SLOGOVI

1. Navedi koje 2 glavne arterije daju mozdanu cirkulaciju?- To su A. Carrotis interna i A. Vertebralis.

2. Navedi grane A. Carrotis communis?- A. Carrotis interna i externa.

3. Koje su grane A. Carrotis interne?- Oftalmicna, A. Cerebri anterior, media, choroidea, A. Communis posterior.

4. Koje dve arterije cine prednju Communicantnu arteriju?- Leva i desna A. Cerebri anterior.

5. Nabroj koje strukture mozga vaskularizuje A. Cerrebri anterior?- Prednju gornju ivicnu zonu ceonog reznja, ivicnu zonu parijentalnog, celu unutrasnju povrsinu hemisfera iznad corpusa callosusa.

6. Nabroj koje delove velikog mozga napaja A. Cerrebri media?- Konveksitet mozga izmedju A. Cerrebri anterior i posterior. Sa donje strane vaskularizuje najveci deo frontalnog leznja, duboke grane snabdevaju krvlju sive mase, unutrasnjost hemisfera i te arterije su A. Striata Talamica, A. Lenticulostriate za Putamen, Palidum i internu kapsulu.

7. Koji krvni sudovi vaskularizuju mali mozak i mozdano stablo?- A. Vertebralis, Basilaris, Cerrebri posterior.

8. Posto A. Vertebralis prodje kroz poprecne nastavke cervikalnih prsljenova i probije antalntookcipitalnu opnu i duru i sa produzenom mozdinom ulazi u mozdanu jamu, u kom predelu ona stvara vaznu arteriju zadnjeg arterijskog sliva?- Na granici ponsa i produzene mozdine, stvara se stablo A. Basilaris.

9. Koja je vazna arterija koja izlazi iz lobanjske jame i silazi nanize kao grana A. Vertebralis?- A. Spinallis anterior.

10. Nabroj grane A. Basilaris?- A. Pontis, Labirintis, Cerebellaris anterior inferior, posterior inferior, superior i posterior.

11. Koje delove mozga snabdeva A. Cerrebri posterior, kao grana A. Basilaris?- Okcipitalni rezanj, donju i unutrasnju stranu temporalnog reznja.

12. A. Cerrebri inferior posterior i inferior anterior, snabdevaju krvlju sta?- Prednji dodnji deo malog mozga i dorso lateralni deo ponsa i produzene mozdine.

13. Sta snabdeva krvlju A. Cereberallis superior?- Gornji deo malog mozga i njegova jedra za pendukule i veci deo medjumozga njegovog dodnjeg dela.

14. Koji su pocetni simptomi poremecaja prednje mozdane cirkulacije?- Pojava amauroze – prolazno mono okularno slepilo koje traje do 1h. I sta je u etiopatogenezi tog neuroloskog deficita?- Rasejavanje manjih embolusa ili hemodinamski poremecaj.

15. Koji su pored amauroze, sld. znaci poremecaja prednje mozdane cirkulacija?- Kontralateralna hemipareza i anestezija, sindrom nesigurne ruke ili sake, gubitak vida kao kontralateralna hemianopsija i pojava dizartrija (blok u govoru).

16. Koji su simptomi poremecaja zadnje mozdane cirkulacije?- Oni su manje stereotipni i sastoje se od vertiga, diplopija, gadjenja, povracanja i jednostrane ataksije.Koji su sledeci simptomi poremecaja zadnje mozdane cirkulacije, ako su deficitarne perfuzije u predelu grane A. Pontis?- Poremecaj senzibiliteta kao trnjenje, gubitak senzibiliteta. Ove pojave se javljaju u oba extremiteta, oko lica i usta, hemianopsije i potpunog gubitka vida.

17. Navedi kako se po ozbiljnosti ispoljava pojava cerebellarnog infarkta?- 1) Tranzitorni ishemijski atak 2) Reverzibilni ishemijski neuroloski deficit 3) Infarkt mozga u razvoju

18. Kako se klinicki ispoljava tranzitorni ishemijski atak (TIA)?- Epizode prolaznog neuroloskog deficita, koji se zavrsava za 24h, a ispoljava se blazim simptomima u predelu prednje ili zadnje mozdane cirkulacije.

19. Sta najcesce uzrokuje pojavu TIA?- Embolusi koji se raspadaju iz muralnog tromba srca, embolusi iz plakova na unutrasnjem zidu luka aorte iz vecih krvnih sudova.

20. Koje su dijagnosticke procedure kod pojave TIA?- Dijagnozom treba utvrditi kakva je prohodnost A. Carrotis i Vertebralis ultrazvucnom metodom dopler tehnike. Labaratorijskom analizom krvi iskljuciti trombocitozu i trombocitopeniju i klinicki utvrditi da li postoje sumovi srca karotidne arterije.

21. Sta je terapija TIA?- Antiagregaciona (aspirin, tiklopidin i persantin)

22. Sta su to lakunarni infarkti?- To su male zone infarkta u beloj masi hemisfera i ponsa.

23. Kako lakunarni infarkti etiopatogenetski nastaju?- Lipohijalnizom – masna degeneracija ili suzenje proksimalnih penetrantnih arterija.U kojim oboljenima se oni najcesce javljaju?- Hipertenziji, dijabetesu, pusenju, alkoholizmu i hiperholesterinemijom.

