

Ploter82. Standardan raspored slova na tastaturi je:

qwerty

83. Obeleiti vrste konektora za tastaturu:

USB PS/2

84. Obeleiti ureaje za pokazivanje (pointing devices):

Mi

Touchpad

Pointing stick

Trackball

Joystick

Touch screen

Graphics tablet

Smart whiteboard

85. Karakteristike senzora su:

Monitoriu temperaturu, vlanost pritisak

Koriste se u robotici, medicini, ...

86. Standardne veliine ekrana (monitora) su:

15 - 2187. Vrste monitora prema nainu funkcionisanja:

CRT

TFT88. Osnovna taka na monitoru koja se kontrolie je:

piksel

89. Matrini tampai:

Korisite toner

Glava im se sastoji od nezavisnih iglica

Spori su tampai Koriste Ribon traku90. Laserski tampai:

Korisite toner

Koriste laserski snop

Imaju veliku brzinu tampanja

91. Obeleiti karakteristike dial-up modema:

Brzina prenosa do 56 Kb/s

Mogu biti interni i eksterni

Prenose digitalne podatke analognom linijom

92. Sekundarna memorija (storrage devices):

Magnetne trake

Flash memorije

Optiki diskovi

Magnetni diskovi

93. Karakteristike magnetnih traka:

Sekvencijalni pristup podacima

Spor pristup podacima

Magnetna memorija

94. Karakteristike magnetnih diskova su:

Direktan pristup podacima

Brz pristup podacima

Magnetna memorija

Magnetni diskovi

95. ta su staze (trake, tragovi) jednog HD:

Koncentrini prstenovi na ploi diska za upis i itanje

96. ta su cilindri jednog HD:

Skup svih staza jednake udaljenosti za sve ploe diska

97. ta su sektori jednog HD:

Deo staza, ugaono podeljen, najee veliine 512 B

98. ta su zone jednog HD:

Skup susednih cilindara sa jednakim brojem sektora

99. Poznati proizvoai HD su:

Seagate

Maxtor

Western Digital

100. Kapacitet CD-ova moe biti:

650 MB

700 MB

800 MB101. Karakteristike optikih diskova su:

Direktan pristup podacima

Visoka pouzdanost zapisa

Optika memorija

102. Karakteristike flesh memorija:

Ne sadri pokretne delove

Mogue je viestruki upis

Magnetna memorija

103. Obeleiti osnovne kategorije softvera:

Kompajleri i drugi programi

Sistemski softver

Aplikativni softver

104. Obeleiti osnovne funkcije sistemskog softvera:

Prevoenje source koda u izvrne programe

Upravljanje resursima raunara

Interfejs prema korisnicima105. Zadaci operativnog sistema:

Prevoenje source koda u izvrne programe

Kontrola ulazno/izlaznih ureaja

Upravljanje fajlovima

Upravljanje procesorom

106. Vrste interfejsa operativnih sistema:

Komandne linije

UGR GUI107. Obeleiti operativne sisteme sa GUI:

Mac OS

Windows

108. Obeleiti Windows OS za serverske raunarske mree:

Windows Professional Edition Windows Server 2003

109. Windows OS namenjen za depne i rune raunare je:

Windows CE

110. Karakteristike multitaskinga:

Vie poslova (procesa) dele isti resurs

111. Uitavanje operativnog sistema se naziva:

booting

112. Operativni sistem otvorenog koda je:

Linux

Windows Open Edition

113. Operativni sistem se izvrava iz:

Hard diska

ROM memorije

114. Algoritam je:

Skup procedura korak-po-porak kojima se reava posao

115. Obeleiti programske jezike visokog nivoa:

C

C++

JAVA

116. Raunarski program je:

Skup instrukcija u ijoj osnovi su aritmetike i logike operacije

117. Aplikativni softver obuhvata:

Stone aplikacije

Raunovodstveni programi

Edukativni softver

Igre

118. Upgrading softvera se radi zbog sledeeg:

Uklanjanje greaka (bagova) u softveru

Dodavanje novih mogunosti (features)119. Karakteristike Free softvera:

Nije zatien autorskim pravima

Slobodno se moe kopirati i distribuirati

120. Mogue karakteristika Shareware softvera:

Softver koji je sa ogranienom funkcionalnou

Softver koji vremenski ogranieno traje

121. Popularni integrisani aplikativni softverski paket je:

Microsoft Office122. Karakteristini utility programi namenjeni su za:

Kopiranje fajlova izmeu memorijskih jedinica

Kompresija fajlova

Antivirusna zatita

123. Autor World Wide Web-a je:

Tim Berners Lee

124. Osnovni elementi multimedije su:

Tekst

Grafika

Video

Zvuk

125. U odnosu na mogunost upravljanja multimedija se deli na:

Linearnu

Nelinearnu

126. Point veliina slova nekog teksta je definisana sa:

1pt = 1/72 ina

127. Jezik za pisanje tekstova koji se razmenjuju Internetom je:

HTML

128. Karakteristike hiperteksta:

Sadri veze prema drugim tekstovima

Ne mora da bude linearan

129. Vrste statine slike kod grafike su:

Crtei

Grafikoni

Dijagrami

Fotografije

130. Obeleiti mogue vrste grafike:

vektorska

bitmapirana (rasterska)131. Karakteristike bitmapirane (rasterske) grafike:

Slika je matrica taaka (pikseli)

Zahteva puno memorije

Pogodna za fotorealistike slike

132. Obeleiti karakteristike vektorske grafike:

Zahteva malo memorije

Sastoji se od koordinata i dimenzija geometrijskih oblika

Pogodna za dijagrame i grafikone

133. Rezolucija kod grafike je:

Broj taaka (piksela) po inu

134. Obeleiti formate podataka za grafiku:

.BMP

.JPG

.TIFF

135. Karakteristike kompresije sa gubitcima:

Kompresijom se gubi kvalitet originala Zasniva se na redudansi originala Karakteristian primer je MP3 format Vei stepen kompresije proizvodi vei gubitak136. Karakteristike kompresije bez gubitaka:

Dekompresijom se u potpunosti vraa original

Karakteristian je ZIP ili ARJ format Zasniva se na redudansi originala

137. Vrste animacije:

2D

3D

138. Skraenica za raunarsko modelovanje i proizvodnju:

CAD/CAM

139. Digitalizacija obuhvata:

Odabiranje u vremenu

Kvantizaciju po amplitudi

140. Brzina odabiranja govornog signala je:

8KHz

141. Brzina odabiranja muzikog signala je:

44KHz

142. ta su baze podataka? Organizovani skup logiki povezanih podataka

143. ta su baze podataka? Integrisani skup podataka i skup postupaka za njihovo odravanje i korienje, organizovan prema potrebama korisnika

144. ta je podatak? injenica o nekom predmetu i/ili dogaaju koja se moe zabeleiti i sauvati na raunaru

145. ta je informacija? Skup struktuiranih i nestruktuiranih podataka

146. ta su metapodaci? Podaci koji opisuju svojstva ili karakteristike podataka u bazi podataka

147. ta je sistem za upravljanje bazama podataka? Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, odravanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka

148. Registar korisnika odreuje? Ko moe da pristupi podacima, kojim podacima i ta moe sa njima da radi

149. Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili vie puta u bazi podataka

To predstavlja nepoeljnu redudansu, to moe dovesti do gubitka podataka i do nekonzistentnosti baze podataka

150. Obeleiti dobro poznate DBMS-ove MySQL

Microsoft SQL Server

Oracle

151. Korisnici se u bazi definiu sa parametrima

JMBG, broj line karte, broj vozake dozvole i sl.

