UDC 325.3(497.113 Bajmok) 821.163.41-6

Branko upurdija

PISMO KOLONISTA IZ BAJMOKA PREDSEDNIKU VLADE FNRJ MARALU TITU 1946. GODINE*SAETAK: U radu je re o pismu koje su kolonisti iz Bajmoka, ratni invalidi i demobilisani borci Jugoslovenske armije, wih 21, u leto 1946. uputili Predsedniku Vlade FNRJ maralu Titu. U pismu se ale na nain na koji je izvrena podela kua, pokustva, zemqe i poqoprivrednog alata i kako je izvrena deoba kunih zajednica. Svoju albu su predstavili u 7 taaka. Dravna administracija je odmah prihvatila odgovornost za pet spornih pitawa, dok je prigovor na dva sporna pitawa odbijen, nakon rasprave koja se vodila vie od godinu dana na raznim nivoima, od lokalnog do saveznog. Pismo svedoi o problemima na koje su doseqenici nailazili u prvim kontaktima sa novom sredinom i drutvom. Pokazalo se da je sutina spora ideoloke prirode. Niko od potpisnika albe nije lan seqakih radnih zadruga. Vlast koristi priliku da se obrauna sa ideolokim neistomiqenicima. KQUNE REI: pismo, alba, ratni invalidi, demobilisani borci Jugoslovenska armija, seqake radne zadruge, ideologija, vlast.

Uvod Poznato je da je neposredno posle Drugog svetskog rata, u periodu 19451948, 170 naseqa u Vojvodini dobilo novo stanovnitvo.1 U tom periodu, u etiri talasa: 20. novembra i 17. decembra 1945. godine, 15. marta i u kasnu jesen 1946. godine, u Bajmok je naseqeno, uglavnom iz Gorskog Kotara u Hrvatskoj, 400 porodica sa 2.224 lana. Od tog broja u stari kraj su se vratile 42 porodice sa 190 lanova, a trajno se naselilo 358 porodica sa 2.034 lana. Tako je iz Gorskog Kotara preseqeno: iz* Ovaj rad je deo irih istraivawa na projektu Naseqa i stanovnitvo Vojvodine koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za nauku. 1 B. S. u r e v, Posleratno naseqavawe Vojvodine: Metodi i rezultati demografske analize naseqavawa Vojvodine u periodu 19451981, Matica srpska, Novi Sad 1995, 8793.

114 Drenice 301 (83,84%), Dubrava 33 (9,19%), Vrbovskog i okoline 8 (2,23%), Jasenka 5 (1,39%), Gomirja 4 (1,11%), i okoline Ogulina 3 (0,83%) porodice, Bosne i Hercegovine 2 (0,56%) i Makedonije 2 (0,56%) porodice, a 1 (0,28%) porodica, koja je uestvovala u procesu agrarne reforme (i kolonizacije) je iz Bajmoka, to ini 359 porodica.2 Pokretawe qudi iz starog kraja i wihovo preseqewe u novi kraj, bio je veliki napor, kako za pojedince koji su u wemu uestvovali, tako i za dravu koja je taj proces organizovala i vodila. Ovaj sloen, teak i odgovoran posao je uspeno obavqen. To, naravno, ne znai da je u wemu sve teklo glatko i bez trzavica. Ima nekoliko pitawa koja su, vie od ostalih, optereivala ovaj proces. Ta pitawa, uslovno ih moemo nazvati spornim, bez obzira to su na kraju razreena, mnogo govore o procesu agrarne reforme i kolonizacije, jer se, sagledavajui ih, ovaj proces moe boqe objasniti. U tom pogledu su posebno vana tri pitawa: jedno je ideoloke i politike, drugo materijalne i tree socijalne, odnosno porodine prirode, mada su sva u krajwoj liniji i pravne prirode. Prvo pitawe se odnosi na to ko ima pravo na kolonizaciju, drugo ko ima pravo na dodelu kua i zemqe, a tree ko ima pravo na sjediwewe i deobu porodice. Ovom prilikom emo ukazati na sporove u vezi dodele kua, zemqe i inventara.

Rasprava U leto 1946. godine, kada je proces deobe kua, zemqe, pokustva i orua za rad u Bajmoku ve uveliko odmakao i u osnovnim crtama bio skoro dovren, grupa boraca kolonista, invalida rata i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije, se ali na nain na koji je ovaj posao uraen. Oni piu albu svom vrhovnom komandantu, drugu Predsedniku Vlade F. N. R. J. maralu Titu u Beograd. Pismo je pisano latinicom, crnim mastilom. Donosimo ga u celini jer je, osim po svom sadraju, znaajno i kao svedoanstvo o nainu pisawa qudi ove generacije. Drugu Pretsedniku Vlade F. N. R. J. Maralu 'Titu' Beograd. alba Dragi drue Marale. S obzirom na nae potekoe, na koje mi Invalidi i Demobilisani borci nailazimo, a nemoemo dozvoliti mi koji smo svoje ivote dali, dase radi na ovakav nain, prisiljeni smo dase obratimo na Vas sa sledeom izjavom: I. Veina drugova Invalida nije primila plau od februara meseca 1946. god a neki drugova ima koji nisu primili ak niti za 1945. godinu niti za 1946. godinu. II. Traili smo pojedini drugovi Invalidi i demobilisani borci zaposlenje prema naoj fizikoj i umnoj sposobnosti, ito zbog toga to Mesne Vlasti ne2 B. u p u r d i j a, Porodica kolonista u Bajmoku 19451948, Srpski genealoki centar, Beograd 2005, 2326, 201202.

115 vodi o nama rauna, tega nismo dobili. A pojedini drugovi traili smo dozvolu za lokale i trafike, i to na niki nain nismo mogli dobiti. III. Kako za nas Invalide tako na Udovice i porodice palih boraca, slabo se vodi rauna, kako delegacija za naseljavanje boraca tako i mesna Vlast. IV. Mi Invalidi i demobilisani borci, kada smo se pribrali k svojim kuama, vidili smo nepravilnu raspodelu kua i inventara kod same delegacije, vidili smo daje bila protekcija. Iz razloga te nepravilne raspodele kua i inventara, same komisije, povratilo seje 40 familija na popaljena ognjita, a takije e nas biti i vie na jesen ako se stanje ne popravi. V. Smatramo komisiju daje kriva i u tome toje meu nama borcima napravila 2 zakona, ima brae koji su ivili u svom rodnom mjestu u zajednici, a oni suse kolonizirali svaki za sebe, a ima drugova boraca isto tako koji su ivili u zajednici, do sada su bili u Jug. Armiji a sada su doli svojim kuama, pa koliko ih bilo u zajednici nemoemo dobiti kolonizaciju samo na jednu molbu, i ako ih ima vie uvaenih. VI. Sa poljoprivrednim alatom vrlo slabo stojimo, doim dolazi na 10 porodica samo jedan plug, u tome smatramo daje kriva Uprava Nar. Dobara koja je primila sav vabski poljoprivredni alat, a nije dodeljen u dovoljnoj mjeri kolonistima. VII. Ja kao panski dobrovoljac Bori Mirko3 dase alim proti komisije za naseljavanje boraca u Bajmoku, koji sam doao iz Francuske po nareenju enerala Ilia i Rukavine dau imati sva prava kao i ostali graani i panski borac. I dau tamo dobiti svoju zemlju kao zemljoradnik, a komisija za naseljavanje boraca u Bajmoku kae da ne prima panskih boraca, ja sam rekao dau se aliti protiv njih, nato sumi odgovorili oni dasu Bog 'Tito' i sve, i da ja nemam pravo da dobijem kolonizaciju, kod njih. Dragi drue Marale mi Invalidi i Demob. borci aljemo Vam tople i drugarske pozdrave, i umoljavamo Vas dabi nam izaslali jednu komisiju lino iz Beograda, koja e u vezi sa nama dole navedenim, reiti, sve probleme u naem mestu. Za tanost ovih navoda garantuju nie potpisani Invalidi i demob. borci daje ovako! Dragi drue marale oekujemo to hitnije reenje nae albe. Smrt faizmu sloboda narodu! Bajmok4 Ovo pismo je, kao to se iz wega vidi, napisano u Bajmoku, ali nije navedeno kog datuma. Potpisali su ga 21 invalid i demobilisani borac Jugoslovenske armije. Oni su pored svog potpisa naveli i tanu adresu i stepen invalidnosti, odnosno procenat oteewa zdravqa. U ovoj grupi ima 14 invalida, ije je zdravqe oteeno od 20% do 60%, i 7 demolbilisanih boraca, koji nisu naveli procenat oteewa zdravqa, verovatno zato to ga nisu imali. Meu wima ima 17 qudi izOvo ime odnosno prezime nije jasno napisano. Moe se itati i kao Brui Mirko. Arhiv Vojvodine (daqe: AV), Novi Sad, Fond (daqe: F) 184, Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodini, Novi Sad, 19451948, kutija 456, Pismo invalida i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije iz Bajmoka Predsedniku Vlade FNRJ maralu Titu.3 4

