Pescanik FM 11

Pe{~anik FM: Knjiga 11

Za izdava~a: PE[ÂNIK

Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

Karikature: Predrag Koraksi} CORAX

Kreativni direktor: Nade`da Milenkovi}

Grafi~ko oblikovanje: Slavi{a Savi} Ideaman

Lektura: Sla|ana Miajlovi}

Lektura za hrvatski: Tatjana Tagirov

Kompjuterska obrada teksta: Ivan Miladinovi}, Selena Miladinovi}

Transkript: Gordana Martinovi}

[tampa: Fullmoon, 2008.

Tira`: 5000

ISBN 978-86-86391-09-4

Objavljivanje knjige 11 pomogao

[vedski helsin{ki komitet za ljudska prava.

Pove}ani tira` {tampan je zahvaljuju}i ljubaznosti slu{aoca iz Kalifornije

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-92

323(497.11)(047.53)316.7(497.11)(047.53)

PPEE[[^̂AANNIIKK [FFMM].. [Knj. 11] / [urednice Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} ; karikature Predrag Koraksi} Corax]. – Beograd : Pe{~anik, 2008 (Beograd : Fullmoon). - 446str. : ilustr. ; 22 cm

Tira` 5000

ISBN 978-86-86391-09-4

a) Srbija - Dru{tvene prilike b) Srbija - Politi~ke prilike

COBISS.SR-ID 147670028

SADR@AJ

30. 11. 2007 : LAÌ I ODLAÌVesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava,

Miodrag Zec, ekonomista,

Dejan \oki}, istori~ar,

Ivan ôlovi}, antropolog

07. 12. 2007 : ERONNade`da Milenkovi}, stru~njak za marketing,

Srbijanka Turajli}, profesorka,

Biljana Srbljanovi}, dramski pisac,

Marko Vidojkovi}, pisac,

Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo,

Hisni Beri{a, predsednik Udruènja porodica ubijenih i nestalih u

Suvoj Reci

14. 12. 2007 : MALI RUSIVesna Peši}, narodna poslanica,

Marija Perkovi}, @ene u crnom,

Borka Pavi~evi}, Centar za kulturnu dekontaminaciju,

Biljana Kova~evi}-Vu~o, komitet pravnika,

Teofil Pan~i}, novinar,

Mirjana Mio~inovi}, profesorka,

Vladimir Gligorov, ekonomista

Sr|a Popovi}, advokat

21. 12. 2007 : GOVORE}E MESTONikola Samardì}, istori~ar,

Bojan Baji}, publicista,

Svetlana Slap{ak, profesorka,

Mirjana Mio~inovi}, profesorka

11

17

28

35

44

49

57

63

70

71

80

86

88

86

87

89

90

96

109

117

125

134

25. 01. 2008 : GIVE ME FIVEMiljenko Dereta, Gra|anske inicijative,

Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava,

Vesna Pe{i}, LDP,

Mi{a Brki}, novinar,

Petar Lukovi}, novinar

01. 02. 2008 : SAVR{ENA OLUJANata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo,

Marko Milanovi}, pravnik,

Jovan Bajford, socijalni psiholog,

Ivan ôlovi}, antropolog,

Svetlana Slap{ak, antropolog

08. 02. 2008 : OTMICA SRBIJE@arko Kora}, SDU,

Ivan Kuzminovi}, Helsin{ki odbor,

Teofil Pan~i}, novinar

15. 02. 2008 : LA`NA DRÀVAVesna Raki}-Vodineli}, profesorka,

Ljubi{a Raji}, profesor,

Dejan Ili}, Fabrika knjiga,

Desimir To{i}, Demokratska stranka

22. 02. 2008 : OSVETA KOSOVAMi{a Vasi}, novinar,

Tatjana Tagirov, novinarka,

Miroslav Prokopijevi}, ekonomista,

Olga Popovi}-Obradovi},

Desimir To{i},

Mirko \or|evi},

Slobodan G. Markovi},

Olivera Milosavljevi},

Sr|a Popovi},

147

152

155

161

169

198

204

212

218

222

231

240

248

260

267

273

280

290

295

297

303

304

305

305

307

307

Mirjana Mio~inovi}, gra|ani Kosova,

êdomir Jovanovi}, lider LDP-a

29. 02. 2008 : MEMENTOVojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska prava,

Mirko \or|evi}, publicista,

Dimitrije Boarov, novinar,

László Végel, pisac

07. 03. 2008 : NEKOLIKO MILIONAPSIHIJATARA

Velimir ]urgus Kazimir , Dokumentacija Ebart,

Vladimir Beljanski, advokat,

Petar Lukovi}, novinar,

Sr|a Popovi} i Biljana Srbljanovi}, na promociji Pe{~anika u

Pan~evu,

Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana \in|i}a

14. 03. 2008 : ZAPTBiljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika,

Sonja Biserko, Helsin{ki odbor,

Rada Trajkovi}, Srpska poslani~ka grupa u Skup{tini Kosova,

Latinka Perovi}, istori~arka,

Aleksandar Molnar, profesor

21. 03. 2008 : PRIDRÌ SRBIJULjubodrag Stojadinovi}, vojni komentator,

Aida ]orovi}, iz Urban Ina,

Ishak Slezovi}, iz Radija Sto plus,



Dubravka Stojanovi}, istori~arka

Uredile:

Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

308

310

322

326

332

338

350

356

359

366

372

386

392

393

394

400

418

423

424

427

431

433

3300.. 1111.. 22000077..

LA@I I ODLA@I

Mo`da se politi~ar koji poziva na odmazdu ose}a ponosnim,

ali gra|ani koje vode takvi politi~ari uvek budu ponièni … Ne

moè{ na}i majstora da ti popravi vodokotli}, a svi igraju na

berzi ... Sve {to mi u Srbiji danas govorimo - jedan ~ovek slu{a

i snima, taj ~ovek se zove Dòrd` Soros...

Gosti:


Miodrag Zec, ekonomista,

Dejan \oki}, istori~ar,

Ivan ôlovi}, antropolog

Svetlana Luki}:

U banji Baden kraj Be~a odràna je i ta istorijska sednica o Kosovu. To

je valjda ona sednica koju nam je davno obe}ao Ko{tuni~in savetnik,

profesor Vladeta Jankovi}, ona na kojoj }e Ko{tunica zablistati i

pokazati svoje dràvni~ko ume}e. Vladeta Jankovi} nas je tada obaves-

tio da je njegovom {efu dosadno da se bak}e stvarima kao {to je

svakodnevni ìvot gra|ana koji su ga izabrali ili gra|ana koji moraju

da ga podnose, jer je on, Ko{tunica, stvoren za mnogo ve}e uzlete.

Predsednik vlade je u be~koj banji pukao, nikoga nije uspeo da ubedi ni

u {ta, pa ih je za kaznu li{io svog dru{tva za ve~erom. Nije hteo da

podeli s njima ni sto, ni piletinu, ni brokoli, a ni primamljivi ~okoladni

mus.

Ko{tunica nije bio gladan, smi{ljao je osvetu za sve koji nam, uprkos

zemaljskoj i boànskoj pravdi, uzimaju Kosovo. On je ve} dva puta

naglasio da ne}e dozvoliti da to pro|e bez na{eg, to jest njegovog,

odgovora i da je na{a nacionalna du`nost da svima njima nanesemo

najve}u mogu}u {tetu. Taj ~ovek misli da se dostojanstvo ~uva tako {to

protivnicima u~ini{ neko zlodelo. On je jedan od onih koji mogu da pod-

nesu uvredu samo ako zami{ljaju, do u detalje, prizor osvete.

Sada{nja vlast nastavlja da nas vodi ludim i slepim putem. Taj proces

je, kada malo bolje pogledate, i bio neumitan. Dok smo se verali po

lotrama kosovskoga mita, nogama smo stalno izvaljivali pre~age ispod

nas i sada ne moèmo nazad, a da ne do|e do neke katastrofe. Pitanje

je samo u kojem obliku }e nam ona do}i: da li }emo uskoro na Merdaru

imati kolonu od sto hiljada kosovskih Srba koje su ubedili da im nema

ìvota ako Kosovo dobije nezavisnost; da li }e vlast proizvesti nasilje

na severu Kosova, na jugu Srbije; da li }e Albanci proizvesti nasilje

ju`no od Ibra i na jugu Srbije; da li }e iz nemo}i i frustracije pobesneli

{ovinisti i klerofa{isti juriti po Srbiji domicilne ni{tarije i antisrbe - ili

}e se desiti sve to zajedno.

Neka jeza je u vazduhu i narednih nedelja je osnovni i jedini zadatak

nekako preìveti pojavljivanje svih monstruma po porud`bini koji }e

vitlati po Srbiji. Slede nam neki oblici okupljanja naroda. Po~injemo

danas, suptilno, skupom u centru Sava o zna~aju srpske duhovne

ba{tine na Kosovu i Metohiji u evropskoj ba{tini, koji }e otvoriti mini-

star vera Naumov i ministar za Kosovo Samardì}. Pitanje je kakvo }e

biti slede}e okupljanje. Meni se ~ini da nam se sprema neka vrsta

10

30

.11.

07

. novog Gazimestana. Skupi}e se spontano nekoliko stotina hiljada ljudi

da svetu, a i nekima od nas, pokaù svoj gnev zbog nepravde koja nam

je na~injena. Da li }e se to zavr{iti nasiljem ili, {to bi Nikola Pa{i}

rekao, narodnim odisajem, znaju samo Ko{tunica, Jo~i}, Nikitovi} i

ostali dràvnici.

Ni predsednik Tadi} ne zna {ta }e se desiti. Pribliàva se ~as koji Tadi}

najvi{e mrzi, a to je ~as dono{enja odluke da li }e i dokle Ko{tunicu

pratiti u njegovom dràvni~kom ludilu. Pitanje je koliko }e nas ko{tati

to da Tadi} Ko{tunici kaè - Sada je bilo dosta, sada si preterao. Kolika

}e biti ta cena, izraèna u evrima, a mo`da i u ljudskim ìvotima?

Ovo je Pe{~anik, a vi na po~etku emisije slu{ate Aleksandra iz

Aran|elovca. Takozvani Na{i su spre~ili promociju Pe{~anika u

Aran|elovcu, pa u ponedeljak idemo jo{ jednom, na isto mesto i u isto

vreme, sada u dru{tvu policije. Evo {ta se u me|uvremenu doga|alo u

Aran|elovcu.

Aleksandar:

U petak smo oti{li kod predsednika op{tine i predsednika skup{tine

op{tine i zatraìli da nam obezbede salu za odràvanje tribine

Pe{~anika, koja je prethodno otkazana. Uputili smo im i zvani~an

dopis i oni su nam odgovorili da }e nam iza}i u susret. Ponovo smo

potpisali ugovor, uplatili odre|eni iznos i tribina Pe{~anika, kako

stvari za sada stoje, }e biti odràna u ponedeljak u {est sati u velikoj

sali Doma kulture. Ponovo su se oglasili Na{i i ostale organizacije.

Sada im se pridruìla Nova Srbija, koja sebi pripisuje da je uspela da

spre~i divljanje belosvetskih hoh{taplera. Ponovo se kao glavni razlog

navodi karikatura na blogu B92, koja naravno nema nikakve veze s

Pe{~anikom. Oni verovatno i ne znaju {ta zna~i sajt i blog. [to se ti~e

udruènja Na{i, saznao sam da je njihov predsednik Ivanovi} izdao

knjigu u kojoj se bori protiv sekti. On za sebe kaè da je daleko od

fa{iste i predstavlja se kao podmladak Putinove stranke. Oni su pono-

vo pozvali sve gra|ane da se okupe u ponedeljak. Nadam se da }e

mirno saslu{ati promociju devete knjige Pe{~anika i videti o ~emu se

tu radi, pa neka posle toga zaklju~uju da li su to antisrpska posla ili

nisu.

Mi smo skup ponovo uredno prijavili policiji i imam informaciju da ga

je prijavio i direktor Doma kulture. Bi}e sigurno dovoljno policajaca

Vesna Raki} -

Vodineli}

da spre~e bilo kakav eksces. Do}i }e dosta njih, i Nova Srbija je poz-

vala svoje simpatizere i ~lanove da do|u na taj skup. Oni }e ponovo

poku{ati da spre~e odràvanje te tribine. Mislim da ne}e biti fizi~kih

obra~una. Jedino {to moè da se desi jeste da oni onemogu}e na{e go-

vornike da odrè promociju, ali ne znam {ta }e time posti}i. Sami kaù

da ho}e da do|u da ~uju o ~emu se tu radi i da postave pitanja o onome

{to ih zanima. Mislim da se dosta ljudi koji su nameravali da do|u

pro{li put upla{ilo. Dosta njih }e sigurno do}i, jer su ogor~eni na

pojavu kleronacionalizma u Srbiji.

Svetlana Luki}:

Dakle, Aran|elovac u {est sati u ponedeljak. Kao {to je i pro{li put bilo

predvi|eno, tamo }e govoriti Teofil Pan~i}, Petar Lukovi}, a prijavili

su se i Mirko \or|evi} i na{a slede}a sagovornica, profesorka prava

Vesna Raki}-Vodineli}.

Vesna Raki}-Vodineli}:

Ja sam jedna od onih koja vrlo ~esto u va{im emisijama kuka i àli se.

îni mi se da se politi~ka atmosfera u Srbiji zgu{njava na prete}i

na~in. Pre neki dan sam pro~itala otvoreno pismo knjièvnika

Svetislava Basare predsedniku republike. Moju pa`nju je privuklo

nekoliko njegovih re~enica koje govore o tome da je manje-vi{e

op{tepoznato da neki delovi vlasti spremaju da uvedu vanredno sta-

nje ako se pregovori o Kosovu neuspe{no zavr{e, a sva je prilika da }e

se tako zavr{iti. Tako|e, da se prave spiskovi ljudi koji su nepodobni

s ta~ke gledi{ta sada{nje vlasti, dakle, ne vi{e moralno-politi~ki

nepodobni u komunisti~kom smislu, ve} recimo nedovoljno nacio-

nalno osve{}eni po vladaju}im merilima. Mislim da je to ozbiljna

re~enica ~oveka koji nije samo knjièvnik, nego je i politi~ki aktivan

~inilac i pretpostavljam da ne bi takvo ne{to napisao da nema

odre|ene informacije o tome.

Imate ove slike nasilja u poslednjih mesec ili dva. Naro~ito mislim na

doga|aje u Sandàku, sukobljavanje razli~itih struja u me{ihatu, ~ak

i tu~e povodom ulaska u verski objekat. U doga|aje koji doprinose

zamra~ivanju srpske politi~ke scene treba na svaki na~in ubrojati i

zabranu promocije jedne od knjiga Pe{~anika, na na~in koji poziva

na nasilje prema vama i va{im istomi{ljenicima, pe{~anikovcima.

Mislim i na nacisti~ke demonstracije u Novom Sadu i na relativno

mlak odgovor gra|anstva u Srbiji na to. Pripadam onima koji sma-

12

30

.11.

07

. traju da kada se pojavi bilo kakav oblik fa{izma, na njega treba

reagovati. îtav postupak pregovaranja povodom Kosova nam se

prikazuje kao sudbinski. Delovi vlasti nam prikazuju te doga|aje kao

ne{to posle ~ega }e nastupiti sudnji dan. Trezveni glasovi ljudi koji

imaju dovoljno hrabrosti da ìve na Kosovu, a da budu Srbi na

Kosovu i da se suprotstave politici vlasti u Beogradu se jedva ~uju i

nemaju nikakvog uticaja na realnu politiku. Dakle, cela scena je

zamra~ena, veoma gusta. Problem je u tome {to gra|anin ne dobija

prave informacije o tome {ta se de{ava. Ve}ina ljudi ose}a teskobu i

neizvesnost kad razmi{lja o neposrednoj budu}nosti, a malobrojni

poku{avaju da objasne u ~emu je zapravo problem.

Tako smo ovih dana mogli da ~ujemo i izjavu ministra spoljnih poslo-

va, koji je rekao da }e, ako bude jednostranog otcepljenja Kosova, biti

destabilizovan ~itav Balkan i otvorena àri{ta u mnogim drugim

dràvama i regionima sveta. Smatram da je on morao odre|enije da

se izjasni, jer ovako je to isto kao da kaè - Hleb mi danas nije

dovoljno narastao, pa }e nastati nesta{ica hleba u Indiji. Taj iskaz

predvi|a neko zlo i nepogodu, a niko se nije potrudio da gra|anima

objasni kakva to vrsta nepogode moè da nas sustigne. Da li nam

preti oruàni sukob, gde, kojih razmera, da li se pripremaju prete}e i

nasilne demonstracije u Beogradu i drugim gradovima, ko ih

priprema, da li se priprema ili reìra eskalacija nasilja? Cela stvar

ostaje nemu{ta, nedore~ena i uop{te ne moète da razumete o ~emu

se radi.

Kada posmatrate sednice parlamenta, do}i }ete do zaklju~ka da

poslanici prosto uìvaju u me|usobnim ~arkama, da je tamo najve}i

baja onaj koji zna najvi{e dvorskih tra~eva koje je spreman da javno

prikaè. îtaju se SMS poruke s telefona, gledali{te se zabavlja na

vrlo prizeman na~in. Donose se zakoni koji su svakako potrebni ovoj

zemlji, ali to se ~ini nekako uzgred. Ovo na{e dru{tvo i ova na{a

dràva izgledaju totalno {izofreno. I vi i ja imamo pravo da kaèmo -

Ma neka ide sve do |avola, uop{te ne}u time da se bavim, ~ita}u

knjige, sede}u u nekom svom }o{ku, ali oni koji su izabrani kao pred-

stavnici gra|anskog poverenja nemaju pravo da se tako pona{aju.

Kada se na mestima kao {to je ova va{a emisija i poneka novina

postavi odre|eno pitanje, ono ostaje na nivou retori~kog pitanja, na

koje ~ak ni oni koji su ga postavili ne o~ekuju nikakav odgovor.

Gospodin Basara je ~lan Demokratske stranke, a {ef dràve je

Vesna

Raki} -

Vodineli}

predsednik te stranke i ~ini mi se da Basara ima pravo da svom

predsedniku postavi pitanje i da ima pravo da uporno traì i dobije

odgovor. Ne verujem da je Basara to pismo pisao samo zato da bi nas

opet zadivio svojim dobrim stilom. U ovom trenutku ne treba da

kukamo i pla~emo. Da nam je dobro - nije, uostalom to je i va{ moto -

Ako vam je dobro, onda ni{ta. îni mi se da nema nikakvog sudbin-

skog, vaseljenskog ili drugog, ne znam ni ja koju re~ ti ljudi vole da

upotrebljavaju, razloga da nam se ne kaè {ta oni planiraju ako bude

jednostranog otcepljenja Kosova. Da li }e biti mobilizacije, odnosno

~emu se ima pripisati izdavanje ratnih rasporeda, koji ovih dana

stiù ljudima? îni mi se da imamo pravo da od ove vlasti o~ekujemo

ne{to vi{e nego {to smo o~ekivali od Milo{evi}eve. Ili smo, brate,

totalne budale ako mislimo da imamo to pravo.

Svetlana Luki}:

Vlada je donela odluku da svako ministarstvo napravi akcioni plan

za slu~aj otcepljenja Kosova. I sada svi mi treba da razmi{ljamo {ta

im to zna~i - akcioni plan. ôvek to nekako stavlja u kontekst onoga

{to je rekao predsednik vlade Ko{tunica - Ako smo mi zemlja koja drì

do sebe, onda nekako moramo da u~inimo {tetu onima koji priznaju

nezavisnost Kosova. On je ve} drugi put inaugurisao neku vrstu sitne

osvete ukoliko se to dogodi.


Da, priprema u vidu akcionih planova nije jasna. Da li se o~ekuje

raseljavanje, odnosno beànje Srba s Kosova, pa akcioni plan ima taj

smisao, ili se o~ekuje oteàno snabdevanje, pa ima taj smisao, ili se,

pak, o~ekuje eskalacija fizi~kog nasilja i gde se to o~ekuje, pa onda to

opet ima neki tre}i smisao? U najmanju ruku nije inteligentno

izabrati odmazdu kao princip me|unarodnih odnosa tako lako ranji-

ve zemlje kao {to je na{a. Mo`da nekome to izgleda kao ponos,

uspravno drànje, ali meni to izgleda kao obi~na neodgovornost.

Mo`da se politi~ar koji poziva na odmazdu ose}a vrlo ponosnim, ali

gra|ani koje vode takvi politi~ari uvek budu ponièni. To smo mogli

da nau~imo iz na{e nedavne istorije. Milo{evi} nam je vratio dosto-

janstvo na na~in koji je nepoznat u dvadeset prvom veku u Evropi.

Od tog silnog dostojanstva ne moèmo da se oporavimo ve} sedam

godina.

14

30

.11.

07

. Svetlana Luki}:

Ovih dana je me|unarodna organizacija koja se bavi pravima dece i

odraslih ometenih u razvoju objavila izve{taj o stanju u tim

ustanovama kod nas. Ljudi iz vlade su reagovali negiranjem i

diskvalifikacijama.


Uverena sam da nadle`ni ministri nikada ne bi ni poku{ali da

utvr|uju ~injenice o stanju u tim institucijama da nije bilo jednog

ovako drasti~nog izve{taja. Nije nikakva sramota re}i - Jeste, mi

imamo problem zbog toga {to nemamo novca, nemamo dobru

dru{tvenu organizaciju zbog toga {to nismo dovoljno razvili svest o

posebnim ljudskim pravima osoba s posebnim potrebama. U izve{taju

je bilo elemenata senzacionalizma koji su se mogli izbe}i, ali su{tina

su ~injenice koje su tu utvr|ene. I te ~injenice oni nisu mogli da

ospore.

Svetlana Luki}:

Zanimljiva je reakcija predsednika vlade, koji je to nazvao mra~nom

propagandom i odmah povezao s onim ljudima u Srbiji koji tvrde da

kod nas ima fa{izma.


Niko nikad nije tvrdio da je Srbija fa{isti~ka zemlja, ali se mora

priznati da u Srbiji ima fa{isti~kih i nacisti~kih pojava i resantimana

razli~itih oblika. Da ti resantimani i pojave ne bi postali ve}i nego {to

jesu, u interesu je svakog normalnog gra|anina, a najvi{e u interesu

predsednika vlade, da se na njih reaguje. Njegov ugled ne bi bio

okrnjen da je do{ao u Novi Sad, na antifa{isti~ki miting. Nije morao

da kaè ni jednu jedinu re~, nije morao da stane na ~elo kolone. A

povezivanje za{tite prava nemo}nih osoba s fa{izmom ne mogu da

shvatim. Opasno je {to neki na{i politi~ari nemaju potrebu da budu

umereni, nego neprekidno daju ekstremisti~ke izjave pripisuju}i

ekstremizam drugim politi~arima, koji pri tom uop{te nisu na vlasti.

Nenadu ânku i êdi Jovanovi}u se prebacuje antifa{isti~ki ekstre-

mizam, a sebi se opra{ta ekstremizam pani~arenja ili ekstremizam

ideologizacije.

Vesna

Raki} -

Vodineli}

Svetlana Luki}:

Kao da nismo u stanju da sami ne{to uradimo, da se organizujemo.

Kao da radimo samo pod pritiskom spolja.


Radije i spremnije reagujemo na pritisak spolja nego na pritisak

iznutra, ali moram da kaèm da pritiska iznutra i nema. Nevladine

organizacije koje se bave ljudskim pravima su vodile vrlo veliku

borbu za dono{enje op{teg zakona o zabrani diskriminacije. Ta borba

se vodila nekoliko godina i tek u poslednjih nekoliko meseci se prib-

liàvamo dono{enju tog zakona. Potpuno sam svesna da doneti

zakon ne zna~i mnogo, ali mislim da ga ipak treba doneti. Mo`da }e

na vlast do}i neko ko }e ga ozbiljno shvatiti. Dakle, te organizacije

nisu mogle da urade ~ak ni toliko. Zna~i, ima pritisaka iznutra, ali

oni dolaze od nevladinih organizacija, koje su u poslednjih nekoliko

godina stigmatizovane. Pod uticajem Putina zavladala je teorija o

neprijateljskom karakteru nevladinih organizacija. Ako danas

kaète da ste, ne daj boè, u nekoj nevladinoj organizaciji, to je kao

da za vreme Tita kaète da ste fa{ista ili nacista. One koji rade u

nevladinim organizacijama ljudi doìvljavaju kao unutra{nje nepri-

jatelje. Osim toga, zna se da nevladine organizacije nemaju nikakvu

dru{tvenu mo}. S druge strane, imate takozvane analiti~are, Basara

je to nazvao analiti~arskim terorizmom, koji svoje teze dokazuju

argumentacijom koja li~i na stru~nu i moè da se zalepi za nekog

tinejdèra ili nedovoljno obave{tenog ~oveka. Ti takozvani ana-

liti~ari tvrde da su oni koji rade u nevladinim organizacijama narod-

ni neprijatelji. Ne verujem da oni organizaciju Na{i smatraju narod-

nim neprijateljem, a to je nevladina organizacija. Garda cara Lazara

je tako|e nevladina organizacija. Ne, nije stvar u nevladinim organi-

zacijama. Nevladine organizacije koje umesto nacionalnog zago-

varaju gra|anski princip, stvarnu primenu i za{titu ljudskih prava, e

to su organizacije koje smetaju vlasti i zato moraju biti progla{ene

narodnim neprijateljima i na taj na~in marginalizovane.

To {to se ti Na{i ugledaju na Putina je njihova stvar, ali to {to oni

prete nasiljem se zove krivi~no delo ugroàvanja sigurnosti. I zato

pozivam vr{ioca du`nosti javnog tuìoca Slobodana Radovanovi}a

da pozove niè tuìoce da traè krivi~nu odgovornost za to, jer je to

krivi~no delo.

16

30

.11.

07

.Svetlana Luki}:

Se}am se tog ose}anja kada stojim ispred Poàrevca i ne mogu da

u|em, jer je to zabranjeni grad.


Verujem da Aran|elovac ne}e biti Poàrevac. Nadam se da }e se ti

koji vam zabranjuju da se kre}ete po sopstvenoj zemlji setiti kolike

probleme sa slobodom kretanja imaju Srbi na Kosovu, dodu{e iz

nacionalnih, a ne iz ideolo{kih razloga, ali posledica je ista. Oni,

jadni, tamo ne mogu slobodno da se kre}u, njihova deca ne mogu da

idu u {kolu bez oruàne pratnje. Zar ti Na{i treba nama da budu isto

{to su i albanski Na{i Srbima na Kosovu? Neka malo stave prst na

~elo i neka razmisle o tome. Nedavno sam slu{ala jednog ~elnika

Demokratske stranke Srbije kako osporava rezultate izbora na

Kosovu s obrazloènjem da su na tim izborima u~estvovali ljudi koji

su optuèni za razna krivi~na dela pred Ha{kim tribunalom za ratne

zlo~ine i ~ula sam ga kako prebacuje UNMIK-u zato {to im je dozvo-

lio da u~estvuju na izborima. Pa pobogu, nosilac liste na izborima

2003. ili 2004. godine bio je Slobodan Milo{evi}, koji je tada kao

optuèni bio u Hagu. Pa pobogu, nosilac liste Srpske radikalne

stranke je bio Vojislav [e{elj, koji je tako|e u Hagu. Stavljanje takvih

ljudi na izborne liste predstavlja zloupotrebu izbornog prava, odnos-

no vr{enje prava protivno cilju zbog kojega ga pravni poredak priz-

naje. Ako stavite na listu nekoga ko ne moè da vr{i ulogu premijera

ako pobedi, to zna~i da vi zloupotrebljavate pravo. O tome sam pisala

u to vreme i jako mi je ào {to niko od kolega pravnika i advokata,

kojih ima mnogo u DSS-u, nije hteo da podrì taj moj stav. A sada

dolaze na isto, ali u vezi s nekim drugim, nipo{to ne u vezi s nekim

na{im.

Svetlana Luki}:

Nisam znala da je zahvalna raja ministru Velimiru Ili}u ve} po~ela da

diè spomenike i spomen-plo~e kraj puteva koje im je sagradio.

Me{tani jednog sela na planini Maljen su skupili novac i napravili

ministru Ili}u spomenik. Ministar Dinki} je u nevolji otkako je formi-

rana nova vlada, jer zaostaje za gazda Veljom koji u {aci drì asfalt,

a i \ilas mu je uzurpirao stotine miliona evra iz Nacionalnog investi-

cionog plana. Ali Dinki} ne bi bio Dinki} kada se ne bi dosetio novog

investicionog plana, koji se zove podela besplatnih akcija svim puno-

Miodrag

Zec

letnim gra|anima. Dakle, svakom punoletnom gra|aninu se sme{i

navodno hiljadu evra, a sada{nji i biv{i zaposleni u javnim pre-

duze}ima dobi}e, kaè Dinki}, po ~etiri do pet hiljada evra. Uskoro

ima da se broje {u{ke po gradovima, selima i zaseocima Srbije.

I druge zemlje u tranziciji su preduzimale sli~ne akcije i one su u

nekima od tih zemalja dovodile do dobrih, a u nekima do katastro-

falnih posledica, kao {to se to desilo u bratskoj Rusiji. Ovo je jedan od

istorijskih trenutaka u tranziciji i trebalo bi da nedeljama slu{amo

ekonomiste da raspravljaju o tome kako podeliti akcije, ali Dinki} se

zaklju~ao sa sindikatima mastodonata kao {to su NIS, JAT, EPS i deli

akcije i procente kao da mu je to mama Mirosinka ostavila u nasle|e.

Re~ je o ogromnom novcu. Jedan od onih koji bi voleli da je ovo nor-

malna zemlja i koji bi, da je Dinki} normalan ministar, svakako bio

pozvan da u~estvuje u javnoj raspravi o podeli besplatnih akcija,

jeste profesor Miodrag Zec, na{ redovni sagovornik. On je tokom

2001. godine bio pozivan da u~estvuje u pravljenju nekih zakona, ali

sada njegovo mi{ljenje nikoga ne zanima. Tako on, kao i mi, gleda sa

strane {ta to rade ministar i sindikati velikih javnih preduze}a.

Miodrag Zec:

[ta moè da deli dràva koja je pojela samu sebe? Moè da deli jedino

tako {to }e ostaviti dugove onima koji }e tek do}i. Dugovi iz sedamde-

setih, osamdesetih, devedesetih se prolongiraju, a deli se aktivni

saldo, imovina. Dugovi ostaju budu}im generacijama. Takva je pri~a

o podeli akcija u Boru, koji je u totalnim gubicima. Ta ideja je sna`na

i organizovana. Sti~e{ utisak da ne{to moè{ da proda{ i da }e{ ne{to

dobiti, a u stvari nema{ {ta, jer ne moè{ da pokrije{ rupu koju pravi

taj sistem. Sistem je a`daja koja jede samu sebe, koja tro{i vi{e nego

{to proizvodi. Zna~i, privatizacija se privodi kraju i stiglo se do pita-

nja besplatne podele akcija. Za privatizaciju su ostala javna pre-

duze}a kao najmo}niji socijalni i politi~ki entitet kojega se svi boje.

Bojao ga se i Milo{evi}, boji ga se i Ko{tunica. I komunisti~ka vlast se

bojala organizovanog radni{tva u velikim sistemima. Zato se veliki

sistemi i razvaljuju u tranziciji. Onda Udba lak{e kontroli{e o ~emu

se tamo pri~a, ko {ta muva. Ako na jednom mestu ima{ pet hiljada

ljudi, ne moè{ ni{ta da uradi{. Oni sednu na put i gotovo je.

Da bi se te akcije podelile, moraju da se re{e dva pitanja, od kojih je

jedno stra{no te{ko, a drugo je delikatno. Stra{no te{ko je pitanje

18

30

.11.

07

. mehanizma privatizacije javnih preduze}a. Jedni kaù - Ne privatizuj

ni{ta, to je na{ politi~ki plen. Drugi kaù - Privatizuj sve i odmah, dok

smo mi na vlasti. I sada se dru{tvo lomi oko toga, vi{e politi~ki nego

koncepcijski, jer se vidi da niko o tome ne razmi{lja ozbiljno. Kako su

drugi to re{ili? - Preko indirektne distribucije. Neki su emitovali

vau~ere, pa su gra|ani tim vau~erima mogli da kupe akcije pre-

duze}a ili su se ve}inom udruìvali u investicione fondove.

Preduze}a su preneta na investicione fondove, a investicioni fondovi

su podeljeni gra|anima u vidu akcija. Me|utim, Rusi su gra|anima

dozvolili mogu}nost da prodaju vau~ere za gotov novac i to je bila

osnova ruske tajkunizacije. Neko je tamo kupio milione vau~era za

fla{u votke i Rusi su dobili oligarhijsku privredu. Vrlo je te{ko da

gra|anin direktno, s malim sredstvima, participira direktno za akci-

je, a naro~ito ako su one besplatne. Za{to? Pa zato {to svi èle odmah

da ih prodaju. Jedna je stvar kada vi kupite akciju, a druga kada je

dobijete. Onda vi time ne upravljate racionalno, {to je pokazala na{a

privatizacija.

Ljudi su haoti~no prodavali akcije koje su dobili dàbe, recimo akci-

je Apatinske pivare, Knjaza Milo{a. Onda su kre~ili ku}u, ènili

sinove, naru~ivali kilo mesa u kafani. Svojim u{ima sam slu{ao kako

govore - Ala }u se dobro najesti kada prodam akcije svog preduze}a.

Pa, on ne moè biti akcionar, on je ~ovek u problemu. Njegovo

pona{anje je potpuno druga~ije od pona{anja nekoga ko kaè - Imam

{tednju, imam ku}u, imam i vikendicu i stan, imam i penziono osi-

guranje, pa }u jo{ kupiti i akcije. Potpuno je druga logika. U prvom

slu~aju uvek preti problem sloma sistema, a u drugom ne. Dobro je

{to je ministar Dinki} pokrenuo to pitanje, bilo je krajnje vreme. Ali

on se opredeljuje za model koji nigde nije primenjen i koji je kombi-

nacija dva pristupa. Gra|ani koji imaju pravo na akcije u desetak pre-

duze}a koja }e se privatizovati tenderom dobi}e kompenzaciju

gotovim novcem, a akcije zna~ajnih preduze}a poput Telekoma,

EPS-a i tako dalje, podeli}e se direktno po odre|enoj {emi odre|enoj

grupi gra|ana.

I dvesta miliona akcija podelite na pet miliona gra|ana. On kaè da

ih ima ~etiri miliona, ali ja mislim da ih ima pet i po miliona. Kako

sam do{ao do toga? Ako bira~ki spisak ima {est i po miliona ljudi, pa

od toga odbije{ milion onih za koje znamo da su dobili akcije, dobije{

pet i po miliona, a ne ~etiri. Dobro, dvesta miliona podelite s pet mili-

Miodrag

Zec

ona i koliko to do|e? - êtrdeset u globalu. Ako ima{ kompaniju koju

si privatizovao za sumu od sto hiljada eva, podeli to na ~etiri miliona,

dobi}e{ 0,04. Zna~i, dobije{ akciju koja vredi manje nego {to je

zakonski minimum, to je besmisleno. To je jedan od razloga za{to se

ne moè direktno deliti. E, po{to se akcije ne mogu deliti direktno,

hajde da im damo novac.

I kada dobijete akciju koja vredi samo 0,01 evro, vi oko nje imate

tro{kove. Ja sam na to upozoravao. Imate brokera, dilera, banku, cen-

tralni registar, Komisiju za hartije od vrednosti. Imate da platite pet

do {est hiljada dinara takse. Tako|e, ako u narednoj godini bude

prodato akcija za recimo dvesta miliona, to je jo{ dvesta miliona

deficita budèta. Zamisli pola milijarde samo po tom osnovu, pa plus

privatizacioni prihodi. Ima}emo inflaciju ve}u od petnaest odsto.

Zna~i, kada date novac na te par~i}e, {ta ljudi dobijaju? Sto pedeset

do dvesta evra. I {ta }e s tim da urade, nego u prvu kafanu, {ta drugo?

To su mali iznosi. Takve stvari se de{avaju kada dràva kaè -

Prodala sam skup akcija za pet hiljada evra, pa hajde da to raspored-

im na ~etiri miliona ljudi. Pa vi{e ko{ta po{ta, nego akcija. To su

tehni~ki problemi. Kao kada je ono bilo, se}ate se, otplati{ stan, pa

ti je skuplja po{tanska uplatnica nego {to si dao za stan od sto

kvadrata.

Milo{evi} je 1997. godine doneo zakon da se podeli {ezdeset odsto

kapitala da bi dobio izbore u septembru, ali on to, ~ovek, nije mislio

da deli, to je bio samo mamac. Stvar je bila tako na{timana da je

inflacija bila velika, a inflacija uvek redukuje prava. On je pod

obra~unom prava koristio oficijelni kurs, a kod procena vrednosti je

koristio komercijalni kurs. Tako umesto {ezdeset odsto akcija pre-

duze}a ti ne podeli{ ni {est odsto. On je bio majstor da kaè - Ima{, ali

nema{. Do{la je 2000. godina, nova vlast je odmah upala u televiziju,

u policiju i to jesu va`ne institucije. Ali ministarstvo za privatizaciju

niko nije hteo. Ono jedino nije imalo novo triparitetno rukovodstvo,

se}ate se, a ovde je ostao profesor Oskar Kova~. I on je dao nalog -

Propali smo, ljudi, dajte da se sada obogatimo. Transformisano je

{eststo preduze}a od oktobra 2000. do januara 2001. godine, i Knjaz

Milo{ i Bambi i Simpo i Jumko. Iz revolucije 2000. ogroman sloj ljudi

u dobrim preduze}ima je izvukao znatnu korist. To je legitimno,

nemam ni{ta protiv, samo ho}u da pokaèm {ta se de{ava kada se

stvar ne domisli do kraja. Kod nas se stvari ne domi{ljaju, pa se uvek

20

30

.11.

07

. desi suprotno od o~ekivanoga. Nije ni ~udo, mi i kada kopamo tunel

umesto jednoga dobijemo dva, jer ne moèmo da potrefimo pravac.

Dobro, na kraju dobijemo dvosmerni autoput, i to je boljitak od

nekompetentnosti. Ali s privatizacijom javnih preduze}a nije tako.

Imamo jedan blok sindikata javnih preduze}a koji su mo}ni, organi-

zovani, respektabilni i oni sad pregovaraju s Dinki}em, malo on

popu{ta, malo oni, na}i }e se oni negde. Verovatno im Dinki} ne}e

dati sve {to su smislili, tako da }emo umesto akcionarskih dru{tava

dobijati dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u. Ali da li je Hemofarm

bio na berzi? Nije, povukao se. Je li bila Apatinska pivara? - Nije.

Umesto da su velika preduze}a na berzi, a mala van berze, mi imamo

obrnutu situaciju, da su mala na berzi. Kod nas postoji tranziciona

oligarhija koja propisuje procedure. Imamo sve potrebne komisije,

ali nijedna ne moè da deluje normalno. Imamo i Vrhovni sud, pa i

Komisiju za hartije od vrednosti i Narodnu banku. Dinki} je u tom

kontekstu pokrenuo i dobra i va`na pitanja, kao {to je pitanje javne

ponude akcija. Za{to doma}e stanovni{tvo ne moè da kupi akcije?

Imamo hiljadu banaka, ali mi ne moèmo da kupimo nijednu akciju.

Neko drugi moè, a mi ne moèmo. Ovo je tragi~na zemlja, jer u njoj

ne moète da investirate i svi vas teraju u neki mali biznis.

Kada u jednom preduze}u imate pet miliona akcionara koji su te

akcije dobili dàbe, ima}emo masovnu politi~ku manipulaciju,

skupi}e se razni du{ebri`nici. Ako imate samo tri akcije, pa ne

moète vi tri sata dnevno da se bavite time. Zato i postoje posrednici.

Dinki} je odabrao direktnu distribuciju i to za novac. To su radili

samo Rusi i radili su u muslimansko-hrvatskoj federaciji. Oni su emi-

tovali neke sertifikate koji su sluìli za privatizaciju, a mogli su se

prodati za novac. I onda su ljudi nakupovali tih sertifikata za dàbe,

kao i Rusi vau~era. Sertifikat koji glasi na sto konvertibilnih maraka

u Bosni je prodavan za jednu marku. Isto se desilo i s ruskim

vau~erima. Dabogda to sve dobro uspelo i dabogda to ne izazvalo

posledice koje ja mislim da moè da izazove. Mi mobom pravimo

temelje, a ne znamo ho}e li gore biti tri, sedam ili devet spratova. Sve

radimo na ha-bu i na kraju, kada naguramo te spratove, sve se sru{i.

Zna~i, ima{ berzu, komisiju, a nema{ ni jednu jedinu normalnu akci-

ju na toj berzi. Nemamo emisiju novih akcija pri formiranju novih

preduze}a, {to je su{tinska funkcija berze. Do}i }e do sloma svega.

Miodrag

Zec

Nije normalno da u celoj dràvi ne moè{ na}i majstora da ti popravi

vodokotli}, a svi igraju na berzi. Kako je nastala berza kod nas? Pa u

kafani s tim imenom, ljudi se dogovorili da tu trguju, kao {to su na

Petrovdan trista godina prodavati volove ispod hrasta. Pa su onda

rekli - Ovde }e biti klozet, u jednoj sobi }emo trgovati, a u drugoj piti.

To se razvijalo dugo, dvesta godina, a danas nam zakon proizvodi

delatnost tako {to moramo da pla}amo taksu. Tamo neko ~eka i

napla}uje odre|enu proviziju. Nije problem {to te provizije postoje,

{to ta zdanja postoje, ali ~ovek treba da ima slobodu da kaè - Ho}u

ili ne}u da koristim te usluge. Razume{? Berbernica {i{a i uzima

pare, ali ti dobrovoljno ode{, kuc-kuc, ja bih da se o{i{am, a ovi te

{i{aju po sili zakona, prinudno. îm pisne{, mora{ ne{to da plati{. E,

to je problem. Ljudi imaju otpor prema institucijama, jer kada ne{to

ho}e da re{e, ni{ta ne mogu da re{e po zakonu. Lak{e im je mimo

zakona.

Kada su Rusi smislili svoj model privatizacije, oni su po{li od pret-

postavke da je dràvna svojina - svojina svih Rusa. Ravnopravnost je

bila klju~na re~. Denacionalizacija ili privatizacija moè imati hava-

rijske posledice, potpuno suprotne od èlje njihovog kreatora.

Domisliti taj proces je vrlo delikatan zadatak. Tragedija kod nas se

de{ava u neskladu potro{nje i proizvodnje, tu je zaduìvanje, stare-

nje stanovni{tva, uru{avanje industrijskog sektora, uru{avanje

proizvodnog sektora, premalo poreskih obveznika. Mla|i }e pobe}i i

osta}e samo nosioci prava, penzioneri. Mi srljamo u ozbiljnu

dru{tvenu katastrofu. Dabogda ja ne bio u pravu, ali ko }e oti}i? Oti}i

}e industrijska klasa, zanatska klasa i {ta onda? Osta}e samo komisi-

je i razna regulatorna tela i penzioneri. Slaì i odlaì. I ove godine

smo samo tro{ili, a ni{ta nismo proizveli, a i dogodine }emo, hvala

bogu, jer se pripremamo za izbore. U}i }emo u deficit od dvesta mil-

iona, pa }emo usput potro{iti jo{ tri-~etiri osiguranja i fabrike koje

}emo prodati. A {ta }emo raditi 2011, 2015. godine? Na{ problem se

pove}ava. Kada smo 2001. godine radili zakon o privatizaciji, sma-

trao sam da je minimum po{tenja u privatizaciji delimi~na kompen-

zacija. Na kraju su nam ostali samo dugovi. E sada }emo videti -

koliko dobije student od osamnaest godina, toliko Srbija veruje u

budu}nost.

Imamo doma}u birokratiju koja samoj sebi proizvodi delatnost, tu je

i svetska birokratija koja tako|e samu sebe zapo{ljava. Mi u stvari ne

22

30

.11.

07

. èlimo da se to ikada zavr{i, jer kada se zavr{i - postavlja se pitanje

{ta }emo da radimo. Posta}emo tehnolo{ki vi{ak, mora}emo i}i

odavde. Ne}emo, ne daj boè, kod Uga âveza, jer on ho}e da bije.

Ovde je najlep{e, plate velike, narod miran, hrana dobra, vazduh ~ist.

Imam utisak da se me|unarodni monitoring razvija kao posebna

vrsta profesije. On je kao onaj {to }uti u nekom dru{tvenom pre-

duze}u - Daj da se do moje penzije ni{ta ne promeni. Tako i ovaj kaè

- Daj da se za moga mandata ni{ta ne menja, taman sam se uklopio.

Niko u stvari ne èli da re{i problem i proizvodnja dràvnog biznisa

stra{no raste. I {to je vi{e regulatornih tela, to je manje regulacije. Mi

smo dru{tvo koje je bazi~no politi~ko i u kojem mimo politike ne

postoji ni{ta; mi imamo simuliranje demokratije i odre|enih proce-

dura. Primera radi, imamo budètsku inspekciju, poresku inspekci-

ju, za sukob interesa, dràvno revizorsko telo, ali niko kod nas nema

vlast - sem jednog ~oveka. Moè{ imati sedamsto nivoa odlu~ivanja,

zna se - {ta gazda ili koalicija gazda kaè, tako }e biti. Ostali su

nemo}ni da bilo {ta urade.

Ovde vi{e ne postoji nikakva politika. Politika postoji zato da se

narod malo zabavlja i da se fingiraju razlike me|u liderima, koje u

stvari ne postoje. Pokojni otac mi je jednom rekao ne{to za {ta mis-

lim da i sada vaì - Za{to ja da verujem u ideologiju, politiku, religiju,

kada pop i hodà za vreme Bajrama sede, piju rakiju, mezete slaninu,

a vernicima kaù ne{to sasvim drugo? Tako i ovi na{i poslanici,

me|usobno trguju, dele sebi visoke plate i poloàje. Mi nemamo ideo-

logiju, ali na{e elite ne shvataju da sve ima svoj kraj. Imamo enorm-

no sticanje bogatstva, a niko da se seti da napravi neku fondaciju.

Kako se to radilo u svetu? - Otimaju, otimaju, a na kraju - vra}aj to

narodu, daj onog Rembranta, pravi muzej da ga narod dàbe gleda.

Zna~i, neko je okrvavio ruke, iz neke jevrejske ku}e uzeo tog

Rembranta, ali na kraju je sve do{lo na svoje. Neke stvari moraju biti

op{te i javne, a na{a elita to jo{ nije shvatila. Zato mi i nemamo elitu

i niko ne zna {ta }e biti sutra. @rtvovali smo one koji }e se tek roditi,

oni }e biti prave `rtve. Stalno ostavlja{ u nasle|e nere{iva pitanja i

ceo model se izvodi iz toga. Sve je to antikomunisti~ki komunizam.

Zar je trebalo ceo Beograd poplo~ati ovim plo~ama koje se sada lju-

ljaju, a da ne napravi{e jednu stvar koja se zove obilaznica ili most? I

stalno isti ljudi tvrde - Samo {to nije. Prema tome, niti narod ho}e da

~uje pravu istinu, niti ovi èle da mu je saop{te. Mi smo kao u polu-

Miodrag

Zec

snu, u nekoj eutanaziji u kojoj svi znamo da se me|usobno laèmo.

O~igledno je da na{a privatizacija nije usmerena ka industrijskom

razvoju. Mi vi{e i nemamo nikakav industrijski razvoj, sem {to

imamo Sartid, koji je globalni biznis. Uspe{ne industrijske privati-

zacije u metaloprera|iva~koj industriji, elektronskoj industriji vi{e

nema. Kao {to toga nema ni u Republici Srpskoj. Recimo kompanija

âjavec je nekada proizvodila televizore, prislu{ne ure|aje, ni{anske

sprave za vojsku, pa za Idija Amina, pa su hiljade ljudi radile. [ta je

sada Rudi âjavec u Banjaluci? To je skladi{te robe za hipermarkete.

Ali zato u tom gradu ima sedam fakulteta za menad`ment. Na{

industrijski kompleks se raspao i nije ni ~udo {to imamo deficit

platnog bilansa. Mi nemamo {ta da izvezemo. Pri~a se o malom

biznisu, a on se i zove mali zato {to je mali i ne moè da funkcioni{e

bez velikog. Zna~i, ovde do|e jedan veliki sistem kao {to je Ikea, pa

onda ovi mali sklapaju za nju, ko levu nogu od stola, ko desnu.

Mislim da se daju ogromne pare, a da se ni{ta kapitalno nije re{ilo.

Bazi~no pitanje je imamo li mi vrednosni sistem, da li na{a elita kaè

- Ljudi, mi idemo prema kraju tunela, pa }emo pre}i brdo Ararat, pa

}emo pre}i reku Jordan, pa }emo svratiti u Palestinu. Sve ponovo li~i

na kraj devetnaestog veka. Problem Srbije je vizija. Sve se svodi samo

na to da stvari dotraju do kraja moga mandata. Zna~i, politi~ki

proizvod je lo{, sve nezavisne institucije su u stvari zavisne i uvek se

neko proglasi ekspertom da bi se do~epao vlasti. Ako je to politika,

onda ne treba da se ~udimo {to je situacija takva kakva je. Ne vidim

ko bi to mogao da promeni, jer se sistem uru{ava. Najbolji studenti

gledaju kako da se maknu u inostranstvo, a ovi koji malo slabije u~e

se u~lanjuju u partiju, u sindikate, u pitaj boga {ta. Ovde se svako

progla{ava reformatorom i pla{i ljude Bolonjskom deklaracijom. Tu

pi{e i koliko treba da ima{ prostora po studentu, koliko zaposlenih

profesora ti je potrebno. Mi te uslove uop{te ne moèmo da ispunimo.

Onda imamo privatne fakultete s po tri zaposlena profesora i tri hi-

ljade studenata, ali i oni kaù da su za Bolonjsku deklaraciju.

Unajmljuju se sportske hale za drànje nastave, a u Bolonjskoj

deklaraciji lepo pi{e koliko nastavnik moè da ima studenata. Svako

mesto koje ima po{tu sada }e imati univerzitet ili istureno odeljenje.

A kad god se pomene pove}anje budèta za prosvetu, nema novca. Da

li ikada nedostaje za policiju, za vojsku, diplomatiju, za razne

kerefeke? Koja poruka se {alje ako najniì slu`benik ima ve}u platu

24

30

.11.

07

. od profesora gimnazije? Ali onda ukida{ matematiku. Ako je moder-

na ekonomija u su{tini matematika i ako je njih pet-{est dobilo

nagradu iz ekonomije, dobili su je matemati~ari koji nikada nisu

studirali ekonomiju. U javnim pozivima za na{e studije ekonomije i

menad`menta nema matematike. Ali ima marketinga. âk i da do|e

investitor, pa ko }e da radi? Radni~ki lideri sada sede u parlamentu,

bolji majstori su otvorili svoje kompanije. Kada bismo imali investi-

cioni bum u realnom sektoru, u sektoru proizvodnje, mi bismo imali

ogroman problem s radnom snagom. Taj problem sada imaju Poljaci.

Ti dovede{ jednog iz Amerike da ti bude direktor, ali ne moè{

dovesti i njih petsto da ti rade.

Prvo smo imali veliku preraspodelu kroz monetarni sistem. Inflacija

nije izazvana slu~ajno, ona je smi{ljena da se izvr{i primarna pre-

raspodela novca kao najvrednije stvari i da se formira veliki infla-

torni dobitak, koji }e se smestiti u inostranstvo. I to je zavr{eno, to je

prvi ~in. Dolazi druga faza, faza realne privatizacije realnog sektora.

Stranci dolaze i poèljno je da im se za pone{to kaè - Ovo je na{e,

nemojte tu da se me{ate. Telekom, banke, to je na{e, i krupne indus-

trijske stvari i one koje mogu sluìti za vojsku, to ne dirajte. Toga ili

ne}e biti ili }e biti pod na{om kontrolom. U doma}em sektoru je do{lo

do prelaska iz finansijske u preraspodelu realnih resursa. Ljudi su

nakupovali zemlju i nepokretnosti i sada je uspostavljena jedna baza

vlasni{tva nad neobnovljivim resursima. Knez Mihailova je neobnov-

ljiv resurs, ko je to kupio, taj je kupio; ko je kupio imanja, taj je kupio.

Ne}e tu biti velike preprodaje ili }e biti preprodaje za enormne pare,

i tu }e cene biti deset, petnaest puta ve}e. Na{ model privatizacije,

kada je re~ o kupovanju strate{kih resursa, poslovnog prostora,

zemlje omogu}io je najve}i kapitalni dobitak bez ikakvih investicija.

A svaki biznis zahteva rad, ulaganje i konkurenciju.

Ja sam 2001. godine govorio - Ljudi, kakve veze Putnik ima s privati-

zacijom biznisa? Preduze}e Putnik je napravljeno da bi Udba kontro-

lisala spoljnu trgovinu i turizam, da se vidi ko kuda ide, ko ide sa

zapada na istok, ko ide sa istoka na zapad. Srbija nije turisti~ka

zemlja, kakvi strani investitori, kakvi bakra~i? Ne, to se prodalo za

dva i po miliona i naravno da je sve propalo. Da je Putnik prodat kao

imovina, mogao je biti prodat za deset puta vi{e novca, kao {to su

uradile Robne ku}e Beograd. Vide}emo kako }e se zavr{iti privati-

zacija zemlje. Neko je kupio ogromnu koli~inu zemlje pod firmom

Miodrag

Zec

biznisa, ali on nema tih namera, on }e malo sa~ekati i preproda}e.

Pitanje je u kolikim par~i}ima }e se prodavati dràvna zemlja. Ako }e

se prodavati odjednom hiljadu hektara, kupac je samo jedan, ako je

komad sto hektara, onda ima bar deset kupaca, a ako je komad deset

hektara, onda ima hiljadu kupaca. I privatizacija osiguranja i javnih

preduze}a je otvoreno, va`no pitanje i ne sme se raditi na brzinu.

Saglasan sam s nekim re{enjima vlade, da JAT treba prodati

strate{kom partneru. Mi ne moèmo imati nacionalnog prevoznika,

to su bajke, mi nemamo nijedan unutra{nji aerodrom, sve se vozi

internacionalno. Nacionalne prevoznike imaju Turska, Rusija,

Amerika. Ali Aerodrom Beograd je primer odli~ne rente, to je parking

prostor. Pa skuplja je aerodromska taksa nego avionska karta.

Prema tome, ni{ta ne smeta, i to }emo privatizovati, ali na sasvim

drugi na~in. Proda}emo aerodrom doma}im gra|anima, to je kao

garaà koju nikad ne prodaje{. Tu ti nije potreban nikakav strate{ki

partner. Svaki slu~aj treba domisliti.

Naftna industrija Srbije je sasvim druga~iji slu~aj od JAT-a. To je

doma}a tra`nja, doma}i kupci, doma}i biznis. [ta }e tu nama

ve}inski strate{ki partner? Nama je potreban strate{ki partner, ali

takav da dràva kaè - Proda}emo strate{kom partneru dvadeset pet

odsto, ali onda }emo jedan deo prodati doma}em stanovni{tvu kroz

javnu ponudu akcija (IPO). A ovde i ko ima novac ne moè ni{ta da

kupi, ni akcije osiguranja, ni banaka. Mi smo tvrdili da imamo

najbolju reformu bankarskog sistema, ali {ta se desilo? Desilo se da

su kamate velike i da je dràva glavni kreditor. êkaj, ako je trans-

formacija bankarskog sistema toliko dobra, za{to se dràva me{a u

kreditnu funkciju? Svaki ministar ide i deli kredite. Ili ako je

bankarski sistem toliko dobar, ~emu tolike intervencije centralne

banke? I ako je dobra fiskalna politika, za{to je dràva potro{ila

trideset milijardi da suzbije kurs? U ministarstvu finansija kaù -

Ako su plate ve}e, glasa}e za nas. Guverner kaè - Ne, ne, ako plate

odu, probi}e i cene, onda ja nemam svoj rezultat, a moj rezultat mora-

ju biti niske cene, ja sam odgovoran za cene i ja }u potro{iti milijarde

dinara da bih cene oborio. Pa nema smisla to raditi. Mogu desetinom

primera da ilustrujem koliko su to velike {tete. A onda i stanovni{tvo

kaè - Daj da i mi ne{to dobijemo, pa nema veze, nama ka{ikom,

njima kutla~om.

26

30

.11.

07

. Kako moè mala zemlja koja ima deficit bilansa od sedam milijardi

da kaè da su njene makroekonomske performanse dobre? Novac je

izraz stanja u ekonomiji, a stanje u ekonomiji je lo{e, potro{nja je

ve}a od proizvodnje, deficit je na sve strane i svi se krpimo prodajom

imovine. Pona{amo se kao pijani milijarderi. Sada smo prodali

Telekom, pa }emo i}i da okre~imo nekoliko domova zdravlja i nikad

vi{e. Ja ne mogu da shvatim da se od toga nijedan most, nijedan

autoput ne napravi i da je prihod od privatizacije u stvari sav

potro{en na sanaciju socijalnih rashoda. I na kraju, {ta si uradio? -

Nisi uradio ni{ta, krug je zatvoren. Nisi dobio nikakvu protivteù

fiksnoj imovini. Video sam mali tunel kod Ov~ar banje koji je

napravio Velja Ili}. Ja sam mislio da je on to tako probu{io da }u, kada

u|em kod â~ka, iza}i direktno kod Petrovca na moru - toliko se

pri~alo o tome. A ono - mala okuka. Stao sam, pa sam se krstio. O~eki-

vao sam da direktno iza|em na Skadarsko jezero, tolika se buka diza-

la oko toga. Problem }e biti nere{iv, jer para za kapitalnu infrastru-

kturu vi{e nema{. Iznajmimo upravu preduze}a. Ako Zvezda moè da

dovede trenera [panca, pa za{to ne bi mogao direktor velike osigu-

ravaju}e kompanije biti [panac? Za{to bi to morao biti ~lan ove ili

one partije? Samo se drì {iber i samo se meri. Ako neko ho}e da

promeni stvar, neka se kaè - Za direktora EPS-a treba to, to, to, pa

ako ga mi nemamo, iznajmi}emo drugog. A {ta je danas potrebno? Ne

treba ti ni{ta sem ~lanske karte. [ta je potrebno za direktora

Telekoma? - ^lanska karta. E, hajde tako i da operi{emo, ko je u par-

tiji neka radi, pa }emo videti. Ali ne}e oni to, oni se le~e u inos-

transtvu, znaju oni da nema va|enja bubrega s ~lanskom kartom. Ali

lekar moè da radi za pedeset hiljada dinara, a da u Telekomu ili u

dràvnoj administraciji neko ima platu pet hiljada evra. I skup je

politi~ki ìvot, skup je taj aparat, suvi{e je to veliki samar za nejaka

magare}a ple}a. Nije postignut balans. A kada }emo znati da je

postignut? Zna}emo kada neko ko ima dobar posao u Americi do|e

ovde, kada neko ko je zaista inènjer u San Dijegu do|e da radi u

Elektronskoj industriji u Ni{u.

Tranziciona elita je do{la da vlada, nije do{la da radi. Svi koji su do{li

spolja ovde - samo vladaju. Ne vidim da oni zapo~inju neki realni biz-

nis. Znate li vi nekoga ko je iz Njujorka, iz Belgije, a da je inènjer,

do{ao ovde s nekim biznisom? Ja ne znam. Jesu li kod nas najve}e

trgova~ke marè u Evropi? - Jesu. Jesu li najve}e kamate? - Jesu. Pa o

~emu se onda pri~a?

Miodrag

Zec

Svetlana Luki}:

Kako bismo i vi i ja mogli da objasnimo ovo spontano zaobilaènje

Mi{kovi}a tokom celog ovog razgovora?

Miodrag Zec:

Privredna istorija dinastije Mi{kovi} se poklapa s istorijom tranzici-

je. On, ~ovek, jeste po~eo iz finansijskog sektora, pa je posle u{ao u

realni sektor, koji se zove poslovni prostor, zemlja i trgovina. On se

kre}e na tranzicionom talasu, on je na vrhu tog talasa. On prodaje

kada mora da proda, kada dolaze krupniji od njega - tako je prodao

svoju banku, jer je znao da je to globalni biznis. Ali sada ~ovek ima

nekretnine, ima zemlju i ima mreù i sada niko bez njega ne moè da

trguje. U konkurentskim situacijama postoji rizik da sve izgubi{, ali

u situaciji kada kontroli{e{ neobnovljive resurse, ti ni{ta ne moè{

da izgubi{. To je Mi{kovi} i oni su mu to dali.

Svetlana Luki}:

Sutra je 1. decembar i osamdeset devet godina od stvaranja prve

Jugoslavije, zajedni~ke dràve ju`nih Slovena. Nismo bili dorasli tako

velikoj ideji i razbili smo je u prah i pepeo. Evo {ta je u januaru 1990.

godine u tekstu Pledoaje za petu Jugoslaviju napisao Zoran \in|i}:

U Jugoslaviju kao zajedni~ku dràvu ulaze narodi ~iji se nacionalni

programi nalaze u razli~itim fazama formulisanja i realizacije. Ne

samo {to je Jugoslavija zakasnela dràva zakasnelih nacija, nego uz

to zakasnelost nacija nije simultana. Bilo bi jednostavnije da je

nacionalna dràva voz koji je oti{ao i time ujedinio sve putnike koji

su ostali na peronu, nezavisno od toga da li su zakasnili pet minuta

ili pet sati. Oni bi se tada mogli dogovoriti da stani~nu zgradu

pretvore u svoj trajni sme{taj. Me|utim, pravi haos nastaje ako neki

od putnika potajno veruju da }e njihov voz ipak sti}i i da je sme{taj

privremen. Po~inje me|usobno sumnji~enje, evidentiranje prtljaga,

stvaranje koalicija iz straha ili èlje da se stekne preimu}stvo.

U nastavku Pe{~anika slu{ate istori~ara Dejana \oki}a. Dejan \oki}

je doktorirao u Engleskoj, a sada radi kao predava~ na Londonskom

univerzitetu. On je autor knjige Nedosti`ni kompromis - o istoriji

me|uratne Jugoslavije.

28

30

.11.

07

. Dejan \oki}:

U knjizi se bavim poku{ajima da se postigne kompromis izme|u Srba

i Hrvata u me|uratnom periodu. Zna~i, bavim se time kako Jugosla-

vija treba da izgleda, a da zadovolji ve}inu Srba i ve}inu Hrvata.

Pomislio sam - za{to ne bih iz potpuno druga~ijeg ugla pri{ao toj

istoriji me|uratne Jugoslavije, da je pogledam kao seriju poku{aja da

se postigne sporazum izme|u Srba i Hrvata? Iz perspektive potpunog

raspada i ratova devedesetih godina ~ini se da je sve to od samog

po~etka bilo osu|eno na propast. Jedan od najboljih poznavalaca

jugoslovenske istorije, profesor Ivo Banac s Jejla, u svojoj knjizi

Nacionalno pitanje Jugoslavije kaè ba{ to, da je ve} od 1921. godine

sve bilo gotovo. Meni se ~inilo da to nije ba{ sasvim ta~no. Istori~ari

uvek kaù - Svi Hrvati su bili okupljeni oko Hrvatske selja~ke

stranke. Hrvati imaju i druga~ije poglede. Na primer, imate ljude

poput Ante Trumbi}a, jednog od kreatora te Jugoslavije. Imali ste i

hrvatske liberale, koji su bili Jugosloveni, ali su bili za federalizam.

Oni su na kraju smatrali da Jugosloveni mogu da budu jedna nacija,

ali da ure|enje te dràve ne mora da bude centralisti~ko. Ve}ina Srba

je smatrala da to treba da bude centralisti~ka dràva, ali ne svi Srbi.

Stojan Proti}, koji je bio drugi ~ovek Radikalne stranke, najsrpskije

od svih stranaka, od po~etka se zalaè za neku vrstu autonomije po

britanskom modelu lokalnih autonomija. Nije se mnogo razlikovao

od Trumbi}a u tom pogledu.

Kasnije, a posebno tridesetih godina, ve}ina srpskih stranaka u

opoziciji bila je za neku vrstu federacije, tako da imate Ljubu

Davidovi}a, vo|u Demokratske stranke, koji ve} u januaru 1933. u

Pismu politi~kim prijateljima kaè da treba da se stvore ~etiri

jedinice, dakle, Slovenija, Hrvatska i Srbija. Tu ~etvrtu on ne pomi-

nje po imenu, ali to je Bosna, u kojoj jo{ nije potpuno jasno {ta su oni,

da li su Srbi, Hrvati ili Jugosloveni. Davidovi} smatra da bi Bosna bila

dobra barijera izme|u srpskog i hrvatskog nacionalizma. Iznenadio

sam se kada sam prona{ao takve stvari. Savetima mi je mnogo pomo-

gao va{ stalni sagovornik Desimir To{i}, koji bolje poznaje me|u-

ratni period od svih na{ih istori~ara. Od mene sigurno.

Desimir To{i}:

[ta se dogodilo prvoj Jugoslaviji? To je bila {umadijsko-beogradska

Jugoslavija, svaki je ministar morao biti iz Kragujevca ili iz

Beograda. Tu nije bilo ni isto~ne Srbije, ni Crnogoraca, ni Srba iz

Desimir

To{i}

Bosne i, naravno, nije bilo ni Hrvata. Jedan istori~ar to lepo kaè -

Jugoslavija je bila dràva srpskog naroda u kojoj su ìveli i Hrvati i

Slovenci. Nema boljeg obja{njenja na{e hegemonije. Za{to Srbija pati

i stalno ose}a neku misiju da ujedini? Moji prijatelji u drugoj Srbiji

sve svode na imperijalizam i hegemoniju. Srbija ima ose}anje misije,

jer ima naroda koji imaju misiju i ima naroda koji je nemaju, iako su

uspe{ni. Mislim da Britanci nemaju nikakvo ose}anje misije.

Britanci su potpuno nezainteresovani za to da usre}e na{u planetu.

Francuzi imaju misiju, Francuska revolucija je misija uvo|enja

demokratije u svet. Pa onda Rusija ima misiju, pravoslavnu, a onda i

komunisti~ku. Dakle, to se ne moè ad hok shvatiti kao negativno.

Pitanje je samo {ta vi radite, a mi smo radili sve pogre{no od 1918.

godine, tako da je na{a misija propala i meni je ào zbog toga. Ja ovde

izjavljujem sau~e{}e svima koji su u~estvovali u toj misiji. I samom

sebi. Mi Srbijanci imamo jedan teàk problem koji se sada vidi, a to

je na{a nesposobnost za pluralizam.

Jugoslavija je bila ispit za Srbijance. Oni su bili neosetljivi ne samo

na Hrvate, katolike, da kaèm da bude jasnije, onako selja~ki, jer

kada kaète da je katolik, znate da je |ubre. Mi, znate, ne moèmo da

se uìvimo u razli~itost, i to je odre|ivalo na{e odnose prema

Hrvatima i katolicima, kao {to sam rekao, ali i prema Srbima iz

drugih oblasti. ôvek iz Makedonije, ne znam da li je bio Makedonac

ili Srbin, postao je prvi ministar iz Makedonije 1940. godine. Iz

Bosne su za dvadeset tri godine bila dvojica, a za jedinu vladu u kojoj

su bili i Hrvati, Aleksandar je odbio da potpi{e ukaz. Tako da mi ni o

kome nismo vodili ra~una i ta Jugoslavija nije bila srbijanska ili srp-

ska, nego je bila beogradsko-{umadijska.

Da vam kaèm jedan drugi argumenat koji je uàsavaju}i, ne}ete

verovati. 1938. godine, kada u Vojvodini ima sigurno hiljadu doktora

prava koji su doktorirali u Pe{ti ili Be~u, na{a vlada je za dekana

pravnog fakulteta u Subotici postavila sudskog potpukovnika.

Pazite, mi to nismo radili zlonamerno, nego smo mi potpuno li{eni

svesti {ta je to dràva i {ta je to mnogonacionalna zajednica. Tako da

mi pla}amo taj greh. I proces raspada tog istorijskog spomenika kao

{to je bila Jugoslavija za mene je bolan i ja mislim da smo jo{ od 1918.

glavni krivci za to - mi.

30

30

.11.

07

. Dejan \oki}:

Jugoslavija je postala diktatura, ali sve dràve u isto~noj, centralnoj

Evropi, osim êhoslova~ke, su postale diktature. I ne samo u isto~noj

i centralnoj Evropi, {ta je s Italijom, nacisti~kom Nema~kom?

Prethodnih godina zahvaljuju}i radovima Marije Todorove i Vesne

Goldsvorti postali smo kriti~ni prema stereotipima o Balkanu, ali

meni se ~ini da stereotipi o Jugoslaviji i danas opstaju. Ne izdvaja se

ona previ{e od ostatka Evrope u tom periodu. Poku{avam da objas-

nim za{to se desilo to {to se desilo u Drugom svetskom ratu i kasni-

je. Tito nije bio na{ prvi diktator, diktatura nije uvedena 1945, nego

je uvedena 1929. Imate jednu od najboljih studija Vojislava

Ko{tunice i Koste âvo{kog o odumiranju partija posle Drugog svet-

skog rata. Me|utim, u me|uratnom periodu, 1929. godine su zabra-

njene stranke i Slobodan Jovanovi} je u jednom tekstu napisao da on

smatra da kralj Aleksandar nije ukinuo stranke, nego je samo oglasio

njihovu smrt, koja je nastupila jo{ sredinom dvadesetih. Zna~i,

moète da pravite neka pore|enja. Socijalisti~ka Jugoslavija nije

potpuno druga~ija od Aleksandrove. Posle smrti, zovu ga neumrli

kralj, mu~enik, ujedinitelj. Naravno, posle 1980. godine imate - I

posle Tita - Tito.

Da budem potpuno iskren, i mnogi socijalisti~ki istori~ari su se

ogra|ivali od me|uratne Jugoslavije, ona je njima bila the other,

ne{to drugo. Ali ako pogledate stvari u malo {irem kontekstu, posto-

ji kontinuitet. Dakle, sukob, ali i saradnja se ne odvijaju isklju~ivo po

nacionalnoj liniji. Postoji sukob me|u srpskim politi~kim stranka-

ma, postoje frakcije, iako je u to vreme bilo sasvim normalno da

imate frakcije. âk i Hrvatska selja~ka stranka, koja je vi{e narodni

pokret nego stranka, ima sukobe unutar stranke. Dakle, nemogu}e je

gledati na Srbe i Hrvate kao na jedan kolektiv koji isto misli. U knjizi

idem i malo dalje, pa tvrdim da je to pre svega bio politi~ki, ideolo{ki

sukob, a ne nacionalni, iako je i nacionalizam ideologija i nacionalni

sukob jeste ideolo{ki sukob. Nacionalizam je samo ideologija koja

nastoji da sve pripadnike neke umi{ljene zajednice skupi pod jedan

krov ili pod jednu {ljivu.

U vreme stvaranja Jugoslavije ne postoji dilema o nekoliko pitanja.

Ne postoji dilema da Srbi i Hrvati treba da istupe kao jedan narod.

Pazite, to je vreme kada dràve-nacije pobe|uju multinacionalne

imperije koje propadaju u Prvom svetskom ratu i one smatraju da je

Dejan

\oki}

mo`da oportun trenutak da malo potenciraju svoje sli~nosti. Oni

kaù - Mi svi govorimo istim jezikom. U me|uratnom periodu jezik se

zvani~no zove srpsko-hrvatsko-slovena~ki. Interesantno je da ne

postoji veliko protivljenje ideji da ta dràva bude monarhija i da bude

pod dinastijom Kara|or|evi}a. Imate u to vreme Ivana Me{trovi}a

koji je postao dvorski umetnik kod Kara|or|evi}a jo{ pre Prvog svet-

skog rata. U to vreme monarhija nije bila generalno odba~ena kao {to

je danas. A {ta je alternativa? Neko republikanstvo poput sovjetskog,

koje je bilo veliki bauk za sve njih. Postoji sukob zbog toga kako }e

dràva da bude ure|ena, da li }e da bude potpuno centralizovana, {to

je na neki na~in srpska tradicija. Dakle, Srbija u devetnaestom veku

postaje vrlo autonomna, pa onda nezavisna dràva i stalno pripaja

neke nove krajeve. Ti krajevi, kako se obi~no kod nas kaè, bili su

etni~ki srpski, ali oni to i jesu i nisu bili. Bilo je mnogo muslimana i

Turaka i Albanaca, koji su bili potpuno proterani odatle. Dobro, u to

vreme je to bilo prihvatljivije, ali tu jeste bio vr{eno ono {to bismo

danas sigurno nazvali genocidom. Ipak, ne postoji dràva koja nije

nastala na nasilju.

Poslednjih godina se govori o tome da su Jugoslaviju stvorile velike

sile. To ~ujem ne samo ovde, nego i u Britaniji. Neki moji studenti

tako misle. A to nije ta~no, velike sile ili strane dràve su priznale

Jugoslaviju tek mesecima nakon njenog stvaranja. Nju su 1. decem-

bra 1918. stvorili sami ju`ni Sloveni, a prva velika dràva koja ju je

priznala su bile Sjedinjene Ameri~ke Dràve, u februaru 1919. godine.

Dakle, Jugosloveni su je sami stvorili, ali se onda pojavila nesaglas-

nost o tome kako ta dràva treba da izgleda. Ve}ina Srba je za neku

vrstu centralizovane dràve, ali opet nisu svi. Onda imate slu~aj iz

avgusta 1938. godine, kada vo|a hrvatske opozicije Vlatko Ma~ek

dolazi u Beograd, gde ga, po tvrdnjama srpske opozicije, do~ekuje

vi{e od sto hiljada ljudi. Policijski izve{taji kaù - nekoliko desetina

hiljada, a ja bih rekao da je istina negde izme|u. âk i nekoliko

desetina hiljada u vreme kada je Beograd imao dvesta hiljada

stanovnika je mnogo. Ljudi su do{li iz Beograda i svih delova Srbije

da pozdrave vo|u Hrvata u avgustu 1938, samo nekoliko godina pre

nego {to su Srbi i Hrvati po~eli me|usobno da se ubijaju u Drugom

svetskom ratu. To ipak pokazuje da je narod zaista bio za neku vrstu

sporazuma, za neku vrstu kompromisa.

32

30

.11.

07

. Kada je u pitanju spoljna politika, to je zanimljivo, nije bilo mnogo

nesaglasnosti. Postoji stereotip me|u Srbima da su Hrvati uvek

pronema~ki nastrojeni, {to uop{te nije ta~no. U me|uratnom periodu

u jednom trenutku Radi} je najvi{e proruski nastrojen u smislu

panslovenstva, vi{e od svih vode}ih srpskih politi~ara. Onda

tridesetih godina imate Ma~eka, koji je Radi}ev naslednik, i hrvatsku

elitu koja je zaista na probritanskim, profrancuskim pozicijama.

Tako da moète re}i da jedan od vode}ih srpskih politi~ara, Milan

Stojadinovi}, ima vi{e simpatija prema silama Osovine, dakle prema

Rimu i Berlinu, a vode}i hrvatski politi~ar, Vlatko Ma~ek, vi{e je

okrenut zapadnim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji.

Situacija se potpuno menja 25. marta 1941. godine. Posle toga vi{e

ni{ta nije isto. Posle manje od dva dana izvr{en je vojni pu~, smenje-

na je vlada, knez Pavle je smenjen s mesta prvog namesnika, kralj

Petar je progla{en punoletnim {est meseci pre svog osamnaestog

ro|endana i u ~asu kada Nema~ka i Italija i njihove saveznice iznu-

tra i spolja napadaju Jugoslaviju 6. aprila, sve je druga~ije. Vlatko

Ma~ek, koji u tom trenutku uìva poverenje devedeset odsto Hrvata,

a Desimir To{i} tvrdi i ve}e, odbije da vodi takvu dràvu. Njegovi

najbliì saradnici odlaze s jugoslovenskom vladom i on ve}i deo rata

provodi u nekoj vrsti ku}nog pritvora. To je malo poznato i u

Hrvatskoj, a kamoli ovde, jedno vreme on je bio i u Jasenovcu, dodu{e

kao politi~ki zatvorenik. Kada su videli da Ma~ek i Hrvatska selja~ka

stranka nisu zainteresovani, Nemcima i Italijanima su alternativa

postale usta{e. Pazite, usta{a do 1941. nema vi{e od nekoliko stotina.

Nakon osnivanja banovine Hrvatske u avgustu 1939, usta{e se

vra}aju, ve}ina iz Italije i Ma|arske. Onda imate slu~aj Stepinca, koji

je podrào osnivanje Nezavisne dràve Hrvatske, ali se vrlo brzo

povukao i po~eo da kritikuje politiku NDH.

Nisu samo Srbi verovali da je Bosna istorijska srpska teritorija, nego

i Hrvati, uklju~uju}i Hrvatsku selja~ku stranku, veruju u tom perio-

du da je Bosna povijesna hrvatska teritorija i da su Bo{njaci musli-

mani nekada bili Hrvati. Tako NDH uklju~uje ~itavu Bosnu i delove

sada{nje Vojvodine do Zemuna i mnogi Hrvati kaù - Dobro, kona~no

smo doìveli na{u dràvu.

Najve}a kriza reìma Beograda tridesetih godina se desila u leto

1937, za vreme krize zbog konkordata. Konkordat je ina~e ugovor

koji sekularna dràva potpisuje s Vatikanom, sa Svetom stolicom.

Kada je kona~no izglasan taj konkordat, izbijaju velike demon-

stracije koje predvodi Srpska pravoslavna crkva. Tada se ~uju govori

koji zvu~e kao govori nekog pravoslavnog sve{tenika iz Bosne 1994.

godine, koji su neverovatno nacionalisti~ki. Srpska pravoslavna

crkva, Rimokatoli~ka crkva i Islamska verska zajednica su formalno

imale podjednak status, ali Srpska pravoslavna crkva je ipak uìvala

mnoge privilegije. Kada su pomislili da }e neke od tih privilegija nes-

tati ili }e mo`da Rimokatoli~ka crkva biti u boljoj poziciji, oni su se

stra{no uzbunili. Izbile su ogromne demonstracije, takozvana

Krvava litija. Da stvari budu gore, iste no}i kada skup{tina izglasava

konkordat umire patrijarh Varnava. Po~ele su da kruè glasine da je

patrijarh otrovan. Nastaje sukob izme|u srpskog nacionalizma koji

predvodi Srpska pravoslavna crkva i jugoslovenske dràve, {to opet

pokazuje da stvari nisu bile jednostavne i da me|uratna Jugoslavija

nije po svemu bila velika Srbija, sem po imenu.

Ja sam pre nekoliko godina uredio zbornik radova na engleskom, koji

se zove - Jugoslovenstvo. Glavni cilj je bio da se pokaè da je bilo vi{e

tih jugoslovenstava. Jedno su zastupali intelektualci iz Zagreba oku-

pljeni oko odli~nog ~asopisa Nova Evropa, koji je ure|ivao Milan

]ur~in. êsto se me{aju pojmovi centralizam i unitarizam.

Pojednostavljeno re~eno, centralizam je politi~ki sistem u kojem se

vlada iz jednog centra, a unitarizam u ovom kontekstu je verovanje u

postojanje jednog unitarnog, jugoslovenskog identiteta. E sad, neki

od tih intelektualaca i pisaca okupljenih oko ~asopisa Nova Evropa

su ukazivali da Jugoslavija moè da bude decentralizovana dràva u

kojoj ìvi jedan narod. Oni su davali primer Nema~ke. A u Beogradu

je tada izlazio list Napred, koji se tako|e zalagao za federaciju. Tu se

okupljala grupa profesora, jedan od njih je Mihailo Ili}, koga je 1941.

streljao Gestapo. Ova grupa profesora je bila pod uticajem ameri~kog

federalnog sistema. Oni su stupili u veliki konflikt s listom Srpski

glas, koji je izdavao Srpski kulturni klub. Oba lista su se pojavila

kasnih tridesetih godina i posebno su po~eli da debatuju nakon osni-

vanja banovine Hrvatske u avgustu 1939. Tada se postavlja pitanje -

A {ta }emo sa Srbijom? Dakle, opet imate srpsko-srpsku debatu.

Nema nijedne vode}e li~nosti iz toga vremena koja je antijugosloven,

ni me|u Srbima, ni me|u Hrvatima, ni me|u Slovencima, tako da

ponekad svojim studentima postavim hipoteti~ko pitanje - [ta bi bilo

Dejan

\oki}

34

30

.11.

07

. da je glavni grad bio u Sarajevu? Nije slu~ajno da je Demokratska

stranka Ljube Davidovi}a, koja se u po~etku zvala Jugoslovenska

demokratska stranka, osnovana ba{ u Sarajevu. Oni su poku{ali da

budu prva panjugoslovenska stranka. Nisu u tome uspeli. To je po{lo

za rukom jedino Komunisti~koj partiji, koja nestaje sa scene posle

Obznane 1921. Komunisti~ka partija ostaje jedina stvarno

jugoslovenska stranka, iako je bezna~ajna sve do 1939, mo`da i do

1941, a neki bi rekli i do 1944. godine.

Kada sam po~eo da radim doktorsku tezu o ovome, jedan kolega iz

Beograda mi je rekao - Kona~no }emo imati na{u verziju pri~e o

me|uratnoj Jugoslaviji. Ja sam se malo zbunio i pitao - Kako to misli-

te - na{u? Ja nisam studirao ovde, ve} u Engleskoj i ako bih ba{ morao

da budem ne~iji istori~ar, onda sam britanski istori~ar, ali sigurno

nisam srpski. Mislim da je problem to {to su istori~ari ovde vi|eni

kao predstavnici nacije, pa ~ak i ako, na primer, Srpska pravoslavna

crkva ne{to nije dobro uradila, mo`da nije trenutak da se to sada

kaè. To mi smeta kod nekih mojih kolega. Govorili smo dosta o

me|uratnom periodu, kada deluje neko ko se zove Dimitrije Ljoti}, ko

na izborima u maju 1935. i u decembru 1938. ne uspeva da osvoji

nijedno poslani~ko mesto, iako on tada nastupa s jugoslovenske

pozicije i izvestan broj Hrvata i Slovenaca ga podràva i glasa za

njega. On ne uspeva da osvoji nijedno mesto u skup{tini. Bojim se da

bi danas Dimitrije Ljoti} sigurno bio u srpskom parlamentu.

Kao {to su nekada nove komunisti~ke vlasti u jednu torbu trpale i

Draù Mihailovi}a i Slobodana Jovanovi}a i Nedi}a i Ljoti}a, a me|u

njima ipak postoje razlike, tako i razni dana{nji rehabilitatori i

revizionisti idu u drugu krajnost. îni mi se da su za to, naàlost,

zaslu`ne i neke od mojih kolega, ali ima tu i mnogo kvaziistori~ara,

publicista, feljtonista. Naravno, pitanje je za{to mediji daju prostor

takvim ljudima. Verovatno i u Engleskoj postoje ludaci koji tvrde da

su Englezi narod najstariji, ali nikada ne}ete u nekoj knjiàri, u

Blumsberiju na primer, mo}i da vidite njegovu knjigu. Ovde vam se

de{ava da u odli~noj knjiàri moète da vidite takvu knjigu pored

ozbiljne studije Dubravke Stojanovi} ili pored sabranih dela

Slobodana Jovanovi}a. Dakle, kod nas jo{ ne postoji ose}aj za to {ta je

primereno, a {ta nije.

Ivan

ôlovi}

Svetlana Luki}:

Bio je ovo istori~ar Dejan \oki}, a za kraj Pe{~anika slu{ate Vesti broj

12 Ivana ôlovi}a.

Ivan ôlovi}:

Sve {to mi u Srbiji danas govorimo jedan ~ovek slu{a i snima. Slu{a

nas i snima ma gde da smo, u stanu, u kancelariji, u {koli, u kafani, u

crkvi, u toaletu. ôvek se zove Dòrd` Soros. On ne prislu{kuje na{e

telefone, niti je u prostorije u kojima ìvimo, radimo i pri~amo

postavio mikrofone, takozvane bubice. Ima on para i mogao bi i to da

izvede, ali mu ne treba. Dòrd` se oslanja na novu, jeftiniju i mnogo

efikasniju tehnologiju. On uspeva da slu{a ono {to pri~amo zahvalju-

ju}i kablovskoj televiziji. Pomisli}ete da je ovo neka glupa {ala,

me|utim, ~ovek koji je ispri~ao da Soros prislu{kuje Srbe putem TV

kabla misli to sasvim ozbiljno, a i on sam je, reklo bi se, ozbiljna

osoba. To je Dragan Mraovi}, uvaèni knjièvnik i prevodilac s itali-

janskog, dobitnik mnogih priznanja za kulturno pregala{tvo, me|u

kojima su i Oktobarska nagrada Beograda, Zlatni beo~ug i Vukova

nagrada.