152. Obeleiti osnovne naredbe za rad sa bazom podataka

INSERT

DELETE

UPDATE

153. Kod baza podataka, u odnosu na klasine sisteme Ne postoji (ili je minimalna) redudansa podataka u bazi

154. Relacione baze podataka su Skup povezanih tabela

155. Obeleiti karakteristike relacionih baza podataka Zasnivaju se na povezanim tabelama

Ne mogu da postoje dupli zapisi

Nije bitan redosled unosa zapisa156. Obeleiti modele baza podataka Hijerarhijski

Mreni

Relacioni Objektni

157. Osnovna prednost raunarskih baza podataka je: Olakano smetanje velikih koliina podataka i dobijanje raznovrsnih informacija

158. Softveri za smetanje podataka i dobijanje informacija nazivaju se:

Programi za rad sa bazama podataka (database program)

159. Kolekcija podataka koja je smetena u raunaru u organizovanoj formi naziva se:

Baza podataka (database).

160. Iskljuiti pogrean tip polja za podatak:

Tip rekorda

161. Polje za broj prodatih automobila u jednoj prodavnici treba da bude sledeeg tipa:

Numeriki tip

162. Najefikasniji nain za pronalaenje eljenog podatka u bazi podataka je

Postavljanje upita

163. Postavljanje upita nad bazom podataka se naziva:

Query

164. Najei naziv za izvetaj iz baze podataka je:

Report

165. Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) je

Softver kojim se definie baza, aurira i upravlja sa kontrolom pristupa

166. Dobar izbor primarnog kljua u tabeli za evidenciju studenata na jednom univerzitetu bi bio:

Broj indeksa.

167. Uslov koji mora da ispuni primarni klju jedne tabele (egzistencijalni uslov) je:

Ne sme da se ponavlja (jedinstvenost).

168. Primarni klju jedne relacije je

Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

Atribut koji mora biti na prvom mestu jedne tabele

Atribut ija se vrednost nikada ne menja

169. Spoljni klju jedne relacije je

Klju koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

Atribut koji je uvezen spolja

170. Baza podataka kreirana u access-u sastoji se od sledeih elemenata:

Tabele

Forme

Upiti

Izvetaji

171. LAN je skraenica od:

Local area network

172. WAN je skraenica od:

Wide area network

173. Osnovna razlika izmeu LAN i WAN mrea je :

Prostor koji obuhvataju

174. Svaki pojedinani raunar povezan na mreu oznaava se kao:

vor (node)

175. Najee korieni medijum za povezivanje raunara u LANu je:

Upredene parice

176. Digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa prenose:

Optiki kablovi

177. Digitalni signali se koristiti za prenos:

I analognih i digitalnih podataka178. Repeater je ureaj namenjen za:

Restauraciju digitalnog signala i produenje komunikacionog kanala

179. Mrena kartica kontrolie tok podataka izmeu RAM memorije u raunaru i:

Raunarskog kabla

180. Pre nego to se niz bita iz raunara prenese preko telefonske linije, mora se izvriti konverzija u:

Analogni signal

181. Pravila za razmenu podataka izmeu dva ili vie raunara nazivaju se:

Protokoli

182. Konfiguracija mree gde svaki raunar moe da bude i klijent i server naziva se:

Mrea ravnopravnih raunara

183. Kada se koristi raunar i preuzimaju se softver ili podaci sa servera, to se naziva:

Server sharing

184. Neeljena e-mail pota je poznata pod nazivom:

spam185. Obeleiti podatke koji se prenose raunarskom mreom:

Raunarski podaci

Govor

Muzika

Video signal

Slika

186. Obeleiti razloge za umreavanje raunara:

Deljenje resursa

Razmena informacija

Pristup udaljenim resursima

187. Prednosti standardizacije kod raunarskih mrea:

Kombinovanje reenja razliitih proizvoaa

188. Obeleiti kljune poslove u komunikacionom sistemu:

Sinhronizacija

Ispravljanje i detekcija greaka Adresiranje

189. Nain prenosa informacija kroz raunarske mree tipa Internet poznat je pod nazivom:

Komutacija paketa

190. Pasivnu mrenu opremu ine:

Utinice

Kablovi

Rek ormani191. Vrste kablova za umreavanje:

Koaksijalni kablovi

Telefonski kablovi

Optiki kablovi

Upredene parice

192. Kroz optike kablove fiziki se prenosi:

Svetlost

193. Obeleiti aktivnu mrenu opremu:

Svi

Ruter

Hab

Mreni most

Mreni boks

194. Ruteri su ureaji za:

Preusmeravanje paketa kroz vorove raunarske mree

195. Firewall je ureaj za:

Sprovoenje bezbednosne politike u raunarskoj mrei

196. Mrena kartica:

Povezuje raunar sa raunarskom mreom197. Obeleiti topologije u raunarskim mreama:

Zvezda Prsten Magistrala

198. Prema prostoru koji obuhvataju raunarske mree mogu biti:

LAN WAN199. Obeleiti poznate slojeve u raunarskim mreama:

Transportni Mreni

Aplikativni

200. Raunarski kriminal obuhvata:

Kraa unovca primenom raunara

Upotreba raunara za krau pasvorda

Krau resursa raunara

Pirateriju softvera i nepotovanje intelektualne svojine

Krau poverljivih informacija ovlaenog korisnika

Neeljena pota (spam)

Onemoguavanje rada softvera (sabotaa)

Svaki kriminal uinjen primenom raunarske tehnologije ili odgovarajueg znanja

201. Raunarski virusi su:

maliciozni programi od svega nekoliko KB

razmnoavaju se uglavnom tako to sami sebe "ugnjezde" u druge fajlove

ukljuuju ih korisnici aktiviranjem zaraenog fajla

tetu prave tako sto briu ili menjaju fajlove na disku

prenosi se preko fajlova koji se download-uju sa Interneta prenose se u Boot sektoru202. Trojanci su:

programi sa obino zabavnom spoljnom manifestacijom serverski tetni programi ubaeni u raunar bez znanja vlasnika

proizvode prikazivanje poruka, brisanje datoteka ili brisanje diskova mogu se pokrenuti, direktnim aktiviranjem, ili uz pomo drugog programa koji ga poziva

203. Crvi (Worms) su: maliciozni programi koji menjaju ili unitavaju podatke

ire svoje kopije ili njihove delove na druge raunarske sisteme, obino preko mrea i elektronskih medija (CD, USB, FD)

esto se nazivaju mrenim virusima razmnoavaju se u to vie primeraka i troe resurse raunara (memorijski prostor, procesorska snaga, brzina...) 204. Vremenske bombe su:

aktiviraju se kada se ispuni neki uslov aktiviraju se u odreeno vreme i prave neko neeljeno dejstvo na raunaru 205. Adware/Spyware su: grupa malicioznih programa vezanih iskljuivo za Internet namenjeni za bombardovanje reklamama, ili sakupljanje podataka o boravku korisnika na Internetu, u cilju ostvarivanja vee zarade najee skupljaju lozinke za pristupanje pojedinim sajtovima 206. Simptomi izvrenog napada, ili zaraenosti raunara su: izrazito spor rad raunara

izrazito usporeno ptretraivanje po Internetu

izbacivanje brojnih reklamnih pop-up prozora

status Internet konekcije pokazuje stalni Internet protok paketa (up-link) dok samo itamo neku web stranicu

alarmantna upozorenja preko pop-up prozora da je raunar napadnut opasnim virusom

samo-iskljuivanje mrene konekcije na Internet

207. Da bi se spreili napadi malicioznih programa potrebno je: nikada ne koristiti opciju save password svaki e-mail od poznatog i nepoznatog poiljaoca skenirati antivirusnim programom pre otvaranja

koristiti najnoviji antivirusni program sa poslednjim auriranjem definicija virusa

koristiti najnoviju verziju, redovno auriranog brauzera, podeenog na najvii stepen sigurnosti208. Provala u druge raunarske sisteme sa ciljem krae brojeva kreditnih kartica i drugih vrednih informacija naziva se: electronic trespassing napad

209. Upravlajnje rizikom je proces:

analize pretnji, ranjivosti sistema, vrednosti IS i uticaja napada sa preduzetim merama smanjenja rizika na prihvatljivi nivo

implementacija upravljakih, operativnih, tehnikih kontrola zatite za odravanje rizika na prihvatljivom nivou

210. Ublaavanje faktora bezbednosnog rizika je:

analiza pretnji, ranjivosti sistema, vrednosti IS i uticaja napada

procena faktora rizika (metodologije: OCTAVE, CRAAM, BAR,....)