116 Drenice i po 1 iz Jasenka, Dubrava, Gomirja i Francuske. Pismo su potpisali: 1. Ivoevi Rade, Somborski put 1, nesposoban 60% (latinicom); 2. Zrni Nikola, Nemaka 13, nesposoban 30% (latinicom); 3. Trbovi Duan, Trumbieva 1, nesposoban 30% (latinicom); 4. Vukeli Aleksa, trosmajerova 54 (latinicom); 5. Vukeli Ilija, trosmajerova 43 (irilicom); 6. Kosanovi Slobodan, Pop Paje Kujunxia 39, nesposoban 30% (irilicom); 7. Maravi Rade, Paieva 2, invalid 60% (latinicom); 8. Ivoevi Milan, trosmajerova 29, invalid 50% (latinicom); 9. Maravi Petar, Kapelska 12, invalid 20% (latinicom); 10. Mikainovi Petar, Kosovski trg 10, invalid 60% (irilicom); 11. Mian Tatalovi, Staniika 11 (irilicom); 12. Vukeli Rade, trosmajerova 39, invalid 40% (latinicom); 13. Musulin Joso, trosmajerova 17, invalid 60% (latinicom); 14. Bori Mirko, Ruina 7, invalid 50% (latinicom); 15. Trbovi Duan, Aleksandrova 25, invalid 40% (latinicom); 16. Radulovi Mile, trosmajerova 35, borac (latinicom); 17. Tomi Mio, Aleksandrova 5, invalid 40% (latinicom); 18. Kosanovi Pavao, trosmajerova 19 (latinicom); 19. Zrni Mile, Gajeva 17 (latinicom); 20. uro Tatalovi, Istarska 21 (latinicom); 21. Maravi Duan, Istarska 11, invalid 40% (latinicom).5 Pismo je stiglo Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi Federativne Narodne Republike Jugoslavije 6. augusta 1946. godine. Ona je istog dana dopisom obavestila Glavnu komisiju za naseqavawe boraca u Vojvodini da je po pitawima koja su invalidi izneli u albi postignuta saglasnost, osim po onima koja se navode u etvrtoj i petoj taci. Istovremeno ju je obavezala da, u vezi etvrte take, proveri koliko i kakvih nepravilnosti ima" i da te nepravilnosti ispravi u granicama mogunosti", i da u vezi pete take proveri koje su porodice neopravdano podeqene", i ukoliko se utvrdi da ima takvih sluajeva, da se podaci o wima prikupe u zajedniko reewe, kao i da ih obaveste o onome ta su uinili.6 Sedam dana kasnije, 13. augusta 1946. godine, Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodinu obavetava sekretara Mesnog narodnog odbora u Bajmoku da su drugovi invalidi-borci, kolonisti iz Bajmoka, podneli pisanu albu maralu Jugoslavije, u kojoj se ale na nepravilan rad Mesne komisije za naseqavawe boraca u Bajmok. U dopisu se ukazuje na pitawa koje su invalidi i demobilisani borci Jugoslovenske armije naveli u takama etri i pet: protekciju u podeli kua i inventara, povratak pojedinaca u stari kraj, i kune zajednice u kojima su braa dobila odvojene kolonizacije. Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodinu trai da se navodi iz albe ispitaju i da joj se o tome podnese izvetaj. Osim toga, ona zahteva, ukoliko postoje neke nepravilnosti u radu Komisije da se preduzmu najenerginije mere da se ove nepravilnosti sprijee kako bi se izbjegle pritube od pojedinihUporediti: isto. AV, F 184, kutija 456, Dopis Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, broj 7790 od 6--1946. godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Novom Sadu.5 6

117 kolonista koje su svakim danom sve ee, a kojoj se pojavi treba stati na put". Isto tako, komisija trai da se ovo hitno uradi, kako bi ona mogla podneti izvetaj koji od we oekuju nadleni organi.7 Ubrzo posle toga, 20. augusta 1946. godine, su sekretar i predsednik Mesnog narodnog odbora iz Bajmoka, Maravi i Patari, obavestili Glavnu komisiju za naseqavawe boraca u Vojvodini da su oni, zajedno sa lanovima Mesne komisije za naseqavawe borca i predstavnicima Narodnog fronta, odrali sastanak na kome se razgovaralo o radu ove komisije od poetka dolaska kolonista do danas. Tom prilikom su zakquili da sama komisija ima izvjesnih greaka u svojemu radu, ali se konstatovalo, i to da ba po pitawu invalida nisu napravqene greke". U tom kontekstu se navode dva argumenta: da su invalidi, kako su i traili, dobili kue u jednoj od najboqih i najistijih ulica, u trosmajerovoj ulici, gde se nalaze i najboqe kue u mestu; i da je u komisiju za deobu inventara i stoke ulo i par invalida" koji su sebi dodeqivali boqe predmete i stoku, to je izazivalo nezadovoqstvo kod drugih qudi i u tri navrata dovelo do anarhije. U tom smislu se pomiwu: Rade Maravi, Rade Ivoevi i Mane Stipanovi, od kojih su prva dvojica potpisnici albe. Zatim se navode razlozi zbog kojih je dozvoqena deoba pet kunih zajednica. U obrazloewu se kae da je deoba dozvoqena u sluajevima kada su dva oewena brata i wihova deca iveli zajedno. Na kraju su lanovi Mesne komisije za naseqavawe boraca izjavili da ele da Glavna komisija za naseqavawe boraca napravi neku vrstu kontrole, koja bi proverila nain wihovog poslovawa. Osim toga, na kraju dopisa se istie, da je, kada je raspodela bila zavrena i kada se videlo da ima greaka, na masovnom sastanku svih novih kolonista" obrazovana posebna komisija u koju su u prvom redu uli borci i invalidi, koji su dobili ovlatewe od itavog naroda, da mogu izvriti izmjenu gde to nae za shodno, meutim ta komisija izvrila je prema svojem nahoewu samo dvije izmjene od itavih kolonista, a razne tube ovako neistinite aqu kod naih Vrhovnih Ustanova i Organa Dravnih".8 Ve 9. septembra 1946. godine Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodini, povodom izvetaja Mesnog narodonog odbora u Bajmoku, dostavila je Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ ceo ovaj predmet na uvid i daqi postupak".9 U vezi s tim je Komisija za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, 3. oktobra 1946. godine, uputila dopis prvom potpisniku albe, Radi Ivoeviu iz Bajmoka (Somborski put 1), traei da precizira navode iz we i da7 AV, F 184, kutija 456, Dopis Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu, broj 10.782 od 13--1946. godine, sekretaru Mesnog narodnog odbora u Bajmoku. 8 AB, F 184, kutija 456, Dopis Mesnog narodnog odbora iz Bajmoka, broj 9197 od 20. augusta 1946. godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Novom Sadu, gde je prispeo 23--1946. godine. 9 AV, F 184, kutija 456, Dopis Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu, broj 10782 od 9-H-1946. godine, Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ u Beogradu, gde je prispeo 13-H-1946. godine.