Devedesetih godina Mraovi} je bio generalni konzul Jugoslavije u

Italiji, a od pre godinu dana on je docent na Filozofskom fakultetu u

Bariju. Svoje otkri}e da nas Soros prislu{kuje Mraovi} je izneo u jed-

nom intervjuu, koji je nedavno objavljen u ~asopisu Geopolitika, {to

tako|e ukazuje na to da je ovde re~ o ozbiljnoj stvari, jer ovo glasilo

se bavi, kako stoji u njegovom zaglavlju, politi~kim i dru{tvenim

pitanjima, te geopoliti~kim i strate{kim istraìvanjima, dakle, vrlo

serioznim temama. Neki misle da je to nacionalna institucija prvog

reda. Na primer, sociolog Slobodan Antoni} Geopolitiku, po njenom

nacionalnom zna~aju, stavlja uz bok Srpske pravoslavne crkve,

Srpske akademije nauka i naravno, ~asopisa Srpska politi~ka misao,

~iji je on urednik. To su, po Antoni}evom mi{ljenju, na{e retke insti-

tucije koje danas pruàju otpor mondijalisti~kom porobljavanju

srpske elite, to jest kako se on poetski izrazio, na{ih mozgova, na{ih

ose}anja i na{ih du{a. Dakle, s ovim se ne treba {aliti, uozbiljimo se i

pogledajmo {ta je Dragan Mraovi} na stranicama Geopolitike rekao o

Sorosovom prislu{kivanju Srba.

Naàlost, o tehni~koj strani ove operacije on govori dosta uop{teno -

Iza na{e kablovske televizije stoji poznati srbomrzitelj Soros, kaè

36

30

.11.

07

. Mraovi} i dodaje - kablovska televizija je u nas prvo imala jednos-

merne kablove, a nedavno su zamenjeni i dvosmernim, {to zna~i da je

Soros ozvu~io sve prostorije u Srbiji, privatne i slu`bene. Saznajemo

jo{ i to da je operacija u Srbiji uspe{no zavr{ena, a da ista takva usko-

ro po~inje u Crnoj Gori. Mnogo vi{e na{ knjièvnik govori o tome

za{to je Soros ozvu~io Srbiju, zbog ~ega mu je stalo da ~uje {ta se

ovde pri~a po ku}ama, kancelarijama i na drugim mestima. Evo za{to

- to mu treba da bi saznao koje su najve}e, prave vrednosti Srbije, ono

{to Srbi najvi{e cene i ljubomorno ~uvaju, {to samo kad misle da ih

niko ne slu{a i ne gleda slobodno jedni drugima pokazuju i hvale. A

kad to zna, onda }e Sorosu biti lako da odredi ciljeve na koje treba da

usmeri svoju srbomrziteljsku delatnost i da odabere za to najbolja

sredstva, jer sve {to on ovde radi, kaè Mraovi}, usmereno je na

uni{tavanje na{ih najve}ih nacionalnih vrednosti, odnosno na demo-

nizaciju na{eg identiteta, na likvidaciju na{eg kolektivnog istorij-

skog se}anja.

Na primer, slu{aju}i {ta Srbi pri~aju Soros je primetio da je to narod

nacionalno i duhovno jedinstven kao retko koji, pa je odlu~io da to

jedinstvo napadne i da ga nekako razbije. Toga radi on danas u Srbiji

podsti~e i pla}a sve vrste srpskog nejedinstva, pa se pod njegovim

uticajem danas u Srbiji promovi{u, nabraja Mraovi}, prava èna,

lezbejki, homoseksualaca, manjina, verskih sekti, a sve to, dodaje on,

ide na u{trb kohezije nacionalne zajednice i njene duhovnosti. Soros

i njemu sli~ni guraju danas Srbiju u Evropsku uniju, jer znaju ono {to

i na{ knjièvnik zna, to jest da bi, kako se Mraovi} izrazio, ulazak

Srbije u Evropsku uniju ozna~io po~etak na{eg demografskog i

duhovnog sunovrata. Me|utim, Srbi se ne daju lako prevariti i odbi-

jaju da krenu tim samoubila~kim putem. Jedan od glavnih razloga

za{to oni ne mare mnogo za to da u|u u Evropu Soros je otkrio

slu{aju}i {ta me|u sobom pri~aju. Oni se, saznao je, boje da bi, ako

u|u u Evropu, ostali bez svoje autenti~ne kulture, a pre svega bez

svoje knjièvnosti i nacionalne kuhinje. Zato je Soros Srbima, a

posebno onim mla|im, poslao Harija Potera da ih za~ara i porobi.

Stvar nije naivna, upozorava nas Mraovi}, jer se kroz Harija Potera

mladi usmeravaju ka kanonima koji su ne samo antisrpski, ve} i

anticivilizacijski. Naime, re~ je, kao u Velikom bratu, o stvaranju

homokretena koji }e biti poslu{ni robovi liberalnokapitalisti~ke

globalizacije.

Ivan

ôlovi}

Sli~no tome Soros je slu{aju}i Srbe zaklju~io da mnogo vole pljeska-

vice i uvideo je da bi to mogla biti sklonost koja }e oteàti ostvarenje

njegovog plana da potkopa srpski nacionalni identitet i da Srbe

pretvori u roblje globalnog kapitala. Zato se on ve} neko vreme trudi,

zajedno sa svojim prijateljem Mek Donaldom, da kod Srba stvori

naviku da umesto mirisne pljeskavice jedu bezukusni hamburger.

Ali njihovo lukavstvo na{ knjièvnik je lako prozreo. Da bi prikrili

koliko im je meso lo{e oni ga prelivaju ljutim ke~apom. Onoliki

ke~ap, kaè Mraovi}, Amerikanci koriste zato {to bi im bez njega nji-

hovo meso bilo bljutavo, i on savetuje Srbima da se okanu hamburg-

era i jedu doma}e pljeskavice ili jo{ bolje, zlatiborsku jagnjetinu, jer,

kako se izrazio, za zlatiborsko jagnje osim soli ne treba ni{ta.

Dodu{e, na{ knjièvnik je zaboravio da za jagnjetinu pored soli treba

imati i jagnje, ali to je previd svojstven receptima iz patriotske

kuhinje. Uvek se tu mnogo soli, a na meso zaboravlja.

Izgleda da Srbi rado pri~aju i o obrazovanju, posebno o univerzitetu,

i da su vrlo ponosni na kvalitet znanja koje se tu sti~e. Avaj, i to je

putem dvosmerne kablovske televizije doprlo do Sorosovih srbo-

mrziteljskih u{iju. Upregao je sve sile da i ovu srpsku ljubav prema

svojoj ro|enoj {koli, i uop{te, ceo na{ nacionalno usmeren {kolski

sistem dovede u pitanje. Kao {to stoji iza kablovske televizije, nevla-

dinih organizacija, Harija Potera, Mekdonaldsa i drugih poluga glo-

balizacije u Srbiji, stoji Soros i iza Bolonjske deklaracije, a to je,

otkriva nam Mraovi}, sistem {kolovanja od koga je gori samo

ameri~ki, dok je na{ jo{ koliko-toliko sa~uvao fundamentalni kara-

kter. Soros prislu{kuje Srbe pre svega da bi saznao {ta narod misli.

Tu mu neke stvari jo{ nisu jasne, kao da se boji da bi s te strane moglo

do}i neko iznena|enje. [to se, pak, srpske politi~ke elite ti~e, ovaj

srbomrzitelj je zna u du{u, jer ona je formirana pod njegovom kontro-

lom na Zapadu. To su, kaè Mraovi}, eksperti {kolovani na Zapadu i

drilovani da misle druk~ije od svog naroda, a da ìve na njegovoj

grba~i. Oni su 2000. godine nasilno osvojili vlast u Srbiji uz pomo}

Zapada koji im je pomogao da sru{e prethodni od naroda izabrani

poredak i njegovog - Volim i ja vas - vo|u.

Jednom re~ju, obja{njava na{ knjièvnik, dana{nji srpski politi~ari

nisu do{li na vlast demokratskim metodama, ve} nasiljem, paljenjem

sopstvene skup{tine i televizije, {to im je omogu}eno prethodnim

sankcijama i bombardovanjem. Interesantno je da Mraovi}, uprkos

38

30

.11.

07

. tome {to ne samo u Sorosu, nego uop{te u Zapadu vidi podmuklog

neprijatelja Srbije, ba{ jednu zapadnu dràvu, Italiju nudi kao

primer zemlje koja s uspehom odoleva globalizaciji i ponosno brani

svoje nacionalne vrednosti. Njihova televizija je, pri~a on, prepuna

programa o nacionalnim prirodnim lepotama i izuzetnim spomenici-

ma kulture, a svako prepodne je ispunjeno programima koji se bave

nacionalnom kuhinjom i narodnom tradicijom. Himnu Bra}a Italije

sviraju bar jednom dnevno, a neprestano ma{u svojom trobojkom.

Niko im ne prebacuje da su nacionalisti. Uve~e Italijani idu na picu,

a ne na hamburger, pa su u okolini Barija upravo zatvorena dva

Mekdonaldsa. Kako je to mogu}no? Ne verujem da Soros ili neki

drugi agent liberalnokapitalisti~ke globalizacije, neki italomrzitelj

nije poku{ao da i u Italiji zagospodari kablovskom televizijom, da i tu

zemlju ozvu~i kako bi saznao do ~ega Italijani najvi{e drè, a zatim

naoruàn tim znanjem nasrnuo na njihov nacionalni identitet. Ali

ako je verovati Mraovi}u, to mu izgleda nije po{lo za rukom. Italijani

su o~igledno na{li efikasnu odbranu od tog zla i zato danas mogu

mirno i bez kompleksa da se slade svojom picom nacionale, ma{u

svojom zastavom i svaki dan pevaju himnu. Sre}an narod, {tono se

kaè, svoj na svome. Naàlost, Mraovi} nas ne obave{tava o tome

kako im je to po{lo za rukom. [teta, da se on potrudio da nam podrob-

nije objasni kako to s dvosmernim televizijskim kablovima funkcio-

ni{e i {ta su u vezi s tim Italijani preduzeli, mo`da bismo mogli ne{to

i mi da u~inimo, da i mi poku{amo da prislu{kivanju na{e zemlje

stanemo na put.

Evo, na primer, meni je kablovsku uvela kompanija Ikom, a sad, po{to

sam pro~itao intervju s Mraovi}em, zapaàm da puni naziv te kom-

panije glasi Interaktivna kablovska objedinjena mreà, i po~injem da

se pitam {ta ovde u stvari zna~i re~ - interaktivna, da to nije - ti slu{a{

mene, ali ja, brajko, slu{am tebe. A ve} pravo podozrenje bude u meni

re~i - objedinjena mreà, u kojima zahvaljuju}i upozorenju Dragana

Mraovi}a jasno prepoznajem sistem tajne, globalne kontrole na{e

nacionalne privatnosti. I {ta sad da radim? Da prese~em kabl, da

traìm da se vrati jednosmerni, da ponovo instaliram staru, dobru

krovnu antenu ili satelitsku? Zaista ne znam.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Ivan ôlovi} i bio je ovo Pe{~anik. Na sajtu pescanik.net

na}i }ete nove tekstove Svetislava Basare, Petra Lukovi}a, Dimitrija

Boarova i drugih koji su pisali uglavnom za Danas i za Feral. To su

veoma zanimljivi tekstovi, {teta da ih propustite. Za vikend vas na

na{em sajtu ~eka i novi tekst koji specijalno za Pe{~anikov sajt pi{e

Teofil Pan~i}, a u ponedeljak }emo po drugi put poku{ati da odrìmo

promociju Pe{~anika u Aran|elovcu. Tamo }e, u prisustvu Na{ih i

policije govoriti, za sada je sasvim izvesno, Teofil Pan~i}, Petar

Lukovi}, Mirko \or|evi} i Vesna Raki}-Vodineli}.

77.. 1122.. 22000077..

ERON

Za ovih dvadeset godina rastu neki klinci kri{om od nas i

mi nemamo pojma ko su oni ... Mira Markovi} moè da

ima kolumnu, a ti ne moè{ dve re~i da kaè{ u

Aran|elovcu ... Po~e}u da nosim majicu - Ja nisam izdaj-

nik ... U Suvoj Reci nastradalo je osamnaestoro dece, a

najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci ...

Gosti:

Nade`da Milenkovi}, stru~njak za marketing,

Srbijanka Turajli}, profesorka,

Biljana Srbljanovi}, dramski pisac,

Marko Vidojkovi}, pisac,


Hisni Beri{a, predsednik Udruènja porodica ubijenih i

nestalih u Suvoj Reci

Svetlana Luki}:

Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Proteklih dana, kao {to ste i sami

videli, uspeli smo da potremo ceo skup onih sitnih, ali stalnih promena

koje su nas odvojile od ostalih velikih majmuna. Najve}i doprinos tom

poni{tavanju hiljada godina evolucije daju ljudi koje predvodi predsed-

nik vlade, njegov sme{ni ali opasni klovn Aleksandar Simi}, njegovi

ministri, urednici njegovih novina i naravno, Ko{tuni~in omiljeni mini-

star i koalicioni partner iz Nove Srbije. Jasno je, naravno, da je sme{na

pretnja ratom nesre}nog malog egzibicioniste i karijeriste savetnika

Simi}a, koji se u stvari samo kandiduje za neko ambasadorsko mesto

i bolju limuzinu. Njihov pravi cilj je da nam ogule koù do kraja i da nas

svedu na cvokotavog kostura koji }e biti zahvalan {to uop{te mrda.

Jedan fizi~ki zakon kaè da }e telo koje se kre}e u jednom pravcu nas-

taviti da se kre}e sve dok ga neko ili ne{to ne zaustavi. A u koga se

uzdamo da je ko~ni~ar ludila predsednika vlade i njegovih savetnika i

novinara? - Uzdamo se u predsednika Borisa Tadi}a. Vidim da je

predsednik preko svog |aka i posilnog, Vuka Jeremi}a, u intervjuu

BBC-ju rekao kako }e Srbija braniti Kosovo svim sredstvima, samo ne

ratom. Za to vreme njihov najva`niji koalicioni partner i stariji brat

kaè da ni oruàne bitke nisu isklju~ene. Demokratska stranka izgleda

misli da je toliko usavr{ila alhemiju da }e opet uspeti da smu}ka neko

srednje re{enje izme|u kala{njikova i palmine gran~ice.

Fa{isti~ki gest Nove Srbije, radikala, ravnogoraca i verou~itelja, koji

eufemisti~ki zovu nacionalisti~kom pojavom spre~avanja odràvanja

promocije Pe{~anika u Aran|elovcu, predsednik Tadi} je osudio.

Osudio je predsednik i pretnju delije iz Topole, gradona~elnika grada

Kara|or|evi}a, da }e zapaliti B92. Predsednik je i to lepo osudio i misli

da je demokrata i da njegova re~ ne{to zna~i. Ne zna~i ni{ta, jer da bi ta

osuda imala teìnu, on mora jasno da osudi svog koalicionog partnera

Velimira Ili}a, mora da pozove Srpsku pravoslavnu crkvu i da ih

zamoli za obja{njenje da li je u opisu hri{}anskog posla verou~itelja da

poziva na lin~. Morao bi predsednik da pita tuìoce jesu li slepi kod

o~iju, Jo~i}a kako to da njegovih sto pedeset policajaca nije bilo u sta-

nju da omogu}i odràvanje promocije jedne knjige i jednog DVD-a,

dodu{e duplog.

Dok predsednik ne shvati da njegova saop{tenja i telefonski pozivi

uredniku B92 zna~e koliko i osuda globalnog zagrevanja i blokade

44

07

.12.

07

. Kube - nema nama predsednika, ima samo nekrunisanog princa zemlje

Ruritanije. Ljudi maskirani u razli~ite kostime koji su navaljivali u

salu u Aran|elovcu bili su, misle oni, na nekoj vrsti pravoslavnog i srp-

skog hodo~a{}a. Ti nesre}ni ljudi su bili karikaturalni dokaz da se

stapanjem {ovinizma i nakaradnog shvatanja pravoslavlja jeste stvo-

rila nova vera - srpska vera zbog koje bi i sveti Sava postao ateista.

Svako od nas ko se izloìo mr`nji tih ljudi u Aran|elovcu ima svoje

vi|enje doga|anja. Meni je jednog trenutka bilo do{lo da sednem pred

njih i zapla~em, jer sam umesto {ubara, zastava, krstova i brojanica,

bedèva i navija~kih {alova videla olupine na{ih propalih eksperime-

nata. Stajali su u toj sali, a ja sam ih videla kako leè kao crne kutije

sru{enih aviona, koje nam mogu re}i {ta je to po{lo naopako i dokle }e

i}i tako naopako.

S nama je u Aran|elovcu bila i Nade`da Milenkovi}. Evo kako je ona

doìvela ovaj doga|aj.

Nade`da Milenkovi}:

Do|emo mi u Aran|elovac, kad tamo kordoni policije. U|emo kako

u|emo, tu bude neki deda koji dobacuje - Ja sam do{ao samo da vidim

Nata{u Kandi}. Ulazimo u salu i tamo sedi neki fini svet, slu{aoci

Pe{~anika. To vidim kraji~kom oka, a onda ugledam dvojicu - jedan je kao

bajagi fin, ali uljudan na na~in seoskog |ilko{a kada na nekoj svadbi

muva neku iz drugog grada, {to kaè Biki - uzme onaj pade` za praznik - A

vi ste do{li u Aran|elovcu. On je ta Nova Srbija, a na kratkom lancu pored

sebe drì jednog koji naravno nije fin i koji se sve vreme dere - Ajte u sport-

sku halu, prima dve hiljade ljudi. Mislim - [ta, da nas prebiju tamo?

Pretpostavljam da je to bila ideja. Najlep{i deo u celoj pri~i je Ceca. Dakle,

to je atmosfera, gomila policajaca nas ~uva, ona druga gomila prodire,

panduri su neke ve} pustili u salu, ona dvojica stoje ispred stola, jasno je

da to polako klizi do |avola. Ne, Ceca Luki} vadi argument.

Ona }e s njima argumentom, a oni su tako bazdili, rakija se ose}ala s tri

metra, jer su morali ceo dan prvo da se kuraè, drugo, oni su najmanje

poslednjih sat vremena stajali napolju, gde je bilo hladno, oni su se grejali

tom rakijom. Osim toga, oni su tu po partijskom zadatku, dobili su

dnevnicu, dobili lan~ pakete i do{li su tu da, ako ve} ne mogu da nas nave-

du da u|emo u tu salu za dve hiljade ljudi i da nas tamo prebiju, makar

naprave neki incident, neko ko{kanje i videlo se u jednom trenutku da

Nade`da

Milenkovi}

takvo ne{to poku{avaju. Ne, Ceca Luki} se ne da. Kad ona izvadi argu-

ment, ima da popadaju. Samo jedna stvar me je zanimala, {ta oni misle

za{to su tu, jer ono {to smo ~itali u onom proglasu je potpuno imbecilno.

Za ljude koji su to propustili, a preneto je samo na sajtu Pe{~anika, proglas

je glasio - da je televizija B92 na svom blogu postavila neku karikaturu na

kojoj homoseksualci pi{aju po svetosavlju. Naravno, ta karikatura pred-

stavlja de~aka koji je lik iz stripa, i on stvarno pi{ki, ali ne po svetosavlju,

nego po imenu bloga Querria. I kako ti na karikaturi vidi{ homoseksual-

ca? Drugo, {ta ljudima kojima su taj proglas ~itali zna~e te stra{ne re~i -

sajt i blog? 98 odsto tih ljudi ne zna {ta je blog. Trebalo je da imamo trans-

parente - Blog vam pomogao. Tamo je bilo vi{e glava nego zuba, izbezum-

ljenih od pi}a. Volela bih da sam mogla da budem mu{ica na plafonu da

vidim kako to izgleda, {ta oni pri~aju, kako se sokole u autobusu. Dobro,

idemo da bijemo neja~, ène, starce, ali za{to? To je bila bizarna situacija,

u kojoj ti isu~e{ jedan argument, drugi argument, a ovaj se dere, onaj ti

otima mikrofon. Debeovci u civilu, blogu hvala, ih spre~avaju da pretr~e

preko stola i po~nu fizi~ki da se obra~unavaju s nama.

Svi su iz Nove Srbije, imaju bedève, {to zna~i da ih je tu poslao i raspo-

mamio i napujdao na Pe{~anik Velja iz bazena. To su srpski doma}ini,

hrabri junaci koji su ratovali, jedan je ~ak po~eo - Ti si mi ubila sina. I ti

velikosrbi i veliki stvarno, po fizisu, napujdani su od Velje iz bazena. Da li

ste gledali Utisak nedelje, u kojem je bio predlog utiska - Velja Ili} u svom

privatnom bazenu zatvorenog tipa, u svojoj ku}i? On u bazenu ima kanu i

intervjui{e ga èna koja vodi emisiju U trendu, koja sedi pored istog

bazena, dok je Velja Ili} u bazenu. On je kao snajka na izdràvanju banje,

ne moète da shvatite koliko to sme{no izgleda. Ima spido kupa}ice i on

ne pliva nego stoji u bazenu, a rukicama malo radi, odràva se. Ima i bro-

janicu oko vrata. Ova èna mu traì da joj pokaè ve`be. On njoj pokazuje

ve`be, ima razmaknute rukice i vrcka stomakom levo - desno, kaè - Sve

moje kolege to rade. Nisam mogla da verujem. Zna~i, to je Velja Ili}, to je

taj doma}in Srbije, to je to mu{ko nad mu{kima, koje je napujdalo ove

ljude. Da li je neko od njih pred o~ima imao tu sliku Velje koji vrcka stoma-

kom u bazenu dok je i{ao da pobije i zapali B92? Ho}u da kaèm, stvar je

stra{na i situacija je stra{na - ali oni su sme{ni.

Ne}u da zaboravim koliko su sme{ni ovi koji su navaljivali da pre|emo u

onu salu, pa }e oni da nam pokaù na{ega bloga, i ovaj koji ih je pujdao.

Onda Vesna Raki}-Vodineli} zove Velju mobilnim, jer su oni nekada zajed-

no osnivali slobodne gradove. Ovaj se naravno ne javlja, verovatno mu je

46

07

.12.

07

. pao mobilni u bazen, upao mu dok je vozio kanu. êkaj, kanu u bazenu. I

ka~ica kajmaka, da doru~kuje kada se potro{i od ve`bi. I naravno, onda

sednemo u prevozna sredstva i vratimo se ku}i, na mig policije koja je u

jednom trenutku rekla - Sad bi bio jako dobar trenutak da se evakui{ete u

naredna dva minuta, po ~emu sam shvatila da ili imaju dojavu ili su oni

drugi pustili ove, jer ve} su u salu u{li Na{i.

Kako }emo da u|emo u grad Aran|elovac, koji je o~ito zabranjen za

Pe{~anikove korake? Ne moèmo da u|emo tamo da vr{imo slu`bu, kao

{to ni Filaret nije mogao da u|e u Crnu Goru da vr{i slu`bu, a tamo nas

~ekaju neki fini ljudi. Predlaèm da prvi korak u ovoj kampanji bude to da

odemo pred Aran|elovac i po~nemo {trajk gla|u. Ako po~ne da pada sneg,

dobro je, to je filmi~no, ako ne po~ne, nema veze, samo }emo da budemo

jadni i ispijeni - dok ne do|e Velja Ili}, gorepomenuti iz bazena, kanuom

niz reku Sitnicu, da nas pozdravi i da zahteva da nas hitno puste u

Aran|elovac. Kada se na{ {trajk gla|u okon~a i kad budemo mogli da

u|emo u Aran|elovac, jer je ministar Velja intervenisao, mi onda

postavljamo kamen temeljac crkve tu gde smo gladovale i to zauvek osta-

je znamenje kako Aran|elov~anima, tako i mnogobrojnim turistima iz

celoga sveta. Da ne bi Pe{~anik stalno bio protiv crkve, mislim da bi to bila

dobra kombinacija i na{e dobro delo, da ostavimo ne{to u amanet Srp~adi.

Svetlana Luki}:

Predsednik op{tine Topola, koji je predvodio te junake, onaj fini i

ugla|eni iz tvoje pri~e, ju~e i danas po ceo dan insistira, moli, pred-

laè da mi odemo kod njega, da nam on bude doma}in, da odemo u

Topolu, obe}ava da }e da napuni salu od ~etiristo pedeset mesta. Da

li ti misli{ da je to predlog koji bi trebalo razmatrati ozbiljno?

Nade`da Milenkovi}:

Samo ako ste lude. Naravno da ne treba da se ide. Prvo iz principa, jer

vama promocije uvek prave ljubitelji Pe{~anika. Nikada vam nisu pravili

promocije neprijatelji Pe{~anika ili neljubitelji. Zna~i, principijelno je to

pogre{no, a drugo, ta njegova pri~a da }e da sedi tih ~etiristo pedesetoro,

bojim se da bi probali da nam opet pokaù na{eg bloga. Ide{ me~ki na

rupu, a i za{to da mu pomaè{ da se pere, jer o~ito da je stigla neka grd-

nja iz bazena. A i ovaj iz bazena se malo prera~unao, pa je krenuo u svoju

predsedni~ku kampanju, iako se nisu svi dogovorili, pa bih rekla da su tu

padale packe. A da ovaj ne misli ozbiljno da se pere pokazuje vest iz

dana{nje Politike, u kojoj nam je objasnio da B92 postaje Bastilja, a da je

Nade`da

Milenkovi}

on jednu Bastilju ve} palio i da ima iskustva. Ovih dana mi je stalno na

pameti ona divna re~enica Me{e Selimovi}a - Boj se ovna, boj se govna, pa

kad }u ìvjet. Ne treba da se bojimo, ali ne treba ni da mu izlazimo u sus-

ret da bi on prao svoju biografiju. To je pri~a - svi smo demokrate,

demokratski je i legalisti~ki da ratujemo, legalan je fa{isti~ki skup u

Novom Sadu, ali onaj antifa{isti~ki skup nije bio najavljen. Vas dve tim

ljudima nemate {ta da kaète, a ako oni misle da imate, onda treba petkom

u pola deset da uklju~e radio i slu{aju Pe{~anik. Ne treba svako mi{ljenje

javno da se izraàva. Zna~i, ako neko iznosi fa{isti~ke ideje, to je jedno, a

ako Pe{~anik ho}e da promovi{e svoju knjigu i DVD - to je bitno druga~ije.

Cela pri~a se vrti oko toga ko }e da stane i da pokaè - ovo je sistem vred-

nosti. Posve}ujem Tadi}u slogan - Ili ih ima{, ili ih nema{. Tadi} je trebalo

da bude u Novom Sadu i u Aran|elovcu, kao {to je pre nekoliko godina

gradona~elnik Zagreba predvodio gej paradu. I naravno da je policija to

obezbe|ivala i naravno da nije bilo ni ovih u mantijama, ni ovih s motka-

ma, jer je gradona~elnik kao vlast predvodio kolonu. E, po{to ovde nema

takvih, ovi ljudi misle da im je sve dozvoljeno. [to je najcrnje - jeste im

dozvoljeno.

Slobu smo vi|ali samo kada je pri~ao na engleskom, sve ostalo su bila

saop{tenja. Ko{tunica nam isto samo saop{tava, a sada nam se saop{tava

i iz Tadi}evog kabineta. Gde su ti ljudi da se obrate gra|anima? To

Tadi}evo saop{tenje je mlako i kao {to rekoh - ili ih ima{ ili ih nema{. U

no}i kada gori Hilandar, u no}i kada nam oduzimaju petnaest odsto teri-

torije ti ne moè{ da pri~a{ o Pe{~aniku i sve se zata{kava. To }e da nas

ubije, to - Ko da mi uzme iz moje du{e Kosovo. I onda se i Tadi} tome prik-

lonio, po{to je u kohabiliciji ili kako se vi{e zove kada kohabitira{ i u koali-

ciji si. On ne moè da kaè - Ovo {to je Velja uradio nije dobro, jer su oni u

istoj vlasti, a tek Ko{tunica to ne}e re}i, taman posla, on i ne misli da ovaj

nije dobar. Zato i drì Velju, da bi imao taj {iroki spektar pred izbore -

Vidite, ovde imamo salonski, a imamo i ovaj uli~ni, pa ko voli - nek izvoli,

kupite DSS.

Ja bih stra{no volela da me svakodnevno nerviraju ljudi druge nacional-

nosti. Ali ko te gura u autobusu, ko su manijaci koji ti seku put, ko su

budale koje te jure po pe{a~kom prelazu da te ubiju, ko radi na {alterima,

ko su nam politi~ari? Sve sam Srbin do Srbina, ali oni nas i dalje ube|uju

da su Srbi kvalitetniji od svakog drugog naroda, u ovom slu~aju od

Albanaca. Pro{log puta je bilo od onog Finca, pre toga od kvazidràve u

48

07

.12.

07

. kojoj ìve kvazicrnogorci koji su u stvari Srbi, ali su im ovi rekli da se

la`no predstave za referendum i dali im po sto evra. I sve to pro|e, svaki

put se to popije. Tupimo tu istu pri~u - drugi ne valjaju, Srbi su super.

Otvori{ vrata svog stana i shvati{ da ima mnogo Srba koji nisu super i

zbog kojih ba{ ne bi poginula, a mo`da bi dala ìvot za neko dete iz

Zimbabvea, koje nikako nije Srp~e. Stvarno sam kao luda otkad radim

kampanju za Inscest trauma centar - svaka tre}a devoj~ica i svaki sedmi

de~ak, to su Srp~ad, doìve seksualno zlostavljanje, u ~etrdeset odsto

slu~ajeva od biolo{kog roditelja, tako|e Srbina ili Srpkinje. Ali preko

medija se emituje da su Srbi i do jaja i od jaja. I Velja Ili} je Srbin, koji

izdràva banju u privatnom bazenu, zida od svinjca bolnicu i onda se iz-

nervira, jer mu, kaè, neki novinar juri ovce da ih kresne, pa }e da sru{i

polikliniku, kaè, pa umirite svi od srca. Sve to prolazi i on }e stvarno da

se kandiduje za predsednika i onda }e mnogo ljudi da kaè - Vala jest Velja

sila.

Ti si jednom rekla - Na{e ludilo je postalo punoletno i sada ima pravo

glasa. Mi osamnaest ili dvadeset godina, od Osme sednice, ìvimo to i

polako stasavaju deca koja ni{ta drugo ne znaju, koja su nau~ila da se

toalet papir kupuje na buvljaku. Zato je ovakva gu`va za ove hipermarkete

i mene je toga blam. Zna{ ono, tata kojem je te{ko na poslu i koji pije, to su

na{i politi~ari, a po{to pije, on onda mora da bije ̀ enu i decu. To mi ̀ ivimo,

nas stalno biju tate, ti politi~ari, jer im je te{ko, uzimaju im Kosovo. Za

ovih dvadeset godina rastu neki klinci kri{om od nas, generacije dece su

nekako kri{om porasle i mi nemamo pojma ko su oni, ni {ta }e da nam

rade kada budu imali vlast. Ovi politi~ari su namakli pare i imaju

telohranitelje, ali niko od njih ne}e da ode u inostranstvo. To me fascinira,

oni imaju milijarde i svi sede ovde. Zna{ kao - [to sam jebo, ako ne da

pri~am? [ta }e on u [vajcarskoj, u kojoj bi imao para kao i svaki drugi

bogat ~ovek? Ne, svi sede ovde da se pokazuju i to nas ~eka - sav taj olo{ }e

da ostane ovde, sti}i }e neka nova deca, a mi }emo samo da ostarimo i zato

se bunim.

Svetlana Luki}:

Pretpostavljam da ste ~uli da je prema studiji OECD-a, koja je sprove-

dena na uzorku od ~etiristo hiljada srednjo{kolaca iz pedeset sedam

zemalja sveta, Srbija na ~etrdeset prvom mestu. Test se zove Piza,

testiraju se uglavnom petnaestogodi{njaci, pre svega iz poznavanja i

razumevanja prirodnih nauka. O tome smo hteli da razgovaramo s

gospo|om Srbijankom Turajli}, profesorkom i biv{om pomo}nicom

Srbijanka

Turajli}

ministra obrazovanja. Me|utim, Srbijanka Turajli} je pre toga htela

ne{to da vam kaè.

Srbijanka Turajli}:

Prvo da malo naljutim slu{aoce Pe{~anika, a onda moèmo da

pri~amo o drugim temama. Pre nedelju dana sam bila na jednoj ve~eri

i u razgovoru smo pomenuli crkvu, te se ja deklarisah kao pravoslavni

ateista. Svi su hteli da znaju {ta to zna~i i ja sam im objasnila kako ja

imam neko po{tovanje za tradiciju, da uvek slavim slavu, da mi je

Badnje ve~e najdraì praznik i da jednom godi{nje idem u crkvu, na

Veliki petak. Na to me je jedan mladi} pogledao i rekao - Drago mi je

da to ~ujem, ali nikada ne bih rekao. Pitam ja - Za{to vi to nikada ne

biste rekli? Kaè - Osoba iz Pe{~anika da ~uva tradiciju, meni je to

neverovatno. I tu ja po~nem zaista, mo`da ne prvi put, ali ozbiljnije da

razmi{ljam o Pe{~aniku i o tome {ta mi radimo s Pe{~anikom. Mi

imamo utisak da promovi{emo jednu ideju, ali se ja pla{im da je mi

promovi{emo podjednako netolerantno kao {to ona druga strana

zastupa svoju. Dakle, i mi zastupamo logiku - Ko nije s nama, taj je

protiv nas. To me dovodi do ovog Aran|elovca. Naravno da je stra{no

to {to se desilo, ali na neki na~in mi to prizivamo. Ako ti ljudi ne vide

da ih mi pozivamo na dijalog, onda oni ne vide drugi na~in da se s

nama obra~unaju nego silom. Ja priznajem da meni u nekim slu~aje-

vima jezik Pe{~anika nije blizak. Volim Peru Lukovi}a, ali zaista ne

volim kako on pi{e, ne zato {to se ne slaèm s njegovim idejama, nego

zato {to mislim da se njegov jezik ne razlikuje ba{ mnogo od jezika

Velje Ili}a. Pa ne mogu zameriti Velji Ili}u na prostakluku, a smatrati

da je potpuno normalno da Pera Lukovi} bude prostak. Ako tome

dodate da nekoga psovka moè boleti kao i {amar, eto vama koraka do

Aran|elovca.

To nije ni apel, ovo je vi{e moja tuga. Mo`da bismo ne{to i mogli da

uradimo, ako bismo odustali od govora, da ne kaèm mr`nje, a neka-

da je i govor mr`nje, ali od govora frustracije i ako bismo po~eli da

plasiramo govor dijaloga. Ja imam {ezdeset jednu godinu, pri~am na

ovaj na~in poslednjih sedamnaest godina. Da li je mogu}e da se za

sedamnaest godina u ovoj zemlji nije stvorio niko drugi ko bi mogao

o tome da pri~a sveìje, poletnije? Ako zaista u ovom dru{tvu ne pos-

toji drugi krug sagovornika koje vi moète da na|ete, onda je ovo

dru{tvo toliko bolesno da vi{e nema razloga da razgovaramo.

50

07

.12.

07

. Rezultati testa Piza nisu iznena|enje. Pogledajte koliko je neza-

poslenih i nestvarnu koli~inu poslova koje ti nezaposleni nisu kvali-

fikovani da obavljaju. Mi prosto imamo ljude s potpuno neupotre-

bljivim znanjem i Piza nam govori upravo to - Vi ste nekvalifikovani

za dvadeset prvi vek; vi mo`da znate neke ~injenice, ali one vi{e niko-

ga ne zanimaju. Kome god su potrebne ~injenice, kliknu}e na Google

i sazna}e sve {to ga zanima. Na Vikipediji nema ~ega nema. S jedne

strane imate nesre}ne klince u {koli koje neko tera da u~e napamet, a

njima je to dosadno, a ve} i oni znaju ne{to o ra~unaru, pa im je jasno

koliko je to aspurdno i oni odbijaju da u~e i demotivisani su. Onda

imate sirote nastavnike koji gledaju tu demotivisanu decu i {ta god

da oni poku{aju da urade ne mogu ih motivisati da u~e ne{to

napamet, pa i oni diù ruke. Pa onda naravno dràva ne daje pare, jer

kada sistem ne valja, za{to bi davali pare i niko o tome ne}e ozbiljno

da razgovara. Mi i dalje presli{avamo decu koliko su knjiga pro~itala,

a nikada ih nismo pitali {ta su pro~itala, {ta su zaklju~ila iz toga {to

su pro~itala, da li to mogu da poveù s nekim drugim tekstom, da li ih

to na ne{to asocira, {ta ona misle, jesu li bolja ili gora kada to

pro~itaju. Mi ih u~imo matemati~kim formulama koje oni ne znaju

gde da primene. Na fakultetu pitate ne{to studenta, on kaè - Za{to

me to pitate? To sam u~io pro{le godine. Za njega je to davno pro{lo

vreme i nije valjda da vi o~ekujete da on jo{ zna ne{to {to je u~io

pro{le godine.

Istraìvanje Piza je alarmantno s gledi{ta dru{tva znanja, s gledi{ta

ekonomije znanja, a dvadeset prvi vek jeste progla{en za ekonomiju

znanja. Imamo o tome jedan fantasti~an pokazatelj, Srpska banka je

iznela nove indikatore ekonomskog blagostanja koji se baziraju na

~etiri stuba, ~etiri pokazatelja. Jedno je ekonomski sistem, instituci-

je. Ne umem da kaèm gde se tu nalazimo, jer ako slu{am gospodina

\eli}a - stojimo fantasti~no, a ako slu{am gospo|u Danicu Popovi} -

stojimo tragi~no. Sklonija sam tome da verujem gospo|i Popovi}, jer

ona nije na vlasti, ali mo`da je èna iz na{eg kruga kritizera, pa hajde

da to pitanje ostavimo otvoreno. Drugi stub ekonomskog blagostanja

je inovacija i tu smo zaista jako lo{i. Meni su najzanimljivija preosta-

la dva stuba, jedan su informacione i komunikacione tehnologije ili

informaciono dru{tvo. Koliko smo ga razvili? - Nismo uop{te. I

~etvrti stub je obrazovanje. Smatra se da bez dobrog, modernog obra-

zovnog sistema ne moète o~ekivati bilo kakav ekonomski napredak,

osim ako iskopate neku naftu, a na{e {anse za to su male.

Srbijanka

Turajli}

Puna su nam usta teritorije, na{e, tu|e, zajedni~ke, damo je, ne damo

je. Na toj teritoriji ìvi narod, a o njemu niko ne pri~a. Tu ìvi neza-

posleni narod, koji nikada nigde ne}e mo}i da na|e posao, ali to nije

tema. Ne znam {ta bismo radili i s punom teritorijom po kojoj gamiè

armija nezaposlenih. Mo`da je najstra{nija ta potpuna nebriga vlasti

za narod, koja ve} prelazi u neku vrstu mr`nje. Svaka rupa u koju

upadnem hodaju}i Beogradom ~ini da se pitam - Boè, je l' mene

gradske vlasti stvarno mrze? Mi smo po~eli stalno da gun|amo i

svako koga pitate za{to to gun|anje ne bismo odelotvorili na bilo koji

na~in, kaè - Ma pusti, vidi{ da nema {anse. Mi baratamo uop{tenim

ose}anjem, mi tvrdimo da ne{to ne valja bez ijedne ~injenice, oni

tvrde da ne{to valja bez ijedne ~injenice i ni jedna ni druga strana se

ne uzbu|uje {to zapravo nema podataka. To govori o neozbiljnom

odnosu i nas i njih prema su{tini stvari. Na{a teorija da u ovoj zemlji

ni{ta nije bolje je podjednako pogubna kao i teorija onih na vlasti da

je u ovoj zemlji sve mnogo bolje.

Mi ne moèmo da se dogovorimo s onima koji su na vlasti. Pogledajte

ovu pri~u o Mi{kovi}u. Onog momenta kada G17 plus kao ekspertska

stranka kaè da nema {ta da kaè o tome, vi samo moète da se pitate

koji su im brojevi na platnom spisku, tu nema drugog pitanja. Mene

bi iz radoznalosti zanimalo koliko novca treba neko da vam da, da

biste vi kao ekspert rekli da nemate {ta da pitate. Jasno je da je korup-

cija na vlasti poprimila takve razmere da dijalog s vla{}u nije mogu}.

Ali zato ja mislim da je mogu} dijalog s mnogim drugim dru{tvenim

grupama, koje su toga tako|e svesne. Postavlja se pitanje za{to mi ne

moèmo da makar o nekim pitanjima stvorimo konsenzus koji bi

onda mogao nekako da grune napred i da ne{to uradi s vla{}u.

Naravno da mi ne moèmo ovog momenta da re{imo pitanje istorije,

ali ljudi bo`ji, obrazovanje nije samo istorija, istorija je pro{lost,

obrazovanje su nove tehnologije, obrazovanje su neke nove nau~ne

istine, obrazovanje je novi na~in mi{ljenja. Kada do|em dotle da

po~nem sistemski da mislim, ja }u i o istoriji po~eti sistemski da mis-

lim. Dakle, potpuno je nebitno kako ovog momenta izgledaju ud`beni-

ci istorije, mogu i da ukinem istoriju u {koli, ako ho}ete. Mi smo gene-

racija koja je u~ila istoriju do Prvog srpskog ustanka, a onda se nas-

tavljalo s Drugim svetskim ratom. Ja sam pripadala generaciji koja je

manje-vi{e hladno mogla da veruje da su prvo bili Turci, a onda su

do{li partizani, oslobodili nas od Turaka i onda je po~ela revolucija.

52

07

.12.

07

. Naravno da ne zagovaram tu ideju, ali ho}u da vam kaèm da to nije

od klju~nog zna~aja. Ako otvorim pitanje obrazovanja na temi u~enja

istorije, bolje da ga i ne otvaram.

Svetlana Luki}:

Ili srpskog jezika, recimo, i tu dolazimo na pitanje koje ste vi

pokrenuli na po~etku razgovora, kada neko od va{ih poznanika i pri-

jatelja kaè da Pe{~anik ne po{tuje tradiciju. Stvar je u tome {to u

srpskoj tradiciji postoji ovo, ovo, ali i ono.

Srbijanka Turajli}:

Moja su se deca {kolovala tako {to su, na moj uàs, svetske klasike

u~ile gledaju}i filmske verzije. Nisam uspela da ih ubedim da ~itaju

Anu Karenjinu, objasnile su mi da im je potpuno irelevantno za{to je

neko na{ao {valera, pa se zbog toga bacio pod voz. îtale su Tolkina.

Dakle, deca }e i ovako i onako ~itati ono {to njih zanima, ali nemojte

da reformu obrazovanja po~nemo od spornih tema. U matematici

nema ni~eg spornog, sporno je samo pitanje {ta je upotrebljivo

matemati~ko znanje. U fizici tako|e nema ni~eg spornog, to vaì i za

hemiju, to vaì za biologiju, to u velikoj meri vaì i za mnoge

dru{tvene nauke. Prema tome, u~imo ih filozofiji, ne moramo da

otvaramo kontroverzne teme, barem neko vreme, one }e se prirodno

otvoriti same.

Svetlana Luki}:

Vi mislite da treba da izbegnemo teme koje su sporne, a teme koje su

sporne su ratni zlo~ini, pitanje organizacije vlasti i korupcija, da li

neko ima pravo da nekoga udari, da ga bije, pitanje statusa nacional-

nih manjina, polnih manjina. Ako sve te teme izbegavamo, onda }emo

stvarno spasti na matematiku.

Srbijanka Turajli}:

Ali mi se za sedam godina nismo pomerili ni s jednom spornom

temom. Nema nikoga s one strane koga smo privukli na ovu stranu,

nema nikoga s na{e strane ko je pre{ao na onu stranu. O~igledno je

da u tome pravimo neku gre{ku. Ja mislim da je pitanje ratnih

zlo~ina uàsno va`no pitanje, ali sam potpuno svesna da ovog

momenta ne moèmo ovo dru{tvo da pomerimo po pitanju ratnih

zlo~ina. A po{to nam je svima stalo do toga da se dru{tvo pomeri,

onda hajde da vidimo gde moèmo da ga pomerimo. Do|ete u

Srbijanka

Turajli}

izbegli~ki kamp, oni su i dalje gladni, i dalje nemaju gde da spavaju,

i dalje nemaju {ta da jedu i oni ne bi da pri~aju o ratnim zlo~inima,

oni bi da pri~aju o onome {to je njima neko drugi u~inio. Ako bi se svi

oni zaposlili, nahranili, re{ili stambena i druga pitanja, po~eli nor-

malno da {koluju decu, mo`da bi postali spremni i o tome da razgo-

varaju. Kada danas pri~am o ratnim zlo~inima, ja se ne razlikujem

mnogo od Ko{tunice koji pri~a o Kosovskom boju. I jedno i drugo su

pro{lost, ovo malo blià, ono malo dalja, ali ni on ni ja ne pri~amo o

budu}nosti, a budu}nosti }e biti i s ratnim zlo~inima i s Kosovom.

Budu}nosti mora biti, jer ona se de{ava. I sada je samo pitanje da li

se mi moèmo pripremiti za tu budu}nost, da li moèmo u~initi ne{to

pozitivno u toj budu}nosti, {to }e nas, po mom uverenju, dovesti u

poziciju da pri~amo o pro{losti.

Svetlana Luki}:

Smem li da vas prekinem samo na sekund? Nije bez vraga to {to se

zakon o lustraciji odnosi na bliski period. Akteri i savremenici

Kosovskog boja odavno nisu s nama, ali kada govorimo o ratnim

zlo~inima, mi govorimo o ljudima koji su jo{ u vojsci i policiji. Na{a

budu}nost u velikoj meri zavisi od toga da li }e nam policija {tititi

gra|ane ili }e {tititi zlo~ine i kriminalce. U tom smislu, kada govorimo

o ratnim zlo~inima, mi ne govorimo o pro{losti, nego o sada{njem i

budu}em vremenu. To je i alibi Demokratske stranke, koja kaè - Ne

vredi da pri~amo o tome, gra|ani to ne}e da slu{aju.

Srbijanka Turajli}:

Upravo je LDP primer toga kako na temi Mi{kovi}a moète dobiti

sagovornike. âk sam srela ljude za koje znam da su orijentisani ka

radikalima, koji kaù - Alal vera, kona~no je neko to pokrenuo. Dakle,

moète na}i temu. Mislim da su najstra{nije {to se ovom narodu desi-

lo u poslednjih deset, petnaest, sedamnaest, koliko ima, dvadeset

godina - zlo~ini koji su u ime ovog naroda, dakle i u moje ime,

po~injeni na teritoriji biv{e Jugoslavije. Ja to autenti~no mislim.

Naàlost, iz nekog razloga jako malo ljudi to misli. E sad, ja tako|e

mislim da bi trebalo u~initi ne{to da u ovoj zemlji bude bolje. Ne

moèmo ozbiljno napasti vlast temom o kojoj nemamo konsenzus,

jer onda ni{ta ne}emo uraditi. A kada vlast shvati da gra|ani ne{to

misle, da se gra|ani ne{to pitaju, kad po~ne da nas ceni i kona~no

prime}uje, onda }e ta vlast razmi{ljati druga~ije o svemu, pa

kona~no i o ratnim zlo~inima. Onda }e toj vlasti mo`da biti va`no ko

54

07

.12.

07

. joj je u policiji, jer }e biti svesna da }e taj konsenzus koji se stvara

kad-tad otvoriti i to pitanje. îni mi se da bi to mogao da bude put.

Ovo {to sada ~inimo ne otvara put, ovo je gomila frustriranih starih

èna i mu{karaca, koji uporno ponavljaju svoju pri~u, postaju dosad-

ni i Bogu i ljudima. Moram da priznam da imam krug prijatelja,

poznanika, u kojem kada kaèm R, oni kaù - Nemoj opet o ratnim

zlo~inima, kada kaèm I, oni kaù - Nemoj, molim te, opet o istini,

kada kaèm P, oni kaù - Nemoj, molim te, opet o pomirenju. Vi, na-

ravno, moète da ustanete od stola i da odete, {to ja nekada i uradim,

ali s punom sve{}u da time nisam postigla ba{ ni{ta.

Ja ne bih raspravljala o Nikolaju Velimirovi}u, jer mislim da je to

rasprava koju jako mnogo ljudi ne moè da shvati, a i nije ba{ da ih

zanima. Ali pedofilija je tema koja ih zanima i oko nje bismo se mogli

okupiti. Ja stvarno mislim da je pravoslavna crkva preterala ili da joj

je dato mesto i uloga koju ona ne bi smela da ima u dru{tvu koje drì

da je sekularno. Ali i mi pripadamo ljudima koji su zloupotrebljavali

tu ulogu onda kada nam je bila potrebna. Ja }u vas podsetiti na

~uveni policijski kordon ispred studenata u Kolar~evoj, koji je probio

patrijarh. Tada nikome nije smetalo da ide iza patrijarha i slika sve-

taca koje su no{ene sve do hrama svetog Save. Dakle, dobrano smo

u~estvovali i u tome da se Nikolaj Velimirovi} kanonizuje, kako god

to nama izgledalo i iz te koè }emo te{ko nazad. Ali mi moèmo da

kaèmo - Okej, ljudi, slu{ajte, pedofilija je ozbiljan problem i hajde da

vidimo za{to sve{tenici koji, po svemu sude}i, jesu odgovorni za pe-

dofiliju - nisu osu|eni. I hajde da pritiskamo s te strane, tu }emo

dobiti mnogo {iri konsenzus.

Svetlana Luki}:

Dakle, sada imamo problem kako da spojimo dve stvari. Od prve ne

moè da se odustane, jer je na{ posao da je analiziramo, da ukazujemo

na ono {to je pogre{no, na ono {to je dobro, da ukazujemo na to kako su

te stvari re{ene u zemljama koje bez manje ironije mogu da se nazovu

demokratskima. S druge strane je to {to vi zovete pomeranjem dru{tva

napred.

Srbijanka Turajli}:

Mi sedimo u {ancu i toliko smo duboku rupu iskopali da vi{e ne

znamo kako da iza|emo iz sopstvene rupe. Mi svoju drugost gradimo

Srbijanka

Turajli}

na na{em razumevanju pro{losti. Izlaz iz te drugosti ili pribliàva-

nje bismo mogli da traìmo samo u pogledu na budu}nost.

Svetlana Luki}:

Na{a drugost se ne odnosi samo na na{e razumevanje pro{losti, ve}

i na elementarne demokratske vrednosti. Dakle, na to {ta je pravo

manjine ili {ta je normalna procedura za dono{enje ustava.

Srbijanka Turajli}:

I mi smo radili na tome da se ustav ne donese i dozvolili da se on

donese neregularnim referendumom. Hajde sada da se posvetimo

tome da se makar taj ustav, takav-kakav je, po{tuje, hajde da nam to

bude tema. Ustav se kr{i, a niko se ne uzbu|uje. Hajde da se bavimo

pitanjem privatizacije. Mi vi~emo iz te svoje rupe i na{ glas ne dopire

vi{e nigde. Neki mladi slu{aoci sede po svetu, slu{aju nas i to im se

jako dopada, sede i ovde neki mladi ljudi i to slu{aju, pa se i njima

dopada. Omladina je uvek revolucionarno nastrojena, ali ovo nije

vreme za revoluciju. Vreme je za evoluciju, a mi se u tome ne snalazi-

mo i to je ono {to me zapravo mu~i. I zato sam i po~ela celu pri~u, jer

mi se ~ini da je vreme za neke druge ljude. Ne verujem da mene vi{e

iko moè da vidi u evolucionoj ulozi, jer svi misle da sam ja revolu-

cionar. I vra}am se na ovo istraìvanje Piza. Za{to su svi hteli da ja

komentari{em Pizu? - Zato {to }u ja to re}i jasno, kratko i o{tro, a to

je ono {to mediji vole. Mo`da mi i treba da ostanemo tu gde jesmo, da

insistiramo na tome dok ne odumremo.

Mi u Milo{evi}evo vreme nismo otvarali ta pitanja. U doba kad je

opozicija ujedinjena vidovdanskim saborom gorela je Bosna. Ali o

Bosni niko nije pri~ao. Za{to nije pri~ao? Zato {to je svima bilo jasno

da o pitanju Bosne mi nemamo konsenzus, a bilo je neophodno da se

skupi sto hiljada ljudi pred skup{tinom. Dakle, ako ja otvorim pita-

nje Bosne, bi}e ih dvadeset hiljada, a to mi je malo, pa ga onda ja ne

otvaram. A ako otvorim pitanje Milo{evi}a, bi}e ih sto hiljada. Pa,

tako smo na kraju sklonili Milo{evi}a.

I sada moramo smisliti ne{to {to je primereno ovom vremenu. Hajde

da neke teme izbacimo, hajde da neke ubacimo i da nam one postanu

barem isto toliko va`ne kao i ove koje neprekidno vrtimo i nikuda s

njima ne stièmo. Zaista prime}ujem kod svih nas potpunu frustri-

ranost, jer stalno ponavljamo iste stvari bez ikakvog rezultata. @ivi

56

07

.12.

07

. smo ljudi i èlimo da kada ne{to pri~amo to negde odjekne, da to

nekoga pomeri. Ako nikoga ne pomera, pa ne{to s nama nije u redu.

Budu}i da ~ovek ne voli da prizna da ne{to s njim nije u redu, on

postaje frustriran i svi drugi su mu glupi, idioti, potkupljeni, prljavi

i nerazumni, samo je on ~ist i ispravan. S kim }ete u dijalog na takav

na~in?

Svetlana Luki}:

Od ~ega najvi{e zazirete u nedeljama i mesecima koji nam predstoje?

Srbijanka Turajli}:

Zazirem od toga da ne po~ne neko ludilo oko Kosova. Ima tih pri~a o

ratnom rasporedu i tako dalje. Nije mi te{ko da poverujem da u ovoj

zemlji postoji jo{ neki umobolnik koji bi bio u stanju da povede rat.

Gledaju}i kako se aktuelna vlada pona{a, mislim i na premijera i na

predsednika, vi{e uop{te ne znam {ta je u ovoj zemlji mogu}e, a {ta

nije mogu}e. Najvi{e zazirem zbog onih nesre}nih ljudi tamo, koje

niko ni{ta nije pitao, u ~ije ime se sve ovo navodno radi, a o kojima

niko ne razmi{lja. Mi sada razmi{ljamo {ta da radimo sa sedamnaest

srpskih op{tina na Kosovu u kojima je izgubljena vlast, a niko nije

razmi{ljao o tome kada su te ljude pozivali da bojkotuju izbore na

Kosovu. Pla{im se tih velikih re~i, te retorike koja }e mnogo pristo-

jnog sveta dovesti u poziciju da kaè - Boè, ne znam kako sada da

reagujem. Dakle, je li Kosovo na{a teritorija? - Pa valjda jeste i kako

da kaèm da je treba dati? Pla{im se da }e nas neko dovoljno violen-

tan, sebi~an i neobazriv, neko koga narod uop{te ne interesuje,

povesti u neko ludilo. Valjda }emo ovoga puta imati dovoljno snage

da se tome na vreme suprotstavimo.

A {ta }e se desiti s onim narodom dole? Da sam vernik, svakog dana

bih i{la u crkvu da se molim za njih. Naàlost, nisam vernik, pa to ne

mogu da uradim i ostaje mi samo da se nadam da }e taj narod nekako

biti za{ti}en. Pla{im se da ova vlast ne}e biti u stanju da ih za{titi, jer

o tome uop{te ne razmi{lja. Prose~nog gra|anina ove zemlje apso-

lutno ne zanima Kosovo. Kada ih pitate - Da li vas zanima Kosovo? -

smatraju pristojnim da kaù - Kako da ne, ne spavam no}u zbog

Kosova. Ali mislim da to uop{te nije tema u Srbiji. To jeste tema onih

ljudi koji tamo ìve i kojima od toga sve zavisi. Da li }e ovde biti

frustracije zavisi od procene politi~ara ho}e li im to doneti glasove.

Pitanje je da li mi u tome moèmo da ih raskrinkamo i pokaèmo da

Biljana

Srbljanovi}

je Kosovo tema koju oni koriste da ne bi pri~ali o temama koje su

stvarno teme. Evo, to je mo`da ne{to na ~emu se moèmo na}i, da

svaki put kada neko od njih kaè - Kosovo, mi kaèmo - Ostavite

Kosovo, hajde da vidimo radna mesta, hajde da vidimo {ta ste uradili

da svi nesre}nici budu prekvalifikovani i na|u posao, {ta ste uradili

da se pribliìmo informacionom dru{tvu, bez kojega nema ekonomi-

je. Ali mi ne reagujemo tako. On kaè - Kosovo, a mi kaèmo - Kosovo

je izgubljeno. Ulazimo u taj besmisleni ping-pong, umesto da kaèmo

- Ne, vi nas laète, vi folirate da vas zanima Kosovo da ne biste pri~ali

o drugim temama, a mi ho}emo samo o drugim temama, ne}emo o

Kosovu. Ako bismo to uspeli da postignemo, eto nama normalne

predizborne kampanje. Da li }emo uspeti, vide}emo.

Svetlana Luki}:

U nastavku emisije slu{ate dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanovi}.

Biljana je bila na premijeri svog novog komada Barbelo, u

Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu.

Biljana Srbljanovi}:

Radikali ovde vaè za neprijatelje demokratskog bloka i svako ko je

protiv vlade biva izjedna~avan s njima. E, sada se pojavila ta narod-

nja~ka opcija vlasti, neki vrlo organizovani ljudi koji koriste re~nik i

ideologiju radikala i Milo{evi}a iz devedesetih godina. Ispad pripad-

nika Nove Srbije u Aran|elovcu sam shvatila kao prvi dan predsed-

ni~ke kampanje Velje Ili}a. Vlada Srbije to toleri{e, kao {to po{tuje

ideolo{ku matricu Nove srpske politi~ke misli. To je devetnaesto-

vekovna, neostvariva ideja i svi oni to znaju, ali nastavljaju da izvode

te la`ne zaklju~ke uz osmeh, tihim, piskutavim glasovima. A kada ti

do|e{ i vikne{, lupi{ rukom o sto i kaè{ - Bando, vi laète, vi

plja~kate dràvu, mi smo taoci petnaest odsto teritorije, vi nemate

pravo na to - onda te oni optuùju da si primitivac, jer ne znaju {ta

drugo da ti kaù. Moj problem je to {to se i s ove druge strane neki

vrlo ozbiljni ljudi tako|e previ{e oslanjaju na taj istoricisti~ki pogled

na Srbiju i uporno tvrde da postoji ista matrica koja se ponavlja.

Meni i stranci kaù - Vi ubijate svoje vladare i to vrlo surovo i onda

slavite te atentatore, Apis vam je heroj, Gavrilo Princip jo{ ima svoju

ulicu, a ubio je prestolonaslednika i trudnu ènu i prakti~no zapo~eo

veliki svetski rat. On jo{ ima svoju ulicu u Beogradu, a Zmaj-Jovi su

oduzeli pola ulice. Za{to bismo mi bili taoci Kosova? [ta se u ovoj

dràvi doga|a ve} godinu dana, osim Kosova? [ta? Odli~no se se}am

58

07

.12.

07

. kako sam izabrala svoju radnju za hemijsko ~i{}enje. To je ~ovek koji

je uspeo Ko{tunici da o~isti odelo umazano jajima i paradajzima koje

je ovaj popio u Kosovskoj Mitrovici. Pa onda }e meni o~istiti sve.

Prema tome, Srbi s Kosova ne vole ni Ko{tunicu.

Milo{evi} nije bio nacionalista, on je bio oportunista, a ovaj ~ovek

jeste nacionalista. On bi stvarno mogao da zapali Bosnu iz li~nog

ube|enja da je srpska nacija va`nija od bilo ~ega drugog, pa i od svet-

skog mira. S druge strane imamo to pribliàvanje Rusiji. Mi nikada

nismo bili s Rusima, ~ak ni u vreme komunizma. I tada smo imali

koncentracioni logor za one koji su hteli da se zbliìmo s Rusima. I

odjednom je taj Putin fasciniran Milo{evi}em, a Ko{tunica Putinom.

To je Milo{evi}eva pobeda iz groba, koju ne mogu da shvatim i ne

mogu da shvatim ljude iz \in|i}eve vlade koji pristaju da u~estvuju

u ovome. Ne mogu da verujem da je to samo pitanje funkcija i

poloàja, jer to ovde i nije na nekoj ceni. Ovde i kralja zovu ~ika Pera.

I {ta onda zna~i biti {ef dràve u Srbiji? Ne, mora da tu ima ne~eg dru-

gog. Mi ne znamo do kraja {ta je to, ali njima se to uàsno isplati.

Dokle }e to da se trpi?

Vidim da je Mira Markovi} postala kolumnista nekih novina.Ta èna

je, ako ni{ta drugo, oplja~kala ovu dràvu, ìvi na milijardama u

Putinovoj Rusiji i ona je najnormalniji kolumnista, koji potpuno

legitimno pi{e, àli se na pogromnu politiku zbog koje ne moè da

do|e muù pod lipu. A ti ne moè{ u Aran|elovcu da govori{, ne}e da

te puste da kaè{ dve re~i. I tebi kaù - Ti si Srpkinja, pa kako ne voli{

svoju dràvu? Ja sam prvi put u svom ìvotu osetila patriotizam 1995.

godine, kada sam bila u Njujorku i u{la u veliku i jako poznatu

knjiàru i videla u izlogu knjigu U potpalublju Vladimira

Arsenijevi}a. To je patriotizam i ja sam mnogo ve}i patriota nego svi

ti {to se kupaju u bazenu i rade trbu{njake i slikaju se za Gloriju, a

posle toga organizuju autobuse da do|u tebe da biju, po{to si ti slabi-

ja. Videla sam tu kampanju solidarnosti s Kosovom. Potpuno mi je u

redu da umetnici stanu iza svojih re~i, ali ta re~enica - Kada je neko

u nevolji, ja ne okre}em glavu, to moè i NATO da napi{e. 1999. je to

mogao NATO da napi{e - Kada je neko u nevolji, ja ne okre}em glavu,

nego izrokam bombe, pa sredim stvar. Pazi, setili smo se zadnja tri

meseca da predlaèmo ne{to potpuno sumanuto. Ko zna {ta smo sve

mogli stvarno da izvu~emo za te gra|ane srpske nacionalnosti da

smo zaista pregovarali, a ne do{li na pregovore s umobolnim pred-

Biljana

Srbljanovi}

lozima. [ta zna~i to - pregovori treba da traju dok se ne na|e re{enje?

Kao {ibicari - ovde nije, nije ni ovde. [ta, ceo svet je glup i svi }e da

poveruju u glupavu strategiju razvla~enja i da pristanu na nju kao na

re{enje? Nekada se problemi najbolje re{avaju tako {to se ne re{avaju

- to je o~igledno jedina ideja koju imaju. Pri tome sam sigurna da je

Putin video akcioni plan. Odakle im pravo da odlu~uju u na{e ime, pa

da li su oni apsolutisti~ka vlada, da li oni imaju pravo na sve? êkaj-

te, to su ipak neka dràvna pitanja. Za{to oni polaù ra~une predsed-

niku druge dràve, a ne svojim gra|anima? Odakle njima pravo da

imaju akcioni plan za koji mi ne znamo i koji nismo odobrili?

Opet su me pominjali u Blicu, imaju neku listu mo}nih èna, moè{

misliti. I sad vidim Milku Forcan. Prvi put sam videla njenu biografi-

ju. Ona je 1969. godi{te, u{la je u Deltu kada je imala dvadeset dve

godine i to joj je jedino radno mesto. Ona je vrlo mo}na i cenjena, ali

kako se ljudi ne zapitaju - Ova èna o~igledno ni{ta drugo nije radila

nego samo s tim ~ovekom, u vreme Milo{evi}a i u vreme Ko{tunice,

pa da li je to normalno? Ako pristajemo na to, onda cela Srbija moè

da bude na listi mo}nih osoba. To zna~i da za neke postoji zakon, a za

neke ne postoji. Svakoga dana osvane barem jedan naslov tipa - êda

naru~io ubistvo ovoga, êda se drogirao s ovim, êda zaklao ovoga,

~upao drvenim kle{tima. Uporno pri~am o tim tabloidima, mada me

sada vi{e zamaraju ovi provladini, {atro ugla|eni. Da li }e jednom

neko da zatvori te novine? Ne, nego je problem Pera Lukovi}. Mislim

da on nije smeo onako da vre|a i uop{te ne volim taj stil, mada

stra{no volim Peru. Ali se cela dràva te nedelje bavi Perom

Lukovi}em, koji je objavio tekst u hrvatskim novinama, a u isto

vreme izlaze tekstovi da je êda naru~io ubistva raznih ljudi i niko ne

postavi pitanje kako je to mogu}e. Imam utisak da se cela dràva bavi

sa osam odsto stanovni{tva, oni su u ratu s nama. Oni }e na kraju

pruìti ruku svima, ali ne}e nama.

Mi smo ono {to njima sre}u kvari, mi stalno ubadamo tamo gde boli,

mi ih su{tinski nerviramo. Maltretira ih to {to nemaju potvrdu u

intelektualnom delu stanovni{tva. I ovi {atro analiti~ari koji su se

pojavili u zadnje dve godine su poku{aj da nam pokaù kako i oni

imaju svoju Cecu. Oni uporno grade mreù nekih izmi{ljenih novih

ljudi Srbije. Ne zna{ {ta su oni, osim {to su analiti~ari, i {ta oni rade,

osim {to analiziraju nas.

60

07

.12.

07

. Svetlana Luki}:

Kada govorimo o analiti~arima, ~ove~e, ako si }utao devedesetih, }uti

i sada, propustio si svoju {ansu.


Ne samo da si propustio svoju {ansu, nego si ukinuo mogu}nost da

ikada vi{e i{ta kaè{. Mora{ stvarno biti mnogo veliko |ubre da se

boji{ da progovori{ u vreme Milo{evi}a. Oni }e ti sada nabrajati pozi-

tivne osobine Milo{evi}eve vladavine, ali ne}e primetiti da je Srbija

sve ratove gubila, ~ak ni teritorijalnu odbranu Slovenije nije pobedi-

la. I stalno nam govore kako je sedamnaest zemalja NATO-a napalo

jednu malu zemlju. A za{to si ti ulazio u taj rat? Ti si ga izgubio. Ne

znam {ta sada oni o~ekuju, da se vratimo na ono prethodno? E pa ne

moè. U{ao si u pregovore, a onda ho}e{ da oni traju beskona~no. Pa

ne moè. Na{a strategija je da izgubimo, to je taj mit da opet pad-

nemo kao `rtva novog osmanlijskog carstva. \in|i} se ovde nije

upisao u istoriju zato {to je ne{to uspe{no uradio, on se upisao u

istoriju kada je ubijen. Tako i Ko{tunica, on, ~ovek, èli da se upi{e u

istoriju kao onaj koji je do poslednje kapi tu|e krvi branio Kosovo, ali

ga je izgubio. To je vrlo sli~no islamskom fundamentalizmu, ta potre-

ba da se `rtvuje{, a u stvari da time pokaè{ da ti ne moè{ da uradi{

ne{to dobro, nego mora{ da uradi{ ne{to po ~emu }e te zapamtiti ge-

neracije. Ne{to si hteo, ali nisi mogao, nisu ti dali.

Svetlana Luki}:

To je i tre}erazredno i zabrinjavaju}e - ako izgubimo, zapali}emo sve,

napravi}emo {tetu.


Mnogo volim filmove Gorana Markovi}a i u Tajvanskoj kanasti neka

budala koju su svi izradili, a on to nije ukapirao, penje se uz neko

brdo i kaè - Idem ja da se ubijem, da vam svima jebem mater. Ne

znam za{to mi insistiramo na tome da i mi moèmo da igramo roken-

rol. Postoje dve dràve na svetu koje to mogu, mi ne moèmo da bude-

mo tre}a. Bosna ne bi preìvela novi rat, to bi bila apsolutna pusto{,

svi bi se iselili i pomrli od tuge. Ne znam ko moè da pomisli da je

re{enje nova izolacija, osveta. U stvari, mi smo neozbiljni. Imamo pri-

liku za jedan veliki gest, da kaèmo - Ceo svet ho}e ovo, nismo uspeli,

dobro, vaì, ovo je na{ gest dobre volje. [ta da radimo, mi smo u

pravu, vi niste u pravu, ali ako vi svi to mislite, okej, dajte da vidimo

Biljana

Srbljanovi}

{ta moète da uradite sa srpskom manjinom tamo, dajte da vidimo da

li moète da nam izgradite autoputeve. Ti tu ne daje{ teritoriju, ne

prodaje{ je za novac, jer to ve} nije tvoje, to prosto nije tvoje.

Devedeset odsto toga je izborna kampanja svih njih i samo kada bi se

ti izbori kona~no zavr{ili, da ne budu nervozni, da moè ta

Demokratska stranka vi{e da se oglasi, da ne budu toliko u strahu da

ne}e dobiti termin za izbore i da njihov kandidat ne}e pobediti. To

jedno mesto drì tu celu stranku i pola vlade kao taoce. Ako Srbija ne

izglasa njega, bi}e Toma Nikoli}, pa {ta se ti toliko sekira{? A ni{ta

ne radi{ da promeni{ politi~ki kurs. âk i \eli} ho}e da nam dokaè

da on nije francuski |ak nego Srbenda. To ne mogu da shvatim, on je

pametan ~ovek, neki kao perspektivan politi~ar. Ovde se ìvi za

danas. Svi zajedno bi trebalo da traìmo {ta je dobro za Srbiju, a ne

da permanentno otvaramo nove krize, koje traju u nedogled. Da li je

za Srbiju dobro da prekine diplomatske odnose s polovinom sveta? Ja

mislim da svi moèmo da se sloìmo da to nije dobro. Ne, nego se i to

pitanje postavlja na neki perverzan na~in, koji nas opet raslojava.

Cilj je da pokaèm da ja ne mogu s tobom da se sloìm. I zato kaèm,

oni }e se pre sloìti sa svojim neprijateljima, sa svima protiv kojih su

ratovali u okruènju. Zna{, meni ljudi kaù - Ti nisi patriota. Da li

treba da ubijem da bih pokazala svoj patriotizam ili treba ne{to da

uradim za ovu zemlju? Kada neko baci jo{ |ubreta na ulicu ovog

prljavog grada, to je po meni izdajni~ki gest. Svaka pepeljara

ispra`njena ispod automobila na parkingu, pa kada krenu kola -

ostanu one hrpice, za mene je gest veleizdaje. Ti, zna~i, ne brine{

nimalo za to {to je tvoje, a oni nas napadaju da mi izdajemo ne{to {to

nije na{e. Po~e}u da nosim majicu - Ja nisam izdajnik. Devedesetih ti

je bila ~ast da te nazovu pla}enikom Amerike i izdajnikom. Sada me

to vre|a. Ja, na primer, mislim da oni poslednjih godinu dana rade

sve protiv svoje zemlje. To nije samo ideolo{ka pri~a, ona je konkret-

na. Okreni se oko sebe i vidi. Za{to te pelene ne mogu da se oslobode

poreza, zbog ~ega? U ~emu je problem, za{to? To je patriotizam.

Njima su to male teme, njima je gadno da se time bave, oni se bave

misaonim fudbalom - koji im pri tom ne ide.

Kada Kosovo proglasi nezavisnost, oni istog trenutka moraju da daju

ostavke, da kaù - Mi smo probali, nismo uspeli, sada se stavljamo

vama na volju, pa vi odlu~ite da li neko drugi ima bolji program.

Verovatno bismo mi ponovo izabrati te iste, ali nije va`no, ti mora{

62

07

.12.

07

. jednom da povu~e{ crtu i da podnese{ ra~un, jer to nije tvoje i nisi ti

tu do{ao da apsolutno vlada{, da nikome ni{ta ne govori{, da se

podsmeva{ i prezire{ svoje gra|ane i svoj narod. Ovde si ti ipak vrsta

heroja ako uspe{ da mazne{, a da te ne uhvate. Ljudi ne razmi{ljaju o

tome da je svaka plata direktno povezana s kosovskim pitanjem, sa

sva|om svakog od na{ih predstavnika s bilo kojim svetskim

zvani~nikom. Svaka plata u Srbiji, stanje u bolnicama, direktno su

povezani s tim. Oni prodaju populizam kao demokratiju, oni prodaju

ideju da svaki ~ovek ima pravo da kaè {ta god èli, to je kao plural-

izam mi{ljenja. Mi nikada nismo imali pravi demokratski period, ~ak

ni u vreme posle 5. oktobra, jer nije bilo ljudi koji to mogu da iznesu.

Mi nikada to nismo imali, a o~igledno je i da nas to ne zanima. Ista

stvar je u Rusiji, njih to jednostavno ne zanima, to su ljudi koji èle

da im neko vlada i {to taj vi{e prezire sopstvene gra|ane, to ga oni

vi{e po{tuju. To sam primetila, taj Milo{evi}ev pogled prema nama,

kada iza|e jednom u dve godine, kao da mu ne{to smrdi, pa }e on da

ti se obrati s te dve re~enice. To isto ima ovaj Ko{tunica, potpuno isto

ima Putin. To nije imao ni Luj XIV, a mi to volimo, to po{tujemo.

Za{to ne po{tuje{ nekog ko èli ne{to da ti objasni, ko je isti kao ti?

To ne, nego po{tuje{ samo ovog {to zna neku tajnu, a ja bolje da ne

ulazim u to.

Zategnemo li diplomatske odnose sa svetom, to }e voditi u ozbiljnu

ekonomsku i politi~ku krizu koja moè da traje u nedogled i koja }e

dovesti do ukidanja jedva zapo~etih institucija. Onda oni mogu da

vladaju dokle ho}e, mogu da proglase vanredno stanje, mogu sve {to

ho}e. Mislim da ipak ne}e i}i silom, ne moè ni njih to da drì previ{e

dugo. U izolaciji nema love, nemaju odakle da drpaju, na ~emu da

zara|uju. Najgore {to moè da se desi jeste stanje plutanja u

nere{ivoj polukrizi slede}ih recimo pet godina. Mi moèmo da

re{avamo kosovsko pitanje sami sa sobom dokle ho}e{ i da se ni{ta

drugo ne re{ava, nego samo to. Ne znam u {ta }emo se pretvoriti, da

li ovde postoji neka vizija mimo Deltinih uloàka i drànja dva milio-

na stanovnika pod opresijom. Ne{to mislim, ajde da na|emo najma-

nji zajedni~ki imenitelj.

Svetlana Luki}:

Slu{ate pisca Marka Vidojkovi}a.

Marko

Vidojkovi}

Marko Vidojkovi}:

Imao sam u Aran|elovcu promociju knjige i dolazim ja u Aran|elo-

vac, kad tamo panduri. Za{to sad panduri zbog mene, {ta je bilo?

Neka organizacija je bila u fazonu - Ne moè Marko Vidojkovi} da

prlja Aran|elovac. Pri ~emu je u pitanju knjièvno ve~e, zna~i ja

sedim i ~itam odlomke. Mermer i zvuci, to je smotra kulture, gost -

knjièvnik Marko Vidojkovi} i neke budale su to htele da spre~e.

Ni{ta se nije dogodilo i nisu se pojavili, sve je pro{lo okej, ali mi je to

bilo zanimljivo, jer se nikada nigde takvo ne{to nije desilo, ~ak ni u

vreme kada sam promovisao Kandè. Nikada se nije desilo da je bilo

kakva grupa poku{avala da mi prekine promociju. Oni su toliko

ponosni na svoj jebeni Aran|elovac. Ja ne bih bio ponosan na grad u

kojem postoje retardi koji }e da zabranjuju promocije knjiga.

Svetlana Luki}:

Jesi li hteo da ide{ s nama?

Marko Vidojkovi}:

Naravno, imao sam ideju, poveo bih jo{ nekog sa sobom i ne bi se sve

tako mirno zavr{ilo. Super je kada je tu murija, murija voli da razdva-

ja i tek onda je tu~a slatka, ali je bolje {to je ovako ispalo. Mislim da

je ovo apsolutni plus za Pe{~anik, jer je opet pokazao da je to Srbija.

To je Srbija, ono tamo nije Srbija, ono tamo je otpad. Taj otpad koji

ide okolo s Putinovim slikama, kokardama, bradurinama, krstovima,

to je po{ast koja }e da dovede ovaj narod do istrebljenja. Mene boli

dupe, poslednje {to gledam kod ~oveka jeste koje je nacije, ali mislim

da ima mnogo ljudi koji vole srpski narod i vole Srbiju kao

metafizi~ki pojam. E, tim ljudima treba da do|e iz dupeta u glavu da

upravo takve budale uni{tavaju Srbiju. To je suicidalno pona{anje. Ja

sam daleko od hri{}anina i od pomisli da tu nekog treba àliti ili

shvatiti. Ja ih i àlim i shvatam, ali mislim da se protiv toga treba

boriti.

Vidim da banke ni~u na svakom }o{ku, dinar je vrlo stabilan, privati-

zacija se ubrzano privodi kraju, bi}e novih paso{a, bi}emo i kandidat

za Evropsku uniju za jedno godinu dana. Zna~i, sve to tako ide kada

gleda{ privatno. Ali kada gleda{ televiziju, izgleda kao da samo {to

nismo bombardovani. Pojavi se ro{ava, bradata budala i pri~a o

nekom ratu. Mar{, bre, u pi~ku materinu, o kom ratu on moè da

pri~a? Jedini rat koji ovde moè da izbije jeste da ljudima dopizdi i da

64

07

.12.

07

. svako udari na svakog ko mu ide na nerve, {to je na privatnom nivou

ve} i po~elo. Nema ko }e vi{e da ti ide na nerve od ro|ene ène ili od

ro|enog muà ili od ro|enog deteta i sad svi ti nervozni ljudi, ubijeni

u pojam, po~inju da ubijaju, da kolju jedni druge po ku}ama. Taj tihi

gra|anski rat je ve} po~eo. Ne moè{ ni{ta, moè{ samo da ubije{

bli`njeg svog, a sve to je rezultat marketin{ke kampanje i strategije

ove vlade koja traje ve} godinama. Kada se setim \in|i}eve vlade,

glavna poruka i sve {to je taj nesre}ni ~ovek kao papagaj ponavljao

bilo je - Radite, radite, radite na sebi, niko ne}e umesto vas da radi,

ne}e preko no}i da bude bolje, to je mukotrpan, dug, teàk put, mora

da se {ljaka, mora da se radi i niko to ne}e umesto vas. Ako radite na

sebi, tako }ete najbolje da pomognete i svojoj porodici i dràvi. To je

~ovek pri~ao, onda su ga ubili, e, onda je do{la nova vlada koja samo

pri~a - Crna Gora, Crna Gora - ode Crna Gora; Kosovo, Kosovo, Kosovo,

Kosovo... Zna~i, zvani~ni politi~ki marketing je do{ao na nivo

Milo{evi}evog iz najgorih godina, 1998, 1999, 2000. godine.

Meni stiè plata svakog prvog u mesecu i ta plata je super i znam

gomilu ljudi koji zavr{e fakultet, zaposle se, imaju sasvim normalne

plate, privatno vode normalne ìvote. Javno se diè neka neverovatna

tenzija, a ne vidim nikakve sankcije na pomolu, ne vidim da nam bilo

ko preti sa strane. Sve pretnje i sva tenzija poti~u iznutra. Jedino {to

mogu da zaklju~im jeste da neko iz li~nih razloga diè tenziju u

javnosti da bi se skretala pa`nja s onoga {to je zaista bitno, a zaista

bitno jeste to da je 2005. godine Ko{tunjavi napravio sastanak

Milana Mi{ice Beka, ovog Mi{ka i Radulovi}a o dilovanju C marketa

i Delte. [ta be{e aktuelno 2005. godine? - Crna Gora. Poenta je u tome

da se i sada verovatno rade raznorazne takve muljavine i mutljavine

i da oni pune dèpove parama, a da bradate, krezube, lude budale

misle da }e kona~no Putin da napravi veliku Srbiju. I tako se mi bije-

mo i ubijamo izme|u sebe i mrzimo jedni druge, a onaj ko je sve to

smislio, veliki brat, nam i dalje pu{ta pri~e o Kosovu. I mislim da se

na ovoj, pod znacima navoda, na{oj strani konstantno pravi ista

gre{ka, jer mi se kao budale uvek upecamo. Nije to nikakva

neonacisti~ka dràva, to je dvadeset kratko o{i{anih idiota i degene-

rika koji su tu stavljeni da bi se digla pra{ina. Onda se naravno

pojave neofa{isti, pojavi se Jo~i}eva murija, koja je na kraju ispala

najve}i borac protiv fa{izma, jer su ih u Novom Sadu opeglali od

batina i pobacali u pritvor. Na kraju }e svi da dobiju osam do deset

dana prekr{ajnih kazni i nikom ni{ta.

Marko

Vidojkovi}

Ratko Mladi} je jedini uslov. - Ih, ne{to ne moèmo da ga na|emo, ali

stra{no se trudimo. Ne zato {to oni vole Ratka Mladi}a, i tu se opet

pravi ta zamena teza, pa se mi uvek pecamo i pri~amo kako je Ko{tu-

njavi za{titnik ratnih zlo~inaca. O~igledno da ~ovek koji je organizo-

vao poklanjanje C marketa Delti nije za{titnik ratnih zlo~inaca nego

kriminalac, prema tome, taj lik ne {titi Ratka Mladi}a jer mnogo voli

njegova herojska dela, nego mu je super da se s tim odugovla~i, jer

kad je lov u mutnom i kad nema{ nikakvu kontrolu sa strane, ti i

dalje moè{ da radi{ {ta ho}e{. U ove ~etiri godine otkako je \in|i}

poginuo, jedino {to vidim da se promenilo jeste da je Delta od sebe

napravio monopolistu. I Delti polako dolazi kraj, jer kao {to su Kari}a

sjebali za dva dana, tako }e da sjebu i ovoga za tri dana, ali mi se uvek

upecamo, stvarno smo zvezde gluposti. Koliko su ti sa {ajka~ama,

kokardama i Putinovim slikama retardirani, e, isto toliko puta smo i

mi ispadali retardirani.

Nije pravi problem jebeni Ratko Mladi}, jebe{ mi mater, poludeo sam

vi{e od cele te pri~e. Zami{ljam ih kako se s nekim na Zapadu tale za

sve te pare koje se ovde otimaju dok mi ~ekamo Godoa, jebote, da se

pojavi vi{e u jebenom Hagu. Ko zna gde je i ko zna da li je ìv, u kraj-

njoj liniji, toliko je zloupotrebljavan sa svih strana da to nije normal-

no. Kosovo je takva prevara, Kosovo - Srbija, Kosovo u centru moje

du{e, mar{ bre u pi~ku materinu. Razmisli samo malo sopstvenom

glavom, vrati se ako je ikako mogu}e jebenih osam godina unazad i

seti se {ta se de{avalo oko tog Kosova. Seti se kako smo izba~eni s

Kosova i onda razmisli malo {ta s tim Kosovom moè da se uradi. I

niko te ne udara po u{ima i glavi da pri~a{ da Kosovo nije tvoje, niko.

Nikada nisam nikoga ~uo da Kosovo pominje kao uslov za ulazak

Srbije u Evropsku uniju, nikad. Ta pri~a se ubacuje samo da bi ovi

retardirani idioti, koji sada misle kako sam ja izdajnik, tripovali

kako je Kosovo centar na{e du{e. Meni je to jasno, ja samo pizdim {to

drugima nije jasno. Oni }e da proglase jednostrano nezavisnost, mi

}emo da kaèmo - Mi to ne priznajemo, na Zapadu }e neko da prizna,

neko ne}e da prizna i onda }e tu da se diè tenzija. Njima na Kosovu

}e biti odvratno, svima odreda, a nama ostalima, ako budemo krenuli

ka Evropskoj uniji, i ne}e biti tako lo{e. E, meni je ào onda tih ljudi

na Kosovu, {to ih se niko nije setio.