211. Kontrola fizikog pristupa je: Izrada bezbednosnih procedura za spreavanje fizikog pristupa objektima IS

Zatita od neeljenog pristupa, oteenja, modifikacije ili unitenja informacija

Ograniavanje fizikog pristupa ovlaenih korisnika zatienim objektima IS

212. Ovlaenje pristupa raunaru moe se zasnivati na:

neemu to znate - pasvord, broj line karte, broj ID kartice, smart kartica neemu to moete da uradite kao to su potpis, brzina kucanja ...

nekom linom osobinom kao to su glas, otisak prsta, karakteristike oka, ili druga karakteristika tela213. Lozinke (Password) je: najei alat za ograniavanj logikog pristupa raunarskim sistemima

mehanizam logike kontrole pristupa

mehanizam fizike kontrole pristupa

ne treba da bude ime ili stvarna re

preporuuje se da bude dua od 8 kombinovanih karaktera (slova, brojeva, interpunkcijskih znakova)

214. Barijere, ili firewalls su:

hardverski ili softverski bezbednosni sistemi koji smanjuju ili onemoguavaju protok paketa u/iz raunara/mree

ponaa se kao kapija sa bravom za odreene pakete poruka

bezbednosni sistemi koji kontroliu sobraaj paketa u/iz raunarske mree

215. Mehanizmi kriptozatite su:

hardversko-softverski sistemi koji ine poruku nerazumljivom za neovlaenog korisnika na prenosnom putu ili u raunaru

integrisani mehanizam za zatitu tajnosti i integriteta poruka,

neporecivosti izvrenih akcija i jaku autentifikaciju softver za ifrovanje koji ini poruku nerazumljivom na osnovu odgovarajueg matematikog algoritma i parametara koje zovemo klju216. Nadzor i kontrola (audit) sistema zatite: zahteva neprekidan monitoring i periodinu, regularnu kontrolu sistema zatite

obuhvata Audit-softver za kontrolu koji nadgleda i belei sve aktivnosti na raunaru

ukljuuje log datoteke bezbednosno relevantnih dogaaja

ukljuuje reviziju procedura i aktivnosti administratora zatite

217. Personalna zatita: obuhvata izbor i upravljanje korisnicima koji rade u sistemu zatite ili ga koriste

obuhvata bezbednosne mere koje odvraaju kriminal, ali mogu postati pretnja privatnosti pojedinca

obuhvata obuku specijalista zatite

218. Bezbednost raunarskog sistema:

moe da ugrozi privatnost i prava linosti

omoguava identifikaciju ko se gde nalazi i na kom raunaru

moe ugroziti etike principe korisnika

219. Bezbedna upotreba raunarskog sistema zahteva;

redovno auriranje AV baze sa raspoloivim definicijama virusa

provera prenosnih medija na prisustvo virusa pre upotrebe

regularno praviti kopije podataka koristiti ifrovanje za razmenu poverljivih podataka putem raunarskih mrea i Interneta

220. Najpotpunija definicija Informacionog sistema je:

skup meusobno povezanih delova hardvera, softvera i ljudi koji rade zajedno radi postizanja odgovarajueg cilja i koji ima svoje granice i