118 odgovori ta je on sa svojim drugovima, podnosiocima albe, uinio da se pomenute greke isprave na licu mesta. Od wega se trailo, u vezi kolektivne albe koja je upuena drugu Maralu, da navede konkretne sluajeve podele kua i inventara po protekciji, kao i poimence koje su se porodice ba radi tih nepravilnosti povratile u rodni kraj. I koji su to drugovi koji su iveli u zajednici, a dobili kolonizaciju svaki za sebe."10 Ovaj dopis je, pored ostalog, znaajan i zbog toga to je ukazao verovatno na glavnog aktera itavog ovog spora, i pisca albe. Nije poznato kada je Rade Ivoevi odgovorio na dopis. Najverovatnije, odmah. Pismo je sam potpisao, mada je nastupao ispred grupe qudi koji su se potpisali u prvom pismu. Pismo je napisano crnim mastilom, latinicom. Wegov sadraj glasi: Komisija Za agrarnu reformu i kolonizaciju pri vladi F. N. R. J. Beograd Primili smo Vae pismo koje ste nam pisali dana 3. X 1946. godine, u kome smo sve razumili to traite od nas, mi Vam dostavljamo sledee podatke koje smo mi Invalidi i Dem. borci uvidili u naem mestu Bajmoku. I Drugovi povodom raspodele kua kada su Kolonisti doli u ovo mesto, bilo je u Aleksandrovoj glavnoj ulici 7 kua za koje je komisija govorila dasu te kue za Dravne Ustanove, a meutim te iste kue su raspodeljene naknadno po protekciji i to onim ljudima, koji su ve jednom dobili kue, a iste su im se zamenile za one u glavnoj ulici i tosu sledei drugovi. / 1. Ilija Maravi sekretar M. N. O. Bajmok. / 2. uka Maravi sekretar J. N. O. F. Bajmok. / 3. Nikola Maravi dravni lugar. / 4. Ivoevi Branko nepoznata dunost. / 5. Rade Tomi inovnik u Subotici. / 6. Duan Ivoevi kapetan. / 7. arko Ivoevi porunik / a ovih gore navedenih drugova kue su podeljene drugima. Povodom Inventara tvrdimo dasu dobili po protekciji sledei drugovi, i to: 1 uro Radulovi 2 Ilija Maravi sekretar M. N. O. 3 Nikola Kosanovi lan komisije 4 Tode Radulovi 5 Duan Zrni 6 Nikola Trbovi predsednik komisije i ostali. Vratile su se porodici u rodni kraj radi nepravilnosti napred navedene, sledee drugove / 1. Todor Radulovi porunik borac od 1941. g. povratio se u rodno mesto gdeje i poginuo od kriara. / 2 Duan Radulovi otac boraca / 3 Milin Raduovi borac / 4 Mile upurdija otac palih boraca / 5 ud. Desa Maravi palog borca / 6 Sava Ivoevi / 7. Dmitar Radulovi / 8. Nikola Radulovi otac borca / 9 Ilija Ivoevi borac Invalid. / 10 Simo Maravi borac / i ostalih vie drugova. Drugovi koji su iveli u zajednici u rodnom mestu a dobili su zemlju i kuu u Bajmoku svaki za sebe i to sledei: / 1 Ilija Maravi sekretar M. N. O. i brat / 2 Petar Maravi i braa / 3 Duan Trbovi i brat. / 4 Ilija Ivoevi i braa / 5 Milanko Maravi i brat / 6 Aleksa Maravi i sinovi / 7 Jovo Maravi i braa.10 AV, F 184, kutija 456, Dopis komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, broj 9280 od 3-H-1946. godine, drugu Ivoevi Radi, Bajmok Somborski put br. 1.

119 Drugovi mismo htjeli da po tome neto uinimo i govorili smo naoj komisiji daje to nepravilno, na to oni su nam odgovorili Vas se to nita netie, Vi niste lanovi komisije a ako Vam je krivo Vi se alite samom 'Maralu'. Drugovi mi Vam upuujemo tane podatke i oekujemo komisiju jer nemoemo Vam sve opisati, poto ima toga mnogo Vie. Mi Vas svi skupa drugarski pozdravljamo / Smrt faizmu Sloboda narodu! Ivoevi Rade11 U vezi sa ovim sporom preduzeto je jo nekoliko znaajnijih aktivnosti. Poznato je da je Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodini 25. novembra 1946. godine uputila dopis Mesnom odboru narodnog fronta u Bajmoku, traei izvetaj o kunim zajednicama koje su dobile deobu. Iz odgovora Mesnog odbora narodnog fronta u Bajmoku, kojeg su 24. decembra 1946. godine potpisali: Mate Beli kao predsednik i uka Maravi kao sekretar, vidi se da je re o est kunih zajednica. Ovom prilikom je potanko opisan nain na koji su dobile kolonizaciju kune zajednice: Marka, Laze i Mile Maravi, Dane, Marka i Petra Maravia, Mile, Rade i ure Radulovia, brae Maravi, Ile i Mile i brae Maravi, Jove i Ile.12 Posle ove prepiske usledila je pauza koja je trajala neto vie od dva meseca. Ovu pauzu je prekinula Komisija za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, koja je 5. februara 1947. uputila Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodini ceo predmet kolonista iz Bajmoka, s preporukom da se donese pravilno reewe i spor okona. Tom prilikom je, pozivajui se na izvetaj Mesnog narodnog odbora Bajmok broj 9197 iz 1946, ukazala na nepravilnosti u radu, posebno gde su u pitawu dve kompetencije zemqe za jednu porodicu". Istovremeno je, pozivajui se na naknadnu izjavu Rade Ivoevia od 3. oktobra 1946. ukazala na nepravilnosti u dodeli kua. Potom je stala na stanovite, s obzirom da se molbe i reewa onih koji su se alili nalaze kod Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodini, da ona nije trebala da ovaj predmet dostavqa samo na uvid Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, nego i da ga rei, kako je to u dopisu broj 7790 od 6. 1946. godine i kazano. Na kraju dopisa Komisija zahteva od Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodini da je obavesti o tome ta je uradila po ovom pitawu.13 Poznato je da je Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodini reagovala povodom ove prepiske. Ona je, u stvari, malo pre pomenuti11 AV, F 184, kutija 456, Pismo Ivoevi Rade iz Bajmoka Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri vadi F. N. R. J. u Beograd. 12 AV, F 184, kutija 456, Dopis Mesnog odbora narodnog fronta Bajmok, od 24. decembra 1946. godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu (Novi Sad), broj 6871 od 26-H-1946. godine. 13 AV, F 184, kutija 456, Dopis Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, broj 10504/46 od 5--1947. god., Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu.

120 dopis Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju (broj 10504, od 5--1947) prosledila Mesnom narodnom odboru u Bajmoku. To se vidi po dopisu koji je sekretar Mesnog narodnog odbora iz Bajmoka, Ilija Maravi uputio 6. jula 1947. Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu. U ovom dopisu se najpre kae da alba koju su invalidi i demobilisani borci podneli Maralu Jugoslavije ne odgovara istini, jer je veina wenih potpisnika dobila kue i inventar prve klase. Posle toga se, povodom primedbe da se invalidima ne izlazi u susret prilikom zapoqavawa, istie da je Mesni narodni odbor dao invalidima sve bode, gde prodaju trafiku i taksene marke, i da u svakom preduzeu, kao i samom Mesnom narodnom odboru, ima zaposlenih invalida, na onim dunostima za koje su sposobni. U vezi s tim se istie da su neki potpisnici albe ve bili postavqeni na tri dunosti, da su zbog nesavesnog rada otputeni sa dunosti i ak sudski kawavani. Na kraju se istie da su ovakve albe neumesne, i trai se da se weni podnosioci pozovu na odgovornost, jer je veina wenih potpisnika samo zato da dignu neumjesnu harangu protiv narodne vlasti"14 Nakon neto vie od dva meseca, 17. septembra 1947, Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodinu je, ovim povodom je uputila dopis Sreskom narodnom odboru u Subotici, traei da joj u roku od 8 dana po prijemu dopisa dostavi izvetaj o ovom pitawu, kako bi mogla okonati rad na predmetu.15 U skladu s tim, Izvrni odbor Gradskog narodnog odbora u Subotici (Otsek za poqoprivredu i umarstvo) je 2. oktobra 1947. godine podneo Glavnoj komisiji traeni izvetaj koji je, po ovde dostupnim izvorima, stavio taku na ovo pitawe. U izvetaju se, nakon to su ispitane okolnosti na licu mesta, u Bajmoku, istie: Nismo ustanovili nepravilnosti u radu mesnih komisija za razdiobu kua i inventara niti da se neka porodica vratila u rodni kraj radi toga to su organi vlasti nepravilno vrili razdiobu kua i inventara". Meu iwenicama koje se zatim iznose, da bi potkrepile ovaj zakquak, moe se zapaziti nekoliko vanih momenata. Tako se najpre ukazuje, da se kod svih porodica koje su dobile inventar, osea mawak inventara, pogotovo kad su u pitawu stolice i stolovi, jer je svaka porodica dobila samo jedan sto. Zatim se kae da je za ovu priliku bila sastavqena komisija u iji su sastav uli predsednik agrarne komisije iz Subotice i dva lana koje je odredio Mesni narodni odbor iz Bajmoka. Komisija je obila oko 20 kolonistikih kua (uglavnom potpisnika albe). Tom prilikom je ustanovqeno da Rade Ivoevi izdaje deo svoje kue u zakup za 700 dinara meseno, to je protivno lanu 39 Zakona o agrarnoj reformi i unutrawoj kolonizaciji, da je kuu i zemqu dobio za 8 lanova porodice, da se doselio sam i da se oenio u Bajmoku, po dolasku 1946. Prilikom podele inventara, prigovorio je da krevet i jastuk nisu bili odgovarajueg kvaliteta i da nije dobio oto14 AV, F 184, kutija 456, Dopis Mesnog narodnog odbora Bajmok, broj 6610/47 od 6--1947 god., Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vovodinu. 15 AV, F 184, kutija 456, Dopis Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu, broj 13946 od 17. H 1947. godine, Sreskom narodonom odboru u Subotici.