Ako ti je ve} toliko Kosovo u du{i i kao svakog od dva miliona

Albanaca kapira{ kao svoje gra|ane, a koji, by the way, tamo gladu-

66

07

.12.

07

. ju, nemaju struje, nemaju vode, u raspadu su sistema - idi pitaj nekog

na Kosovu kako ìvi, bio Srbin, bio Albanac, da li mu je lepo, da li mu

je strava, cveta li posao. Cveta jedino ono {to je cvetalo sve vreme,

heroin je tu klju~na stvar. Za{to niko nikad nije pri~ao o heroinu, ~iji

su heroin valjali [iptar i Kum, neka`njeno? Za dràvu. Ko im je bio

distributer? Oni su se svi pajtali izme|u sebe, ti drag-lordovi, a ovde

se deca truju i umiru. Milo{evi} ma`njava pare, jebi ga, od [iptara i

od Kuma, ovi dole, Haradinaj, ma`njavaju pare, jebi ga, i sad su oni

svi kao u dobrom poslu, a ostali crkavaju. Za{to se jebena Delta nije

setila da kaè - Ej, ljudi, po{to smo mi veliki carevi, okej, mo`da smo

malo monopolisti, ali kao {to otvaramo hipermarkete u Bugarskoj,

za{to ne bismo otvorili lanac od sto hipermarketa na Kosovu?

Otvaramo radna mesta za na{e gra|ane Albance. Sad je prekasno,

sad niko na to ne bi pristao, ali makar da je neko to rekao, to bi bio

mnogo bolji takti~ki potez nego da pominje{ Olandska ostrva,

Tajvan, Hongkong i ne znam ni ja {ta. To danas vlada svetom, onaj ko

ti daje posao i platu vlada tvojom zemljom. Pa neka ljudi razmisle ko

vlada ovom zemljom.

Naravno da niko nije lud da pravi rat na Kosovu. Jedini rat koji }e da

se pravi jeste onaj o kojem sam malopre pri~ao, tihi rat, jer neko

kome je Kosovo u du{i, jer mu je to Ko{tunjavi utuvljivao, ispirao mu

mozak putem ekrana ovolike godine, taj }e da napadne nekoga za

koga misli da je izdajnik. Eto, to je taj rat za jebeno Kosovo. Za{to ne

ratuje{ za Kosovo onako kako se to radi u svetu, za{to ne uloì{ pare

u to Kosovo? - Pa ne}u ja [iptarima da dajem plate, zna{, to su [iptari.

Pa jebem ti ja mater, to su gra|ani na{e zemlje. Kad se setim onog

jebenog ustava i svih tih sli~nih sranja gde ti je [iptar super kad

pri~a{ da je gra|anin tvoje zemlje, a nije ba{ toliko super kad treba da

glasa i kad treba da mu da{ platu. Ja ne vidim mogu}nost za neku ten-

ziju dramati~nih razmera. Ovo je tenzija dramati~nih razmera zato

{to ljudima nije dobro, pojedincima nije dobro.

Primetio sam letos i od nekoliko ljudi sam ~uo - Je l' ti provaljuje{

kako je odjednom ne{to lepo, neki je lep vajb napolju, te sviraju

Pepersi, te sviraju Stounsi, te sija sunce, te nekako mirno, fino, ljudi

nasmejani, ne{to se promenilo, da li je mogu}e da ne{to ide nabolje?

Ja sam im rekao - To je samo zato {to je ova banda oti{la na odmor i

onda nema dizanja tenzije preko medija; vide}ete kad vam se vrati to

sranje, bi}e vam gore nego ikad. I evo, vratilo se i gore nam je nego

ikad. Pojavili su se krezubi ludaci koji zabranjuju Pe{~anik, toga nije

bilo. To je rat niskog intenziteta koji najvi{e odgovara onima koji

kradu i nas, a bogami i te s Putinovim slikama, njih mo`da i najvi{e.

Nervira me {to sam u apsurdnoj situaciji da ja u Pe{~aniku crtam

onima koji bi me palili na loma~i {ta im se de{ava. Neki ljudi mrze

druge ljude zato {to im govore istinu, to nije normalno. To je zato {to

pojedinac govori istinu, a ne govori ti je dràva. Dràva pravi bilbor-

de s glumcima i ostalima, a danas sam video i Abrahama Linkolna.

Majke mi, kad se ide ka Pan~eva~kom mostu, verovali ili ne, tamo gde

kamion~ine skre}u na obilaznicu - tamo imate bilbord s Abrahamom

Linkolnom, neki njegov citat i dole naravno - Kosovo je Srbija.

Milo{evi}ev marketing s po~etka devedesetih godina imao je svrhu

da napali ceo narod da mrzi Hrvate, muslimane i da ide da ih ubija da

bi njegovi pajtosi mogli da {vercuju oru`je, pljuge, gudru, da prave

piramidalne banke, ma`njavaju pare od zajma za preporod Srbije,

pare od stare devizne {tednje, da od toga sebi prave imperije. Tad si

imao samo dva i po televizijska kanala, na kojima su zdu{no pri~ali o

tome kako usta{e ponovo kolju. Ja sam mrzeo Hrvate i mislio sam da

su svi oni usta{e. Dodu{e, imao sam petnaest godina, ali to

funkcioni{e.

Ja nikad ne bih probao da pri~am s nekim ko drì Putinovu sliku, jer

je to meni znak da je taj do te mere odlepio da je njemu mesto u lud-

nici. Zna se da je Pe{~anik namenjen istomi{ljenicima. Verovatno

ima tu i mazohista, ludaka, zna{ i sama, koji to slu{aju i onda se

nerviraju. Jebe mu se {ta ja pri~am, jo{ je gore ako je istina, jao,

nemoj, samo nemoj da je to istina, pa ja sad moram da se vratim sto

hiljada kilometara u svom mozgu unazad da bih krenuo ispo~etka i

kona~no shvatio koja igra se igra. Oni su kolateralna {teta, samo ja

se nadam da tome polako ali sigurno dolazi kraj, ne zato {to sam ja

ludi optimista, nego zato {to vidim da tu nije jo{ mnogo toga ostalo

da se proda. Gde je bio Beteks, u zgradi do moje, sada je banka Laiki.

Bila fotografska radnja gore na }o{ku, pedeset metara dalje, a sada je

banka Sosijete èneral. Sve to ide tamo kuda treba, mi smo prava

tranziciona, polurobovlasni~ka zemlja. Ljudi treba da skapiraju da je

sad fantasti~an momenat da preuzme{ kontrolu nad svojim ìvotom,

da mi imamo mnogo ve}e {anse nego neko u Americi, verovali ili ne.

Marko

Vidojkovi}

68

07

.12.

07

. Letos sam bio u Los An|elesu, bio sam u Danskoj i bio sam u

Bugarskoj. Ode{ u LA, tamo se ustaje u {est-sedam ujutru i radi se do

deset uve~e. Ode{ u Dansku, tamo sve mirno, fino, zemlja sre|ena do

te mere da ti bukvalno krenu suze na o~i, jer vidi{ da Srbija dugo,

dugo ne}e biti takva. E, ali onda ode{ u Bugarsku koja je Evropska

unija, koja nema nijedan autoput, u kojoj ti uzmu putarinu za put s

dve i po trake, ali te upozore - Nemoj da skre}e{ na sporedne puteve,

jer tamo ima bandi koje otimaju automobile. êkaj, jebote, pa toga u

Srbiji nema. Ode{ onda u Sofiju, pita{ tamo kako ìve, kolike su im

plate i shvati{ da je Beograd za njih [vajcarska. Za{to je Bugarska u

Evropskoj uniji? Da li zbog NATO-a ili jednostavno zato {to tamo nije

imalo toliko da se pokrade? Ovde kao da se sve cedi, cedi, cedi jo{

malo i da se svi sa svima tale, daj samo da uzmemo jo{ malo, jo{ malo,

da ukrademo jo{ malo, samo para da namaknemo, jer oni razmi{ljaju

samo o parama.

Ova vlada }e da bude dugove~na, sigurno do 2011. godine. Dokaz za to

je i nekakav idiot iz stranke kapitalnog Velje Ili}a koji razbija zajed-

no s radikalima promociju Pe{~anika, a onda mu Boris Tadi} kaè -

No, no i sve se nastavlja dalje. Boè sa~uvaj da se zbog toga ru{i

vlada. Naravno da je bolje za zemlju da predsednik bude Tadi}, a ne

Toma Nikoli}, prosto zbog mentalnog zdravlja gra|ana, a i zbog

imidà zemlje u inostranstvu. Radikali su toliko puta prodali izbore

Milo{evi}u. Mislim da }e se i ovog puta na}i u situaciji da tu pobedu

nekom prodaju, jer im je mnogo slatko da uzimaju dnevnice i budu

neka opasnost. Oni nas stalno pla{e i za to dobijaju plate, putne

tro{kove i dnevnice.

Sre}an kraj ne postoji u smislu nekog entiteta, sre}an kraj postoji

samo u smislu li~nog ìvota. Prosto, neko ima sre}an ili nesre}an

ìvot. Ja sam u nesre}noj zemlji uspeo sebi da napravim sre}an ìvot.

Bio sam u Danskoj kada mi je prvi put palo na pamet - Jebote, kako

kada se birao na{ fantasti~ni ustav nikome nije palo na pamet da pita

da li je neko slu~ajno za neku vrstu parlamentarne monarhije dan-

skog tipa? Takva monarhija u Srbiji nije mogu}a, jer ovaj narod nije

takav. Tamo ima{ kralja koji je lutka i politi~are koji rade za platu i

svi zajedno rade za svoju lepu malu kraljevinu, maltene komu-

nisti~ku kraljevinu, u kojoj ako ti nije lepo na poslu, ti dobije{ otkaz,

ali onda dobije{ socijalnu pomo} od hiljadu sedamsto evra. Ovoj

zemlji uàsno nedostaje identitet. Da je ovako krnja, odvratna

Marko

Vidojkovi}

zemlja kraljevinica, mo`da bi fudbaleri bolje igrali. Kad smo ve}

natrke~ili jebenu krunu na grb i kad ve} kukamo Bogu u himni, hajde

da budemo kraljevinica. Po~inju da ti se ra|aju takve ideje u glavi.

[ta bi bilo kada Ko{tunica ne bi mogao sebe da doìvljava kao mini

kralja? Imamo Mi{kovi}a koji je tako|e kralj, pa onda imamo vo|e

stranaka koji su kraljevi u svojim strankama. Samo zato {to ova

zemlja apsolutno nije definisana do{li smo do momenta da

Vidojkovi} pri~a o tome kako mo`da socijaldemokratska monarhija i

nije tako lo{e re{enje. Mi sad moramo da nosimo Putinove slike, jer

nemamo identitet kao zemlja. Molim vas, jebem mu mater, razmisli-

mo, mo`da ipak Aleksandar fucking Kara|or|evi} i nije toliko

tragi~no re{enje kad se uporedi s Putinom. Ej, sad }e{ da proda{

ovome C market, a ovome }e{ da proda{ NIS. Ne treba mi takav kralj,

ne treba mi takav ~ovek na vlasti. Putinove slike na promociji

Pe{~anika u Aran|elovcu su stvarno fantasti~na slika trenutka u

kojem je Srbija.

Evo, danas sam ~itao kako }e B92 da zavr{i kao TV Bastilja, kaù -

Ve} smo palili televiziju. Pa nemoj da odem da ti zapalim ku}u, pi~ka

ti materina, bre, pa {ta oni misle? Ja }u na svaku agresivnost da

odgovorim agresivno, ja nisam gandista. Nikad nikoga nisam napao

prvi, niti }u, ali jedini lek protiv neonacista je fizi~ka odbrana, to je

jedini lek protiv svih oblika fa{izma, jer fa{isti i nacisti su ti koji

napadaju, pa tako i ti sa {ajka~ama, kokardama i Putinovim slikama.

A ti si, hteo - ne hteo, u situaciji da bude{ antifa{ista. Znamo kako su

fa{isti pobe|eni - te{kim batinama. Sad pi{em o tome kako oni ne

vole Srbiju, pi{em za Politiku, hvala Ljilji Smajlovi} - sada bih joj se

ba{ zahvalio {to sam dobio priliku da pi{em za najstariji dnevni list

na Balkanu. Pi{em u tim novinama kako su upravo ti ljudi oni koji ne

vole ovu zemlju, oni koji su zamislili da je Srbija na zapadu do

Karlobaga, a na istoku do Tokija. Oni to vole, ne svi|a im se ovako

mala Srbija, ali ne svi|a im se {to Srbija ima Vojvodinu, ne svi|a im

se {to ima Sandàk s nekakvim muslimanima, ne svi|a im se {to ima

to Kosovo s gomilom [iptara. Jeee, kad bi bila neka velika lepa Srbija

samo sa Srbima. A Srba svake godine po ~etrdeset hiljada manje. I

onda oni meni pri~aju - Ej, ako ti se ne svi|a Srbija, idi negde. Pa, pu{i

bre kurac, ko }e mene da tera iz ove zemlje, mar{ ti u pi~ku materinu,

ovo je moja zemlja, ja volim Srbiju vi{e od svih tih zajedno, da se nose

u pi~ku materinu. Neka idu u Rusiju kod Putina, nabijem ga na

kurac. Ja sam taj koji voli Srbiju. On mrzi Srbiju kad nosi Putinove

70

07

.12.

07

. slike, on mrzi Srbiju kad se loì na Ratka Mladi}a koji ubija decu i

ène, jebote, on mrzi Srbiju, jer ta Srbija je ovako sjebana zbog takvih

koji vole samo pare. A taj krezubi smrad, bez para, bez posla, bez

i~ega, on ne voli ni pare, jer zna da ih nema, a ne voli ni Srbiju, jer ni

nje nema, te velike Srbije, on voli samo svog Putina. Mar{ bre u pi~ku

materinu.

Svetlana Luki}:

I za kraj, ove nedelje je Fond za humanitarno pravo obeleìo petnaest

godina postojanja. Nata{a Kandi} i njeni saradnici su ovaj jubilej

obeleìli radno, zastupali su `rtve masakra nad albanskim civilima u

Suvoj Reci, u kome je za nekoliko minuta policija u jednoj piceriji

ubila ~etrdeset devet ~lanova porodice Beri{a. Slu{ate najpre Nata{u

Kandi}.

Nata{a Kandi}:

U Suvoj Reci za vreme NATO bombardovanja dogodili su se uàsni,

te{ki i masovni zlo~ini, a optu`nicom je izdvojen jedan doga|aj, a to

je 26. mart i egzekucija, streljanje, ubistvo ~etrdeset devet ~lanova

porodice Beri{a. Za tuìoca s Kosova nije jednostavno da istraùje

zlo~ine na Kosovu. Ali ovda{nji tuìlac moè od policije da dobije

podatke o po~iniocima i u ovom predmetu je zna~ajno da je jedan

optuèni sve do trenutka optuènja bio pomo}nik komandanta

àndarmerije, {to je jedna od najvi{ih policijskih pozicija u Srbiji. Ni

mi, ni `rtve, nikada ne bismo do{li do njega, jer ne bismo mogli da ga

identifikujemo, nismo ga vi|ali. On ni s kim nije imao li~ni kontakt.

To je do sada najvi{a funkcija koju je imao optuèni za ratne zlo~ine.

Tuìlac u ovom predmetu je obavio neka saslu{anja u Pri{tini. Neki

ljudi nisu hteli da se odazovu, jer su smatrali da se ni{ta ne moè

o~ekivati od tuìla{tva i suda u Srbiji. To {to su ovi svedoci ipak do{li

jeste rezultat potrebe porodica da poku{aju da pomognu da se istina

o tom doga|aju sazna. Zahvaljuju}i porodicama, koje od po~etka

prate ovo su|enje, neki svedoci su odlu~ili da do|u.

Najzna~ajniji dokazi su dobijeni iz svedo~enja jednog policajca koji

je celu stvar izneo iznutra, jer `rtve to ne mogu da vide. One ne znaju

kako komandant daje naredbu da se krene, kako odre|uje grupu za

ubijanje i grupu koja }e odmah da sklanja le{eve. Onda smo preko

[irete Beri{e, koja je jedna od troje preìvelih, mogli da vidimo onu

najuàsniju sliku: kako to vidi neko dok leì na podu, kada se puca,

Nata{a

Kandi}

kada oni koji jo{ nisu ubijeni puste neki zvuk i policajci dolaze i ubi-

jaju ih. Branioci optuènih su vrlo nepristojni, a i taj sudija uop{te ne

vodi ra~una. Imali smo situaciju da ta [ireta, kojoj je ubijeno ~etvoro

dece, mu`, ro|aci, potpuno sama sedi i svedo~i, a optuèni koji se

javio s pitanjima stoji joj iza le|a. Pa to mora da je najuàsnije

ose}anje. Mi smo imali sre}u da je ta èna toliko jaka i sposobna da

se odbrani od svega, ~ak i od tog zlikovca iza sebe, ali je to nedopus-

tivo. Ali ja se ipak nadam da mi svi zajedno moèmo da doprinesemo

da se utvrdi istina.

Va`no je to {to su me|u optuènima pomo}nik komandanta

àndarmerije, na~elnik te policijske stanice, njegov pomo}nik i

glavni inspektor dràvne bezbednosti, koji je imao najve}u mo} u

Suvoj Reci. Tu su i trojica policajaca, od kojih je jedan redovni, a ovi

su rezervisti. Tu se vidi ne{to stravi~no, da su ~ak i oni Srbi za koje

`rtve kaù da su se druìli s Albancima, u tom trenutku pokazali

nevi|enu mr`nju. U~estvovali su u ubijanju onih s kojima su i{li u

{kolu. Do{ao je trenutak kada je on smatrao da treba da u~estvuje u

ubijanju. Poraàvaju}e je da tu nije bilo nikoga ko se tome suprot-

stavio. Ne, svi oni dobrovoljno u~estvuju u ubijanju.

Izvo|enje dokaza za doga|aje u Suvoj Reci po~eli smo tako {to je prvi

svedo~io Hisni Beri{a. On je predsednik udruènja porodica ubijenih

i nestalih. On se 13. juna vratio u Suvu Reku i po~eo da prikuplja

podatke i da obilazi masovne grobnice. Vodio je ra~una o tome da se

ne uni{te tragovi, jer tada sve porodice kojima je neko nestao jure

Kosovom i same otkopavaju masovne grobnice. Posete jednu grob-

nicu, nema njihovih, oni odmah idu dalje i postojala je velika opas-

nost da brojni tragovi budu uni{teni. Hisni Beri{a je mnogo vodio

ra~una o tome da se sve sa~uva.

Hisni Beri{a:

Suva Reka je op{tina koja je u to vreme imala oko {ezdeset hiljada

stanovnika. Tokom bombardovanja i prije ima oko {eststo `rtava. Od

{ezdeset jednog sela samo jedno nije bilo spaljeno. Bila su velika mesta

zlo~ina, po~ev{i od 22. marta. Zna~i, pre po~etka bombardovanja NATO-a

u Suvoj Reci je izvr{en zlo~in, u kome je ubijeno jedanaest civila. Bili su

planovi koji su sa~injeni u Beogradu, jedan je plan bio - ukoliko NATO

snage bombarduju pozicije vojske i policije Srbije da }e oni preduzeti plan

osvete. Oni nisu mogli da se osvete NATO-u, pa je njihova osveta bila da

72

07

.12.

07

. naprave {to vi{e `rtava. A drugi plan je bio - uz masovna ubijanja da se

ljudi proteraju preko Prokletija. Odmah smo znali da se sprovodi taj plan,

{to sam ja ~uo preko sredstava informisanja, pogotovo kada je [e{elj, pot-

predsednik vlade, ne znam {ta je bio tada, najavio, mi smo znali da }emo

doìveti ono {to ne èlimo nikome, a ipak, nama se to desilo. I 25. marta,

odmah ujutru, po~eo je u jednom delu Suve Reke masakr, u kom je ubijeno

trideset {est nevinih civila. Nastavili su to i odmah 26. marta ubijena je

porodica Beri{a, to je ~etrdeset devet ljudi. Mi smo u Suvoj Reci imali

sedamnaest grupnih masakara, u selu Le{ane je pobijeno dvanaest civila,

odmah zatim imamo masakr u selu Sopina, gde je pobijeno {esnaest civi-

la. Nakon toga imamo Buko{e, masakr u kojem su ljudi ubijani na najbru-

talniji na~in tvrdim predmetima. Odmah nakon ulaska NATO snaga na

Kosovo ja sam sebi dao zadatak da tr~im za istinom.

Svetlana Luki}:

Vi niste znali gde su sahranjeni ~lanovi va{e porodice?

Hisni Beri{a:

Ne, a onda sam saznao, nakon {to sam obilazio masovne grobnice u Suvoj

Reci. Porodice su po~ele da se vra}aju iz Albanije, po~eli smo sami da se

organizujemo da otvaramo grobove. Video sam da ljudi otvore grob i od

razo~aranja {to tu nije niko njihov oni ga ostave otvorenog i po~nu drugi

da otvaraju. No}u sam deùrao na grobovima, jer su psi po~eli da tr~e i da

razvla~e sve ono, to je bilo uàsno. Onda sam i{ao u KFOR i zahtevao da

nam pomognu. KFOR je radio samo na procenjivanju uzroka smrti, ali ne

i identifikaciju. Onda smo mi njih zamolili da nam i u tom procesu

pomognu, oni su rekli - Pa {ta moèmo mi da vam pomognemo? Rekoh - Pa

ako ni{ta, bar da ta odela koja se prona|u tamo, li~na dokumenta da vi

o~istite, operete i da slikate, da napravimo neku izlo`bu, pa mo`da }e

porodice preko toga do}i do identifikacije. I tako su radili i imali smo tri-

~etiri izlo`be i bilo je dosta uspe{no i nekako smo identifikovali. Ali to nije

bilo dovoljno i ono {to je ostalo neidentifikovano, mi smo to sahranili u

jednoj posebnoj grobnici s osamdeset dva groba.

Preko kancelarije Ha{kog tribunala stupio sam u kontakt s javnim

tuìocem iz Srbije. Da vam kaèm pravo, ja nisam imao dileme, nego

nisam verovao u to da moè suditi sud iz dràve koja je u~inila zlo~in.

Svetlana Luki}:

Ipak ste do{li.

Hisni Beri{a:

Pa, ipak sam prihvatio da, ako se sudi u Beogradu, ja }u da do|em. Prvo mi

je bilo ono da Srbija zna {ta se desilo na Kosovu, a drugo je da Kosovo ne

moè suditi ljudima na visokim funkcijama u Srbiji, jer Srbija nikada ne

bi dala one koji su pobegli s Kosova i na{li uto~i{te u Srbiji. U Beograd sam

do{ao i zato {to ne}u imati drugu priliku da te zlo~ince koje znam, moje

me{tane, moje kolege, s kojima smo rasli zajedno, da im u lice kaèm - Ej,

ti si zlo~inac, ti si uni{tio moju porodicu. [to se ti~e toka su|enja,

pona{anje optuènih nije se promenilo. Do|e komandir policije da meni

postavlja pitanja i ima onaj komandirski stav - Ti. Ja sam se ose}ao nepri-

jatno, on do|e do moje glave i ja pomislih - Evo, ja sam gotov i u sudnici

sam gotov, jer njegovo pona{anje nije se promenilo, njegov pogled je isti.

Ljudi su prvo izba~eni iz ku}e, uba~eni u taj lokal, gde su ih na brutalan

na~in pobili. Le{eve su utovarili u kamion, odneseni su u Prizren, iz

Prizrena vra}eni na taj poligon, pokopani bagerom. Nakon nekoliko dana

opet su izva|eni, isto bagerom, natovareni u hladnja~e, oterani na Dunav,

izva|eni iz Dunava i pokopani u Batajnici, iz Batajnice izva|eni, pa su

neki vra}eni u Suvu Reku, neki nisu vra}eni. Zna~i, vidi koliko je zlo~ina

izvr{eno nad svakom osobom.

- Ja radim u gradskoj ~isto}i u Prizrenu. Za vreme rata ja sam bio radnik

tu, u gradskoj ~isto}i, pa su nas terali svugde da radimo. Grobnicu smo

izvadili, le{eve smo stavili u kamion, u friìder i meni je ào {to sam to

radio, ali nisam radio milom nego silom, nas je terao na{ direktor

Jovanovi} Jovan i Budimir Spasi}, oni su bili za nas {efovi.

- Ja sam iz Re{tana, Suva Reka. Tog 25. marta bio sam u Suvoj Reci s poro-

dicom i tog jutra do{li su, policija, pobrali su nas, mu{karce, oplja~kali i

odveli u jednu radionicu, pa su nas streljali. Imao sam tu sre}u, kad se

kaè sre}a u nesre}i, pa sam ostao ̀ iv s nekim ranama. Bili smo osmorica,

od tih osam ja sam ostao ìv, a bilo je tu pored mene, na par metara, jo{

drugih ubijenih. Ako pitate za{to sam ja do{ao ovde, u Beograd, da bih se

nekako ispraznio i sad, posle tog iskaza na sudu nekako se lak{e ose}am.

- Ja ovom su|enju prisustvujem kao posmatra~ o{te}enih porodica. Me|u

masakriranim ljudima bila je i moja }erka sa svojom porodicom, dvojicom

sinova i muèm, koje su oterali, ukupno njih {estoro, kojih do dan-danas

nema nigde, jer su i le{evi ukradeni i preba~eni negde, ne znam gde, nema

ih nigde. Oni jesu ubijeni i nikada nisu vra}eni. Na ovom su|enju ja imam

Hisni

Beri{a

74

07

.12.

07

. i svoje primedbe, zlo~ini se sude na mestu gde se izvr{io zlo~in, ali znamo

i svesni smo toga da na Kosovu ne moè da se drì su|enje, zato smo i

pristali da do|emo ovde, pa da vidimo {ta }e biti, jer i u tuìla{tvu i u sudu

imaju pote{ko}a u tome. Ni sudu, ni tuìla{tvu nisu na dohvat ruke mesta

doga|aja i mnogi ljudi koji znaju i koji su to doìveli nisu dostupni.

Imamo ozle|ene du{e, jer je u toj tragediji nastradalo osamnaestoro dece,

a najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci. Stariji sin moje }erke

imao je tri godine, }erka dvadeset pet.

Svetlana Luki}:

Kako vam se zvala }erka?

Hisni Beri{a:

- ]erka mi se zvala Sabata, a unuk Ismet od tri godine, a Eron od devet

meseci. Ho}u jedno da potenciram, da sam kao u~enik petog razreda bio

nau~io pesmu Krvava bajka od pesnikinje Desanke Maksimovi}. Pitam da

li su ljudi u Srbiji zaboravili taj slu~aj, ja nisam i ho}u da kaèm, neka

prelistavaju, jer u ovom slu~aju u Suvoj Reci to je bilo kao u Kragujevcu.

Ali ne èlim nikome da mu se to desi. Ja opet pozdravljam sve slu{aoce

radio Pe{~anika i èlim vam svako dobro.

1144.. 1122.. 22000077..

MALI RUSI

Izgubili smo Kosovo, nemojte da izgubimo i Evropu... Ne

idemo u Evropu bez Kosova i ta~ka, {lus... Ne idemo u

Evropu i da nam poklone Kosovo... Ja znam da se oni peku

na velikoj vatri...

Gosti:

Vesna Peši}, narodna poslanica,

Marija Perkovi}, @ene u crnom,

Borka Pavi~evi}, Centar za kulturnu dekontaminaciju,

Biljana Kova~evi}-Vu~o, komitet pravnika,


Mirjana Mio~inovi}, profesorka,

Vladimir Gligorov, ekonomista

Sr|a Popovi}, advokat

Svetlana Luki}:

Danas je 14. decembar, u toku je sastanak {efova vlada zemalja

Evropske unije. Najva`nija ta~ka smo naravno mi, odnosno Kosovo.

Evropljani danas prave neki svoj akcioni plan. Ko{tunica im je poru~io

da Srbija ne}e dozvoliti da njihova misija do|e na Kosovo, sve dok se o

tome ne postigne dogovor u Savetu bezbednosti, a to }e se dogoditi

nikada, jer je Vladimir Vladimirovi~ protiv. Kako Ko{tunica misli da

spre~i dolazak evropske misije na Kosovo zna samo taj monumentalni

i daleki ~ovek. U toku je otpor jo{ jednoj okupaciji Kosova. Osveta ne

pita za cenu. Ako je potrebno, na{ tragi~ni junak Ko{tunica Vojislav }e

postupiti kao ~arobnica Medeja, koja je `rtvovala i sopstvenu decu

samo da bi se osvetila nevernom ljubavniku.

Za takve monomane drugi ne postoji. Oni su uvek sami i ìve u velikoj

ljubavi i ne`nosti sa svojim porazom. To {to svakoga dana postaju sve

usamljeniji, u~vr{}uje ih u uverenju da su oni junaci tragedije, a svi

drugi tre}erazredni hor iz gr~ke tragedije koji ne shvata veli~inu koma-

da u kojem igra.

Tadi} je raspisao izbore, pitanje je da li je to smislio sam kao odgovor

na postupke bezumne Medeje ili su mu telefonirali iz inostranstva i

podsetili ga koji je datum. Naravno da je va`no da se izbori za predsed-

nika odrè kako to ustav predvi|a, ali nije za zanemarivanje iz kojih je

razloga Demokratska stranka to u~inila. Naravno da se ne zna da li }e

predsedni~ki izbori biti odràni 20. januara. @ivimo u zemlji u kojoj su

sve opcije otvorene, u kojoj je sve pod znakom pitanja. A zemlja u kojoj

je sve mogu}e nije normalna zemlja.

Jo{ smo daleko od toga da izbegnemo ovu, valjda poslednju, katastro-

fu. Sre}an kraj ove drame nije zagarantovan i veliko je pitanje u kakvoj

}emo se zemlji probuditi na prole}e, kada se o~ekuje progla{enje

samostalnosti Kosova. [ta }e ostati od nas ako Ko{tunica sprovede u

delo svoje tajanstvene akcione planove? Da li }emo izbe}i sudbinu

Uskr{njih ostrva? Se}ate se onih monumentalnih statua, kamenih lica

koja gledaju prema moru? Jedno vreme se verovalo da su spu{tena s

neba, jer je istraìva~ima bilo nejasno kako je na tako pustom ostrvu

bilo mogu}e napraviti statue te{ke sto i dvesta tona.

Odgovor na zagonetku kamenih kipova bio je stra{an. Izu~avanja su

pokazala da je ostrvo nekada bilo puno zelenila, tu je rasla vinova loza,

80

14.1

2.0

7. bilo je banana, slatkog krompira, koko{aka i ptica. Ljudi su lepo ìveli,

podelili su se na plemena, dobili su sve{tenike i svako pleme je po~elo

da odaje po~ast svojim precima, tako {to im je podizalo kamene kipove.

Taj kult predaka, ~esto izmi{ljenih, postao je predmet takmi~enja. Na

ostrvu je izgra|eno hiljadu kamenih kipova, jedan na svakih deset

ostrvljana. Svako pokolenje kipova bilo je ve}e od prethodnog, zahte-

valo je vi{e radne snage, vi{e kamena, vi{e drveta. Drve}e je se~eno brè

nego {to je moglo da se obnovi. Najstra{nije je to {to se na tako malom

ostrvu jasno moglo videti kuda vodi neobuzdana se~a {ume. Sav hlad

je nestao, zemlja se isu{ila. Nije vi{e bilo dovoljno drveta ni da se

naprave kanui za bekstvo s ostrva koje je umiralo.

I {ta se dogodilo? Izbijali su ratovi izme|u klanova zbog starih dasaka.

Pojedene su sve ìvotinje, njive su propale, ostali su samo kameni

kipovi koji su progutali ovu zemlju. Kada su na ostrvo pristali

Evropljani, vi{e nije bilo krovnih greda ni ku}a, ljudi su ìveli po

pe}inama. Izme|u posete Holan|ana sredinom osamnaestog veka i

Kukovog dolaska pedesetak godina kasnije, jedina novina je bila ta {to

su ostrvljani zaratili i s precima. Ru{ili su kamene kipove, a po

ru{evinama su leàle hrpe ljudskih kostiju. Svaki slede}i brod zaticao

je sve manje uspravnih kipova. Jednoga dana narod je dovr{io svoj

ustanak protiv mrtvih predaka i na ostrvu je zavladao mir.

Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate gospo|u Vesnu Pe{i}.

Vesna Pešic:

Sticajem neprijatnih okolnosti ti izbori su postali dosta va`ni. O njima se

ve} dugo pri~a i u koaliciji je bilo nesporazuma kada }e se ti izbori odràti.

Prvo je bilo re~i da }e ih Duli} raspisati po~etkom novembra, {to bi zna~ilo

da se izbori odrè 10. decembra. S tim se nije saglasila Demokratska stran-

ka Srbije, pa su se na kraju dogovorili da se po{tuje ustavni zakon, to jest

da se donesu svi predsedni~ki zakoni, zakon o ustavnom sudu, o predsed-

niku, vojni i bezbednosni. Rok za dono{enje tih zakona je 31. decembar, a

11. decembar se ustalio kao datum raspisivanja izbora. Ako se se}ate,

parlament jeste radio punom parom i ja sam o~ekivala da izbori budu

raspisani u ponedeljak ili utorak. Duli} ih je kona~no raspisao u sredu.

Pokazalo se da u Demokratskoj stranci Srbije nisu zadovoljni, jer je time

navodno prekr{en nekakav koalicioni sporazum, koji se odnosio na

povezanost izbora i re{enja statusa Kosova.

Vesna

Pe{i}

Ne vidim u ~emu je problem. Nezavisnost Kosova nije progla{ena 10.

decembra, a ~ula sam i Olija Rena kako kaè da se to ne}e dogoditi do

ranog prole}a. I predstavnici evropskih zemalja koje su re{ile da priznaju

Kosovo ne kriju svoj stav da pre toga treba da se odrè izbori u Srbiji. Oni

ne èle da me{aju te dve teme i time ometaju demokratski proces izbora

predsednika. E, Ko{tunica je o~igledno video da su izbori dvosekli ma~, jer

}e posle njih biti progla{ena nezavisnost Kosova. S druge strane, ako tih

izbora ne bude bilo, nezavisnost Kosova }e biti progla{ena jo{ ranije. U

ovoj zemlji je sve postalo povezano s pitanjem Kosova i imam utisak da bi

on voleo da se izbori nikada ne odrè, da budu meseca linburga, samo da

bi on u svojoj glavi odloìo priznanje Kosova.

Onda Marko Blagojevi} iz CESID-a kaè - O tome bi mogao da odlu~i samo

sud, ali postavlja se pitanje koji sud. To ne moè biti ustavni sud, jer on

analizira samo op{ta akta. Tu je nezgodacija, jer oni kaù da je ustav

prekr{en time {to su izbori raspisani pre nego {to su stupila na snagu

~etiri predsedni~ka zakona. Ali jedan od tih zakona, vojni, po zakonu ne

moè da stupi na snagu pre 1. januara. Zna~i, ili }e{ da prekr{i{ ustav i da

do 31. decembra ne raspi{e{ izbore ili }e{ ~ekati 1. januar i opet ga

prekr{iti. To je taj legalizam, da se ~eka sedam dana da bude objavljeno u

Slu`benom glasniku. Kada je bila smenjivana Kori Udovi~ki nije se ~ekalo

sedam dana, nego ju je pre podne parlament smenio, a Dinki} je po podne

od{tampao taj Slu`beni glasnik. Kada god ovde neko poku{a da mi ne{to

prikaè kao kardinalni pravni problem, uvek mi je sumnjiv. I sada je re~ o

tome da neko èli da pove}a na{u neizvesnost. Predsedni~ki izbori nisu

samo pitanje popunjavanja te stolice.

îtavom tarapanom oko ovih izbora mi ulazimo u jo{ ve}u nepoznanicu.

Ako bi neko poku{ao da onemogu}i Duli}evo raspisivanje izbora, pitam se

kako bi ta koalicija dalje funkcionisala. Da li onda treba da o~ekujemo

njen raspad i da li to zna~i da }e Ko{tunica mo`da da pravi neku novu

vladu? Ne znam koliko su radikali spremni da u|u u takvu vladu, koja bi

izbacila iz kombinacije Demokratsku stranku. Ili se mo`da priprema

vlada nacionalnog spasa, {to ne bi moglo da se organizuje bez

Demokratske stranke. Ili su oni zamislili neko vanredno stanje. Neko ima

nekakve ideje o kojima mi ne znamo ni{ta.

Ova neizvesnost se nadovezuje na druge neizvesnosti. Sva ministarstva

su dobila nalog da napi{u akcione planove za slu~aj jednostrane

deklaracije o nezavisnosti Kosova. Mi ne znamo {ta pi{e u tim akcionim

82

14.1

2.0

7. planovima. Vuk Jeremi} i Demokratska stranka kaù - Mi }emo to re{iti

mirnim i diplomatskim sredstvima. Ta diplomatska sredstva zna~e da mi

recimo kaèmo ameri~kom, francuskom, engleskom ambasadoru koji su

priznali Kosovo - Izvolite, idite napolje. Mo`da ne}e potpuno ukinuti

ambasade, ali to niko ìvi ne zna. Drugim re~ima, mi ne znamo koja

diplomatska sredstva su predvi|ena. Ljudi misle da je diplomatija ne{to

{to je samo po sebi mirno i fino, ali to moè da bude stra{na stvar. Ako se

posva|amo s glavnim dràvama, mi ulazimo u izolaciju. Ali to mi se ne

~ini mnogo verovatnim. Pominje se i tre}a grupa mera - da }emo mi bloki-

rati Kosovo, pa }e ono ostati bez vode, struje i prolaza autoputevima.

Zna~i, pri~a se o blokadi diplomatskim sredstvima, pi{u se akcioni

planovi, a sada ne daju da se odrè predsedni~ki izbori. Mi kao gra|ani

zaista ne znamo {ta nas ~eka sutra. Zbog toga ja navijam za predsedni~ke

izbore koji nisu povezani s temom Kosova. Bez toga mi plovimo u nepoz-

natom pravcu.

Neki su zapretili i ratnim sredstvima. Svi su se naljutili na tog Simi}a

kada je to rekao, ali on iz svoje perspektive nije pogre{no zaklju~io. On nije

rekao da }emo ba{ da ratujemo, ali zapitao se kako }emo da vratimo tu ter-

itoriju ako ne ratovanjem. I po onom predlogu su{tinske autonomije, a i po

rezoluciji 1244 predvi|eno je da se na granici rasporedi hiljadu vojnika.

Budu}i da nema na~ina da se oni tamo vrate mirnim putem, on je kao

~ovek koji se bori za su{tinsku autonomiju rekao da bi to mo`da moralo

biti ostvareno ratnim sredstvima. Ho}u da kaèm da teza o su{tinskoj

autonomiji i doslednoj primeni rezolucije 1244 uklju~uje i takvu pomisao.

Kada se kaè su{tinska autonomija, ljudi pomisle na ne{to mirovno, ali

ako je shvatimo ozbiljno kao Simi}, ona uklju~uje i raspore|ivanje vojnih

jedinica.

Svetlana Luki}:

Da li je i Garda cara Lazara, koja je delila vojne pozive po skup{tini,

tako razumela stvari - Vlada se zalaè za su{tinsku autonomiju, pa

se mi, evo, spremamo za boj?

Vesna Pe{i}:

Pa jeste. I sada vidimo da to kompromisno re{enje o su{tinskoj

autonomiji neki ljudi, kao Simi} i Lazareva garda, mogu i tako da

razumeju. Albanci ne prihvataju takvo re{enje, a tamo su i strane

trupe, pa kako druga~ije da pro|e{? Naravno, to je pretnja praznom

pu{kom, kao kada igra{ poker, u ruci ima{ pet dasaka, a ho}e{ da

Vesna

Pe{i}

igra{ veliku igru. O~igledno je da Simi}, a jo{ vi{e Lazareva garda,

igraju s daskama. Ta igra ne moè da se odigra. Sve te pretnje nam

samo {tete i mi pogor{avamo svoj poloàj, jer svi znaju da mi u ruka-

ma drìmo pet dasaka.

Vratila bih se pitanju neizvesnosti i uznemirenja koje se stvara

svakodnevnim nizom takvih zbivanja - uklju~uju}i i Aran|elovac.

Na{a drugarica Dubravka Stojanovi} bi rekla - Ponovo smo se vratili

na fundamentalna pitanja koja nismo re{ili u devetnaeastom, dvade-

setom, ali ni u dvadeset prvom veku. Pitanje je za{to smo ih uop{te

pokretali u dvadeset prvom veku. Posle 5. oktobra novi lideri su bez

potrebe preuzeli na sebe taj teret odgovornosti, kao da su stvarno oni

doveli te trupe na Kosovo. Pa nisu ih doveli. Pa ni Ko{tunica nije

doveo trupe na Kosovo, jer nije bio na vlasti 1999. I tada sam sma-

trala da je bolje da na{a strategija bude da iz toga izvu~emo {ta se

izvu}i moè.

Drugi veliki problem je protivljenje ulasku u Evropu, pri ~emu mis-

lim pre svega na Radikalnu stranku. Neki smatraju da je to na{a

gotovo genetska ideologija, koja dugo traje u istoriji, a da je sve osta-

lo nekakav incident. I Pe{~anik i ja i Demokratska stranka i Zoran

\in|i} - svi smo mi incident, a oni su konstanta. Ja nisam sklona

tezama o na{oj radikalskoj sudbini. Videli ste kako su posle 5. okto-

bra oni odjednom nestali. Zoran \in|i} je veoma dobro poznavao taj

problem. On je razumeo da je pitanje radikalske ideologije u Srbiji

pre svega pitanje jednog dru{tvenog sloja, koji je besan, siroma{an,

koji traì jednostavne formule. I to mo`da jeste konstanta u Srbiji.

Ivan Vuja~i} mi je jednom ispri~ao da kada u nerazvijenim zemljama

prose~na plata naraste do ~etiristo dolara, kada dobije{ mogu}nost

da makar trideset dolara ostavi{ na stranu i kada vi{e nisi na ivici

gladi i nema{tine - onda ti u svoje odluke po~inje{ da unosi{ elemente

racionalnog mi{ljenja. Onda populisti i {arlatani u politici imaju

mnogo manje {anse, jer ~ovek kaè - êkaj, stani malo, pa ne}u da

izgubim ovo {to sam stekao, ne}u opet da se totalno survam.

Moja je teza da Srbija nije pro{la tu ta~ku. Ni u pogledu ideologija, ni

ekonomski mi to nismo uspeli. Zoran \in|i} je hteo da s Ko{tunicom

podeli ulogu, da Ko{tunica zagovara ovaj sloj, tim re~ima mi je rekao

- Da ih on zagovara, a da se Zoran koncentri{e na ekonomska pitanja

i da {to brè razvojno povu~e Srbiju napred i tako realno oslabi taj

84

14.1

2.0

7. sloj. Na taj na~in bi Srbija dobila pravi kapacitet za ulazak u Evropu.

Zna~i, ne radi se tu o Srpskoj radikalnoj stranci, nego o re{avanju

problema ogromnog sloja siroma{nih, nezadovoljnih ljudi bez ikakve

perspektive, koji se lepe na patriotske formule. A kada se napravi taj

blok lopuà i patriota, tu kombinaciju ne moè{ ni ~eki}em da razbi-

je{. Zoran \in|i} je mislio da je to njihova podela uloga, ali taj plan je

propao njegovim ubistvom. I mi smo se ponovo vratili tamo gde smo

bili preuzev{i odgovornost za Kosovo, po mom mi{ljenju nepotrebno.

Nismo spasavali {to se spasti moè i posle tog na{eg velikog preokre-

ta 5. oktobra ponovo smo otvorili pitanje - kuda Srbija treba da ide, da

li }e u Evropu ili ne}e.

Postoje ~etiri razli~ita stanovi{ta o tom pitanju. Prvo zauzima

Srpska radikalna stranka, koja kaè da Srbija ne}e u Evropu, ve} èli

neku nebuloznu asocijaciju s Putinom, Rusijom, ne znam ta~no {ta

ho}e. Oni se tu pozivaju na svoje porodice, za koje kaù da su

proruske. Mi smo, kako kaù, mali Rusi i ne}emo u Evropu. Ali kod

njih je to i s Kosovom i bez Kosova. Zna~i, i da nam vrate Kosovo, i bez

su{tinske autonomije, oni ni u kom slu~aju ne}e u Evropu. Tako da

oni sada u svojim govorancijama prave neko zame{ateljstvo, pa

pitanje okretanja Evropi povezuju s Kosovom. A oni i nezavisno od

Kosova ho}e da mi budemo mali Rusi i ne}e u Evropu ni pod kakvim

uslovima.

Drugo stanovi{te je Ko{tuni~ino. Oni su ve} ovog leta davali dovoljno

signala, donosili rezolucije svoje stranke, reklamirali u novinama

kako Srbija nikako ne}e u NATO, jer je tamo Amerika koja sna`no

navija za Kosovo, pa NATO pravi neku svoju dràvu na Kosovu, pa {ta

ja znam. Oni su unapred implicirali svoje stanovi{te koje }e nam

saop{titi kada se bude pribliìo dan re{avanja kosovskog statusa.

Kada Evropska unija bude priznala Kosovo, njihova reakcija }e biti -

Onda nam nije potreban ugovor s Evropom o stabilizaciji i

pridruìvanju. U Evropu }emo i}i s Kosovom, a ako nemamo Kosovo,

ne idemo ni u Evropu. Tu se sad dodaje diplomatija - da li }emo rato-

vati, ne}emo ratovati, da li }emo blokirati, ne}emo blokirati, da li

}emo imati izbore, ne}emo imati izbore, da li }emo imati vanredno

stanje, ne}emo imati vanredno stanje, ali {to se ti~e ovog na{eg,

vekovnog pitanja, Ko{tuni~ino stanovi{te je jasno - Ne idemo u

Evropu bez Kosova i ta~ka, {lus.

Vesna

Pe{i}

Tre}e je stanovi{te LDP-a, koji se tako|e prijavio za ove predsedni~ke

izbore, na koje izlazi s ~istom kombinacijom - Kosovo je gubitak, ali

dajte da ne odbijamo i Evropu, jer onda smo dvostruki gubitnici. Ako

smo pucali sebi u noge, nemojte da pucamo i u glavu. Ako ne}emo u

Evropu, a odsekli su nam teritoriju, kako se to kaè, mi smo totalni

gubitnici. Kosovo nam ne}e biti vra}eno ako kaèmo da ne}emo da

idemo u Evropu. I ni{ta ne dobijamo time {to }emo ih preduhitriti pa

im re}i - Ne}emo u Evropu - a ne ~ekati da nam oni kaù - Vi ne moète

u Evropu. LDP smatra, a to je i moje mi{ljenje, da nagomilavanje

poraza nije zdravo. Ako oni tamo odlu~e da Kosovo ode, pa moèmo

valjda u ne~emu da se pokaèmo kao uspe{ni, da ubrzamo put ka

Evropi, da se normalizujemo, da postignemo nekakav uspeh. To je

meni logi~no, da nema potrebe produàvati bolesno stanje, jer {to si

bolesniji, {to si poraèniji, ti vi{e gubi{ racionalnu sliku o tome gde

pripada{ i {ta su ti mogu}nosti. Mislim da taj evropski barjak treba

di}i veoma visoko, jer je to jedina {ansa da se izvu~emo iz istorijskog

poraza koji ubrzano doìvljavamo poslednjih dvadeset godina. Treba

da kaèmo - O Kosovu ne moèmo da odlu~ujemo i neka oni urade to

{to su naumili, ali mi ho}emo da u|emo u Evropu.

êtvrtu poziciju zauzima Demokratska stranka, koja nije odustala

od Evropske unije, niti to moè. Zaplet je u tome {to DS ne moè da

prihvati ovo {to kaè Ko{tunica. Boris Tadi} ne moè da kaè - Ako

oni priznaju Kosovo, mi ne idemo u Evropsku uniju. DS kaè - Mi

}emo Kosovo braniti mirnim sredstvima, nikada ga ne}emo priznati,

primeni}emo diplomatska sredstva, ma {ta to zna~ilo. Zna~i, i oni

ne{to spremaju, ali jo{ ne kaù {ta. Pozicija DS-a je dosta nezgodna,

jer ih Ko{tunica gura na izdajni~ku poziciju. Oni su pod neprekid-

nom Ko{tuni~inom prismotrom - da li su dovoljno pravoverni kada je

Kosovo u pitanju. Iz DSS-a ih stalno gledaju kao kroz {pijunku - Aha,

ho}ete predsedni~ke izbore. DS za sada ne ume da na|e svoj pravi

izraz. Raspored figura na {ahovskoj tabli je komplikovan i ne znamo

kako }e se ta partija odigrati.

Svetlana Luki}:

Bila je ovo gospo|a Vesna Pe{i}, a u ponedeljak je na Trgu Republike

Koalicija za sekularnu dràvu uz ve} ~uvenu pesmu [karta - Nazad

obeleìla Dan ljudskih prava. Na Trgu Republike je bio i hor mladih

fa{ista koji su pevali svoje ~uvene pesme. Tu je naravno bila i policija

86

14.1

2.0

7. koja je na kraju ~lanove Koalicije za sekularnu dràvu otpratila do

Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je odràn skup na kojem su

govorili i Marija Perkovi}, Biljana Kova~evi}-Vu~o, Teofil Pan~i},

Borka Pavi}evi} i gospo|a Mirjana Mio~inovi}. Ali najpre da ~ujete

kako je zvu~alo to na Trgu Republike.

Nazad u mrak

Daju nam znak

Nazad u kvar

Za davnu stvar

Nazad u mulj

Potok i ulj

Nazad u boj

Za narod svoj

Nazad u jad

Selo i grad

I star i mlad

Unazad sad

Nazad

Marija Perkovi}:

Dolazimo ovde s Trga, jezik kojim su nam se obra}ali je bio prili~no

miran i u njemu zapravo nije bilo nijedne psovke. Bilo je samo poziva

na ubistvo. E, taj jezik je kao super, okej, a Pe{~anik je lo{ zato {to se

tamo psuje. Ta odvratna malogra|an{tina me uàsno nervira i na nji-

hovo - Ubi}emo, zakla}emo - ja }u samo da kaèm - Jebem im mater.

Zahteva se imbecilno jezi~ko ~istunstvo, zbog kojega je kao bajagi

nepodoban Pe{~anik. Jako je va`no da govorimo jasno, s dobrim

akcentom, lepo vaspitano, u dru{tvu u kome se niko ne}e gurati, gde

}e svi samo formalno govoriti - molim, izvini, hvala lepo, a gde nema

ni~eg osim tog neguranja i naravno da se takvo dru{tvo raspada ~im

nastane gu`va. To je otprilike parafraza Kolakovskog, najmanje nam

je potrebno da budemo fini tek fino}e radi.

Biljana Kova~evi}-Vu~o:

Pre svega, Pe{~anik je emisija jedne u Srbiji manjinske grupe koja

druga~ije misli i sve napade na Pe{~anik su organizovali vladaju}a

elita, vladaju}e stranke, dràva i zvani~ni mediji s nacionalnim

frekvencijama. Zna~i, pre svega je s te ta~ke gledi{ta ta borba ne-

ravnopravna. Druga stvar je bila najvi{e vidljiva u Novom Sadu, na

Teofil

Pan~i}

mitingu fa{izma i antifa{izma. Demokratsko pravo fa{ista na

izraàvanje svog stava inaugurisao je Boris Tadi} svojom izjavom da

je Nomokanon legitimna politi~ka opcija. Zna~i, legitimna politi~ka

opcija je da svako izloì svoj stav o genocidu u Srebrenici, kao da se

ne radi o najteèm zlo~inu, nego o pravu na stav. U jednom trenutku

je postalo najbitnije za{to Pera Lukovi} psuje i svako ko je hteo da

kaè ne{to u odbranu Pe{~anika i u odbranu tog stava morao je da se

ogradi i da kaè - Nemojte pogre{no da me razumete, ali ja ne volim

kako Pera Lukovi} pi{e. To je kao ono - Nemojte pogre{no da me

razumete, ali ja nisam ~lan nijedne stranke, zna~i objektivan sam.

Ukoliko kaè{ - ja ne volim kako pi{e Pera Lukovi}, ti ima{ legiti-

maciju da razgovara{ o tome da li je Pe{~anik u redu ili nije. Nastala

je moralna inverzija, izvitoperenost koja pokazuje blato u kojem mi

kao Srbija ìvimo. @ivimo u stra{no vreme, ìvimo u ku}nim izolaci-

jama. Pitajte Sonju, pitajte Nata{u, pitajte ljude koji su se izloìli,

pitajte Svetlanu, Borku, ìvimo po ku}nim pritvorima. Kada nam

ljudi prilaze na ulici, ne znamo da li }e da nas o{amare, pljunu, udare

u glavu ili }e da nas potap{u po ramenu i da kaù - Bravo. @ivimo u

zemlji u kojoj je do{lo do uàsne kvazipatriotske homogenizacije,

~ija je posledica to da o ljudskim pravima vi{e ne moè da se govori.

Danas je Nata{a Kandi}, u saop{tenju koje smo zajedno potpisale,

napisala da radikali nisu samo u Srpskoj radikalnoj stranci i da je

na{a du`nost da sada, kada su nam vezali o~i i ruke, mi vri{timo i

budemo nepristojni i ne dozvolimo nikada da nam nametnu ovakvu

vrstu pristojnosti.

Teofil Pan~i}:

Govorimo na Dan ljudskih prava. Jedno od neotu|ivih ljudskih prava

je pravo na slobodno kretanje, pa sam vas u tom smislu duàn izvesti-

ti da sam danas nekim svojim poslom bio u Kragujevcu, u srcu slobo-

darske [umadije, a u povratku sam autobusom pro{ao i kroz

ustani~ku Topolu. Naàlost, nisam imao broj mobilnog telefona

gospodina predsednika op{tine, da mu po{aljem malu razglednicu,

~isto da se zna. Koliko god mi ~esto padali u bedak, koji je opravdan,

postoji u ovoj zemlji mnogo vi{e ljudi koji shvataju {ta se de{ava,

nego {to nam se to ponekad ~ini. U povratku sam imao jednu ner-

voznu situaciju. Ulazim u autobus koji je ve} prepun i poku{avam da

na|em mesto, a jedna gospo|a koja tako|e stoji kaè - Probajte preko

Aran|elovca. Ja joj kaèm - Dobro, majku mu, za{to je svima sme{an

88

14.1

2.0

7. taj Aran|elovac? Onda se ona uozbilji i kaè - Ne, ja znam da je to vrlo

ozbiljno i ba{ zato se smejem. To mi je bilo divno, zaista. Postoji i ta

Srbija koja ima mnogo, mnogo lep{e lice.

Borka Pavi}evi}:

Predloìla bih da nam agresivni postanu oni drugi. Mislim da je kraj-

nje vreme. Sistem legaloidnosti Vojislava Ko{tunice je omogu}io taj

osnovni prekr{aj iza kojega sve postaje mogu}e. To je dosta dugo

trenirana stvar. Ljudi stalno prave pore|enja s Nema~kom, ali to je

trebalo raditi 1991. godine. Ako jo{ jedanput ~ujem da neko pomene

Vajmarsku republiku, ja }u izvesti pu~. Da prevedem - Je li Boris

Tadi} bio kod Dejana Anastasijevi}a? - Jeste, i izrazio je solidarnost s

novinarom Vremena kojem je eksplodirala bomba na prozoru. Da li

mi danas znamo ko je to uradio? Ne znamo. Razumete? Problem je u

tome {to smo stalno u toj magli solidarnosti bez izvr{nosti. Slu{ate

ljude koji govore da je Mi{kovi} êdi, da je ovo, da je ono, ali nikako

se ne govori o tome {ta se de{ava u stvarnosti. Razgovor izme|u nas

se ne de{ava samo sada i ovde, nego on sadrì i sve ono {to se de{ava

oko nas.

Mislim da je skup{tina centralni izvor nasilja. Policija ve~eras

prate}i nas ho}e da kaè da mi nismo patriote. A Toma Nikoli} vam

kaè u skup{tini - Mene niko ne treba da {titi, mene narod voli. Kad

vas policija okruì ve~eras, oni u stvari kaù - Evo, ove ljude niko ne

voli. To je centralna taktika, koju treba izbe}i odustajanjem od pozi-

cija `rtve. To vi{e ne dolazi u obzir. Problem je i u tome {to je

Aligrudi} u skup{tini izjedna~io sve stavove. Ta zamena se neprekid-

no lansira ovom vrstom televizijske propagande i ovom vrstom ina-

ugurisanja principa pristojnosti i principa tolerancije, kada ânak s

celim svojim istorijatom bude stavljen naspram onog klinca koji

ho}e da ga bije. To ne moè, ljudi. Ali to je nastalo onog ~asa kada su

oni koji su bili legitimno u}utkani postali legalni. Onda je sve oti{lo

do |avola.

Homogenizacija na temu Kosova ne}e liberalizovati dru{tvo i kada se

to svr{i, stepen demokratije ne}e postati ve}i, nego naprotiv. Treba

da se drìmo skupa i da neprekidno {irimo krugove oko sebe. Jednom

treba re}i - oni su zaista neko drugi.

Mirjana

Mio~inovi}

Mirjana Mio~inovi}:

Za{to oni imaju strah od tako malog broja ljudi? Postoje dve

mogu}nosti. Ili èle, vrlo sistematski i vrlo jasno, da od nekoga

naprave `rtvenog jarca, dakle, da energiju nezadovoljstva ponovo

usmere na neprijatelje, pa smo za to izabrani mi, iako smo mali. Vi

moète imati, kao {to znate, antisemitizam i u zemlji u kojoj gotovo

da nema Jevreja. Dakle, formira se ideja o neprijatelju kao o osobi

koja vam kvari sre}u. Naime, svet bi bio savr{en da nema tih drugih.

Postoji, dakle, mogu}nost da smo mi, uprkos ~injenici da smo mali,

sistematski izabrani za `rtvenog jarca, tog odabranog neprijatelja.

Ali moè da bude i ne{to drugo, {to bi za nas moglo biti bolje.

Prisetite se kako je Milo{evi} u po~etku bio krajnje ravnodu{an

prema svojim protivnicima. On je po~eo da biva neprijateljski nas-

trojen u ~asu kada je gubio konsenzus, kada je shvatio da vi{e nema

apsolutnu sigurnost, da je njegova politika, njegova vladavina,

ta~nije re~eno, dovedena u pitanje. Dakle, mo`da je gu{enje svega

ovoga poku{aj gu{enja {ireg pokreta i mo`da neka njihova slutnja

(ne zato {to }e situacija biti vrlo te{ka, jer se oni spremaju da je srede

potpunom izolacijom) da njihova politika nema konsenzus. Mo`da je

ovo signal njihove stvarno ozbiljne krize. Oni su u Aran|elovac

doveli ljude iz Topole, ali iz Aran|elovca vas po drugi put zovu da

do|ete. Oni drugi su tamo dovedeni autobusima uz sendvi~, njih

dvesta iz cele [umadije. Dakle, i to moè biti znak.

Prema tome, mi moèmo da se pitamo {ta mi kao odabrani nepri-

jatelji treba da u~inimo. Ne zbog sebe, nego kako bismo podràli taj

svet koji vas zove u Aran|elovac. Trivijalno je re}i da je on nezado-

voljan time {to nema {ta da jede. On je nezadovoljan, jer polako

otkriva la`nost i perfidnost jedne politike. Smatram da je ova popla-

va ùte {tampe, ovaj uàs od novina od deset dinara, u stvari {um koji

oni stvaraju da bi uni{tili racionalno jezgro u nama i da bi nas

spre~ili da dolazimo do te istine, koju ili }utimo ili apsolutno sigurno

znamo. Dakle, u tom prostoru mi mo`da imamo nekakve {anse, jer

oni nisu sigurni. Ja znam da se oni peku na velikoj vatri. Od Velje, koji

}e izgubiti svoje bazene, do onih koji su na putu da izgube svoju

vlast. Mi to moramo da znamo i neka nas to te{i.

90

14.1

2.0

7. Svetlana Luki}:

Bila je ovo Mirjana Mio~inovi}. Ako budemo imali sre}e, idu}e nedelje

ona }e govoriti specijalno za Pe{~anik. U nastavku emisije slu{ate

Vladimira Gligorova, koji je dva dana u Beogradu. On ìvi i radi u

Be~u, u Institutu za me|unarodna ekonomska istraìvanja.

Vladimir Gligorov:

Oni su se navikli na to da je pred nama uvek neki odlu~uju}i dan,

odlu~na bitka za koju se posle ispostavi da to nije. Tako oni uvek

mogu da proglase uspeh; nije ba{ pobeda, jer bitke nije bilo, ali sve-

jedno. Kada se, recimo, ne usvoji Ahtisarijev plan, onda to nije poraz,

igra se nastavlja. U javnosti se tako stvara neka vrsta navija~kog

duha, mi navijamo za na{e koji tog i tog datuma treba da obrazloè

primer Hongkonga. To se progla{ava odlu~uju}om ta~kom i onda se

svi bave time {ta }e na to odgovoriti druga strana. U celom poslu s

Kosovom osta}emo bez odgovora i ve}ina ljudi je toga svesna.

Svi ~ekaju 10. decembar, pa ne ispadne ni{ta, pa je to onda kao dobro.

Ovi na drugoj strani su to druga~ije postavili. Videli su da ne moè da

se donese neka prelamaju}a odluka i onda su re{ili da to pretvore u

proces osamostaljivanja Kosova. Glavni igra~ koji se s na{e strane ne

iskazuje je Demokratska stranka, a razlog tome je strategija njenog

vo|stva. Oni }e preuzeti odgovornost za Srbiju kada se svi drugi

istro{e u okr{ajima. Na kraju svih krajeva osta}e samo Demokratska

stranka, koja }e biti pozvana da spasava situaciju. Tadi} je u tom

~asu ve} ponovo izabran za predsednika, u vladi su i sada u ve}ini i

samo se ~eka trenutak da oni preuzmu odgovornost za stabilnost

Srbije, naravno, uz nepristajanje na nepravedne odluke u vezi s

Kosovom. To je otprilike stanje stvari. [ta }e iz toga ispasti - te{ko je

re}i. Ideja da ne{to ostvarite ne rade}i ni{ta ili da ostvarite ne{to

tvrde}i da radite upravo suprotno od toga, u na~elu ne izgleda

naro~ito uverljivo i ostvarivo, ali u Srbiji je to mo`da mogu}e,

vide}emo.

Kao i u poslednjim godinama Milo{evi}eve vladavine na vlasti je

manjina. Ko{tunica je predstavnik veoma male manjine. Svi

narodnjaci zajedno su manjina, a pravilo je da kada imate manjinu

na vlasti, njena retorika mora da bude ja~a, jer se time pravda za{to

oni koji predstavljaju vrlo malo ljudi imaju toliku vlast. Mora se na}i

neki sudbonosni, istorijski ili ideolo{ki razlog koji to opravdava. Svi

Vladimir

Gligorov

drugi, uklju~uju}i i radikale, koji imaju ve}u podr{ku, pona{aju se

racionalnije. Zato radikali u ovom trenutku nisu najglasniji i

najradikalniji, suprotno svom nazivu. Najradikalnije su ove dve manji-

ne, Nova Srbija i Voja Ko{tunica, koje imaju desetak odsto podr{ke. Oni

se neprestano kre}u u kvazireligioznim vremenskim odrednicama -

nikad, uvek, vazda, zauvek, ni po koju cenu, ni pod kakvim uslovima. I

kao {to vidimo, to nije sasvim iracionalno pona{anje.

Racionalno pona{anje u amoralnom smislu te re~i jeste pona{anje

Demokratske stranke i stranke G17 plus, jer to je ~isti oportunizam.

Oni od jutra do mraka govore stvari za koje znaju da nemaju veze s

realno{}u. Oni beè od odgovornosti za koju znaju da im pripada, jer

nema kome drugom. Ovo {to govori Vuk Jeremi} je potpuno nekoher-

entno. Njihova glavna poruka je - Nikada kao Ko{tunica, ali mi ne

èlimo da izazivamo nestabilnost, mada }e je biti. A ko }e da izazove

nestabilnost? Albanci nisu zainteresovani za to, jer se njihovi planovi

ostvaruju i bez nestabilnosti. Ni Republika Srpska nema nikakvog

interesa da to ~ini. Dodik je rekao - Izvinite, ne ra~unajte na mene,

bar ne ovog trenutka i na takav na~in - {to je sasvim razumno. DS u

stvari kaè - Mi ne}emo, a u stvari ho}emo. To ne zna~i ni{ta. Isti

problem su imali i s Milo{evi}em. Taj problem postoji od nastanka

Demokratske stranke - ona èli da bude opozicija koja podràva

vlast. To ne ide dobro i ne zavr{ava se dobro i na kraju dovodi do

ovakve situacije.

Ako biste anketirali ljude u Srbiji, najvi{e njih bi verovatno odgovo-

rilo da je Rezolucija 1244 doneta zato da bi se garantovala suverenost

i teritorijalni integritet Srbije. Rezolucija, naprotiv, suspenduje suv-

erenost Srbije na Kosovu zato {to je Srbija povredila me|unarodno

pravo. Srbija je tu definisana kao krivac i to je su{tina Rezolucije

1244. Razlozi za to su vrlo duboke povrede ljudskih prava. To je ono

{to je pokrenulo ~itav proces osamostaljivanja Kosova. Tako su

gra|ani Kosova dobili pravo da biraju ho}e li da budu nezavisni ili ne.

Ovde se o problemu Kosova raspravlja u okviru teme albanskog sece-

sionizma, a to uop{te nije tako. Ni Rezolucija 1244, ni ceo anga`man

Ujedinjenih nacija nemaju veze s albanskim secesionizmom, ve} s

ugroàvanjem mira. Sedma glava Povelje UN-a obja{njava za{to je

Srbija oterana s Kosova kao dràva. Velike povrede ljudskih prava na

Kosovu daju legitimitet gra|anima Kosova da odlu~e èle li da ìve u

Srbiji ili ne. To je su{tina cele pri~e. Secesionizam u Gruziji,

92

14.1

2.0

7. Moldaviji, na Kipru, u Belgiji, u Velikoj Britaniji je ne{to sasvim

drugo. Katalonija je primer pogre{ne analogije pomo}u koje se

pogre{no interpretira stanje stvari. Niko ne govori ni o tome da je

Srbija, na primer, prekr{ila me|unarodno pravo u Bosni i

Hercegovini. Kao {to znate, Srbija je zbog toga bila suspendovana iz

~lanstva Ujedinjenih nacija, {to nije ~est slu~aj.

Za bezbednost na Kosovu nisu odgovorne trupe Kosova, ve} snage

Ujedinjenih nacija. Zna~i, ako vi objavljujete rat, vi ga ne objavljujete

Alabancima nego Ujedinjenim nacijama. Tako ispada.

Tu se zaboravlja da je to jednom ve} u~injeno u Srebrenici.

Srebrenica je bila za{ti}ena zona Ujedinjenih nacija, koje su garan-

tovale gra|anima Srebrenice da su bezbedni od vojske Srbije. Uz tu

garanciju je od muslimana traèno da predaju oru`je i demilitarizu-

ju se. Onda je u{la srpska vojska, sklonila Holan|ane i uradila to {to

je uradila. Ovde je potpuno pogre{no interpretirana Klintonova izja-

va, koja je potpuno ta~na, da je na odluku da se interveni{e na Kosovu

mnogo uticalo ono {to se prethodno doga|alo u Bosni, posebno u

Srebrenici. Zna~i, to nije pitanje nekakve nepravde, nego je re~ o

sledu stvari. To jo{ ne zna~i da Srbija nije mogla, i ovakva kakva je,

da postigne mnogo vi{e. Na kraju krajeva, svako ima pravo da brani

svoje interese. Da je Srbija zaista bila zainteresovana na po~etku

celog procesa, pre dve godine, umesto da donosi neverovatne rezolu-

cije s - nikada i uvek, mogla je da donese deklaraciju izvinjenja. To bi

bilo ne{to sasvim drugo. Do dana-dana{njeg srpska strana nije

poslala ni jedan jedini izraz àljenja, nego naprotiv, ispada da je u

pitanju zavera Amerikanaca, Albanaca i ostalih mra~nih sila da se -

pa sad kre}e taj neverovatni re~nik - raskomada, otme, otkine,

ukrade i tako dalje.

Proletos su Tadi}, Mi}unovi}, svi su rekli - Moramo da donesemo

rezoluciju o Srebrenici. Gde je ta rezolucija? O njoj vi{e niko ne govo-

ri, a ipak je konstatovano kr{enje Konvencije o genocidu. Dobro,

presu|eno je malo kr{enje, ali kr{enje velike, stra{ne stvari. [ta

ta~no smeta skup{tini Srbije da donese rezoluciju kojom izraàva

àljenje zato {to se to dogodilo? Oni sami nisu krivi, mada me|u

njima ima svakojakih, ali postoji politi~ka odgovornost svih u toj

skup{tini. S jedne strane se svakodnevno kr{i to nesre}no me|una-

rodno pravo, a s druge strane tvrdite da su se svi urotili da vam

Vladimir

Gligorov

na~ine ogromnu istorijsku, ne~uvenu i nevi|enu, nikada do sada

doìvljenu nepravdu. I naravno da onda narod smatra da vi treba da

isterate neku pravdu. To je izuzetno neodgovorno pona{anje ljudi

koji kreiraju javno mnjenje. Iz ovoga ne sledi da Srbija na Kosovu

nema stvarne interese. Srbija tamo ima i ekonomske i ljudske i

svakakve druge interese, ali iz njih nikako ne proisti~e da Srbija

treba da se tu~e s Albancima.

Ovde je to stiglo dotle da neki ljudi izjavljuju da Srbija ima pravo na

rat. To pravo ne postoji. Takav odnos prema upotrebi sile u Srbiji se

formirao 1989-90. godine, kada se prvi put javila ideja da je upotreba

sile opravdana. Niù se Slovenija, Hrvatska, Bosna i sve se zavr{ava

na Kosovu. To je osnovna protivre~nost u srpskoj javnosti, koja

nikako da na|e svoje racionalno razre{enje. Zaista me ~udi to {to

ovde nema javne debate o tome. Za nju treba da budu zainteresovani

i Tadi} i Ko{tunica. To treba da bude javna debata ljudi od razuma i

struke, koji treba da sednu i kaù nam {ta je u stvari na{e pravo, a {ta

nije. I ti Albanci imaju neka prava koja morate uvaìti. Oni imaju

pravo da èle da ìve sami. Svega toga ovde nema. Postoji samo agre-

sivna propaganda i disidentski krugovi, kao vi i ja, i mi sad ne{to

pri~amo i to je otprilike sve. Mi onda budemo progla{eni ekstremi-

stima, po onoj logici da ako neko jako skrene na jednu stranu, oni

koji su u sredini u odnosu na njega su ekstremniji. Svi umereni ljudi

su ekstremni u odnosu na naciste, to je potpuno razumljivo. Za

Staljina su liberali bili najekstremniji ljudi na svetu, jer je on bio u

luda~koj ko{ulji. U odnosu na njega normalni ljudi su apsolutni

ekstrem, to je ta~no.

Postoji racionalni razlog za{to se manjinska vlast odràva pomo}u

uàsne propagande, koja ima kvazifa{isti~ki, da ne kaèm goru re~,

aspekt. S druge strane oportunizam je zavladao svuda.

Pitanje prava Republike Srpske ili {kotske samostalnosti nema veze

s Kosovom. Divim se Britancima koji pokazuju da su odrasla nacija

time {to ni na koji na~in ne povezuju svoj problem sa [kotskom i

Kosovo. Svi drugi koji povezuju svoj problem s Kosovom, kao {to to

~ine Gruzija i Slova~ka, nedorasle su nacije. Isto vaì i za Srbe u

Bosni i Hercegovini. Pitanje da li bosanski Srbi èle da ìve u sop-

stvenoj dràvi ili u integraciji sa Srbijom je politi~ko pitanje.

Republika Srpska ima taj problem {to je nastala tako kako je nastala

94

14.1

2.0

7. i ta ~injenica je izuzetno va`na. Me|unarodna intervencija se odi-

grala na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, jer je postojalo spolja{nje

me{anje i podsticanje na raspad jedne dràve. Zna~i, jedno je pravo

na secesionizam, a drugo je pravo da vi nekoga podsti~ete na to, kao

{to Srbija radi. To pravo vi nemate, to je dodatno kr{enje me|unaro-

dnog prava. Tako|e, kada se kaè da je Srbija garant Dejtonskog spo-

razuma, to zna~i da Srbija ima obaveze, a ne prava. Ona ima obavezu

da vodi ra~una o interesima Bosne i Hercegovine i nema pravo da se

me{a u njene poslove. Ta obaveza je ste~ena tako {to se Srbija me{ala

u poslove BIH na vrlo r|av na~in. Naravno, ako jedna skupina ljudi,

na primer Srbi u BIH, uporno èli da ostvari sopstveni politi~ki

indentitet, taj problem mora biti ozbiljno uzet u razmatranje. Kosovo

nije taj slu~aj. O intervenciji NATO-a moè da se raspravlja, ali posle

ulaska Ujedinjenih nacija Kosovo vi{e nije pitanje secesionizma, ve}

pitanje ugroàvanja mira, kr{enja ljudskih prava i uspostavljanja

novog politi~kog modusa vivendi. To je ono {to se zove politi~ki spo-

razum. îni mi se da je to shva}eno i u Republici Srpskoj posle

demar{a velikih sila povodom Bosne i Hercegovine.

U ~emu gre{i Srbija? Ja ne znam ko ih savetuje da bi pretnje mogle

biti od koristi. Taj pristup nema nikakvog smisla. Kada pretite silom,

vi morate biti uverljivi. Ako niste u stanju da izvr{ite tu pretnju, ona

vam {teti. Vi postajete neko ko se la`no predstavlja i srpski prego-

vara~i su sebe doveli u tu situaciju.

U Briselu je klju~no kako da se sloè tri stvari. Jedna je da se o~uva

politi~ka stabilnost u Srbiji, druga je da se o~uva politi~ka stabilnost

na Kosovu i tre}a je da se o~uva interesovanje u Evropskoj uniji za

integraciju ovog prostora. To su njihova tri cilja i u njima nema

nikakvih zlih namera. Njima je jasno da Srbija i Kosovo ne mogu

zajedno. Jasno im je i da srpski predlog o su{tinskoj autonomiji nije

primenjiv na uslove integracije u Evropsku uniju. Taj predlog tako|e

ne obezbe|uje stabilnost na Kosovu i morao bi da bude nametnut.

Postoji i problem slabog interesovanja javnosti u Evropskoj uniji da

se taj prostor integri{e u EU. Ljudi u Briselu nisu ni najinteligentni-

ji ni najdobronamerniji ljudi na svetu. To su prakti~ni ljudi koji

moraju da re{e jedan problem s najmanjom {tetom po sebe. Oni

moraju da na|u na~in da ostvare svoja tri cilja i oni }e ga na}i, iako

im odavde prete. Posebno je besmisleno pretiti Evropskoj uniji. Ona

~ak nema ni armiju, pa se postavlja pitanje u kojem smislu im

Vladimir

Gligorov

pretite. U celoj ovoj stvari Sjedinjene Dràve samo sekundiraju

Evropskoj uniji. Plan Martija Ahtisarija je plan Evropske unije, a ne

plan Martija Ahtisarija. Paralelno s tim planom po~ele su pripreme

EU o njegovoj implementaciji. U taj plan su mogli biti ugra|eni srps-

ki interesi, ali cilj srpske strane nije bilo unapre|enje tog plana, ve}

njegova propast. Amerika poku{ava da pomogne EU da ostvari svoja

tri cilja. Sjedinjene Dràve nemaju ve}u ulogu od te. Ne postoji

nikakav specijalni interes SAD-a da Kosovo bude nezavisno, ali ovde

je prevladao potpuno i{~a{en stav da su se Amerika, NATO, neolibera-

li i svi svetski demoni udruìli i napadaju Srbiju. Ako vi imate takvu

percepciju stvari, pa onda jo{ po~nete i da pretite, to po~inje da se

grani~i s komedijom. To prestaje da bude u skladu sa zdravim razu-

mom.

Nova spoljna politika Rusije jo{ nije formulisana do kraja. Putin sada

uve}ava zna~aj Rusije kroz sukobe s Amerikom i poku{ava da podeli

Evropu. Sa stanovi{ta svetske politike, jedino mesto na kojem Rusija

moè da ima ulogu velike sile je Evropa. Sada se igra kvaziscenario

po kojem Rusija sukobljavaju}i se s Amerikom moè da postigne

odre|ene strate{ke prednosti u Evropi. Tu se Srbija vrlo dobro ukla-

pa, jer su tu prisutna oba elementa, i sukob s Amerikom i podela

Evrope. Raketni {tit tako|e nije popularan u Evropi, jer je Evropa

pacifisti~ko mesto. Sem srpske, sve evropske nacije su uglavnom

pacifikovane i to je najve}i uspeh Evropske unije. A onda Rusija kaè

- Mi imamo nuklearno naoruànje, mi imamo tehnologiju, mi opet

moèmo da okrenemo rakete prema vama, moèmo da vas pri-

tiskamo i energijom, moèmo da vas korumpiramo novcem, vodite

ra~una o tome. Krajnja ideja je da Rusi i Amerikanci ponovo postanu

garanti stabilnosti u Evropi, {to je za Evropsku uniju apsolutno

neprihvatljivo.

Krajnji cilj Rusije nije obra~un. Rusija je u tom smislu prevazi{la

ideje o svetskoj dominaciji. Ona samo èli da na neki na~in kapital-

izuje ~injenicu da ima naftu i nuklearno oru`je i ona to izraàva kroz

svoje sukobe s Amerikom. To nije najbolji na~in, ali oni za drugi ne

znaju. Ali to se ne}e pretvoriti u pravi sukob, jer Evropska unija ne}e

pristati na novo rusko-ameri~ko starateljstvo nad Evropom. Ta pri~a

je zavr{ena 1989. godine i vi{e ne dolazi u obzir. Tako da }e se ruska

strategija zavr{iti neuspehom i to ne}e biti prvi put. U Rusiji postoji

fenomen o kojem je govorio jo{ Lav Tolstoj - elita se otka~i od naroda

96

14.1

2.0

7. i po~ne da sanja o svetskoj ulozi, koja je nesaglasna s interesima

ruskog naroda i s mogu}nostima da se ta ideja realizuje, jer se zasni-

va na o~ekivanju da }e je ruski narod slediti. Do sada se to nikada nije

dogodilo i zato je Rat i mir veoma pou~na knjiga. Situacija je sli~na i

sada. Imate Putina i neke ljude oko njega, naro~ito ideologe tako-

zvanog postliberalnog, postdemokratskog sistema dvadeset prvog

veka, koji su se o~igledno otka~ili od realnosti u tolstojevskom smis-

lu. To }e se zavr{iti neuspehom, ali ne u modelu raspada Sovjetskog

Saveza. Bi}e to ipak politi~ka evolucija u demokratskom pravcu.

Kada se u Srbiji oslanjaju na Rusiju, u glavi im je Josif Visarionovi~,

a ne Vladimir Putin. Milo{evi} je bio vrlo razo~aran Jeljcinom. Jasno

je da ne moè biti ostvareno to {to je u glavama ovih ljudi ovde.

Evropska unija, imam utisak, ima èlju da se na ovom pitanju dokaè

i da svima pokaè da je u stanju da re{ava svoje probleme. Ako

Evropa to postigne, ~itava Putinova strategija }e morati da se revidi-

ra, a ameri~ka strategija i tako mora da se revidira, jer je dospela u

}orsokak.

Svetlana Luki}:

Govori advokat Sr|a Popovi}.

Sr|a Popovi}:

Prijavio sam se za ovaj razgovor po{to sam ~uo gospo|u Turajli}

pro{le nedelje. Ona ima primedbu da u Pe{~aniku nema ljudi koji

druga~ije misle. Ja ovoga puta mislim druga~ije od gospo|e Turajli} i

eto, da osveìmo tu stvar i unesemo malo polemike me|u

istomi{ljenike. Gospo|a Turajli} na po~etku tog intervjua kaè da

mora malo da naljuti slu{aoce Pe{~anika. Ja se nisam naljutio, ali

ose}am potrebu da o nekim od njenih stavova malo polemi{em s

njom. Osnovna teza koju je iznela jeste da vi kao autorke i va{i gosti

prizivate doga|aje kakav je onaj koji se dogodio u Aran|elovcu, u

kojem vam je onemogu}ena tribina, i da prizivate one koji se s vama

ne slaù da se s vama obra~unaju silom. Ja mislim da je to vrlo

neta~na i opasna tvrdnja. Prema profesorki Turajli}, to se ~ini time

{to se Pe{~anik sluì govorom frustracije, time {to on promovi{e

svoje ideje podjednako netolerantno kao i druga strana i tre}e, sluì

se prostaklukom, psovkom. Da po|em od ovog poslednjeg, o ~emu je

bilo najvi{e re~i, da apsolviramo nesre}nog Peru koji je postao

dràvna tema broj dva, znamo {ta je broj jedan. Mislim da je gospo|a

Sr|a

Popovi}

Turajli} ovde upala u zamku prihvativ{i propagandnu floskulu koja

je u opticaju u javnosti, kako je tobo` Pera Lukovi} najve}i problem

koji ljudi imaju s Pe{~anikom. Naravno da nije, ali logi~ka gre{ka u

koju se tu upada je tako velika da mene ~udi da je gospo|a Turajli},

koja je pametna èna i koja se bavi naukom, mogla da previdi o

kakvoj se tu gre{ci radi. To je ne{to {to se u logici zove pars per toto,

gde se jedan deo uzima kao da je celina. Potpuno se zaboravlja da je

u~e{}e Pere Lukovi}a, ja sam izra~unao, u va{im emisijama 0,7

odsto. Ali ne, Pe{~anik - to je Pera Lukovi}.

Politika je nedavno objavila intervju s predsednikom op{tine Topola,

Draganom Jovanovi}em, u kojem postoji izjava koja je rasisti~ka i u

kojoj se poziva na nasilje. Sumnjam da bi gospo|a Turajli} Politiku

nazvala rasisti~kom novinom zato {to se u njoj pojavila takva izjava,

a ona se pojavila ~ak i bez ikakvog komentara. U Pe{~aniku nastupa-

ju ljudi kao {to su: Mirko \or|evi}, Ivan ôlovi}, Latinka Perovi},

Desimir To{i}, Bora ]osi}, Dejan Ili}, Vojin Dimitrijevi}, Dimitrije

Boarov, Vesna Raki}-Vodineli}, Laslo Vegel, Jovan Bajford, Miroslav

Prokopijevi}... Pa da li zaista gospo|a Turajli} smatra da jezik kojim

oni govore nije jezik dijaloga, da je netolerantan i da opravdava na-

silje koje bi nad njima bilo izvr{eno? Jer to je Pe{~anik. Za{to je

Pe{~anik Pera Lukovi}? I koliko god da Pera Lukovi} psuje, za{to je

to povod da se na silu zaustavlja va{a tribina u Aran|elovcu? Takvom

logikom vi biste mogli da kaète da se ministar Velja Ili}, ~iji jezik

gospo|a Turajli} izjedna~ava s jezikom Pere Lukovi}a, sluì prostak-

lukom, a on je ~lan vlade, pa prema tome vlada priziva batine.

Naravno da takva logika ne stoji. Ja se nisam naljutio ali, da se

posluìm izrazom gospo|e Turajli}, ovo je vi{e moja tuga - kako je to

moglo njoj da se dogodi. Ja to kaèm ozbiljno i bez ikakve ironije, jer

ja nju vrlo po{tujem i zato me je i pogodilo to {to sam ~uo.

Kada brani ovakvu naopaku tezu, gospo|a Turajli} misli da psovke

poput onih koje upotrebljava Pera Lukovi} te lumpenproletere iz

Topole bole kao {amar. Ja u to jako sumnjam. To su ljudi koje je orga-

nizovano doveo u Aran|elovac jedan bigot i rasista. Sumnjam da su

oni ikada imali strpljenja da odslu{aju ijednu emisiju Pe{~anika i

verujem da psuju vi{e od Pere Lukovi}a. Sumnjam da je njih psovka,

koja ~ak nije upu}ena njima, nego je po{tapalica koju u svojoj frus-

traciji ~esto koristi Pera Lukovi} - zabolela kao {amar. I sumnjam da

su oni tamo do{li radi dijaloga. Oni su tamo do{li radi akcije koju su

98

14.1

2.0

7. i priredili i mislim da su do{li da spre~e dijalog, i po{to su uspeli da

ga spre~e, proglasili su to svojom pobedom.