221. Model lanca vrednosti poslovne organizacije: obezbeuje nain da se opie poslovna organizacija kao sistem

obuhvta primarne i pomoene aktivnosti organizacije

koristi se za modelovanje poslovnih procesa

222. Primarne aktivnosti u vrednosnom lancu organizacije su: ulazna logistika koja prima i skladiti materijale iz okruenja kompanije i dostavlja ih na potrebna mesta u kompaniji

obezbeivanje materijala koji se koriste za proizvodnju i pruanje usluga

servisi za odravanje i poveavanje vrednosti proizvoda i usluga za korisnike, na primer obuke i odravanja proizvoda

223. Pomone aktivnosti u vrednosnom lancu su: menadment i drugi administrativni servisi koje objedinjuju upravljake strukture kompanije koje rade sa bankama, vladinim organizacijama i sl. u okruenju kompanije

saradnja sa snabdevaivma i nabavka za obezbeivanje visokog kvaliteta ulzanih potreba kompanije

istraivanje i razvoj tehnologije koja stvara nove proizvode i usluge i obezbeuje naine za poboljanje efikasnosti i efektivnosti primarnih aktivnosti kompanije

224. Poslovni proces je: skup meusobno povezanih primarnih i pomonih aktivnosti namenjenih za kreiranje proizvoda i/ili pruanje usluga koji se opisuje kao niz zadataka skup aktivnosti u kojem su glavni tipovi procesa transakcija, komunikacija i donoenje odluka

225. Informacije su: skup logiki povezanih podataka koji korisniku daje novo znanje i omoguava da odgovori na pitanja kao to su: ta, kad, gde, ko, kako i zato.

skup podataka koji ima dimenzije fizike ili digitalne predstave i spoznaje

skup podataka koji sa spoznajne take gledita donosi ljudima novo znanje

skup podataka iji je kvalitet od presudnog znaaja za odluivanje u poslovnom sistemu

226. U poslovnom informacionom sistemu informacione tehnologije vre sledee glavne funkcije:

prikupljanja, obrade, uvanja i izvlaenja, prezentacije i prenosa informacija

227. Informacioni sistem za obradu transakcija je:

osnovni sistem za voenje raunovodstvenih poslova koji prati rutinske transakcije u bilo kojoj primarnoj aktivnosti kompanije

sistem za prodaju, nabavku od dobavljaa ili isplatu zarada zaposlenim

sistem za praenje transakcije u cilju efikasnijeg poslovanja

228. Obrada transakcije je ciklini proces koji obuhvata sledee korake:

unos podataka, obrada podataka, izvetavanje, korienje na zahtev korisnika

unos podataka, obrada podataka, uvanje i zanavljanje podataka, priprema dokumenata i izvetaja, korienje na zahtev korisnika

229. Celokupni ciklus obrade transakcija kompanije povezuje, pojednostavljuje, ubrzava i poboljava slobodni protok informacija izmeu razliitih delova kompanije sledei PIS:

PIS -ERP230. Elektrnsku razmenu poslovnih podataka i transakcija sa drugim kompanijama, komunikaciju organizacije i njenih dobavljaa, potroaa i drugih organizacija obezbeuje:

interorganizacijski informacioni sistem IOS, koji koristi mrenu tehnologiju231. Skraenica EDI oznaava:

elektronsku razmenu podataka

232. Procedure i pravila su metodologija za reavanje:

rutinskih i ponavljanjih problema i donoenje struktuiranih odluka

233. Skraenica G I S oznaava: geografski informacioni sistem

234. Proces razvoja poslovnih informacionih sistema zavisi od primenjene metodologije i obuhvata sledee faze:

strateko planiranje, opis I T infrastrukture, obezbeivanje resursa, planiranje projekta