121 man i toalet. Osim toga, prigovorio je da su neki kolonisti pri deobi stoke mewali krave izmeu sebe. Za wega se istie da je stalno zaposlen na prenosu pote i da ima mesenu platu od oko 1500 dinara. Posle toga se ukazuje da i Duan Trbovi izadaje deo kue u zakup za 200 dinara meseno, a Pavle i Rade Kovaevi za 300 dinara meseno. Poseban deo u izvetaju je posveen pojedinim kolonistikim porodicama, koje su inae dobile dobre kue, ali nemaju poqoprivredne zgrade, tale i ardake, za smetaj stoke i kukuruza. Predlae se da se ovo pitawe rei tako to e pomenute porodice za svoje potrebe preuzeti graevinski materijal nastao ruewem oko 20 salaa. U izvetaju se daqe navodi da se Mian Tatalovi alio to nije dobio ivau mainu, za Radu Maravia se kae da je na invalidskom kursu jer je po profesiji konobar", a za Radu Vukelia, koji je bio zaposlen u Odseku za unutrawe poslove, da je zbog nepravilnog rada lien slobode na godinu dana. Kada je re o udovicama, istaknuto je da su one zaista dobile najslabije kue, ali da su te kue, ipak, u celini posmatrano, prosenog kvaliteta. Kolonisti udovice su proseno dobile najslabije kue, no i ove kue odgovaraju prosenim stanbenim zgradama u mestu". Zatim se, ukratko, opisuju 4 kune zajednice koje su se u novom kraju podelile: Ile i Mile Maravia, Jove i Ile Maravi, Dane, Pepana i Marka Maravia i Nikole i Duana Trbovia. Posle toga se ukazuje da su Nikola Vukeli i Pero Vujnovi naseqeni a nemaju odluke, nego ih, navodno, imaju wihova braa. Posebna pawa je posveena povratnicima u stari kraj. Ukazuje se da su oni koji su se u prvim danima vratili u svoj rodni kraj, navodili da to ine zato to im ne odgovara ova klima jer je ovde nezdrav zrak". Sada se nameravaju vratiti Tomi Nikola, ud. Tomi Marka, Maravi ivko, Trbovi Mitar preteno iz razloga jer im je slabo rodilo poqe teko im je obraditi zemqu nisu voqni da stupe u zadrugu i slino". Posle toga je, sasvim na kraju, u jednoj reenici istaknut odnos invalida i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije prema zadrugarstvu. Nijedan od potpisnika albe nije lan seqake radne zadruge." Izvetaj je potpisao predsednik agrarne komisije Geza Babijanovi.16 Ovim izvetajem je zavren najvaniji deo posla povodom albe ratnih invalida i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije. Preostao je jo jedan dopis, odnosno reewe sa kojim je, napokon, nakon vie od godinu dana, stavqena taka na ovaj predmet. Radi se o reewu Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu, kojim se jednoj porodici, vezanoj za ovaj sluaj, ne odobrava deoba, ve joj se nalae da ostane u zajednikom kuanstvu kako je i nadeqena". Re je o porodici brae, Marka, Jovana i Ilije Maravi, koja ima 9 lanova. Ova deoba nije odobrena, jer za wu nisu ispuweni zakonski uslovi vezani za Uredbu lana 7 o sprovoewu naseqavawa boraca u Vojvodinu i Zakona16 AV, F 184, kutija 456, Dopis Izvrnog odbora Gr. N. O.-a u Subotici, Otsek za poqoprivredu i umarstvo, broj 43247/47. od 2. oktobra 1947 godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu.

122 agrarnoj reformi i kolonizaciji. U skladu s tim je itav ovaj akt naslovqen kao sjediwewe porodice".17 Izgleda da su se ovako ive debate oko podele kua i inventara vodile i u drugim vojvoanskim naseqima koja su dobila nove koloniste i da Bajmok u tom pogledu nije bio nikakav izuzetak. To se najboqe vidi iz jednog dopisa ministra za kolonizaciju Sretena Vukosavqevia u kome se kae da je primeeno da pri podeli kua mesne komisije ne rade pravilno. One prvim grupama kolonista dozvoqavaju da od celokupnog broja raspoloivih kua biraju najboqa, a za ostale ostaju gore i probrane kue. Naredite jo jednom svim mjesnim komisijama da za pridole koloniste odrede srazmeran dio sela, ulicu dvije ili jedan dio sela, kako im je to ve najzgodnije, da tamo rasporede koloniste a da za one koji dolaze ostave srazmeran dio sela koji e za wih ostati potpuno slobodan i u koji se nee useliti ni jedan kolonista koji nije iz wihove partije."18

Rade Ivoevi Ova rasprava je, koliko nam je poznato, jedna od prvih ako ne i prva, i to unutrawa kritika novog drutvenog ureewa. Zato se namee potreba da se weni pokretai boqe osvetle, pogotovo prvi meu wima, Rade Ivoevi. U svojoj molbi za kolonizaciju Ministarstvu kolonizacije DFJ, koju je podneo 26. septembra 1945. u Ogulinu, naveo je da je roen 10. oktobra 1920. godine u Javornici, u Drenici, gde i ivi, da nije oewen i da je po zanimawu zemqoradnik. Tom prilikom je naveo da wegova porodica ima ukupno 8 lanova i da eli da se preseli u Vojvodinu. U wegovoj porodici ive: otac Mian, star 54 godine, majka Latinka, stara 54 godine, sestra Milka, stara 21 godinu, sestra Desanka, stara 18 godina, brat Quban, star 19 godina, sestra Savka, stara 16 godina i sestra Ana, stara 14 godina. U partizane, u etu Marko Trbovi", je stupio 10. oktobra 1941. i ostao do 2. decembra 1942, kada je rawen i postao invalid. Tada je izgubio desno oko" a lijeva noga" mu je prebijena". Nema ni kue ni zemqe. Kua je izgorela i vie puta opqakana" u toku rata. Na kraju je obrazloio svoje pravo da dobije zemqu. Poto sam borac J. A. a postao sam invalid, a ne posjedujem ni17 AV, F 184, kutija 456, Reewe Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu br. 17791 od 6. H 1947. godine o sjediwewu porodice Marka, Jovana i Ilije Maravi. Ovo pitawe je i ranije bilo predmet rasprave. Tako se u jednom dopisu Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu nalae Iliji M. Maraviu, roenom 1909. u Drenici, s obzirom da je sam i da kao takav nema pravo na kolonizaciju, da se prikqui kunoj zajednici wegovog brata Jove Maravia. (AV, F 184, kutija 456, Dopis glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodinu, br. 7950 od 11. H 1946. godine, Mesnoj komisiji za naseqavawe boraca u Bajmoku). 18 Arhiv Jugoslavije, Fond 97 (Fond ustanova agrarne reforme i kolonizacije socijalistikog perioda, 19451948), 543, Dopis Ministarstva kolonizacije Demokratske Federativne Jugoslavije, br. 467 od 21. januara 1946. godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu (Dopis je potpisao Sreten Vukosavqevi, kao ministar kolonizacije FNRJ).