Ono {to gospo|a Turajli} zove govorom frustracije je mo`da ta~no,

jer psovka jeste izraz frustracije, bar onako kako se upotrebljava kod

Pere Lukovi}a. E sad, te psovke se razlikuju od psovki Velje Ili}a, jer

{ta frustrira Peru Lukovi}a? Njega frustrira ono {to nalazi u svako-

dnevnom ìvotu, gluposti, laì, podvale, nasilje, kra|e. I slu{aoci

imaju istu tu frustraciju nad istim tim pojavama i on uspeva, kada o

tome govori i kada o tome psuje, da ih nasmeje. A {ta frustrira Velju

Ili}a kada psuje? Njega pre svega frustrira pozivanje na odgovornost.

îm neko po~ne da ga poziva na odgovornost, lete psovke. Da ne

pomi-njem to da psovanje Pere Lukovi}a i Velje Ili}a ne moè da se

izjedna~i, jer Pera Lukovi} je novinar i humorista, satiri~ar, a ovo je

~lan vlade. A da ne pominjem to da on, kada je frustriran, ne samo da

psuje - on ume i da {utne, i to pred kamerama, nekog kolegu Pere

Lukovi}a. I to prolazi kao poseban stil Velje Ili}a, tako smo ~uli

obrazloènja i opravdanja iz vlade - Takav je ~ovek, on se tako ~udno

izraàva.

Ovde nije kraj mojim zamerkama. Mo`da najve}i problem s izlaga-

njem gospo|e Turajli} imam kada ona kaè da Pe{~anik podjednako

netolerantno promovi{e svoju ideju kao i ona druga strana. Tu se

implicira da su sve ideje iste i da je vaàn jedino na~in na koji pro-

movi{ete svoje ideje. E, pa nisu sve ideje ravnopravne. Ja smatram da

ideja kao {to je ova Dragana Jovanovi}a da zatvori Rome iza

bodljikave ìce u geto, da bi beli gra|ani bili po{te|eni neèljenih

susreta, tako on to naziva, ideje Srboljuba @ivanovi}a, narodnog

poslanika, da je Zorana \in|i}a trebalo ubiti, jer je bio izdajnik, ili

ideja Obraza da treba da promovi{e nacisti~ki pogled na svet diza-

njem ruke, ili ideja da treba ubiti, zaklati homoseksualce da ne posto-

je, ideja da se rehabilituje Ljoti}, da se rehabilituje antisemitizam

Nikolaja Velimirovi}a, grafiti koje moète da vidite {irom Srbije -

Cigani, mar{ napolje, ideja da Cigani koji ostanu u Srbiji ne bi treba-

lo da se kupaju u istim bazenima s belcima, ideja da je Mladi} heroj,

da u Srebrenici nije bilo genocida, da je Srebrenica oslobo|ena - to su

ideje koje su retrogradne, glupe, neuke, {tetne, kojima se ugroàvaju

ljudski ̀ ivoti, potkopava pravni sistem, zagarantovana ljudska prava

pojedinaca i grupa, njima se srozava ugled zemlje. To nisu ideje koje

su u bilo ~emu ravnopravne s idejama koje se iznose u Pe{~aniku.

Sr|a

Popovi}

Nisu sve ideje iste. Mi smo svi ravnopravni u tom pogledu da imamo

pravo da iznesemo svoje mi{ljenje, ali sva ta mi{ljenja nisu ista.

Stalno ~ujem u televizijskim emisijama da neko kaè - Mladi} je

heroj - a neko drugi kaè - Mladi} je optuèn za genocid - pa se odgo-

vori - To je va{e mi{ljenje. Pa nisu ravnopravni istina i la`, nisu

ravnopravni ni hu{kanje na rat i pacifizam, ni fa{izam i antifa{izam,

ni osuda zlo~ina i opravdavanje zlo~ina, ni znanje i neznanje, dobar i

lo{ argument. Pa nije to sve isto, a va`no samo da se tobo` zastupa na

neki pristojan na~in. Pa ne, najva`nije je ono {to se kaè.

Svetlana Luki}:

Obi~no kaù - A ko je taj ko }e da odlu~i da li je jedna ideja legitimna

ili nije?

Sr|a Popovi}:

Iza toga stoji pretpostavka da smo mi jo{ u stanju varvarstva, da se

ni{ta ne zna, da nikakve knjige nisu napisane, da je sumnjivo {ta je

dobro i zlo, da je sve relativno. To je stra{na poruka i to je kapitulaci-

ja pred onima koji su me|u nama najgori i najagresivniji. Oni mogu

da iznose ta svoja uàsna, naopaka, {tetna, ~esto i ka`njiva mi{lje-

nja, pod uslovom da ne psuju. Pravo da vam kaèm, u pojavama koje

sam naveo postoje ~ak i neke ozbiljne natruhe fa{izma. Na to se kaè

- To je preterana izjava, pa ovaj poredak nije fa{isti~ki. Pa ja i ne

kaèm da je ovaj poredak fa{isti~ki, ali da mi prisustvujemo pos-

tupcima, izjavama, stanovi{tima koji zasluùju atribut fa{isti~kih -

to je sasvim sigurno. Te nasilni~ke, lumpenproleterske grupe

zasluùju atribut fa{isti~kog. I ako pogledate raznu literaturu o

fa{izmu, ~esto }ete na}i da je po~etni uticaj tih malih grupa i nji-

hovih vo|a bezna~ajan. Ali za{to nas upozoravaju na to? Zato {to je to

virus koji se stra{no brzo {iri i ako se ne zaustavi, kada jednom uzme

maha, onda mora da se pla}a ogromna cena da bi se to stanje le~ilo.

To je lekcija koja je ovde valjda ve} jednom nau~ena. Mi smo imali

prilike da to vidimo. Ako tu stvar ne suzbijete u korenu, te{ko }ete se

s njom posle izboriti.

Ovo je podeljena zemlja, s tim se potpuno slaèm i razumem motiv

gospo|e Turajli}, koji po~iva na tome {to bi ona èlela da mi ìvimo u

ure|enoj zemlji, gde su sva osnovna pitanja re{ena, gde postoji kon-

senzus o generalnoj politici koja se vodi, o vrednostima toga dru{tva

100

14.1

2.0

7. i onda moèmo u~tivo, lepo da razgovaramo o tome kako da tu zemlju

u~inimo jo{ boljom. Pa mi ne ìvimo u takvoj zemlji. U stavu gospo|e

Turajli} postoji element magijskog mi{ljenja - Ako se mi pona{amo

kao da ìvimo u takvoj zemlji, onda }e to biti takva zemlja. Ne}e,

ne}e. To je ona logika da, ako iza|em s ki{obranom na ulicu, pa{}e

ki{a, a ako ne ponesem ki{obran, sija}e sunce. Pa ne}e pasti ki{a

zbog toga i ne}e sijati sunce zato {to nemam ki{obran. I da citiram i

ja jedanput Dobricu ]osi}a - daleko je to sunce i do tog sunca se stiè,

u ovakvim okolnostima u kojima mi ìvimo, kroz dru{tvene sukobe.

Nema ni~ega a priori lo{eg u dru{tvenim sukobima, dru{tvo napre-

duje kroz dru{tvene sukobe. Ono ne napreduje kroz sabornost, kroz

jedinstvo, kroz ignorisanje realnosti. Ne, ono napreduje kroz

razre{avanje tih sukoba. Na{a je nevolja {to mi nemamo institucije u

kojima bi se ti sukobi razre{avali na miran, civilizovan i razuman

na~in. Ali za to nije kriv Pera Lukovi}. Mi nemamo zreo parlament,

nemamo autonomnu javnost, nemamo nezavisne sudove i za sve to

nije kriv Pera Lukovi}. Za to je kriva ova vlast. Ne treba me{ati

uzroke i posledice. Kao da je uzrok podeljenosti Srbije i dru{tvenih

sukoba u njoj psovanje Pere Lukovi}a. Pa nije, to je posledica toga {to

ova vlast nije uspela da stvori institucije kroz koje bi se ti dru{tveni

sukobi kona~no razre{ili.

Svetlana Luki}:

Jedan od njenih argumenata je da se na~in na koji ljudi u Pe{~aniku

poku{avaju da promovi{u odre|ene ideje pokazao neefikasnim i da bi

mo`da bilo dobro da probamo da na|emo neke teme koje bi ljudi mogli

lak{e da prihvate, a da za neki budu}i trenutak odgodimo stvari o

kojima ljudi ne èle da slu{aju.

Sr|a Popovi}:

Ja to razumem i mo`da je s gledi{ta politi~ke taktike to umesno

mi{ljenje, me|utim ja mislim da je to visoko ispolitizovan stav. Kada

iznosim svoje mi{ljenje, ja ga ne iznosim zato {to èlim da postignem

neki ishod ili neki cilj. Ja sam ljudsko bi}e koje ima sivu mo`danu

masu, {to zna~i da ne{to mislim i imam ljudsku psiholo{ku potrebu

da to mi{ljenje izrazim - pa {ta bude. I ne bih mogao da pristanem da

u ime neke politi~ke taktike sebe cenzuri{em i mislim da ljudi ne

smeju da budu na taj na~in ispolitizovani. Ako govorite sa stanovi{ta

svoje struke, ako govorite o ne~em {to znate, pa ne moète vi sebe

Sr|a

Popovi}

skratiti za glavu da ne biste bili pogre{no shva}eni. Neko }e me

shvatiti dobro, neko }e me shvatiti lo{e, kakvi }e biti ishodi - ne

znam, ali moram da ìvim tako kako moram da ìvim. Nije dobra

motivacija, naro~ito ~oveka koji razmi{lja u okvirima svoje struke,

da razmi{lja kakav }e ishod time da izazove. Taj zahtev da se misli

tu|om glavom mi je neshvatljiv. Se}am se kako su u onim

disidentskim vremenima stalno dolazili neki du{ebri`nici da nam

govore - Nemojte to da pri~ate, to }e samo da izazove ove ~vrstoru-

ka{e. [to kaè Selimovi} - Boj se ovna, boj se govna, pa ne mogu tako

da razmi{ljam. Mislim da je taj stav gospo|e Turajli} poziv na

neprirodnu i {tetnu politizaciju.

Kosovo i izbori su ista tema. Radi se o tome {to jedna strana, to su

Demokratska stranka i Boris Tadi}, smatra da su njihove {anse bolje

ako se izbori odigraju pre nego {to se donese odluka o Kosovu. Druga

strana misli da }e bolje mo}i da kapitalizuje frustraciju koju je sves-

no izazivala tek ako Kosovo bude izgubljeno. To je jedina tema. Ja ne

zadràvam dah dok se bavim tim pitanjima i dok ~itam o njima i mis-

lim da ono {to se ovde sada doga|a moè da se stavi u malo {iri kon-

tekst. Kaè vlast, a i mi to svi znamo, da su ovo te{ka vremena. Pri

tome ne mislimo na iste stvari, ali ovo jesu te{ka vremena. A vreme-

na su te{ka zato {to smo ove godine pred Me|unarodnim sudom

pravde u Hagu osu|eni za prekr{aj Konvencije o genocidu, tu je i pri-

tisak koji se vr{i na nas da izru~imo Mladi}a, tu su negativni

izve{taji o saradnji s Hagom. Ovo je godina u kojoj su prispeli na

naplatu neki stari dugovi iz Milo{evi}evog reìma, vrlo te{ki, vrlo

skupi dugovi koje bismo mi rado da ne platimo. I to su, naravno,

te{ka vremena i da citiram notornu mudrost - Iz te krize postoje dva

puta: jedan je da potonemo, a drugi je da najzad platimo te dugove i

da idemo dalje.

Nisam potpuno siguran da mi znamo kakvo je op{te raspoloènje.

Ta halabuka u kontrolisanim medijima koji osporavaju te dugove ili

poku{avaju da odloè njihovo pla}anje ne odraàva stanje javnog

mnjenja. Ljudima je alternativa postala potpuno jasna - ako ne plati-

mo te dugove, nema ni{ta od Evropske unije, ostaje nam saradnja s

Putinovom Rusijom, koja tako|e ispoljava jake fa{isti~ke tendencije.

Zna~i, samoizolacija, neizvesnost, ekonomsko propadanje,

prestanak investicija, zatvaranje zemlje. Mislim da su ljudi toga

svesni. Utisak koji mi sti~emo kada slu{amo i gledamo kontrolisane

102

14.1

2.0

7. medije ne odraàva raspoloènje javnosti. Mo`da sam ja optimista,

mo`da suvi{e verujem u srpski razum, ali narod je vitalan, on pre-

poznaje samodestrukciju u ovome {to ova vlast radi. To vidim i kao

opasnost i kao {ansu, jer pitanje se zao{trilo. Ovo su poslednji

Milo{evi}evi ra~uni koji dolaze na naplatu. Ako 5. oktobra nismo pod-

vukli tu crtu, mo`da sada moèmo da je podvu~emo. Da li }e se to

desiti, nemam pojma, ali tako shvatam zna~aj ovoga trenutka. Ne

zanima me da li }e se pregovori odlagati ili }e Kosovo biti priznato ili

}e se samoproglasiti. Nema mnogo misterije u tome {ta }e se na kraju

desiti. Pitanje za nas je samo koju cenu smo spremni da platimo.

Svetlana Luki}:

Kada ~ovek poku{ava da razmi{lja, on poku{ava da koristi

racionalne argumente, ali u ovoj jedna~ini je sve nepoznato. Mi ne

znamo dokle je predsednik vlade Ko{tunica spreman da ide putem

kojim je naumio da ide.

Sr|a Popovi}:

Ja ga ne bih potcenjivao. Mislim da on moè vrlo daleko da ode, do

dovo|enja u pitanje svoje politi~ke sudbine. I neki strani analiti~ari

misle da ovaj kurs kratkoro~no pogoduje militantnim, antizapad-

nim, antievropskim, proruskim, nacionalisti~kim, ksenofobi~nim

snagama, ali da }e ve} na srednji rok to biti njihov veliki, kona~ni

poraz. Meni se takva ocena ~ini mogu}om. Kada jedna glupa politika

kona~no pobedi, to je ~esto njen kraj, jer se onda otkrije da je uàsno

glupa. Dok ne pobedi, vi ni ne znate, nemate predstavu do ~ega }e ona

dovesti. Milo{evi}a je dovela do bombardovanja i on je profitirao od

tog bombardovanja, sve dok ljudi nisu kazali - Pa dobro, za{to si nas

uop{te doveo u tu situaciju? Goni se. Tu postoji neka dijalektika, a i

vremenska projekcija mi se ~ini umesnom.

Svetlana Luki}:

A predsednik Demokratske stranke Tadi}, da li mislite da se

pribliàva trenutak kada }e se desiti dà ili bu izme|u njih dvojice?

Sr|a Popovi}:

Postoji kontinuitet na srpskoj politi~koj sceni i mo`da }u ga najbolje

izraziti ako malo prokritikujem poziciju koju je zauzeo LDP - mi smo

protiv svih, mi sami protiv svih. To u stvari nije njihova politika, ona

je samo naopako, pogre{no i kontraproduktivno formulisana. Pri~am

ve} kao navijen da mislim da u ovoj zemlji postoje dve opcije, jedna je

LDP, druga su radikali. Glavni protivnik LDP-a su radikali, Ko{tuni-

ca je to u onoj meri u kojoj se njegova politika podudara s politikom

radikala, a Boris Tadi} u onoj meri u kojoj sledi Ko{tunicu. Ali to je

kontinuum. Nisu vam svi protivnici jednaki, a neki su vam protivni-

ci samo pod odre|enim uslovima. Recimo, Boris Tadi} je to jedino

ako se priklanja Ko{tunici, koji se priklanja radikalima. Kada Boris

Tadi} pri~a o pristupanju evropskim integracijama, to nije nikakav

problem, to podràvamo. To je supstrat politike Demokratske

stranke u ovom trenutku. Re}i da ste vi protiv svih je neta~no, jer

vam se ciljevi u mnogome podudaraju s DS-ovim. U ne~emu se ne

podudaraju i to moè da bude predmet va{e kritike. Ali iznijansirajte

svoju poziciju prema svima na politi~koj sceni, nemojte da

progla{avate sebe za jedinu na{u nadu, jer je to malo obeshrabruju}e.

Svetlana Vukovic:

Mnogo se brinem zbog ovih izbora. Da li je mogu}e da mi ìvimo u

zemlji u kojoj, bez obzira na to {to ih je gospodin Duli} zakazao, njih

ne mora biti?

Sr|a Popovi}:

@ivimo u te{kim vremenima. Sve visi, ali mislim da mi u svom o~aja-

nju precenjujemo snagu radikala i DSS-a. Gledam televiziju i ~itam

novine na takav na~in da me ne zanimaju pojedinosti, poku{avam da

uhvatim neko op{te raspoloènje i op{ti ton. I poslednjih dana

prime}ujem da je postalo potpuno legitimno ne{to {to je do ju~e bilo

zabranjeno, a to je da se pita - A {ta }e biti ako izgubimo Kosovo? To

pitanje se ~uje u svim medijima. Ljudi od kojih to nikada ne bih

o~ekivao pitaju - Kakve }emo mi to mere da preduzmemo i da li smo

mi u stanju da se tako pona{amo i da li }e to da bude pucanj u nas

same i da li neko o tome razmi{lja? Sve vi{e toga ~ujem i siguran sam

da one koji stalno govore - Sada moramo biti jedinstveni, moramo se

braniti svim sredstvima - ve}ina ljudi vi{e nije spremna da prati.

Mislim da i oni koji to zastupaju ose}aju da s tako isklju~ivim

stavom moèmo gadno da nastradamo.

Svetlana Luki}:

Aktivirao se nagon za samoodrànjem.

Sr|a

Popovi}

104

14.1

2.0

7.

Sr|a Popovi}:

Tako je, i mislim da je najta~nije re}i - ovo su te{ka vremena. Ona su

te{ka i za njih, ljude koje smatram svojim politi~kim protivnicima,

za radikale i DSS. Mislim da oni ve} po~inju da pokazuju znake

gubljenja razuma. Kao taj koji kaè - Zoran \in|i} je trebalo da bude

ubijen, jer je bio izdajnik ili Toma Nikoli} koji kaè - Evropska zasta-

va }e se vijoriti na na{em ministarstvu odbrane ili Kojen koji kaè -

Nisu nam ni potrebne evropske integracije. To su ve} znaci gubljenja

razuma. Ovaj narod je toliko ~esto i dugo izlu|ivan da mislim da je

stekao i neki imunitet. Crnogorci imaju izraz - zakojevitezanje. To je

onaj koji predvodi sa zastavom, pa ga pozivaju - Hajde, ko je vitez. To

Crnogorci zovu zakojevitezanje. Mislim da to ovde te{ko nekom

moè da se proda, videli su ljudi koliko to ko{ta.

Svetlana Luki}:

Neke ljude sam prvi put ~ula da kaù - Ako ode Kosovo, bilo bi mi jako

te{ko. A meni se ~ini da oni ose}aju da }e to biti poniènje samo zato

{to odbijaju da priznaju da su poniàvani hiljadu devetsto devedeset

prve, druge, tre}e, ~etvrte, pete godine. Sada im se sve skupilo.

Sr|a Popovi}:

Mi smo davno ponièni. Mi smo ponièni kada smo zavodili policij-

sku dràvu na Kosovu, kada smo te ljude ubijali, tukli, izbacivali,

hapsili, sudili - tada smo ponièni. Sada sve to samo postaje jasno po

posledicama, a trebalo je da bude jasno ve} onda. Nismo mi ponièni

zato {to se sada sudi onima koji su vr{ili ratne zlo~ine u na{e ime, mi

smo ponièni time {to su oni vr{ili te zlo~ine. Ta katastrofa se ve}

dogodila, ta katastrofa koju ljudi sada percipiraju - ve} se dogodila.

Najbolje {to sada moè{ da u~ini{ jeste da to shvati{, ostavi{ iza sebe

i krene{ u nekom drugom pravcu, a ne da tvrdi{ ili da toga nije bilo ili

da mi nismo za to krivi ili da je to op{ta zavera. To je neekonomi~no

za nas. Nikoga mi vi{e ne moèmo ni o ~emu prevariti, sve se zna.

Samo u svojoj parohijalnosti moèmo jednoga trenutka poverovati

da ne{to moèmo da sakrijemo, da moèmo da sakrijemo da sakriva-

mo Mladi}a. Pa ne moèmo, svi to znaju, vide, priznali smo sami sto

puta - Sakrivali smo ga, a sada ga ne sakrivamo. Aman ljudi, pa jeste,

sakrivamo ga. To je stvarno o~ajni~ka pozicija, kao kada ~oveku

odseku ruku, a on misli da je jo{ ima. Pa nema{ je, nau~i da ìvi{ s jed-

nom rukom. Bolje bi bilo da ima{ obe, ali sada ìvi s tom jednom.

Sr|a

Popovi}

Na{a patnja je patnja ljudi koji su prinu|eni da gledaju film koji se

zove Poslednjih sedamnaest godina. To je sada samo film, to je ve}

bilo. Sada si prinu|en da ga gleda{ i to je te{ko. Nemce su na silu

morali da vode da gledaju, mi to gledamo sada i te{ko je. Ali to je bilo

i dobro je {to je to pro{lost. Mi samo treba da se osvestimo da je to

pro{lost, jer sve dok to ne moèmo sebi da priznamo, mi smo u per-

manentnoj traumi. Ljudima koji su doìveli traumu kaù - Pi{i o

tome, pri~aj o tome, sto puta pri~aj o tome da to ode u onaj deo mozga

u kojem su pohranjene dugotrajne memorije iz pro{losti. A dok ti to

negira{, to ne moè da stigne tamo i ti stalno ìvi{ u toj lo{oj

sada{njosti, ti jo{ ìvi{ sa Srebrenicom, s Merkalama, s bombar-

dovanjem, zato {to ne moè{ da shvati{ i ne moè{ sebe da dovede{

do toga da prizna{ - Jeste, to je bilo. I sada, lo{ deo tog iskaza je ono -

Jeste, a dobar deo je - to je bilo, to nije sada, to je bilo.

Svetlana Luki}:

Stavili smo na You Tube snimke iz Aran|elovca i tu su neki ~etnici u

maskirnim uniformama i jedan ludak prolazi i kaè - êta, nadesno. I

vi vidite karikaturalnu verziju toga {to je stvarno bilo. Njihova

maskirna uniforma je pohabana, oni su je stvarno nosili u ratu, ali

sada je to farsa.

Sr|a Popovi}:

Izgleda kao farsa, jer on nije razumeo da je to pro{lo, a vi ga gledate

i mislite - [ta je tebi? Idi, le~i se.

Svetlana Luki}:

Hvala vam {to ste nas slu{ali, bio je ovo Pe{~anik, pozdravljaju vas

Svetlana Vukovi} i Svetlana Luki}, do vi|enja.

2211.. 1122.. 22000077..

GOVORE}E MESTO

Pogre{no re{enje je uvek pogre{no re{enje ... Ako on

poku{a da zatvori Srbiju, Srbija }e eksplodirati ... Ili ble-

firaju, ili su totalni ludaci ... Svaki zaborav se pla}a novim

ratom ... Zavr{i}emo padom u gubitni~ku depresiju ...

Gosti:

Nikola Samardì}, istori~ar,

Bojan Baji}, publicista,

Svetlana Slap{ak, profesorka,

Mirjana Mio~inovi}, profesorka

Svetlana Vukovi}:

Kada ~ujete moj glas, znate da je Ceca Luki} bolesna. Na moju nesre}u,

dovoljno je bolesna da ne moè da vodi emisiju, ali nedovoljno da

ostane kod ku}e. Evo je sa druge strane stakla, nadgleda kako }emo se

sna}i bez nje.

Prvo lo{a vest, Pe{~anik ulazi u zimsku pauzu do 25. januara. Ako sve

bude teklo po planu, slede}i put se ~ujemo izme|u dva kruga predsed-

ni~kih izbora. Naravno, uvek postoji {ansa i da pobedimo u prvom

krugu, a onda }emo 25. januara samo da pijemo i pevamo.

Dobra vest je da }e na{ sajt za vreme pauze sa emisijom nastaviti da

radi svakoga dana na adresi www.pescanik.net. Ceca Luki} to jo{ uvek

ne zna, ali bi}e naterana da vam bar jednom nedeljno napi{e pismo.

Ju~e smo na sajtu preneli tekst Teofila Pan~i}a iz poslednjeg Vremena,

Zanimljiva biologija, u kojem Teofil zami{lja koaliciju DSS-a i radikala

po principu sindroma sestara Bobi}-Tomi}. Tu [ormaz i Krasi} preras-

taju u [ormasi}a, Aligrudi} i Vu~i} u Alivu~i}a, Prorokovi} i Todorovi}

u Prodorovi}a. Nastaju, kaè Teofil, oblici ìvota koji uspevaju samo

tamo gde ne uspeva ni{ta drugo. U ~asu pisanja ovoga teksta, Toma

Nikoli} jo{ uvek nije bio izrekao svoj poslednji predlog - ako Amerikanci

imaju vojnu bazu na Kosovu, za{to mi ne bismo imali rusku vojnu bazu

u Srbiji. Tako bi tre}i svetski rat mogao da se odvija u portabl izdanju,

na kratkom potezu od Beograda do Pri{tine. Ma{ala, Ko{tikoli}u.

Slu{ate istori~ara Nikolu Samardì}a.

- Ko{tunica je bio u Njujorku, tamo je rekao {ta je imao da im kaè i

sada svi ~ekamo ili ne ~ekamo, ima li va`nosti ili nema va`nosti to {to

}e nam on saop{titi posle sednice svog glavnog odbora.

Nikola Samardì}:

Ko{tunica je tamo bio kao svedok iz hiljaditog reda, koji je prisustvovao

Kenedijevom ubistvu. Srbija se uop{te ne pita o budu}nosti Kosova. On

samo daje svoje mi{ljenje, koje ne}e bitno uticati na ishod re{enja tog

problema. Zvani~na politika Srbije prema Kosovu podrazumeva

zami{ljenu eksploziju hidrogenske bombe, koja }e tamo uni{titi sve ìvo,

a ostaviti tu teritoriju takvu kakva jeste, s onim {to je na toj teritoriji

izraslo pre osamsto godina. Budu}i da Ko{tunica, Tadi} i Nikoli} nisu

110

21.1

2.0

7.

pokazali na koji na~in }e integrisati albansko i srpsko kosovsko dru{tvo u

jedinstvenu politi~ku zajednicu, kakvog smisla ima insistiranje na suve-

renitetu koji je izgubljen, koji se ne moè vratiti i ~ija }e cena progutati

budu}nost nekoliko narednih politi~kih generacija, svih osim njihove sop-

stvene?

Danas je pitanje Kosova stvar odnosa izme|u Moskve, Va{ingtona i

Brisela. Srpski stav o Kosovu, vezan za zvani~nu politiku Rusije, umesto

da razjedini Evropsku uniju, kako je planirano u Beogradu, zapravo je

doveo do zbliàvanja stavova pojedinih ~lanica Evropske unije. Pred

Evropskom unijom je izazov uspostavljanja administracije, bezbed-

nosnog sistema i sistema za{tite osnovnih vrednosti demokratije i ljud-

skih prava na Kosovu. A pred nama je vreme koje }e iziskivati prave odgo-

vore na prava pitanja. Beograd }e morati da odgovori za{to je vodio poli-

tiku koja je dovela do takvog ishoda, a Pri{tina }e morati da kosovskom

dru{tvu, i albanskom i srpskom, ponudi opipljiviju budu}nost.

O~igledno je da Ko{tunica èli da na srpskom dru{tvu, koje ne podràva

njegove emocije prema Kosovu, iskali svoj bes. Njegova politika je utoliko

neuspe{nija ukoliko se zahvaljuju}i njoj sve vi{e bogate njegovi ministri i

~lanovi kabineta. Veoma me zanima za{to je, recimo, ministar energetike

bio onako bled kada je s Italijanima vodio razgovor o budu}nosti energet-

skih veza, a sav rumen kada je o tome razgovarao s Rusima. Mi imamo pre-

mijera koji je eksponent jedne strane dràve. To je politika koja je izdaj-

ni~ka po svakoj definiciji. Mi moèmo da tretiramo Ko{tunicu kao izdaj-

nika, jer on ili ~lanovi njegovog kabineta i pojedini ministri direktno zas-

tupaju interese jedne strane sile. Evropska unija i NATO nisu jedna

dràva, ve} cela civilizacija. Kada se zalaèmo za pristupanje Srbije tim

organizacijama, mi ne zastupamo interese Pariza, Londona, Brisela, Bona

ili Va{ingtona. Mi zastupamo vrednosti jedne ideje, jedne politike kojima

èle da pripadnu i mnogo ve}e i uspe{nije zemlje od nas. Mislim na

Ma|arsku, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, na duga~ku kolonu zemalja

koje èle da pripadnu toj ideji. Ne vidim da se na ovoj drugoj strani neko

gura u tom redu za zastupanje ruskih interesa.

Za razliku od Rusije, Srbija ima sre}u da poseduje artikulisanu politi~ku

alternativu. Srbija se u jednom periodu dvadesetog veka evropeizovala

zahvaljuju}i uticajima ruske kulture, ali je do{ao trenutak u kojem se

Srbija podelila na pitanju da li je okupacija po~ela 1941. ili ulaskom ju`nog

krila Crvene armije 1944. godine. Za neke je to bio mnogo gori vid oku-

Nikola

Samardì}

pacije, jer su posledice bile mnogo teè. Drugim re~ima, Ko{tunica danas

vi{e vlada uz podr{ku zvani~ne Moskve, nego uz podr{ku Srbije. Tvrdi se

da Srbija ve}inski prihvata taj na~in mi{ljenja i taj politi~ki mentalitet, ali

ne vidi se volja niti re{enost da se Srbija za te ideje bori i ne ose}a se nikak-

vo odu{evljenje za njih. To pokazuje da je srpsko dru{tvo dostiglo vi{i nivo

zrelosti od onih vrednosti koje zastupa srpska elita. Kada Ko{tunica i nje-

govi prijatelji, s akademikom koji ima samo veliku maturu, na ~elu,

|uskaju s kafanskom peva~icom, udovicom ratnog zlo~inca, ubice i

razbojnika, oni njoj pripisuju zna~aj i vrednosti koje su mitske,

arhetipske, istorijske i kulturne. Obi~an narod nju ipak doìvljava samo

kao sisatu pevaljku, ni{ta vi{e od toga. I tu se postavlja pitanje koje kul-

turne vrednosti zastupa na{a elita i da li je na{ jedini izbor samo izme|u

Tadi}a i Nikoli}a. Za{to nemamo tre}u mogu}nost?

Se}am se, 1990. godine Ivan \uri} je bio predsedni~ki kandidat, pa sam

mu rekao - Slu{aj, ti nema{ {anse, ja }u da glasam za Vuka, glupo je da se

rasipaju glasovi. Ja tu gre{ku vi{e ne}u da ponovim. Po~etkom 1990.

godine smo imali bolju alternativu nego danas, a tako smo stra{no

zavr{ili. Vuk je tada pokazao da je spreman da svojim ìvotom i svojom

slobodom zastupa svoje ideje. Boris Tadi} do ovoga trenutka nije uspeo ni

da preda potpise za svoju kandidaturu. Postavlja se pitanje da li je to

demokratija kada nam je ostavljeno dve nedelje za predsedni~ku kam-

panju. Da li za petnaest dana predsedni~ki kandidati, u celoj ovoj zbrci

koja je nastala nesposobno{}u elite da defini{e na{u politi~ku budu}nost,

uop{te mogu gra|anima da predo~e potrebu da tragaju za alternativom?

Pogre{no re{enje je uvek pogre{no re{enje. Na svakoj slavi vam sedi trust

mozgova, ne mogu da pretr~e ni sto metara, a znaju da po tri sata

raspredaju: Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}, Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}.

Stvarno se pitate {ta su ta dvojica u~inila za na{u politiku, za na{u kultu-

ru, za na{e dru{tvo, za na{u edukaciju. Nisu za nas u~inili ni{ta. Nikoli} je

ve} figura comica ili figura tragica, sa svoja dva lica iz neke anti~ke drame.

Ali ̀ rtve te tragedije nisu on i rukovodstvo njegove partije, nego je ̀ rtva te

tragedije Srbija. Boris Tadi} je uspe{an zato {to je neuspe{an. On je

neprekidno potcenjivao samoga sebe. Sve svoje sposobnosti je uloìo

samo u destrukciju osnovnih vrednosti Demokratske stranke, onoga zbog

~ega je ona postala lider demokratskih promena. Neka ide i neka s

Nikoli}em vodi diskusiju o Moskvi i o isto~noj pravoslavnoj dàmahiriji.

Kod nas su uni{tene medijske slobode, a koli~ina agresije koju ste vi

iskusili u poku{ajima da promovi{ete Pe{~anik u javnosti, pokazuje svu

112

21.1

2.0

7.

silinu ose}anja koja otkrivaju neuspe{nost i propast jedne politike. To su

horde ljudi ~ija budu}nost je propala. Vi ste videli kako izgledaju ti ljudi,

kako razmi{ljaju, kako govore. Veoma je zanimljivo da se to de{ava u

[umadiji, koja je bila svetski lider u nacionalno-oslobodila~kim revoluci-

jama, jer srpska revolucija iz 1804. godine je prva nacionalna revolucija u

istoriji. Danas je [umadija sinonim robovskog mentaliteta, ljudi se pla{e

i slu{aju komande lokalnog suba{e. Ti banditi Velje Ili}a koji vladaju

[umadijom i Pomoravljem su ono {to su nekada bili Turci, pred kraj svoje

vladavine u Srbiji. To je isti taj banditizam o kojem govore te na{e narodne

pesme. Po~etak bune protiv dahija zapravo govori o Novoj Srbiji s kraja

osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka. Taj Fo~i} Mehmed-aga je

gradona~elnik Topole ili Jagodine. Brine me za{to ta [umadija robuje

onima protiv kojih je digla prvu nacionalnu revoluciju u istoriji. Ti ljudi

koje oni slu{aju su potpuna antiteza onome {to zvani~no zastupaju, a to

su srpstvo, duhovnost, pravoslavlje, istorija. Oni se trude da poni{te ono

{to je istorija ve} poni{tila. Na{e tradicionalne vrednosti obesmi{ljene su

onoga trenutka kada su zloupotrebljene u svrhu ratne agresije i zlo~ina

tokom devedesetih godina.

Mislim da Vojvo|ani opet ~ekaju [umadince da prelome. Opet }e morati

da prelomi [umadija, jer je to njena nesre}na uloga. Tamo i nema bog zna

~ega, osim te debate koja traje iz veka u vek. U Vojvodini ljudi imaju vi{e

posla, ve}e zarade. Videli ste kako je ta [umadija propala. Te tone asfalta

njih ne mogu izvu}i iz bede. Ipak je to regija koja je mogla da bude evrop-

ska. Omladina Aran|elovca, Kragujevca, Topole glasa za radikale, zato {to

sada ~uje samo njihove poruke i one im zvu~e kao alternativa ovom

besmislu u koji ih uvla~i politika zvani~nog Beograda i uàsna stvarnost

u kojoj oni ìve. Oni robuju navikama koje se prenose s generacije na ge-

neraciju, koje nas vra}aju u predustani~ko doba, kada su lokalne suba{e

divljale [umadijom. Politi~ka Srbija je kao ovaj Veliki brat i to je jedna

stvar u kojoj se slaèm s Veljom Ili}em koji kaè - [to prikazuju one

lenjivce koji spavaju i ~e{u se po ceo dan i no}? E, tako cela Srbija samo

~mava i ~e{e se, jer tu nema posla, nema perspektive. Moramo da objasni-

mo ljudima da su oni pod vla{}u dahija i da te dahije moraju da zavr{e u

pro{losti, to jest u zatvoru, jer ti narodnjaci su organizovana kriminalna

grupa.

Ko{tuni~in kabinet se bavi poslovima koji su preba~eni na du{u takoz-

vanoj ste~ajnoj mafiji. Ti ljudi skoro dve godine sede u pritvoru, dok se ser-

ijske ubice brane sa slobode. To je poku{aj da se relativizuje plja~ka i da se

Nikola

Samardì}

prikrije da postoji organizovana kriminalna banda koja vlada Srbijom,

naro~ito u krajevima u kojima su ljudi prepu{teni na milost tim dahijama,

jer su siroma{ni, omladina ne ide u {kolu, nego se drogira. Za{to oni stal-

no pri~aju o narkomaniji êde Jovanovi}a? Zato {to je u njihovom intere-

su da Srbija bude pod dejstvom opijata kako bi oni lak{e vladali. Njihovo

bira~ko telo je izloèno upravo tom poroku, ne samo alkoholizmu, koji

Ko{tunica javno propagira s Veljom Ili}em tako {to s njim javno ispija

alkohol. Prodor narkomanije je upravo posledica njihove vladavine.

Stra{na je bezizglednost te omladine u centralnoj Srbiji, koja ìvi kao u

emisijama Velikog brata. Vreme im proti~e uludo, nemaju radnih mesta,

nemaju volje niti energije za {kolovanje i to je odli~na prilika za te dahije

da u~vr{}uju svoju vlast. Ali je odgovornost za to ponovo na Beogradu, ~iji

mejnstrim politi~ari uvode Srbiju u mentalitet Velikog brata, pri ~emu je

Veliki brat Ko{tunica, a narod se ~e{e i izleàva i trebi po ceo dan i no}, jer

nema posla, nema nikakvu perspektivu. Pa ~ak i kada se ispovedaju tom

Velikom bratu, oni nemaju {ta da mu saop{te, nego ogovaraju jedni druge:

Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}. Taj mentalitet odràva Ko{tunicu, Velju i

Palmu i vi ste se u Aran|elovcu suo~ili s tim mentalitetom. Nisu oni Srbi,

oni su raja, a oni koji vladaju Srbijom nisu Turci, nego degenerisani

provincijalni supstrat.

U prestonici takve Srbije sede analiti~ari i urednici medija koji su obi~ni

policijski cinkaro{i. Ako ih vratite u sedamdesete, osamdesete, odmah

vidite da su to oni isti koji su vas tuàkali zato {to idete na slavu - samo

vas sada tuàkaju zato {to ne idete na slavu. Pre su vas tuàkali zato {to

idete u crkvu, a danas vas tuàkaju zato {to ne idete u crkvu. I stalno se

raspituju - ko je ovaj i ko je onaj. Naravno da ne zna ko sam ja, kada je on

do{ao iz {ume. Kada bih do{ao u neku sredinu koja mi je ponudila

uto~i{te, ja se ne bih raspitivao ko je ko. Zamislite da odem u Njujork i

pitam ko je Donald Tramp.

Videli ste koliko se Sarkozi iznervirao s Tadi}em. Nije se obra}ao Velji

Ili}u ili onom Raki iz Trstenika, obra}ao se Tadi}u, iznerviran zato {to

ovaj ne razume da je evropska integracija Kosova i Srbije jedini na~in da

Kosovo ostane deo zajedni~ke stvarnosti. Ovako }emo mi biti neka

smrdljiva ruska gubernija, ali bez Kosova i s granicama koje }emo sami

zatvoriti i prema Kosovu i prema susedima. Otvori}emo samo vazdu{ni

most prema Rusiji, kao {to se odràvao vazdu{ni most 1948. i 1949.

izme|u Zapadne Nema~ke i zapadnog Berlina, s tim {to nama ne}e bacati

hranu i }umur za ogrev, nego }e uzimati ono malo sirotinje {to smo imali,

114

21.1

2.0

7.

na isti na~in na koji su nas oplja~kali 1944. godine. Ja mislim da je dobro

da nas Evropska unija uvu~e unutra. Srbija je toliko jadna i nesre}na da je

to zasluìla. To ne bi bio prvi presedan, jer ima jo{ evropskih zemalja koje

su integrisane mimo svih pravila. Kipar nije imao teritorijalnu celovitost

i nema je ni sada, bio je sumnjiva zona za pranje novca, ali je dobro za njih

da su u{li u Evropsku uniju. Pitanje je u kojoj meri je Gr~ka i danas

demokratska zemlja, jer u njoj se sve{tenici otvoreno upli}u u politiku,

komanduju, oni su mo}na struktura koja gr~ko dru{tvo zadràva na nivou

jadnog proseka i zatucanosti, ali je opet bolje i za Gr~ku da je integrisana

u Evropsku uniju. Tom procesu }e pripasti i Hrvatska. Zamislite paradoks

da formiranje hrvatske vlade zavisi od srpskih stranaka. To je posledica

politike koja je ovde vo|ena, koja se uvek apsurdno zavr{ava. Lo{e je to {to

se i tamo politika polarizuje na etni~koj, umesto na idejnoj osnovi, ali je

dobro da i Srbija bude usisana u evropski sistem. Mislim da }e se ljudi

ose}ati bolje. To }e na{im ljudima biti neka kompenzacija. Problem je {to

}e zvani~nici u Beogradu prikazivati na{u evropsku integraciju kao

neuspeh, pre svega Ko{tunica i Nikoli}, a i Tadi} }e se gurati me|u njih.

Otvori}e se ogroman prostor koji }emo morati da ispunimo organizaci-

jom, idejama i energijom, kako bi Evropska unija ovde imala svog poli-

ti~kog zastupnika. I taj zastupnik ne treba da bude bleda kopija politike

koja se vodi u Briselu, kao {to je Ko{tunica bleda kopija Putina. Drugim

re~ima, potrebno je da Srbija ima samostalnost u svojoj unutra{njoj i

spoljnoj politici koju Ko{tunica, Tadi} i ostali negiraju vezivanjem za

Moskvu, za isklju~ivo jednu dràvu. Srbija mora da razmi{lja i o svojim

nacionalnim interesima kako bi smirila prilike u dru{tvu, kako bi se njeni

ljudi ose}ali zadovoljnije. Ta nacionalna briga je realno emotivno stanje u

Srbiji. Ali Srbija ne moè da vodi nacionalnu politiku tako {to }e da izolu-

je svoje granice i da protera ambasadore. Banjaluka se ve} okrenula od

Beograda ka Zagrebu koji joj je bliì, i ka Sarajevu s kojim se poigrava, i ka

Briselu, odakle im dolaze pare.

Meni je sve tesno, meni je i ta Jugoslavija bila tesna, a onda smo ostali i bez

nje. Upu}eni ste samo na nekolicinu svojih prijatelja, uski krug ljudi u

kojem se kre}ete i to je sva~ija sudbina ovde. Potreban nam je prostor.

Hajde da razgovaramo o teritoriji - teritorijalno pitanje je osnovni problem

zvani~ne politike Beograda, ali ona nije u stanju da ga re{i. Vi ne moète

da otputujete u Pri{tinu. Osim toga, tek deset odsto ljudi ovde ima paso{.

Kada se pokrenulo pitanje o reformi paso{a, opet su se podigli udba{ki

analiti~ari, pa sve{tenici, pa sad }e oni nama da beleè neke kodove i glu-

Nikola

Samardì}

posti. Ej, dajte da putujemo, pi{ite u paso{u {ta god ho}ete o meni.

Teritorija nema smisla ako se po njoj ne kre}ete. [ta vam vredi Kosovo,

ako ne moète tamo da odete?

Vezivanje za Ko{tunicu, ~ija popularnost je zanemarljiva, jeste gubljenje

vremena. Taj ~ovek se ne pojavljuje nigde, nikad se ne pro{eta, vezao se za

rakiju, kabinet i za ruski mit. On ne postoji kao li~nost u Srbiji. Neka do|e

u kafanu da sedimo, pa da debatujemo. Odavno se poznajemo i ne}u da ga

trpam u gepek. Trebalo je da prespava izme|u 5. i 6. oktobra i da mu onda

objasne da je njegova istorijska uloga zavr{ena 24. septembra 2000.

godine. Ali neka nam sada objasni {ta je alternativa. Je li Rusija susedna

zemlja? - Nije. Je li sre}na ijedna zemlja koja je vezala svoju spoljnu poli-

tiku za Rusiju? - Nije. Je li veleizdaja vezivati se za spoljnu politiku samo

jedne dràve? - Jeste, svuda. Kod nas to nije zapisano u zakonu, ali hajde

da razgovaramo i o tome {ta je izdaja, {ta je veleizdaja, {ta je pojam teri-

torije u dvadeset prvom veku. Pa svima nam je potrebna teritorija, jer ter-

itorija je jednako sloboda, ali teritorija nije jednako Velja i Palma, koji }e

ljudima na panju da odsecaju udove zato {to ne ìve po njihovom

naho|enju.

Ako on poku{a da zatvori Srbiju, Srbija }e eksplodirati. Najbolje je da se

sve re{i mirno, pa da i ta na{a evropska integracija pro|e {to bezbolnije. I

to je stres koji otvara mnoge frustracije u dru{tvu. Sve nacije koje su u{le

u Evropsku uniju su pro{le kroz to. Koliko su se otimali Francuzi, Englezi

su zadràli funtu. Moramo da istrpimo jo{ bolova, samo se postavlja

osnovno pitanje - da li }emo te bolove da sa~ekamo ̀ ivi ili mrtvi. U dru{tvu

postoji ogromna energija i ̀ elja za promenom, ve}a nego u ve}ini dru{tava

koja su s intelektualnim i moralnim rezervama u{la u Evropsku uniju.

Nama je Evropa organska potreba. Pre toga moramo da progutamo jedan

gorak lek, da se stresemo i sve }e to da pro|e. Na{im ljudima je potrebno

vi{e optimizma. Svi su po~eli da li~e na Ko{tunicu. Verovali ili ne, taj ~ovek

je nekada pisao pisma Hani Arent. Pa eto, neka se seti da je i on nekada bio

druga~iji. Mi svi ipak idemo nabolje, a on ide nagore. On je u tom smislu

nesre}na figura, ali ne èlim da bilo ko od nas deli njegovu nesre}u. On

obezvre|uje na{e ljude, za njega je Srbija ruska selendra koja se sastoji od

turskih janji~ara, spahija i raje. Njegov odnos prema pojedincu je veoma

uvredljiv, kao i odnos svih njegovih koalicionih partnera. Pogledajte na

koji na~in oni tretiraju ljude, na koji na~in se pona{a Velja Ili} u bazenu

pred Sneànom Daki}, koja {panski i engleski govori bolje nego on srpski.

To je slika na{eg dru{tva, to je povratak u degenerativnu fazu Osmanske

116

21.1

2.0

7.

imperije. To je ve} jednom propalo, ali mi zbog ne~ega ponavljamo ~itav taj

proces. Mi nemamo intelektualnu alternativu koja }e priznati da je

pogre{ila, koja }e kazati ljudima - Pogre{ili smo, ali ljudi imaju pravo da

budu u zabludi i imaju pravo da se menjaju. Ljudi u Srbiji se bave poli-

tikom duboko uvereni da je potrebno da ljudi ostanu kakvi jesu. To je

sasvim suprotno od smisla politike, koja je debata u kojoj ube|ujete ljude,

zajedno sa stvarno{}u kakva ona jeste, da je potrebno da promene svoje

mi{ljenje.

Pre petnaest godina nisam mislio kao {to mislim danas i ja se toga stidim.

Ja se ne kandidujem za javne funkcije, jer smatram da nije pro{lo dovoljno

vremena. To treba da bude pravo i obaveza generacije koja dolazi posle

mene. Poku{avam da pomognem ljudima, da im kaèm da nije stra{no

presko~iti neku fazu svog mi{ljenja i promeniti se. Ljudsko znanje se

razvija, Karl Poper je u Bedi istoricizma ukazivao da mi na osnovu pozna-

vanja pro{losti ne moèmo saznati budu}nost, jer ne moèmo predvideti

na koji na~in }e se razvijati na{e budu}e znanje. To je jedna od osnova li-

beralnog mi{ljenja - mi ne znamo {ta }emo misliti sutra, ali je potrebno da

se suo~imo sa svojim biv{im na~inom mi{ljenja zbog kojeg smo po~inili

odre|ene gre{ke. I ako ih ponovimo, one se ne}e ponoviti u istom obliku i

ispa{}e sme{ne, kao i politika koju Srbija nakon 1999. godine vodi prema

Kosovu. To je poku{aj da se vratite u predistoriju doga|aja koji su doveli

do toga da ta pokrajina dobije stranu ili me{ovitu administraciju, koja s

Beogradom nema nikakve veze. Ako imamo potrebu da tu teritoriju

ose}amo kao svoju, postoji jedan jedini put, a to je da usvojimo one vred-

nosti koje su Nemcima omogu}ile da odu u Pariz i da ga ose}aju kao sop-

stveni grad. Niko ni{ta bolje od toga nije smislio. Nemci su ubili mnogo

vi{e Francuza nego Srbi Albanaca i Albanci Srba, ali to pitanje je re{eno.

Oni sada imaju slobodu da se kre}u, da se {koluju, da se le~e, da uìvaju,

da jedu, da piju. To je i nama i Albancima isto tako potrebno, kao

Francuzima i Nemcima. To je novi kvalitet ìvota, on moè da vas frustri-

ra, da vam nanese bol. Svako proìmanje kultura je bolno. Sve }e to da boli,

ali manje }e da boli od onoga {to zami{ljamo kao na{u najsumorniju per-

spektivu. Ja se nadam da se to ne}e dogoditi, jer ipak ve}ina odlu~uje.

Nekad se ljutimo na tu ve}inu, ali mislim da je potrebno da te ljude

razumemo i da im iznova, iz dana u dan dajemo {ansu da se promene. Bez

tog procesa nema nikakvog napretka.

Bojan

Baji}

Svetlana Vukovi}:

Ovih dana je Dodik otvoreno podrào predsedni~ku kandidaturu

Borisa Tadi}a. Privremeno je zamrznuo partnerstvo sa srbijanskim

narodnjacima, s kojima se provodio celog leta, {to na Gu~i, {to na

Cecinim koncertima. Posle demar{a pet najve}ih evropskih zemalja,

bosanski Srbi su zamrzli svoju pretnju da }e, ako se Kosovo

osamostali, traìti isti status i za Republiku Srpsku. Slu{ate Bojana

Baji}a. Dolazi iz legendarnog mesta na{e mladosti koje se zove Rudo

i u kojem je osnovana Prva proleterska brigada. Sada je to jedna od

najmanjih op{tina u isto~noj Republici Srpskoj od sedam hiljada

stanovnika. Bojan Baji} vodi nevladinu organizaciju Luna koja radi

na izgradnji mira i poverenja u Bosni i Hercegovini i pi{e za sarajev-

ski nedeljnik BH dani. Slu{ate Bojana Baji}a.

Bojan Baji}:

Dugo posle rata, od 1995. do 2006, jedanaest godina, postojala je

atmosfera udaljavanja od rata, me|utim ova zadnja kriza je pokaza-

la slabosti dru{tva. Ljudima se u~inilo da opet ima {anse da bude

rata, iako je mnogo njih shvatalo da je kriza vje{ta~ka, da ovi to ve}

stoti put rade. Ovoga puta se i meni u~inilo da postoji {ansa da bude

rata. I ja sad radim na predlogu tuìocu da preda krivi~nu prijavu za

zlo~ina~ko udruìvanje protiv mira i za ugroàvanje op{te bezbjed-

nosti. Srpska politi~ka elita je zajedno s nekim radikalnim elementi-

ma bo{nja~ke politi~ke elite stvorila atmosferu predratne krize. I

kada se ti isti ljudi pojave kao mirotvorci, narodu padne kamen sa

srca. Naravno da su oni taktizirali, igrali se tom klimom, ali kada se

stvori takva klima, dve potpuno nezavisne, minorne grupe mogu da

naprave dva incidenta i imate pravi rat.

U Bosni je, dakle, veliki problem to srpsko politi~ko pitanje. U

Dejtonu su Srbi potpisali da je Bosna i Hercegovina me|unarodno

priznata dràva, nedjeljiva, neraspadljiva i da ona ima stolicu u

Ujedinjenim nacijama. Srbi su je tako|er priznali i pristali na to da

Republika Srpska nije dràva, ve} entitet u okviru dràve Bosne i

Hercegovine i da je ono {to se zove Republika Srpska samo pod

navodnicima. Tu moè da pi{e i - imperija cara Du{ana, ali ona je i

dalje obi~an etnitet. I sve {to se de{ava od rata naovamo jeste trenje

izme|u o~uvanja nadle`nosti Republike Srpske i evropske integraci-

je. Postojala je i vojska Republike Srpske, sad postoji i policija, imate

pune ekonomske nadle`nosti, moète imati paso{ Republike Srpske,

118

21.1

2.0

7.

imali ste one }irili~ne tablice. Sje}ate li se najsmje{nije tablice? Fo~a

je dobila naziv Srbinje, pa pi{e SNJ }irilicom. I stvara se osje}aj kod

naroda da taj svijet, da ta me|unarodna zajednica non-stop ne{to

iziskuje od Srba, a u stvari su Srbi naopako postavili svoje politi~ke

ciljeve u Bosni. Politi~ki predstavnici Srba ~esto kaù - Da li }e ikada

prestati ti zahtjevi me|unarodne zajednice, Evrope, svijeta, da se

oduzimaju nadlje`nosti Republici Srpskoj? Kao, to je nepravda, evo,

sad }emo zvati policiju. Ne, ne}e nikad prestati ti zahtjevi, jer dràva

mora biti normalna, to smo potpisali u Dejtonu, to je Bosna i

Hercegovina. Bosna i Hercegovina je i srpska dràva i potpuno je

suludo {to se Srbi odri~u Sarajeva, {to se odri~u Mostara, {to se

odri~u Drvara i Livna. Kad je Srpska demokratska stranka, koja je

bila ratna partija, pala s vlasti, kad se pojavio Milorad Dodik sa

SNSD-om i postao nova partija na vlasti, s novom energijom, po~eo je

da pravi gre{ke koje je SDS pravio na po~etku i sad mi moramo da

budemo taoci toga dok taj Milorad Dodik ne isproba te nenau~ene

lekcije.

Ova posljednja kriza se razlikuje od prethodnih samo po tome {to je

proizvodi nova politi~ka partija koja je dobila veliku podr{ku srp-

skog naroda. Mada, evo ve} nakon prvih signala, Dodik se vratio na

malo racionalnije pozicije. Bilo je dosta imaginarnih pri~a o uzdanju

u Rusiju, u Srbiju. Nismo mi Kosovo, nismo mi Hrvatska i Srbija

treba da prestane da se me{a u Bosnu i Hercegovinu. Recimo, neki

dan slu{am i sav se najeìm, kako Ivica Da~i} izjavljuje u skup{tini

da ako Kosovo ode, onda mi treba da pripojimo Republiku Srpsku.

Lako je njemu da se igra, da baca neke politi~ke teze, a {to to moè da

dovede do novog egzodusa, ~ini mi se da se u Srbiji dosta opu{teno

shvata. U Republici Srpskoj 95 odsto ljudi su Srbi. Oni su poku{avali

s Republikom Srpskom da izgrade neku svoju etni~ku teritoriju i na-

ravno da je bilo dosta zlo~ina. Dana{nja Republika Srpska je prije

rata po popisu imala 53 odsto Srba, 47 odsto drugih naroda. Da bi se

taj projekat sproveo, morali ste da raselite ovih 47 odsto i zato je u

glavama ljudi to jo{ dràva. Nema politi~ara, nema ljudi koji

obja{njavaju da to nije dràva i zbog toga je zavladao totalni raskol

izme|u stvarnosti koja je potpuno razli~ita i politi~ara koji igraju

neku cik-cak politiku. Oni su stvarno uspeli da temeljno uzdrmaju

Bosnu i Hercegovinu s aspekta multietni~nosti i sada postoje tri

pogleda na Dejton, tri pogleda na istoriju, tri mogu}a pogleda o

svemu. Tako da, recimo u Kostolcu, to je dio Federacije, imate jedan

Bojan

Baji}

krov, a dvije {kole, pa s jedne strane ulaze djeca iz jednog naroda, s

druge strane ulaze djeca iz drugog naroda. Napravljen je sistem hod-

nika da se oni ne mogu sresti i onda jedni u~e ovo, drugi u~e ne{to

potpuno suprotno. I onda kad se nekad sretnu, djeca se pobiju.

Dodik i srpski politi~ari su ~esto kroz uvijenu ili direktnu formu

najavljivali da bi Srbi mogli da napuste bosanske institucije. Ako

Srbi napuste institucije i ako vaì taj stari princip etnitetskog

glasanja, onda je ta dràva paralisana. Bilo je sigurno sto najava da

bi se to moglo desiti, pa oni kaù - Ne povezujemo mi to s Kosovom,

ali eto, ne bi bilo pravedno to na Kosovu, a onda iza|e neka

produèna ruka u vidu etnonacionalisti~ke nevladine organizacije

koja kaè to {to politi~ar nije rekao, odnosno, da je to pitanje

povezano. I kako je onda Laj~ak intervenisao? Rekao je - Dobro, ja

vidim opasnost da vi parali{ete dràvu i ja sam promenio poslovnik i

sad kaèm da vaì etnitetsko glasanje, ali samo u varijanti kad vi

prisustvujete zasjedanju parlamenta. Vi do|ite na sjednicu parla-

menta i odbacite svaku njegovu odluku, ali ako vi ne do|ete na zasje-

danje, parlament }e da funkcioni{e bez vas. I sad je to srpska elita iz

Republike Srpske iskoristila kao povod da producira èstoku krizu.

To je jako povezano s vremenom rje{avanja statusa Kosova i vi vidite

sinhronizovane i koordinisane izjave od predstavnika politi~kih par-

tija iz Srbije i predstavnika politi~kih partija iz Republike Srpske.

Vidi se da je to u istom fonu i da je vrlo vjerojatno da su se oni to

dogovorili. Ali ako pogledam iz Bosne i Hercegovine, pona{anje vlade

Srbije ~ini mi se logi~nim. Dakle iz perspektive Ko{tunice, njemu je

zgodno da ima krizu u drugoj dràvi i da kad on pritisne crveno

dugme, ta kriza bukne. On na taj na~in poku{ava da svijetu do~ara

svoje argumente da }e Kosovo proizvjesti druge probleme.

Ko{tuni~ino pore|enje Rezolucije 1244 i Dejtonskog mirovnog spo-

razuma ne vaì, jer 1244 ostavlja otvorena va`na pitanja, a Bosna i

Hercegovina je s Dejtonom zakucana. Tamo pi{e da je Bosna i

Hercegovina nepodjeljiva, da je to me|unarodno priznata dràva, da

niko nema pravo nikakvog referenduma. To {to je opstala interna

struktura Republike Srpske je pitanje koje treba da raspravimo mi iz

Bosne i Hercegovine. Da li nam je bolje da pojednostavimo sistem ili

da ostanu etniteti je pitanje koje }emo mi izme|u sebe da raspravi-

mo. I pazite, kad Dodik u Banjaluci kaè dvosmislenom re~enicom da

je pitanje Kosova i Republike Srpske mogu}e povezati, onda to potvr-

120

21.1

2.0

7.

di Ko{tunica i vrlo ~esto ~ujem i Tadi}a koji, makar kulturno, kaè to

isto. Vrlo ~esto on prizna Bosnu i Hercegovinu, ali vrlo ~esto napravi

nevjerojatan gaf, kao kada je rekao da u Bosni i Hercegovini postoje

dva etniteta, jedan je muslimansko-hrvatska federacija, a drugi je

srpski etnitet. To nije ta~no, 2002. su se desile ustavne reforme, koje

su prihvatili i Srbi, po kojima su Srbi, Hrvati i Bo{njaci konstitutivni

narodi na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. I izmijenjena je ta~ka

jedan Ustava Republike Srpske u kojoj je pisalo da je Republika

Srpska dràva srpskog naroda, a sada pi{e da je Republika Srpska

neodvojivi etnitet u okviru Bosne i Hercegovine koji konstitui{u

ravnopravno Srbi, Hrvati i Bo{njaci. Nisam siguran da li Tadi} to ne

zna ili onako nevje{to napravi gre{ku. Sve te izjave mi li~e na koor-

dinisanu akciju.

Bo{njaci su jedan od tri naroda Bosne i Hercegovine koji èle da

Bosna i Hercegovina opstane u sada{njim granicama. Oni se ne mogu

zalagati za taj cilj ako na to ne privole i Srbe i Hrvate. I onda Bo{njaci

zbog te neminovnosti moraju ~initi vi{e ustupaka i biti dosta tole-

rantni u odnosu na Srbe ili Hrvate. Ali sad iz nekih nacionalisti~kih

bo{nja~kih partija, ~iji predstavnik je ovaj Haris Silajdì},

nekada{nji ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, govore

po istoj matrici kao Dodik, koji kaè - Republika Srpska - da, Bosna i

Hercegovina - jedva. I kad ga pitaju za koga navija, on kaè - Naravno

da navijam za Srbiju, a jedva ~ekam da Bosna izgubi, pa ako igraju

Bosna i Engleska, ja }u navijati za Englesku. Za Bosnu navijam jedi-

no ako igra protiv Turske, na{eg mrskog, vi{evjekovnog neprijatelja,

kaè Dodik. Tada vi{e volim da pobijedi Bosna. I Haris Silajdì} ima

nacionalisti~ku retoriku i zalaè se za princip jedan ~ovjek - jedan

glas. To zvu~i kao demokratija, kao vrhunsko dostignu}e civilizacije,

ali on to ipak zasniva na ~injenici da su Bo{njaci najmnogobrojniji.

Da je Srba dva puta vi{e nego Bo{njaka, on se vjerojatno ne bi zala-

gao za to. Kad Haris Silajdì} lansira te svoje otrovne strelice, one

djeluju na fajterski mentalni sklop Milorada Dodika. Kad Miloradu

Dodiku baci{ mamac, on se odmah primi.

Silajdì} ima ve}e {anse da pobedi iz prostog razloga {to Bo{njaci iz

Bosne i Hercegovine nemaju rezervnu dràvu. Oni ostaju da ìve u

Bosni i Hercegovini i kad je dobra ekonomska situacija i kad je lo{a,

i kad je dobra politi~ka klima i kad je nepovoljna, za razliku od Srba

koji }e ostati da ìve u Bosni i Hercegovini samo ako je u Bosni dobro.

Bojan

Baji}

Razumijete? Rezervna dràva Srba iz Bosne je Srbija. I zato danas

postoji tihi egzodus Srba iz Bosne koji se doseljavaju u Srbiju. Ipak u

Sarajevu ima stvarno liberalnih politi~kih opcija, za razliku od

Republike Srpske, u kojoj zasad vlada totalno jednoumlje. Bio bi

vrhunski patriotski ~in Srbije da kaè Srbima u Bosni - Vi va{a pita-

nja rje{avate u Sarajevu, ta~ka. Hrvati su imali isti ovaj problem,

sjedili su na dvije stolice, i u Bosni i u Hrvatskoj, dok vlada Hrvatske

nije vidjela da je interes Hrvatske da ide putem evropskih integraci-

ja i da mora da prizna Bosnu i Hercegovinu i onda je Mesi} poru~io

Hrvatima u Bosni - Nemojte ovamo da se okre}ete, idite u Sarajevo i

tamo rje{avajte svoje probleme. Na taj na~in su Hrvati iz Bosne bolje

prihvatili Bosnu, jer je za njih stavljena rampa s Hrvatskom i ta~ka.

I stvarno bi bio vrhunski patriotski ~in Srbije da ne podgrijava

nekakve ideje o referendumima i o spajanjima sa Srbijom. Obi~na

Srbija ne bi ni èljela da se to desi, jer bi se onda milion Srba s peri-

ferije nekakve velike Srbije doselilo u Beograd. Moglo bi da se formi-

ra jedno naselje od milion stanovnika na livadama iza Bloka 45. Svi

mi se tu naselimo i do vi|enja.

Ne znam da li stanovnici Srbije znaju kako izgleda prostor Republike

Srpske. To je jedna smije{na tvorevina. Kosovo ima neku cjelinu od

258 kilometara i moè{ da se vrti{ u tome. Republika Srpska je sa-

stavljena od dvije cjeline koje su geografski razdvojene. Jedna je

isto~ni dio koji grani~i sa Srbijom, gdje su op{tine poredane linearno

jedna iznad druge. Nigdje u tom isto~nom dijelu nemate grupisanih

{est op{tina, pa da cirkuli{ete u tom krugu, nego su sve jedna iznad

druge. I onda imate grad Br~ko, koji je distrikt koji ne pripada ni

Republici Srpskoj ni Federaciji. Tu je Republika Srpska presje~ena

na isto~ni i zapadni dio. Zapadni dio je ta Banjalu~ka krajina i tu

imamo malo ekonomske koncentracije. Blizu je Hrvatska, autoput i

oni su vi{e orijentisani prema Evropi. Oni ne idu u Sarajevo, daleko

im je, malo Banjalu~ana je ikad bilo u Sarajevu. Ako bi se pomo}u

referenduma donijela ta odluka o nezavisnosti, za razliku od vreme-

na s po~etka devedesetih godina, kad su s druge strane Save, u

Hrvatskoj bile srpske autonomne oblasti Slavonija, Knin i tako dalje,

sad tamo imate jaku dràvu Hrvatsku, vrlo mo}nu za na{e uslove.

Vjerujem da bi promptna reakcija hrvatske vlade bila da zatvori

grani~ne prelaze s Republikom Srpskom. S donje strane ove

Banjalu~ke krajine imate Federaciju.

122

21.1

2.0

7.

Federacija zauzima 51 odsto teritorije Bosne i Hercegovine i to je

integrisana teritorija. Vi moète da odete s jednog njenog kraja na

drugi, a da ne prolazite kroz Republiku Srpsku. Da biste iz isto~ne

Republike Srpske pre{li u zapadnu, vi morate da pre|ete ili kroz

Federaciju ili kroz to ni~ije Br~ko. Ako bi se i{lo putem nezavisnosti,

Srbi bi morali nekim blic ratom da osvoje to Br~ko. Me|utim, za raz-

liku od devedesetih godina, u Bosni su stacionirane me|unarodne

snage i ja vjerujem da bi u roku od tri dana tu do{lo deset hiljada

vojnika NATO-a, s milion tenkova, aviona, ~uda, tako da vojnim

putem ne moè da se ostvari kontinuitet Republike Srpske u Br~kom.

U toj varijanti vlada Federacije i vlada Republike Srpske morale bi da

budu u konfliktu, vjerojatno bi se obustavila komunikacija ljudi

izme|u dva etniteta, autobusi bi prestali da prelaze. U toj pat pozici-

ji cijela ta Banjalu~ka krajina u kojoj ima sedamsto-osamsto hiljada

Srba u stvari bi postala enklava. Imate Hrvatsku, dole Federaciju,

Br~ko, {to zna~i da bi ve} za tri mjeseca neke namirnice morale da se

dovoze {leperima.

Imate isto~nu Republiku Srpsku koja nema nijedan centar. Moja

op{tina, Rudo, ima 8.000 stanovnika, ona se grani~i s op{tinom

Vi{egrad, koja ima 11.000, Fo~a ima 22.000, âjni~e ima 7.500,

[ijakovi}i 11.000. To su potpuno smije{ne op{tine. I onda, {to bi se

desilo? Jedina logi~na opcija je da se vi iz isto~ne Republike Srpske

odselite u Srbiju. Svi imamo dvojna dràvljanstva, to su nam dali i

Dodik nam se hvalisao kad je u onom konzulatu dobio dràvljanstvo

Srbije. Ukoliko bi se Srbi odlu~ili na referendum, to bi bio totalni

politi~ki debakl. Ja sam ~ak upozoravao javnost u Republici Srpskoj

da ako oni krenu putem referenduma, mi bismo za dvije nedjelje

imali ameri~kog generala koji bi preuzeo ingerencije narodne

skup{tine, vlade i predsjednika Republike Srpske i sigurno bismo

imali sli~an scenario kao Japan poslije Drugog svjetskog rata. Ili ble-

firaju, ili su totalni ludaci. Jedino me pla{i {to su ta~ne pri~e o raz-

nim malverzacijama, da je nekom u interesu, zna{ - Hajde malo da

pokrenem rat, revizije se nikad ne rade od prije rata. îni mi se da su

oni mo`da u stanju to da naprave. Pogine hiljadu ljudi i onda se vri-

jeme ra~una od tog datuma. Mo`da je mogu}e da i to naprave.

U varijanti statusa kvo, postoji mno{tvo nadle`nosti na nivou entite-

ta i nemate dràvu koja moè da donese odluku koja vaì na cijeloj

teritoriji Bosne i Hercegovine. To je nemogu}a misija, takva dràva

Bojan

Baji}

se ne moè integrisati u Evropsku uniju, jer dràva koja se integri{e

u Evropsku uniju mora da garantuje da }e s aspekta ekolo{ke politike

imati iste standarde u svim dijelovima dràve. A to sad dràva ne

moè da garantuje, jer imate etnitetske vlade koje mogu potpuno

razli~ito da urede te odredbe. Neodrìvo je da Srbi govore - Ho}emo i

Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu i ho}emo naravno evropske

integracije. Zna~i, ho}u da pada ki{a, ne}u da ra{irim ki{obran, ljut

sam {to sam pokisao i smatram da je bog nepravedan zato {to sam

zaradio upalu plu}a - to je taj rezon. Ako Srbi ~uvaju Republiku

Srpsku, a deklarativno ho}e u Evropsku uniju, de{ava}e se da }e za

svako mogu}e usagla{avanje pravne regulative Bosne i Hercegovine

Srbi morati da obja{njavaju za{to to ne}e da prihvate, kao {to su

nekad obja{njavali za{to ne}e da prihvate paso{, za{to ne}e da uvedu

jedinstvene tablice za automobile, za{to ne}e da reformi{u vojsku,

za{to sad ne}e da reformi{u policiju. A na putu evropskih integracija

bi}e jo{ 156.000 tema koje se moraju razrije{iti. U toj varijanti proces

evropskih integracija }e biti usporen, a ve} se de{ava scenario da se

Srbi iz Republike Srpske odseljavaju u Srbiju.

Za zadnje dvije godine iz op{tine Rudo se jedan odsto stanovni{tva

odselio u Vojvodinu. U Republici Srpskoj je negativan prirodni

prira{taj, zna~i ima minus 2.500 stanovnika svake godine, a u

Federaciji ima plus 1.500 stanovnika svake godine, i Srbi se iseljava-

ju. To }e na kraju dovesti do toga da deklarativno imate neke teri-

torije, a da nemate naroda i onda }e se desiti slu~aj Srba u Hrvatskoj

ili slu~aj Srba na Kosovu. Vrlo ~esto se zaboravlja da se iz Sarajeva

iselilo 150.000 Srba 1996. godine, posle rata. Mirovni sporazum je

potpisan u novembru 1995, prestalo je pucanje i stvarno se do marta

uop{te nije pucalo, ali u martu se pod presijom srpske politi~ke elite

150.000 Srba iz Sarajeva iselilo. Oni su se uglavnom naselili po

isto~noj Republici Srpskoj ili po Srbiji. Sad su ve} skoro svi u Srbiji.

U zadnje dvije godine petnaest mojih prijatelja se odselilo za Novi

Sad i 70 odsto postoje}ih stanovnika moje regije planira i ma{ta da

se odseli u Novi Sad. Ako se nastavi ova politika koju Srbija vodi, da

nam daje ta dvojna dràvljanstva, mi }emo se svi doseliti i time }e

biti zavr{ena pri~a o srpskom interesu u Bosni i Hercegovini.

Ima ~uveni policajac u op{tini Rudo, zove se Lon~o, pi{e kazne,

poprili~na budala i kako god da se policija reformi{e, on }e uvijek

do}i da ti pi{e kaznu i da te nervira. Ali nama je pitanje ~ija je polici-

124

21.1

2.0

7.

ja predstavljeno kao sudbinsko pitanje ìvota i smrti i kao da smo

propali na~isto ako se na{a policija reformi{e.

Postoji i tre}a opcija za Srbe iz Bosne i Hercegovine, opcija potpune

integracije u Bosnu i Hercegovinu pod parolom - Bosna i Hercegovina

je i srpska dràva. Sad Srbi vode politiku koja {titi samo interese

Srba na polovini teritorije Bosne i Hercegovine. Izvan te teritorije su

ostali Sarajevo, Mostar, Drvar, Glamo~, Livno, kulturni ìvot,

gra|evine, istorija Srba u Sarajevu. Postoje neke ~injenice na kojima

bi Srbi trebalo da temelje svoje pravo da je ta dràva njihova. Opcija

pune integracije u Bosnu i Hercegovinu sada ima slabu podr{ku kod

Srba u Bosni, jer ljude koji zagovaraju tu opciju, kao i u Srbiji,

satanizuju iz tog organizovanog kartela. U Republici Srpskoj je jo{

gore, jer su skoro iza{li iz tog rata. Ali nadam se da }e da proradi ta

tre}a opcija, jer nam ina~e ne vidim spasa. Tu bi Srbija mogla da

pruì nevjerojatan podsticaj. Samo da dvije re~enice kaù - Stav

Narodne skup{tine Srbije i stav Vlade Srbije jeste da je Bosna i

Hercegovina me|unarodno priznata dràva i poru~ujemo Srbima -

Borite se za svoja prava u Sarajevu. Eto, s te dvije re~enice bi rije{ili

srpsko pitanje u Bosni. Srbi bi se otrijeznili za dva dana. Javnost u

Republici Srpskoj negativno reaguje na ovu, kako vi to zovete ovdje u

Srbiji, drugu Srbiju, jer mi u Republiku Srpsku uvozimo samo jednu

politi~ku ideju, a to je ovo okupljeno oko Ko{tunice. To je ekipa tih

knjièvnika, nau~nika, pravnika, mi uzimamo samo to. I kad ljudi u

Republici Srpskoj ~uju emisiju Pe{~anik, oni se frapiraju - Kako je

mogu}e, jesi l' ti potpuno siguran da je to Srbija? I onda se ljudi malo

pokolebaju. I stvarno Pe{~anik djeluje osvjeàvaju}e. ûo sam za

probleme koje ste imali u Aran|elovcu, ali kad bismo to tamo radili,

imali bismo jednu mirnu promociju Pe{~anika, a devet promocija s

kamenicama.

Ali mene raduje da vi kroz ovo stvarate front, definisanu grupu ljudi

koja to slu{a, podràva i definisanu grupu ljudi koji pri~aju te pri~e

koje predstavljaju drugu vrstu politike. To jeste druga Srbija i, da ne

pretjeram, za spas srpskog naroda u Bosni i Hercegovini bio bi potre-

ban ovakav Pe{~anik, koji }e iz dana u dan da suàva prostor za

manipulacije.

Svetlana

Slap{ak

Svetlana Vukovi}:

U Beogradu je ovih dana bila Svetlana Slap{ak, profesorka

antropologije iz Ljubljane. Ona ìvi u zemlji koja }e za desetak dana

preuzeti predsedavanje u Evropskoj uniji. Slovenija je no}as u{la u

{engensku zonu i ukinuti su grani~ni prelazi prema zemljama

Evropske unije. Slovencima koji ìve u blizini malograni~nih prelaza

s Hrvatskom podeljeni su klju~evi, tako da sami mogu da otvore

grani~ne rampe. Svetlana Slap{ak je malo omek{ala u demokratiji, pa

se ~udi tome kako je posle prekidanja promocije na{e knjige u

Aran|elovcu Velimir Ili} jo{ ministar.

Svetlana Slap{ak:

Za mene je pre svega ~udno {to niko u parlamentu nije zahtevao inter-

pelaciju ministra Ili}a. Ipak je osnovni red da se ministar koji napravi

takvu glupost interpelira. To se smatra higijenskim u parlamen-

tarnom sistemu. A druga stvar je da se jako pla{im da ta policijska

za{tita brzo moè da se preispita u parlamentu, u smislu - Pa ne

moèmo mi da dajemo tolike pare da se {titi {a~ica neprijatelja,

umesto da ta ista policija {titi gra|ane od kriminalaca. To je naj-

naivniji oblik toga argumenta i valjda ne treba da ilustrujem koje bi

bile njegove manje naivne varijante. I tre}a stvar koja me je jako

pogodila jeste bed` i naziv tribine koja je odràna - Ne pla{im se. To je

mantra koja se govori samome sebi u mraku kada se jako bojite. Ja

bih dala neki drugi, malo agresivniji, eksternniji naziv - Dole strah, ili

- Napolje strah, ili - Dosta straha, ili - Nemojte nas pla{iti - ne{to {to bi

pokazalo onog drugog, a ne ovoga nesre}nika koji je ina~e izolovan,

minimalizovan, minorizovan i koji jo{ kaè - Ne pla{im se, a zubi mu

cvoko}u. To nije dobra politika.

êtvrta klju~na stvar na sasvim drugoj liniji politi~koga doga|anja je

to {to bi trebalo da, u smislu kona~nog dostizanja katarze, bez koje ne

moè da se ide dalje, neka partija koliko-toliko razumnoga opredel-

jenja izabere svoga seniora, jako uglednoga ~lana ~ija se re~ slu{a,

koji je na dobrom glasu i koji se sprema da svede svoje ra~une i to na

dobar na~in, i da ta osoba funkcioni{e kao `rtveni jarac, koji }e se

isprsiti pred ovom javno{}u i re}i - Dosta vi{e te blamaè s Kosovom,

dosta nerealnih o~ekivanja, dosta pumpanja stvari koja ne postoji,

koja je davno otpala. Onog trenutka kada smo s vojskom napali

Kosovo, za boga miloga, deo svoje svete teritorije, nije nas bilo briga

za manastire, nego nas je bilo briga da o~istimo onoga drugoga, da

126

21.1

2.0

7.

dealbanizujemo Kosovo i sli~ne gluposti koje su se tada govorile.

Dakle, ako to neko ne uradi, ako se neko ne pojavi u javnosti i ne

obrne javni diskurs, ja mislim da je stvar potpuno izgubljena. Niko se

ne usu|uje da to uradi, odnosno, ne usu|uju se oni koji se cene u

takvoj javnosti kakva postoji. Neko ko ima teìnu bi morao da riziku-

je i da postane svetac demokratije i da to izvede. Svetac ili svetica,

kako god. Izvinite {to pominjem imena, ali Dragoljub Mi}unovi} je

takva figura.

Rat je deo demokratije. Atinska demokratija je ìvela od ratova,

gra|anin je bio ratnik i to se podrazumevalo. Sokrat je bio jako dobar

vojnik, napravio je nekoliko juna~kih podviga i zato je i bio tako

dobar gra|anin. Oni su ga razumeli kao nekoga ko je ispunio sve

svoje gra|anske du`nosti. Sre}om ili nesre}om, mi nismo u petom

veku pre na{e ere, pa je mo`da situacija druga~ija, ali je kultura mira

neobi~no mlada i krhka. To je ne{to {to u Evropi i zapadnom svetu u

organizovanom obliku nastaje tek pred Prvi svetski rat. Tek tada su

se ljudi setili da je rat jako, jako lo{ i da bi instituciju rata kao jedan

od organa parlamentarne demokratije, monarhije, vladanja uop{te,

trebalo ukinuti. Toj krhkoj kulturi mira potrebno je jako mnogo

pomo}i. I kada vam kaù da ste dosadni s ponavljanjem, odgovorite -

Da, dosadni smo s ponavljanjem - i opet sve ponovite. Dràva mora da

pla}a da bi izbegla rat, mora da pla}a obrazovanje, mora da pla}a kul-

turu, mora da pla}a nezavisne institucije koje proizvode re~i protiv

rata i slike protiv rata i u~enja protiv rata, tekstove protiv rata,

li~nosti protiv rata. Bez toga se jednostavno ne moè. Srbija na tom

planu dvadeset i ne{to godina nije uradila ni{ta. Nijedna vlada nije

ulagala u to i, jako mi je ào, ali sada su nastupile posledice koje su

zastra{uju}e, ali ta~no to su posledice te potpune neaktivnosti i odbi-

janja da se ne{to uradi na vaspitavanju za mir. Tako da je sasvim

prirodno da je nova situacija rat na horizontu i svi veoma dobro

ose}aju koliko je mogu}nost rata ìvahna i prisutna. Svi znaju da ve}

dvadeset godina imamo rat skoro svake godine. Mi se bavimo sezon-

skim ratovima, ba{ kao u antici, kada se govorilo - Ho}emo li ovog

prole}a da napadnemo? I to zna~e svi ovi datumi - 10. decembar, pa 19.

decembar, pa majski hajdu~ki sastanak, pa eto nas ponovo do jeseni.

Kada pogledate kako su se vodili jugoslovenski ratovi, vidite da su se

zaista vodili po kalendarskim kampanjama.

Svetlana

Slap{ak

Pro{lost niko ne poznaje, jer se svi mnogo trude da je zaborave. Vlade

neguju zaborav kao osnovni oblik komunikacije. I naravno da }e se

onda ponavljati pretnja ratom i to sve ~e{}e, jer takozvana

demokratska vlast nije u stanju da re{i probleme i onda ih, putem svo-

jih vernih prenosilaca, medija, koji su za to dobro pla}eni, usmerava

u nesre}ni, ni~im pla}eni narod.

Svetlana Vukovi}:

Mislite da postoji mogu}nost da se ne{to u tom smislu desi?

Svetlana Slap{ak:

Ne, sem ako opet ne pritisne neko sa strane, po{to u ovom trenutku

zvani~na Srbija ima jaku podr{ku jedne druge savr{eno neodgovorne

vlade, a to je ruska, pa se moè desiti sva{ta. Ne znam.

Svetlana Vukovi}:

Gde vidite Ko{tuni~in kraj?

Svetlana Slap{ak:

Ja sam mislila da je on besmrtan. Ne, ozbiljno, mislim da }e istorio-

grafija imati lep posao s Ko{tunicom. Istori~ara koji nije doìveo

Ko{tunicu ~eka prekrasan materijal sa svih strana. Ima veoma

mnogo ambivalentnih situacija, mnogo govora, mnogo re~i. To je

~isto uìvanje, za razliku od Milo{evi}a koji }e biti teàk zalogaj, jer

je za sobom ostavio relativno malo govora i tekstova. U mnogim

slu~ajevima kod njega je jako te{ko videti transfer mo}i, sem kada je

re~ o njegovoj porodici, ali to nije najva`nija tema. Tako da, {to se

toga ti~e, mislim da }e Ko{tunica biti prava krem{nita za istori~are.

Svetlana Vukovi}:

On je rekao da }e svoju kona~nu odluku dati posle 21. decembra. Prvo

ima govor u Ujedinjenim nacijama, a onda sednicu svog ~uvenog

glavnog odbora.

Svetlana Slap{ak:

Neka se trese Tadi} do dvadeset prvog. To su mogu}nosti koje

Ko{tunici pruà mesto premijera, ~ovek samo koristi ono {to moè. U

vezi s tim predsedni~kim izborima nemam neko definisano ose}anje,

ali mislim da }e s minimalnom razlikom ipak uspeti da pobedi Tadi}

i da }e to biti neki kontinuitet koji omogu}ava razvoj iste situacije.

128

21.1

2.0

7.

Moram priznati da se nisam bavila Tadi}em, koji me je na po~etku

predsedni~ke karijere impresionirao svojim uvodnim govorom. To je

bio lep govor, pun zna~enja, ne mnogo velikih obe}anja, ali s mnogo

potvrda da }e slediti neki program koji ima smisla. Posle toga se, na-

ravno, desilo mnogo stvari, ali mislim da je za njega krajnji trenutak

da preuzme realniji status. Ukoliko se pojavi onaj svetac o kojem sam

govorila, Tadi} bi bio idealan za izvo|enje programa koji je svetac

postavio: razumno i pametno re{avanje kosovskog razdvajanja.

Pojava sveca je zavera, a zna se kako se one prave. Ovde nije re~ ni o

kakvom nasilnom ~inu, dakle, svima je savest ~ista. Takva stvar

moè da se izvede ukoliko se minimalno komunicira izme|u centara

koji proizvode koliko-toliko razumne izjave. Uverena sam da to moè

da pro|e. Mnogo mi se svi|a ta ideja, zato {to mislim da na taj na~in

moè da se probije ta potpuno neverovatna barijera od blata i uàsa

koja se podiè kada se pomene Kosovo. Sem retkih ljudi u retkim

malim }elijama gde se moè govoriti - na govore}im mestima, kako

sam ih jednom nazvala, niko vi{e ne moè da govori o Kosovu necen-

zurisano. Kao {to rekosmo, izabere se `rtveni jarac, svetac-svetica,

koji tu stvar prvi put jasno kaè i istoga trenutka nastupa ogromna

potpora koalicionih grupa, saveznika, onih koji u tome vide

budu}nost, takozvanih jo{ postoje}ih nezavisnih medija, svih }elija

slobodnoga govora koji zajedni~ki nastupe i podupru akciju. Ta stvar

ne moè da propadne. Ako imate jedan kanal na jednom mediju, stvar

se ra{iri po rakastim kanalima na sve strane, kao pau~ina, kru`no.