24. Kako se klinicki ispoljava lakunarni infarkt?- Nema gubitka svesti i poremecaja pamcenja, simptomi su cisto motorni, ako su lezije u kapsuli interni javljaju se na suprotonoj strani slabosti sake, ruke i noge, ako su lezije u talamusu, javaljaju se suprotne lezije strane tela cisto senzitivne, siptomi oko ruku na nogama ili disfagije, dizartije i ataksije bez ili sa hemiparezom kada su lezije u ponsu.

INFARKT MOZGA

25. Da bi nastao infarkt mozga, treba da se dogodi sta?- Znacajno zacepljenje u slivu grana prednje ili zadnje Cerebralne cirkulacije i nemogucnost prebacivanja cirkulacije preko vilsonovog setougla iz suprotnog sliva.

26. Sta je najcesci uzrok infarkta mozga?- Smanjeno snabdevanje krvlju, bilo zbog tromboze na arteromatoznom izmenjenom krvnom sudu ili embolusa.Koje je najcesce mesto okluzije pri pojavi embolusa i cerebralne cirkulacije?- A. Cerrebri media od 20-30% svih slogova.U kom internistickom oboljenu se najcesce dogodi ova pojava?- U fibrilaciji predkomore i apsolutne aritmije.

27. Koji lek se koristi za fibrilaciju predkomora koji smanjuje koaguabilnost krvi?- Koristi se kumadin.Koja labaratorijska analiza kontrolise terapijski opseg ovog leka?- INR

28. Koje dijagnosticke procedure treba odmah preduzeti ako postoji infarkt mozga?- CT bez kontrasta, MRI i angiografija.

29. Koji su simptomi okluzije A. Carrotis interne?- U polovini slucaja TIA kao upozoravajuci znak, a ako imamo pojavu infarkta u razvoju, imacemo klinicku sliku okluzije A. Cerrebri medie, uvek pracenu sa gubitkom svesti.Kada ti pacijenti imaju sansu da se probude?- Ako postoji dobra anastomoza sliva A. Cerrebri medie i Vertebralis.

30. Kako se lece nesignifikantne okluzije A. Carrotis interne?- Kumadinom, antitroboticnim, antikoagulacionim lecenjem, aspirinom i diklopidinom.

31. Koja je hirurska intervencija je najznacajnija u vaskularnoj hirurgiji CNS?- Enderektomija.

32. Koje su indikacije za enderektomiju?- 70% veca okluzija A. Carrotis ili pojava 2-3 TIA ili pojava manjeg ataka.

33. Ukoliko se razvio infarkt zbog znacajne stenoze A. Carrotis interne, kako se ona klinicki ispoljava?- Hemipareza ili hemiplegija kontralateralno, afazija i pojava centralnog facijalisa i pojava homonimne hemianopsije.

34. Kako se klinicki ispoljava infakrt u podrucju A. Cerrebri media?- Okluzija stabla daje masivan infarkt ovih podrucja. Glavni znak lezije ove arterije je spsticna pareza donjeg dela lica i gornjih ekstremiteta, kontralateralno. Afazija ako je u pitanju dominantna hemisfera, kontralateralno okretanje glave ako je zahvacen ceoni rezanja. U slucaju zahvatanja nedominantne hemisfere imacemo Anozognoziju. Afazije mogu biti Broka, Wernicke i Kondukciona - ako je leva A. cerebri medija, a ako je u pitanju desna A. Cerebri medija imacemo pojavu levostranog zanemarivanja.

35. Koji su klinicki znaci okluzije A. Cerrebri anterior?- Spasticna pareza ili paraliza kontralateralnog dela, aestezija tog podrucja, pojava urinarne inkontinencije, ako su bilateralne lezije – pojava transkortikalne apraksije.Koje grane A. Cerrebri anterior su zapusene, ako se pojavi ova simptomatologija?- Kortikalne grane.

36. Ako imamo paralizu suprotne strane lica, rigor, distoniju ili se pojavi apraksija samo leve ruke to je lezija cega?- Penetrantne grane za prednji deo interne capsule, donji deo nukleusa kaudatusa i putamena i corpus calosusa.

37. Ako postoji hronicno zacepljenje ove prednje cereberalne arterije i javlja se ishemija oba ceona reznja, kako se ona klinicki ispoljava?- Minimalnim znacima pareze ekstremiteta. Pacijenti su svesni, ali apaticni, nezainteresovani za okolinu i inkontinentni.

38. Koji su znaci okluzije A. Cerrebri posterior?- Kontralateralna hemiplegija, ataksija i tremor, ukoliko su zapusene penetrantne grane za mezencefalon i postoji infarkt u predelu penduculusa cerebri, kao i pojava siroke zenice sa iste strane zbog paralize III CN.

39. Koje grane A. Cerrebri posterior su zapusene ako postoji kontralateralni hemibalizam ruke i ataksija?- Grana za nukleus suptalamikus.

40. Koja grana A. Cerrebri posterior je zapusena ako postoji kontralateralna hemianesteticka hemiapopleksija samo sake i cele polovine tela?- Zacepeljenje talamostrijatnih arterija.Ako vremenom nastane oporavak za senzibilitete u ovom podrucju, nastaje alodinacija ili talamusni bol. Kako se on ispoljava?- Pojavom zareceg bola na blagu draz.

41. Aleksija bez agrafije, kada pacijent ne cita, a zna da pise, nastaje kod okluzije kojih grana zadnje cerebellarne arterije? - Okuzije grane za levi temporalni rezanj.Osim aleksije bez agrafije, koji su jos simptomi prisutni?- Depresivni su, imaju anomiju za boje i vidne halucinacije ako je upitanju dominantna hemisfera.