123 kakve imovine, time smatram, da mi se moe dodjeliti zemqa." Ova molba je istog dana overena u Opinskom NOO Drenica", u Ogulinu, a potpisali su je tajnik" i predsjednik", jedan latinicom a drugi irilicom, obojica sa prezimenom Kosanovi, najverovatnije Nikola i Pero. Rade Ivoevi je uz svoju molbu za kolonizaciju priloio i jednu potvrdu i jedno uverewe. Iz potvrde se vidi da su on, otac Mio, majka Latinka, sestre Milka i Desa i brat Quban, iz Javornice, kuni broj 3, upisani u biraki spisak biralita Jasenak. Ovu potvrdu je izdala Komisija za birake spiskove kotarskog NO Ogulin u Ogulinu, takoe 26. septembra 1945. godine, a potpisao ju je izvesni Jawanin. Pomenuto uverewe o siromatvu i imovnom stawu" je, Radi Ivoeviu, verovatno istog dana, izdao Socijalni odjel Kotarskog NO Ogulin". U uverewu se navodi da je Rade Ivoevi, sa 8 lanova porodice, iz Bjele Drage, kuni broj 3, optina Drenica, kotar Ogulin, okrug Gorski Kotar (Javornica), da je slabog imovnog stawa, da kue nema jer je spaqena, da ne poseduje zemqu, blago i kowa, nego samo jednu kravu i pet ovaca. Molba Rade Ivoevia je kod Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ zavedena tek 19. aprila 1946. godine, pod brojem 3784. Ovo dravno telo mu je 20. oktobra 1946. godine, kao borcu oslobodilakog rata, izdalo reewe, broj 19664, kojim mu se dodequje zemqa i kua u Bajmoku, na Somborskom putu broj 1, i to na 9 lanova porodice. Iz reewa se ujedno vidi da se wegova majka devojaki prezivala Mamula i da je wegova ena, koja je deveti lan porodice, Mica Ivoevi, roena Petrovi.19 Na osnovu iznetih podataka, pored ostalog, se vidi da je molba Rade Ivoevia za kolonizaciju prilino kasno uzeta u razmatrawe u Komisiji za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ, u vreme kada je veina kolonista ve bila naseqena u Bajmok. Ipak, pouzdano se zna da je on ve u toku leta 1946, ako ne i ranije, bio u Bajmoku, odnosno da se doselio pre nego to je formalno dobio reewe o kui i zemqi, poetkom jeseni iste godine. U toku leta ove godine on je, sa svojim istomiqenicima, ve uveliko angaovan na pisawu pomenute albe. Dve nedeqe kasnije, kao to smo videli, Mesni narodni odbor u Bajmoku se obrecnuo na wega. U izvetaju ovog dravnog tela, od 20. avgusta 1946. godine, on se pomiwe kao jedan od trojice nepoudnih invalida. Potom, poetkom jeseni, u svakom sluaju posle 3. oktobra 1946. pie pismo nadlenim ustanovama, s ciqem da im prui podatke koje su od wega traili, a 20. oktobra iste godine dobija i zvanino reewe za kuu i zemqu. Usledila je pauza u prepisci i iekivawu rezultata. Prvi put nakon toga, wegovo ime, porodica i imawe, pomiwu se 21. maja 1947. Toga dana je Mesni narodni odbor u Bajmoku, iji je sekretar bio Ilija Maravi i predsednik Jeremija aji zajedno sa Komisijom, koju su inili petorica kolonista, Nikola Trbovi, Duan Zrni, Todor Radulovi, Nikola Kosanovi i Petar Viwi, doneo19

AV, Fond 184, kutija 455, Molba i reewe za kolonizaciju Ivoevi Miana

Rade.

124 odluku da se Radi Ivoeviu oduzme pravo na kolonizaciju jer je primio zemqu na celu porodicu a sam se doselio u Bajmok. Tom prilikom je izjavio da u starom kraju nema ni kue ni zemqe, nego kao cestar odnosno putar stanuje u dravnoj kui i da nije preselio sve lanove svoje kune zajednice zato to nije hteo napustiti slubu.20 Ove dve izjave se verovatno odnose na wegovog oca Miana, jer je Rade u to vreme iveo u Bajmoku. One, pored ostalog, ukazuju na razloge zbog kojih nije naseqena cela porodica. Ovakva odluka nadlenog dravnog tela je u svakom sluaju bila prestroga. Poznato je da je u Bajmok naseqeno jo 6 domainstava koja su, makar privremeno, bila sa jednim lanom porodice.21 To je verovatno doprinelo da se uini jo jedan pokuaj da se ova porodica sjedini i tako realizuje wena molba za kolonizaciju. U tom smislu je Mesni narodni odbor u Bajmoku, pod rukovodstvom sekretara Ilije Maravia, 6. jula 1947. godine doneo odluku da porodica Ivoevi Milana Rade od 4 (etiri) lana ostane u koloniji Bajmok". Tom prilikom se napomiwe da on ima borako svojstvo i nalazi mu se 5 (pet) lanova kune zajednice u rodnom kraju". Oigledno je da se deo wegove porodice, napokon doselio u Bajmok. Osim toga, vidimo, pored ostalog, da se u ovom dokumentu wegov otac Mio odnosno Mian navodi kao Milan. Ovo dravno telo se kasnije jo jednom bavilo pitawem Rade Ivoevia. Mesni narodni odbor iz Bajmoka je 17. augusta 1947. uputio dopis Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu, sa seditem u Novom Sadu, u kome se, u prilogu, dostavqa izjava drugova Milana i Rade Ivoevia i Ilije i Nikole Maravia, kolonista i invalida narodnooslobodilakog rata. U dopisu se navodi da pomenuti drugovi u svojoj izjavi istiu da im ne odgovaraju klimatske prilike u ovom kraju a to ovaj odbor ne moe potvrditi". U tom smislu pomenuti drugovi trae od Mesnog narodnog odbora lekarsku komisiju koja e potvrditi wihove navode. S obzirom da Mesni narodni odbor nema takve komisije, on moli Glavnu komisiju za naseqavawe boraca u Vojvodinu da ih uputi prema vlastitom nahoewu. Sama izjava na koju se Mesni narodni odbor poziva, glasi: Mi dole potpisani Ivoevi Miana Rade iz Bajmoka Somborska ul. br. 1 i Maravi Ilije Nikola iz Bajmoka Kapelska br. 24 izjavqujemo da se vraamo svojoj kui u Liku iz razloga toga to ne moemo da podnesemo klimatske prilike u ovim krajevima poto veoma jako zdravstveno opadamo i to dabi svoje zdravstvene prilike poboqali vraamo se natrag". Nije poznato da li su ova dvojica izali pred lekarsku komisiju. Verovatno da nisu. Poznato je da je Rade Ivoevi dva meseca kasnije, 18. oktobra 1947, dao jo jednu izjavu u Novom Sadu, verovatno pred lanovima Glavne komisije za naseqavawe boraca u Vojvodini. Tom prilikom je popunio jedan mawi formular u kome je naveo da je rodom iz Debelog Luga, srez Ogulin, Narodna republika Hrvatska, da je reewem Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ i Glavne komisije za naseqava20 AV, F 184, 2646, Izjava, Na osnovu Uredbe o promeni lana 7 Uredbe o sprovoewu naseqavawa boraca u Vojvodinu Izjava Ivoevi Miana Rade. 21 Videti: B. u p u r d i j a, n. d., 8081.