Ta stvar jednostavno mora da ima nekog odjeka, ukoliko je neko

spreman da zaista rizikuje neobi~no mnogo.

Svetlana Vukovi}:

A ko bi to mogao biti, osim Mi}unovi}a?

Svetlana Slap{ak:

To je bio samo primer ~oveka koji ima veliki ugled, pro{lost bez

mrlja, koji je i u mladosti govorio stvari koje su tada imale smisla,

neko ko se celoga svoga ìvota trudio da sluì kolektivu i to u

demokratskoj tradiciji, s obzirom na ljudska prava. Preferiram svece,

jer sveticu bi odmah kamenovali. To zaista mora da bude neko pot-

puno neo~ekivan, da bi ta stvar imala efekta.

Svetlana

Slap{ak

Svetlana Vukovi}:

Zna~i, u rano prole}e kosovska vlada jednostrano proglasi nezavis-

nost Kosova i onda {ta?

Svetlana Slap{ak:

Odmah moète da zamislite paravojne jedinice koje su ve} spremne

oko Kosova. Zna se njihov broj, znaju se njihova imena, znaju se nji-

hovi centri. U tom smislu, pravna dràva bi morala da ih spre~i.

Ukoliko se ne pojavi svetac, pravna dràva mora da iskoristi svoje

mehanizme da spre~i ispad onoga {to nije deo pravne dràve. To bi

bio neki korak koji bi se morao o~ekivati, to je prva stvar. Zna~i,

àndarmerija ili policija jednostavno zabrani, spre~i napad tih

jedinica na Kosovo. Sve drugo bi bilo nastavak prakse sramo}enja

Srbije, koju ovde tako lepo svi gutaju.

Svetlana Vukovi}:

Iz Pri{tine su poru~ili - Ako ih ne spre~ite vi, mi }emo ih spre~iti.

Svetlana Slap{ak:

Ja se zaista nadam da ovaj parlament nije Milo{evi}ev parlament i da

Tadi} ipak ima toliko razuma da napravi sve {to je mogu}e da se

spre~i bilo kakva intervencija spolja, odnosno unutar Kosova. To je

rat paranoika. Rat }e izazvati paranoici, vodi}e ga paranoici, a na-

ravno, samo oni koji }e ginuti ne}e biti paranoici, to je uvek problem

onih koji ginu. Bilo bi odli~no da se putem medija promeni psiho-

lo{ka situacija, to je jedini na~in da se mirnim putem iza|e iz toga i

da se kaè - Zaboga, otka~ite ve} jednom, otpi{ite Kosovo, jer ste na

njemu izveli sve {to je bilo potrebno da se na Kosovu stvori ovakva

situacija kakva je sada. Pustite da ljudska prava i za{titu srpske

manjine na Kosovu disciplinuju druge dràve. Ta srpska manjina je

proizvod delovanja Srbije u zadnjih dvadeset i ne{to godina, ta ma-

njina nije samu sebe proizvela, ta manjina je ostatak onoga {to je

Srbija ~inila na Kosovu.

Svetlana Vukovi}:

Za{to je srpskoj javnosti tako te{ko da to shvati?

Svetlana Slap{ak:

Zato {to je la` uobi~ajeni na~in komunikacije ve} dvadeset godina,

zato {to se o Kosovu laè od 1981. godine neprestano, zato {to se

istovremeno, uz laganje o Kosovu, dopu{ta neprijateljstvo izme|u

130

21.1

2.0

7.

etni~kih celina na Kosovu. Drugo, poniàvanje Albanaca je trajalo

jako dugo, tre}e, aparthejd protiv Albanaca je trajao jako dugo, a

svaki Srbin se pravio blesav i nije ga prime}ivao, sem veoma retkih

svedoka, kao {to je Svetlana \or|evi}, koju je ova kultura uspe{no

isterala i u~inila anonimnom. Dakle, odgovoran je istovremeno

dràvni aparat i kultura koja nije htela da govori o Kosovu, koja nije

htela da se usprotivi. Koliko je ljudi ovde uop{te pisalo pozitivno o

Kosovu, ko se ikada trudio da razume {ta se tamo de{ava? Ne, stvar je

analizirana jedino kao unutarnji problem Srbije, to nikada nismo bili

mi na Kosovu, ne, nikako mi na Kosovu. Ko je propagirao prestanak

u~enja albanskog jezika, koji bi danas bio izuzetno koristan za

mnogo ljudi? Ne, samo je biv{a Jugoslavija mu~ila narode time {to ih

je terala da u~e jezike onih drugih s kojima su zajedno ìveli. Sasvim

stra{no, zaista, fuj, kako se usudila ta stara Jugoslavija. Krajem

osamdesetih sam doìvela da su mi se univerzitetski profesori i asis-

tenti hvalili time {to ne}e da u~e albanski, ne pada im na pamet, go-

vorili su - Odakle ikome ideja da mi u~imo albanski? ûjte, jedino se

Ju`na Afrika moè porediti sa Srbijom, ali ako su oni uspeli da za

deset godina nau~e da su stvari bile pogre{ne, da je postojao neko

kojem su zaista uskra}ivana prava - nau~i}emo i mi. Ali to se u~i.

Dràva pla}a medije da ljude u~e kako se pona{a, dràva pla}a medi-

je da ljude nau~e nedavnoj istoriji. Intervjui `rtava, zatvorskih

`rtava, intervjui sa `rtvama nasilja, u kojima se govori o tome kako

je to izgledalo. Ljudima to ostane u se}anju, naro~ito ako takve stvari

pu{tate u udarnim terminima. Time se bavi, oprostite, dràvna tele-

vizija.

Svetlana Vukovi}:

Ovde se stiglo dotle da u ud`benicima za osmi razred pi{e - Onda je

Srbija izgubila Drugi svetski rat, i misli se na Draìnu vojsku. Mi smo

se prebacili na gubitni~ku stranu.

Svetlana Slap{ak:

Za{to da ne? Polovina takozvanih novih evropskih dràva isto tako

gaji negativnu viziju o svojim pokretima otpora, koji dodu{e nisu bili

tako izraziti kao na Balkanu. Sve se ra~una od 1945, kada su komu-

nisti po~inili zlo~ine, kao da pre toga zlo~ina nije bilo, kao da su ona

fina ukrajinska ili latvijska gospoda, koja su slala Jevreje u logore i

tamo ih sama efikasno ubijala, bila `rtve komunizma. To imate i u

Sloveniji, cela stvar se obr}e na glavu, uporno se traè grobovi,

Svetlana

Slap{ak

pokopane `rtve, koje su sasvim sigurno ubijene od maja 1945, a

nikako ne pre toga. Imate kulturnjake koji bez prestanka ma{u

femurima na televiziji. Svakog dana gledate lobanje. Nedavno su u

mojoj ulici otkriveni - Ah kosturi, pobili su ih 1945. Tu je bila crkva,

verovatno su to grobovi iz osamnaestog veka, ali bez forenzi~ke ana-

lize i analize DNK odmah znamo da su to napravili zli partizani. Oni

koji su sluìli okupatoru, Nemcima, Italijanima bili su razumni ljudi

koji su {titili narod, za razliku od partizana koji su ga vodili u

propast. To ludilo preobrtanja istorije Drugog svetskog rata je za

Evropu neobi~no opasno i nisam sigurna da su evropske institucije

dovoljno pripremljene za takvu stvar. Za sada iz Evrope ne vidim

neku pametnu reakciju. I tako polovina Evrope danas revidira Drugi

svetski rat, {to je zaista katastrofalno i {to direktno, neposredno vodi

u Tre}i svetski rat, da se ne zavaravamo. Svaki zaborav se pla}a

novim ratom.

Po{to su Crnogorci priznati kao rasno jednaki Srbima, ta stvar je

pro{la prili~no groteskno, ali relativno mirno, a u ovom slu~aju nema

{anse, jer kroz celokupni na~in mi{ljenja probija ~isti rasizam, kroz

izraze, kroz javni diskurs. I onda, naravno, u tome rasizmu nema

druge nego pona{ati se prema nièm onako kako su se pona{ali u

Ju`noj Africi. Ovo je faza u Srbiji u kojoj nema mogu}nosti da neko

razume Albance kao jednake. Oprostite, opet to moram da kaèm,

koliko ima Srba intelektualaca koji pate zbog toga {to podràvaju

Albance? Koliko je Srba pisaca oti{lo u emigraciju zato {to su hteli da

pi{u o patnjama Albanaca? Bilo ih je na stotine u Ju`noj Africi, na

kraju su ti ljudi stvarno gubili i glave i poslove i karijere i porodice

zato {to su se zalagali za onoga drugoga, za njegova prava. Gde to

imate u Srbiji? Sem Svetlane \or|evi}, koja je ta osoba? Ko je taj

pisac, ko je ta javna li~nost koja se usudila da takvo ne{to uradi? To

je zastra{uju}e, to je zaista kultura nacionalnog bezumlja.

Svetlana Vukovi}:

Mislite li da je to izle~ivo?

Svetlana Slap{ak:

Ne, nije izle~ivo, izgubljeno je vreme, ào mi je, to je trebalo raditi

ranije. Peticiju u korist Albanaca 1981. potpisalo je sto i ne{to ljudi u

Beogradu. Tada se to jo{ moglo, jer je jo{ bilo ljudi kojima je bilo sve-

jedno ko je kojeg roda, rase ili etni~ke pripadnosti. Bilo je va`no da li

132

21.1

2.0

7.

neko pati u zajedni~koj zemlji. To je bila logika takozvanih

disidentskih grupa. Posle toga je ostalo veoma malo pojedinaca, koji

su 1989. izdali zbornik Kosovski ~vor - dre{iti ili se}i, koji je uredio

Neboj{a Popov. Istu tu grupu imamo i danas, ona isto govori, ali ona

nema pristup takozvanoj velikoj javnosti. Ti ljudi nisu priznati kao

suigra~ i sve vreme su nepriznati. I nijedna vlada, ~ak ni Tadi}eva,

nije poku{ala da ispita potencijal tih ljudi koji su jo{ aktivni, koji se

ne boje.

Svetlana Vukovi}:

Kaìte mi kako je u Sloveniji?

Svetlana Slap{ak:

Grozno, hvala na pitanju. Nedavno sam bila `rtva cenzure, jedan

~lanak mi je morao biti skra}en, jer je bilo opasno za ~asopis da se

kritikuje osoba koja ~ak nije pomenuta imenom nego samo titulom.

Vlada pravi neverovatne poteze, de{ava se revalorizacija Drugog

svetskog rata. Ova politi~ka opcija ne moè da dobije naredne izbore.

Koliko }emo onda biti usre}eni levom opcijom, veliko je pitanje. U

svakom slu~aju, u Sloveniji ne vlada situacija koju bi ~ovek ne`no

voleo i preporu~ivao kao model. Proslava Dana ljudskih prava se

bavila isklju~ivo `rtvama partizanskog reìma. Jedina pomenuta

ljudska prava bila su prava `rtava komunista, ni re~i o savremenim

ljudskim pravima, ni{ta o Romima, ni{ta o izbrisanima, ni{ta o

poku{ajima suàvanja ljudskih prava radnika i sirotinje. ûjte, na-

ravno da te stvari treba priznati, otvoriti potpuno sve dosjee,

istraìvati i kona~no pokazati - Da, sasvim sigurno je bilo terora. Ali

to ne zna~i da je Drugi svetski rat bio pogre{an rat, da je fa{izam bio

pogre{na meta, da je trebalo da svi lepo poljubimo nema~ku ~izmu,

gledamo kako kokaju {est miliona po logorima i da to prihvatimo, jer

je to racionalna varijanta.

Jezik koji slovena~ka desnica koristi ljude starije od ~etrdeset godi-

na navodi na grohotan smeh. To je pateti~ni, najgori oblik pionirske

priredbe. Letos je otvorena izlo`ba koja se zvala, sada se ~vrsto drìte

za stolicu, Ujedinjeni u pobedi. Bila je posve}ena osamosvojenju.

Naru~eni su portreti velikih slovena~kih zaslu`nih ljudi kao {to je

Joè Pu~nik, pa portreti nisu odgovarali, pa su onda pravljeni novi, pa

je data izjava kako umetnost koja se ti~e spomenika mora biti real-

isti~na i takve stvari. Mi smo u 2007. godini i umetnost se vi{e ne

moè imenovati socrealisti~kom, ali mo`da moèmo da je nazovemo

fa{realizmom. U Sloveniji imate komentatore, nekakvu elitu koja

ipak dovoljno jasno daje svoje mi{ljenje, tako da se svi nadamo da }e

izbori ipak imati neki drugi rezultat, s kojim }emo onda morati da se

borimo u budu}nosti, ko preìvi.

[to se ulaska u NATO ti~e, ja sam i u Sloveniji bila stra{no

razo~arana {to je ta stvar pro{la. Stavljena je na glasanje tokom re-

ferenduma koji je istovremeno bio i pitanje o ulasku u Evropu i neki

ljudi su automatski glasali i za jedno i za drugo, ali jo{ je bilo mnogo

vi{e onih koji su glasali samo za Evropu. Ta stvar s NATO-om nije pri-

jatna i lagodna i razumem da ovda{nja atmosfera nije tome naklo-

njena. Mada, neki od najlu|ih nacionalista ovde su za NATO. Ali {to

se ti~e Evrope, paradoksalno, ja mislim da je Ko{tunica u ne~emu u

pravu i sada }ete ~uti kako govorim ne{to neobi~no. Srbija }e

svakako u}i u Evropu zbog strate{kog zna~aja i ona apsolutno ne

treba, ne samo da ne{to uradi, nego jo{ moè i da se zafrkava s tim.

Ulazak Bugarske i Rumunije je bio teàk politi~ki skandal za

Evropsku zajednicu, zato {to ni Bugarska, ni Rumunija nisu ostva-

rile neke od uslova koje su uveliko ostvarile i Hrvatska i Bosna i

Srbija. Mislim da jednostavno nije fer da se rade takve stvari, ali se

rade sasvim sigurno zbog interesa koji su delom interesi kapitala, a

delom strate{ki interesi. E u tom smislu, Srbija nema zbog ~ega da

brine, naravno da }e u}i u Evropu, jer nema mogu}nosti da ne u|e.

Zato je meni pitanje evropske orijentacije ovde u Srbiji dosta mlaka

stvar.

Bitan je rad s evropskim institucijama, koji je otvoren za Srbiju,

bitan je uticaj u Evropi koji je otvoren za Srbiju. Putevi su ve}

otvoreni, sfera uticaja je tu. Srbija bi mogla da iskoristi neo~ekivano

mnogo, jer i evropske pare su na kraju krajeva otvorene za Srbiju, a

to je ipak najva`nije. Tako se dobija Evropa, ta Evropa ima smisla,

Evropa na koju se moè{ pozvati zbog kr{enja ljudskih prava, Evropa

~ije institucije rade u korist gra|ana, koji im se mogu okrenuti ako

im se desi neka uàsna nepravda, institucije koje mogu pla}ati pro-

jekte koje ova dràva ne}e da pla}a. Ima hiljadu mogu}nosti, kapi-

larna povezanost s Evropom je uveliko tu i samo je treba iskoristiti.

Evropsko opredeljenje je jedino mogu}e, naro~ito kada vidimo kakvu

politiku danas vode ponovo formirane dve svetske sile. Jedino je

Evropa neko re{enje, ali ona je ve} tu, iskoristite je. Ali opredeljivan-

Svetlana

Slap{ak

134

21.1

2.0

7.

je za Evropu na visokom politi~kom nivou zapravo je potpuno

neva`no.

Svetlana Vukovi}:

âk i ako se kaè - ne?

Svetlana Slap{ak:

Oh, ~ak i ako se kaè - ne.

Svetlana Vukovi}:

Mirjana Mio~inovi} retko govori u javnosti od 1991. godine, kada je u

znak protesta zbog rata dala otkaz na mesto profesora teatrologije

na Fakultetu dramskih umetnosti. Devedesetih godina je govorila na

sesijama Beogradskog kruga, '97. je objavljena zbirka njenih

angaòvanih tekstova Nemo} o~iglednog. Poslednjih godina posveti-

la se zaostav{tini Danila Ki{a, svog ìvotnog saputnika. Posle sedam

godina neuspelih poku{aja, ove nedelje smo imale sre}e i Mirjana

Mio~inovi} je pristala da govori za Pe{~anik. Ne}u da se radujem

unapred, ali poslednji put je govorila za nas pred pad Milo{evi}a.

Mirjana Mio~inovi}:

Rekla sam vi{e puta ustru~avaju}i se da govorim u emisiji Pe{~anik,

iako ste me vi{e puta zvali, da mi se ~ini kako za razumevanje

dru{tva u kojem ìvimo nije vi{e dovoljna normalna ljudska pamet,

kojom i dalje mislim da raspolaèm.

Ovo se dru{tvo u prvi mah ~ini jako jednostavnim i svodivim na op{te

odlike neorganizovanih, tranzicionih dru{tava, koja vode ljudi ne-

sposobni da re{e jedan jedini sloèni problem. Me|utim, to bi bilo

vrlo jednostavno i prozreti i otkloniti, kada bismo mi bili samo

tipi~no tranziciono dru{tvo. Mi to iz vi{e razloga, kao {to znamo,

nismo. Mi smo posleratno dru{tvo, mi smo okruèni ubicama i ljudi-

ma koji su se koristili ratom da bi plja~kali.

U normalnim dru{tvima, a ona su po definiciji i demokratska, inve-

stira se u gra|ansku normalnost, ta dru{tva nastoje da njihovo

gra|anstvo bude normalno. Nesposobni ljudi na vlasti i kriza u koju

dru{tvo upada zbog te nesposobnosti uo~avaju se, a vinovnici

ka`njavaju bez odlaganja. Padaju vlade, vlast se gubi nepovratno.

Popravni ispit je vrlo redak i moè se dogoditi samo ako je u pitanju

Mirjana

Mio~inovi}

normalna partija koja je zapala u krizu, recimo francuski socijalisti.

Onda imate pravo da popravite svoj pogled na stvari.

Mi naàlost ne ìvimo u demokratskom dru{tvu i iluzija o tome da

smo mi demokratsko dru{tvo kona~no treba da se otkloni. Mi smo

neslobodno dru{tvo, u kojem se neorganizovanost, stvarno

uru{avanje svih vitalnih institucija i nesposobnost i amoralnost

ljudi na vlasti prikrivaju vrlo perfidnim sredstvima. Ti se na~ini

mogu prozreti i te se njihove strategije mogu otkriti samo ako raspo-

laète vrlo specifi~nim znanjima. Morate poznavati pravo da biste

otkrili koliko su se ogre{ili o zakon, morate biti ekonomist da biste

shvatili ne samo njihove ekonomske proma{aje, no njihove krimi-

nalne radnje vezane za tu oblast. Morate biti istori~ar da biste

shvatili do koje mere falsifikuju istorijske ~injenice u dnevnopoli-

ti~ke svrhe, morate biti sociolog da biste odredili tipologiju dru{tva u

kome ìvimo. I na kraju, morate biti psiholog da biste uo~ili svu devi-

jantnost ljudi u ~ijim je rukama na{a sloboda. Ukupno{}u svih tih

znanja nijedan pojedinac ne raspolaè, ali svako mora imati pravo da

mu se ~injenice do kojih dolaze ljudi koji raspolaù znanjem pred-

stave i saop{te. Problem je u tome {to je nama upravo ta ~injeni~na

istina nedostupna, jer je politi~ka strategija s kojom smo danas

suo~eni usredsre|ena na to da se ona prikrije.

Gola la` je obi~no poslednje sredstvo kojem se pribegava i njeno je

plasiranje ~esto pra}eno prisilom, koja bi se mogla svesti na slede}u

re~enicu - Vi }ete verovati u ono {to mi kaèmo ili }ete se praviti da

verujete u to {to kaèmo, pa }ete }utati, ina~e }ete imati ozbiljnih

posledica. Me|utim, ovo je poslednji korak. Postoje mnogo sofistici-

raniji i mnogo sloèniji na~ini prigu{ivanja i zamagljivanja istine i

meni se oni uvek ~ine mnogo perfidnijim, jer su smi{ljeni upravo

tako da pripreme teren za lagodno plasiranje te gole laì.

Ja bih sada, ako dopu{tate, pomenula samo neke od na~ina koji se

koriste. Jedini njihov cilj je da oteàju, pa i da onemogu}e pojedincu

pristup stanju lucidnosti i refleksivnosti, kako kaè Kastorijadis.

Dakle, da nam na neki na~in pomute razum. U tom pobrojavanju ja

bih krenula od slede}eg - mi za sada nemamo ba{ otvoreno

spre~avanje slobodnoga govora, mada slu~aj s Pe{~anikom i promo-

cijom o tome svedo~i, ve} se susre}emo sa slede}im stvarima: oko

jednog slobodno iskazanog mi{ljenja koje ne odgovara vlastima i

136

21.1

2.0

7.

koje je ve}, kao {to znamo, svedeno samo na nekoliko medijskih

enklava, vi ste u srcu toga, vi ste osnovna instanca i institucija koja

otvara prostor toj nedvosmislenoj istini - dakle, oko toga se stvara

ne{to poput {uma na telefonskim vezama, kojima se namerno

oteàva pristup ~injeni~noj istini, nespornoj istini, istini koju ne

moète relativizovati. Iz tog razloga svakodnevno se pokre}u poneke

dnevne ili nedeljne novine, otvaraju se nove TV i radio-stanice. Zatim

se sniàva cena pojedinih novina i svodi na tih bezna~ajnih, zane-

marljivih deset dinara i njome se privla~i ~italac onako kao {to se

bofl roba prodaje sirotinji. Te novine postaju jedini izvor informacija

kojima se veruje, a da zapravo te informacije vrlo ~esto ve} sutradan

bivaju demantovane. I po{to smo mi naviknuti da ne tragamo za

istinom, svaki slu{alac ili ~italac tih novina istovremeno i slu{a i ~ita

i gotovo istog ~asa zaboravlja, jer sve to sluì samo stvaranju toga

{uma koji bi spre~io pristup stvarnoj istini.

Drugi na~in na koji se spre~ava pristup istini jako je opasan. To je re-

lativizacija, ta~nije izjedna~avanje pojava koje su na suprotnim

polovima vrednosne skale, u prvom redu one moralne. Niveliranje

razlika me|u pojavama, izjedna~avanje prava na javnu re~

antifa{isti~kih i fa{isti~kih grupa, tolerisanje, pa ~ak i podsticanje

pokreta ~iji se programi temelje na netoleranciji, sve su to na~ini da

~ovek izgubi kompas i da u strogo moralnom smislu prestane da

pravi razliku izme|u dobra i zla. I ta opasna igra u koju se vlast

upu{ta stvarno bez ikakvih skrupula ve} ima posledice. Mi smo

postali ravnodu{ni do otupelosti, agresivni do iracionalnosti. Mi

postajemo moralno neosetljiva bi}a i zato da ne bismo zapazili tu

tu|u nemoralnost. Mi vi{e ne moèmo da registrujemo do koje su

mere oni nemoralni. U nama se uru{ilo ne{to {to bi trebalo da nam

omogu}i da shvatimo nedoli~ne postupke. I to uni{tavanje moralne i

racionalne supstance ~itavog naroda po meni kvalifikuje ovu vlast i

ovu vladu u celini za naziv zlo~ina~kog udruìvanja. Tako da, kad je

LDP takvima proglasio samo izvestan broj ministara, ja sam pomis-

lila da gre{e, jer zapravo celu vladu, ceo na~in vladanja treba imeno-

vati kao zlo~ina~ko udruìvanje.

Pomenula bih jo{ jedan na~in kojim se spre~ava normalno rasu|iva-

nje, a to je plasiranje s jedne strane pri~e o neprijateljima, ali mene u

ovom ~asu mnogo vi{e zanima plasiranje pri~e o na{im prijateljima,

pre svega o onom klju~nom, o Rusiji. I mene u tim dràvnim konfab-

Mirjana

Mio~inovi}

ulacijama uop{te ne zanima njihov politi~ki ishod, jer ne verujem

Rusima. Ja im ne verujem onako kako Trojanci nije trebalo da veruju

Grcima kad su im davali poklone. Mene poraàva njihov u~inak na

svest na{ih ljudi. Preko toga vidite koja su zapravo na{a

preovla|uju}a politi~ka mi{ljenja i politi~ki ideali, kako mi

zami{ljamo uspe{nog politi~ara i u ~emu vidimo snagu dràve. Preko

Putina mi stvaramo konsenzus s najproblemati~nijim idealima. U

ovoj zemlji izgleda vi{e niko ne zna {ta je to KGB i kakvi ljudi tu rade

i {ta oni rade. Mi notornog KGB-ovca koji je uni{tio prve proplamsaje

demokratije u zemlji koja u svojoj istoriji nije znala ni za {ta drugo

do za razne verzije ropstva - progla{avamo svojim spasiteljem. Mi

njegovu aroganciju policajca, koji bez zazora gu{i slobodu i nemilice

uni{tava neistomi{ljenike tuma~imo kao dokaz vladarske snage. Mi

njegovu ucenjiva~ku politiku smatramo ve{tinom vladanja.

Ovo pervertirano rasu|ivanje tako|e dugujemo i ljudima koji

upravljaju svetom. Danas vidim u novinama da je Tajm Putina pro-

glasio li~no{}u godine. To mi potpuno li~i na ono kad su devedesetih

godina Milo{evi}a proglasili garantom mira i stabilnosti. To je jedna

od onih lukavih politi~kih taktika kojima poku{avate da svog pro-

tivnika, da ne kaèm neprijatelja, na neki na~in potkupite. To je

neverovatno, to je opasna igra kojom se Zapad bavi i to je igra koja

uni{tava svaku nadu opozicije u toj zemlji, kao {to su deset godina

istom vrstom taktike uni{tavali svaku nadu i svaku perspektivu

opozicije i u na{oj zemlji.

Htela bih da kaèm i nekoliko re~i o tim ~injeni~nim istinama koje se

odnose na Kosovo, onako kako ih ja vidim, u {iroj i duòj istorijskoj

perspektivi. Dakle, mi smo, bar dokle seè moje se}anje, a seè

~itavih {ezdeset godina unazad, od posle Drugog svetskog rata, imali

odnos prema Albancima kao prema ljudima drugog reda, namenjivali

smo im poslove koje sami nismo hteli da obavljamo, a potom smo ih

zbog toga prezirali. Mi smo na prostoru gde su ìveli u nadmo}noj

ve}ini vladali po na~elima aparthejda, mi smo na ra|anje njihove

samosvesti reagovali bahato, kao uvre|eni gospodari ~ije sluge

pomi{ljaju na emancipaciju. Mi smo 1999. poku{ali da izvedemo ono

{to bi se nazvalo kona~nim re{enjem albanskog pitanja, po principu

i sredstvima kaznenih ekspedicija, masovnim likvidacijama, spalji-

vanjem ~itavih naselja, plja~kanjem, proterivanjem polovine

138

21.1

2.0

7.

stanovni{tva, oduzimanjem isprava, u nadi da }e im time povratak

biti onemogu}en.

I to je zapravo tehnika jednaka onoj koju smo samo nekoliko godina

pre toga surovo upra`njavali na 75 odsto bosanske teritorije, koliko

je ta srpska soldateska za tih nekoliko godina zauzela. I dok smo,

dakle, u Bosni tvrdili da se tako svetimo Turcima za postupke koji

seù do nacionalne praistorije, mi smo sada ogor~eni zbog primera

albanske osvete, koja se doga|a u ~asu kada su se}anja vrlo bolno

prisutna i vrlo ìva. I dok smo u Bosni poru{ili gotovo sve musli-

manske svetinje i tako zatrli tragove vekovne civilizacije, mi se

zgraàmo nad sopstvenim poru{enim svetinjama, koje pri tom jedva

da smo ikada videli. Da li znate i za jednu |a~ku ekskurziju u kojoj su

posle velike mature |aci oti{li da obi|u te spomenike na Kosovu?

Niko ìvi, nikad; mi smo decu slali u Veneciju, s pravom i razumljivo,

ali bez ikakvog zanimanja za kosovsku kulturnu ba{tinu. I to {to

albanski osvetni~ki bes nije po{tedeo te svetinje stvarno je stra{na

~injenica i de{ava se prvi put u istoriji albanskog prisustva na tom

terenu, naprotiv, zna se da su ih oni uvek do sada {titili. Dakle, to

jeste stra{na ~injenica, ali mi smo poslednji ko ima pravo da deli

moralne lekcije i da Albance smatra varvarima ~ijih se postupaka

kao toboè visoko civilizovani narod gnu{amo.

I po{to nam se sistematski, s predumi{ljajem onemogu}ava pristup

pomenutim ~injenicama, mi }emo jednu neminovnost, a to je neza-

visnost Kosova, doìveti kao nezasluènu kaznu i kao te{ko

ogre{enje o na{a prava i zavr{i}emo u onom {to Sloterdajk naziva

padom u gubitni~ku depresiju, koja }e stvarno sasvim uni{titi ovo

malo ìvotnog potencijala kojim za sada raspolaèmo. Ja ne govorim

o drugim posledicama.

Situacija u kojoj smo danas, koja za samo nekoliko meseci prethodi

toj neminovnosti, zadaje glavobolje ljudima na vlasti samo zato {to

jo{ nisu saglasni o tome koje bi razre{enje bilo najbolje za njihov

ostanak na vlasti. Ni{ta ih drugo ne zanima. A kako za svoje budu}e

odluke oni ne traè nikakvu saglasnost gra|ana, jer stvarno deluju

po principu tajnih dru{tava, kako uprkos raznim ispitivanjima

javnog mnjenja oni ne znaju kakve bi mogle biti reakcije na te

odluke, oni }e naravno biti sve osetljiviji na bilo koji disonantni glas,

na bilo koji poku{aj da se saop{te te neugodne vesti. Stoga i doga|aj

Mirjana

Mio~inovi}

s promocijom Pe{~anika u Aran|elovcu, neuspelom ve} dva puta,

vidim kao isprobavanje efikasnosti represivnih metoda. Na skupu u

znak podr{ke va{oj emisiji, koju s pravom smatraju najva`nijim

mestom gde se te neugodne istine obelodanjuju, rekla sam kao glas

iz publike da to moè svedo~iti o dvema stvarima. Prvo o èlji da se

od te grupe slobodno misle}ih i u najve}em broju vrlo kompetentnih

ljudi napravi odabrani neprijatelj na kojega treba usredsrediti svu

energiju nezadovoljstva i koga treba proglasiti krivcem za neost-

varenje njihovih takozvanih visokih nacionalnih ciljeva. I o tom

poku{aju svedo~i i onaj stvarno bestidan letak koji su ~lanovi Nove

Srbije delili u skup{tini. Na tom je letku mapa Srbije, na ~ijem

ju`nom kraju Kosovo curi kao pesak Pe{~anika. Emisija }e biti kriva

{to }e oni izgubiti Kosovo. Ina~e, to je sve bilo jako mudro smi{ljeno.

Naravno, ako oni samo ho}e da odrede `rtvenog jarca i tog privilego-

vanog neprijatelja, to bi zna~ilo da su uvereni u {iroku saglasnost i

samo im je potreban taj neprijatelj da bi njega okrivili za neuspeh. Ali

po meni, postoji i mogu}nost da oni ne samo da slute, ve} i znaju da

nemaju tu saglasnost i da su ljudi mnogo razboritiji, da zdrava pamet

uprkos svemu nije sasvim uni{tena i da }e njihova bahatost, neod-

govornost, nemoral jednog dana ipak biti ka`njeni. Ja se nadam da

taj dan nije daleko. Kada pravite analogije, to je apsolutno ista

situacija kao ona koju smo imali pred kraj Milo{evi}eve vladavine,

kada on, svestan da nema vi{e saglasnost, koja je pre bila op{ta,

poja~ava represiju i ~ini ono {to ~ini, sa svim politi~kim ubistvima.

Dakle, mislim da oni mogu biti ka`njeni zahvaljuju}i upravo tom jez-

gru razuma koje nije totalno uni{teno.

I za kraj, ako je ovo kraj na{eg razgovora, vide}emo, izabrala sam da

pro~itam jednu re~enicu iz knjige Hane Arent, Istina i la` u politici,

koja moè biti podr{ka svima nama koji nastojimo da budemo isti-

noljubivi. Samo da jo{ ovo kaèm, tu knjigu, paradoksalno, preveo je

niko drugi do âvo{ki i to je dokaz da pametne knjige nisu od pomo}i

budalama. Dakle, ~itam ovu re~enicu iz knjige:

Tamo gde svako laè o svemu {to je zna~ajno, onaj ko kazuje istinu

po~inje da dela, bilo da je toga svestan ili nije. Tako se i on upli}e u

politi~ku delatnost, jer u slu~aju da preìvi, {to nije sigurno, on

zapo~inje promenu sveta.

140

21.1

2.0

7.

Svetlana Vukovi}:

Bio je ovo Pe{~anik, govorili su Nikola Samardì}, Bojan Baji}, Svetlana

Slap{ak i Mirjana Mio~inovi}. Vidimo se za ~etiri nedelje. Pozdravljaju vas

obe Svetlane.

2255.. 0011.. 22000088..

GIVE ME FIVE

Ako Nikoli} pro|e - Srbija ne}e ... Va`no je da gra|ani

znaju da je ovo s Gaspromom nezakonit posao ...

Predstava u javnosti da je DS slamka spasa za Srbiju je

pogre{na ... Neka sada preambula glasa za tebe, ja ne}u ...

Gosti:

Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative,


Vesna Pe{i}, LDP,

Mi{a Brki}, novinar,

Petar Lukovi}, novinar

Svetlana Luki}:

Osvanuo je i taj istorijski dan, 25. januar, kada }e Pinki 1 i Pinki 2 vide-

ti Tita i potpisati sporazum o gasu i nafti, a ako vo|a pravoslavnog

evroazijskog sveta to od njih zatraì, potpisa}e i sporazum o kolek-

tivnom davanju srpske krvi Vladimiru Vladimirovi~u Gaspromu.

Gasprom nije preduze}e, to je politi~ka ìvotinja koja jede sve koji ne

umeju da re{e rusku zagonetku. Iz direktorske stolice Gasproma na

presto {efa ruske dràve dolazi Medvedev, Putinov pulen. Putin i nje-

govi prethodnici su se regrutovali iz KGB-a, ali sada je novo vreme i

mrestili{te ruskih careva je Gasprom.

Ko{tunica i Tadi} su nas ponudili toj politi~koj ìvotinji zvanoj pre-

duze}e za gas i naftu i ona }e nas danas u Moskvi pojesti za doru~ak.

Na~in na koji se sklapa ovaj me|udràvni sporazum je uvredljiv za

svakog gra|anina ove zemlje, osim za onoga koji sebi time kupuje poli-

ti~ku podr{ku ili ve}i bankovni ra~un. Sporazum je tajna i bi}e tajna

sve dok novi srpski patrijarh, koji sedi na tronu Slobodana Milo{evi}a,

ne naredi druga~ije. Njegov koalicioni posilni, Boris Tadi}, nema

primedaba na ovaj sporazum. Kako je on zauzet osvajanjem izbora i

osvajanjem Evrope, delegirao je Dragana \ilasa da nam nabraja bro-

jeve i pokazuje koliko kubnih metara gasa nam nedostaje i kako je ovaj

gasovod spas za sve nas. Uvredljivo je bilo slu{ati tog \ilasa, jer je i on

igrao poznatu bednu igru postavljanja gra|ana pred la`ne dileme - je l'

ho}ete gas ili ne}ete, je l' ho}ete da se grejete ili ne}ete. Ho}emo gas, da,

samo je pitanje po kojoj ceni.

I naravno, pitanje je za{to toliko kriju detalje pregovora. Ima li u ovoj

zemlji jo{ nekog pametnog, osim Aleksandra Popovi}a i Dragana

\ilasa, ko bi u takozvanoj javnoj raspravi rekao {ta misli o ovom

aran`manu i mo`da ponudio drugo re{enje? Ali glupo je o~ekivati takvo

ne{to. Oni su ustav Srbije doneli partijskom pogodbom, pa za{to se ne

bi preko no}i ven~ali s Gaspromom?

Mla|an Dinki} nas je upozorio da je ovaj sporazum za Srbiju

poniàvaju}i, a onda kada je trebalo da na sednici vlade glasa protiv

njega, nije do{ao - ni on, ni njegovi ministri. Nezgodno je, njegovom

novom politi~kom prijatelju Tadi}u potrebna je Ko{tuni~ina podr{ka

za drugi krug izbora. Tadi} ne èli da ljuti ~udovi{te koje je hranio

toliko godina svojim besmislenim i beslovesnim ustupcima. I tako nam

se Mla|a u}utao.

146

25.0

1.0

8.

U me|uvremenu su Ko{tunica i Velja ili} Tadi}u uputili jo{ jedan ulti-

matum koji su nazvali - dopunom koalicionog sporazuma. Dakle, ako

Evropska unija po{alje svoju misiju na Kosovo, nema sporazuma o

pridruìvanju. Moè \eli} da {ilji olovku koliko ho}e, neka je zadene

sebi za uvo.

Javlja mi se slede}i scenario - \eli} ipak ide u Brisel, potpisuje spo-

razum s Evropskom unijom, Ko{tunici je to alibi da svojim glasa~ima

namigne da podrè Nikoli}a, sporazum s Evropskom unijom odlazi na

ratifikaciju u skup{tinu; demokrate brane svoju odluku da ga potpi{u,

bivaju progla{eni veleizdajnicima, Ko{tunica stvara parlamentarnu

ve}inu s radikalima i eto nama narodnog veselja.

Gledala sam od jutros, na gladan stomak, snimak ju~era{njih pred-

izbornih skupova predsedni~kih kandidata. Tadi} je izgleda malo

poludeo, dere se iz sveg glasa, opasno je ljut {to ga ucenjuju i to pokazu-

je nekontrolisanim mahanjem rukama, koje za rezultat sigurno ima

upalu predsednikovih mi{i}a. Andreja Mladenovi} je u ime

Demokratske stranke Srbije izrazio ~u|enje nad Tadi}evom ljutnjom.

Razumem ~u|enje DSS-ovaca, jer Ko{tuni~in predlog je posledica

prihvatanja kosovske preambule u ustavu i DS-ove podr{ke rezolucije

o Kosovu. Zar je Tadi} mislio da }e to pro}i neka`njeno, zar je mislio da

ludilo ima granica?

Vidim da u drugom delu svoje kampanje on igra na evropske integraci-

je - Hajde da osvojimo Evropu. Prvo, glupi su ti ratni~ko-sportski ter-

mini, a drugo, najnovije CESID-ovo istraìvanje govori da je 21 odsto

njegovih pristalica antievropski orijentisano. Tome ih je nau~io Boris

Tadi}, a sada ho}e da ih na brzinu prevaspita. On kaè - Osvoji}emo

Evropu na{im nau~nicima, pa onda u spotu sledi Teslina fotografija.

Tesla nije bio na{ nau~nik nego ameri~ki, a srpska nauka je ovih

poniàvaju}ih 0,36 odsto koje dràva odvaja za nauku. Osvoji}emo

Evropu na{im sportistima, kaè Tadi}. Ako Ana Ivanovi} pobedi [ara-

povu na turniru u Australiji, Boris Tadi} }e svoje osvaja~ke ambicije da

pro{iri i na Australiju, Okeaniju i na sve zemlje Komonvelta. Da ne go-

vorimo o tome da uspeh sportista ne govori ni{ta o demokratskoj i

proevropskoj orijentaciji jedne zemlje. Na|a Komane~i je ̀ ivela u vreme

âu{eskua, Alberto Huantorena je tr~ao za vreme Kastra, a da ne pomi-

njem uspehe pliva~a Honekerove Isto~ne Nema~ke.

Miljenko

Dereta

Tadi} je ju~e uspeo da zbuni i glasa~e Srpske radikalne stranke - poz-

vao ih je da glasaju za njega. Najteè re~i koje koristi za Nikoli}a su da

- Nikoli} nije entuzijasta evropskih integracija. To je kao kada biste za

Hitlera rekli da nije entuzijasta u pogledu ljudskih prava Jevreja.

Na po~etku Pe{~anika slu{ate Miljenka Deretu iz Gra|anskih inicijati-

va. Gra|anske inicijative su, zajedno sa sedamnaest nevladinih orga-

nizacija, uputile dva pisma, jedno Tadi}u, Ko{tunici i Oliveru Duli}u, a

drugo vladama dràva ~lanica Evropske unije, predstavnicima

Evropske komisije, komesaru za spoljnu politiku i bezbednost, Solani,

i komesaru za pro{irenje. I u jednom i u drugom pismu ove nevladine

organizacije upozoravaju na mogu}e posledice nepotrebnog zao{tra-

vanja, kako kaù, odnosa izme|u Srbije i Evropske unije. Na po~etku

Miljenko Dereta govori o najnovijoj uceni Demokratske stranke Srbije,

odnosno Ko{tunice Vojislava.

Miljenko Dereta:

Ja to ~itam na dva na~ina. Prvi otkriva mafija{ku pozadinu te udruge, jer

je to ponuda koja se ne moè prihvatiti. Iza nje stoji iskaz - Demokratska

stranka nas gura kod radikala protiv na{e volje. Danas je stigla potvrda

takvog vi|enja stvari, jer je Ili}eva stranka ovlastila Ili}a da pregovara s

kandidatima i da sam odlu~i koga }e njegova stranka podràti. Dakle,

sprovodi se unapred pripremljeni plan, stvar se tera do granica

izdr`ljivosti Borisa Tadi}a u prihvatanju besmislica i onoga {to oni nazi-

vaju kompromisom, a u stvari su ustupci nedoli~ni za jednog politi~ara.

Njegova o{tra reakcija me je iznenadila. Ona pokazuje koliko je ozbiljna ta

borba za Srbiju i put kojim ona treba da krene.

Odbijanje Borisa Tadi}a da prihvati bilo koju organizovanu podr{ku mi se

~ini nedovoljno mudrim. Va`no je imati podr{ku parlamentarnih strana-

ka. Nisam siguran da je on sam sposoban da obezbedi podr{ku svih

gra|ana od kojih je o~ekuje. On pro{iruje svoje obaveze, a nisam siguran

da ima dovoljno snage, niti da je raspodela politi~ke mo}i takva da on

moè da ispuni ta o~ekivanja. Izraàvanje volje i èlje Ko{tunice i Ili}a da

pomognu Tomi Nikoli}u bi}e kraj njih dvojice kao politi~ara, jer ako oni

veruju da }e mo}i da veslaju radikale kao {to su veslali demokrate - jako se

varaju.

148

25.0

1.0

8. Svetlana Luki}:

Zami{ljam taj foto-fini{, ali ne toliko izme|u Nikoli}a i Tadi}a, koliko

taj tajming u odnosu na Rusiju i Evropu. Iz Evropske unije pani~no

predlaù da se 28. januara potpi{e sporazum o pridruìvanju, ali ovi

su u Rusiji, pa ne mogu da stignu da zakaù sastanak vlade

Miljenko Dereta:

Poku{avam da zamislim kako izgleda putovanje Ili}a, Ko{tunice i

Tadi}a do Moskve. Jadna stjuardesa, verovatno dvojica sede napred,

a jedan pozadi. Nadam se da }e nam neko prepri~ati kako je to

izgledalo. Ali vi ste potpuno u pravu, to je foto-fini{ u kome oni vide

da taj potpis dolazi, da Evropa popu{ta u svojim zahtevima i da im

ozbiljno kuca na vrata. Treba izvu}i poslednje oru`je, poslednje

ucene da se to spre~i. Tu antievropska orijentacija tih stranaka

dolazi do punog izraàja.

Kao i uvek kada im se ozbiljno pribliì vr{enje vlasti, radikali su

po~eli da daju autogolove. Ono {to je uradio Nikoli} ispred Palate

pravde ide direktno u korist Borisa Tadi}a. Ima mnogo ljudi koji se

ne slaù s Tadi}em, ali su vrlo svesni Milanovi}eve odgovornosti. I

onda do|e Nikoli} i kaè - Ja }u da prelistam - pazite, da prelista. To

su desetine hiljada stranica, a on }e da ih prelista i stekne utisak o

tome da li su osu|eni pravi krivci. Radikali ili ne znaju {ta radi

predsednik republike ili su bezobrazni i bahati. înjenica da mogu da

pomisle da takvo ne{to izjave govori kakva bi ta vlast zapravo bila.

Meni govori i to da je mo`da ve} napravljen neki dil, pa daj da sam

sebi pucam u nogu, da se onesposobim i da me ne izaberu, jer ako me

izaberu, bogami, ne}e mi biti lako.

Prelazak radikalima }e se odigrati u dve faze. Prva }e biti podr{ka

radikalima na izborima, a druga }e se odigrati u parlamentu. Nasta}e

nova ve}ina, ponovo na no}noj sednici, jer {i{mi{i ne mogu da iza|u

danju i razlete se Srbijom. Izabra}e novog predsednika skup{tine,

verovatno mla|ahnog Vu~i}a. Formira}e se i nova vlada i Srbija }e se

uputiti tamo kuda joj je Ko{tunica namenio da ide, a to je u neku crnu

rupu, u crni mrak koji Evropa nije videla ~ak ni u vreme izolacije

Albanije. înjenica da Evropa ho}e s nama da razgovara, ~injenica da

ova dràva ipak ide ka nekoj evropskoj integraciji je zapravo ru{enje

mita o Srbiji kao stalnoj `rtvi. Ako se taj mit sru{i, Ko{tunica vi{e

nema razloga da se bavi politikom.

Miljenko

Dereta

Najzanimljivija je bila ta velika izlaznost, naizgled ni~im izazvana.

Jedno od naknadnih obja{njenja je bilo da su se ljudi upisivali u

bira~ki spisak kako bi dobili besplatne akcije. I svi su proporcional-

no dobili vi{e glasova, ali dobijen je isti odnos snaga iz parlamenta

kao i na pro{lim izborima. Zabrinjavaju}e je da posle godinu dana

nema nikakvog pomaka. Meni je drago {to su jedini gubitnici ovih

izbora Vojislav Ko{tunica i njegova partija, koja nastavlja da pokazu-

je tendenciju svo|enja na svoju pravu meru. Jako je va`no to {to su

male partije, kao socijalisti i LDP, preìvele. Ovde postoji centar u

kome vlada gu`va ideolo{ki neopredeljenih partija i relativno

ekstremna desnica. U Srbiji nema pravog desnog centra, jer Ko{tuni-

ca to nije. U takvom rasporedu, DSS-ova koalicija je ostvarila gubitak

izme|u sto i dvesta hiljada glasova. O~igledno je da je tvrdi deo DSS-

ove koalicije oti{ao kod radikala. Ono {to je preostalo je bliè

Demokratskoj stranci. Dakle, balans postoji, on je deprimiraju}i u

broju, ali je i mobili{u}i. Mislim da sve nas ovo treba da podstakne da

u drugom krugu poku{amo da sa~uvamo evropski put Srbije, bez

obzira na sve zamerke koje upu}ujemo onima koji se javljaju kao

vodi~i na tom putu. U drugom krugu nam predstoji referendum o

budu}nosti Srbije.

Ja jesam za Evropu, ali sam istovremeno i evroskeptik. Evropa nije

bezgre{no i idealno mesto kao {to se to predstavlja u propagandi.

Smeta mi i nefleksibilnost Evropske unije prema posebnostima

zemalja u tranziciji. O~ekuje se da svaka zemlja ispuni odre|ene kri-

terijume bez ikakvog "ali", koje se, kao {to smo videli, ipak pojavi

po{to te zemlje budu primljene u Uniju. Zemlje koje imaju "da, ali"

pristup trebalo bi uveriti da to "ali" moè da se obavi i unutar

Evropske unije, da }e se pitanja koja su sporna u Srbiji bolje re{ititi

ako smo deo Evropske unije nego ako oklevamo i uslovljavamo, kao

{to ~inimo sada na potpuno neprimeren na~in.

Svetlana Luki}:

Kakve mislite da bi bile posledice toga da Nikoli} postane predsednik

ove dràve?

Miljenko Dereta:

Mislim da bi bile katastrofalne. Vi{e ne bi bilo "da, ali" odnosa prema

Evropi, nego bi evropsko pitanje bilo potpuno skrajnuto, ne zato {to

Nikoli} ne èli da bude deo Evrope, nego zato {to Evropa ne bi èlela

150

25.0

1.0

8. da nas primi s Nikoli}em. Pitanje vi{e ne bi bilo - Srbija s Kosovom ili

bez Kosova, nego - Srbija s Nikoli}em ili bez Nikoli}a. Srbija s

Nikoli}em nema nikakvu {ansu da u|e u Evropsku uniju. Tomislav

Nikoli} nema ni ljude potrebne za vo|enje dràve i nema samostal-

nost potrebnu za taj posao, jer njime upravlja neko van zemlje, iz

Haga, govorim o [e{elju, naravno. Nikoli} je ve} najavio prekid sarad-

nje s Hagom. Evropa bi onda imala sve razloge da kaè - Gospodin

Nikoli} o~igledno ne èli u Evropu, pa za{to bismo onda mi èleli vas?

Na unutra{njem planu, predsednik dràve bira {efa general{taba i

kontroli{e vojsku. Postoji i ne{to {to se zove psiholo{ka demonstraci-

ja mo}i. Onog trenutka kada je Nikoli} bio izabran za predsednika

skup{tine, to je bilo doìvljeno kao dolazak radikala na sva mesta na

kojima se odlu~uje o bilo ~emu. To je bilo ono zastra{uju}e u toj no}i.

A zamislite kolika je u tom smislu mo} predsednika dràve. Pa ne

bore se oni toliko za tu funkciju zato {to je ona protokolarna, nego

zato {to ona ima veliku simboli~ku mo}. Nije to uop{te bezazleno.

Mislim da su ljudi postali opsednuti Ko{tunicom i deo njegove mo}i

proisti~e iz njihove projekcije mo}i na njega. On nesumnjivo kon-

troli{e jako mnogo stvari u dràvi, pre svega policiju i sve tajne

slu`be. On ima mo} koja je parainstitucionalna i u tom smislu

nedemokratska. Ali njegov sada{nji izborni rezultat pokazuje da se

njegova mo} od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa smanjuje.

Toliki zna~aj mu pridaju zbog tradicionalne pretpostavke da partija

odlu~uje o svemu, pa i o glasovima gra|ana.

Jako mi se dopalo kod êde Jovanovi}a {to kaè - Ja nisam vlasnik

glasova svojih bira~a. Nadam da }e u drugom krugu pobediti prag-

mati~an pristup politici, a to zna~i - u prvom krugu smo glasali za

svoje programe, za svoju ideologiju, prema svojim politi~kim i li~nim

simpatijama, a u drugom krugu odlu~ujemo o budu}em putu Srbije.

Svi mi koji smo glasali za LDP znali smo da ne moèmo u}i u drugi

krug, pa smo ipak glasali i uspeli smo da obezbedimo da se ta mala

partija stabilizuje na politi~koj sceni Srbije. To je bio na{ zadatak.

Sada nam je zadatak da poku{amo da o~uvamo Srbiju kao potencijal-

nu ~lanicu Evropske unije. Nije me sramota, nisu svi isti, Tadi} vodi

druga~iju politiku od Nikoli}a. Moramo pokazati da smo politi~ki

zreli. Zapu{i nos, demonstrativno ga zapu{i kada ubacuje{ listi} i reci

- Meni je prioritet budu}nost Srbije. Evo, trenira}emo ~lanstvo LDP-a,

Miljenko

Dereta

ve`ba}emo sedam dana da nosimo {tipaljke na nosu. Na kraju }emo

mo}i da kaèmo - Da nije bilo nas, ne bi bilo ni pobede Borisa Tadi}a.

Ne razumem za{to gospodin Pastor mora dva puta da kaè da ~eka

poziv na razgovor od Tadi}a. To nije samo razgovor s gospodinom

Pastorom, to je i razgovor sa svim manjinama i to je razgovor sa

susednim zemljama, to jest sa susednom zemljom koja je ~lanica

Evropske unije. Ako ho}emo da imamo dobre odnose s Evropskom

unijom, va`no je kakav odnos imamo s predstavnicima manjine jedne

evropske dràve u na{oj zemlji. Uvaàvanje gospodina Pastora je

istovremeno i uvaàvanje njegovih kontakata, porekla i Ma|arske.

Trebalo bi i da Tadi} ili neko od njegovih ode u Pre{evo i da sedne s

gospodinom Rizom Halimijem. Mo`da je najbolje da u tu posetu

povede i Pastora ili Rasima Ljaji}a. Koalicija manjinskih stranaka je

na pretpro{lim parlamentarnim izborima imala vi{e od ~etiri odsto

glasova i zamalo nije u{la u parlament. A bojim se da }e svaki glas biti

potreban.

Stvoren je pogre{an utisak da jedni glasovi oduzimaju druge glasove.

Manjinski glasovi ne}e oduzeti proevropske glasove Tadi}u, napro-

tiv. Nacionalisti ne}e biti odu{evljeni {to dele taj put s nekim manji-

nama, ali ne}e odustati od puta zato {to su na njemu Ma|ari, ~ija ma-

tica je ve} u Evropi. Posle crnogorskih izbora na kojima je \ukanovi}

pobedio Bulatovi}a, jedan razo~arani Bulatovi}ev glasa~ je rekao -

Bulatovi} nije pobedio, ali je bar dobio prave pravoslavne glasove.

Pravi pravoslavni glasovi nisu gra|anski glasovi. Gra|anski glasa~i

su se opredelili za \ukanovi}a, a pravi pravoslavni glasa~i su izgubili.

Ako se glasovi vrednuju po verskoj ili nacionalnoj liniji, to sasvim

sigurno nije demokratija.

Svetlana Luki}:

Na dan emitovanja ove emisije predsednik i premijer }e biti u Rusiji, na

potpisivanju nacrta sporazuma s Rusijom, odnosno s Gaspromom.

Miljenko Dereta:

Taj posao se o~igledno odvijao izvan uobi~ajenih procedura. Nema

tendera, nego se stvar dogovara na dràvnom nivou. Takav postupak

ima svoje politi~ke posledice i stvara sumnju da iza tih politi~kih

dogovora postoje i neki drugi netransparentni interesi, na primer

koliko }e se ko tu ugraditi. I zato je jako va`no da stru~na javnost

152

25.0

1.0

8. ozbiljno analizira taj dogovor i da pri tom konsultuje Bugare, koji su

uspeli da udvostru~e svoju sumu. Jedna analiti~arka je rekla - Bugari

su iskoristili slabost Rusije. Mi uop{te ne pretpostavljamo da Rusija

moè imati bilo kakvu slabost. Ja bih odmah tr~ao kod te ène da je

pitam - Ej, koje su to slabosti, daj da vidimo kako da Srbija dobije ve}i

profit nego {to }e ga verovatno dobiti.

Prvo sam se zabrinuo, a onda mi je bilo sme{no kada sam zami{ljao

reakcije na{ih proisto~njaka na izjavu {efa general{taba ruske armi-

je koji je rekao da }e Rusija i nuklearnim sredstvima {tititi interese

svojih saveznika. Oni mo`da misle da }e Rusi, u slu~aju progla{enja

nezavisnosti Kosova, upotrebiti neku selektivnu bombu koja }e

po{tedeti Srbe, a ove druge ne}e.

Svetlana Luki}:

To je ruska bomba kojoj smo se radovali pre nekoliko meseci, za koju

su na{i mediji rekli da pobije ìvu silu, ali bez zaga|enja ~ovekove

okoline. U nastavku Pe{~anika }ete ~uti delove teksta koji nam je

poslala profesorka prava, Vesna Raki}-Vodineli}. Tekst nosi naslov -

Tomislav Nikoli} otvara ~etvrtu sudsku instancu, i reakcija je na

sumanutu Nikoli}evu izjavu da }e, kada postane predsednik, proveri-

ti da li je Legija stvarno kriv za atentat na \in|i}a ili nije. Integralni

tekst profesorke Vodineli} moète pro~itati na na{em sajtu pes-

canik.net.


Nikoli}evo poimanje nezavisnosti sudstva nije iznena|uju}e. Nadam

se da je, me|utim, otre`njuju}e za one koji su glasali za njega i na to

opet pomi{ljaju, kao i za one koji nameravaju da 3. februara apstini-

raju. Ono je rezultat Nikoli}evog i radikalskog shvatanja pravnog

poretka kao ~iste represije. Omnipotentni dràvni slu`benici - sve,

gra|ani - ni{ta, sila - sve, pravo - ni{ta, zloupotreba prava - da,

po{tena primena prava - nikako. Jo{ dok je kratko bio predsednik

skup{tine, Nikoli} se isklju~ivo zanimao idejom uvo|enja vanrednog

stanja, bez ikakvog jasnog razloga ili obrazloènja. Sada bi da u

~etvrtoj instanci menja pravosna`ne presude.

Znaju ve} gotovo svi ovde da ~ak ni u Srbiji predsednik dràve ne

moè da preuzme ulogu sudije. Na po~ecima pravosu|a Srbije u

devetnaestom veku knjaz je bio ~etvrta sudska instanca, ali to je pre-

Vesna

Raki}-

Vodineli}

stalo jo{ 1837. godine i nikad se nije obnovilo. Danas u Srbiji,

po~etkom dvadeset prvog veka, jedan kandidat za predsednika

republike sebe vidi kao knjaza. Njegov slogan su - promene. Da,

promene unazad. Izgledalo je da ho}e da nas promeni i preobrazi u

podanike milo{evi}evskog tipa iz devedesetih godina pro{log veka.

Ne, prevarili smo se, njegove ambicije su velike, idu dalje i dublje u

pro{lost. Od nas se o~ekuje da budemo podanici nekog imaginarnog

srpskog knjaza s po~etka devetnaestog veka, daleko manje obrazo-

vanog nego {to je bio i knez Milo{, daleko manje modernog od njega.

Treba najzad postati svestan {ta u vokabularu Nikoli}a zna~i re~

promena. To je istorijsko potonu}e u kojem nezavisnost sudstva

moè biti dopu{tena u granicama knjaèvsko-predsedni~ke patri-

jarhalne vlasti, {to zna~i jasnu zavisnost, ali samo od njega i

privrènika mu. On, Nikoli}, ne pomi{lja da mora da sluì pravnom

poretku, nego je uveren, i o tome ni~im izazvan besedi, da pravo ima

njemu da sluì. Takvo bahato stavljanje iznad sudstva i pravnog

poretka u novijoj istoriji Srbije sebi nije dopu{tao niko, ~ak ni u neza-

boravnoj izreci o drànju za zakon kao pijan plota. Tamo se zakon

bar pominjao. Ovaj samoproklamovani gubernator bi, umesto ili

pored doskora{njeg vojvode srpskog, da sudi sam i nesputan, kolo-

salno pravno neobave{ten, a bez ikakvog ose}anja za pravi~nost i

obi~nu pristojnost prema `rtvama.

A odmah po{to je proklamovao otvaranje ~etvrte instance su|enja

nasred dvori{ta Palate pravde, u kojoj on ima biti neprikosnoven,

Nikoli} dokazuje koliko potcenjuje bira~ko telo i koliko ra~una na

njegovo sasvim kratko se}anje. Saop{tava nam kako njegove pravo-

sudne misli nisu ta~no prenesene. Prvo, niko ih nije prenosio, ve} je

Nikoli} govorio sam, neposredno u mikrofon. Dakle, sam Nikoli} je u

direktnom uklju~enju pomenuo tri vrste krivi~nih stvari na koje }e

obratiti pa`nju otvaranjem ~etvrte instance su|enja. Jednu ne-

odre|enu i dve odre|ene. Prvu grupu ~ine te{ki kriminalci i ubice,

kojima on, budu}i knjaz srpski ne misli suditi. Potom pominje sud-

ski slu~aj politi~kog ubistva premijera Zorana \in|i}a i slu~aj osude

rodona~elnika servisa javnog, Milanovi}a, u kojima on dakako ima

doneti kona~ni judikat. Drugo, nije istina da je govorio o amnestiji,

kako naknadno tvrdi. Upotrebio je izraz - Proveri}u presude. A

proveriti zna~i kontrolisati, a kontrolu presuda sme da vr{i samo

hijerarhijski nadre|eni sud u sistemu pravnih lekova. Samo nekoliko

154

25.0

1.0

8. sati potom, Nikoli} iskazuje neistinu kako su ga pogre{no citirali i

kako je mislio na amnestiju, ako mu se ko sa zahtevom za amnestiju

obrati.

Kada je u manje od nekoliko sati dopustio sebi da bude u ovoj meri

neverodostojan, {ta da o~ekujemo od njegovih drugih predizbornih

obe}anja, kao {to je na primer obe}anje da ne}e ratovati? Ho}e,

razume se, samo ako bude mogao. Ve} je ratovao i time se, ne samo

verbalno, ponosio. Sam kaè - Pove{}u Srbiju raznim putevima, od

kojih bi jedan navodno imao da vodi u Evropu. Ho}e, vodi}e je raznim

putevima koji se me|usobno isklju~uju, {to zna~i da }e se Srbija

dugo vrteti u beskrajnom krugu nevolja, laì i bede.

Kakva je motivacija Nikoli}a za ovaj, ponavljam, ni~im izazvan iskaz,

moè se samo naga|ati. Potcenjivanje elementarnog obrazovanja

bira~a, osvetoljubivost i opako likovanje nad onima kojih vi{e nema,

naro~ito nad \in|i}em koga su ubili oni koje bi Nikoli} rado rehabi-

litovao. Mrzovolja prema svemu {to ~ini poredak jedne ure|ene

dràve, frustracija nesvr{enog studenta prava koji umi{lja da ume da

prou~i pravosudne spise i da o njima donese relevantan pravni

zaklju~ak. (Ne treba zaboraviti da se, dok je bio direktor poslovnog

prostora ili ne~eg takvog u op{tini Zemun, Nikoli} potpisivao kao

diplomirani pravnik, o ~emu postoje pisani dokazi i dan-danas.) Ta

politi~ka osionost kazuje da tek {to se pribliìo nekoj dràvnoj

funkciji on zami{lja da vr{iti tu funkciju zna~i vladati, a ne preuzeti

odgovornost. Izaberite odgovor, prona|ite jo{ koji, nijedan ne vodi

dobru Srbije, ve} samo bednoj promeni ka davno napu{tenom kon-

ceptu neograni~ene sile i vlasti.

Ako Nikoli} pro|e - Srbija ne}e. Bilo je to izvesno i pre ove pravo-

sudne besede, ali ona je dodala taj sasvim li~ni, nadam se ne i neizbri-

sivi, pe~at te{koj agoniji koja se ve} dugo najavljuje, a kao simboli~ki

pravni vesnik te najave se moè ozna~iti ustav Srbije iz 2006. godine,

donesen na fingiranom referendumu, zasnovan na o~igledno

nedostaju}em ustavnom legitimitetu. Teorijski i prakti~ni prilog

Nikoli}a novom srpskom legalizmu bio je u dono{enju toga ustava

nesporan. Razlika izme|u njega i drugih ustavotvoraca, me|utim,

postoji. Svi drugi na{i politi~ari i ustavotvorci, ra~unaju}i tu i

rodona~elnika novog legalizma Ko{tunicu, nastoje da se njime pokri-

ju. Nikoli} ga i pre nego {to je osvojio funkciju - otvoreno kr{i.

Vesna

Pe{i}

Od 5. oktobra u Srbiji je pobolj{ano pone{to - traljavo, nedovoljno,

formalno. Ali da bi se izgradile razorene pravne i dru{tvene institu-

cije, to traì gotovo ~itav ìvotni vek jedne generacije. Razoriti ih

moè svako ko je u prilici, za nekoliko minuta, sati ili dana. Nikoli} i

njegovi u vreme dok su vladali zajedno s Milo{evi}em, a i potom, kad

su bili stvarna ili fiktivna opozicija, pokazali su koliko su dobri u

destrukciji. I dalje ne obe}avaju ni{ta drugo osim destrukcije.

Po{tenje u njihovom politi~kom jeziku zna~i - Grabim ja, a ne drugi,

borba protiv korupcije - Ugra|ujem se ja, a ne drugi - jednake {anse -

Za moje, a ostali kako im bog da, ujedinjenje gra|ana - Ne demokrati-

jom nego silom. U dràvi u kojoj je op{te pravo glasa ste~eno tek

1945. godine, jer ène do tada nisu imale pravo da glasaju, u kojoj je

pravo na mirno okupljanje fakti~ki negirano fizi~kom silom - u novi-

je vreme ne toliko od dràvnih organa, koliko od Nikoli}a i njemu

sli~nih nazovi patriota, u kojoj je pravo na ìvot relativizovano, pored

ostalog i metodom obe}anog preispitivanja presuda zbog ubistava -

osnovni test demokratije jo{ nije poloèn. Moè li se odista upravo od

Tomislava Nikoli}a o~ekivati da nam pomogne da ga poloìmo? Ne, s

takvim u~iteljem, umesto demokratije, u najboljem slu~aju dobijamo

pravo politi~ki ja~eg silnika.

Svetlana Luki}:

Slu{ate gospo|u Vesnu Pe{i}.

Vesna Pe{i}:

I na ovim izborima sam doìvela nepomerljivost Srbije. Kada god su

izbori, uvek se s razli~itih strana pojave o~ekivanja da }e biti izne-

na|enja. Me|utim, to iznena|enje je uvek negativno. Kada je LDP u

pitanju, mi smo sasvim zadovoljni na{im rezultatom. Postojala je

stra{no negativna kampanja koja je trajala mesecima, potpuna

satanizacija. Onda smo imali tu situaciju s Kosovom, podizanje

visoke temperature u dràvi, i mi smo jedini 29. decembra u

skup{tini glasali protiv dono{enja rezolucije o Kosovu. Nisam mogla

da pretpostavim da }e Boris Tadi} sko~iti tako visoko i prihvatiti

takvu rezoluciju. Zna~i, u napetim okolnostima mi smo potvrdili da

postoji, za sada, 230.000 ljudi koji se odatle vi{e ne}e pomeriti. Na

Pe{~aniku, i na nama, koji èlimo da pomerimo tu Srbiju prema

ne~em dobrom je da po~nemo dublje da sejemo. Moramo da zahvati-

mo i mla|u generaciju, od dvadeset-dvadeset pet godina. Mora pono-

vo da se zakopa duboko. Ova kriza ne}e lako pro}i. Imam ose}aj da je

156

25.0

1.0

8. 5. oktobar propao. Taj veliki napor, koji je bio poro|en da ode

Milo{evi}, prakti~no je sahranjen. Treba po~eti duboko kopanje i ne

vredi vi{e govoriti o petom, {estom i sedmom oktobru. Predstoji nam

dugotrajna rovovska bitka za Srbiju u kojoj bismo svi mi voleli da

ìvimo. Tako sam ja doìvela ove izbore.

Srbija se pokazala veoma tvrdom, te{ko pomerljivom. Pove}ani broj

radikala za nas zna~i da moramo veoma energi~no da nastavimo

borbu protiv njih. To je prva stavka. Druga stvar je nastavak otvorene

borbe za Evropsku uniju, bez ikakvog uslovljavanja. Ovo {to se sada

radi, ovaj kolonijalni poloàj prema Rusiji, ovo {to je danas doneta

odluka da se NIS da Rusima, sve to je razgolitilo deklarativnu i

ispraznu politiku Demokratske stranke. Zbog toga je ona kritiko-

vana s pozicija LDP-a, nevladinih organizacija i va{eg Pe{~anika.

Puna su im usta toga da su ovi izbori referendum na kojem se

re{avaju pitanja budu}nosti i pro{losti, ali danas smo ~uli da su oni

dali NIS Rusima i da je opet pao neki dogovor. Ta netransparentnost

je po~ela da biva daleko opasnija od svega ostalog. Vlada je po~ela da

igra neku veliku igru o kojoj mi vi{e ni{ta ne znamo. Do sada smo

mogli da se {alimo i govorimo - Oni dele jedno preduze}e tebi, jedno

meni, jednog sudiju meni, drugog tebi, to je partijska dràva i tako

dalje, ali sada je to preraslo te okvire. Neko se tu kocka u glavu, kao

da je Ko{tunica rekao - Evo, stavljam celu Srbiju u pot. Na to ovaj s

druge strane vi~e - Kontra, onaj vi~e - Rekontra i tako oni rasturaju

zemlju.

Postoje dve slike Srbije. Jedna je Demokratska stranka, Boris Tadi},

njegovi ministri, bogati ljudi, Milosavljevi}i, \eli}i i tako dalje i

imate ovu drugu, sliku gubitnika. I sada je nastala sinergija izme|u

bogatih i uspe{nih i tog socijalnog stradalni{tva. Tu je i mlada, besna

generacija, koja je veoma obrazovana i koja se opredeljuje za Legiju,

za ne{to ~vrsto, jako, za radikale. Tu je i to Kosovo i to nacionalno i

sve se to skupilo i daje jednu sinergiju, koja ne moè da se objasni ni

samo sirotinjom, ni samo Kosovom, ni samo Evropom i Rusijom.

Naro~ito me brine ta opasna, mlada generacija koja vidi ne{to seksi,

ne{to {ik u tome da se bude tvrd, nepokolebljivi Srbin, koji uzvikuje -

@ivela Srbija, ìca, Srebrenica...

Objektivno gledaju}i sigurno je gore za Srbiju da za predsednika

bude izabran Tomislav Nikoli}. To Ko{tunici otvara jo{ jedan prostor

Vesna

Pe{i}

saradnje s radikalima i postoji opasnost da se ta scena potpuno

zatvori. Jako smo se pribliìli Rusima i Evropa vi{e nema na~ina da s

nama razgovara. Srbija je odlu~ila da ne ide u Evropu, rekla je - Mi

vam ne damo Srbiju, ako nas ne priznate celovito, zajedno s

Kosovom. Mada, pitanje je da nije i to nekakva {arada. Sad moè da

se stvara nova vlada, do eventualnog pritiska Tome Nikoli}a da se ide

na parlamentarne izbore, na kojima on ~ak moè da otka~i i

Ko{tunicu.

Ako pobedi Boris Tadi}, ima}emo kilavu vladu, kao {to smo je imali i

do sada, oni }e utvrditi ovu koaliciju i pripremati se da na lokalnim

izborima zadovolje apetite svojih partijskih trupa, koje su, by the

way, gubile vreme na ovim predsedni~kim izborima. Njih interesuje

{ta se moè dobiti na lokalnom nivou i zato su lokalni izbori i

odloèni za maj, da oni imaju vremena da se o svemu dogovore. Tako

dobijamo situaciju kao da ovih izbora prakti~no nije ni bilo. Boris

Tadi} je i do sada bio predsednik, vlada je uspostavljena, parlament

je isti. Ostaje samo ~ekanje momenta da Albanci odigraju poslednju

kartu i da se pri~a rasplete do kraja. Postoje jasne naznake kakva }e

u tom trenutku biti njihova reakcija. Treba da budemo spremni da se

ne slomimo u tim te{kim vremenima koja }e potrajati. Ali to }e se

dogoditi i s ovom vladom i s Borisom Tadi}em. Toga moramo da bude-

mo svesni. Ne treba da o~ekujemo ni{ta dobro ni od njih. Slaèm se

da je rizik ve}i s Nikoli}em kao predsednikom. On je ipak velika

nepoznanica i ljudi misle - Hajde da bar skinemo s vrata taj naj-

mra~niji rizik, a od ovih ve} znamo {ta moèmo da o~ekujemo. Ni{ta

dobro, ali to bi bila bitka u kojoj smo mnoge igra~e ve} proanalizirali

i dobro ih upoznali.

Pitanje je {ta mi radimo u drugom krugu predsedni~kih izbora.

êdomir Jovanovi} je lepo rekao u nedelju - Mi smo otvoreni za raz-

govor, i zaista jesmo. Demokratska stranka je pokazala aroganciju,

ona ne smatra da treba da traì razgovor, ona misli da su glasa~i LDP-a

njeni glasa~i. Demokratska stranka ne shvata da su se ti glasa~i

pojavili zbog nje same. LDP je upori{te temeljne kritike pona{anja

Demokratske stranke s Borisom Tadi}em na ~elu, posle ubistva

Zorana \in|i}a. Ljudi koji su se opredelili za LDP ne}e nestati i oni

vi{e nisu bira~i Demokratske stranke. Naravno da tu ima i ljudi koji

su zapla{eni rizikom od dolaska radikala i oni }e najverovatnije tako

i glasati. Ali na{ stav je takav - Ako se od nas ne traì partijska

podr{ka, mi }emo se pona{ati prema svojoj gra|anskoj savesti. Oni

158

25.0

1.0

8. su jasno rekli da im partijske podr{ke nisu potrebne, da oni o~ekuju

podr{ku od gra|ana. Mi kaèmo to isto - Svi gra|ani koji su u prvom

krugu glasali za LDP, neka u drugom krugu glasaju po svom

ose}anju, po svojoj savesti. Mislim da je najpo{tenije da se tako kaè.

Naravno da je malo tu`no {to Boris Tadi} pokazuje veliku koopera-

tivnost kada se pozdravi s Vu~i}em i lepo s njim porazgovara na hod-

niku pre Utiska nedelje. On se veoma lepo slaè i s Dinki}em i s

Ko{tunicom i s Veljom Ili}em. Svi su nekako u ljubavi, svi glasaju

zajedno, ali on ne moè da razgovara ni sa mnom, ni s êdomirom i

ne moè da pozove tu grupu ljudi i kaè im - Vi ste nam najbliì, hajde

sada malo pomozite, stalo nam je da dobijemo ove izbore i da Srbija

krene ka Evropi. Da je to izgovorio, ja bih mu pre poverovala da mu je

stalo do Evropske unije. Ako on ne}e LDP, perjanicu ulaska Srbije u

Evropsku uniju, onda to prili~no razgoli}uje njegovu poziciju. Tako

da mislim da se ne treba preterano optere}ivati. Liberalnodemo-

kratska partija ne snosi nikakvu odgovornost za rezultate drugog

kruga predsedni~kih izbora. Crne slutnje da radikali mogu da pobede

su opravdane, ali ukoliko se dogodi taj poraàvaju}i rezultat, ljudi iz

DS-a }e morati da ponesu odgovornost za to.

Ko{tunicu vi{e ne pozivam ni na kakvu odgovornost. On je izgubio

svaku ra~unicu, on vi{e nema papir i olovku, on sledi svoju fantaziju,

neku svoju spirohetu, ne{to iracionalno. On je izgubio svaku

ra~unicu kada je u pitanju njegova stranka. On ovu igru igra do kraja,

on je igra va bank i vi{e nema smisla slati mu bilo kakve poruke. Ima

smisla slati poruke i voditi bitku s kombinatorikom Borisa Tadi}a,

koja }e i ovoga puta dobiti mnogo glasova. On poslednjih godina uvek

dobija mnogo glasova, ali mi od toga nemamo ni{ta. Dobro, ti si sada

uspe{an - a ~emu to sluì? Veoma lako se moè desiti da on dobije ove

izbore i {ta mi radimo posle toga? Ne}emo dobiti nikakvu promenu

politike i verovatno }e biti isto kao {to je i sada, kao da tih izbora nije

ni bilo. Ponavljam, mo`da je bolje dobiti isto nego veliku lo{u razliku.

Kada je Toma Nikoli} u pitanju, ja se bojim i spolja{nje reakcije, da

ne do|e do potpunog raskida s Evropskom unijom.

Mada bi i Evropskoj uniji najbolje bilo da se malo u}uti. Moj je ose}aj

da bi trebalo da nam kaù - Dve dràve ne èle da odstupe od uslovlja-

vanja Srbije, jedna od njih je Holandija, koja pamti svoje iskustvo sa

Srebrenicom. Morate zavr{iti saradnju s Ha{kim tribunalom i

Bojan

Baji}

moramo da vidimo da se va{a skup{tina sastala i da ste s velikim

konsenzusom doneli odluku da Srbija ho}e u Evropu. Onda moèmo

da pre|emo na ozbiljan posao. A ovo, \eli} dr`' penkalo, pa gde je

penkalo, nema konsenzusa u Srbiji. U ovom trenutku mi nismo

sposobni da postignemo taj konsenzus. Zato mi i poruke iz Evrope -

Mi èlimo Srbiju, odzvanjaju prazno. Oni vi{e nemaju nikakav tekst,

nemaju vi{e {ta da nam kaù. Pa kada nema{ {ta da kaè{, onda bolje

daj jasnu poruku da }e se sve nastaviti onoga trenutka kada se Srbija

bude iznutra sredila i donela svoju sopstvenu odluku. A mi unutra

}emo voditi tu bitku i dalje. Polako }emo, ja verujem, iza}i iz najteè

krize u toku ove godine.

Mi smo danas imali sednicu politi~kog saveta LDP-a, kome ja predse-

davam, i veoma detaljno smo analizirali poku{aj da se odgovornost

za eventualnu pobedu Tomislava Nikoli}a prebaci na LDP. To zaista

nije po{teno. Ti vodi{ tu politiku, ti si dobio milion i ~etiristo hiljada

glasova. Ti ne}e{ ~ak ni da traì{ na{u podr{ku da bi pobedio i onda

su krivi Vesna Pe{i}, LDP, êdomir Jovanovi} i glasa~i. Pa to nema

nikakvog smisla, ti se nisi otvorio, nisi rekao - Meni je stalo do pro-

grama koji zastupam i kleknu}u gde god treba, kada je ta stvar u

pitanju. Ali ne, on ne da ne}e da klekne, nego izgleda ho}e da ukaè

prstom na nekoga ko treba da bude uni{ten sutradan, kada on ne

uspe. A situacija je veoma opasna. Sledi re{enje za Kosovo i ako neko

pokaè prstom na nas, juri}e nas kao krivce za gubitak Kosova. Moj

utisak je da je njima va`nije da nema Pe{~anika, LDP-a i tih nekoliko

nevladinih organizacija nego da Toma Nikoli} ne postane predsednik

dràve.

Postajem hladnokrvna. Vi{e me sve to ne uzbu|uje, ne mogu da se

napumpam i kaèm - Jao, bi}e Nikoli}. Vi{e puta sam rekla da mislim

da je Toma Nikoli} grozan i da je to lo{a varijanta, ali emocionalno

vi{e ne mogu da se napumpam. To je moje najiskrenije ose}anje. Ne

mogu vi{e da doìvim taj istorijski trenutak, vi{e mi ni{ta u tome nije

izazov. To je ne{to novo. I obi~an svet se malo ukrutio u tom stavu da

}e istorija ovde jednom morati da se zaustavi. Preterali ste s tom

istorijom, mi vi{e ne moèmo da ìvimo tu istoriju. Dajte da neko

sredi dràvu, u|ite u normalno stanje, kako god znate i umete, ali ne

moète vi{e toliko da nas pumpate. Imam ose}aj da su mnogi ljudi

po~eli rafinirano da razmi{ljaju na ovaj na~in, da stvari stavljaju na

kantar i da ih mere. Svi ose}aju da je istorija ovde u stvari stala, da je

160

25.0

1.0

8. vi{e nema, da smo se mi uko~ili u istoriji, da dinamika uop{te ne po-

stoji i to tr~anje u mestu je po~elo da uznemirava ljude.

Pa dobro, daj vi{e i ono najcrnje, samo da se pojavi neka dinamika.

Prevladao je utisak da je ta velika istorija uàsna uko~enost. I kada

Toma Nikoli} vi~e - Promena reìma, kao da se ~uje odjek opozicije iz

1996, 1997 - Traìmo promenu sistema, traìmo pad reìma. A sada to

vi~u radikali. ôve~e, u kojoj to komediji mi igramo? Ko menja te role

i terminologiju, da li su se to oni tako dogovorili? Ako jesu, mislim da

su provaljeni. Ne znam kakav }e biti krajnji ishod tih izbora, zaista.

Ali ~ini mi se da su ljudi odbacili istoriju kao provla~enje kroz neke

mra~ne meandre. Oni vi{e ne}e da to zovu istorijom. Ko god da pobe-

di, ta }e istorija morati da prestane, vi{e se nikome ne}e verovati, ni

Rusiji, ni Evropi, ni Kosovu. Ja mislim da }e ovde prevladati taj

{timung. A ako ne prevlada, pa ni{ta, ìve}emo taj bedni ìvot. I

dosad smo ga nekako ìveli.

Zato je va`no da ove krugove s velikom uporno{}u odràvamo, da ih

stvaramo, da ih izmi{ljamo, da pozivamo sve te ljude, da ulaèmo u to

srce - u svakom dru{tvu kultura je srce. Moramo da odràvamo to

srce, da kuca i dalje. To je nekada bio B92, to je nekada bila emisija

Niko kao ja, uvek postoji srce koje odràva kulturu. Ono nam je

potrebno za te{ke dane, ali i za budu}nost koja }e jednom ipak da

nastupi.

Svetlana Luki}:

Idu}a emisija pada u vreme predizborne {utnje, pa danas moramo da

vam kaèmo sve {to mislimo o prvom i drugom krugu predsedni~kih

izbora. Bilo bi lepo kada bismo u Pe{~aniku mogli da pri~amo o

novootkrivenoj crnoj rupi koja guta celu galaksiju - teleskop Habl je

zabeleìo tu neverovatnu sliku kosmi~kog nasilja. Bilo bi lepo kada

bismo mogli da govorimo o velikoj hipotekarnoj krizi u SAD-u i o nje-

nim posledicama po svetsku ekonomiju. Mo`da ste videli izve{taje o

panici na svetskom ekonomskom forumu u Davosu - svetu preti

najve}a ekonomska kriza od Drugog svetskog rata. Tu mogu da vas

obradujem, jer ova kriza se ne}e preneti na Srbiju. Doma}a ekonomi-

ja jo{ ne funkcioni{e po principima koji vladaju u svetu, pa je i manje

podlo`na potresima. Opet sve ide na vodenicu ]osi}evoj tezi o kom-

parativnoj prednosti na{e zaostalosti. U nastavku emisije slu{ate

ekonomskog novinara Mi{u Brki}a. Mi{a je u poslednje vreme

Mi{a

Brki}

napisao nekoliko odli~nih tekstova za na{ sajt na temu o kojoj }e vam

danas govoriti, ovog istorijskog, 25. januara, kada }emo u Moskvi

potpisati gasno-naftno-pravoslavni ugovor.

Mi{a Brki}:

Indikativno je to {to }e sporazum s Rusima da potpi{e ministar za

infrastrukturu Velimir Ili}. Pre deset dana je vladala prava pomama

u srpskim medijima o tome kako }e 18. januara premijer Ko{tunica u

Sofiji potpisati taj sporazum s predsednikom Putinom. Onda smo

ispu{ili u Sofiji 18. januara, ali bilo je logi~no da me|udràvni spo-

razum, ~ije potpisivanje po svaku cenu traì premijer, on i potpi{e.

Danas }e ga potpisati Velja Ili}. Iz toga izvla~im zaklju~ak da, ako

neko sutra bude ozbiljno tuìo dràvu pred doma}im i me|unarod-

nim sudovima za flagrantno kr{enje doma}eg zakonodavstva, premi-

jer }e mo}i da kaè - Izvinite, ali taj ugovor je potpisao ministar za

infrastrukturu, terajte njega na robiju, on je krivac. Za{to tvrdim da

je to nezakonito? Zakon o javnim preduze}ima i Zakon o privatizaci-

ji su dva zakona koja ne ostavljaju Vladi Srbije ni milimetar prostora

za sklapanje ovakvog me|udràvnog ugovora s Rusijom.

Postojala su do skoro dva odbrambena mehanizma ideologa Voje

Ko{tunice. Prvi je bio da u ustavu postoji rupa kroz koju moè da se

provu~e me|udràvni sporazum. U ustavu se defini{e sklapanje

me|unarodnih sporazuma, ali se govori o op{tim sporazumima.

Ugovor o NIS-u je pojedina~ni pravni akt i ne podleè tom tuma~enju

ustava. Kada je propala ta teza, obznanili su drugu, da je NIS

akcionarsko dru{tvo, pa kao moè da se prodaje i bez javnog tendera.