235. Obaveza kompanije da se na odgovarajui nain ophodi prema svojim zaposlenim u PIS, da im obezbedi zatitu informacija, zatitu privatnosti, odgovarajue uslove rada, platu i kontinuitet posla, obuhvaena je u iroj kategoriji:

drutvene, pravno etike odgovornosti menaderske strukture

236. Elektronsko poslovanje (e-bussines) je:

digitalno omoguene transakcije i procesi u okviru jedne organizacije uz pomo i pod kontrolom njenog informacionog sistema

ne obuhvata komercijalne transakcije izvan granica organizacije gde se vri razmena vrednosti

digitalno omoguene komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B), organizacija i pojedinaca (B2C), pojdinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija (B2G),vladinih agencija (G2G) itd.237. Elektronska trgovina (Electronic C ommerce) je: prodaja robe i usluga koji se mogu isporuiti tradicionalnim putem (off-line), prodaja proizvoda ili usluga koji se mogu digitalizovati i distribuirati on-line (softver, audio/video zapisi itd) digitalno omoguene komercijalne transakcije izmedju organizcija (B2B), organizacija i pojedinaca (B2C), pojdinaca (C2C), organizacija i vladinih agencija (B2G),vladinih agencija (G2G) itd. uvod u digitalnu ekonomiju, napredno poslovanje za pojedince, organizacije (preduzea) i vlade drava

238. Poetak B 2 B poslovanja vezuje se za pojavu:

prvih EDI sistema

239. Najvaniji oblik e-trgovine je:

B2B

240. Najei poslovni modeli e-trgovine na Internetu obuhvataju:

posrednitvo, online propaganda, infoposrednici, e-trgovac, direktni proizvoa, online zajednica, pretplata i korisnost

241. Posrednici na e-tritima:

predstavljaju glavne uesnike u e-trgovini povezuju prodavce i kupce imaju veoma vanu ulogu na B2B, B2C i C2C e- tritima obino posluju po principu naplate provizije za obavljeni posao brokeri predstavljaju tipine posrednike na e-tritu

242. Model online kupovine u kojem kupci nude svoju cenu za odreeni proizvod, a posrednici trae prodavca koji moe ponuditi tu robu prvo je primenila kompanija:

Pricline.com

243. E- aukcionari ostvaruju prihode:

od promociono-reklamnih aktivnosti na svojim on-line sajtovima. od provizije od ostvarenih transakcija koje su pokrenute na ponuenom sajtu (npr. e B ay.com) 244. Na web sajtovima za reklamiranje reklamiraju se:

sadraji novina, radio ili TV programa usluge poput e-mail-a, elektronskog razgovora (chat), online foruma itd. 245. Poznate e-kompanije koje implementiraju model interesne zajednice (Linux, Apache...) ostvaruju prihode na bazi:

prodaje pomonih proizvoda i usluga naplaivanjem usluga tehnike podrke

promocijom usluga i proizvoda drugih kompanija

distribucijom softverskih paketa koji se teko mogu download- ovati on-line putem

246. Glavne koristi od primene nekog modela e-trgovine su:

nii trokovi transakcija

objedinjenje celokupnog ekonomskog/prodajnog procesa

tritu se nudi drugaiji nain kupovine

obimniji su katalozi proizvoda

unapreen je interaktivni odnos sa kupcima

247. Intranet je: LAN, MAN, WAN raunarske mree sa bar jednim raunarom sa instaliranim serverskim softverom i TCP/IP protokolom i Web browserom

248. Extranet: privatni inter-organizacijski informacioni sistem povezuje intranet dve ili vie kompanija u poslovno udruenje

poznat je kao proireni intranet

ima vanu ulogu u optoj poslovnoj strategiji mnogih kompanija

omoguava im da izgrade udruenja sa dobaljaima i drugim organizacijama na meunarodnom nivou

249. Organizacije mogu postaviti extranet na sledei nain: bezbednom privatnom mreom

javnom komunikacionom mreom ili Internetom

virtuelnom privatnom mreom

250. Osnovni bezbednosni zahtevi za elektronske finansijske transak c ije su:

zatita privatnosti,

autentifikacija

autorizacija (ovlaenja) uesnika

neporecivost

zatita integriteta

251. Glavni protokoli zatite u e-trgovini su:

SSL

SET

252. Etika pravila organizacije treba da obuhvate:

nedvosmislenu izjavu o potovanju prava privatnosti kupca nain na koji e kompanija nadgledati ili pratiti navike kupca na Web sajtovima

-21-