125 we boraca u Vojvodinu naseqen sa svojom porodicom od 2 (8) lanova u mestu Bajmok, srez Subotica, i da, zato to mu ne odgovaraju klimatske prilike, eli da se vrati u stari kraj i da odustaje od kolonizacije. Ujedno moli da mu se izda besplatna vozna karta, ali nije naznaio od koje do koje stanice.22 Time je, za zvanine izvore, ovaj sluaj bio zatvoren. Prvi potpisnik albe, Rade Ivoevi, ili Rade bez oka", kako ga jo pamte neki stariji Krakarci u Bajmoku, rodom iz Debelog Luga, koji je nastao od stanova zaseoka ule u Krakaru, naseqen u Bajmok iz Bjele Drage, gde je wegov otac Mio radio kao cestar, uskoro se vratio u Bjelu Dragu gde se zaposlio kao lugar. On je svoju ulogu u Bajmoku odigrao. Ukazao je, sa 20 svojih saboraca, ratnih drugova, na propuste u radu nekih mesnih komisija i organa vlasti. Nije to bilo ono to je on oekivao u obeanoj zemqi. Wegova oekivawa su izneverena. Mogao je mirne due da se vrati u stari kraj, svojoj porodici, ijih je nekoliko lanova, po svemu sudei, na kratko boravilo u Bajmoku, da ispita mogunost preseqewa. Tamo, u starom kraju, je sve bilo poznato i uobiajeno, bez ovakvih trzavica. Ispunio je obeawe koje je dao u pismu, da e se vratiti u stari kraj ako se stawe ne popravi, a oigledno je da se, po wegovom miqewu, stawe nije popravilo. iwenica da je na kraju svog boravka u novoj sredini izjavio da odlazi zbog zdravstvenih razloga ne znai da je promenio svoje miqewe, ve da je eleo da se vrati u stari kraj o dravnom troku, kako je i doao. Rade Ivoevi i wegovi istomiqenici su u pomenutom pismu jasno kazali na ega se ale. Poznavajui globalne i lokalne drutvene uslove, qude i wihove sudbine i ono to ih titi, moe se pretpostaviti i koji su wihovi dubqi, lini psiholoki motivi koji su ih naveli da se ale. Mogue su razne pretpostavke u tragawu za individualnim psiholokim motivima grupe qudi koji su se alili. Ako se nekima od wih uinilo da su neki dobili vie, a neki mawe nego to treba, to samo znai da su oni oekivali jednaku ili idealnu raspodelu materijalnih dobara. Moda su navikli da u ratnim uslovima ta raspodela bude pravilnija, iako se delilo mawe materijalnih dobara nego u miru, pa im je ovakva raspodela tee pala. Moda je jo bilo svee seawe na ratne uslove ivota, pa su se neki pojedinci tee navikavali na civilni nain ivota, ili nisu raunali sa poveavawem socijalnih razlika. Moda im se uinilo da su neki, za koje su inae mislili da su od wih mawe pruili u ratu, isuvie dobili u miru. U svakom sluaju, to je bio sukob izmeu bivih ratnika, invalida i demobilisanih boraca, onih koji su svoje ivote dali", kako su za sebe napisali na poetku pisma, s jedne strane, i bivih ratnika, a tada aktuelnih politiara, s druge strane, pri emu su ovi potowi u miru odneli prevagu, makar i privremeno. Sve ovo treba imati uvidu kada se vrednuje proces agrarne reforme i kolonizacije. Oni koji se time bave uglavnom istiu efikasnost kolonizacije u odnosu na proizvodni ci22

AV, F 184, kutija 455, Molba i reewe za kolonizaciju Ivoevi Miana Rade.

126 klus i posledice koje ona ima na stawe u drutvu i dravi u celini. Pismo kolonista iz Bajmoka ukazuje da treba voditi rauna i o qudskoj dui, o obinom oveku, wegovim potrebama, miqewima, oseawima, delovawima, idealima i nadawima, kao i o iwenici da je re o jednom tekom, posleratnom vremenu u drutvu i dravi u povoju, prilinoj materijalnoj neimatini koja je, da bi se delila, zahtevala stroge zakonske i moralne norme.

Zakquak Pismo invalida i demobilisanih boraca, oko koga su trajali sporovi vie od godinu dana, i u ijem su reavawu uestvovale sve nadlene institucije, od lokalnih do saveznih dravnih organa, znaajno je iz vie razloga, koje je verovatno teko sve i nabrojati. Uvaavajui sva pitawa na koja je ono ukazalo, moe se rei da je sutina spora, u krajwoj liniji, ideoloke prirode. Na kraju jednog izvetaja povodom ovog pitawa, kae se da niko od potpisnika albe nije u seqakoj radnoj zadruzi. Poznato je da je u tom trenutku najmawe 60 porodica bilo u seqakim radnim zadrugama. Na prvi pogled stie se utisak da je ova reenica suvina u izvetaju ove vrste, jer pitawe lanstva u zadrugama nije bilo predmet razgovora. Ali, ona je jako bitna iz ideolokih razloga. Poto potpisnici albe nisu lanovi seqakih radnih zadruga, oni nisu na glavnom putu razvoja drutva, pa su kao takvi, dakle, ideoloki protivnici. Ranije smo videli da su predstavnici pojedinih tela, koja su uestvovala u reavawu ovog sluaja, umesto da daqe iznose iwenice u korist svoje odbrane, nastojala da neke potpisnike albe dezavuiu iznosei neke drutveno neprihvatqive iwenice iz wihovog ivota. Sada vidimo da to isto rade svrstavajui ih u u kategoriju ideolokih protivnika drutva. Tu je sutina problema. Vlast koristi priliku da se obrauna sa ideolokim neistomiqenicima. Ni weni predstavnici u ovom trenutku jo ne znaju da e im se neki od pomenutih neistomiqenika za godinu ili dve dana prikquiti, i da e 1949. svi ili veina kolonista, na ovaj ili onaj nain, dobrovoqno ili pod pritiskom, ui u seqake radne zadruge, i da e sama vlast od tog projekta odustati 1953. U celini posmatrano, sve ovo ukazuje na probleme na koje su doseqenici nailazili u prvim kontaktima sa novom sredinom i novim drutvom. Te novine su dvostruko oteavale ivot kolonista u Bajmoku. Oni koji su ostali u starom kraju bar nisu imali potrebu da se uklapaju u novu sredinu. Tako je wihov ivot bio za nijansu laki nego onima koji su se otisnuli u ravnicu.

127LETTER OF THE SETTLERS FROM BAJMOK TO THE PRESIDENT OF THE GOVERNMENT OF THE FPRY, MARSHAL TITO IN 1946 by Branko upurdija Summary The paper discusses the letter sent in the summer of 1946 by the settlers from Bajmok, war invalids and demobilized fighters of the Yugoslav Army, 21 of them, to the President of the Government of The Federal People's Republic of Yugoslavia (FPRY), Marshal Tito. In it, they complained to him about the way in which division of houses was carried out, as well as the division of furniture, land and agricultural equipment, and the division of household communities. They formulated their complaint in 7 items. The state administration immediately accepted the responsibility for five problematic issues, while the objection to two problematic issues was rejected, after the debate carried out for more than a year, at different levels, from the local to the federal one. The letter testifies about the problems the settlers faced in the first contacts with the new environment and new society. It appeared that the essence of the conflict was of ideological nature. Nobody of those who signed the complaint was a member of the peasants' work cooperatives. The authorities used that opportunity to defeat their ideological opponents.

UDC 325.3(497.5 Gorski Kotar)1946/1947"

Branko upurdija

PORODICE KOLONISTA POVRATNIKA IZ BAJMOKA U GORSKI KOTAR 1946. I 1947. GODINE*SAETAK: U radu je re o kolonistima koji su u periodu 19451948. naseqeni u Bajmok, uglavnom iz Gorskog Kotara. Naseqene su 403 porodice sa 2242 lana. U stari kraj se vratilo 45 (11,17%) porodica sa 208 (9,28%) wenih lanova. Trajno je naseqeno 358 porodica sa 2034 lana, dok je jedna trolana autohtona porodica, ukupno 359-a, uestvovala u procesu agrarne reforme. Pokazalo se da postoje bar etiri krupnija razloga za povratak u stari kraj: zakonske odredbe koje su gasile wihova prava u starom kraju, nain podele materijalnih dobara u novom kraju, uklapawe u nove fizike i geografske uslove i uklapawe u seqake radne zadruge i novi drutveni poredak, uz postojeu nostalgiju za starim krajem. KQUNE REI: kolonisti, povratnici (dekolonisti), seqake radne zadruge, zakonske odredbe, drutveni uzroci, fiziki i geografski uzroci, globalno drutvo.

Uvod U Bajmok je u periodu 19451948. naseqeno 358 porodica sa 2034 lana. U procesu agrarne reforme uestvovala je i jedna trolana buwevaka porodica iz Bajmoka, ali ona ne pripada kolonistikoj populaciji, mada po mnogo emu deli wenu sudbinu. Osim toga, u Bajmok su tada bile naseqene jo 42 porodice sa 190 lanova, ali one su se vratile u stari kraj. To znai da je ukupno bilo naseqeno 400 porodica sa 2224 lana.1 Pri tom treba imati u vidu da su ovom prilikom obraeni samo podaci o povratnicima u Drenicu. Osnovni zadatak ovog rada je da osvetli proces dekolonizacije stanovnitva u celini, da ukae na uzroke i dinamiku povratka i da obelodani porodice koje su se vratile* Ovaj rad je deo irih istraivawa na projektu Naseqa i stanovnitvo Vojvodine koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za nauku. 1 B. u p u r d i j a, Porodica kolonista u Bajmoku 19451948, Srpski genealoki centar, Beograd 2005, 202.