Prodaja NIS-a kroz me|udràvni sporazum s Rusijom je nezakonit

posao i to je ono {to }u ti danas u razgovoru sto puta ponoviti. Vlada

kr{i dva klju~na zakona ove zemlje i ako neko nekada bude bio raspo-

loèn da vodi sudski spor zbog toga - garantovano }e ga dobiti. Da li

}e to zna~iti da }e, kada taj spor bude priveden kraju i re{en u korist

onoga ko podnese tu`bu, tog trenutka biti razvrgnut ugovor s

Gaspromom - ne znam, ali je za gra|ane va`no da znaju da je ovo

nezakonit posao.

Neko je ju~e izdao saop{tenje u kome se kaè da se na ovom sporazu-

mu radi veoma dugo, jo{ od 2000. godine. Ne od 2000. godine, ali od

dolaska Voje Ko{tunice na vlast. Spremaju}i tekstove za novine

izvukao sam sve o tome iz svoje dokumentacije i iz nje se vidi da su

162

25.0

1.0

8. premijer Ko{tunica i predsednik Tadi} i 2004. i 2005. i 2006. godine,

na raznim zatvorenim i otvorenim susretima s predsednikom

Putinom otvoreno i tajno nudili Rusiji na tacni energetsku saradnju

sa Srbijom. Srbija se stalno nudila - Dajte, dajte, dajte gasovod.

Ko{tunica je na ekonomskom forumu Rusije u Sankt Peterburgu raz-

govarao o tome s Putinom. Tadi} je u novembru 2005. s Putinom u

So~iju razgovarao o strate{kom interesu Srbije da dobije ruski

gasovod. U avgustu 2006. godine, kada je Sergej [ojgu, ruski mi-

nistar za vanredne situacije, do{ao u Beograd, Tadi} je na konferenci-

ji za {tampu otvoreno rekao da je strate{ki interes Srbije da gasovod

pro|e preko na{e teritorije. Dakle, postoji kontinuitet na{eg nu|enja

Rusiji, navodno da bismo obezbedili energetsku sigurnost i neza-

visnost.

Me|utim, od pro{log leta su Gasprom i Rusija, koja {titi srpske

interese u vezi s Kosovom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija,

prona{li svoj interes u tom predlogu - Ako Srbi misle da im mi

pomaèmo s Kosovom u Ujedinjenim nacijama, za{to mi ultimatu-

mom ne bismo traìli i Naftnu industriju Srbije? Ako ti se neko nudi,

pa za{to da mu ne uzme{ i ono {to ti ne nudi, a ho}e da ti da? Dinki}

je lepo rekao - To je ispod nacionalne ~asti, da ti Rus kaè dajem ti za

NIS ~etiristo miliona - a da ti kaè{ - U redu. Pa ~ekaj, vredi bar pet

puta vi{e. I sino} na konferenciji za {tampu premijer kaè - Postigli

smo napredak u pregovorima s Rusima, pa idemo da potpi{emo spo-

razum. Dva minuta posle toga, njegov ministar energetike kaè da

Srbija u pregovorima nije odmakla ni makac u svoju korist. Ponuda

ostaje ~etiristo miliona, a Rusi slavodobitno obe}avaju da }e uloìti

petsto miliona. A {ta ako ne uloè? Koje su u tom sporazumu garan-

cije da }e ti oni redovno isporu~ivati gas, da ne}e biti monopolista u

prodaji nafte i benzina u Srbiji? Nema ih. I onda kaè premijer -

Znate, sporazum }e biti javno obelodanjen kada bude potpisan. Pa

~ekaj, {ta onda moè srpska javnost da uradi? Pa i}i }e na ratifikaci-

ju u skup{tinu. Ali taj premijer ne bi imao vladu da nema ve}inu u

parlamentu, dakle, logi~no je da }e u parlamentu to da bude usvo-

jeno, naro~ito zato {to se radikali poturaju da podrè taj sporazum s

Rusima. Dakle, nema sumnje da }e ova vlast to progurati. Kako

glatko ide taj sporazum s Rusima, za razliku od Sporazuma o stabi-

lizaciji i pridruìvanju s Evropskom unijom.

Mi{a

Brki}

Me|udràvnih sporazuma vi{e nema u svetu, niko ih ne pravi, to je

arhaizam, ostatak hladnog rata, bipolarnog sveta. Socijalisti~ka

Federativna Republika Jugoslavija i Sovjetski Savez potpisuju

me|udràvne sporazume, oni nama naftu, ~elik i kameni ugalj, mi

njima prvo leve cipele i samo vrata od regala, a posle pet godina im

{aljemo ostalo i niko se ne buni. I onda se nagomila klirin{ki dug, bez

ikakvih logi~nih ekonomskih odnosa. E, ovaj me|udràvni sporazum

je to, ostatak me|udràvnih odnosa koji su se zasnivali, ne na

ekonomskim, nego na politi~kim interesima. Niko ozbiljan u svetu se

vi{e na taj na~in ne bavi ekonomijom. Premijer kaè - Mi smo odgo-

vorna vlast, ovim sporazumom dugoro~no obezbe|ujemo narodu i

naftu i gas. Hajde da razdvojimo gas i naftu. Kada je u pitanju gas,

mnogo je ~injenica koje ukazuju na to da je vlast ba{ briga za ener-

getsku sigurnost gra|ana i privrede Srbije. Evo ti podatak: 5. decem-

bra ma|arska gasno-naftna kompanija Mol po{alje pozivno pismo

svim vladama dràva u regionu - Hajde da napravimo zajedni~ku

gasnu kompaniju koja }e dugoro~no obezbe|ivati stabilnost u snab-

devanju gasom svih dràva u regionu, od Slovenije do Makedonije.

Sada se sprema konferencija o osnivanju te kompanije i svi u regionu

kaù - da, samo Srbija uop{te ne reaguje.

Ako si odgovorna vlast, {ta traì{ u zemlji koja je pet hiljada kilo-

metara daleko od tebe i ~ije rukovodstvo je vrlo }udljivo? Pitaj

Ukrajinu, Belorusiju, Jermeniju i Gruziju kako su pro{li. Nude ti

kom{ije da u~estvuje{ u zajedni~kom projektu i da deli{ sudbinu

regiona. Ne, na{a vlada ide u Rusiju, jer je to njen strate{ki interes. U

avgustu pro{le godine u Salcburgu se na skupu regionalnih lidera

skupljaju svi, jedna od tri teme je energetika, niko iz Srbije ne dolazi.

U novembru 2007. u Dubrovniku se odràva isti skup i zna{ ko ide iz

Srbije? - Milko [timac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Svetlana Luki}:

Onaj {to pada u nesvest?

Mi{a Brki}:

Da, u regionu i u Evropskoj uniji sve vrvi od napora da se na|e ener-

getsko re{enje, ceo svet brine o tome, samo Srbija igra na jednu kartu.

Pogledaj ju~era{nje saop{tenje iz Evropske unije kojim se u srpskim

medijima manipuli{e. Kaè - Evropska unija nema ni{ta protiv na{eg

sporazuma s Rusima. Ne, nema ni{ta protiv gasnog aran`mana, jer je

164

25.0

1.0

8. to konkurentska stvar, ali ima protiv na~ina na koji se prodaje Naftna

industrija Srbije. Brisel je zbog toga izdao saop{tenje u kome se kaè

da postoji nekoliko evropskih kompanija iz okruènja koje su zain-

teresovane da kupe NIS. Onda se nabrajaju Mol, OMV, gr~ki Elenik

petroleum, koji su spremni da daju vi{e para od Gasproma. I nikom

ni{ta. Svi smo bili svedoci kada su pred televizijskim kamerama pro-

davani Mobtel i Robne ku}e Beograd. Gledali smo kako cena raste i

kako se na Mobtelu zaustavila na milijardu i po. A ju~e nam ministar

energetike kaè da Srbija iz celog gasno-naftnog aran`mana ne moè

da dobije vi{e od milijardu i po. Zna~i isto vrede samo jedan od tri

operatera mobilne telefonije i cela Naftna industrija i gasna privreda,

koje su monopolisti u Srbiji. Ne prodaje{ samo dve rafinerije, nego

prodaje{ celo trì{te i to drugom monopolisti za koga ne zna{ {ta }e

sutra da uradi i kako }e da reaguje.

To ube|ivanje da je ovo dobro za dràvu i gra|ane pada u vodu s dva

aspekta, s aspekta sigurnosti snabdevanja i s aspekta love koja se

dobija za to. Ti daje{ jednoj kompaniji monopol i od nje zavisi{. I

drugo, prodaje{ svoje nacionalne resurse direktnom pogodbom, u

~etiri oka i ispod stola. Ima{ premijera koji je do{ao na vlast s pri~om

o pravnoj dràvi, po{tovanju zakona, borbi protiv korupcije i vidi{

tog istog premijera kako dosledno postupa suprotno tome. C market

je prodao da bi dobio podr{ku doma}ih poslovnih krugova za svoju

vlast. Sada to isto radi na me|unarodnom planu. Prodajom dràvnog

preduze}a obezbe|uje sebi privatnu vlast na mestu premijera ili

nezaobilaznog politi~kog subjekta u narednih dvadeset godina.

Vladimir Putin }e neko vreme biti predsednik Rusije i onda }e morati

da napusti tu funkciju, jer mu to nalaè ustav. Ali {iroke narodne

mase su od njega traìle da ostane na nekoj va`noj funkciji u Rusiji.

Kao da je Staljinu bilo va`no na kojoj je funkciji, kada je imao svu

vlast. Vratimo film dve-tri godine unazad, izbori u Ukrajini, predsed-

nik je Viktor Ju{~enko, lider narandàste revolucije, pad komunizma

i proruskog reìma Viktora Janukovi~a. Na izborima se tuku Julija

Timo{enko, prozapadna politi~arka koju podràva Evropska unija i

Viktor Janukovi~, stari ruski politi~ar.

Usred zime Putin im zavr}e slavine gasa i tri nedelje se Ukrajinci

smrzavaju. Teza iz Moskve je - Dugujete milijardu i po dolara za

nepla}eni gas, pa vi sad vidite koga }ete da izaberete za premijera. I

naravno da Ju{~enko daje mandat Janukovi~u, koji vlada tri godine i

Mi{a

Brki}

onda idu vanredni parlamentarni izbori i Julija Timo{enko dolazi na

vlast. Sli~an scenario se ponovio u Gruziji, mislim i u Jermeniji.

Izbori su bili usred zime i narod je glasao za prozapadnog politi~ara

- Uf, niste platili gas.

Iz na~ina na koji je Srbija kroz me|udràvni energetski sporazum

predala svoju energetsku nezavisnost u ruke jedne kompanije i jedne

dràve moè da se nasluti da je srpski premijer prodajom dràvne

kompanije kupio svoju vlast za duì period. Ovde su parlamentarni

izbori obi~no zimi i kad god Srbi odlu~e da na izborima promene

sada{nju garnituru i dovedu nekog normalnog, evropski orijenti-

sanog politi~ara, tog trenutka moè da im se dogodi da Putin kaè -

Niste platili gas ili neka zemlja kroz koju prolazi gasovod nije plati-

la i nema grejanja u Srbiji. Zamisli da ti usred zime jedini snabdeva~

kaè - Nama se ne svi|a taj kojega ste izabrali na parlamentarnim

izborima. I dok se ne opametimo ili dok se ne smrznemo ili dok ne

izaberemo onoga ko je inicirao energetski me|udràvni sporazum sa

srpske strane - nema ni nafte ni gasa. Ho}u da kaèm da su to vrlo

opasne stvari, a ovde je to shva}eno obrnuto, kao da najzad dobijamo

energetsku sigurnost.

Ozbiljna vlast razmi{lja na druga~iji na~in. U poslednjih pet godina,

od Ujedinjenih nacija do nerazvijenih zemalja, svi razmi{ljaju o tome

da }e izvori nafte presu{iti. Brazil }e do 2010. godine polovinu nafte

zameniti etanolom koji proizvodi iz {e}erne trske. Pro{le jeseni je na

berzi u îkagu nastalo potpuno ludilo, jer su pokupovane sve rezerve

kukuruza, ne za stoku, nego za proizvodnju etanola. Farmeri na

ameri~kom srednjem zapadu seju samo kukuruz. Pro{le godine je

onaj agilni gradona~elnik Zrenjanina uspeo da dovu~e u Zrenjanin

neki ameri~ko-ma|arski konzorcijum, Baja tek enerdì, da prave fab-

riku etanola u Zrenjaninu. Napravljena je studija, pola milijarde evra

investicija, milion tona ìtarica i pred Novu godinu taj konzorcijum

kaè - Baj, baj, odosmo. Za{to? Poku{ali su da se dogovore sa srpskom

vladom da se sirovina za tu fabriku, dakle, ìtarice, proizvode pod

malo druga~ijim uslovima, da seljaci dobiju neke stimulacije. Sve

dràve se uklju~uju u takve projekte, pa za{to ne bi i Srbija? Ne, u srp-

skoj vladi nije postojalo interesovanje za to. I sada ja treba da veru-

jem da premijer i ministar energetike stvarno brinu o nacionalnom

interesu i obezbe|uju dugoro~nu stabilnost u snabdevanju energen-

166

25.0

1.0

8. tima. Da je to {to oni ho}e dobro, to bi uradila jo{ neka zemlja, a ne

samo mi.

Pala je i politi~ka ucena - Ili }ete da potpi{ete ugovor s Rusima ili

nema potpisivanja sporazuma s Evropskom unijom. Srbija jo{ nije

u{la u Svetsku trgovinsku organizaciju i kada bude trebalo da u|e,

DSS i premijer mogu da kaù - Au, imamo jo{ i Elektroprivredu Srbije.

Hajde, u}i }emo u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali pod uslovom

da i EPS damo Rusima. Imaju naftu i gas, {to da nemaju i struju? Pre

tri-~etiri meseca se u regionu dogodio tektonski poreme}aj, udruìle

su se ~e{ka energetska kompanija, êz, i ma|arski Mol. êz ho}e da

svoje elektrane koje proizvode struju prebaci na gas i potreban mu je

strate{ki partner. To je tako veliki potres da svi u regionu moraju da

stave prst na ~elo i kaù - gde smo tu mi. Na pitanje novinara mi-

nistru energetike Aleksandru Popovi}u {ta on misli o tome, on kaè -

Pitajte êz i Mol. Pazi, to je toliko krupan doga|aj da niko ne moè da

ostane hladnokrvan, ali nas ba{ briga. U Bosni i Hercegovini se gradi

~etiri-pet elektrana, svi ne{to grade, rudnike, termoelektrane, samo

ovde niko ni{ta.

Zahvaljuju}i Dinki}u ~uli smo da se NIS nudi za ~etiristo miliona. On

lepo kaè - Za toliko smo prodali Robne ku}e Beograd, koje su deset

godina bile u ste~aju. Kada ima{ jednog snabdeva~a nafte i gasa, ti

nema{ slobodu, ti zaista postaje{ kolonija jedne zemlje. Kad premijer

Ko{tunica kaè - Ne}emo NATO dràvu na Kosovu, moè da mu se

odgovori - Ne}emo Gasprom dràvu u Srbiji. Postajemo kolonija

Gasproma, koliko god da su nam bratski odnosi. Zamisli da u Rusiji

do|e neka totalitarna vlast. Sedamdeset odsto Rusa tvrdi da im

demokratija smeta kao politi~ko ure|enje. I pojavi se neki ~ovek i

po~ne da vlada ~vrstom rukom. [ta mi da radimo? Imamo

me|udràvni sporazum, za koji ne postoji instanca na kojoj on moè

biti raskinut. Kada Rusi kaù - Niste platili, a mi kaèmo - Platili smo

- ko }e da arbitrira? Nema nikog, osim onog ko drì ruku na slavini.

Zavrne slavinu i kaè - [ta me briga {to vi tvrdite da ste platili, ja

kaèm da niste i ima da mi date sva ostala dràvna preduze}a zato

{to mi niste platili gas, ima da budem vlasnik cele Srbije. To me pla{i.

Svi ozbiljni ekonomisti u ovoj zemlji, svi stru~njaci smatraju da je to

lo{ posao, naro~ito u vezanom paketu gasa i nafte. Mla|a Dinki} daje

dobar primer Bugara, koji su napravili me|udràvni sporazum o

Mi{a

Brki}

gasu, ali ni{ta vi{e od toga. Izvukli su najvi{e {to mogu za sebe i tek

onda su potpisali sporazum. Srbija ne}e ni da jaukne. Ko ti garantu-

je da Rusi sutra ne}e da zatvore ove dve rafinerije? Ne znamo ni da li

u tom sporazumu pi{e da oni kupuju 51 odsto. Mla|a sada nudi

besplatne akcije NIS-a za hiljadu evra, ali ako Rusi kupe 51 odsto, on

kaè da }e akcije pasti na dvesta evra. Gde je tu interes gra|ana

Srbije? Ja ga ne vidim. Ko{tunica je akcioni plan za reagovanje dràve

u slu~aju nezavisnosti Kosova proglasio dràvnom tajnom, energet-

ski sporazum s Rusima je proglasio dràvnom tajnom. Izvini, {ta je

slede}a dràvna tajna? Pitam da li je to neka vrsta puze}eg

vanrednog stanja? Kada sutra budemo pitali premijera - [ta vi u

stvari radite? - on }e da kaè - Moj rad je dràvna tajna. On je sebe pro-

glasio dràvnom tajnom. Ju~e ga novinari na konferenciji za {tampu

pitaju - Kojeg }ete kandidata da podrìte u drugom krugu? - a on kaè

- Ovo je oltar vlade, pitajte me to kada odem u svoju stranku. Pa ~ekaj,

~ove~e, mi te ne vi|amo ni na ulici, ni u vladi, ni u stranci, vi|amo te

u Kusturi~inom Drvengradu. Pazi, nema vremena ni za {ta, ali ima

vremena da ode u Drvengrad. Alo bre, premijeru, dràva se trese, a ti

se zajebava{.

Na{a vlast ne radi ni{ta, time nas dovede u bezizlaznu situaciju, a

onda kaè - Jedino re{enje je sporazum s Rusima. Da, ali ti ne ode{ u

Salcburg, ne ode{ u Dubrovnik, ne reaguje{ na regionalnu inicijativu

ma|arskog Mola, dovede{ dràvu i gra|ane uza zid i onda kaè{ - Ili

Rusi, ili ni{ta, potop - to je logika. G17 plus i Mla|a Dinki} su rekli da

}e da napuste takvu vladu. Onda je Dinki} na{ao {lauf da ne potone,

odnosno da ne iza|e iz vlade, pa je rekao - Ostavi}emo premijeru jo{

neko vreme, jer postoji mogu}nost da se u pregovorima kona~ni

ugovor s Rusima popravi u korist Srbije, pa kada do|e na ratifikaci-

ju u parlament, ako ne bude popravljen, mi }emo glasati protiv njega.

Pretpostavljam da }e oni tada iza}i iz vlade. [to se ti~e Demokratske

stranke, mislim da je postojala pogre{na predstava u javnosti da su

oni slamka spasa za Srbiju i da }e zaustaviti narodnja~ku koaliciju.

Demokratska stranka je u su{tini na toj istoj liniji. Ve} sam govorio

o tome da je predsednik Tadi} s Putinom i ministrima ruske vlade

nekoliko puta pregovarao o gasnom aran`manu kao o strate{kom

interesu Srbije.

Svetlana Luki}:

Jedan od argumenata je - êkajte, za{to se bojite saradnje s

Gaspromom, kada je Bugarska, koja je ~lanica Evropske unije i ~lani-

168

25.0

1.0

8. ca NATO-a, potpisala s Rusima taj sporazum i drugo, Rusi }e graditi

nuklearnu elektranu u Bugarskoj.

Mi{a Brki}:

Oni su bili ruska kolonija do pre deset godina, ali oni vi{e nemaju tu

zadr{ku i sada normalno sara|uju s Rusijom. Ali oni su re{ili svoj

klju~ni problem, postali su ~lanica Evropske unije. Oni s Rusijom ne

razgovaraju u vazalnom odnosu kao mi i u tome je razlika izme|u

Srbije i Bugarske. I zato Evropska unija kaè - Bugarska jeste ~lani-

ca Evropske unije, ali je suverena dràva i ima pravo da traì sve

mogu}e na~ine da za svoje gra|ane i za svoju privredu obezbedi

dugoro~nu stabilnost u snabdevanju energentima. A kod nas se kaè

- Bugari su oti{li u zagrljaj Rusije. Nisu, oni su samo jedan segment

svoje energetske strategije opredelili za Rusiju. U tome je razlika

izme|u bugarske i srpske politi~ke elite. Mi smo zavetno re{ili ener-

getski problem Srbije, odneli smo na tacni Gaspromu i Rusiji svoju

energetsku suverenost i rekli - Nije va`no koliko ko{ta, mi smo

pravoslavna bra}a. Kada brani Kosovo, Voja kaè da mi po{tujemo

svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Pa za{to i s Rusijom ne

po{tuje{ to isto? I za{to on to ne potpi{e? Hajde, premijeru, kada si

tako ube|en da je to u redu, potpi{i ti, pa neka ostane tvoj potpis na

istorijskom sporazumu.

Svetlana Luki}:

Dakle, Gasprom kupi sve to zajedno...

Mi{a Brki}:

Gasovod, skladi{te gasa u Banatskom Dvoru, Naftnu industriju s dve

rafinerije.

Svetlana Luki}:

Oni kupuju 51 odsto Naftne industrije i postaju monopolisti, dakle,

srpski dràvni monopol }e biti zamenjen ruskim. Jedan od uslova

priklju~enja Evropskoj uniji je zabrana monopola. Kako }emo da spo-

jimo te dve stvari?

Mi{a Brki}:

Pazi, to smo imali, pro{le godine je duvanski monopol bio problem da

u|emo u CEFTA i Srbija je morala da popusti. Filip Moris i Briti{-

Ameriken tobako su rekli - Izvinite, srpska vlada je to potpisala i ne

interesuje nas promena vlasti. Onda je palo neko muljanje i traìlo se

me|ure{enje. Zato ozbiljni ekonomisti kaù - Dajte nam da vidimo taj

sporazum s Rusima, da li je Srbija obe}ala Gaspromu monopol na

naftno trì{te na dve, tri, pet, deset godina. Priklju~enje Evropskoj

uniji po~inje kada potpi{emo sporazum s njima i tog trenutka

po~inje da radi taksimetar. Moramo da liberalizujemo i zakono-

davstvo i trì{te. Ne}e nas primiti u Uniju sve dok svako trì{te, od

kafe do atomske energije, a da ne govorim o nafti, ne bude bilo

otvoreno.

[ta mi nudimo Rusima? Ne znamo da li je Gasprom insistirao na

deset godina svog monopola. Ako jeste, deset godina nam nema ulas-

ka u Evropsku uniju. Tek kada se razvrgne taj monopol, mi moèmo

postati ~lanica Evropske unije. To je kvaka dvadeset dva, ne moè i

jedno i drugo. Mi ne znamo na {ta je Srbija pristala. Resorni ministri

su do pre dva meseca govorili da je, kada je u pitanju privatizacija

NIS-a, jedini gori monopol od dràvnog - privatni monopol. Pa ~ekaj,

Gasprom je i dràvna i privatna kompanija, me{ovita. Ono {to nisi

hteo da iznese{ na tender i proda{ nekoj svetskoj kompaniji, sada bez

tendera prodaje{ drugoj kompaniji. Ko je lud u ovoj zemlji, u kojoj te

neko stalno farba i laè?

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Mi{a Brki}. Na pitanje da prokomentari{e milion i {eststo

hiljada glasova koje je dobio Tomislav Nikoli}, istraìva~ Instituta

dru{tvenih nauka Sre}ko Mihajlovi} rekao je da je to malo. Malo je

kada se taj broj uporedi s brojem onih koji se ose}aju kao tranzicioni

gubitnici, a to je dva i po miliona ljudi. Malo je, kada se uporedi s

onima koji su antievropski orijentisani, a to je 2,28 miliona i kada se

uporedi s dva miliona ljudi koji smatraju da je situacija u Srbiji

nepodno{ljiva. Malo je i kada se zna da milion i trista sedamdeset hi-

ljada ljudi smatra da je politika Slobodana Milo{evi}a bila dobra. Ovo

su rezultati istraìvanja javnog mnjenja koje je ove zime radio CESID.

Na kraju Pe{~anika slu{ate Petra Lukovi}a.

Petar Lukovi}:

Nije bila potrebna nikakva pamet da ~ovek pogodi da }e Tadi} i

Nikoli} da odu u drugi krug. Imao sam problema s mojima iz LDP-a.

Oti{ao sam u nedelju uve~e da ~ekamo rezultate i tamo je bilo kao na

sahrani - svi }ute. [ta je bilo? - pitam ja. - Pa - 5,6 odsto. Kaèm - Super,

Mi{a

Brki}

170

25.0

1.0

8. nemamo ânka, nemamo Ma|are. Ne, u svesti ove grupe s kojom se ja

druìm, sve ispod 8, 10, 12 odsto je propast, katastrofa. I onda od

raznih ljudi ~ujem - Jebote, kako je Velja dobio trista hiljada glasova,

kako je Mrkonji} dobio dvesta osamdeset-trista hiljada? To govore

ljudi koji ìve u Srbiji. Pitam ih - Pa odakle ste vi, gde ste bili svih ovih

godina? Pona{ate se kao da ste do{li iz Finske, kao da ste iz Laponije

do{li s Deda Mrazom. Jao, vidi, SPS ima {est odsto i Velja Ili} ima

toliko. Pa ima, naravno da ima. Ajmo da saberemo Mrkonji}a, Velju

Ili}a, Tomu Nikoli}a, to je dva miliona dvesta hiljada glasova, ej.

Pro{log ~etvrtka me zove LDP da odem u Novi Beograd na nekakav

skup. I prolazimo pored Arene, ja potpuno neobave{ten, van vremena

i prostora, vidim ispred Arene silne autobuse. Prvo bezubi ludaci sa

{ubarama izlaze iz autobusa i ja kaèm voza~u - Sto posto su radikali,

a i on meni kaè - Radikali, sto posto. Iz drugog autobusa izlaze neki

koji mi malo vi{e vuku na Gu~u. Iz tre}eg autobusa izlaze ljudi sa

ùto-plavim zastavama i vidim da je to Demokratska stranka. Pitam,

Je l' Tadi} ima konvenciju u Areni? I shvatim da je to njegova publika,

jedan cross over od hard kora do bluza i folka. Posle sam na televiziji

video kraj te konvencije. Gledam Borisa Tadi}a, ne zna kuda ide,

krene levo, pa desno, pa napred, pa se vrati nazad, pa ma{e s dva

prsta, pa onda s tri, pa dve ruke, pa jedna ruka. On naprosto nema

pojma o ~emu se radi, ~emu on sluì, koju ideju daje, taj ~ovek je pot-

puno zbunjen. On kaè - Hajde da uveèmo sve zastave, zastavu

Beograda, zastavu Sandàka i zastavu Ra{ke oblasti. Pa ~ekaj,

Sandàk jeste Ra{ka oblast, SRS i patrioti i domoljubi Sandàk zovu

Ra{kom obla{}u. Zar ne postoji neko da mu kaè - Aman, stani,

pogre{io si? Da ne govorim o njegovim metaforama. Ima jedna od

koje sam poludeo, to je okretanje pedala - Hajde da okre}emo pedale,

ako vi{e ne budemo okretali pedale, najebali smo, hajde da okre}emo

bicikl. Jebale te pedale i bicikli, pa je l' ima neka druga metafora u

ìvotu?

Hajde, zavr{i se prvi krug izbora i vidimo da je Nikoli} pobedio opas-

no ubedljivo. Tadi} je najve}i gubitnik ovog dela izbora, s dvesta hi-

ljada glasova manje od Nikoli}a u prvom krugu. To je jako opasno po

njega. I sad njemu ostaju dve alternative, da nekako dobije glasove

Velje Ili}a, {to je situacija iz Benija Hila, ili da na|e glasove LDP-a,

{to je jo{ sme{nije, stvarno zabavno. Ali ne, on ulazi u fazu tri, u kojoj

se vodi kampanja preko blogova, tekstova, telefona, SMS-ova kako ne

Petar

Lukovi}

smemo da dozvolimo da Nikoli} pobedi. Drugim re~ima, ako ja ne

podrìm Tadi}a, ja sam taj koji je doveo radikale na vlast i ja sam taj

koji }e biti kriv za sudbinu Srbije. Ovo je moj komentar na to - Pizda

vam materina svima.

Pre tri godine, kada je bila ova ista situacija, Tadi} ili Nikoli}, nisam

mogao da ìvim od SMS poruka - Iza|imo, iza|imo, iza|imo,

podrìmo Tadi}a, gotovo je, kraj. I ja iza{ao, ej, slu|en, hajde, bi}e

neke promene. Tri godine kasnije shvati{ - pa taj ~ovek me je zajebao,

taj ~ovek me je slagao gde god je mogao da me slaè. Hajde da se seti-

mo dono{enja ustava. Je l' se se}amo Nikoli}eve izjave da su radikali

jako zadovoljni ustavom zato {to je ispunjen svaki njihov zahtev? A

ovi ne samo {to su pristali na te uslove, nego su i aktivno u~estvovali

u kra|i glasova za referendum. Mislim na ona tri ~uvena sata 29.

oktobra 2006. godine, kad se izme|u 17 i 20 ~asova uve~e kralo na

na~in na koji se nije kralo u vreme Milo{evi}a. Za to je zasluàn Boris

Tadi}, na isti na~in na koji su to i Ko{tunica i Nikoli}. Godinu i po

dana kasnije, kao kul je to. E nije kul. [ta je bilo pro{le godine u ovo

doba? Tadi} je rekao - Ne dolazi u obzir vlada u kojoj Boìdar \eli}

nije premijer. I svi kao - Uuu jebote, hvala bogu, kona~no, hajde, ustav

ga je opametio, mesecima to ~ekamo. Mi iz Pe{~anika govorimo -

Zajeba}e nas, bi}e Ko{tunica premijer. I {ta se desilo? Ko{tunica je

premijer. - Ali kaè Tadi} - On jeste premijer, ali mi imamo ve}inu

ministara u vladi i mi }emo odre|ivati njenu politiku. Onda se

ispostavi da oni ne odre|uju ni{ta i sada taj isti Tadi} posle svega

kaè - Da me podrè Lukovi} i njegovi. Jebi se, izvini, jebi se.

[ta je bilo pre tri meseca, da l' se meni u~inilo ili je to bila istina da

sam na televiziji video kako se ljube i zajedni~ki lopatama bacaju

beton u rupe za novi put Dragan \ilas i Velja Ili}? Dakle, dva lika koji

pre godinu dana samo {to se nisu pobili na televiziji - Ti si lopov. - Ne,

ti si lopov. - Ti |ubre. - Ja sam |ubre? Ne, ti si bio, ti ima{ ve}u ku}u,

ti ima{ bolnicu... Pa, traì od Velje Ili}a glasove, izvini, nemoj od

mene da traì{ glasove. Ali sada se obra}amo demokratskim snaga-

ma, za Evropu. Jebi ga, a gde Evropa be{e u toj rupi s Ili}em, gde si bio

svih ovih godina kada je harao Zoran Stojkovi}, {to nisi jedanput

rekao kao predsednik dràve - Imamo idiota za ministra pravde ili -

Ja se ne slaèm s njim? [ta je bilo kada su se dogovarali o vladi? O

svemu su se dogovorili, sem o tome ko }e biti direktor BIA. I {ta je bio

dogovor? O tome }emo se naknadno dogovoriti, {to prevedeno na

172

25.0

1.0

8. Tadi}ev jezik zna~i - Bi}e kako kaè Ko{tunica. I opet imamo

Bulatovi}a.

U zadnja ~etiri dana smo doìveli ekstazu ludila - Tadi} je podrào

Ko{tuni~in predlog da se cela Naftna industrija da na poklon

Rusima. I jo{ \ilas kaè da je ostvarena ve}a cena nego {to bi bila ost-

varena na tenderu. A izvini, da te pitam onako selja~ki, a otkud on to

zna, je li on beli mag, je l' mu se ne{to javilo, odakle on zna da je cena

ve}a? Pre svega, koja cena? Mi to ne znamo, evo danas je ~etvrtak

ve~e, mi ne znamo tu cenu. Daj boè da uop{te saznamo kolika je

cena, mo`da i nema cene, mo`da je dàbe, mo`da mi pla}amo. Dakle,

to nije rekao Ko{tuni~in ~ovek, to je rekao Tadi}ev ~ovek. I danas

ima{ vest da su Tadi} i Ko{tunica molili rusku vladu da odu na sas-

tanak u Moskvu. Radikali i Veljini su se upi{avali od smeha kada su

slu{ali ono - Danke, Doj~land - pa kao - Ha-ha, Hrvati, pa Slovenci, pa

konju{ari, pa se zahvaljuju Evropi. A {ta mi radimo? Koji je to oralno-

analni odnos? - Mi molimo Ruse da do|emo u Moskvu i da im damo

dàbe na{e kompanije. To je kao ono - Izvini se \uri {to te je tukao.

Stra{no.

A sad ti mora{ da da{ glas Tadi}u, jer }e do}i radikali. Zabole me,

stvarno me zabole ona stvar {to }e da do|u radikali. Preìveo sam

Milo{evi}a, Milutinovi}a i Lili}a i bombardovanje, sve sam preìveo,

preìve}u i Tomislava Nikoli}a kao predsednika. I svi zaboravljamo

jednu stvar koja je jako bitna, da je ve}ina gra|ana Srbije danas,

2008. godine glasala za tu politiku. Za{to se to meni spo~itava? Da li

znate za zemlju u kojoj u 2008. godini ova vrsta luda~ke, kretenske

politike ima dva miliona i dvesta hiljada pristalica? Pokaìte mi

zemlju u kojoj je vi{e od polovine ludaka. Lenjin je insistirao na radu

s masama i izvini, ovde se radilo s masama, godinama, i preko Kurira

i preko Presa i preko Gazete i preko televizije i preko ludaka i preko

advokata i preko Legije i preko pizde materine se radilo godinama,

radilo se. I za{to bih ja imao milosti i razumevanja za te ljude?

Gubitnici u tranziciji, zabole me ona stvar; nemaju {ta da rade,

zabole me ona stvar. A da su neobrazovani i tupavi, to je ~injenica,

izvini, mi smo u dru{tvu u kome je koli~ina neobrazovanih, glupih,

stupidnih i ludih na najvi{em nivou.

Nema tog naroda koji je ovoliko glup i tupav kao {to je ovaj. Vodili

smo ratove devedesetih i izgubili ih. Svaki bi normalan narod i ~ovek

Petar

Lukovi}

rekao - Na{a ideja je propala, hajde da probamo ne{to drugo. Ne bre,

ovi }e ponovo da probaju, tih dva miliona i dvesta hiljada ljudi. Pa u

~emu je razlika izme|u Tome Nikoli}a, Mrkonji}a, Ili}a i dela

Tadi}evih koji to isto misle? Mi govorimo o demokratiji, o Evropi, a

devedeset odsto tih ljudi kaè - Seremo se, bre, na Evropu. Drìmo se

k'o pijani plota neke glupe ankete od pre ne znam koliko godina po

kojoj je sedamdeset odsto ljudi ovde za Evropsku uniju. Pa moè da

bude bilo {ta, da ih pita{ - Da li ste vi za kup UEFA? - oni }e re}i -

Jesmo, jebote. Da li ste zadovoljni ìvotom u Tanzaniji? - Jesmo,

jebote, {to ne bismo bili? Hajde, pitaj ga konkretno {ta je njemu

Evropa. Ja }u da ti kaèm, njemu je Evropa da ima platu dve hiljade

evra, a da ne radi ni{ta, pa ako to moè, super, ako ne moè, ko vas

jebe. A da damo neke zlo~ince - ne dolazi u obzir.

Boè, {ta se meni de{ava. Ju~e kupim Pravdu, nemoj da me pita{

za{to, da pro~itam pismo Tomislava Nikoli}a Putinu, u kome je ovaj,

jebote, svuk'o ga}e, pao dole i onako kle~e}i mu kaè - Na{a napa}ena

zemlja traì va{u pomo}. Pa m'r{ bre u pizdu materinu. Mi ve~ite

`rtve, vekovima. Pa stani bre jebote, to sve ludak do ludaka. Danas u

Politici Antoni}, ~uveni analiti~ar, seiri nad ~injenicom da su

radikali pobedili, jer njima niko nije dao {ansu, oni nemaju nikakvu

medijsku podr{ku, oni imaju samo jednu radio-stanicu i jedne

novine. Auh jebote, to je stvarno tu`na pri~a, nemoj vi{e te tu`ne

pri~e, molim te, ali stvarno nemoj.

Vidim Tadi}a koji peva na promociji. Pazite, ja bih ga zaustavio -

Nemoj da peva{, molim te, ne pevaj, ne pravi budalu od sebe. I sad ide

ta ~uvena dilema - morate zbog budu}nosti. Jedan od ~elnika neke

nevladine organizacije mi kaè - Moram da glasam za Tadi}a. - Za{to?

- Zbog budu}nosti moje dece. A Tadi}u se jebe za bilo {ta, njemu je

samo bitno da on bude tu, okruèn Krsti}em i [aperom, da moè da

igra ko{arku, give mi five. [ta sam upamtio iz vremena Tadi}evog

predsednikovanja? Znam da je usvojio ma~ku, znam da je dao krv za

B92, znam da je povodom tribine o Srebrenici na Pravnom fakultetu,

koji su organizovali oni fa{isti, rekao da svako ima pravo da izrazi

svoje mi{ljenje - toga se odli~no se}am. Se}am se da je sedeo s

Rundekom u kafani po{to su Rundeka napali. Kada se on obratio

naciji? Za tri godine Boris Tadi} nema ni{ta da kaè ovom narodu. Pa

jebem ti takvog predsednika. Ja svake ve~eri imam potrebu da ne{to

kaèm narodu i svako od nas ima potrebu da ne{to kaè narodu. Svi

174

25.0

1.0

8. imamo potrebu, samo Boris Tadi} nema potrebu da bilo {ta kaè.

Njemu je sve potaman, sve mu je super.

I sad je frka i sad on traì od ovakvih kao {to sam ja glas. E nema

glasa, izvini, ja nemam puno stvari u ìvotu, imam te svoje plo~e,

svoje knjige, neki svoj mali ìvot, ali imam svoj glas i ne dam taj glas.

Dao sam glas Ko{tunici 2000. godine, pa sam se ose}ao kao govno,

nisam se oprao od toga godinama. Pa sam glasao za Tadi}a. Ja sam

svoj deo tadi}izma odradio pre tri i po godine, bio sam nateran,

poludeo, mo`da drogiran, odveden na glasanje, ali sam glasao za

njega veruju}i, jebote, veruju}i u ono vreme stvarno da ako do|u

radikali nema vi{e ni sunca ni meseca, Tadi} }e sve da nas spase, on

je ~ovek, Evropa, super. [ta se ispostavilo? Ispostavilo se jedno veliko

ni{ta, huge shit, {to bi rekli Englezi. I posle svih tih godina ja treba da

kaèm - Ej Tadi}u, izvini, ja sam pogre{io, opet verujem u tebe. Pa ne

verujem, izvini, zajebao si me jedanput, gotovo je. Ej ~ove~e, to zaje-

bavanje traje tri i po godine. I nije da si me zajebao za pet dinara, da

si me zajebao za voznu kartu ili takvo ne{to, nego si mi zajebao ìvot.

On kaè - Ja sam za Evropu, ali i za Kosovo u Srbiji. Pa stani bre

jebote, pa ne moè i jedno i drugo, odlu~i se {ta ho}e{. I sad ga na-

ravno kecaju njegovi partneri, ne}e potpisati sporazum s Evropskom

unijom ako ovi po{alju trupe na Kosovo. Pa nisam ja sedeo s tim ljudi-

ma, to on radi, on je taj. Ko je kriv za porast radikala? Pa on je kriv. Je

li nekad ustao da kaè - Dosta je fa{izma u ovoj zemlji? Ne, nikad, jok,

give mi five. I nakon svega, moji prijatelji i ja smo najbitniji u svemu

tome, pa dajte, pomozite u odlu~uju}em trenutku, ako vi ne

pomognete, propadosmo. Pa zabole me ona stvar, stvarno. Za{to si to

podràvao, jesam li te upozoravao sto puta, ej ~ove~e, mani se pre-

ambule? Neka sada preambula glasa za tebe, za{to bih ja glasao za

tebe? Pa do}i }e Toma. - Pa neka do|e Toma. [ta sada treba da radim,

da se pla{im Tome Nikoli}a? Preìve}u i Tomu Nikoli}a, pa {ta? So

what? Dosta mi je tog magar~enja u ìvotu - manje zlo, pa ve}e zlo.

Ne}u vi{e uop{te da imam zlo, ne pada mi na pamet da glasam. Ne}u

vi{e da glasam tako. Slagao si me, ne verujem ti, izgleda{ potpuno

prazno, izgleda{ neinteligentno, nisi mi zanimljiv, izgleda{ glupo,

kampanja ti je idiotska. Mo`da iza|em na birali{te 3. februara da

uzmem onaj listi}, pa da na njemu nacrtam njegova kolica.

Petar

Lukovi}

Svetlana Luki}:

Kakva kolica?

Petar Lukovi}:

Tadi} se àli na svom veb-sajtu da je pedesetih godina, kad je bio

beba, leào u drvenim kolicima koja mu nisu bila ugodna i dobra za

le|a. Pa {ta je o~ekivao pedesetih godina, jebote? Internet u kolicima,

NASA materijal? Pa kaè - Nismo imali {ta da jedemo, jeli smo 'leba i

masti, meso smo jeli dvaput nedeljno, a ostalo je bilo povr}e. Pa mis-

lim stvarno, pa za{to me zajebava{? Neko mu je onda rekao - Treba ti

tu`na pri~a, pa je napisao najtu`niju pri~u - Bio sam gladan. Evo,

sutra da kaù - Lukovi}u, ako ne glasa{ za Tadi}a, Srbija }e da ode u

crnu rupu - neka ode u crnu rupu sa svim ljudima, zabole me ona

stvar, i rupa i ljudi i sve ostalo, ni{ta me bre ne interesuje vi{e, ne

dam bre svoj glas. To je moj mali papiri} i to je moje, moje malo ostr-

vo, moj mali prostor na kome ja mogu da se izrazim. Kada je Tadi} u

pitanju, racionalno ne postoji, postoji samo emocionalno. On me je

naterao da prema njemu budem emocionalan, a ne racionalan. Da

sam racionalan, ja bih ve} davno digao ruke od njega, ali on me mu~i

da budem emocionalan. Ja sam s njim racionalno raskrstio jo{ pre tri

godine, ali emocionalno me mu~i, po{to me maltretira, da li me

razume{? Peva mi, pri~a mi - Glasajte za mene da bi na{e bake i deke

- pa jebote, ne}u da ~ujem te re~i - deke i bake - jo{ mu samo fale zeke

i peke. Razumem, jebote, da nemate puno metafora, \in|i} je bio

jedan s metaforama, ali hajde, izmisli makar dve. Ode u Suboticu -

Moramo da okre}emo pedale, ode u Vr{ac - Hajde da okre}emo pedale,

pa u Beograd - Okre}emo pedale. Pa idi bre u pi~ku materinu s pe-

dalama, jebote, pa vozi taj bicikl jedanput, odvezi ga, skini mi se s

vrata s biciklom, jebote. Ve~eras slu{am, ponovo pedale, pa da li si ti

normalan ~ove~e? Uzmi svoja drvena kolica pa to vozi, ali nemoj me s

pedalama. S tim pedalama si mi se popeo na onu stvar, jebale te pe-

dale i bicikl i evo - ne}u zbog pedala da glasam i ne}u. Ako }u ja da

budem kriv, neka budem kriv.

Ne}u bre vi{e, dosta mi je, imam toliko godina i zajebao me je ko god

je stigao. Petnaest godina sam ìveo pod Milo{evi}em, pa me je zaje-

bavao kako je stigao. Dva miliona ljudi je glasalo za Milo{evi}a, a

posle 2000. godine - Pa ne, nismo, mi smo se {alili, nismo glasali za

Milo{evi}a. Mar{ bre u pizdu materinu. I sada se svi pozivaju na 5.

oktobar, svi smo bili na istoj strani. Majke ti? Hajde da je sad 5. okto-

176

25.0

1.0

8. bar, pa ko bi bio na toj strani? Ne bi bio maltene niko. Jedan umro,

ubili ga, svi ovi ostali su pre{li na drugu stranu. Gde je bio Tadi} 5.

oktobra? Niko se nije setio da postoji 5. oktobra, a on je bio na{ sabo-

rac, majke ti? Toliko sam puta prevaren, toliko puta zajeban u ovoj

zemlji, a onog sekunda kada sam glasao za Tadi}a pre tri i po godine,

kao {to sam glasao za Ko{tunicu pre sedam godina - pojeo sam govno.

Dakle, dva govneta sam pojeo. Ako neko od mene o~ekuje da pojedem

tre}e govno, dosta su mi dva govneta u ìvotu. Izvini, ovoga puta bez

mene, {ta god da bude, ali ne}u da mu dam glas, ne}u, ne}u.

Svetlana Luki}:

Jeste Hanibal ante portas, jeste da za desetak dana moèmo da se

probudimo u zemlji ~iji je predsednik sedamnaest godina u stranci

koja je sahranila Srbiju, a sada se hrani njenim jadnim ostacima,

jeste da bi on bio jedna od politi~kih kreatura koje postoje u svetu, kao

{to su njegovi prijatelji Da Silva, Ugo âvez ili Ahmadinedàd, koji je

na putu do bira~kog mesta gazio preko ameri~ke zastave. I jeste da je

Nikoli}ev suparnik jedna jadna politi~ka figura. Ali eto, mi smo puno-

letni, imamo pravo da biramo i da budemo birani i ~ak i ako je samo

nekolicina nas u stanju da osmisli neku politiku ili da je praktikuje,

svi mi ostali smo u stanju da prosu|ujemo {ta nam valja ~initi.

ûjemo se idu}eg petka, u vreme predizbornog }utanja.

0011.. 0022.. 22000088..

SAVR[ENA OLUJA

Ne smemo da pominjemo ime ~oveka na T, a bogami ni

ime ~oveka na B. Onda vam preostaje da psujete ili da

pri~ate o Ko{tunici, {to meni do|e na isto...

Gosti:


Marko Milanovi}, pravnik,

Jovan Bajford, socijalni psiholog,

Ivan ôlovi}, antropolog,

Svetlana Slap{ak, antropolog

Svetlana Luki}:

Bilo je frustriraju}e praviti dana{nju emisiju, jer ne smemo da spomi-

njemo izbore, ne smemo da pominjemo ~oveka ~ije ime po~inje na T, a

bogami ni ~oveka ~ije ime po~inje na B. Onda vam preostaje da psujete

ili da pri~ate o Ko{tunici, {to meni do|e na isto.

Ali izme|u psovki i Ko{tunice izabra}u ovo drugo. Predsednik vlade se

povodom izlaska na izbore usudio i da izgovori ono {to ve} dugo ~ini -

izuzeo se iz politi~kog ìvota, iz demokratskog procesa i demokratskih

procedura i inaugurisao sebe u srpskog monarha koji je iznad

politi~kih doga|aja. Uskoro }e po srpskim selima i zaseocima Velja

umesto asfalta po~eti da gradi spomenike s Ko{tuni~inim likom.

Francuzi su posle revolucije, kada je nestao stari sistem, morali da

grade ne{to novo, pa su po~eli masovnu proizvodnju spomenika. Neko

je zamislio republiku u liku Marijane i za nekoliko godina svaka

op{tina u Francuskoj je imala svoju Marijanu. Radikalnije op{tine su

imale Marijanu s bar jednom golom dojkom, a ove malo manje

radikalne - Marijanu zakop~anu do grla. Tako }e ovi u Svilajncu imati

goli{avog Ko{tunicu, a ovi u Ni{u obu~enog.

Znate i sami da nam Evropska unija nije ponudila da potpi{emo

Sporazum o pridruìvanju, nego neki prelazni sporazum. Koliko ja

znam, ovakvu vrstu sporazuma Evropljani nisu nudili nikome pre nas.

Opet smo postali specijalni slu~aj i tako se specijalno vaspitavanje

Srbije nastavlja.

Da li }e skup{tina ratifikovati i ovaj specijalni sporazum, pitanje je, a

odgovor na njega zavisi i od rezultata drugog kruga predsedni~kih

izbora i eto opet zabranjene teme.

Ako imate malo kompjutera i malo ìvaca, predlaèm vam da pro~itate

tekst na na{em sajtu koji smo preuzeli sa stranica najstarijeg lista na

Balkanu. To je tekst Branka Milanovi}a, saradnika Karnegijeve

zadu`bine iz Va{ingtona, koji kaè da je pred nama savr{ena oluja. To

je u stvari naslov filma u kome se vidi nastanak savr{eno stra{ne

oluje, koja nastaje kada se idealno poklope svi meteorolo{ki parametri.

Kroz nekoliko meseci, kaè Milanovi}, moè se desiti da Srbija ostane

bez Kosova, bez Evropske unije, u hladnom ratu sa SAD-om i bez

gasovoda. U prvih {est meseci, kaè on, Kosovo }e priznati dve tre}ine

198

01.

02.

08

. zemalja sveta: Amerika, ve}ina zemalja Evropske unije, islamski svet i

odnosi Srbije s evropskim zemljama bi}e snièni na nivo otpravnika

poslova. S evropske strane, u daljem zao{travanju, na listi uslova

pojavi}e se novi - prekid ekonomske blokade Kosova.

Ako na predsedni~kim izborima u Americi pobedi Hilari Klinton, u

njenom timu bi}e na{i stari znanci, Madlen Olbrajt i Vesli Klark. Da li

}e gasovod stvarno biti izgra|en i kako Srbija moè Gasprom, to jest

Rusiju da natera na bilo {ta? I tako dalje, i tako dalje, sve do savr{ene

oluje.

Ali da vam ne sagorevam poslednju kapljicu nade, ako ste ba{ zapeli da

se nadate. Ne brinite, sve }e se na ovaj ili onaj na~in dobro zavr{iti u

nedelju uve~e. Pa ako i ne}e, treba se te{iti ve{}u od pre neki dan iz

Turkmenistana - opet }e gra|ani te daleke, ali nama prijateljske zem-

lje, imati bioskop, cirkus i operu. Umro je onaj njihov ludi predsednik

Nijazov, koji je pre deset godina re{io da sru{i operu, zabrani cirkuske

predstave i zatvori bioskope. I eto, posle kra}e pauze, predsednik

Turkmenistana }e svojim gra|anima opet graditi operu, dove{}e im

cirkus i otvoriti bioskope.

Dakle, zabranjeno je pominjati B i T, ali niko mi nije rekao da ne smem

da pominjem Bezbednosno-informativnu agenciju i Radeta Bulatovi}a

i Vojislava [e{elja, a mene je mrzelo da telefoniram Radiodifuznoj

agenciji ili kome god i da pitam za dozvolu. Niko nije ni Nata{u Kandi}

pitao za dozvolu za to da ~ita njene SMS poruke, mejlove i da {pijunira

ko i kada dolazi u njen stan. Verovatno ste ~uli da je [e{elj pre nekoliko

dana na su|enju citirao poruke predsednice Fonda za humanitarno

pravo i iznosio podatke o tome kada je i ko bio u njenom stanu. S

Nata{om Kandi} smo razgovarali i o izve{taju njenog Fonda o su|enji-

ma za ratne zlo~ine koja se vode u Srbiji i na Kosovu. Nata{a Kandi}.

Nata{a Kandi}:

Ono {to znam, na osnovu kontakata s odre|enim pripadnicima Srpske

radikalne stranke, a to se moè velikim delom videti i iz knjiga koje SRS

objavljuje, to je da oni imaju koncepciju da se ne dozvoli da biv{i dobro-

voljci svedo~e protiv Vojislava [e{elja. Tako da je njihov zadatak da ih pre-

vode i prevedu u svedoke odbrane. Tamo gde vide da ima problema, raz-

govaraju s njima na radikalski na~in, tako da oni uspe{no obavljaju posao

prevo|enja svedoka iz svedoka optu`be u svedoke odbrane. To rade

Nata{a

Kandi}

Aleksandar Vu~i}, Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, ~itav njihov tim za

odbranu [e{elja. Da bi to ozvani~ili, svi ti svedoci odlaze u op{tinske i

okru`ne sudove, daju izjave kako su na meti maltretiranja ha{kih

istraìtelja. Mnogi od njih se pojavljuju i na doma}im su|enjima, pre

svega u predmetu Zvornik. To je stvarno galerija likova, tih ~etni~kih

vojvoda, komandanata.

Jedan od svedoka koji govore o konkretnoj odgovornosti [e{elja, Goran

Stopari}, biv{i pripadnik radikalske jedinice Leve supoderice, a kasnije

pripadnik [korpiona, zasluàn je za otkrivanje zbilja stra{nih i brutalnih

zlo~ina. Od njega sam saznala da je jedinica [korpioni bila uklju~ena u

streljanje {estorice muslimana iz Srebrenice. On je taj koji je 2003. godine

svedo~io na su|enju pripadniku [korpiona za ubistvo albanskih èna i

dece. E, dogodilo se da kada je taj svedok svedo~io, mene pozove jedan pri-

padnik [korpiona, vrlo blizak Stopari}u i zamoli me za broj telefona

Gorana Stopari}a, koji nije javan i koji imaju samo ha{ki istraìtelji.

Poslala sam poruku Goranu Stopari}u pitaju}i ga da li mogu da dam taj

broj. Ta~no je da je on mene nazvao, ali uop{te nije bilo nikakvog razgo-

vora o su|enju, zato {to sam ja svesna da on svedo~i i znam da kontakt sa

svedocima nije dozvoljen i ja to nikada ne ~inim.

Onda su me pozvali novinari frankfurtskih Vesti, koji su mi rekli da su im

u Radikalnoj stranci rekli da je su|enje [e{elju prekinuto zbog SMS

poruke koju sam ja poslala svedoku. To zna~i da je SRS skinuo tu SMS

poruku, a imaju}i u vidu da se oni javno hvale svojom dobrom saradnjom

s Bezbednosno-informativnom agencijom, nekako mi je logi~no da SRS

dobija tu vrstu podataka od BIA. A podaci koje je, najpre na zatvorenoj, a

onda na javnoj sednici, [e{elj izneo o mojim kontaktima s biv{im pripad-

nicima [korpiona, govore o tome da BIA Srpskoj radikalnoj stranci daje

podatke o mojim kontaktima. Na ovo neko ovde mora zvani~no da reagu-

je. Da li smo mi kao dràva na tom nivou da BIA prati i prislu{kuje poje-

dince koji se bave ljudskim pravima i onda to daje na uvid zainteresova-

nim politi~kim strankama? Vlast se zapravo slaè s Vojislavom [e{eljom i

BIA da kontakte organizacija za ljudska prava treba kontrolisati, da

pojedince iz tih organizacija treba pratiti, ~itati im elektronsku po{tu,

SMS poruke, stalno ih dràti na oku.

Dovodim u vrlo nezgodnu situaciju ljude s kojima razgovaram i koji bi

hteli da pomognu, ali ne javno, nego bi u poverljivom razgovoru hteli da

daju podatke. Ako oni znaju da su ti podaci dostupni za SRS i BIA, onda se

200

01.

02.

08

. postavlja pitanje {ta mi u ovoj zemlji uop{te moèmo da uradimo da bismo

identifikovali one koji su po~inili ratne zlo~ine. Ja se spremam da napi{em

pismo BIA, da ih pitam odakle njihova zainteresovanost za takve stvari i

na koji na~in oni prosle|uju te podatke. Vide}emo da li }e BIA dati bilo

kakav odgovor ili }e re}i ne{to sli~no {to i sudija Gordana Petrovi}-

Boìlovi} - Valjda }e do}i do promena, onda vi{e ni{ta ne}e biti bitno.

To je sudija koja je 10. aprila 2007. izrekla presudu pripadnicima [korpi-

ona, kojom je komandant jedinice, Slobodan Medi}, ka`njen na dvadeset

godina, njegov telohranitelj i ro|ak, Branislav Medi}, tako|e na dvadeset

godina, zatim Pera Petra{evi} na trinaest godina, zato {to je on priznao

svoje delo, Aleksandar Medi} na pet godina, dok je zamenik komandanta

jedinice, Aleksandar Vukov, oslobo|en svake odgovornosti. To su|enje je

krenulo vrlo dobro, dokazni postupak je tekao vrlo profesionalno. Sudija

se posebno trudila da prikupi {to vi{e dokaza o statusu jedinice, htela je

da utvrdi da li je u pitanju paravojna jedinica ili jedinica koja je bila u sas-

tavu Vojske Republike Srpske ili Dràvne bezbednosti Srbije. Me|utim, u

julu 2006, kada je svedo~io biv{i ministar policije Republike Srpske

Tomislav Kova~, videlo se da vi{e nema poleta da se utvrde ~injenice u vezi

sa statusom jedinice. Sudija je poùrila da {to pre zavr{i predmet, a pri

izricanju presude je rekla da nema dokaza da su `rtve dovedene iz

Srebrenice. Rekla je da su neki pripadnici [korpiona tamo bili iz patriot-

skih razloga i da ona to uvaàva.

Bilo mi je uàsno te{ko zbog tih porodica, zbog tih majki, sestara. Sudija

je oti{la i dalje, po~ela da daje intervjue po medijima, po{to ju je predsed-

nik Okru`nog suda Srbije vratio na njene ranije poslove. Ona je tvrdila da

je uklonjena s pozicije sudije za ratne zlo~ine zbog toga {to ona ne dozvo-

ljava da se odre|eni slu~ajevi politi~ki eksploati{u. Smatrala je da se pred-

met Suva Reka politi~ki koristi u vreme pregovora o statusu Kosova. Ona

sebe vidi kao nekoga ko, osim zadatka sudije, ima i neke politi~ke zadatke.

U pismu javnosti ona kaè da je njen zadatak da {titi integritet i teritori-

jalni suverenitet zemlje i dodaje da o~ekuje da ovde zavlada druga~ija poli-

ti~ka klima. Pri tome ona moè da misli samo na to da vi{e ne}e biti

su|enja za ratne zlo~ine, kao {to neki stalno najavljuju.

Tuìlac je taj koji odre|uje {ta }e biti predmet optu`be. U njegovim ruka-

ma je odluka da li }e se ta}i u institucije ili }e sve ostati na nivou obi~nih

po~inilaca. Ima tu i sjajnih postupaka i su|enja koja pokazuju da neke

sudije imaju integritet. U predmetu Morina sudija je vrlo otvoreno rekla

Nata{a

Kandi}

da optu`nica nije zasnovana na ozbiljnim dokazima. Na tom su|enju, ona

je Albanca Lekaja oslobodila po nekoliko ta~aka optu`be, s obrazloènjem

da tuìlac nije ponudio dovoljno dokaza. Tu se ni{ta ne moè zameriti

sudu, ve} politi~koj odluci da se ovde sudi Albancima. Postoji neprekidan

strah od te narodnja~ke javnosti i dela vlade koji je protiv su|enja za ratne

zlo~ine. Tuìla{tvo stalno mora da im se dodvorava i da pokazuje kako je

u njihovoj nadle`nosti da sude i drugima, a ne samo Srbima. Treba da

po~ne i su|enje Iliji Juri{i}u, koji je optuèn za stradanje stotinak pripad-

nika tada{nje JNA u tuzlanskoj koloni. Nema razloga da se Iliji Juri{i}u

sudi ovde i ako na{e tuìla{tvo za ratne zlo~ine ima dokaze protiv njega,

trebalo bi da ih preda tuìla{tvu Bosne i Hercegovine. Taj postupak bi tre-

balo da se vodi tamo, jer gra|ani Bosne i Hercegovine treba da znaju {ta se

dogodilo 15. maja u Tuzli.

Nije zadatak tuìla{tva da se dovija da do|e do predmeta koji bi opravdali

su|enja za zlo~ine protiv muslimana ili kosovskih Albanaca. Imamo

jednu pravno nesigurnu, nezdravu i opasnu situaciju, koja ~ak i one koji

su po~eli da rade ne{to pozitivno, navodi da to ~ine na naopak na~in.

A onda se dogodi da u jednom trenutku svedo~i biv{i visoki policajac,

~ovek koji je bio profesionalno zaduèn da ode u Bijeljinu, na zahtev

me|unarodne zajednice koja je to traìla od Srbije, da poku{a da zaustavi

Arkanove jedinice u ubijanju i da zaustavi formiranje lokalne paravojne

jedinice. On zatim biva poslat u Zvornik po istom zadatku. On kaè da je

Srbija imenovala koordinatore, koji su imali zadatak da formiraju para-

vojne formacije, da ih naoruàvaju, da kontroli{u njihovo kretanje, da pro-

cenjuju gde je potrebno poja~ati prisustvo paravojnih formacija, a gde ga

treba smanjiti i premestiti ih na neko drugo mesto. Tom ~oveku je bilo pot-

puno jasno kako se priprema taj rat, ko u svemu tome u~estvuje i on se

zbog toga uàsno ose}ao, i profesionalno i ljudski. Taj svedok je svedo~io

u decembru 2007. godine.

Takva ti{ina je vladala dok je on svedo~io. Nikada takvu ti{inu nisam ~ula

u sudnici. Pomislila sam - Evo ~oveka koji zasluùje da ga slu{amo dani-

ma i danima, dok ne saznamo {ta se to dogodilo. Za mene je taj dan bio

jedinstven. Onda sam videla da o tome u medijima nema gotovo nikakvih

izve{taja. U~inilo mi se da sva ta su|enja postoje samo u sudnici, da se,

kada iza|emo napolje, ta vrata zatvore i to prestaje da postoji. Tuìoci stal-

no procenjuju koliko }e ih radikali napadati, pa imaju vi{e optu`nica pro-

202

01.

02.

08

. tiv nesrba, jer }e biti manje napadani. Oni su veoma oprezni kada odlu~uju

protiv koga }e uop{te podizati optu`nice.

U predmetu Ov~ara se vodilo mnogo ra~una o tome da budu optuèni

samo oni koje je Srbija otpisala, a to su pripadnici srpske teritorijalne

odbrane, [e{eljeve paravojne formacije. Nijedan oficir biv{e JNA nije

optuèn. Tu ima pomaka. Od ~etrnaestoro optuènih za zlo~ine u Lovasu

nad hrvatskim civilima, ~etvoro su pripadnici biv{e JNA. Jo{ se vodi

mnogo ra~una o tome da se ne iznose dokazi da je te grupe u Zvornik,

Br~ko ili u neko drugo mesto organizovano poslala dràva, da pripo-

mognu srpskom narodu.

Svetlana Luki}:

Kada sam ~itala va{ izve{taj o su|enjima za ratne zlo~ine u Srbiji,

setila sam se Gurija koji je nestao iz zemlje.

Nata{a Kandi}:

To je predmet Bra}a Biti}i i on stvarno pokazuje kako se ovde dolazi

do optuènih. Goran Radosavljevi} Guri je uz znanje policije i

verovatno vlade, uz znanje tuìla{tva za ratne zlo~ine, mirno oti{ao

iz ove zemlje, iako su svi oni vrlo dobro znali da on ne bi smeo da

bude na slobodi nijednog trenutka. Tako da se to su|enje svelo na

su|enje dvojici koji se brane sa slobode. Su|enje vodi sjajan sudija,

ali on ne moè ni{ta da uradi bez dokaza, koji su u rukama policije,

koja ne èli da daje dokaze protiv svojih ljudi na visokim funkcijama,

a koji su ume{ani u ubistvo trojice bra}e Biti}i. To su|enje je veoma

karakteristi~no po svedocima. To su likovi kakve nikada ne vi|amo u

privatnom ili javnom ìvotu. To su biv{i pripadnici Crvenih beretki i

trebalo bi da ih ljudi vide, trebalo bi na televiziji pustiti te snimke, da

se vidi kako izgleda ta zavera }utanja.

Svedoci Srbi u predmetu Suva Reka ne èle da iznesu nijednu re~ o

tim doga|ajima. Oni otvoreno kaù da ih nije zanimalo {ta se doga|a

s Albancima, a oni su prolazili pored gomile tela. Tu su leàla i deca,

a oni kaù da nisu ni zastali, jer ih to nije zanimalo. Kao svedoci su

dovedeni i Romi, koji su 1999. bili maloletnici, koje je srpska policija

i civilna vlast u Suvoj Reci naterala da utovaruju le{eve u kamione.

Sud poku{ava da dokaè tu optu`nicu preko svedo~enja tih romskih

de~aka. Ali nema nijednog Srbina koji je spreman da kaè bilo {ta o

tome {to se tamo doga|alo u periodu od marta do juna 1999. godine.

Nata{a

Kandi}

Svetlana Luki}:

Nedavno sam ~itala neko svedo~enje o Goranu Radosavljevi}u Guriju,

se}ate se, on je bio komandant àndarmerije, a u toku rata koman-

dant nastavnog centra u Petrovom Selu. Taj svedok je rekao da je u taj

centar dva puta dolazila i Gurijeva }erka da puca na streli{tu i da je

jednom putovala helikopterom, zajedno s Legijom.

Ovih dana je iza{ao dosta poraàvaju}i izve{taj Amnesti

interne{enela o su|enjima za ratne zlo~ine na Kosovu. Tu se kaè da

su ta su|enja veoma neefikasna, da nema dovoljno me|unarodnih

tuìlaca i sudija, da se optu`nice gomilaju i da nema adekvatne

za{tite svedoka. Slu{ate mi{ljenje Nata{e Kandi} o su|enjima za

ratne zlo~ine na Kosovu.

Nata{a Kandi}:

Tamo nema mnogo su|enja za ratne zlo~ine i ve}ina tih su|enja su

su|enja protiv Albanaca koji su po~inili ratne zlo~ine nad Albancima.

Mislim da je to rezultat odluke me|unarodnih sudija i tuìlaca. Njima

je tako lak{e u sredini u kojoj UNMIK ne uìva veliko poverenje.

Veliki problem tih su|enja je strah ljudi da svedo~e. Taj strah je

mnogo ve}i od straha ovde. Problem je i to {to nema saradnje izme|u

ovda{njeg tuìla{tva i me|unarodnih tuìla{tava. Ovde smatraju da

bi, ako bi se obratili UNMIK-u ili lokalnim sudijama za pomo} u

saslu{avanju i obezbe|ivanju svedoka, priznali nezavisnost Kosova.

To oteàva preko potrebnu saradnju. Znamo da je iz zatvora u

Mitrovici 1999. godine izme|u sedamnaest i dvadeset zatvorenika

pobeglo u Srbiju i da su oni i danas ovde. Optu`nica koja je podignu-

ta protiv njih stoji, zato {to se ovde smatra da ne treba sara|ivati s

UNMIK-om ili s lokalnim tuìla{tvom, nego se treba pona{ati kao da

Srbija ima nadle`nost na Kosovu.

Ve} tre}i put Vrhovni sud Srbije ukida presudu koju donosi Okru`ni

sud u Prizrenu, izme{ten u Poàrevac. Sudija koji je bio sudija u

Okru`nom sudu u Prizrenu sudi dvojici pripadnika policije iz

Orahovca, koji su ubili tri albanska civila u martu 1999. godine.

Naravno da je to skaredno su|enje i niko se zbog toga ne uzbu|uje. Mi

odavde i dalje igramo tu igru da postoji SUP \akovica, koji ima

istureno komandno mesto u Jagodini. To je potpuno suluda igra u

kojoj smo izgradili ~itav virtuelni svet izme{tenih SUP-ova i

204

01.

02.

08

. izme{tenih sudija, koji onda sude ovoj dvojici policajaca. Mnogi od

tih ljudi primaju plate od hiljadu evra.

Svetlana Luki}:

Vi znate, kao {to to zna i svaki ga~ac, ona glasna ptica {to se gnezdi u

kro{njama drve}a u Bulevaru Revolucije, da je na strani Srbije, kada je

u pitanju Kosovo, bo`ja pravda i me|unarodno pravo. Predsednik

vlade se dobro ose}a u ulozi ~oveka koji brani me|unarodni pravni

poredak. O tom argumentu, koliko je me|unarodno pravo na strani

kosovskih Albanaca, a koliko na strani Srbije, govori}e u narednih

nekoliko minuta mladi pravnik Marko Milanovi}. Marka ste ve} slu{ali

u Pe{~aniku, on je saradnik Beogradskog centra za ljudska prava,

magistrirao je u Americi, asistirao je jednom od sudija Me|unarodnog

suda pravde u Hagu, a sada je na doktorskim studijama me|una-

rodnog prava na Kembridù.

Marko Milanovi}:

Nesumnjivo je da Srbija kao dràva ima pravo da {titi svoj teritori-

jalni integritet, ali to ne moè da se kaè u ovako apsolutnim izrazi-

ma, kao {to to radi ova vlast. Mi tvrdimo da je Srbija jedina na

braniku me|unarodnog prava, zajedno s Rusijom. To zvu~i aspurdno

i potpuno licemerno, jer Srbija je zemlja koja je flagrantno kr{ila

me|unarodno pravo poslednjih petnaest godina i dan-danas to nas-

tavlja da ~ini tako {to ne isporu~uje Ratka Mladi}a i ostale

optuènike sudu u Hagu, pri tome ne po{tuju}i ni presudu Me|u-

narodnog suda pravde iz februara 2007, kojom joj je direktno

naloèno da isporu~i Ratka Mladi}a. Zato je krajnje licemerje re}i -

Mi se borimo za me|unarodno pravo. Ali opet, to ne zna~i da Srbija

nema nekih argumenata.

To ne zna~i ni da Albanci nemaju nekakve argumente. Pravo na

samoopredeljenje je smi{ljeno pre svega radi re{avanja kolonijalnog

problema. U slu~aju kolonija, pravo na samoopredeljenje podrazume-

va pravo na otcepljenje i tako je do{lo do svih procesa dekolonizacije

posle Drugog svetskog rata. Dràve imaju fantaziju da su one prete~a

me|unarodnog prava, a ~injenica je da dràve nastaju u okviru

me|unarodnog poretka. Dve tre}ine od dvesta dràva, koliko ih

danas ima na svetu, nastale su u poslednjih {ezdeset godina. One pre

toga nisu postojale. Pravo na opredeljenje je zna~ilo da si od pedeset

Marko

Milanovi}

zemalja dobila sto pedeset zemalja. Sto biv{ih kolonija su postale

suverene dràve.

Ali {to se ti~e zemalja koje nisu kolonije, pravo na samoopredeljenje

ne podrazumeva otcepljenje. Ti nema{ pravo da se otcepi{ kada

pedeset pet odsto tvog stanovni{tva glasa za to. Crna Gora se nije

otcepila od Srbije i Crne Gore zato {to je pedeset pet odsto ljudi glasa-

lo za to na referendumu, ve} zato {to su se pre toga Srbija i Crna Gora

dogovorile da to bude osnov za otcepljenje.

Pravo na samoopredeljenje podrazumeva da kada neki narod èli

samoopredeljenje, dràva mora da mu udovolji internim samoopre-

deljenjem. Ti mora{ da mu da{ autonomiju, da dopusti{ tom narodu

da sam upravlja svojim poslovima. S te strane Srbija ima ja~e argu-

mente. To {to devedeset odsto gra|ana Kosova èli da se otcepi od

Srbije ne zna~i da oni imaju pravo da se otcepe od Srbije. Ali to pravo

na samoopredeljenje je mo`da doseglo stepen prava kolonizovanih

naroda, ako si ti narod koji je bio pot~injen stranoj dominaciji, oku-

paciji i kr{enju ljudskih prava. To je jedino pravilo na osnovu koga

kosovski Albanci mogu da kaù - Suverenitet Srbije nije prepreka za

na{u nezavisnost. Sve ostalo {to oni pri~aju - Mi smo bili autonomna

pokrajina u SFRJ - sve je to pravno irelevantno. Jedini njihov osnov za

samoopredeljenje je to {to su oni bili `rtva zlo~ina Milo{evi}evog

reìma, i to vrlo velikih zlo~ina. I ne u kratkom periodu, nego je u

pitanju deset godina sistematske diskriminacije i proterivanja osam-

sto hiljada ljudi i ubistvo deset hiljada ljudi 1999. godine. To je to i ti

sada ne moè{ mnogo da se buni{ i pri~a{ o suverenitetu, ako si sve

to radio tim ljudima.

Evropa ne kaè eksplicitno Srbiji - Vi morate da dozvolite Kosovu da

se otcepi zato {to ste kr{ili ljudska prava kosovskim Albancima. Oni

to ne kaù, oni ne èle to da kaù iz politi~kih razloga i to je njihova

pri~a o tome da Kosovo nije nikakav presedan, nego je izuzetan

slu~aj. Od trenutka kada je bilo kr{enja ljudskih prava, proteklo je

vi{e od osam godina. U tih osam godina Srbija nije bila Milo{evi}eva

Srbija. Ne moè se re}i - Albanci imaju osnova za strah da }e Srbija

ponovo da im radi to {to im je radila, posebno jer postoji i me|unarod-

no prisustvo na Kosovu. Ima{ tako|e i ~injenicu da su Albanci kr{ili

prava Srba i drugih manjina na Kosovu, i to vrlo sistematski u posled-

njih osam godina. E, to je razlog za{to albanska pozicija nije kristal-

206

01.

02.

08

. no jasna. Po me|unarodnom pravu, ta konfuzija je pravno

nerazre{iva. Kada bi to do{lo pred sud pravde, da on kaè da li Kosovo

ima pravo da bude nezavisno ili da li Kosovo jeste nezavisno, oni

jadni ne bi znali {ta da urade. Odnosno, oni bi izbegli da re{e taj

slu~aj.

To je problem koji moè samo politi~ki da se re{i, jer ni jedna ni

druga strana nemaju jasne argumente na svojoj strani. Tu dolazi

pri~a da }e Srbija da zatraì od Me|unarodnog suda pravde da kaè

da li Kosovo sme da bude nezavisno ili ne sme. Do toga postoje dva

puta, jedan put je tu`ba protiv dràva, drugi put je savetodavno

mi{ljenje.

Svetlana Luki}:

Tu`ba protiv dràva koje su priznale Kosovo?

Marko Milanovi}:

Da. Prvi problem s takvom tu`bom je {to ti treba osnov nadle`nosti,

ali ~ak i da postoji nadle`nost suda, on }e to priznanje najverovatni-

je tretirati kao diskrecioni akt svake pojedine dràve. Zna~i, sud }e

da kaè - Kosovo mo`da jeste, mo`da nije nezavisno, ali Engleska ima

pravo da kaè da ono jeste nezavisno i mi tu ne èlimo da se me{amo.

Ja zaista mislim da je to najverovatniji ishod takvih tu`bi i da su one

unapred osu|ene na neuspeh. Drugi put je savetodavno mi{ljenje, ali

savetodavno mi{ljenje ne moè da traì dràva, nego mora da traì

neki od organa Ujedinjenih nacija. Zna~i, ti mora{ u Generalnoj

skup{tini Ujedinjenih nacija da obezbedi{ ve}inu ili da u Savetu

bezbednosti obezbedi{ ve}inu bez veta da bi zatraìo savetodavno

mi{ljenje. To se ne}e desiti, ne postoji {ansa da se to desi. To je zama-

javanje, Srbija Kosovo gubi i dobija isklju~ivo u politi~koj areni.

Ako ga Srbija izgubi, a najverovatnije }e ga izgubiti, {ta je to {to

Kosovo dobija? Ono dobija vrlo malo. Srbija }e biti u stanju da opstru-

ira prijem Kosova, posebno u saradnji s Rusijom, u mnoge me|una-

rodne organizacije, uklju~uju}i i Ujedinjene nacije. Zna~i, oni }e

dobiti nezavisnost od Srbije, koju ve} imaju, ali }e i dalje biti protek-

torat Evropske unije. To je njihova tuga, {ta da im radi{. Jaka im ta

nezavisnost koju }e da dobiju, a jako i nama na{e protivljenje. Ali ono

{to }e verovatno da se desi, to je da Evropska unija, koja danas pri~a

da su proces pridruìvanja Srbije i proces re{avanja statusa Kosova

Marko

Milanovi}

odvojeni, kada Srbija bude na poslednjoj stanici, a nadam se da }e do

toga do}i, a to je prijem u ~lanstvo - da }e jedna ili vi{e dràva

Evropske unije re}i Srbiji - Vi ne moète da postanete ~lanica Unije

dok ne re{ite status Kosova, vi }ete morati da priznate Kosovo. To

zna~i da za deset godina Kosovo opet moè da nam se vrati kao prob-

lem.

Za prijem Srbije u Evropsku uniju }e u kona~noj instanci biti potreb-

na saglasnost svih dvadeset sedam dràva ~lanica. Holandija, na

primer, moè da kaè - Ili priznajte Kosovo ili ne ulazite, kraj pri~e.

Zaista moè tako da se desi, mada oni danas pri~aju kako su to dva

razdvojena procesa. Nisu ni Evropljani po{teni, oni vrlo lako na kraju

mogu da poveù ta dva procesa. To je uostalom njihovo politi~ko

pravo, ne moèmo mi njima da diktiramo uslove za na{e u~lanjenje u

Evropsku uniju.

Misija Evropske unije moè da do|e na Kosovo. To je pitanje

tuma~enja Rezolucije 1244. U kona~noj instanci Savet bezbednosti je

taj koji tuma~i svoje sopstvene odluke, ali vrlo lako moè da se desi

da generalni sekretar Ujedinjenih nacija da {iroko tuma~enje i da

kaè - Do|ite. Mi moèmo da se bunimo, ali tako }e da bude, Rusija }e

mo`da da uloì neki protest i {ta? Ali to }e da zatruje politi~ku scenu

u Srbiji, jer }e tada DSS opet po~eti da pri~a - Kakva crna evropska

integracija, kada oni nama otimaju petnaest odsto na{e du{e? Ja mis-

lim da je to ~ak izvesno. Kosovo ne moè ostati u vakuumu, oni }e

morati da po{alju tu misiju, a mi ne}emo na to da pristanemo, zato

{to mi kaèmo da je to prvi korak u ostvarivanju odba~enog

Ahtisarijevog plana.

Svetlana Luki}:

I jo{ jedna stvar koja me je podsetila na period bombardovanja, kada

se ovde ra~unalo na nejedinstvo u NATO-u. Kao, ako izdrìmo jo{ koji

dan, pu}i }e to. Nema sumnje da je bilo rasprave me|u njima da li

treba bombardovati civilne ciljeve, mostove ili ne treba.

Marko Milanovi}:

Kriza koja je izazvana ira~kim ratom 2003. godine je poremetila

odnose u Evropskoj uniji, ali i to je bilo pa pro{lo, a Kosovo... Oni

imaju daleko pre~a posla.

208

01.

02.

08

. Svetlana Luki}:

Mora{ da traì{ saveznike, a ne da se osloni{ na samo jednog.

Marko Milanovi}:

Koji }e pri tom skupo da ti naplati - Ajde, daj ti nama NIS koji vredi

milijardu i po evra za petsto miliona. Rusi }e sve da naplate, kao i

svaka velika sila. Ne dobija{ ti njihov savez i prijateljstvo za dàbe. A

to {to mi imamo samo sebe da prodamo je druga pri~a. To je prosti-

tucija radi Kosova.

[e{elj je vrlo ve{t ~ovek i, kao i Milo{evi}, on cveta u Hagu, njemu je

lepo da je u centru pa`nje, da sedi u toj sudnici, da svi ~ekaju {ta }e

on da kaè, on uìva u tome. On je vrlo ve{to uspeo da proda u javnos-

ti narativ o svom su|enju i da preokrene javnost u svoju korist. To je

uradio na dva na~ina. Prvo je rekao da se njemu sudi za stvar koja

apsolutno ne postoji, a to je zajedni~ko zlo~ina~ko udruìvanje,

zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat. Drugo je da se njemu sudi za verbal-

ni delikt. To ovde odmah izaziva asocijacije na nasle|e komunizma.

On tvrdi da se njemu sudi za izgovorenu re~ - on nikome nije izvadio

srce zar|alom ka{ikom, on je samo pri~ao o zar|alim ka{ikama.

To {to mi imamo slobodu govora ne zna~i da je ta sloboda apsolutna

i ne zna~i da za bilo koju izgovorenu re~ ne moè{ da odgovara{.

Postoje mnoge situacije u kojima sama ~injenica da neko ne{to kaè,

bez toga da to i fizi~ki uradi, predstavlja osnovu za odgovornost.

Kleveta, na primer. Ako ja sad javno za tebe kaèm da te neko pla}a,

ti mene moè{ da tuì{ krivi~no i gra|anski. Zna~i, ja odgovaram

neposredno samo za ne{to {to sam rekao. U krivi~nom pravu klasi~ni

slu~aj odgovaranja za to {ta kaè{ je podstrekavanje. Zna~i, ako ja

sada kaèm - Ceco, idi ubij muà - ja odgovaram za to. Za to {to je on

konkretno radio, tu vrstu {irenja mr`nje i propagande, u srpskom

pravu postoji zasebno krivi~no delo izazivanja rasne, verske i

nacionalne mr`nje. Njemu nikada za to nije su|eno ovde, niti }e mu

bilo kada biti su|eno, niti je su|eno mnogima poput njega, od no-

vinara do koga god ho}e{ koji su {irili govor mr`nje.

U me|unarodnom pravu govor mr`nje uop{te nije krivi~no delo.

Njemu se ne sudi za to. U me|unarodnom pravu postoji samo jedan

sli~an zaseban zlo~in, a to je direktno i neposredno podstrekavanje

na genocid. Za to su osu|eni u medijskom slu~aju pred tribunalom za

Marko

Milanovi}

Ruandu urednici medija, koji su direktno pozivali ljude da ubijaju

Tutsije - Tutsiji su buba{vabe, zasluùju da umru, ubij, ubij ma~etom.

Oni su objavljivali spiskove imena ljudi koje treba ubiti. To mi nismo

imali, uz sav govor mr`nje koji su sejali reìmski i drugi mediji u

Srbiji, Hrvatskoj, Bosni. Ali jesmo imali nacionalisti~ku propagandu.

Svetlana Luki}:

Sad se ose}am glupo zato {to sam li~no upletena u to, ali ima{ situaci-

ju 1991. kada je na prvom programu RTS-a spikerka dràvne televizije

~itala spisak novinara Radio Beograda koji su antisrpski elementi u

ku}i, pri ~emu je odmah davan atribut - da je agent VMRO-a, usta{ki

agent i tako dalje. Naknadno su pitali [e{elja da li i dalje ostaje

zagovornik tog spiska i on je rekao - Da.

Marko Milanovi}:

Tome ne moè{ ni{ta s aspekta me|unarodnog prava. Za{to je to

tako? - To je zato {to su mnoge dràve morale da se saglase o tome

koju vrstu govora }e neposredno ka`njavati. Prvi ~ovek koji je osu|en

po tom osnovu je Julijus [trajher na su|enju u Nirnbergu. On je

ure|ivao ~asopis Juri{nik, u kojem je sprovo|ena najgora mogu}a

genocidna kampanja protiv Jevreja, s direktnim pozivom na nasilje.

On je osu|en u Nirnbergu i obe{en. Od tada postoji krivi~no delo

direktnog i neposrednog podstrekavanja na genocid, koje se razliku-

je od obi~nog podstrekavanja, koje mora da bude usmereno na

konkretnu osobu. To je ono kada iza|e{ na televiziju i pri~a{ kako sve

Jevreje treba pobiti. Onda si krivi~no odgovoran po me|unarodnom

pravu. [e{elj je optuèn da je svojim delovanjem doprineo ostvari-

vanju zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je on bio ~lan, a taj

zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je za svoj cilj imao stvaranje etni~ki

~iste Srbije, Bosne i Hrvatske, zna~i proterivanje nesrpskog

stanovni{tva s tih teritorija.

Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je poseban oblik odgovornosti u

me|unarodnom pravu. Tu postoji zajedni~ka namera da se izvr{i

zlo~in protiv me|unarodnog prava. Ti i ja se dogovorimo da

oplja~kamo banku i pri tom se dogovorimo da ubijemo bilo kog

straàra. Mi upadnemo u banku, ti ubije{ straàra i sada je pitanje da

li sam ja odgovoran za to {to si ti ubila straàra. Ako tuìlac moè da

dokaè da smo mi imali zajedni~ku nameru da ubijemo bilo kog

straàra u banci, pa je samo jedan od nas to uradio - i ovaj drugi }e da

210

01.

02.

08

. bude odgovoran. Onda postoji kategorija zlo~ina~kog poduhvata koja

kaè slede}e - ne odgovara{ samo za to za {ta postoji zajedni~ka na-

mera, nego odgovara{ i za zlo~in koji si mogao da predvidi{ da }e se

desiti. Zna~i, mi se dogovorimo da oplja~kamo banku, ne dogovorimo

se ni{ta vi{e. Mi upadnemo u banku, ti ubije{ straàra, ali ja }u odgo-

varati zato {to sam mogao da predvidim da }e pri plja~ki banke neko

ubiti straàra.

Na me|unarodnom planu to ima vi{e svrhe. Ima{ vr{enje zlo~ina na

masovnoj razini, ima{ gomilu ljudi koji su zlo~inci i gomilu ljudi koji

su `rtve. Tu se javlja problem nedostatka dokaza. Ti ne moè{ da

dokaè{ da je Hitler naredio holokaust, ne postoji naredba Hitlera -

Ubijte {est miliona Jevreja. Kada bi ga uskrsnuo nekim magi~nim

putem i stavio na sud, ne bi mogao da ga osudi{ po klasi~nim oblici-

ma sau~esni{tva. Zato ti je potreban zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat i

komandna odgovornost, zato postoji taj oblik odgovornosti. To {to je

neko ~lan tog poduhvata i {to je doprineo ostvarenju tog poduhvata,

po me|unarodnom pravu ga ~ini odgovornim za sve {to je bilo koji

~lan tog poduhvata uradio. Ta vrsta odgovornosti je primenjivana u

Nirnbergu, primenjena je pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom

za biv{u Jugoslaviju i Ruandu i upisana je u Statut me|unarodnog

stalnog suda pravde, koji je Srbija potpisala.

[e{elj odgovara ne za verbalni delikt, nego za zlo~ine koji su izvr{eni,

za ubistva i progon ljudi. A on odgovara za ubistva i za progon ljudi

zato {to je bio ~lan zlo~ina~kog poduhvata kome je doprineo svojom

propagandom. [irenje mr`nje nije zasebno delo, nego razlog za{to on

odgovara za krivi~na dela koja su ~inili drugi.

Svetlana Luki}:

Od po~etka su|enja Vojislavu [e{elju bilo je problema kojih nije bilo

na su|enju Milo{evi}u, tako da se ose}a da u sudu postoji panika {ta

da rade s tim ~ovekom.

Marko Milanovi}:

To je zato {to su oni meku{ci, ako mene pita{. Oni su njemu dozvolili

da radi stvari koje ne bi sebi dozvolio op{tinski sud u Babu{nici.

Zna~i, jedno je opstrukcija koju on sistematski radi, koja je vrlo pri-

mitivna, to je ono - Ne}u da vas gledam kako ste obu~eni, ho}u sve na

}irilici da mi dostavljate, ja ne razumem kada vi kaète to~ka, ja

Marko

Milanovi}

znam samo za ta~ku i tako dalje. Dobar je i primer njegovog {trajka

gla|u, kojim je on hteo da prisili sud da da ogromnu lovu ljudima koji

nisu kvalifikovani da budu njegovi advokati i tako dalje. Ako dozvoli{

da ti to radi [e{elj, ko ti je kriv? Sada Vojislav [e{elj vodi svoje sop-

stveno su|enje. Drugo pretresno ve}e vodi francuski sudija, koji je

potpuno nekompetentan. Taj ~ovek je dozvolio [e{elju da sedi u klupi

za advokata, a ne u klupi za optuènog. On na najidiotskije zahteve

[e{elja odgovara kao da je to ne{to najrazumnije, pa }e on to da raz-

motri. Vojislav [e{elj je rekao - Ja èlim da uvrstite ovu moju knjigu

od hiljadu strana o Jovanu Pavlu Drugom kao antihristovom names-

niku na zemlji u dokazni materijal i ho}u da to prevedete na engles-

ki. I umesto da sudija kaè - Beì bre - on mu je rekao - Molim vas,

na|ite engleskog izdava~a, pa neka on to prevede, a mi }emo to da

uvrstimo u predmet.

Tuìteljka je traìla izuze}e jednog od sudija, zato {to je on navodno

bio ~lan Helsin{kog odbora za ljudska prava u Norve{koj, {to su prob-

lemi za koje je kriv sam sud. Meni se ~ini da je sama tuìteljka u tom

slu~aju vrlo sposobna, da je hladna kao {pricer i da je ona sama okej,

ali s takvim ve}em i [e{eljem to }e da bude papazjanija nevi|enih

razmera. âk i kada on bude osu|en, a bi}e osu|en, dobi}e relativno

malu kaznu.

Svetlana Luki}:

Ve} je tamo ~etiri godine...

Marko Milanovi}:

...to }e mu se ura~unati...

Svetlana Luki}:

... i trajanje su|enja...

Marko Milanovi}:

... i za nekoliko godina eto njega nazad...

Svetlana Luki}:

Mnogo puta ste u ovoj emisiji slu{ali o politici zaborava koja vlada u Srbiji.

Nedavno sam pro~itala da se odlivak Titovog spomenika u Kumrovcu, rad

vajara Antuna Augustin~i~a, danas nalazi na jednom uì~kom otpadu. Na

tom istom uì~kom otpadu nalazi se i spomen-plo~a iz 1961. sa izlivenim

212

01.

02.

08

. likovima svih u~esnika prve konferencije nesvrstanih, koja je 5. oktobra

skinuta sa zgrade Skup{tine SFRJ.

U dana{njoj emisiji ~u}ete Jovana Bajforda koji govori o politici iskvarenog

se}anja. Jovan }e govoriti i o Topovskim {upama. To je ono mesto u

Beogradu na kome je pre neki dan predsednik poloìo venac na Dan

se}anja na `rtve holokausta. Jovan ìvi u Engleskoj i radi na univerzitetu

u Notingemu.

Jovan Bajford:

êsto se zaboravlja da je Beograd ve}im delom svoje istorije bio grad

koji se nalazio na granici. Do 1918. godine Beograd je predstavljao

granicu izme|u Srbije, pre toga turskog carstva, i Austrougarske

monarhije. Prema tome, Beograd se nije razvijao preko reke i upravo

zbog toga su svi urbanisti~ki planovi posle stvaranja Jugoslavije

po~eli da planiraju pro{irenje Beograda. êkalo se prvo da se izgradi

most 1934. godine. Ideja je bila da prvo {to se izgradi s leve obale Save

bude ne{to simboli~no. Op{tina Beograd je odlu~ila da tamo izgradi

sajam. Po~etak gradnje sajma je bio 1937. i to je bio veliki uspeh.

Postoje fotografije koje prikazuju za to vreme velelepne gra|evine.

Volovi su vukli kola s gra|evinskim materijalom, to su gradili ljudi u

{ajka~ama i opancima. S kalemegdanske tvr|ave se vrlo dobro videlo

to sajmi{te, koje se sastojalo od trga, u ~ijem centru je bila kula, a

okolo su bili sajamski paviljoni. Sajam je otvoren u septembru 1937.

Tamo se odigrala prva televizijska projekcija na Balkanu, u

Filipsovom paviljonu, gde su ljudi ~ak mogli sebe da vide na televiz-

iji. [koda je podigla veliku kulu s koje su mladi Beogra|ani impre-

sionirali svoje devojke izvo|enjem onoga {to je ekvivalent

dana{njem bandì-dàmpingu i bacali su se s te kule s padobranom.

Automobilski i razni drugi sajmovi su se smenjivali do 1941. godine.

Tada se funkcija sajma drasti~no menja.

Po~ela je nema~ka okupacija i nema~ka vlast je imala potrebu da u

Beogradu formira logor namenjen Jevrejima. Odlu~ili su da to urade

na Sajmi{tu. I onda su slali mu{karce Jevreje, koji su bili sme{teni u

Topovskim {upama, da izgrade krevete i leàje na tri sprata.

Upotreba logora na Sajmi{tu je bila potpuno u kontekstu uni{tenja

Jevreja u Srbiji. Kada se danas govori o merama odmazde koje su

nacisti vr{ili u Srbiji, govori se da je odmazda podrazumevala ubi-

janje sto Srba za jednog nema~kog vojnika. Me|utim, postoje doku-

Jovan

Bajford

menti koji ukazuju da su kategoriji zatvorenika za streljanje pri-

padali svi Jevreji i oni Srbi za koje se sumnjalo da su simpatizeri

komunisti~kog pokreta. To je naro~ito bio slu~aj u Beogradu. @rtve

koje su ubijane u znak odmazde su uglavnom bili Jevreji i do novem-

bra 1941. godine svi su bili streljani. Logor na Sajmi{tu je trebalo da

posluì za to da se tamo interniraju jevrejske ène i deca.

Jedan od razloga za{to ène i deca nisu prosto streljani je taj {to su

nema~ke vlasti imale problema sa svojim vojnicima koji je trebalo da

ih streljaju. Drugo, ono {to su nacisti smatrali kona~nim re{enjem

jevrejskog problema ~esto je zavisilo od njihovih birokratskih komu-

nikacija. Ovi u Beogradu su èleli samo da ih se oslobode, ovi u

Nema~koj nisu ba{ èleli da ih prime i na kraju je iz Berlina poslat

jedan gasni kamion, koji je ovde prozvan du{egupka, kojim su oni za

nekoliko meseci, od marta do maja 1942. ugu{ili sve ène i decu, koji

su bili sme{teni na Sajmi{tu. Jednom dnevno, a ponekad i dva puta,

oko sto èna i dece stavljali su u taj kamion, du{egupku. Voza~i tog

kamiona bi onda iza{li, povezali auspuh kamiona s prikolicom u

kojoj su bili Jevreji. Onda su ih vozili, prakti~no kroz centar

Beograda, za Jajince, gde su oni stizali ve} mrtvi, i tu su ih sahranji-

vali. Oko {est i po hiljada jevrejskih èna i dece bilo je na taj na~in

ubijeno za ta dva meseca.

U tom logoru je u to vreme bila i grupa od oko {est stotina Roma. Oni

nisu bili ugu{eni u du{egupci, koja je isklju~ivo kori{}ena za ono {to

se zvalo re{enjem jevrejskog pitanja. Ve}ina tih Roma sa Sajmi{ta,

oni koji su preìveli zimu 1941/42, koja je bila uàsno hladna, Sava je

bila potpuno zale|ena - njih oko petsto su bili pu{teni, nakon {to su

uspeli da izdejstvuju dozvolu da imaju stalno prebivali{te. Kada je

logor potpuno ispra`njen, njegova svrha je promenjena i on je postao

prihvatni logor za partizane. Tada je ve} bio ugu{en ustanak u Srbiji

i on se pomerio na Bosnu, Kozaru i delove NDH, tako da su zatvoreni-

ci uglavnom dolazili odatle i mnogi od njih su umirali od bolesti,

trovanja, tukli su ih i mu~ili i tako dalje. Neki su odvedeni u

Jasenovac, gde su bili ubijeni, ali najvi{e ih je bilo prosle|eno u

Nema~ku i Norve{ku na prinudni rad. Kroz jevrejski logor je od

decembra 1941. do maja 1942. pro{lo oko {est i po hiljada jevrejskih

èna i dece, od kojih je mo`da pedeset ili {ezdeset bilo pu{teno, jer je

utvr|eno da su im muèvi Srbi. Svi ostali su bili ubijeni ili su

214

01.

02.

08

. prethodne zime umrli u logoru. Posle ovog perioda poslato je jo{ oko

trideset hiljada ljudi u taj logor, od ~ega je deset hiljada umrlo.

Jevreji su jedina etni~ka grupa u Srbiji koja je bila sistematski

uni{tena, i mu{karci i ène i deca. To je ono {to stradanje Jevreja u

Srbiji ~ini jedinstvenim u odnosu na stradanje bilo koje druge

etni~ke grupe. Zbog toga postoji pojam holokausta, kao ne~ega {to je

druga~ije od drugih vrsta stradanja. U tom kontekstu treba posma-

trati na~in na koji se konstruisalo se}anje na taj logor posle Drugog

svetskog rata. On je postojao do savezni~kog bombardovanja u

aprilu 1944, kada je nekoliko bombi palo na logor i on je ubrzo

zatvoren i napu{ten. Tada po~inje posleratna istorija tog mesta.

Ru{evine su raskr~ene i po~ele su da se grade barake u kojima su bili

sme{teni radnici iz omladinskih brigada, koje su krenule u izgrad-

nju Novog Beograda. Ima jedna zanimljiva fotografija iz 1949.

godine, na kojoj se vide omladinci sa zastavama i parolama

posve}enim Titu. Oni stoje na stepeni{tu ~e{kog paviljona, koji je

samo deset godina pre toga imao potpuno druga~iju namenu. âk i

kada je dràvna komisija za istraìvanje ratnih zlo~ina izdala svoje

saop{tenje o stradanju na Sajmi{tu, ono je ozna~eno kao mu~ili{te

naroda Jugoslavije. Svi planovi vezani za ure|enje tog prostora

neposredno posle rata su podrazumevali potpuno ru{enje svega {to

je ostalo. Trebalo je da to bude travnata povr{ina, a bilo je i raznih

ideja o tome {ta da se tamo izgradi, od zgrade parlamenta do zgrade

opere, sedamdesetih godina.

Mnogi logori u isto~noj Evropi posle rata su sa~uvani da bi se videlo

kako je to izgledalo kada je tamo bio logor. U Jugoslaviji je to vrlo

retko ~injeno. Jedini koji su se zalagali za to da se ovo mesto adek-

vatno obeleì su bili ~lanovi SUBNOR-a, koji su formirali Udruènje

biv{ih logora{a. To su uglavnom bili ljudi iz druge etape logora, koji

mo`da nisu ni znali da su pre njih tamo bili Jevreji, a gotovo niko od

Jevreja nije bio preìveo. I od kraja pedesetih godina postoji inicijati-

va da se to mesto adekvatnije obeleì, ali nije se znalo kako to u~initi.

Jedan od razloga je to {to se to mesto nalazi gotovo u centru, izme|u

Novog Beograda i starog Beograda. Smatralo se da bi trebalo da ovo

mesto ima funkcionalniju ulogu u urbanisti~kom razvoju Beograda,

nego da se tamo napravi neki spomenik koji bi li~io na onaj iz

Kragujevca ili sa Sutjeske. Logor u Banjici i Jajinci su ve} bili zauzeli

Mi{a

Brki}

centralno mesto stradanja u Beogradu. Tako|e, kultura se}anja u

komunisti~ko vreme nije negovala kult `rtve, ve} kult otpora.

Se}anja logora{a iz svih logora su, na primer, bila objavljena pod

nazivom - Otpor u ìcama.

Prvo obeleàvanje Sajmi{ta odigralo se sedamdesetih godina, kada je

podignuta mala plo~a na jedva vidljivom mestu na ulazu u Sajmi{te.

Tekst na njoj kaè da su tu od okupatora i doma}ih izdajnika stradali

pripadnici svih naroda i narodnosti. Ta spomen-plo~a je nestala i

tvrdi se da se nalazi na nekom depou op{tine Novi Beograd. Novi

spomenik je podignut osamdesetih godina, s identi~nim tekstom, ali

je stavljen na travnatu povr{inu neposredno pored kule. U

Socijalisti~kom savezu radnog naroda se u to vreme pojavila bojazan

da mlade generacije nakon smrti druga Tita gube kontakt s revolu-

cionarnom pro{lo{}u Beograda i od tada se svake godine 9. maja

odràva {kolski ~as na Starom sajmi{tu. Prona{ao sam podatak da je

1989. tamo izveden i kratak pozori{ni komad na temu Starog

sajmi{ta, koji je napisala, niko drugi do Isidora Bjelica.

To je vreme kada je pa`nja po~ela da se pomera sa stradanja ljudi u

rukama nema~kog okupatora ka stradanju srpskog ìvlja u NDH.

Sajmi{te postaje predmet sporenja izme|u srpskih i hrvatskih

istori~ara. Srpski istori~ari i kvaziistori~ari po~eli su da potenciraju

Jasenovac, a njihovi pandani u Hrvatskoj su po~eli da govore o tome

kako je i Beograd imao svoj logor, koji uop{te nije obeleèn. Jedan od

odgovora iz Srbije bio je da je taj logor bio na teritoriji NDH.

Donesena je odluka da se tamo napravi spomenik, koji je radio

akademski vajar Mi{a Popovi} i trebalo je da se taj spomenik podigne

9. maja 1989. Onda je to odloèno iz raznih razloga, ali kada je

spomenik kona~no podignut 1995, to vi{e nije bilo 9. maja, nego 22.

aprila.

îtav kalendar se}anja u Srbiji se potpuno promenio. On je

preme{ten na vreme doga|aja vezanih za NDH i za stradanje srpskog

ìvlja tamo. 1992. godine skup{tina Srbije je uspostavila 22. april,

dan kada je bio proboj logora{a u Jasenovcu, kao Dan se}anja na

`rtve genocida uop{te. Sajmi{te je reinterpretirano i to vi{e nije bilo

mesto stradanja svih naroda Jugoslavije, nego je to sada postalo sim-

boli~ko mesto na kojem se u Beogradu obeleàva stradanje srpskih

`rtava u NDH. To se jasno moglo videti i po tekstu na tom spomeniku,

216

01.

02.

08

. koji je kasnije tako|e nestao. U tom tekstu su se spominjale srpske

`rtve u NDH i `rtve ma|arskog terora u Novom Sadu. To je

obja{njeno time {to je taj spomenik blizu u{}a Save, koja je dolazila

iz NDH, i Dunava, koji te~e od Novog Sada, a tela `rtava iz Jasenovca

i novosadske racije tim rekama su plivala do Beograda. Va`no je da

se ovo de{avalo 1995, kada je postalo jasno da Jasenovac ne}e ostati

u rukama srpskih snaga. Sajmi{te je pretvoreno u ekspozituru

Jasenovca u Beogradu.

Ceremonija komemoracije je kasnih devedesetih bila ista svake

godine: dolazilo se ujutru, postavljali su se venci na spomenik, zatim

se prelazio Brankov most, odlazilo se u Sabornu crkvu i tamo je

dràno opelo. To je bio jo{ jedan na~in na koji su pravoslavne, srpske

`rtve terora stavljane u centar pa`nje. Spomen na jevrejske `rtve i

spomen na Sajmi{te kao mesto holokausta, stradanja Jevreja koje je

bilo kvalitativno i kvantitativno druga~ije od svih drugih stradanja,

ni na koji na~in nije bilo obeleèno.

U vreme NATO bombardovanja vra}ena su u centar pa`nje se}anja na

period od 1941. do 1944, naro~ito na ~injenicu da su logor bombar-

dovali saveznici. Kao da je najstra{nija stvar koja se dogodila na

Sajmi{tu bila pogibija sto logora{a od savezni~kog bombardovanja

1944, a ne desetine hiljada ljudi koje su Nemci pobili pre toga.

Sve to vreme u tim zgradama su ìveli ljudi. Jedno vreme tamo je bila

i velika kolonija Roma. [ezdesetih godina, kada je trebalo da bude

prvi samit nesvrstanih u Beogradu, a autoput prolazi pored Sajmi{ta,

tada{nje vlasti su smatrale da dràvnici koji dolaze u Beograd ne bi

trebalo da vide te slamove i onda su sve Rome iz tog kartonskog

naselja preselili u Ledine. Tu je napravljena koàrska {kola, koja jo{

postoji, tu je bilo i fudbalsko igrali{te. To je vrlo va`no spomenuti u

kontekstu sada{nje polemike o Starom sajmi{tu. Kada je klub

Posejdon tamo organizovao koncert ili boks me~, u javnosti je to

ocenjeno kao ne{to {to je posebno problemati~no. A tamo se ve}

pedeset godina de{avaju stvari koje nisu adekvatne tom mestu.

Pitanje je {ta treba uraditi s tim prostorom. Obnavljanje svih

paviljona ne}e to obeleìti kao mesto stradanja, nego }e obeleìti

mesto gde je bio sajam pre Drugog svetskog rata. Paviljoni ne bi

izgledali kao u doba kada je tamo bio logor, oni ne}e biti sivi, bez pro-

zora, s tim leàjevima na tri sprata. Neko bi ih gledao s Kalemegdana

Jovan

Bajford

i mogao bi da kaè - Pa nije taj logor izgledao lo{e. Zna~i, to nije

podizanje spomenika logoru, to je podizanje spomenika sajmu od pre

Drugog svetskog rata. Ako treba da se adekvatno obeleì to mesto,

neka se izgradi novi muzej, savremena zgrada, ali podignuta kao

muzej `rtvama, na na~in na koji je podignut Muzej holokausta u

Berlinu.

S Topovskim {upama, odakle su na streljanje vo|eni mu{karci

Jevreji, situacija je jo{ dramati~nija. Topovske {upe posle rata nijed-

nom nisu bile obeleène, ~ak se u nekim listama logora koje je radio

SUBNOR ponekad ni ne spominju kao logor. Razlog je jednostavan:

tamo su bili samo Jevreji i Romi, a najvi{e njih nije preìvelo i ostalo

je vrlo malo ljudi koji su mogli da napi{u se}anja na taj logor.

Topovske {upe su odmah pretvorene u hangare i ni~im nisu bile

obeleène do 2006, kada je tamo podignuta mala spomen-plo~a.

Novinari koji su izve{tavali o tome nisu dobro izgovorili i napisali

ime tog logora, pa se on u izve{tajima naziva topovske {ume. Jo{

bizarnije je to {to je 1994. spomen-plo~a podignuta na potpuno

pogre{nom mestu, na Bulevaru Revolucije, kod tramvajskih {upa

zato {to je neko pomislio - tramvajske, topovske, to je manje-vi{e isto.

I jo{ na tom zidu stoji plo~a na kojoj se kaè - S ovog mesta su Jevreji

odvo|eni na streljanje, iako to nije to mesto.

Topovske {upe su sada predvi|ene za ru{enje i, po svemu sude}i,

tamo }e biti izgra|en veliki {oping centar, u kojem }e biti i kuglana,

bioskop i velika samoposluga. Pitali su Acu Singera {ta misli o tome

i on je rekao kako je neko isto tako poèleo da izgradi samoposlugu u

blizini Au{vica, ali da to nije pro{lo. A u Beogradu }e na mestu s kojeg

su skoro svi mu{karci Jevreji iz Srbije, njih pet hiljada, odvedeni na

streljanje, zaista biti samoposluga i kuglana i bioskop.

Svetlana Vukovi}:

A gde su Topovske {upe?

Jovan Bajford:

Topovske {upe su na Autokomandi, kada se iza|e s Avalskog druma

na veliku raskrsnicu, izme|u nekada{njeg Bulevara JNA i

Tabanova~ke ulice. To je veliki prostor na kojem se vidi hangar koji

je izgra|en posle rata, a s leve strane, tamo gde se vidi da je nekad bio

ulaz, stoje dve zgrade od cigle i logorska uprava je bila u tim

218

01.

02.

08

. zgradama. Te zgrade su predvi|ene za ru{enje i samo je pitanje vre-

mena kada }e sve to biti sravnjeno sa zemljom.

Ako pogledate istoriografiju holokausta na Zapadu, apsolutno je

dominantna ideja da se ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, ne moè

govoriti o holokaustu van konteksta kolaboracije. Nije bitan samo

onaj ko je izvr{io akt ubistva, nego i ko je sve to pripremio, ko je u

specijalnoj policiji bio u odseku za Jevreje, ko je skupljao spiskove, ko

je potkazivao Jevreje koji su se krili i ko je zapravo desenzitivizovao

ljude da imaju manje simpatija i manje saose}anja za Jevreje. Kada

su u taj logor dovedeni prvi Srbi, Nedi} je uputio pismo nema~kim

vlastima, u kojima je izrazio bojazan da }e i oni biti ubijani du{egup-

kom. On je bio spreman da interveni{e, ali ne kada su u pitanju

Jevreji. To je i bila logika po kojoj su Nemci streljali Jevreje, a ne Srbe.

Postoji dokument u kojem jedan od nema~kih oficira shvata da

Jevreji mo`da nemaju mnogo veze s ustankom, ali da, ako ubijaju

Srbe, imaju problema s kolaboracionisti~kom vla{}u. Kada su ubijali

Jevreje ili Rome, Nemci te probleme nisu imali. U tom smislu postoji

veza izme|u ideje kolaboracije i holokausta, ~ak i ako kolabora-

cionisti~ke vlasti nisu bile te koje su te zlo~ine izvr{avale, na na~in

na koji to jesu ~inile u Rumuniji ili Hrvatskoj.

Svetlana Luki}:

Slu{ali ste @orà Bresensa. Ova pesma bila je izbor Svetlane Slap{ak, koja

je di-dèj u dana{njoj emisiji, kasnije }ete ~uti od nje zbog ~ega. A sada

Vesti broj 13 Ivana ôlovi}a.

Ivan ôlovi}:

U intervjuu koji je objavljen po~etkom ove godine u listu Nedeljni

telegraf, slikar i knjièvnik Momo Kapor otkriva da su za njega jelo,

pi}e i ène samo sredstva koja mu sluè za stimulaciju umetni~kog

rada. Zbog toga umetnika u njemu, obja{njava on, stra{no interesuju

ène, i jelo, a naro~ito pi}e, koje mu omogu}ava da dosegne posebnu

vrstu duhovnosti i opijenosti ìvotom.

Ali, ~italac ovog intervjua, objavljenog povodom nagrade za ìvotno

delo koju je Kapor nedavno dobio od Srpske knjièvne zadruge,

sazna}e i to da se njegov odnos prema jelu, pi}u i ènama kao stvara-

la~kim i duhovnim stimulansima u poslednje vreme umnogome

promenio. Delimi~no zbog toga {to je za{ao u godine, o ~emu on sam

Ivan

ôlovi}

ovde otvoreno govori. A mo`da jo{ vi{e zato {to se devedestih godina

pro{log veka ovaj na{ umetnik, poput mnogih drugih, nacionalno

probudio i duhovno preobrazio, pa su, u skladu s tim, i njegove gas-

tronomske i erotske navike morale da budu korigovane. Bar ono {to

on o tome javno govori.

Na primer, po~eo je manje da jede i da sebi u tome manje uga|a.

Danas on sve re|e odlazi u izvikane skupe restorane, jer se u njima

ose}a bedno, glupo, neprijatno. Promenjen stav prema hrani Momo

Kapor duguje Hilandaru. Nema u tome ni~eg neobi~nog. Naprotiv,

na{ umetnik je primenio uobi~ajeni postupak, kome pribegavaju svi

koji se trude da svoj politi~ko-verski identitet usklade sa stanjem na

trì{tu te vrste identiteta. I on se, kao i mnogi drugi pojedinci i kolek-

tivi u Srbiji, obratio jednoj od nadle`nih institucija za korekciju,

aùstiranje i radikalnu promenu politi~ko-verskog identiteta. Jer

manastir Hilandar je danas jedno od najpoznatijih mesta ovla{}ene

zamene svih legitimacija, zna~aka, zastava i simbola kojima je u

Srbiji istekao rok ili pala cena, svih ovde zastarelih ili lo{e kotiranih

navika i uverenja. Sve to moè danas u Hilandaru da se zameni i da

se o zameni dobije odgovaraju}e svedo~anstvo, ~ijem se imaocu

potvr|uje da se prosvetlio, o~istio i preobrazio u vrlog pripadnika

srpske crkve i nacije, koji se kao takav odnosi prema svemu, pa tako

i prema jelu, pi}u i sli~nim ~ulnim isku{enjima.

Gastronomsko prosvetljenje Momo Kapor je doìveo dok je obedovao

u dru{tvu hilandarskih monaha. Ru~ak s njima otkrio mu je svu glu-

post i nedoli~nost preteranog jela i izli{nog razgovora o jelu. Tamo,

dok se jede, obja{njava sada Kapor ~itaocima Nedeljnog telegrafa,

niko ne govori da li je jelo sjajno ili da je ru~ak bio bolji. Svi su i u toj

prilici, kad se obeduje, skromni, skru{eni, to jest, kako pri~a na{ gas-

tronomski preobraèni umetnik, okrenuti duhovnosti. Posle toga,

pri~a on dalje, bilo mi je sme{no {to putujemo sat vremena kolima do

mesta gde se navodno dobro jede, mu~imo se, rezervi{emo. U

Hilandaru je shvatio da je to potpuno besmisleno, da uìvanje u jelu

nikud ne vodi, odnosno da vodi samo na jedno mesto. Jer to {to se

dobro jede, kaè sada Kapor, zavr{ava u toaletu. Zaista, duhovne

istine ponekad mogu da budu sasvim jednostavne.

Ipak, jelo i pi}e i dalje stimuli{u ovog umetnika. Ali to njemu vi{e ne

sluì da bi u sebi izazvao neodre|enu opijenost ìvotom, neprili~nu

220

01.

02.

08

. rauzdanost ~ula. On sada bira samo jela i pi}a koja imaju tajanstvenu

mo} da ga poveù s duhom njegovog naroda, s bi}em srpske nacije.

Kako to postiè, {ta i kad konzumira, u kojim koli~inama, kojim pri-

borom se sluì da bi izazvao doìvljaj misti~nog sjedinjenja s naci-

jom? O tome Kapor vi{e govori i u svojoj nedavno objavljenoj knjizi,

Putopis kroz biografiju. Tu saznajemo da na{ umetnik po~inje dan

tako {to uzme ka{i~icu slatkog od tre{anja, zatim uìva u krupno

mlevenom kukuruznom bra{nu, uma~e crni hleb u maslinovo ulje,

sr~e ~orbu od kopriva. Ranije nije dovoljno cenio vrednost zdrave

srpske hrane, pa je iz neznanja jeo stranu, odvratnu, plasti~nu hranu.

Fuj. Ali jednom, dok je s dru{tvom ru~ao u nekom otmenom stranom

restoranu, dogodilo se ~udo. Slu~ajno poru~ujemo zelenu salatu,

pri~a Kapor o tom doga|aju, i gle, Srbija nam se smeje s ruba tanjira:

to nije ukus na{e zelene salate. Istina, lep{a je od na{e naoko, i ve}a,

i ~istija, i zelenija, ali ~ini nam se da smo prevareni i da `va}emo plas-

tiku.

A i za sve {to poslednjih godina na{ umetnik pije, a o ~emu tako|e

pi{e u Putopisu kroz biografiju, ima on pouzdan nacionalno-verski

sertifikat: voda iz srpskog bunara, manastirsko osve{tano vino ili

{ljivovica, prepe~enica, i ona manastirska rakija. îtalac ove knjige

uìva}e i u opisu misti~nog sjedinjenja sa Srbijom koji je izazvala

~a{ica prepe~enice. Po{to ste pojeli slatko, pripoveda Kapor, ispijate

~a{icu {ljivovice, prepe~enice iz obli`njeg manastira... Ose}ate ukus

tradicije i vremena, blagost i èstinu, pritajenu ìvotnost ovog srp-

skog eliksira koji vas istovremeno i opu{ta i uzbu|uje na jedan

nevi|en na~in... U tom ukusu iz te krhke staklene ~a{ice kao da je

sadràna ~itava Srbija koja vas neodoljivo obuzima i àri.

A ène? I u odnosu prema njima Momo Kapor se menja, a u pomenu-

tom intervjuu u Nedeljnom telegrafu op{irno govori i o toj promeni.

Jo{ ga ponekad |avo za~ikava, pa on - kao da za trenutak zaboravi da

je jedna od danas najvi|enijih srpskih glava - sedne pred neki kafi} i

potajno merka devojke koje tuda prolaze. Kao da je nekada{nji

Momo, onaj iz Foliranata, on iznena|enim ~itaocima patriotski i

crkveno usmerenog Nedeljnog telegrafa, sabla`njivo pri~a o

neizdrìvoj - inflaciji lepote na ulicama Beograda, o - reviji lepotica u

ulici Strahinji}a Bana. Ljuti se {to danas te beogradske lepotice

izlaze s nekim njih nedostojnim mladi}ima i razmi{lja o tome {ta }e

jadan da radi kad ga godine stignu - a samo {to nisu - i kad, kako se

izrazio - vi{e ne}e mo}i da dodiruje lepe stvari: mladu koù, svilastu

kosu.

A onda se prene, seti se ko je i koliki je danas, opomene se da je upra-

vo dobio izuzetno va`nu nagradu za srpsko ìvotno delo, te njegova

kazivanja o ènama i nadahnu}u kojim ga one ispunjavaju odjednom

dobiju nov smer. Kaè nam da on na ène - i na ljubav uop{te - danas

ipak gleda na drugi na~in, drugim, duhovnim o~ima. Poput gas-

tronomskih, i njegove erotske sklonosti dobile su versko-patriotsku

dimenziju, pa je i slasni i mra~ni predmet Kaporove erotske èlje

uzdignut do visina nacionalnog misti~nog Erosa, izaziva neku vrstu

patriotske erekcije i teì isto takvom orgazmu. Predaju}i se tom

patriotskom erotizmu, Kapor misli da moè da ga izrazi jezikom koji

je usavr{io opisuju}i manje nacionalno va`ne vrste ljubavi. Zar jezik

ljubavi nije uvek isti, univerzalan? Zar se voleti devojke i voleti

Srbiju ne moè istim re~ima? Na jednom mestu u knjizi Putopis kroz

biografiju on kaè da mu se ~ini da u njegovoj ljubavi prema Srbiji

ima - odbojnosti i kobne privla~nosti, ima neprestanog vra}anja toj

ljubavi {to podse}a na mladala~ke jade, pune ne`nosti i suza.

Ali, ovu teoriju o jedinstvenom jeziku ljubavi, nazovimo je tako,

Kapor ne uspeva da sprovede u praksi. Izgleda da nacionalno napa-

ljeni Eros traì ja~e, grublje, gromkije re~i od onih koje spadaju u

erotski vokabular mladog Kapora, onog koga se i on sam danas

ponekad maglovito seti. Zato je on prinu|en da - kad je ve} promenio

temu svojih ljubavnih pri~a - promeni i njihov jezik. Danas se

nacionalno zaneseni Kapor sluì pozajmljenim, tu|im re~ima,

koristi citate, fraze, formule koje je po~eo da sakuplja otkad se

nacionalno-verski preobrazio.

Na primer, u intervjuu u Nedeljnom telegrafu, ~italac }e, uporedo s

pri~om o tome kako se na{ umetnik priprema na rastanak od devoja-

ka ispred beogradskih kafi}a, na}i i pri~u o njegovom tu`nom ras-

tanku od lepe Simonide, one na fresci u manastiru Gra~anica.

Njegovi ~itaoci ne se}aju se da je on s njom ranije ne{to imao, o njoj

na Adi nije nikome pri~ao. Tek, eto, sad mora toboè da se s njom ras-

tane. Do{lo takvo vreme, da se patriotski nakostre{en umetnik ose}a

obaveznim da se rastaje i od onih s kojima se ranije nije sastajao.

Oti{ao sam na Kosovo, po~inje on svoje kazivanje o tom tu`nom ras-

tanku, i dodirnuo prstima noge Simonide u Gra~anici. Znao sam da je

Mi{a

Brki}

222

01.

02.

08

. to veliki opro{taj, jer je nikad vi{e ne}u videti, i u tome ima mnogo

tuge. Za{to je vi{e ne}e videti? Zato {to }e kosovski Albanci, po

Kaporovom mi{ljenju, uskoro uni{titi sve srpske spomenike. A

uni{ti}e ih zato {to su kosovski Albanci navodno obi~ni divljaci.

Ta poludivlja plemena, grmi Kapor, koja u svojoj istoriji nemaju

nikakvog traga kulture, nemaju kamen na kamenu, nijedan

spomenik, gaje stra{nu mr`nju prema lepoti i istoriji, kao i prema

spomenicima koji svedo~e o dugoj tradiciji jednog naroda. Ustremili

su se na sve to i ti spomenici su u velikoj opasnosti, ne moè im

pomo}i ni Unesko, ni UN, niko, jer se paliku}a prikrade, baci baklju i

- dvanaesti vek slikarstva, renesansa pre Italije, ode u dim, u vazduh,

u ni{ta.

Da li je ovo zaista rekao Momo Kapor, upita}e neko od njegovih sta-

rih ~italaca. Jeste. Ali re~i nisu njegove. Njegovo je samo uìvanje.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Ivan ôlovi}. Malo~as sam saznala da }e, kako je to neobi~no,

sutra u dva sata biti prire|en do~ek Novaku \okovi}u. Novak \okovi} je

pre nekoliko dana osvojio nagradu na Australijen openu i ba{ sutra, dan

pred izbore, dolazi u Beograd, gde }e mu ispred gradske skup{tine biti orga-

nizovan do~ek. Onda on, zajedno s ostalim teniserima i teniserkama, ide u

Rusiju da igra protiv Rusa. Bi}e to ogromna du{evna patnja za na{eg

predsednika vlade - za koga da navija, a da ne bude veleizdajnik? Vlada bi

mogla da na prvoj slede}oj, hitno sazvanoj sednici uvede moratorijum na

utakmice s Rusima, makar dok se ne re{i status Kosova. Za kraj emisije

~u}ete neobi~no pismo Svetlane Slap{ak iz Ljubljane, o lakim notama.

Svetlana Slap{ak:

Postoji trenutak kulture, proizvod nepredvidivih tokova i zrelosti,

kada se u popularnoj kulturi, obi~no negde na rubu, pojavi ne{to {to

izraàva one koji su skoro izgubili nadu da }e s bilo ~ime u svetu u

kojem ìve mo}i bar privremeno da se identifikuju. A tek kada to

pogodi one koji se naro~ito trude da se ni sa ~im u svetu u kojem ìve

ne identifikuju. Omek{avanje? Sau~estvovanje? Priznavanje ljudske

okoline? Kako god da to nazovemo, deluje eksplozivno. U mome

slu~aju (a i u Boìdarovome), to je prvo bio gr~ki Rom Kostas Hadzis,

koji je u doba pukovni~ke diktature pevao promuklim glasom o te{ko

odredivim ose}anjima, koja su mnogi tuma~ili politi~ki: kontekst je

Svetlana

Slap{ak

stvarao tekst. Posle je diktatura pala, a saznali smo da je Kosta

Jehovin svedok. Tekstovi su postali banalni i lako su se zaboravljali.

Zatim smo imali Dionisija Savopulosa, genija re~i i muzike, koji je

godinama ispunjavao na{ svet mudrim i {a{avim slikama; govorili

smo njegovim formulama ("jedno malo more"), prepoznavali njegove

kalambure ("guzogrci"), ulazili u njegove slike ("sto~i}i napolju",

"Mesec se udvaja"), sluìli se njegovim jezikom ("ne znam {ta da

pevam ve~eras de~ici u Lavrionu, a ni starijima"), ~ak smo ga i upoz-

nali, hteli da ga dovedemo u nekada{nju Jugoslaviju - ali tada se za

njega niko nije interesovao. Mnogo docnije, otkrio je svoju naklonost

za srbske ratne ose}aje, i gostovao je u Beogradu: niko ga nije

razumeo, {to je i zasluìo. Otka~ili smo ga za vreme njegove patriot-

sko-nacionalisti~ke faze, i onda ga ponovo ~uli na zatvaranju

Olimpijskih igara u Atini. Bio je stari, korozivni, gadni Savopulos.

Mo`da mu oprostimo.

A negde u sredini smo na{li svoga najboljega, koji se vi{e nije mogao

menjati, jer je umro: @or` Brasans. Jedini koji je do kraja rekao {ta

treba o nacionalistima ("sre}ni idioti koji su ro|eni negde"), jedini je

spevao prelepu, ~ednu pesmu o - ènskom polnom organu ("krajnje je

vreme da se za ovaj instrument sre}e na|e lepa hri{}anska re~"), bio

je do kraja neàn i zloban. U Brasansu sam prepoznavala ono najbo-

lje {to moè biti u mu{kome.

S tim konstantama za opu{tanje preìveli smo dosta godina u

Ljubljani. Pomogao nam je Iztok Mlakar, pesnik iz Primorske, koji je

pevao o svemu {to nas se u Sloveniji ticalo, sarkasti~no do mile volje.

Ima njegova prekrasna pesma o jelu, koja je ravna staroj

Bala{evi}evoj o tome kako se nekada jelo.

Vlado Kreslin je nedavno u{ao u na{ izuzetno uski vidik. Svake

godine u decembru, Vlado Kreslin, zrela zvezda dobre muzike, ima

koncert u Cankarevom domu, na koji se dovu~e sve {to u Sloveniji

misli izvan okvira desnice, klerikalizma, fa{izma, rasizma, sve {to

voli isto~ne granice i priznaje ju`na se}anja (ne samo

rock/sex/drugs/ tripove "dole"). Nekada suvi{e siroma{ni, nekada

malo snobovski, sada naprosto umorni od predavanja i pisanja, nika-

da nismo oti{li na te koncerte, ve} smo ih docnije, kada se ugase

prazni~na svetla, gledali u januaru na televiziji. Tako i ovoga puta.

224

01.

02.

08

.Vlado Kreslin je imao uobi~ajeni repertoar, od duhovite pesme "Ovo

nije politi~ki song", do ne`nih, i kona~no "Bella ciao", i "Vsi so venci

beli"; nastupali su njegovi mama i tata, "Beltinska banda" iz rodnih

Beltinaca, u kojoj se povremeno zamenjuju prirodno oti{li starci -

seoski muzi~ari, kao i ostala krajnje simpati~na grupa muzi~ara

izvan turbo-pejzaà Slovenije. Koncert se, kao i obi~no, produìo

skoro sat vi{e od predvi|enoga vremena, i publika je izgledala ne

manje simpati~no: ukratko, pitali smo se kako od vlade strogo dresi-

rana dràvna televizija moè dozvoliti ovako jasno opoziciono

pona{anje, ovako o~ito suprotstavljanje onome {to bi hteli da vide

kao gledala~ko-bira~ko telo.

Dobro, iz primera Srbije znam da trenuci radosti ovakve vrste ne

zna~e ba{ ni{ta na onome planu koji kontroli{e ìvote. Znam tako|e

da mogu ovu Sloveniju voleti, a da mi to nikada ne bude uzvra}eno.

No slu{aju}i Kreslina, palo mi je na pamet osnovno pitanje, upalila se

ona neizbe`na crvena svetljka racionalne kontrole kada se uìva: a

za{to bi me voleo bilo koji kolektiv? Taj izbor lak{e muzike u kojem

smo uìvali u zadnjih tridesetak godina imao je uski krug uìvatelja,

koje smo lako prepoznavali i s njima prijateljevali. Lakmus-funkcija

je jasna: voleti Mocarta ili Baha je veoma intimna stvar, koju ne

moè{ deliti s masama {iroko kulturno usmerenih (ka Mocartu i

Bahu) i uz to svakojakih. Neki od najgorih monstruma novije istorije

voleli su tu muziku, i premda slu{anje Mocarta za mene spasava to

{to ga je volela moja najpametnija ma~ka, ni~ega javnoga, ni~ega

demokratski uzbudljivoga nema u tome da voli{ Mocarta zajedno s

drugima.

Rok i ostale generacijske stvari postale su va`ne za etnografsko

mapiranje: toga sam postala svesna kada me je u Americi prvi put

vozio taksista star vi{e od {ezdeset godina, koji je veselo udarao takt

hita iz sedamdesetih. S pesnicima-peva~ima koje sam spomenula,

uvek se jasno oblikovala grupa, s kojom sam mogla deliti i druge

ideje: njihove pesme su ih prizivale upravo onako kako sam s takvim

dru{tvom o~ekivala. Iz simboli~ke potke pesama moglo se ~itati {ta

publika oko mene misli o politici, crkvi, levici, desnici, manje-vi{e o

svemu.

Svetlana

Slap{ak

Kada smo takve pesme slu{ali udvoje, obnavljali smo dru{tveni kon-

tekst koji smo ranije ìveli, uveravali sebe da nade ima, a pre svega,

se}ali se dragih lica s kojima smo to delili, sva|a, smeha, sigurnosti

da postoji minimalni program koji nije sasvim izgubljen. Danas mi se

~ini da program osnovne, neupitne, proverene prosve}enosti, koji je

izdrào dva veka i ne{to malo u tragovima, malo u institucijama,

dosta u ljudima, sada neumitno izdi{e. Da li trenuci sre}e s pamet-

nim pesmicama {alju la`nu informaciju? Ili publika reaguje i postoji

samo zato {to jo{ nisu svi pomrli? Da li su preneli svojoj de~ici - i onoj

u Lavrionu - ne{to od prosvetiteljske sre}e? Odgovora za sada

nemam, a ima}u ih sve manje i manje.

Bio je dan u januaru, izme|u tvog i moga ro|endana, sad nema

nijednoga rata u krugu od hiljadu kilometara, i jo{, umesto da se

nemo opijemo, ne{to ho}emo da kaèmo kada nam se ne{to kaè.

Hvala Vladi Kreslinu za toliko.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik za 1. februar, tre}eg znate {ta da radite, niste mali.

Ponovo se ~ujemo 8. februara, u istoj Srbijici.

0088.. 0022.. 22000088..

OTMICA SRBIJE

Koliko miliona glasa~a je potrebno Tadi}u da bi se osme-

lio da kaè NE Ko{tunici? ... Koliko godina ìvimo pod

Ko{tunicom, vi{e ne smemo naglas da izgovorimo taj broj

... Kada bi zamislila da je cela Srbija spaljena, ali je

Kosovo na neku foru ostalo njen deo, Ko{tunica bi to sma-

trao za pozitivan ishod ...

Gosti:

@arko Kora}, Socijaldemokratska unija,

Ivan Kuzminovi}, Helsin{ki odbor,

Teofil Pan~i}, novinar

Svetlana Luki}:

Jesu, bili su izbori, izjasnili ste se u prvom krugu, izjasnili ste se u dru-

gom krugu; mogli ste da se izjasnite i u tre}em krugu, ako vas to veseli

- ali kao {to vidite, to nema nikakve veze sa ìvotom. Ni{ta konstruk-

tivno niste postigli, naprotiv, glasanjem ste samo zakomplikovali

situaciju, glasanjem ste doveli do blokade vlade i parlamenta. Jednom

re~ju, gra|ani, izazvali ste haos u vladaju}oj koaliciji i time destabili-

zovali Srbiju.

Rezultate izbora vam je poni{tio predsednik vlade i jo{ jednom je doveo

u pitanje najelementarniju pretpostavku demokratije - izbore. U

brukanju demokratije mu pomaè i predsednik. Ionako ìvimo u zemlji

u kojoj, a to pokazuje najnovije istraìvanje CESID-a, iz godine u go-

dinu opada podr{ka demokratskom ure|enju. U ovoj zemlji se 30 odsto

ljudi izjasnilo za demokratsko ure|enje, 49 odsto za me{ovito, {to

zna~i da ne shvataju najosnovnije stvari o demokratiji, a 22 odsto

gra|ana smatra da su nedemokratski reìmi mnogo bolji. Da rezimi-

ram, 70 odsto gra|ana ove zemlje ne shvata ni{ta. Onda nije ~udno {to

svaki ~etvrti Srbin kaè da bi radije ìveo u Milo{evi}evoj Srbiji nego u

sada{njoj.

Ovi klovnovi od politi~ara su kompromitovali sve ~ega su se dohvatili,

ustav i demokratiju, izbore i parlament i vladu. Predsednik i premijer

se dopisuju pu{kicama, a njihovi ministri sednicu vlade odràvaju

mobilnim telefonima. Klovnovskoj dràvi prili~i i klovnovska

Republi~ka izborna komisija, koja pomera inauguraciju predsednika

jer je ustanovila da je jedan ~ovek iz okoline Boljevca glasao s li~nom

kartom koja je istekla pre tri nedelje. Klovnovskoj dràvi prili~i da pre-

mijer ne}e da sazove sednicu vlade dok predsednik ne sazove zaseda-

nje skup{tine, pa se posao vredan pola milijarde dolara ugovara na

telefonskoj sednici vlade, a na pitanje Dinki}u da li su ministri

Demokratske stranke i G17 plus traìli da se na toj telefonskoj sednici

vlade razgovara i o potpisivanju politi~kog sporazuma s Evropskom

unijom, Dinki} kaè da nisu, jer je nezgodno kada se pri~a telefonom -

ne vidi{ onoga s kim razgovara{.

Danas je u Beogradu delegacija Evropske unije koju predvodi [tefan

Lene. Sasta}e se samo s ministrima iz Demokratske stranke.

Stru~njaci kaù da politi~ki sporazum koji nam je ponu|en na potpisi-

vanje ne zahteva ratifikaciju u skup{tini, jer je to samo pismo o na-

230

08

.02.

08

. merama Evropske unije da sara|uje s nama tamo gde je to mogu}e.

Me|utim, Ko{tunica ni to ne}e, on i njegov kolega s klinike, Slobodan

Samardì}, tvrde da bi potpisivanjem toga sporazuma Srbija postala

prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova. Po njima, misija

Evropske unije dolazi na Kosovo kao okupaciona sila.

A misija Evropske unije, koju sa~injava hiljadu sedamsto sudija,

tuìlaca, carinika - dolazi, pa dolazi. Ta misija se priprema skoro dve

godine. Evropljane }e ona ko{tati sto {ezdeset miliona evra godi{nje.

Srbija na sadràj misije nije imala nikakvih primedaba. Slu{ala sam

pre neko ve~e profesora Ivu Viskovi}a, koji kaè da je srpska strana

imala ~ak pet stotina amandmana na Ahtisarijev plan - na svaki zarez

su imali amandman. Jedino na {ta nismo imali primedaba je bio ode-

ljak o misiji Evropske unije. Sada je, izgleda, sporan na~in na koji ta

misija dolazi na Kosovo.

Odmah su se oglasili Rusi, i oni su pogo|eni kr{enjem me|unarodnog

prava. U isto vreme, oni su OEBS-u otkazali gostoprimstvo na slede}im

predsedni~kim izborima, a izgleda da je Putin opet po~eo da primenju-

je i stari recept takozvane kaznene psihijatrije. Ve} dvoje opozicionara

je poslato na prinudno psihijatrijsko le~enje, valjda su opasni po rusku

demokratiju.

ûli ste da su fa{isti iz Obraza spre~ili otvaranje izlo`be pri{tinskih

umetnika u Beogradu. Bio je to jo{ jedan performans policije, koji je

li~io na onaj na{ aran|elova~ki slu~aj. Ovo je demokratska zemlja,

svako moè da pri~a ili slika {ta ho}e, ali i fa{isti imaju pravo da to

spre~e. Policija iza|e na teren, stane izme|u njih, da ba{ nekome ne ode

glava i - kao za{titili su nas, ali svesno i namerno dozvolili fa{istima

da ostvare ono {to su naumili.

U stvari lo{e mi ide s ovom najavom, jer mi je svejedno. Sve najgore se

ve} desilo, Nikoli} i radikali ve} vladaju Srbijom. Bodrijar je to govorio

u vreme izbora u Francuskoj, kada su se Francuzi pla{ili dolaska Le

Pena, a on ih te{io govore}i da Le Pen moè da pobedi i ne mora da pobe-

di na izborima, ali da njegove ideje i vrednosti ve} vladaju francuskim

dru{tvom. Radikali i Ko{tunica su nam ve} u krvotoku i nastavi}e da

nas jedu kao krpelji. Boris Tadi} je jadan lek, to je kao kada biste se

nadali da }ete aspirinom izle~iti tumor. Na po~etku Pe{~anika slu{ate

@arka Kora}a.

@arko

Kora}

@arko Kora}:

Dve stvari su se dogodile na ovim izborima - referendum koji je pokazao

jako duboku podelu u Srbiji i drugo - Srpska radikalna stranka do{la je na

mesto desne nacionalne stranke, bez ikakvog procesa unutra{njeg

~i{}enja. Tu je ilustrativna pri~a o Maji Gojkovi}. Pokazalo se da

reformisani radikal prestaje da bude radikal, odnosno ispada iz stranke.

Tomislav Nikoli} je na ovim izborima oti{ao najdalje do sada u tom

pravcu. Tokom radikalske kampanje neki od njih su nosili [e{eljev bed`,

a neki nisu.

Ko{tunica odlazi u politi~ku istoriju. On moè da pre|e cenzus i da u|e u

parlament, ali to }e opet biti mala stranka, ono {to smo zvali slavska

inteligencija. On vi{e nema nikakvih {ansi da dobije znatniji broj glasova,

jer su njegovi glasovi oti{li Tomi Nikoli}u. Na desnici je ostao prakti~no

samo Nikoli}, odnosno Srpska radikalna stranka i ne{to socijalista lojalis-

ta, staraca i starica lojalnih Slobodanu Milo{evi}u. Situacija je mnogo

nejasnija s ove druge strane. Tadi} je u velikoj zabuni ako misli da on

monopolizuje taj prostor. Iako to jeste daleko najve}a stranka u tom pros-

toru, ona nije jedina. Ali u svakom slu~aju, Srbija je duboko podeljena.

Dovoljno je da pogledate {ta vode}i intelektualci pi{u o Evropi. Svi su se

vratili, od Mome Kapora do Neboj{e Jevri}a, novinara Duge, i sve to pi{e

protiv Evrope. Tu spada i jedan deo Srpske pravoslavne crkve.

Svetlana Luki}:

Kampanja koju je vodio Tadi} bila je zasnovana na izazivanju straha

od radikala i to je o~igledno urodilo plodom. Videli smo spotove s praz-

nim rafovima u prodavnicama, benzinom koji se sipa iz fla{e. Nismo

videli radikale kao ratnu stranku.

@arko Kora}:

Naravno, jer oni imaju problem protivre~nih poruka. Prvo su s radikalima

razgovarali o ustavu, svim rezolucijama o Kosovu, pa ~ak i o rezoluciji o

Kubi, koja je radikalska. Dragoljub Mi}unovi} je u ime stranke obrazlagao

za{to je potrebno da se glasa za tu rezoluciju. Zna~i, stalno su legitimizo-

vali radikale, a onda su odjednom po~eli da ih u drugom krugu kampanje

prikazuju kao ekonomske {teto~ine. Nisu smeli da se upu{taju u rasvetlja-

vanje uloge radikala u ratovima devedesetih i tako u spotovima DS-a

nismo videli snimke smotri dobrovoljaca, koje smo gledali na su|enju

[e{elju u Hagu. To je u osnovi priklanjanje tezi da je za rat kriv samo

Slobodan Milo{evi}. Kampanja straha i zastra{ivanja je uspela, na {ta je

232

08

.02.

08

. Tomislav Nikoli} odli~no odreagovao. Njegovo mirno prihvatanje poraza

je u stvari uvertira za dobijanje parlamentarnih izbora. Vu~i} je eksplicit-

no rekao - Mi nismo mogli protiv straha. E, sada }e oni raditi sa strahom.

Nikoli} je bio sa ènama, pa s decom, bi}e tu i malih ìvotinja i ekologije i

svega. Tako da je strategija straha ovoga puta upalila, ali ne}e upaliti

slede}i put. Radikali }e biti spremni za nju.

Svetlana Luki}:

Da se vratimo ulozi Ko{tunice, koji zavr{ava svoj politi~ki ìvot, koji }e

potrajati jo{ neko vreme s odre|enim brojem poslanika u skup{tini.

Kada se pogleda taj politi~ki ìvot od 24. septembra 2000 - pa on nas je

prevario i na slede}im parlamentarnim izborima }e nam za opro{taj

vratiti Milo{evi}evu Srbiju.

@arko Kora}:

U psihologiji se to zove simbolizacija, vezivanje nade za onoga koji igra

spasila~ku ulogu. U ~uvenom Roselinijevom filmu General od Rovere

Vitorio De Sika igra prevaranta koji preuzima ulogu heroja otpora. U tom

cini~nom filmu Roselini pokazuje kako ni{tarija postaje heroj. I ovde

imate pri~u o ~oveku koji preuzima ulogu heroja, a u sebi nema ni~eg od

onoga {to je za tu ulogu potrebno. To se sada delimi~no pravi i od Tadi}a.

Popularnost Ko{tunice, koja je 2001. i{la do osamdeset odsto glasova, u

stvari su bile na{e investirane nade. Kada se ta investicija povu~e, onda

imate ono {to se u psihologiji zove - srozavanje. Sada su ljudi besni na

sebe, to je kao proma{ena ljubav. Gledam neke ljude i vidim da ga auten-

ti~no mrze. On je bio kolektivna projekcija na{ih èlja za boljim ìvotom,

za po{tenim ~ovekom, trebalo je da on bude sve ono {to nije Milo{evi}.

Legende su se ispredale o tome kako on ne poseduje ni{ta, kako ima samo

vikendicu u Belanovici. Sada je ta vikendica postala mra~ni zamak zlog

gospodara. On je vodio aktivnu kampanju i sru{io \in|i}evu vladu i prvi

put su poraène snage, govorim i o {vercerima i o u~esnicima rata, videle

~oveka koji politi~ki moè da ih pokrije i podrì. To je u stvari najdra-

mati~nije u toj pri~i. On je tada po~inio pragreh i sve {to je ~inio kasnije je

od mnogo manjeg zna~aja.

U velikom romanu Dòzefa Konrada, lord Dìm u jednoj stra{noj situaciji

na moru izda i onda ostatak ìvota provodi u senci te izdaje. Setite se {ta

je Ko{tunica rekao na dan izru~enja Milo{evi}a. ôvek s kojim smo bili u

politi~kom savezu nazvao nas je kriminalcima. Mi znamo {ta je on sve

@arko

Kora}

radio da bi spre~io izru~enje Milo{evi}a. U javnosti se malo zna koliko je

bilo pritisaka na sudije Vrhovnog suda da poni{te zakon o ekstradiciji.

Postoji ~itava predistorija te mutne i prljave pri~e, u kojoj je Ko{tunica

li~no u~estvovao. Sve ovo kasnije samo je nastavak pri~e o lordu Dìmu.

On je za ove tri godine potpuno restaurirao Milo{evi}a i njegove politi~ke

ciljeve. Naravno, svako vreme je razli~ito. Kada Ko{tunica govori o tre}em

putu, to nije ono o ~emu je govorio Josip Broz. Ko{tunica nije Broz, niti je

ovo Jugoslavija, niti je me|unarodna situacija ista. Ali pore|enje je jasno,

i s Brozom i s Milo{evi}em. Zanimljivo je i kako jednog narodnja~kog

nacionalistu, koji neprekidno tvrdi da sve radi u ime naroda, rezultati

izbora uvek manje obavezuju nego nekog predstavnika liberalne tradicije.

Onaj koji govori u ime naroda je valjda onaj koji je dobio najvi{e glasova

od tog naroda, a to je ve} drugi put zaredom Boris Tadi}. Ali Ko{tunica je

oba puta ucenio i isponiàvao Demokratsku stranku, koja je to oba puta

prelako dopustila. U doba formiranja ove vlade ~udio sam se kako DS ne

vidi da }e od takve raspodele korist izvu}i samo Srpska radikalna stranka.

Ne, oni su stajali sa strane i govorili - Gledajte ih samo {ta nam rade.

Apsurd nacionalizma je da on sve radi u ime naroda, a ne po{tuje volju tog

naroda izraènu na izborima. A Demokratska stranka nema snage da

iza|e pred gra|ane i to im kaè. Oni i sada kalkuli{u - Nije dobro i}i na

parlamentarne izbore posle progla{enja kosovske nezavisnosti, jer bi

onda te izbore dobili radikali.

Bilo bi zanimljivo uraditi psiholo{ki profil Ko{tunice, ~oveka koji dva puta

zaredom gubi na izborima i oba puta na to reaguje neprihvatanjem real-

nosti i uàsnom mr`njom i gnevom prema onima koji su te izbore dobili.

On ve} drugi put poni{tava rezultate izbora. Naravno, to je mogu}e kada

za partnera imate ~oveka koji to ne prepoznaje ili nema mo}i da vam se

suprotstavi ili ne}e da vam se suprotstavi. Boris Tadi} postaje ~ovek koji

spasava politi~ku karijeru Vojislava Ko{tunice time {to vezuje svoju sud-

binu za njega. On sada trpi i dodatno poniènje da mu se odlaè polaga-

nje predsedni~ke zakletve zbog ponavljanja izbora u Boljevcu.

Neshvatljiva je mirno}a s kojom DS sve to prihvata. Oni mo`da misle da

na politi~koj sceni Srbije najduè ostaje onaj koji trpi sve, {to je verovatno

ta~no, ali ja bih voleo da ~ovek bude na politi~koj sceni dotle dok je u sta-

nju da realizuje svoje politi~ke ciljeve.

234

08

.02.

08

. Dakle, Ko{tunica u ovom trenutku ostaje na vlasti zahvaljuju}i

Demokratskoj stranci, koja odlaè odluku da ide na izbore i time Tadi}

produàva politi~ki ìvot Ko{tunici mnogo duè nego {to su to hteli

gra|ani Srbije.

Ta vlada je grupa ljudi koja vozi autobus, jedan sipa gorivo, jedan gleda

gume, jedan vrti volan, ali niko vi{e nema nikakvu ideju o tome kuda taj

autobus ide. I to je, {to bi rekao Samardì} - potpuno normalno. On je pravi

ministar spoljnih poslova. Vuk Jeremi} puno putuje, ali klju~ne spoljno-

politi~ke odluke u ovoj vladi donosi Samardì}. Dakle, pravo pitanje je

kako iza}i iz ovoga. Jedina koja ima klju~ za re{enje te situacije je

Demokratska stranka, a ona je sada pasivna. Radikali su definisali svoju

poziciju - Ne}emo da vas oìvimo, nama izbori odgovaraju; {to se vi{e

sva|ate, za nas je bolje. Demokratska stranka Srbije moè da bude na

vlasti samo dok traje ova paraliza. Ovo }e morati da prelomi Demokratska

stranka. Odluka je prvi put potpuno u rukama Demokratske stranke i

neverovatno je da ona }uti. Najvi{e govore Dinki}, Rasim Ljaji}, ljudi koji

nisu iz Demokratske stranke. To postaje njihova strana~ka politika - Mi

}emo izdràti sve, kao sveti Sebastijan koga ga|aju strelama i mu~e, ali

mi }emo izdràti radi gra|ana Srbije. Ne vidim kako ta politika moè da

usre}i Srbiju.

Ne radi se tu o obra~unu s Ko{tunicom, nego o ne~em sasvim drugom - da

li DS po{tuje volju gra|ana. DS je izlepio ceo Beograd - Hvala, Beogra|ani.

Eto, ja sam Beogra|anin, ja sam stvarno glasao za Tadi}a, hvala im {to su

mi se zahvalili, jako u~tivo i lepo od njih. E, a sada me interesuje {ta }e

raditi s mojim glasom. Znaju oni ta~no za{to sam ja glasao za njih, oni tu

nemaju zabunu. Glasao sam za evropske integracije, a protiv ~oveka koji

to ne}e. Imao sam prijatelja koji se oènio jednom devojkom zato {to mu

se ona jako udvarala. Pitao sam ga kako se to na kraju tako zavr{ilo, a on

mi je rekao da ga je ona svakog dana ~ekala pred ku}om. Ona je jako niska,

a on je jako visok i kada on iza|e iz ku}e, ona ga zagrli i ne da mu da ode.

I kao na filmu, on krene, a ona ga uhvati za nogu i on ne moè da ode. I valj-

da se to njemu stra{no dopalo i po~eo je vezu s njom i na kraju se oènio

njome. Meni Tadi} i Ko{tunica po~inju da li~e na takav neobi~an par;

jedan te stalno hvata za nogu, ne da ti da mrdne{ i umesto da kaè{ -

Ne}emo mo}i ovako - ti popusti{.

Svi oko mene su ili besni ili mra~ni i svi su po~eli da raspravljaju o psiho-

lo{kom profilu Vojislava Ko{tunice. Ovih dana slu{am mnogo amaterskih

@arko

Kora}

psihoanaliza. Na{ veliki reditelj Du{an Makavejev je diplomirao psi-

hologiju. On je bio opsednut Milo{evi}em i bio je po~eo ponovo da ~ita

svoje knjige iz psihologije i da se raspituje kod psihologa klini~ara i s

njima da poredi svoje bele{ke o psiholo{kom profilu Milo{evi}a. Sada cela

Srbija po~inje da li~i na Du{ana Makavejeva. Svi su u potrazi za definici-

jom Ko{tuni~ine li~nosti, cela Srbija je po~ela amaterski da se bavi psi-

hoanalizom. Ko je taj ~ovek, kakav je njegov lik, kakva je to psiholo{ka

struktura? Ljudi su toliko prepadnuti i besni i izdani. A Ko{tunica nema

mnogo veze s tim. Zna se da ovu vladu ~ini koalicija tri stranke, zna se da

jedna stranka moè da sru{i vladu, zna se da radikali ne}e podràti ma-

njinsku vladu - sve je vrlo prosto. Ako se ni{ta ne promeni u slede}e dve

nedelje, Demokratska stranka je re{ila da oìvi Ko{tunicu i on }e biti kao

vampir Nosferatu, ni ìv, ni mrtav. Nema ga, ali hoda i deluje. To moè da

se desi.

Setite se kako je Ko{tunica traìo izbore od \in|i}a s obrazloènjem da

\in|i}eva vlada ima samo dvadeset odsto podr{ke. Ova vlada ima podr{ku

manje od deset odsto bira~a, Velja Ili} je dobio manje glasova nego onda

Mar{i}anin, ali Ko{tunica to ne prime}uje. On ima istorijsku misiju da

spase Srbiju. To je ~ovek koji ho}e Albance u svojoj dràvi, a na be~kim

pregovorima ne moè da sedne ni za ve~eru s njima. Imam prijatelje

Albance i znam da su oni to doìveli kao te{ku uvredu, iako su je o~ekivali.

Pa ja bih otkazao svoju sahranu, samo da sedim na toj ve~eri.

Izgleda da Ko{tunica nikada nije preboleo pad s vlasti 2003. godine i ras-

pad poslednje Jugoslavije, kada je izgubio mesto njenog predsednika.

Izgleda da se od toga nikada nije oporavio i da ne èli da po drugi put

padne s vlasti.

Posle progla{enja kosovske nezavisnosti do}i }e do ozbiljne krize, nemira

u ve}im gradovima Srbije, paljenja izloga, razbijanja stranih banaka, pa-

ljenja vozila ambasada, napada na neke politi~ke stranke, do}i }e kolone

izbeglica s Kosova, a mogu}e je i neko nasilje na Kosovu. Zapaljiva retori-

ka u jednom ~asu po~inje da obavezuje politi~ke aktere. Nikoli} dobija

izbore, a ustav koji je Tadi} usvojio predvi|a smenu predsednika. Cinici

kaù da }e ovo biti najkra}i mandat Borisa Tadi}a. Bira se radikalski

predsednik, Ko{tunica odlazi u penziju, jer je ispunjen njegov ìvotni san

- Srbija je uni{tena i odse~ena od evropskih integracija. ̂ uo sam ljude koji

kaù - Ne}e valjda Zapad to da dozvoli. Re}i takvo ne{to je znak velike

regresije i pada mo}i rasu|ivanja. Razumljiva mi je èlja ljudi da se pojavi

236

08

.02.

08

. neka velika sila i re{i stvar, ali to nije realno. Ima i ovih koje se vajkaju -

[teta {to Srbija nije okupirana. Znate, moèmo da crtamo istoriju, pa da

zamislimo da Milo{evi}a nije bilo. Jo{ je Lav Tolstoj rekao - Od pro{losti je

lep{a sada{njost, a najlep{e je ono {to nikada nije ni bilo. Ne vredi nam da

crtamo ono ~ega nema. Uvredi}e se Toma Nikoli}, ali pravi Ko{tuni~in

nastavlja~ u simboli~kom smislu je postala Radikalna stranka. Nekada su

neprijateljski nastrojeni prema DSS-u, Ko{tunicu zvali [e{eljem u fraku.

Sada je o~igledno i Nikoli} obukao frak. Sada su dvojica u fraku, pa }e onaj

ve}i s frakom uvek biti atraktivniji za glasa~e. To je taj najgori scenario.

Svetlana Luki}:

Mislite da }e radikali pobediti zajedno sa socijalistima, pri ~emu veliku

ulogu igra i Dontov sistem, koji dodaje glasove najve}oj stranci?

@arko Kora}:

Dontovim sistemom oni uvek dobiju dodatnih ~etiri-pet-{est odsto, u za-

visnosti od toga koliko se glasova raspe na male stranke, koje }e ostati

ispod cenzusa od pet odsto. Sada su u prvom krugu na {ezdeset odsto

izlaznosti radikali dobili ~etrdeset odsto glasova, a socijalisti {est. To je

~etrdeset {est odsto na koje dodaje{ jo{ nekoliko procenata. Tadi} ra~una

da bi mogao da uzme vlast s manjinama, on plus Bo{njaci, plus Ma|ari,

plus Romi, plus mo`da jo{ neka manjina. Zna~i, i jedni i drugi su

pripremili raànj za zeca koji je u {umi, ali mogli bi ga uhvatiti i jedni i

drugi. [ta bi spre~ilo dolazak radikala? To da Demokratska stranka po~ne

da vodi potpuno druga~iju politiku, da se okrene gra|anima i kaè im -

Vidite li vi ovo? Zar ne bi bilo normalno da Boris Tadi} ve~eras na televi-

ziji pro~ita {ta pi{e u tom sporazumu s EU? Da ~ujemo da se tu ne pomin-

je Kosovo i da vidimo da su predvi|eni razgovori o ukidanju viza. Tadi}

treba da nam objasni da se Ko{tunica sveti Evropskoj uniji zato {to nam

uzima Kosovo, a ne kaè nam {ta bi uradio s milion i osamsto hiljada

Albanaca. Ne kaè nam kako on zami{lja njihovu pacifikaciju. Ho}e li da

zove ove iz Ju`ne Afrike da mu oni objasne kako se to radi? Kada smo

poslednji put silom poku{ali da zadrìmo Kosovo, bombardovao nas je

NATO. Ho}e li ponovo da nas bombarduju? Vi{e od hiljadu ljudi je poginu-

lo u tom ratu. Zna~i, Tadi} ni{ta od toga ne izgovara, nego samo kaè - Ja

sam za evropske integracije.

Novinari su trijumfalno otkrili javnosti sadràj tog dokumenta, umesto

da je Demokratska stranka sazvala veliku konferenciju za {tampu i

podelila svima taj dokument. Trebalo je da ga kao letak izlepe po svim

@arko

Kora}

}o{kovima Srbije, da ga ubace u svako sandu~e. Kada su nam dostavljali

sliku Borisa Tadi}a, bilo im je lako - za{to to ne urade i s ovim sporazu-

mom? Ali ne, oni se povla~e - Dobro, ako to izaziva takve probleme, hajde

malo da sa~ekamo. Ja to ne razumem. Mora{ da se suprotstavi{ aktivno.

To potpuno izostaje. Zna~i, po{to ja postojim, postoji i evropska opcija. To

nije dovoljno, ti svaki put treba da reafirmi{e{ tu ideju, koju je Ko{tunica

tako ozbiljno ugrozio.

Ko{tunica je najzaslu`niji za povratak radikala, jer ve} tri godine {alje

odgovaraju}e politi~ke poruke - Hag je deveta rupa na svirali, Evropa nas

ne razume, maj~ica Rusija. Svi su i{li u Rusiju da dobiju imprimatur,

dozvolu da mogu da budu predsedni~ki kandidati. To je stra{no. ûo sam

da je bilo protokolarnih skandala u Rusiji. Ko{tunica je insistirao da bude

pored Tadi}a, bez obzira na to {to je protokol predvi|ao samo razgovor dva

predsednika. Bilo je i neprijatnih trenutaka otimanja mikrofona.

Zna~i, po ovom scenariju Srbija postaje radikalska i pred nama je nekoliko

godina ~ekanja da se to promeni. Zato sam ja na ovim izborima bio protiv

logike - {to gore, to bolje. Ta logika nije ta~na, nema tog dna, dno ne pos-

toji. Jedan ~uveni psiholog je posle godinu dana provedenih u koncentra-

cionom logoru napisao knjigu o svom iskustvu. Jednom je gledao krema-

torijum, iz dimnjaka nije i{ao dim, pa je bio sre}an, jer je znao da toga

dana ne spaljuju ljude. Zna~i, moète do}i na ovaj nivo deskripcije sre}e.

Mi nismo ni blizu toga, naravno, ali da ste sre}ni {to vas nisu ubili toga

dana na ulici ili {to ste na{li kilo hleba - to je mogu}e. Zna~i, Demokratska

stranka odbija da se aktivno bori, nego sve ovo ispada kao neka borba

elita, kao neki superbol: tuku se Tadi} i Ko{tunica, a narod se smeje tele-

fonskim sednicama vlade. To stra{no ruinira Demokratsku stranku, ne

znam kako ona to ne vidi. Zavitlava te ~ovek koji ne moè da dobije ni sto

pedeset hiljada glasova.

Glasa~ DS-a }e slede}i put da kaè - Za{to ja da glasam za Tadi}a, za{to ja

uop{te da glasam? Pa to nema nikakve veze, na vlasti su oni koji su

najlukaviji, najbeskrupulozniji. To ruinira volju glasa~a. Ova agonija je u

stvari posledica ubistva Zorana \in|i}a. Se}am se razgovora s jednom

starom ènom, koja mi je za vreme rata, posle nekog stra{nog pokolja,

rekla - [ta }e im ta teritorija, kada na njoj vi{e nema ljudi? Ona je tom

re~enicom obesmislila ceo taj rat. Isto vaì i za Tadi}a - [ta }e ti glasovi,

kada s njima ne}e{ ni{ta uraditi? Odmah posle svoje pobede, on je pozvao

Tomu Nikoli}a na razgovor. Ma ne Tomu Nikoli}a, mene zovi, ja sam

238

08

.02.

08

. glasao za tebe. Tadi}u kao da je va`niji onaj koji nije glasao za njega, nego

ja koji sam glasao. To je bizarno shvatanje politike, nikad takvo ne{to

nisam video. Se}ate li se Tadi}eve izborne parole - Zajedno idemo u

Evropu? Umesto da nam kaè - Ne daju nam, ova vlada ne moè da opstane

i pozivam vas na izbore. Shvatili bi to ljudi i ponovo bi glasali za Tadi}a.

Ne, Bubalo je odmah rekao - Vlada ipak funkcioni{e, nemojte da sada zake-

ramo.

To je dana{nja Srbija. Mislim da se na ~e{kom bolnica kaè - nemocnica.

Nemo}ni, tako meni deluje jedan deo na{e politi~ke elite. A mi koji govo-

rimo ovako, mi smo ekstremisti.

Zoran \in|i}:

Pratio sam ovu predizbornu kampanju predsedni~kih kandidata i mogu

da kaèm, slaèm se s ponekim porukama koje su oni emitovali, slaèm se

s tim da treba vratiti osmeh narodu u Srbiji, slaèm se da moramo da se

borimo protiv kriminala, protiv mafije, slaèm se da treba da sa~uvamo

zemlju u kojoj ìvimo i da uvedemo vi{e reda u nju. Ni{ta tu nije sporno.

Jedno je me|utim sporno, da li su ti ljudi oni koji mogu da ostvare te ci-

ljeve? Da li onaj ~ija stranka je unesre}ila stotine hiljada ljudi ima moral-

no pravo da pri~a o osmehu? Za{to su nas unesre}ili, ako ho}e da nas

obraduju? Mogli su pre dvanaest godina da nas obraduju time {to se

uop{te ne bi pojavili u Srbiji. I ovaj drugi, koji kaè - mafija, kriminal. On,

kaè, ima najvi{e iskustva u tome, pa }e biti uspe{an. To me podse}a na

onog piromana koji se javio na konkurs za {efa vatrogasne slu`be i kaè -

Imam iskustvo u postavljanju poàra, izaberite me za tu funkciju, uìvam

kad vidim poàr. ûdan je i ovaj tre}i koji kaè - Sa~uvao sam jednu

dràvu, sa~uva}u i drugu. Da vas pitam kao sugra|anin - dve koze da

imate, da su vam va`ne i da imate alternativu da ih pustite da se same

~uvaju ili njemu da ih date da ih ~uva, {ta biste izabrali? Da se same

~uvaju, naravno.

To izgleda ima samo kod nas u Srbiji - kad je neko nesposoban, onda ga iz

milo{te zovu nacionalistom. Ja ne znam {ta je to u nesposobnosti {to je

nacionalizam, {ta je to, koje je to zadovoljstvo da nalazite opravdanje za

poraz pre nego {to u|ete u utakmicu. Nije to nacionalizam, to je kompleks

niè vrednosti. Mi smo narod koji ulazi u svaku utakmicu sa èljom da

pobedi, ne moramo da pobedimo, ali borimo se za pobedu. Mora toga

mnogo da se promeni u Srbiji i zato smo mi ovde i zato svakoga dana radi-

mo na tome. Nema sumnje, mnogo stvari u Srbiji nije u redu i mnogo

Zoran

\in|i}

stvari u Srbiji mora da bude bolje, ali prva stvar koja treba da se promeni

jeste da se ponovo uvaàva rad, da politi~ari rade, a ne da mudruju, da se

rezultati vrednuju, a ne namere, ne poza. Dosta je manekena u ovoj Srbiji,

previ{e ih ima.

Zamislite u jednoj ko{nici da se organizuju izbori za predsednika ko{nice

i onda se seti trut, deset godina je spavao, mudar je, nikom se nije zame-

rio, krila nije pokvasio i odlu~io je da se kandiduje. Svi ga vole, a {to da ga

ne vole, kad je trut? I krenuo po Srbiji da ogovara p~ele radilice, mrzovo-

ljan, podgojen, ljut, uvre|en, ni{ta mu ne valja, ne rade dovoljno, ima trut

primedbe. Njega da pitaju, radili bi jo{ vi{e. Sre}om, niko ga ne pita. I kre-

nuo trut po Srbiji i otkrio veliku tajnu - lo{e se ìvi u Srbiji, otkrio Ame-

riku. I on se uvredio i po~eo je da traì krivce za{to se tako lo{e ìvi u Srbi-

ji, kada je njemu dobro u njegovoj toploj ko{nici. Smislio bi on mnogo

dobrih recepata, ali neko drugi treba da vu~e kola umesto njega.

Nije tajna i svi mi to znamo - u Srbiji se te{ko ̀ ivi, ali dragi prijatelji, to nije

novost. To je tako proteklih deset godina, to je tako proteklih petsto godi-

na. A ho}ete li da vam kaèm {ta je novost u Srbiji? Novost je da neke stvari

po~inju da funkcioni{u. Srbija po~inje da pokazuje svoje lepo lice, izvla~i

se iz blata. Oni koji to ne mogu da izdrè, jer su ru`ni u sebi, maù je pono-

vo blatom.

Probudili smo ga i 5. oktobra ovde smo ga doneli! Nije do{ao, doneli smo

ga!

Hvala vam {to ste ve~eras ovde i hvala vam {to }ete biti ovde kada god to

bude bilo potrebno Srbiji. @iveli.

...

Svetlana Luki}:

ûli ste pesmu Respect yourself. Boris Tadi} i Demokratska stranka

izgleda nemaju ba{ mnogo samopo{tovanja, sude}i po ovim prvim da-

nima posle drugog kruga predsedni~kih izbora. Boris Tadi} ne sme

ni{ta da pokrene, ni{ta ne sme da pipne dokle god misli da tempirana

bomba kuca u njegovu korist. Malo mu je izgleda dva, tri miliona glaso-

va da po{tuje sebe i svoje glasa~e. Pitanje je koliko miliona glasa~a je

potrebno da bi se on ohrabrio da Ko{tunici kaè da je vreme da

popri~aju o tome ko ima najvi{e legitimiteta da kreira politiku ove

240

08

.02.

08

. zemlje. Ako predsednik i njegova stranka nemaju samopo{tovanja, ako

to zna~i da nas svakog dana time zakopavaju u ìvi pesak, mora}emo

ne{to da preduzmemo.

îni se da nas, gra|ani i gra|anke, ulice zovu. To {to nemamo snage da

iza|emo na ulice ne zna~i da nas one ne zovu. I kad bismo iza{li, to ne

zna~i da bismo ne{to uspeli da uradimo, ali to bi bila jedna izjava - da

ove svinjarije ne mogu tako lako da se nastave bez otpora. I onih sto

dvadeset hiljada Turaka, koji su iza{li na ulice Ankare pro{le nedelje

da protestuju zbog namere Erdogana da vrati feredè na univerzitet,

znaju da ne}e uspeti, ali su iza{li da kaù {ta misle, iza{li su da kaù

da znaju da posle feredà na univerzitetu slede feredè u dràvnim

institucijama, u bolnicama, u sudovima, odnosno da znaju da je kraj-

nji cilj ukidanje sekularne dràve. I Ataturkova deca su iza{la na ulice.

Na ulice Srbije sve vi{e izlaze fa{isti i klerofa{isti. ûli ste o akciji

Obraza, a jutros oko pet sati je ba~ena eksplozivna naprava na parking

u zoni tr`nog centra Merkator, ovde na Novom Beogradu. Jedan prozor

prodavnice u prizemlju je razbijen eksplozijom, policija je iza{la na

mesto doga|aja, vr{i se uvi|aj. Nastavljamo Pe{~anik, u nastavku

emisije slu{ate mladog sociologa Ivana Kuzminovi}a, iz Helsin{kog

odbora za ljudska prava u Srbiji.

Ivan Kuzminovi}:

U nedelju, kada su se zatvorila bira~ka mesta i kada je CESID izneo jasno

predvi|anje da postoji sto i ne{to hiljada glasova razlike, meni je moj tata,

sad ja kao Tadi}, poslao SMS. On je ina~e tipi~an glasa~ Demokratske

stranke, ali poslao mi je poruku - êstitam, nadrljali smo. Tadi} ima dva

miliona i trista hiljada glasova, od ~ega je najmanje milion glasova do{lo

od potpuno upla{enih ljudi. E, ako on misli da na dva miliona i trista hilja-

da ljudi uvek moè da ra~una, mi smo stvarno nadrljali s njim. Ali

najva`niji utisak izbora za predsednika republike jeste da je 3. februara u

pola deset Srbija odahnula, da bi se ~etrdeset osam sati kasnije javio

gazda Srbije i rekao - êkajte, vi ste malo zaboravili na mene. Gazda Voju

su, iz meni nepoznatog razloga, ljudi proglasili za nekakvog gubitnika

ovih izbora. DSS }e dobijati sve manje i to je u redu, ali to nema nikakve

veze sa {tetom koju taj ~ovek jo{ moè da napravi.

Mislim da }e on sada potpuno zaokruìti politi~ko delovanje DSS-a od 5.

oktobra, a to je da se sve {to ima veze s Evropskom unijom proglasi za ulti-

mativnog neprijatelja Srbije. To je situacija kada neko treba da pozove

Ivan

Kuzminovi}

institut za psihijatriju. Ko{tunica nam je ~etrdeset osam sati posle izbo-

ra pokazao {ta je realnost. Ja mislim da ni Mirko Marjanovi}, dok je bio

premijer, nije govorio tako te{ke stvari o Evropskoj uniji, to je bio posao

Mire Markovi}. I sada, iz DSS-a, iz vlade dolaze takve poruke da se

briselske birokrate ve} ~e{kaju po glavi. Primetio sam da je Euro News

prvi put nazvao Ko{tunicu samo nacionalistom. Svet je napokon shvatio

{ta je Ko{tunica, ali malo prekasno, jer Ko{tunica drì to {to drì. Ovo je

samo jedna bizarna situacija u kojoj se pokazalo da ni predsedni~ki izbori,

ni zasedanje vlade, ni zasedanje skup{tine, nijedna institucija

demokratskog ìvota ovde vi{e nije zagarantovana. Republi~ka izborna

komisija odlaè polaganje zakletve predsednika republike zato {to je u

Boljevcu, koji ima trista glasa~a, lokalni DB-ovac na prethodnim izborima

zapamtio da }e nekome da istekne li~na karta. I ispostavilo se da je ovaj

zaista glasao bez, moè{ misliti, vaè}e li~ne karte. U ovoj legalisti~koj

Srbiji RIK bi mo`da mogao da jo{ jednom prekontroli{e izvod iz mati~ne

knjige ro|enih Borisa Tadi}a, da na|e neku gre{ku i potpuno obori izbore.

A onom Mikiju Mausu \eli}u bih predloìo da svoje nao{treno penkalo

stavi u koverat i po{alje ga Oliju Renu za uspomenu. Slu{amo te gluposti

da on o{tri tu olovku ve} mesecima, a znamo da ne}e biti potpisan taj spo-

razum.