130 u stari kraj, pre svega u Drenicu ali i neka druga mesta u Gorskom Kotaru. Spisak porodica koje su se vratile u stari kraj Ima vie izvora na osnovu kojih se, posredno ili direktno, moe stei izvestan uvid u stawe i proces povratka kolonista iz Bajmoka u stari kraj. Jedan od wih su spiskovi kolonista i wihovih domainstava. Ali, u wima imena povratnika nisu data u gotovom vidu, nego se za wima mora tragati, traei one porodice koje su u wemu precrtane. Osim toga, taj spisak za ove potrebe ipak nije u potpunosti pouzdan.2 Zato je najboqe da se za ovu priliku pre svega koriste izvori koji o tome najpotpunije svedoe. U ovom sluaju to su dva spiska kolonista povratnika. Prvi je dat u obliku obrasca koji ima 9 rubrika. Sadri redni broj nosilaca kolonizacije, prezime i ime koloniste koji se vratio, mesto, srez i federativnu jedinicu odakle je naseqen, broj odluke na osnovu koje je naseqen, broj lanova porodice, podatke o tome da li je dao izjavu da odustaje od kolonizacije i gde je tu izjavu dao, datum i mesto povratka i podatke o tome da li mu je povratak odobren i da li je platio sve obaveze oko obrade zemqe i slino. Na ovom spisku ima 37 kolonista. Svi su naseqeni iz Drenice, osim trojice, koji su iz Jasenka, Bosiqeva i Musulinskog Potoka, srez Ogulin, federativna jedinica Hrvatska. Prema spisku zakquuje se da je 35 pojedinaca iz Drenice. Poznato je, meutim, da je Petar Kosanovi, jedan od organizatora i uesnika kolonizacije, rodom iz Jasenka, a ne iz Drenice, kako stoji u dokumentu. Svi povratnici su u Mesnom narodnom odboru u Bajmoku dali izjavu da odustaju od kolonizacije. Svima je odobren povratak u stari kraj, osim trojici. Nije sasvim jasno ta znai podatak da nekome nije odobren povratak u stari kraj. Najverovatnije, treba ga shvatiti u smislu da su otili na svoju ruku i o svom troku, bez znawa i saglasnosti nadlenih dravnih tela. Najvei deo wih nije izmirio svoje obaveze oko obrade zemqe i slinih aktivnosti. Samo jedan kolonista je izmirio svoje obaveze, wih 23 nisu to uradili, dok za wih 13 nema podataka o tome. Uglavnom su, osim dvojice koji nisu iz Drenice, sami ili uz pomo dravnog slubenika, za mesto povratka izjavili: Drenica Lika ili Drenica Ogulin Lika ili Drenica Ogulin Hrvatska. Oni su se vraali 12, 15. i 22. februara i 22. maja 1946. i 15. februara i 8. marta 1947. Najvei broj porodica se vratio 22. maja 1946. Tada se vratilo najmawe 15 porodica. U celini posmatrano, vratili su se sledei pojedinci: 1. uro Radulovi, sa 6 lanova porodice ukupno; 2. Qubica Ivoevi, sa 4 lana; 3. Simo upurdija, sa 5 lanova; 4. Mile upurdija, sa 6 lanova; 5. Nikola egina, sa 5 lanova; 6. Miladin Radulovi, sa 5 lanova; 7. Stojan Radulovi, sa 9 lanova; 8. Smiqa Radulovi, sa 4 lana; 9. Miladin Radulovi, sa 72 Videti: Arhiv Vojvodine (daqe: AV), Novi Sad, Fond (daqe: F) 184, Glavna komisija za naseqavawe boraca u Vojvodinu, 19451948, kwiga 54, Spisak novog stawa MNO (Kat. optina) Bajmok, 195.

131 lanova; 10. Rade Maravi, sa 3 lana; 11. Dmitar Radulovi, sa 5 lanova; 12. Sava Ivoevi, sa 4 lana; 13. Milan Zrni, sa 5 lanova; 14. Rade Musulin, sa 8 lanova; 15. Ilija Ivoevi, sa 7 lanova; 16. Dmitar Maravi, sa 3 lana; 17. Duan Tatalovi, sa 5 lanova; 18. Simo Maravi, sa 2 lana; 19. Dmitar Tomi sa 1 lanom; 20. Dmitar Radulovi, sa 5 lanova; 21. Duan Radulovi, sa 7 lanova; 22. Jovo Vukeli, sa 1 lanom; 23. ivko Tatalovi, sa 1 lanom; 24. uro Tatalovi, sa 7 lanova; 25. Lazo Tatalovi, sa 6 lanova; 26. Marija Radoji, sa 1 lanom; 27. Todor Ivoevi, sa 4 lana; 28. Mile Kosanovi, sa 8 lanova; 29. Petar Kosanovi, sa 4 lana; 30. Duan Ivoevi, sa 6 lanova; 31. Voja Trbovi, sa 8 lanova; 32. Rade Tomi, sa 5 lanova; 33. uro Tomi, sa 4 lana; 34. Rade Trbovi, sa 6 lanova; 35. Kosta Radulovi, sa 3 lana; 36. arko Bosni, sa 9 lanova; 37. Dmitar Zrni, sa 5 lanova; 38. Dmitar (Ilije) Trbovi, sa 2 lana; 39. Marta (Milana) Tomi, sa 4 lana; 40. Milkana (Stanka) Trbovi, sa 5 lanova; 41. Duan (Marka) Maravi, sa 1 lanom; 42. Savka Ivoevi, sa 3 lana; 43. Rade (Miana) Ivoevi, sa 2 lana; 44. Nikola (Ilije) Maravi, sa 6 lanova; i 45. Marko (Dane) Maravi, sa 3 lana.3 Na osnovu izloenih podataka zakquuje se da prvi spisak sadri 34 porodice sa 165 lanova iz Drenice i 3 porodice sa 17 lanova iz Jasenka, Bosiqeva i Musulinskog Potoka, ukupno 37 porodica sa 182 lana, a drugi spisak 8 porodica sa 26 lanova iz Drenice. Na osnovu toga se moe zakquiti da su se u Drenicu vratile 42 porodice sa 191 lanom, a u druga mesta Gorskog Kotara 3 porodice sa 17 lanova. Ukupno se u stari kraj vratilo 45 (11,17%) porodica sa 208 (9,28%) lanova. Ovo saznawe nije promenilo sliku o broju qudi koji su se trajno naselili u Bajmok, ali je pokazalo da je prvobitno bilo naseqeno ne 400 porodica sa 2224 lana, nego 403 porodice sa 2242 lana. Osim toga, treba imati u vidu da su se neke porodice kolonista vratile iz Bajmoka u Drenicu, da bi zatim ponovo dole u Bajmok i trajno ostale u wemu, o emu nema potvrde u pomenutim dokumentima. Takav je sluaj, na primer, sa porodicom udovice Dese Maravi.

Uzroci povratka u stari kraj Ima vie razloga zbog kojih su se kolonisti i wihove porodice vraali u zemqu maticu. Neki od wih su administrativne prirode. Oni se odnose na gaewe prava kolonista u starom kraju. Ministar za kolonizaciju Demokratske Federativne Jugoslavije, Sreten Vukosavqevi se ve krajem januara 1946. bavio ovim pitawem. On je, pouen iskustvom iz ranijih kolonizacija Nemaca u Vojvodinu i Poqsku, kada su se neki kolonisti vraali u zemqu maticu, predvideo da e i meu naim kolonistima biti takvih koji e se vraati na stara ogwita. Zato je prouio zakone svih jugoslovenskih federativnih republika o3 AV, F 184, 962, Periodini spiskovi vraenih kolonistikih porodica, Katastarska optina Bajmok, 19461947.

132 agrarnoj reformi i kolonizaciji. Pokazalo se da se po crnogorskom zakonu zemqita koja kolonisti ostavqaju u starom kraju ne uzimaju za ciqeve agrarne reforme i kolonizacije; po bosansko-hercegovakom zakonu se uzimaju ali tek posle dve godine po odlasku kolonista; po hrvatskom zakonu se uzimaju reklo bi se odmah po odlasku kolonista"; isto tako se uzimaju po srpskom i makedonskom zakonu, samo ako se radi o inokosnoj porodici, ako se radi o deliminom iseqavawu iz kune zajednice, onda mogu, u zavisnosti od stava nadlene vlasti, ostati u kunoj zajednici; po slovenakom zakonu ovo pitawe nije bilo reeno.4 Na osnovu ovoga se vidi da su kolonisti koji su dolazili iz Hrvatske bili u najteoj situaciji, jer su se wihova prava u zemqi matici naglo gasila i, to je u ovom kontekstu takoe bitno, to je skraivalo rok za uklapawe qudi u novu sredinu i one koji su bili u dilemi ostati ili se vratiti ponukavalo da u urbi donose sudbonosne odluke za svoj ivot, ivot svoje porodice i wenih potomaka. Drugi razlog za povratak u stari kraj, bar po miqewu samih uesnika ovog procesa, bila je nepravilna raspodela materijalnih dobara: kua, pokustva i poqoprivrednog alata, s jedne strane, i neadekvatna deoba kunih zajednica, s druge strane. To se najboqe vidi iz albe koju su 21 invalid i demobilisani borac Jugoslovenske armije u leto 1946. uputili Predsedniku Vlade FNRJ maralu Titu. U etvrtoj taki ove albe se kae da se zbog nepravilne raspodele kua i inventara 40 familija vratilo na popaqena ogwita, a da e takvih na jesen biti vie ako se stawe ne popravi. U sledeoj, petoj taki albe istie se da je komisija, koja je vrila kolonizaciju meu borcima, kriva i zato to je meu borcima napravila dva zakona, jer je jednima omoguila deobu kunih zajednica a drugima to nije.5 Kao to vidimo, prvi borbeni red, oni koji su u borbi za slobodu raweni ili ostali bez delova tela, smatraju da su lokalne komisije, koje su se bavile deobom materijalnih dobara i kunih zajednica, odgovorne za povratak qudi u stari kraj. Istini za voqu treba rei da je nadleno dravno telo, Izvrni odbor Gradskog narodnog odbora u Subotici, odbilo je ovaj prigovor. U izvetaju koji je ovaj dravni organ uputio Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu se, pored ostalog, kae: Nismo ustanovili nepravilnosti u radu mesnih komisija za razdiobu kua i inventara niti da se neka porodica vratila u rodni kraj radi toga to su organi vlasti nepravilno vrili razdiobu kua i inventara".6 Ipak, bez obzira na ovaj izvetaj, sumwa nije otklowena. Mogue je da su ratni in4 Arhiv Jugoslavije (daqe: AJ), Beograd, Fond (daqe: F) 97, Fond ustanova agrarne reforme i kolonizacije socijalistikog perioda, 19451948, 543, Dopis ministra kolonizacije Demokratske Federativne Jugoslavije, Sretena Vukosavqevia svim predsednicima federativnih narodnih vlada i wihovim ministarstvima za agrarnu reformu i kolonizaciju, br. 666 od 29. januara 1946. godine. 5 AV, F 184, kutija 456, Pismo invalida i demobilisanih boraca Jugoslovenske armije iz Bajmoka Predsedniku Vlade FNRJ maralu Titu. 6 AV, F 184, kutija 456, Dopis Izvrnog odbora Gr. N. O.-a u Subotici, Otsek za poqoprivredu i umarstvo, broj 43247/47 od 2. oktobra 1947. godine, Glavnoj komisiji za naseqavawe boraca u Vojvodinu.

133 validi i demobilisani borci Jugoslovenske armije prenaglasili odgovornost lokalnih organa vlasti za povratak kolonista u stari kraj, ali to je iwenica sa kojom se mora raunati. Ona je objektivna, makar to bilo i subjektivno miqewe dvadesetak qudi, koliko je potpisalo pomenutu albu. Trei inilac koji je uticao na povratak na popaqena ogwita je fizike i geografske prirode. Ovaj tihi rat koji se vodio izmeu invalida i demobilisanih boraca, s jedne strane, i komisija koje provode kolonizaciju, s druge strane, jasno je ukazao na znaaj lokalnih uslova ivota za opstanak u novom kraju. Predstavnici dravnih komisija u svoju odbranu upravo navode ove argumente. Tako, u ve pomiwanom izvetaju, istiu da su oni koji su se u prvim danima vratili u stari kraj, govorili da odlaze zato to im ne odgovara ova klima jer je ovde nezdrav zrak". Istiu da Nikola Tomi, ivko Maravi, udovica Marka Tomia i Mitar Trbovi sada nameravaju da se vrate nazad preteno iz razloga jer im je slabo rodilo poqe teko im je obraditi zemqu nisu voqni da stupe u zadrugu i slino".7 Sa ovim izvetajem je samo dodirnut deo fizikih i geografskih uslova koji utiu na uklapawe qudi u novu sredinu. Poznato je da se, osim na vazduh, ale na prainu, vodu, kue od zemqe i drugo, a i nain privreivawa i materijalni uslovi ivota su drugaiji. Gortacima u ravnici, drugim reima kazano, nedostaju wihove kue od kamena i brvana, kose, brda i planine, ume, potoci i reke, vrela pijae vode u Krakaru, Drenikom poqu i na drugim mestima. etvrti razlog za povratak u rodni kraj je ideoloke i ire drutvene prirode. Videli smo da se u napred pomenutom izvetaju istie da qudi ne ele da ulaze u seqake radne zadruge. Na kraju izvetaja, u jednoj reenici, konstatovano je da niko od potpisnika albe nije lan seqake radne zadruge.8 Poznato je da su neki pojedinci koji su se opirali ulasku u seqake radne zadruge bili hapeni, osuivani i zatvarani zbog toga. Tako su kao razbijai seqakih radnih zadruga optuena etvorica kolonista: Rade Ivoevi Raca Vager, rodom iz ula u Krakaru, Duan Ivoevi, rodom iz Ponorca i Rade Vukeli, rodom iz Breznog, sva trojica iz Drenice, i Lazo Vigwevi, rodom iz Ponikava u Dubravama. Oni su zatvorske kazne u trajawu od godinu i po dana izdrali, radei na poqoprivrednim ekonomijama u Rankovievu kod urina. Ostali su i posle toga da ive u Bajmoku. Nisu se vraali u stari kraj. iveli su u Bajmoku i 1953, kada su rasformirane seqake radne zadruge. Za wih je to morala biti velika lina i moralna satisfakcija, jer je vreme pokazalo da su bili u pravu. Oni su samo prerano ukazali na loiju stranu seqakih radnih zadruga.

7 8

Isto. Isto.

134 Zakquak Kao to se vidi, u stari kraj se vratilo 45 (11,17%) porodica sa 208 (9,28%) lanova. Postojala su bar etiri krupnija razloga za povratak. U osnovi to su razlozi drutvene i fiziko geografske prirode. Oni proizlaze iz strukture ondaweg globalnog jugoslovenskog drutva. Onima koji su se vraali bilo je teko da u novoj sredini izmire sve obaveze, potrebu da se uklapaju u novu sredinu i potrebu da budu nosioci izgradwe novog drutvenog poretka. I jedno i drugo je zahtevalo mnogo odricawa i rtava. Neki nisu bili spremni na to. Oni nisu izdrali sve te promene. Uz to, postojala je jaka nostalgija za zaviajem. Zato su odluivali da se vrate u stari kraj. Tamo makar nisu imali potrebu da se prilagoavaju fizikim i geografskim uslovima ivota.

FAMILIES OF THE SETTLERS WHO RETURNED FROM BAJMOK TO GORSKI KOTAR IN 1946 AND 1947 by Branko upurdija Summary The paper deals with the settlers who in the period from 1945 to 1948 came to live in Bajmok, mostly from Gorski Kotar. There were 403 families of settlers with 2242 members; 45 families (11,17%) with 208 members (9,28%) returned to their old regions. Thus 358 families with 2034 members settled there permanently, while one three-member autochthonous family also took part in the process of the agrarian reform, making the total of 359. It turned out that there were at least four significant reasons for the return to the old regions: legal regulations which abolished the rights they had had in their old regions, manner how material goods were distributed in the new region, adjustment to new physical and geographic conditions, as well as to the cooperatives and new social order, along with the existing nostalgia for the old regions.