Ko su dva miliona i dvesta hiljada ljudi koji su glasali za Nikoli}a? Kladim

se da me|u njima postoji najmanje milion ljudi koji pate od stokholmskog

sindroma. Otmi~ar te dovede u nemogu}u poziciju, mo`da te i maltretira,

ne zna{ da li }e{ ìvu glavu da izvu~e{, ali posle nekog vremena ti razvije{

simpatije za njega. Postoje neki ljudi kojima ovde ni{ta nije jasno. To nije

bolest zbog koje se neko hospitalizuje, ali to je bolest zbog koje ostali ne

èle da ìve u ovoj zemlji, jer }e uvek da se pojave ti ljudi sa svojim sindro-

mom i uvek }e da izigravaju i `rtvu i nasilnika, i agresora i pa}enika. Fer

je da postavite pitanje - Moèmo li i{ta da napravimo od ovoga dru{tva? Da

li je ovo dru{tvo istrulilo do te mere da }e ljudi i za dvadeset godina gov-

oriti o istim sranjima o kojima ti i ja sada govorimo, o istoj Srbiji, o istoj

eliti, o istom tre}em putu u Afriku, na Mars, u Keniju, u Rusiju, gde god?

To je situacija koja vi{e nije fer. Mo`da treba napraviti nevladinu organi-

zaciju koja }e imati zadatak da evakui{e odavde dvesta dvadeset hiljada

najpristojnijih ljudi, a sve {to ima manje od dvadeset pet godina je pristo-

jno, da im svima poèlimo sre}an put, da iskoriste fondove Evropske unije

za obrazovanje i da se nikada vi{e ne vrate ovde. Koliko je godina za moju

generaciju pro{lo pod Ko{tunicom? Ja mislim da taj broj vi{e ne smemo

naglas da izgovaramo. Znam za{to smo izgubili 2003. godinu i koga su

242

08

.02.

08

. ubili i za{to smo i ekonomski i onako izgubili tu godinu. Nemam pojma

za{to smo izgubili 2004, nemam pojma za{to su u pro{loj godini meseci

pro{li da bi oni sastavili ovu bizarnu vladu, koja }e sada mo`da da padne.

I onda }e da nas zajebavaju jo{ devet meseci da naprave istu bizarnu stvar.

To je ve} situacija u kojoj vi{e nema zezanja. Ja ne kaèm da je gotovo, ali

mislim da je vrlo blizu gotovog, jer vi{e nema povratka. 1991. si mogla da

misli{ - Samo da pro|e ovaj rat, pa }e biti bolje, 1995. si mo`da mislila -

Hajde da nam ukinu sankcije, pa }e biti bolje, 1996. ljudi su stajali na zimi

- Hajde da sklonimo ovog skota, koji je potrajao jo{ ~etiri godine, pa }e biti

bolje. Onda smo skinuli sotonu, a do{ao je drugi sotona. Ja ne vidim gde je

kraj tog ciklusa. Kako se zove taj koga mi treba da sklonimo da bi nam

sutra bilo bolje? Pitanje je da li je to uop{te samo Ko{tunica. Da li je sta-

nje stvari jezivo? Jeste. Da li je nepopravljivo? Vrlo mogu}e. Naravno da je

deo tog bespovratnog puta da ti u|e Gasprom, da ti do|e sa svojim investi-

cijama, sa svojim divnim novcem. Postoji mogu}nost da je Gasprom na~in

da Ko{tunica moè da vlada narednih dvadeset godina, a da ni ne iza|e na

izbore, mada ga nema u politi~kom ìvotu, da sedi tamo na onom njego-

vom smrdljivom Dor}olu, izvinite Dor}olci, ali taj kutak je smrdljiv zbog

njega, i da vlada.

Pitanje evropskih integracija je klju~na ta~ka. Postoje zemlje koje iz ovog

ili onog razloga nikada ne}e biti dostojne evropske porodice i o tome

po~inje da se govori u EU. Moè postojati ta tre}a grupa zemalja koje nika-

da ne}e pri}i Evropskoj uniji. To }e vam biti isto kao da ste Zanzibar,

daleko ste od EU kao Afrika. Ko nam je kriv {to smo se rodili u Srbiji? Ja

sam siguran da u Keniji, koja je na ivici gra|anskog rata, postoji dvesta

dvadeset hiljada ljudi istih kao mi, pristojnih, za~e{ljanih, tu{iraju se,

~itaju knjige, zavr{avaju fakultete, ali su u Keniji i {ta sad? Mo`da }emo

mi ne{to uraditi na slede}im parlamentarnim izborima, ko god da smo to

mi, mo`da }emo povu}i tu Demokratsku stranku, mo`da }e se za deset

godina napraviti neki mladi lav od lidera, samo {to ja nemam tih deset

godina. Ali to je to - ko nam je kriv?

Evo samo dva primera kako dràva Srbija i grad Beograd postupaju prema

etni~kim manjinama. U centru Beograda je kosovski Albanac, koji je

do{ao u Beograd pedesetih godina pro{log veka, sagradio udèricu,

ku}icu u jednoj ulici blizu centra grada. I ta ku}a od 1957. do 2008. stoji

takva mala kakva je. Taj ~ovek je umro, on ima }erku, }erka ima albansko

ime, srpsko prezime, ima decu. I do|e dràva Srbija i grad Beograd, skup-

Ivan

Kuzminovi}

{tina op{tine Savski venac i sru{i ku}u iz 1957. zato {to je nelegalna. U

stvari, sru{i ku}u zato {to je, kako investitor kaè, ta èna [iptarka koju

treba vratiti na Kosovo. A i njemu se ba{ ta parcela svi|a, jer ima

mogu}nost da sagradi divne ~etiri hiljade kvadratnih metara prostora na

njoj. Tri ̀ ene iz nevladinog sektora su do{le na minus deset stepeni, do{ao

je bager, do{la je policija - sru{ili su to. Ne znam koga nisam zvao,

funkcionere Demokratske stranke, gradskog ovog i onog, jer je to bila pri-

lika da se kaè - Nije va`no da li si Albanka, ti ìvi{ ovde sto godina, ti si

Beogra|anka.

Druga stvar, znamo da se ve}ina institucija dràve Srbije iselila s Kosova

1999. I na primer, Podujevo je u Kru{evcu, ne{to je u Ni{u, ne{to u Vranju,

ne{to u Kragujevcu. I sada ti, ako si kosovski Albanac, po rezoluciji 1244

kao gra|anin republike Srbije ima{ pravo na dokumenta. I ti krene{ iz

Podujeva za Kru{evac, u|e{ u vatrogasni dom u kome je sada policijska

stanica i èli{ izvod iz mati~ne knjige ro|enih. Daleko bilo da èli{ li~nu

kartu ili ne{to tako stra{no kao {to je paso{. Zna{ li koliko to ko{ta danas?

Izvod iz mati~ne knjige ro|enih - 160 evra, dràvljanstvo - 200 evra,

voza~ka dozvola - 700, a paso{ - izme|u 1.000 i 1.200 evra. Dràva Srbija

to ne moè legalno da ti naplati, ali ti tamo kaù - Vi ste manjina, nemamo

formulare na albanskom. Ali @ika, biv{i pandur iz Podujeva, sedi preko

puta u kafani i moè{ s njim da se dogovori{, jer @ika ima formulare na

svim jezicima nacionalnih manjina za 160 evra. Kakav je odnos Srbije

prema tim ljudima, kakav je na{ odnos prema njima? Mi smo odvratni,

grozni smo kao dràva i mislim da je svako ko svoju teritoriju moè da

zaokruì nekom olovkom i odvoji je od Srbije, u stvari duàn da to i uradi.

Smak sveta je bio kada je Ko{tunici oti{la Crna Gora. A ona je dobila spo-

razum o stabilizaciji i to ovde niko nije primetio. Dakle, to {to mi

poku{avamo da potpi{emo, za {ta ovaj reè penkalo, {to ovaj ne}e da mu

da dopu{tenje, to privremeno {to mi treba da potpi{emo, oni su ve} pot-

pisali u potpunosti. Pa naravno da svako normalan èli da se odvoji od

tebe, zato {to se pona{a{ prema njemu kao da je stoka i on ne èli da ìvi s

tobom.

Ali me ba{ zanima {ta se podrazumeva pod blokadom Kosova. Da li to

zna~i da ministar energetike prese~e struju? [ta ako se na Kosovu uz

pomo} Srbije napravi neka vrsta humanitarne katastrofe? I ono bizarno

pitanje, kako te Srbe, koji su naravno predmet tvoje pa`nje i razlog za{to

mi sve ovo radimo, da za{titi{ od te ekonomske i energetske blokade? Oni

244

08

.02.

08

. nisu normalni kada danas, 2008. godine, predlaù blokadu bilo koga.

Ljudi, nama gori Sandàk, to kada se zapali - ne gasi se lako, tamo postoje

trideset tri interesne grupe, kombinacija verskih i politi~kih interesa, to je

jezivo. U Vojvodini su Ma|ari pali ispod tri odsto op{te populacije u Srbiji,

a po Savetu Evrope to je znak za uzbunu. U Srbiji postoje pomeranja van

Kosova, postoji siroma{tvo, postoji Srbija ju`no od naplatne rampe kod

Bubanj Potoka. Mi svi treba da se uhvatimo za glavu jer nam gori zemlja,

a ne da nas boli glava za neki deo teritorije, koji je ve} potpuno izgubljen.

Neko je lepo pitao - ̂ ega }e Samardì} da bude ministar za mesec dana, da

li ministarstva za nezavisnu republiku Kosovo i Metohiju, priznatu od

pola sveta? Ili ministar za 1389. godinu? Samardì} dole zavodi stra-

hovladu, postrojio je jednog ~oveka koji je u~estvovao na izborima kao

kandidat i rekao mu - [ta ti ima da se zaklinje{ pred kosovskim instituci-

jama, kad sam ja vlast ovde? A ova dvojica u vladi, koji su, svaka im ~ast,

deset-petnaest godina proveli u inostranstvu, imaju neverovatno profe-

sionalno iskustvo u ekonomskom, bankarskom sektoru, zavr{ili Harvard

i do{li ovde - oni su u stvari likovi iz crtanog filma, ti ljudi ne postoje u

pravom ìvotu. To su Miki Maus Boìdar \eli} i ovaj Sun|er Bob

Kockalone s dva zuba, ministar spoljnih poslova. Ja ne znam da li se to u~i

na Harvardu, ali neverovatna je ta sposobnost da u jednoj minuti

proizvede desetine potpuno besmislenih re~enica za koje ni sam ne zna

{ta zna~e, ni novinar preko puta njega ne zna, ni ja ne znam {ta zna~e.

\eli} se pretvorio u ~oveka koji ju~e kaè - Nema nikakvih problema u

vladi. Pa ~ekaj, }uti. Ako ne zna{ {ta da kaè{, hajde }uti, idi u Brisel, idi

kod ̀ ene u Pariz. Imamo te ljude koji su navodno najsposobniji, ali ako oni

misle, a misle, da mi sada mrtvi hladni moèmo da u|emo u Evropsku

uniju, ovako slinavi, ovako nenormalni, da je za to dovoljna samo njihova

elokvencija, obrazovanje i u{tirkana ko{ulja i odela - e, pa to stvarno ne}e

mo}i u ovom veku.

Pojavi}e se zamor u Evropskoj uniji - Vi nama niste potrebni, a ne obrnu-

to. Njima nisu bile potrebne ni Rumunija, ni Bugarska. Evropska unija

jako sporo u~i, ali kada nau~i neku lekciju, pojavi}e se tri stotine birokra-

ta koji }e u~initi sve da se ono na ~emu su se prethodni put zeznuli ne

ponovi. Pogledaj Hrvatsku, vidi{ da im je Evropska unija prekinula dovod

nekog fonda. To je poruka - Znate {ta, mi smo to nau~ili s Bugarskom i

Rumunijom, primili smo ih takve-kakvi su, a sada imamo problema s

njima, ali vi ne}ete u}i tako lako i to sigurno ne}e biti prvog januara 2009,

nego mo`da prvog januara 2011. âk i kada u jednoj zemlji postoji ta

kona~na odluka elite i gra|ana da se ide u Evropsku uniju krupnim

Ivan

Kuzminovi}

koracima, ~ak i tada }e do}i neke birokrate iz Brisela i re}i - êkaj, da mi

malo vidimo ove papire, ~ekajte, treba da ispunite 350.000 uslova, mi smo

to spustili na 3.000, ali vi ste ispunili samo 1.700, {ta je s ovih 1.300? A ti

u Srbiji kaè{ - Mi ne ulazimo u NATO, jer to vre|a Ruse. I ova javnost je

preko toga pre{la, a to nije mala stvar, to je u skup{tinskoj odluci, neko }e

jednom morati to da nadglasa, skup{tina }e morati da kaè - Izvinite, zeza-

li smo se, ho}emo u NATO. Ovo dru{tvo nema tu odluku. Ni Mladi}a niko

vi{e ne pominje. Oti{la je Karla del Ponte, mi ne znamo ni kako se taj novi

~ovek zove, a i on, niti se javlja, niti dolazi. Srbija moè da ostane u ovom

statusu doveka, a to je status - ni ovamo, ni onamo, to je taj tre}i put

ruskog i pararuskog kapitala. Samo zamisli da su Rusi kupili Aerodrom

Beograd, JAT, u{li u bankarski sektor, pa to je da odmah pakuje{ torbice i

ode{ negde u... pip. Ta elita je odlu~ila da je svako re{enje koje njih ostav-

lja na vlasti odli~no, a ta re{enja su katastrofalna po dràvni interes, po

manjine, ve}ine, bele, ùte, sve koji ìve u Srbiji. Svi smo nadrljali. Deluje

kao da ni{ta ne moè da se uradi. Ovoga {to }u re}i }e da se uhvati trideset

analiti~ara u Novoj srpskoj politi~koj misli, ali naravno - izlazak na ulice.

Kakav izlazak na ulice, to je drugo pitanje, ko }e to da artikuli{e, gde je ta

masa, ko to vodi, kuda to ide. Ali uskoro }e od onih koji se ose}aju ovako

kao ja, a znam neke koji se ose}aju jo{ deset puta gore, na kraju postati

Crvene brigade. Majke mi, postoji mogu}nost da jedan procenat ljudi

stvarno prolupa.

Jedino Demokratska stranka moè da mobili{e moju mamu i mog tatu.

Oni pripadaju ljudima koji }e se pokrenuti samo kada im to Demokratska

stranka javi preko megafona. Pitanje je {ta je to {to }e pokrenuti

Demokratsku stranku. Meni je ào, ali Boris Tadi} nije ~ovek za to. On je

u stvari morao da izgubi ove predsedni~ke izbore da bi mi pomerili

Demokratsku stranku. On je sada dobio mandat do 2013. da misli kako je

sve {to on radi dobro. Na koje poniènje treba da nai|e Demokratska

stranka da bi se pomerila, nemam pojma, mo`da da dopusti crno-crnoj

koaliciji da napravi vladu u narednih nekoliko meseci. Hajde, neka

naprave radikali i Ko{tunica vladu, hajde, napravite je, pi~ka vam materi-

na, hajde vi{e, do|i, stani na crtu, da vidimo jednom kako to izgleda.

Mo`da bi to pomerilo Demokratsku stranku. Najgore je stanje koje sada

imamo - nema{ vladu, nema{ skup{tinu, nema{ RIK. Nema{ Republi~ku

izbornu komisiju - ovaj glasa za, nema kvoruma za, ovaj glasa protiv,

nema dovoljno njih protiv, pa {ta ste vi? - Ni{ta. Cela Srbija je Republi~ka

izborna komisija, nema odluke, nema vlade. Mi smo se blokirali, sociolozi

246

08

.02.

08

. to zovu blokirano dru{tvo, ali ovako blokirano dru{tvo je ve} unique case.

Srbija je, jebote, stalno neki novi slu~aj.

Tako da ja tu vidim ulicu kao re{enje. S druge strane, ovo je 2008, kakva

sad ulica? Bilo kako bilo, mi koji mislimo - hajde do|i, ti crno-crna, napravi

vladu, svi mi koji mislimo odve} stomakom treba da znamo da kada crno-

crna koalicija do|e na vlast, vrlo te{ko }emo je skinuti. Ako Ko{tunica za

dva meseca formira vladu s radikalima, pa to je jo{ tri godine, ej, ode prva

decenija dvadeset prvog veka. [ta je potrebno da mi iza|emo na ulicu?

Potrebno nam je da Toma i Voja naprave vladu. Ne znam kako }emo mi to

izvesti da iza|emo na ulicu, ali }emo, bogami, po~eti redovno da izlazimo.

Prvih dana }emo svi da se izduvamo, vide}emo sve ljude koje nismo videli

od 1996, a onda treba da odemo ku}i, sednemo i ~ekamo da oni do|u po

nas - a to nije lepa situacija.

Ovo je ono za {ta smo se borili 5. oktobra, ovo je demokratija. Ako Vojislav

Ko{tunica skupi 126 poslanika s radikalima, {to on vrlo lako moè da

uradi, i ako do|e kod predsednika republike, nema druge nego da

gospodin Tadi} uru~i mandat Vojislavu Ko{tunici i Tomislavu Nikoli}u.

To je demokratija, za to smo se borili, tu treba da budemo fer. A to {to smo

mi nadigrani u sopstvenoj demokratskoj igri, to je ve} drugo pitanje.

ôve~e, mi jo{ nemamo odgovor na pitanje ko je ubio Zorana \in|i}a, ej

bre, 2008. je godina, pa ~emu se mi onda nadamo? Pa nisu ubili po{tara,

ubili su premijera. Zna~i, oni su toliko mo}ni, to je ono \in|i}evo - imao je

brod, drào je kormilo, upravljao levo-desno, a brod je i{ao kuda je hteo.

Kada koriste demokratske principe borbe, oni to rade savr{eno. Kada DSS

i radikali koriste demokratsku proceduru u skup{tini, oni su u stanju da

podnesu sto pedeset amandmana od kojih je svaki bolji od prethodnog,

manje ili vi{e, oni su u stanju da koriste fondove za izbore, oni su u stanju

da koriste besplatne minute preko RTS-a, ali su u stanju i da koriste sve

paralelne strukture mo}i, koje o~igledno svi oni imaju. Ko{tunica ima ono

{to je Milo{evi} imao, radikali su uvek imali neki svoj paralelni DB, neki

KOS, bog te pita {ta njih drì, a mi? Ko nas jebe, kad smo beski~menjaci.

Dobili smo dràvu i nismo umeli ni{ta s tom dràvom da uradimo. Nismo

umeli da raskrstimo s DB-om, jer smo od 5. oktobra imali trojanskog

konja. Ko{tunica je bio na vlasti kada je Rade Markovi} uni{tavao fajlove,

kada su pare oti{le na Kipar, kada su nestali podaci o ubistvima, o tome

{ta se desilo Ivanu Stamboli}u, sve je nekako nestalo. Pazi, u ovoj zemlji

ispade da je demokratski uspeh to {to ~ujem da }e Radetu Markovi}u opet

Zoran

\in|i}

da sude za ne{to. Jednom Radetu Markovi}u. Ej, jedan, a koliko je njih bilo,

koliko ih jo{ ima? Sto, sto pedeset, trista pedeset Radeta Markovi}a. Mi

nikada nismo uspeli da operacionalizujemo vlast koja nam je bila data, jer

je, kako kaè moj omiljeni junak Bu{, osovina zla bila prejaka. Mi nismo

znali {ta s njima da radimo i danas pla}amo cenu toga, kao {to }emo je

pla}ati i sutra i jo{ neko vreme, bogami.

Kako da spojim ovo blato s nekom budu}no{}u? Kako nekom sa

sedamnaest godina da kaè{ - Samo ti sedi, za deset godina }e ovo da bude

super? Ako to kaè{, laè{, laè{.

Zoran \in|i}:

Ako niste za to da se ne{to sprovede, gospodo iz DSS-a, onda budite protiv

toga da se to izglasa, nego - ho}emo, ali da ne bude, mi bi, ali da ne. Recite

- ne}emo. Budite jednom iskreni, hrabri i zaustavite ìvot u ovoj zemlji.

Svaki dan odlaganja, to {to vi niste mogli, jer ste bili umorni, da do|ete na

ustavnu komisiju, pa mi danas imamo ovo {to je trebalo da imamo pre pet-

naest dana - ko{ta ovu zemlju prava da izveze deset hiljada tona june}eg

mesa u Evropsku uniju. Ko vama daje pravo da budete umorni u ime ovoga

naroda?

Ako ste umorni, idite pa spavajte, bre. Ako ovo ne bude izglasano, {ta }e

biti izglasano? Ni{ta, jo{ godinu dana }ete spavati, pa jo{ deset godina, pa

jo{ sto godina, kao Trnoruìca koja ~eka svoga princa da je probudi. Pro{le

su bajke, ovo je realan ìvot, preuzmite na sebe odgovornost kao realni

politi~ari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se s politi~ke scene. Idite, pa

spavajte u nekoj bajci.

Svetlana Luki}:

Slobodan Samardì} nas je podsetio da }e Srbija aktivirati akcioni

plan sutradan po progla{enju nezavisnosti Kosova. Dràvna je tajna

{ta zna~e ti akcioni planovi, a bilo bi dobro da znamo o ~emu se radi, da

moèmo da doprinesemo, da ne{to zapalimo, da ne{to razbijemo, da na

ne{to bacimo bombu, kao {to su jutros neke delije bacile bombu na

Merkator. Slovenci su zasluìli da prvi dobiju bombu iz dva razloga.

Prvi je {to su prvi podràli kosovske Albance u Cankarevom domu, a

drugi je to {to su predsedavaju}i zloglasne Evropske unije. Na redu su

Nemci, Amerikanci, Turci, ne pravimo pitanje, svi su oni isti. Slede nam

nedelje nacionalisti~kog divljanja, opet smo kao orangutani, ni{ta

nismo nau~ili iz svoje nacionalisti~ke pro{losti. Nacionalizam je bio

248

08

.02.

08

. oru`je kojim smo uspeli da satremo sve oko sebe, a sada je red na nas

same. Valjda }e neko da se seti da je nacionalizam oru`je koje je, na

primer, Ataturk upotrebio da preko no}i modernizuje poraènu Tursku,

da je nacionalizam oru`je koje su Japanci od 1945. koristili da od

Japana naprave privrednu silu. U nastavku emisije slu{ate Teofila

Pan~i}a.

Teofil Pan~i}:

Ni{ta se posebno nije dogodilo, osim {to smo mi, onako poslovni~no, za

dlaku izbegli direktnu bruku i katastrofu. Me|utim, nisu pro{la ni dva

dana nakon izbora i doìveli smo to da su nam Ko{tunica i cela ta kama-

rila, poslali poruku da njih to uop{te ne zanima. Njih uop{te ne impre-

sionira to {to smo se mi ne{to trtili i rekli da ho}emo ovo, a ne ono. Oni }e

da teraju svoje po svaku cenu, pa i po cenu svoje propasti i propasti Srbije.

To ludilo i mahnitanje je prevr{ilo svaku meru, i onu koju su predvi|ali

najve}i pesimisti. Mene to nije iznenadilo. Nisam nikakav prorok, ali

stvarno odavno trubim o tome posmatraju}i tog ~oveka i tu zaista opskur-

nu ekipu oko njega, ljude kao {to su ovaj Samardì}, Simi}, Mile Savi}. Ti

vidi{ da su ti ljudi do te mere pomahnitali da postaju opasni za sebe i za

druge i da sve {to oni ~ine i {to }e ~initi ve} dobija klini~ku sliku. Stvarno

ovo ne kaèm s namerom da bilo koga uvredim. Ja ovo kaèm sasvim

ozbiljno i zaista postavljam pitanje da li postoji neki mehanizam u dràvi

da se proveri da li je na{ premijer pri sebi. Da li je te ljude zahvatila neka

histerija, neki amok? - To postoji kao kolektivni fenomen, nije to samo

individualno. Da li ti ljudi imaju neki problem, da li nekako moè da im se

pomogne, a da se i nama pomogne tako {to }emo biti oslobo|eni od toga

da nas ti ljudi uvaljuju u tako duboka govna da u pore|enju s njima ono

{to smo do sada imali moè da izgleda kao dosta lep ìvot?

Uverenje da Ko{tunica sada mora da se prikloni Tadi}u, jer je video kako

stoje stvari, video je da je njegova specifi~na teìna u bira~kom telu veoma

mala, izjalovilo se u roku od dvadeset ~etiri sata. I sva ta na{a kolektivna

analiti~ka pamet na gomili je spektakularno omanula. Imam tezu da je

ona spektakularno omanula upravo zato {to u~itava nepostoje}u racional-

nost u postupke Ko{tunice i njegovog blièg okruènja. Bojim se da je

Ko{tunica krenuo u obra~un iz kojeg }e se vratiti - sa {titom ili na njemu.

On je de fakto rekao da njega ne zanimaju izbori, ni rezultati izbora, ni to

{ta ovaj narod misli. Taj ~ovek, koji se stalno poziva na narod, ~ak mu se i

koalicija zove narodnja~kom, rekao je da ga to ne zanima. Ja mislim da je

on zaista utripovao da je posrednik neke vi{e istorijske istine, da je njego-

Teofil

Pan~i}

va misija na zemlji da sa~uva sakralno Kosovo u sastavu Srbije i da je to

apsolutno jedina stvar koja je njemu va`na. Kada bi zamislila situaciju u

kojoj je cela Srbija spaljena, ali je Kosovo na neku foru ostalo deo Srbije,

Ko{tunica bi to smatrao pozitivnim ishodom. Ako sada ta~no interpreti-

ram njegove misli, a bojim se da sam u pravu, moramo da vidimo kakvo je

stanje prisebnosti tog ~oveka. Apsolutno mi nije interesantno da njega ili

bilo koga drugog vre|am, govorim najozbiljnije, jer uop{te nije ~as za

zezanje.

To je kao kada re{ava{ {ahovski problem, pa polazi{ od toga da su i beli

igra~ i crni igra~ em prisebni, em se razumeju u {ah. Me|utim, zamisli da

treba da re{ava{ {ahovski problem u kojem je bar jedan od dvojice igra~a

krajnje sumnjive prisebnosti. Pa ne bi mogao ni{ta, jer ovaj ti je razorio

ceo sistem. Ti radi{ po sistemu, a zapravo je cela stvar u tome da tog sis-

tema vi{e nema. Ve} brinem zato {to mi razgovaramo u sredu, a emisija }e

biti emitovana u petak. ̂ ini mi se da u tih ~etrdeset osam sati moè sva{ta

da se desi, jer je taj ~abar u kojem smo opet dobio onu vrstu ubrzanja da

oseti{ da mora{ na svakih pola sata da slu{a{ vesti. A sve se de{ava u

trenutku koji bi trebalo da bude neki politi~ki antiklimaks, imao si izbore,

imao si nekoliko nedelja predizborne kampanje i u bilo kojoj dràvi na

ovoj planeti nakon toga sledi bonaca, neka vrsta relaksiranja, odlaska u

mirnije vode. A vidi{ da ovi nisu hteli ni da ~estitaju Tadi}u na toj izbornoj

pobedi, nego su odmah krenuli da ru{e vladu. Oni blokiraju ovaj sporazum

o stabilizaciji, a Demokratska stranka i G17 plus njih blokiraju u onome

{to bi oni hteli. To dvovla{}e ne moè da funkcioni{e, to vi{e nikako ne

moè{ da pomiri{. Kao da ima{ bicikl s dvojicom voza~a, od kojih svaki

vozi na svoju stranu. Bicikl }e u najboljem slu~aju da stoji u mestu. Do{li

smo do momenta u kojem je najzdravije {to moè da se desi da padne

vlada.

Prva lo{a opcija je da se ovo ipak nekako zakrpi i da se ovo truljenje nas-

tavi do u nedogled. Druga lo{a opcija, koja presudno zavisi od radikala, je

da Ko{tunica napravi neki pakt s njima i da se stvori nova ve}ina bez izbo-

ra i da onda ta ve}ina poni{ti Tadi}evu pobedu i potpuno blokira Srbiju,

zaustavi je u vremenu i prostoru, okameni je i kaè - Mi smo sada stali, sve

je stalo, ni deca vi{e ne rastu i sad ~upamo Kosovo, jebemo kevu Evropi i

podajemo se Putinu, spreda i zguza. Ovog ~asa dok razgovaramo, to se

prelama. Pretpostavljam da }e u narednih nekoliko dana postati jasno na

~emu smo. Ja se nadam da je Ko{tunica svesno ili nesvesno ovim {to radi

isterao Tadi}a na ~istac, zato {to je Tadi} sklon tome da kaè - Super, svi

250

08

.02.

08

. smo mi bra}a i hajde da nastavimo da taljigamo kao {to smo i do sada.

Njegove prve izjave nakon izbora su bile u tom smislu. Ko{tunica je to

poru{io i u tome ima ne~ega dobrog, ako se iskoristi na pravi na~in. Pravi

na~in je da se ide u vanredne parlamentarne izbore, na kojima se postav-

lja to jedno pitanje. Tadi} je do sada mogao da kaè - Ho}u i Kosovo i

Evropu. On je na tome dobio predsedni~ke izbore. Sada nastupa pitanje

prioriteta. U redu, ti ho}e{ i Kosovo i Evropu, nemam ni{ta protiv, ali {ta

ako do|e do toga da mora{ da bira{? Oni su se implicitno ve} izjasnili, jer

~injenica da oni ho}e da potpi{u sporazum zapravo je izja{njavanje. E,

sada to implicitno mora da preraste u eksplicitno i u tom slu~aju }e sve

proevropske politi~ke snage u Srbiji morati da naprave neku vrstu bloka,

bez la`nog predstavljanja DSS-a kao proevropske stranke. Mo`da je DSS

to nekada i bio, ali on to odavno nije.

Mo`da ulazimo u neodre|eno dugi period, u kojem }emo imati proevrop-

sku Srbiju na jednoj i neku u svoj pupak zagledanu Srbiju na drugoj

strani. I mo`da }e te dve Srbije da se biju za svaki glas. Pa dobro, to nije

najstra{nije na svetu i mislim da proevropski orijentisani gra|ani Srbije

treba da preuzmu tu ba~enu rukavicu. Okej, za{to bismo mi vama davali

da govorite u ime Srbije, za{to bi samo ono {to vi smislite da je nacionalni

interes bilo nacionalni interes? Sada }emo mi malo da pri~amo o nacional-

nom interesu, pa }emo da kaèmo da je nacionalni interes Srbije da bude

~lanica Evropske unije. Treba da se odmerimo. Tu }e svako morati ne{to

da `rtvuje. Tadi} }e morati da se okane svog kunktatorstva, G17 }e morati

da se okane svog kalkulantstva, LDP }e morati da se okane svog praved-

ni~kog sindroma i pretenzije da je on taj koji svima drugima odre|uje

meru evropejstva i demokrati~nosti. I stranke manjina }e morati da se

odreknu toga da su one zastupnici samo jedne partikularne pri~e, jer ona

ne vredi ni{ta, ako nema kontekst u koji }e da se stavi. Ima jako mnogo

posla, ali mo`da ovo sranje kroz koje prolazimo ovih dana ima veliku pozi-

tivnu posledicu. Mo`da }emo do}i do toga da imamo te vanredne parla-

mentarne izbore, na neki na~in protivno Tadi}evim èljama i namerama.

Mo`da je ovo trenutak da on kona~no postane dràvnik.

Svetlana Luki}:

Kad si pomenuo dva lo{a scenarija, pao mi je na pamet i tre}i, koji se

meni ~ini najgorim i dosta realnim. Ako budemo imali vanredne parla-

mentarne izbore, oni }e se desiti relativno brzo. Radikali, socijalisti,

uvek je tu i neka romska ili vla{ka partija - uz pomo} Dontovog sistema

oni mogu da pobede.

Teofil

Pan~i}

Teofil Pan~i}:

Uop{te nisam siguran da je to najgore {to moè da se desi. Te radikale smo

od 1990. povezivali s raznim formama politi~kog i obi~nog ludila, mahni-

tosti i zlo~instva. Me|utim, {ta je to {to oni rade, a da je lu|e od onoga {to

rade DSS-ovci? âk bi mogao da spekuli{e{ da bi se oni pona{ali umereni-

je od DSS-ovaca u nekim va`nim stvarima. Imaju izraèniji nagon za

samoodrànjem, ve{tiji su kao politi~ari i nisu iskompleksirani, isfrustri-

rani salona{i. Za{to je to kada Toma Nikoli} nazove Tadi}a usta{om i{ta

gore od toga kada Velja Ili} kaè za Boìdara \eli}a da je izdajnik? Oni su

se sveli na isto. Ako je ve} isto, daj mi ono od istog {to je istije.

Svetlana Luki}:

Kada je Tadi} pobedio, svima je laknulo, i u okruènju i onima iz

Evropske unije. Prosto sam uhvatila sebe kako mislim - pa ako je svima

toliko laknulo, onda i meni valjda treba da lakne.

Teofil Pan~i}:

Nije ba{ svima u okruènju laknulo, jer u regionu postoji i {kola mi{lje-

nja koja je smatrala da je za njih dobro da pobedi Toma Nikoli}, jer }e onda

oni izgledati bolje. [to se Evrope ti~e, da sam ja neki birokrata tamo u

Briselu, i meni bi laknulo. Nevolja je u tome {to se ve} sutradan pokazala

slabost te pobede, koliko je ona neutemeljena, sve dok je izvr{na vlast u

Srbiji ovakva kakva jeste. Tu Tadi}a bije po glavi njegov apsolutno

najkatastrofalniji politi~ki potez i verovatno najkatastrofalniji politi~ki

potez u postkomunisti~koj istoriji Srbije, dakle, ~injenica da je on

Ko{tunici poklonio mesto premijera. Zato njegova pobeda ne moè da

slomi premijera koji je re{io da igra druga~ije. Zato nije dobro da ova vlada

opstane. ôvek je pre{ao Rubikon, nismo ga ti i ja oterali na tu stranu, on

je sam to uradio iz vlastitih razloga. ôvek je pre{ao Rubikon, daj da se

prebrojimo iznova, pa ako je Srbija kojoj pripadaju on, Toma Nikoli}, Ivica

Da~i} zaista ve}inska, onda je Srbija tako izabrala, a mi }emo ve} da

izvu~emo pouku. U jednom {aljivom tekstu predloìo sam da se Srbija

lepo podeli na dva dela, kao Isto~na i Zapadna Nema~ka, pa da vidimo ko

}e kako da napreduje. Jedna Srbija ode u Evropsku uniju, a druga neka

postane Gasprom dràva. Pa se sastanemo za dvadeset godina da se odme-

rimo.

Svetlana Luki}:

Neki grde Evropljane zato {to su prebrzo doneli odluku o slanju svoje

misije na Kosovo. S druge strane vidi{ podatak da oni spremaju tu mi-

252

08

.02.

08

. siju ve} dve godine, da je to hiljadu sedamsto ljudi i budèt od sto

{ezdeset miliona evra godi{nje. To je stra{na ma{inerija koja mnogo

ko{ta.

Teofil Pan~i}:

Ma da, nisu ~ekali nijedan dan. Da su ~ekali mesec dana, neko bi rekao -

Nisu ~ekali ni dva meseca, da su ~ekali {est meseci, onda bi rekli - Pa nisu

~ekali ni godinu dana. Nisu morali uop{te da ~ekaju, a ~ekali su, ~ekali su

te izbore. To ti je isto kao s famoznim Holan|anima - Jao, samo su nam jo{

oni trebali. To je i meni bila prva reakcija i ona je normalna, jer ho}u da se

potpi{e taj prokleti sporazum, a neki Holan|ani su mi seli na ki~mu i ne

daju. Ali s druge strane, ~ove~e bo`ji, pa ova zemlja deset godina ne moè

da izru~i Ratka Mladi}a. Od 5. oktobra, ovo je ~etvrta vlada koja to nije u

stanju da uradi. Pa nemojte me zezati. Taj ~ovek se {etao po stadionima,

bio je javna ~injenica, a svi su se pravili blesavi.

Svetlana Luki}:

Holandija je to uradila i zato {to je njena vlada pala zbog Ratka

Mladi}a. Holandski vojnici su izvr{avali samoubistva posle trauma iz

Srebrenice.

Teofil Pan~i}:

Ispalo je da je vi{e holandskih vojnika imalo problema sa save{}u nego

na{ih. To {alje jednu poruku o nama, koju niko od nas ne bi ba{ voleo do

kraja da de{ifruje. U odnosu na Evropu, mi govorimo su{tinski razli~itim

jezikom. Zato na{i ljudi mogu da kaù - [ta su ovi zapeli, kud su navrli?

Oni jednostavno ne mogu da shvate da ta unija ne bi mogla da funkcioni{e

s dvadeset sedam zemalja da nije sva zasnovana na tome da ono {to pi{e

na papiru mora da se po{tuje, da ugovori i obaveze moraju da se po{tuju.

A to {to smo mi sebe doveli u kretensku situaciju, koju sada DSS-ovci i

kompanija izvr}u na glavu, druga je stvar. Pa nam kaù - Nijednoj zemlji

nije traèno da se odrekne dela teritorije da bi pristupila Evropskoj uniji.

To je ta~no, ali nijedna zemlja nije imala Kosovo. Ovde se stalno {iri ose}aj

kako je Srbija neko trinaesto prase i kako je svi samo {utiraju i kako su svi

stra{no nepravedni, ali zanimljivo je da se u regionu to doìvljava

druga~ije. U Zagrebu, Sarajevu, Pri{tini, Skoplju, svi kaù - Srbija je milje-

nik, Srbiji se sve gleda kroz prste, svi joj se umiljavaju, a nama samo

isporu~e zahteve i kaù - Ko vas {i{a, javite se kad zavr{ite taj posao.

Apsolutno ni{ta nije osvojeno, od 5. oktobra do danas, a da je nepovratno

osvojeno. [lajfuje{, vra}a{ se, korak napred, dva koraka nazad. I sada smo

u takvom trenutku, ali stvarno mi se ~ini da sada to mo`da moè na zdra-

viji na~in nego do sada da se razre{i - da se ide na izbore, bez la`nog pred-

stavljanja DSS-a kao evropske stranke. DSS je uvek do sada bio majstor

kvari{. Sada bismo prvi put imali situaciju u kojoj je DSS na jednoj strani,

a ono {to se naziva proevropskom Srbijom na drugoj. âk i da ispadne da

je proevropska Srbija u manjini, to bi bila vrlo tesna manjina i ta manjina

bi imala jako veliku pespektivu. Ni nezavisnost Crne Gore nije bila izbore-

na odmah. Pristalice te opcije su u po~etku bile veoma malobrojne. Izgleda

da }emo morati ne{to da nau~imo iz tog primera.

Svetlana Luki}:

Sve ostale teme izgledaju sitno u odnosu na ovu. Hap{enje Dàji}a i

Cvetkovi}a - ma pusti me sada s tim.

Teofil Pan~i}:

Mi smo zemlja jedne teme i mi to vrtimo i tu boga nema, dok se to ne

razre{i. Hajde opet da dam primer Crne Gore. Dok je bila deo virtuelne,

kvazizajedni~ke dràve, jedina relevantna tema tamo je bila da li Crna

Gora treba ili ne treba da bude nezavisna. Tek kada je to pitanje razre{eno,

na red su mogle da do|u sve one teme od kojih se ìvi. Pogledaj ~ime se

bave vode}e novine u anglosaksonskom svetu. Pre neki dan je glavna

tema, koju sam mikroskopom traìo po na{im novinama, bila da je jedan

mladi ~ovek u Pakistanu osu|en na smrt zato {to je s interneta skinuo

podatke o kr{enjima ènskih prava u njegovoj zemlji. To je ovde pro{lo

potpuno neprime}eno.

Svetlana Luki}:

Sto dvadeset hiljada Turaka je iza{lo da kaè NE marami na uni-

verzitetu. Sto dvadeset hiljada ljudi je ustalo u odbranu lai~ke dràve.

Teofil Pan~i}:

Jeste, a mi }emo mo`da do}i u situaciju da u ovoj zemlji ponovo budemo

prisiljeni da izlazimo na ulice kao devedesetih godina. Ja uop{te ne bih

isklju~io tu mogu}nost, ako do|e do institucionalne paralize i ako

Ko{tunica i Velja Ili} otmu Srbiju od nas. Ovo {to se sada de{ava je poku{aj

otmice Srbije kao celine. Zna~i, mo`da }emo mi do}i u situaciju da, u jo{

mnogo ve}em broju od Turaka, iza|emo na ulice i kaèmo da ne pristaje-

mo na to da Srbiju otmu od njenih gra|ana.

Teofil

Pan~i}

254

08

.02.

08

. Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik. Mnogo ljudi nam je javilo da se emisija nije ~ula,

{u{talo je. Ne verujemo u tehni~ke smetnje, verujemo da je u pitanju

ometanje, odnosno nasilje. Bra}a su preduzimljiva, misle da je ovo

vreme kada imaju pravo na sve. Me|utim, i ustavom i zakonima i

vladom i parlamentom i Obrazom i Dverima i Nikoli}em i Ko{tunicom,

nama je zagarantovano pravo na samoodbranu.

Preìve}emo i ovo {to nam rade i ovo {to nam tek spremaju, a onda }u,

makar ja li~no, da ~ekam ~oveka iz pri~e koju je ispri~ao Kurt Vonegat.

Re~ je o bogatom Amerikancu koji je diplomirao na Harvardu, a onda

oti{ao u udaljene ugljenokope da pomogne rudarima da se samoorga-

nizuju i izbore za bolje uslove rada i ve}e dnevnice. Jednom je zbog

organizovanja {trajka dospeo na sud i sudija ga je pitao - Pa dobro,

gospodine, vi ste zavr{ili Harvard, bogati ste, za{to bi se neko va{eg

statusa bavio takvim stvarima? Moj junak je odgovorio - Kako to mis-

lite, gospodine? Pa zbog Besede na Gori. Blaèni milostivi, jer }e biti

pomilovani, blaèni mirotvorci, jer }e se sinovima bo`jim zvati. Takav

nam treba, samo jedan, jo{ samo jednom. Do vi|enja do oslobo|enja.

1155.. 0022.. 22000088..

LA`NA DRÀVA

Dva miliona i trista pet hiljada ljudi misli da je normalno

da Srbija bude u Evropskoj uniji, a dva miliona sto

devedeset sedam hiljada ljudi misli da je normalno da

osumnji~eni za ratne zlo~ine nikada ne budu izru~eni

sudu. Ups, imamo problem...

Gosti:

Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka,

Ljubi{a Raji}, profesor,

Dejan Ili}, Fabrika knjiga,

Desimir To{i}, Demokratska stranka

Svetlana Luki}:

Ova ljuta {pica je na{ mali doprinos obeleàvanju Dana dràvnosti.

Pomalo je zastra{uju}e mirno na beogradskim ulicama. Dan dràvnos-

ti je neradni dan i radni narod drema, ali ova ti{ina ne sluti na dobro.

Po jarugama serbskim danas se {unja predsednik vlade, onda ide u

Ora{ac, pa na Oplenac i opet u neku jarugu. Za sobom vu~e svitu svojih

nacionalno osve{}enih i nacionalno oboga}enih ministara, vu~e

sve{tenike, Kara|or|evi}e i ostale simbole srpske dràvnosti. Te{ko da

taj karavan moè da stigne i na inauguraciju predsednika republike

koja je zakazana za trinaest sati. Posle dramati~nih izbora u Dobrom

Polju kod Boljevca, Republi~ka izborna komisija ju~e je proglasila

Tadi}evu pobedu i on }e danas u skup{tini pred svojom svitom, pred

svojim ministrima, koji su u slobodno vreme, kad se stigne, veliki

Evropejci, pro~itati onu glupo sro~enu zakletvu. A Ko{tunica - ako ga se

seti, seti. Mo`da i do|e na inauguraciju, a ako ne do|e - onda ni{ta.

Ne}e se predsednik naljutiti, on za Ko{tunicu ima veliko i uvek {irom

otvoreno srce.

Odràn je i taj dramati~no najavljivan susret dva srpska politi~ka

diva, Ko{tunice i Tadi}a, i tu se desilo malo ~udo. Sastanak je najavljen

kao poslednji poku{aj da se deblokira funkcionisanje dràve, kao

poku{aj da Tadi} podseti Ko{tunicu na rezultate izbora i na politi~ki

sporazum s Evropskom unijom. Me|utim, desilo se da je Tadi} na

sastanak u{ao pevu{e}i Odu radosti, himnu Evropske unije, a iza{ao

sa istog sastanka iz grla pevaju}i Vidovdan. Sve u svemu, kada se

Tadi}eva pobeda na izborima malo detaljnije opi{e, prestaje da se razli-

kuje od poraza.

Najgore je {to je onaj deo njegove kampanje o tome da se predsednik

bira do 2013. godine - ta~an. To zna~i da }emo pet dugih godina morati

da trpimo Tadi}evo izigravanje lidera.

Ko{tunica }e iz Mari}evi}a jaruge nastaviti da sa Samardì}em,

Simi}em i ostalim mra~nim svetom zahteva pravdu, {to je u

Ko{tuni~inom slu~aju uvek svodivo na golu èlju za osvetom. On vi{e

nije u stanju da se kontroli{e i prikrije svoje motive. Odavno je rekao da

nam nacionalno dostojanstvo nalaè da nanesemo {tetu svakome ko

prizna nezavisnost Kosova. Obraz, Nacionalni stroj, Na{i i ostali drip-

ci koji sebe nazivaju svetosavskim nacionalistima i srbskim rodoljubi-

ma shvatili su Ko{tuni~inu poruku i sada im je {iroko polje. Crkveni

260

15.0

2.0

8. velikodostojnici izgleda nemaju primedaba na to koje se sve protuve

zaklanjaju iza krsta. Na{e vladike ne biraju s kime }e graditi novu srb-

sku veru. Ako to zahteva neku ka{ikaru, bejzbol palicu, pa i neko

ozbiljnije naoruànje, u redu, Kosovo je u pitanju.

Vladika ra{ko-prizrenski Artemije, koji predvodi crkveno krilo odbram-

bene linije Kosova, krajem decembra je rekao kako su najavljene reak-

cije srpskih politi~ara na progla{enje nezavisnosti Kosova - nedoli~ne.

A onda je bo`ji izaslanik izneo svoj predlog akcionog plana koji treba

sprovesti pre progla{enja nezavisnosti. Pod jedan - zatvoriti adminis-

trativnu granicu za putnike i robu na tri dana, pod dva - pozvati pos-

matra~ku misiju zemalja ~lanica {angajske organizacije za saradnju u

kojoj su Kina, Rusija, Pakistan i Indija, pod tri - pozvati na mobilizaci-

ju sve vojne obveznike i organizovati vojne ve`be u oblastima bliskima

pokrajini. Verovatno su delovi ove {angajske kanaste vladike Artemija

inkorporirane u osvetni~ke akcione planove vlade. Deo s vojnom

ve`bom je u toku, odvija se u Ni{u pod nazivom Sretenje 2008. Ni{lije,

koje su doìvele masakr kod pijace za vreme bombardovanja 1999.

godine, verovatno su pune razumevanja za ovaj vojni igrokaz. Uzgred,

pre dva dana su Nemci obeleìli godi{njicu bombardovanja Drezdena.

Tada su saveznici za jednu no}, 1945. novim zapaljivim bombama ubili

135.000 ljudi.

I najzad, vladika Artemije je predloìo da se u Beogradu i {irom Srbije

organizuju masovne demonstracije u kojima bi, kaè, crkva morala da

u~estvuje tako {to }e pozvati svoj pravoslavni narod. To podse}a na

1937, kada je posle liturgije u Sabornoj crkvi, patrijarh Varnava stao na

~elo povorke od nekoliko stotina hiljada ljudi i krenuo ulicama

Beograda, u znak protesta zbog ratifikacije konkordata sa Svetom

stolicom. Protest je prerastao u masovne nemire i doga|aj je ostao

upam}en kao Krvava litija.

Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate Vesnu Raki}-Vodineli}, pro-

fesorku prava.


Ja bih ovu nedelju nazvala veselom pravni~kom nedeljom zato {to su se u

njoj dogodili neki doga|aji koji imaju veze s pravni~kom profesijom, a koji

su, iako naizgled ozbiljni, na ivici farse i op{tenarodne zabave. Izdvojila

bih za ovu priliku ~etiri pravni~ka doìvljaja. Prvi bih nazvala Poni{taj

Vesna

Raki}

Vodineli}

unapred, drugi Zabrana, tre}i Ugovor o kupoprodaji s elementima pok-

lona, a ~etvrti Promocija knjige u prisustvu vlasti.

[to se ti~e ovog prvog doga|aja, Poni{taja unapred, on je potekao od dok-

tora prava, predsednika vlade Vojislava Ko{tunice, koji je u nekoliko puta

ponovljenoj, direktno snimljenoj izjavi rekao kako }emo unapred poni{titi

sve nezakonite akte koje bude donele la`na dràva. Poni{taj pravnog akta

zna~i da se taj pravni akt zbog njegovih formalnih ili sadrìnskih

nedostataka stavlja van snage. Naravno, taj pravni akt prethodno mora da

postoji. U ovom slu~aju, najavljuje se poni{tenje pravnih akata koji ne pos-

toje, tako da mi je bilo te{ko da poverujem da neko ko je {kolovani pravnik

daje takav iskaz. Ta~nije, bilo bi mi te{ko da nije bilo evidentno da se pod

krinkom prava daje emotivni iskaz koji je na granici histerije. ̂ udi me {to

na{ premijer nije oti{ao i dalje. On bi trebalo da zna da osim poni{taja pos-

toji i teà sankcija, a to je progla{enje odre|enog pravnog akta neposto-

je}im, pa mu savetujem da u daljem napredovanju ka novim tekovinama

pravne teorije, najavi pravni institut progla{enja akta nepostoje}im -

dakako unapred.

Njegova izjava me je podsetila na situaciju nastalu posle otcepljenja ili

osamostaljenja ili secesije nekada{njih republika biv{e Socijalisti~ke

Federativne Republike Jugoslavije, koje su bile propra}ene nizom lega-

listi~kih akata. Posle dono{enja akata o samostalnosti Slovenije,

Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tada{nji savezni Ustavni sud SFRJ, a

posle SRJ, bio je veoma zaposlen time {to je neprestano donosio odluke

kojima stavlja van snage ili poni{tava te akte o otcepljenju. To se de{avalo

u vreme Milo{evi}a, koji nije bio tako inovativan kao na{ premijer, pa je te

akte poni{tavao tek po{to su bili doneseni, a ne unapred. Budu}i da je na{a

dràva prema ustavu iz 2006. i prema ustavnoj povelji pravna sledbenica

biv{e SFRJ i biv{e SRJ, u njenom pravnom poretku, dakle, i dalje postoje

odluke ustavnog suda o poni{tavanju akata o osamostaljenju biv{ih

jugoslovenskih republika. Moje pitanje bi glasilo: ako se ve} bavimo lega-

lizmom, kako to da mi s tim biv{im jugoslovenskim republikama

odràvamo diplomatske odnose? Jasno je da se ne bavimo legalizmom i

jasno je da je ta izjava data kao politi~ka, a ne kao pravna. Sem toga, ~ini

mi se da je data u nekoj vrsti emotivnog afekta i da je kao takvu treba i pos-

matrati.

Drugi pravni~ki doga|aj, Zabrana, desio se daleko od na{e zemlje, ali ima

unutra{nje veze s onim {to se kod nas de{ava. To je bila odluka vlade

262

15.0

2.0

8. Saudijske Arabije o zabrani proslavljanja Dana zaljubljenih. Zabrana se

odnosi na poklanjanje bilo ~ega crvenog, uklju~uju}i tu i crvene ruè,

me|u mladim ljudima. Mislim da je ova zabrana zasnovana na istom

pravni~kom duhu na kome je zasnovan na{ novi institut poni{taja

pravnih akata unapred, pa i to smatram jednim od zna~ajnih doga|aja ove

vesele pravni~ke nedelje.

Tre}i doga|aj je najava direktora NIS-a da }e ve} ove nedelje sti}i prijatelji

iz Rusije, koji }e pregovarati s na{om vladom o detaljnijim elementima

kupoprodaje NIS-a. Dakle, radi se o jednom kupoprodajnom ugovoru s evi-

dentnim elementima poklona. Svi koji se bave procenama vrednosti

NIS-a tvrde da on vredi mnogo vi{e od cene za koju je prodat. Na ovom

primeru se vidi kako jedna velika i ipak odgovorna dràva vodi ra~una o

svom pravnom, ekonomskom i politi~kom interesu i kako nijednog

momenta ne zaboravlja da ostvari korist za sebe.

Najzad, za mene kao ~lana institucije zvane Pe{~anik, jedno od pravnih

obele`ja ove nedelje jeste i promocija novog pisanog broja Pe{~anika u

prisustvu vlasti. To je ve} tre}i put da se Pe{~anik promovi{e u prisustvu

vlasti. Kod nas se previ{e toga de{ava u prisustvu vlasti. Ne}u govoriti o

najteìm posledicama, kao {to su bile neke smrti u prisustvu vlasti. Ovo

nije bila smrt Pe{~anika u prisustvu vlasti, ali mislim da je vrlo bitno

podvu}i da se najagresivniji i ujedno najkukavi~kiji elementi ovoga

dru{tva lupaju u rutava prsa pred Pe{~anikom, to jest pred nama, dvoji-

com deda i pet baba. Oni veoma rado pokazuju svoje pesnice i svoju

mr`nju i prete ljudima koje nema ko da brani. Oni obr}u sliku stvari,

koriste se demokratskim vokabularom i tako ispada da mi, ljudi koje poli-

cija nikada nije {titila, sada imamo neku svoju policiju, a oni treba da se

brane od te policije. Ne, uop{te se ne radi o tome da je policija tu zato da

odrì ono malo javnog mira i reda {to ga je jo{ u ovoj zemlji preostalo. Ona

je tu zato da bi se promovisale desni~arske, fa{isti~ke, nacionalisti~ke,

{ovinisti~ke, retrogradne snage, koje o{tre svoja koplja na onima koji su

najmanje za{ti}eni.

To je za mene bila pravni~ka nedelja, a vesela je zato {to je za pravnika

uvek veselo kada se sve {to je ikada nau~io - na jedan ~udesan na~in, u ovoj

~udesnoj zemlji, u ~udesnim trenucima izvitoperi u svoju suprotnost.

Nedavno sam u jednom ~asopisu pro~itala nekoliko tekstova mladih i afir-

misanih srpskih istori~ara, koji nikako ne pripadaju onome {to se u mo-

Vesna

Raki}

Vodineli}

dernom politi~kom govoru zove ekstremizmom. Naprotiv, radi se o ljudi-

ma koji imaju relativno konzervativne karijere i na~in mi{ljenja. Oni su

brojevima pokazali da bi dràva Srbija, kada bi u sebe uklju~ivala i teri-

toriju Kosova, bila neodrìva dràva. Na primer, na teritoriji Kosova

prose~na gustina naseljenosti stanovni{tva je preko dvesta, a na teritoriji

Srbije ispod sto. Onda se navodi da dràva koja nema osamdeset odsto

stanovnika koji su joj lojalni, nema izgleda na uspeh. Zvani~na stopa

nezaposlenosti na Kosovu je pedeset odsto, a u Srbiji dvadeset jedan.

Dakle, novac koji bi se morao uloìti da bi Srbija zajedno s Kosovom bila

odrìva dràva - u ovom trenutku nije na raspolaganju.

Znam da se u ovom trenutku izno{enje bilo kakvih brojeva smatra ne~im

krajnje prizemnim i nespojivim s kosovskim mitom i unutra{njim

ose}anjem privrènosti tom mitu. Li~no nemam taj mit i ne gajim

ose}anje privrènosti prema njemu, ali mogu da razumem ljude koji ih

imaju. Jedan kolega mi je rekao - Kada argumentuje{ tom igrom brojeva,

ti si kao otac devojke koja je silno zaljubljena u svog momka i ho}e da se

uda za njega, a otac je pita - A koliko on zara|uje. Tako izgleda{ u o~ima

tih ljudi. Ne znam da li bih tako izgledala ako bih na mestu toga oca

postavila pitanje - A kako ti zami{lja{ svoj ìvot s njim za pet godina, da li

misli{ da }e{ i za pet godina biti s tim ~ovekom, da li }ete biti sre}ni, da li

imate dovoljno dodirnih ta~aka da ìvite zajedno? Dakle, mogu da

razumem da ~ovek trenutno bude savladan svojim emocijama, ali ne

mogu da opravdam to da neko ko se usudio da vodi dràvu u izuzetno

nepovoljnim okolnostima moè sebi da dozvoli da njegove emocije

savladaju njegov racio. To je dopustivo vama, meni, obi~nom svetu, ali

takav pristup nije opravdan kod nekoga ko ho}e da bude politi~ar,

dràvnik, ko snosi odgovornost za sudbinu jedne dràve.

Postoji jo{ jedan mit u Srba i to veoma ozbiljan, koji je vezan za Hilandar.

Ve} stotinama godina Hilandar nije na teritoriji ove dràve, pa su gene-

racije i generacije uspevale da se organizuju tako da njihov ìvot i ìvot

njihove dece ne bude ugroèn zbog toga {to je Hilandar na teritoriji Gr~ke.

I mnogi drugi narodi imaju peh da se mitolo{ka mesta, ti genius loci za

koje oni vezuju svoje poreklo i emocije, ne nalaze na njihovoj teritoriji. Ne

poku{avam bilo koga da te{im, samo konstatujem da ovde nije otvorena

debata o tome. Ljudi ne uspevaju da prevladaju strah koji vlast seje me|u

nama. Tu ne mislim samo na Ko{tunicu, mislim i na fiktivnu ili stvarnu

opoziciju u vidu Radikalne stranke, mislim na neke politi~are iz

264

15.0

2.0

8. Demokratske stranke koji se, kako bi to rekla koleginica Turajli},

pona{aju kao da im je neko ju~e rekao da }e se Kosovo osamostaliti.

[ta je to dràvna tajna? Kod nas nema kriterijuma o tome {ta gra|ani po

mi{ljenju vlasti treba da znaju, a {ta ne i to pokazuje da mi za tu vlast

uop{te nismo gra|ani, nego obi~na pu~ina, na kojoj }e oni trenirati svoja

gluma~ka ume}a i svoje navodne frustracije i histeriju. Dakle, jedan od

razloga za poloàj u kojem smo jeste to {to ovde nema osnovnih elemena-

ta pravne dràve, a drugi razlog pokazuje da ni mi gra|ani nismo beza-

zleni. Nisam ~ula nikakav protest protiv toga {to ne znamo {ta }e se desi-

ti prekosutra. Ne shvatam ni za{to se o vanrednom stanju pri~a kao o

vrhunskom parlamentarnom dostignu}u. Ministar vojske tvrdi da ne po-

stoje nikakve bezbednosne pretnje, a {ef najve}e opozicione stranke,

umalo predsednik Srbije i u jednom periodu predsednik skup{tine, otvara

svoju omiljenu temu vanrednog stanja. On pripada stranci koja voli da

vlada, a ne da upravlja, a najbolje se vlada kada se gra|ani pretvore u puk,

kada im se oduzmu pravo na okupljanje i slobodno kretanje, kada otpad-

nu zabrane koje se ti~u tajnosti pisama, op{tenja i tako dalje. Ako ho}e to

da nam rade, neka nam kaù. Nije sporno, mi smo pro{li kroz niz vanred-

nih stanja, ali je lepo da to znamo, da ne zakazujemo promociju ba{ tada

kada je zabranjeno okupljanje na javnom mestu.

Elementarna stvar je da nam se kaè da li akcioni plan podrazumeva

uvo|enje vanrednog stanja na mala vrata. Bilo bi lepo znati unapred i koje

je vremensko ograni~enje tog vanrednog stanja i koji }e biti okviri

ograni~enja na{ih osnovnih ljudskih prava. U tom trouglu: vlast - mediji -

gra|ani, niko nije nevin. Mi kao gra|ani nismo nevini, jer su samo stu-

denti digli svoj glas i rekli - Evropa zdaj, Evropa sada. Za njih je Evropa na

prvom mestu i to ne Evropa kao geografski ili politi~ki prostor, nego kao

kulturni, civilizacijski prostor, koji vam omogu}ava da uìvate izvesne

beneficije, izraène i materijalno. To po njima dolazi na prvo mesto. Oni su

mali, ali najosve{}eniji segment na{ega dru{tva. Ima mnogo ljudi koji

tako misle, ali ne izlaze na ulicu. Postavlja se i pitanje za{to mi sve stvari

moramo da re{avamo na ulici. Izlaènje na ulicu uop{te nije bio lo{ period

moga ìvota, ali ~ini mi se da postoje i drugi kanali kroz koje se moè emi-

tovati normalnost prema ovoj vlasti. S druge strane, mo`da su oni ve}

postali toliko zaslepljeni, gluvi i slepi slede}i autoritarne obrasce iz

Milo{evi}evog vremena, da vi{e nisu u stanju da ~uju ono {to im kaù mali

segmenti dru{tva.

Vesna

Raki}

Vodineli}

Pa {ta ako nije odràna promocija Pe{~anika u Futogu? Bi}e odràna u

Valjevu. Voda izbija tamo gde moè. Ako oni ho}e da frustraciju velikog

dela gra|ana zbog otcepljenja Kosova pretvore u neku negativnu energiju

- mislim da je toga dosta. Onda gra|ani treba da se prisete koliko puta su

njihove emocije, energija, ̀ ivotne ambicije bile pretvorene u frustriraju}u

negativnu, razornu energiju. Nije daleko vreme kada je Milo{evi} to radio

na svakih nekoliko meseci. Znam da istorija nije u~iteljica ìvota, ali ovo

nije istorija. Ono {to se de{avalo pre petnaest godina je na{a savremenost,

to je maltene isti trenutak u kojem ìvimo i sada.

Svetlana Luki}:

Kada ste napisali tekst, koji smo sa zadovoljstvom objavili na na{em

sajtu, bila je to va{a reakcija na prvi krug predsedni~kih izbora, kada

je Tomislav Nikoli} govorio kako }e kao predsednik preispitati odluke

suda koji je Ulemeka osudio za atentat na \in|i}a. Zapanjuju}e je

koliko su retki takvi glasovi, kao da nema udruènja sudija ili tuìlaca.


îtala sam jedan zanimljiv napis u kojem jedna sutkinja reaguje na tekst

Nata{e Kandi}, u kojem je Nata{a Kandi} imala primedbu da je ta sutki-

nja bila zavisna u odlu~ivanju. Onda ta sutkinja sebi dozvoljava da kaè -

Kada do|u dugo o~ekivane promene, sudije }e postati nezavisne. Ona kao

da ne shvata {ta je rekla. Ona, naravno, misli na politi~ke promene, da }e

vlast dobiti neko ko je njoj politi~ki blizak i da }e onda ona postati neza-

visna. Ona ne shvata da je time pokazala koliko je duboko u sebi zavisan

~ovek.

Svetlana Luki}:

Iritantno je ~itati male vesti - gospodinu Mir~i}u iz SRS-a zastareo

slu~aj. Gra|anski list ga je tuìo zbog toga {to ih je nazvao usta{ama i

|ubradima. Andreja Mladenovi} se opet nije pojavio pred sudom. Po

broju nepojavljivanja pred sudom on pristiè Dejana Mihajlova.


To pokazuje da nisu u pitanju samo indicije da je na{e sudstvo zavisno.

Sada su to ve} dokazi da je na{e sudstvo zavisno. Podvla~im dobar potez

sada{njeg ministra pravde, koji je traìo odgovornost sudija koji su

dopustili da zastari predmet vladike Ilariona. Znate li kakav je bio ishod

tog poteza? Te sudije su dobile samo opomenu, jer niko nije smogao snage

za vi{e od toga. Ja kao sudija moram znati rok zastarelosti, a ako to ne

266

15.0

2.0

8. znam ili ne vodim ra~una o tome, zna~i da postupam nestru~no i nesaves-

no. To su dovoljni razlozi za razre{enje i prestanak sudijske funkcije.

Zastarelost koja nastupa prema politi~kim ~elnicima je rezultat rada sudi-

ja i sudije su one koje za to treba da odgovaraju. Izostanak s rasprave za

nas normalne gra|ane se zavr{ava prinudnim privo|enjem. Jasno je da

smo mi tu diskriminisani u odnosu na gra|ane, za koje ne}u da kaèm da

su nenormalni, ali su iz vrha politi~ke vlasti, kao {to su gra|anin

Mladenovi} i gra|anin Mihajlov.

Politi~ari koji najvi{e uti~u na kreiranje javnog mnjenja i na politi~ku

scenu u Srbiji paradoksalno nisu oni koji imaju ve}inu. Na kreiranje

iskrivljene slike prava naàlost najvi{e uti~e jedan pravnik, a to je premi-

jer. Osim njega, na kreiranje desni~arskog i agresivnog javnog mnjenja,

~ak i vi{e nego Tomislav Nikoli}, uti~u Aleksandar Vu~i} i jo{ neki poje-

dinci iz Srpske radikalne stranke. Veoma mnogo, na podzemni na~in, na

to uti~e i crkva, neke takozvane nevladine organizacije koje ne promovi{u

ljudska prava nego atake na njih. Nijedna akcija koja je do sada povedena

da bi se re{ilo pitanje Kosova nije bila usmerena na re{enje, nego na

odugovla~enje re{enja pitanja Kosova. Dakle, meni je potpuno jasno za{to

se oni tako pona{aju. Ono {to meni zaista nije jasno jeste za{to se civilno

dru{tvo, dakle gra|ani i profesionalna udruènja, pona{aju kao da sve to

ne zavisi i od njih.

Svaka vlast vodi neku politi~ku igru u svakoj zemlji, ali radi i pone{to

drugo. Ovde vlast samo igra neke igre - pregovaraj o prodaji NIS-a bez ten-

dera, otvaraj puteve koji nisu sagra|eni, zamajavaj se nekakvom konfe-

rencijom o Kosovu. Ako su ve} hteli da re{e to pitanje, za{to niko nikad

nije ozbiljno pregovarao o ratifikaciji granica? Ne, mi na|emo Olandska

ostrva i Hongkong i sve to u poslednjih pet minuta, kako kome padne na

pamet. To izgleda neozbiljno i ostavlja r|av utisak. I onda do|u izbori

posle kojih vlada i odnosi izme|u njena dva dela ostaju isti. Sporazum

me|u njima se zasniva na tome da }e se u ovoj nedelji prioritet dati

Kosovu, a u narednoj Evropskoj uniji. To je potpuno besmisleno vo|enje

politike. Ho}emo li u tre}oj nedelji prioritet dati prodaji NIS-a? Kuda mi

idemo kao dru{tvo, ako imamo nedeljne prioritete? Nedeljne prioritete

moèmo da imamo vi i ja, ali da jedna dràva ima nedeljne ili dnevne pri-

oritete, bez plana za narednih pet godina, godinu dana, pa to je potpuno

neodgovorno i nedopustivo.

Ljubi{a

Raji}

I mi kao gra|ani smo neodgovorni i zasluìli smo to {to nam se de{ava ako

ne na|emo na~ine i mehanizme, bilo preko izbora, bilo preko drugih obli-

ka organizovanja da kaèmo - E, sad je dosta, hajde da i mi malo do|emo

na red. U Turskoj je na vest o mogu}em ukidanju odluke da je ènama

zabranjeno da nose marame na univerzitetu u Istanbulu iza{lo milion i

dvesta hiljada ljudi i protestovalo protiv toga. Istorijska uloga ili percep-

cija uloge Kemala Ataturka je vrlo va`na kod savremenih Turaka. Kada

uspomena na \in|i}a postane ravna uspomeni na Kemala Ataturka u

Turskoj, verujem da }e se kod nas ne{to pomeriti napred.

Svetlana Luki}:

U prvom delu emisije slu{ali ste profesorku prava Vesnu Raki}-

Vodineli}, a sada govori profesor Filolo{kog fakulteta Ljubi{a Raji}.

Ljubi{a Raji}:

Taj akcioni plan moè da sadrì politi~ke mere. Te politi~ke mere mogu

biti da mi ne priznajemo progla{enje nezavisnosti. Pa {ta? Ja mogu da ne

priznam da sunce izlazi na istoku, ali }e ono i dalje da izlazi na istoku. Oni

mogu da se odlu~e za ekonomske sankcije, da im zatvore vodu, ali u stvari

to ne mogu da urade, jer su pumpe na albanskoj strani. Mogu da zatvore

struju, ali to je kr{enje evropskih ugovora, pa onda i nama neko moè da

zatvori struju. Moèmo da zatvorimo granice, ali to bi bio jeziv gubitak za

na{u privredu. Ko god je bio na Merdaru, video je kilometarske kolone

{lepera koji robu iz Srbije voze na Kosovo. Ako neko od njih planira da

krene s vojskom, pa mi smo taj rat ve} jednom izgubili. Ako neko misli da

moè dole da utr~i s vojnicima, a to predlaè Artemije, ili s ruskim dobro-

voljcima, onda je to ve} grandiozna glupost. A nisam primetio da generali,

savetnik Aleksandar Simi} ili ovi iz Obraza imaju nameru da li~no odu

dole. Bilo bi lepo kada bi napravili neku udarnu jedinicu, pa oni krenuli u

prvom napadu. Kada im je ve} toliko do rata, da vidimo kako }e oni da

pro|u. Tako da meni taj akcioni plan deluje kao velika nebuloza, koja je

izgleda pripremljena da pokaè kako se ovi silno trude, ali eto, {ta }emo

kada je ceo svet protiv nas. I da se mo`da posle toga uvo|enjem vanrednog

stanja re{e jednog dela neprijatne opozicije. To se vidi po akcijama

Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja i ne znam koliko se razmnoìlo tih

neonacisti~kih i fa{isti~kih organizacija, koje poku{avaju da unesu

grandiozan strah. Mi po~injemo da se bojimo, ljudi su ve} pod pritiskom,

ljudima no}u prete telefonom, neki su morali da dobiju policijsku pratnju,

kolege na univerzitetu se ne libe da prete jedni drugima.

268

15.0

2.0

8. Ceo taj skup ljudi oko DSS-a i SRS-a je po~eo da diè glavu i otvoreno preti.

îni mi se da }e u vanrednom stanju lako mo}i da se vanrednim merama

prodaju preduze}a i dodeljuju stanovi i daju krediti i {to{ta drugo za nji-

hove ljude. Tu nema mnogo politike. U tom zatvorenom malogra|anskom

krugu ima sitnog, primitivnog inata Demokratske stranke Srbije, velike

mr`nje prema Demokratskoj stranci i Evropi i ekonomskih interesa jedne

grupe tajkuna i politi~ara, jer dok je vanredno stanje ne sme{ da postavi{

pitanje kome su oti{le pare. Kada je neko jednom rekao - Nikada vi{e srp-

ska ruka u hrvatskom dèpu, ja sam prokomentarisao - izgleda da je

ljudima u Hrvatskoj prijatnije da im u dèpu bude hrvatska ruka. Ovde }e

izgleda najlep{e biti kada je srpska ruka u srpskom dèpu, jer tada }e

tranzicija biti prelivanje na{ih para u njihove dèpove.

Kada prekinemo diplomatske odnose, voleo bih da vidim kako }e Sanda

Ra{kovi} ili Vladeta Jankovi} ili Mar{i}anin da reaguju kada dobiju

obave{tenje odavde - E, ne moète vi{e da budete onde, vra}ajte se ovamo.

I {ta }emo time da postignemo? Vrati}emo se u bedu i opet }e se javiti neki

Kosti} da nam predlaè da jedemo korenje, samo {to }e nam to sada pred-

loìti Ko{tunica. Neke strane ambasade i poneki ambasador }e da odu

odavde, i {ta? To }e trajati nekoliko meseci i na kraju }e biti kao s Crnom

Gorom i Slovenijom i bilo kojom drugom republikom koja je oti{la. Ovde

}e se duriti, ljutiti se {to nije po njihovom, tupka}e tabanima o zemlju,

besne}e, pri~a}e ne{to, }api}e neke pare usput, a onda }e polako, u miru i

ti{ini da vrate ambasadore. Dakle, mi ne}emo potpisati stipendije za neke

studente, ali smo potpisali gomile drugih ugovora o nau~noj razmeni i

nau~nici, uklju~uju}i i one koji su bliski radikalima i DSS-u, putuju u inos-

transtvo na osnovu toga. U na{em politi~kom ìvotu ima toliko licemerja

da se ~oveku zgadi i mora da se namaè nekim kremom koji {titi od javnog

licemerja, u nadi da }e tako preìveti.

Sve je to prazna pri~a, Srbija nema apsolutno nikakvo sredstvo da spre~i

nezavisnost Kosova i {to duè budemo odlagali da ne{to u~inimo za narod

dole, toliko }e njima biti teè. Ali koliko sam ja shvatio, bitno je sa~uvati

njihove glasove, za{tititi onih dvadeset-dvadeset pet hiljada ljudi koji su

bili direktori ovog ili onog ili {efovi katastra ili bilo {ta drugo na Kosovu,

koji su prebegli u Srbiju, kupili ovde ne{to, smestili se i dobijaju platu od

juna 1999. da budu Srbi s Kosova. ûjem da su pojedini dekani fakulteta s

univerziteta u Pri{tini i razni drugi rukovodioci ovde kupili stanove, otvo-

rili ordinacije, svoje kompanije u Beogradu i uglavnom ̀ ive ovde - odu dole

samo da odrè neko predavanje i da se busaju u grudi. îtava bulumenta

Ljubi{a

Raji}

ljudi koji su poreklom s Kosova sedi ovde i silno se buni {to gubimo

Kosovo, ali im apsolutno ne pada na pamet da se vrate na Kosovo.

Pa ako im je ba{ toliko stalo do njihove postojbine, zavi~aja iz koga su

morali da odu, za{to se ne vrate da ìve dole? To nije pri~a - Beograd

Beogra|anima ili Srbija nama iz Srbije, nego je pri~a o onima koji sede u

Beogradu, poreklom su iz Prizrena ili Pe}i ili Mitrovice, licemerno se bore

za to da Kosovo ostane deo Srbije, ali njima li~no ne pada na pamet da odu

tamo. Taj slu~aj smo imali s Republikom Srpskom, Krajinom, s mnogim

drugim krajevima. Univerzitet u Beogradu je pun ljudi koji pate zato {to

nisu u Krajini ili u Banjaluci ili u Sarajevu, odakle su morali da odu i da,

siromasi, rade na Beogradskom univerzitetu. Pa postoji univerzitet i

tamo, za{to se ne vrate? Kada im je ve} toliko te{ko, za{to sede ovde i

pri~aju kako im je te{ko?

Svi znamo latinsku izreku - Ovde je Rodos, ovde sko~i. Jedan se pravio

vaàn da je na Rodosu skakao uvis tri metra, pa mu je re~eno - Pokaì to

ovde. Srbi }e s Kosova pobe}i, delimice }e biti potisnuti. Ne mislim da }e ih

Albanci proterivati zato {to Albanci mrze Srbe. Ali mnogi }e pobe}i zato

{to su napumpani strahom da su, ako Kosovo postane nezavisno, gotovi. I

taj se strah kod njih stvara sistematski, kao {to se stvarao u Hrvatskoj i

kao {to se stvarao u Bosni. Naravno da je jedan deo njih ugroèn i naravno

da ne moèmo zaboraviti {ta se zbivalo u Meda~kom dèpu, kao {to ja

li~no ne}u zaboraviti {ta se zbivalo u Hrtkovcima i mnogim drugim mes-

tima. Danas je godi{njica ubistva onih jadnih muslimana u Sjeverinu, koji

su izvu~eni iz voza, s tim {to je op{tina odlu~ila da se podigne spomenik

samo onima koji su iz tog mesta, a ne svima koji su ubijeni. Dakle, ~ak ni

ubijeni nisu svi jednaki, iako su iste nacije, iste vere, nego se delimo na

na{e i one koji su malo manje na{i.

Nemojmo stvarati takav pani~an strah kod ljudi, jer }e ih on na kraju

naterati da pobegnu. Ovde kao da su se prekju~e setili da dole ìve neki

ljudi. Bilo je bitno napraviti ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da

Samardì} zaposli svojih stotinak ljudi. Kada sutra Kosovo ode, {ta }emo

s tim ministarstvom? Ono }e postojati dokle god postoji ova vlada, jer eto,

neko mora da brine o na{em jadnom Kosovu koje je oti{lo. U stvari brinu}e

o tome da neki ljudi ostanu zaposleni, sve te strine, tetke, bra}a i deca. Jo{

nisam video koja je stru~na sprema onih koji tu rade i {ta oni znaju.

270

15.0

2.0

8. Onog ~asa kada je Marti Ahtisari dobio ulogu da vodi pregovore o Kosovu,

na{i su digli dreku na njega i po~eli da mu ma{u ispred nosa Rusijom.

Samo neko ko apsolutno nema pojma o evropskoj istoriji, a jo{ manje o

Finskoj, moè da ma{e Rusijom pred nosom konzervativnog finskog poli-

ti~ara. Postigli smo potpuno suprotan u~inak i zbog toga }e na kraju

ra~un platiti Srbi na Kosovu.

Na{a vlast odmerava svoju snagu sa SAD, ne toliko s Evropskom unijom.

Nemojte zaboraviti da je Evropska unija najve}i spoljnotrgovinski partner

Rusije. Na kraju }e se dogovoriti, a mi }emo biti moneta za potkusuriva-

nje, kao ona ̀ vaka koja nam je devedesetih godina davana umesto kusura;

nemaju sitno, pa evo ti jedna `vaka umesto toga. Mi }emo nekome biti ta

`vaka i kada nas sa`va}e, ispljunu}e nas, jer smo bili za jednokratnu

upotrebu. Nije mi jasno za{to niko ne}e ni{ta da nau~i od istorije. Toliko

puta smo bili za jednokratnu upotrebu. Jedini trenutak kada to nismo bili

je onaj period u kojem je Tito uspevao da igrom izme|u Istoka i Zapada

dobija kredite. Sada nas opet neko koristi i mi se tome voljno predajemo i

jo{ hvalimo onoga koji nas na taj na~in koristi. Ja mogu da razumem da

Artemije to ne shvata, jer i nije u opisu njegovog posla da to shvata. Opis

njegovog posla je da op{ti s Bogom, a ne da bude razuman, analiti~ki poli-

ti~ar. Nevolja je u tome {to ovde imamo politi~are kojima je razmi{ljanje

potpuno strana navika. Mnogi su po~eli da se pozivaju na ono {to je pre

neki dan re~eno na nekom skupu o Srbiji u Va{ingtonu - Velika sila posta-

je zrela onoga trenutka kada po~ne da se pona{a pragmati~no. E, ovi na{i

su izgleda u prezrelom stanju, oni se ne pona{aju ni pragmati~no, ni prin-

cipijelno. Stvar je u tome da ~ovek iza|e iz ove zemlje, da porazgovara

malo s drugim ljudima. Oni uop{te ne shvataju za{to se mi ovako

pona{amo, ~ak ne shvataju ni oni koji silno poku{avaju da nas shvate i

kaù - Razmi{ljajte prakti~no. Ali izgleda to juri{anje na nebo nema

nikakve veze s politikom i s me|udràvnim odnosima. Ve}ina na{ih poli-

ti~ara odjednom ispodobija velike stanove, pa kao slu~ajno mogu da ih

otkupe po malo povoljnijoj ceni. Odjednom se ispostavilo da imaju i svoje

kompanije. To je kao kada je Mirko Marjanovi} otkrio da ima osam mili-

ona {vajcarskih franaka u banci u [vajcarskoj, a da on, siromah, pojma

nije imao otkud mu. Nekome se dogodio narod, a nekome su se dogodile

pare u {vajcarskoj banci.

Veliki sam pesimista, jer onih milion nezaposlenih i petnaest odsto

stanovni{tva koje ìvi ispod granice siroma{tva na kraju }e dati svoj glas

onome ko ih bude najvi{e lagao. Ovde }e ih najvi{e lagati radikali i naro-

Ljubi{a

Raji}

dnja~ka koalicija i na kraju }e oni upravljati nama. Jaz izme|u bogatih i

siroma{nih }e se samo jo{ vi{e pro{iriti, ako je to uop{te mogu}e.

U katastrofalnoj zdravstvenoj situaciji u Srbiji, kada se beleì rast svih

mogu}ih i nemogu}ih bolesti, ministar zdravlja Tomica Milosavljevi}

{alje kodeks pona{anja. Prosto ne znam da li da se smejem kada ga ~itam.

Naravno da treba pristojno da se pona{aju i pacijenti i zaposleni, ali

sme{no je propisivati duìnu suknje kada medicinske sestre moraju da

nose ku}i tu svoju ode}u, da je same peru i peglaju. Bolnica im je dala

jedan komad za slede}ih godinu dana, umesto da je dobijaju svakog dana

~istu, dezinfikovanu i sterilisanu. Tomica Milosavljevi} ima i ~uveno pra-

vilo da zaposleni ne smeju javno da kritikuju ni instituciju ni ruko-

vodstvo, ve} naprotiv, moraju samo pohvalno da govore o njima, a kritiku

smeju da iznose samo na internim sastancima. To je direktno kr{enje

~lana 46 i 56 ustava. Ni u jednoj razvijenoj zemlji u dràvnim institucija-

ma ne postoje takva pravila. âk postoje pravila da i zvani~ni portparol

institucije moè da iznese mi{ljenje suprotno od te institucije, ukoliko

izri~ito kaè da je to njegovo ili njeno privatno mi{ljenje. [ta sada moèmo

da o~ekujemo iz ministarstva? Pro{irenje toga kodeksa, da dan po~inje

tako {to }e pred domom zdravlja svi zaposleni kolektivno otpevati himnu

domu zdravlja, onda u}i na rukoljub direktoru, stajati u stavu mirno dok

mu podnose izve{taj, a on }e, ako nisu dobri, da ih osudi da kle~e na kuku-

ruzu ili da stoje u }o{ku?

Problem je u tome {to se ne re{ava problem korupcije u zdravstvenoj

slu`bi i {to aparati za bolnice zavr{avaju u privatnim ordinacijama. I

umesto da se to re{ava, klju~na stvar je kako da se spre~i bilo kakva kriti-

ka. Po toj odluci zaposleni ne sme novinaru, javnosti da obznani slu~aj

kra|e, silovanja, uzimanja provizije, trovanja bolesnika. Rukovodilac

moè bukvalno da ubije bolesnika, a niko nema pravo da to iznese u

javnost. O tome moè da se govori samo na internom sastanku, a direktor

}e onda da kaè - Nije ta~no, interni sastanak je zavr{en. Ni sindikat ne

sme da iznese u javnost takav slu~aj. Dakle, to je gore nego u Milo{evi}evo

vreme. Taj jedan jedini ~lan je gori od celog [e{eljevog zakona o uni-

verzitetu iz 1998. godine, jer smo ~ak i tada mogli glasno da se bunimo.

Nisam ~uo da je tada neko dobio otkaz zato {to je novinaru rekao {ta se

zbiva na fakultetu.

Kada je pravljena vlada, prvo su se beskona~no dàpali o tome ko }e da

sedi u kojekakvim upravnim odborima, pa su se onda dàpali oko privati-

272

15.0

2.0

8. zacije velikih preduze}a i nikada nisu do{li do ozbiljnih stvari. Kao da

nikoga ovde ne zanima {to ~etrdeset odsto {kola u Srbiji nema teku}u

vodu, {to dvadeset odsto nema toalet, a vi{e od polovine ih do skoro nije

imalo telefone. Kao da ministarstvo zdravlja ne zanima u kakvom su sta-

nju bolnice. Svejedno mi je da li }e suknja medicinske sestre biti pet cen-

timetara duà ili kra}a u ~asu kad leìm u krevetu, a s tavanice pada mal-

ter po meni, prozor je zatvoren kartonima i napolju je ~etrdeset, a unutra

pedeset stepeni. Ne, najbitnije je da niko ne sme da kaè da pacovi vr{ljaju

po podrumu bolnice. Na{e vlasti stalno isturaju simbole bez ikakvog

sadràja, jer se onda ne vide pravi problemi. Razgovarao sam s dve ~lanice

komisije za akreditaciju na univerzitetu. înjenica je da je akreditacija

nu`na i da se stanje mora srediti, ali po onome {to su one govorile ispada

da one po vi{im {kolama love falsifikovane radne knjiìce i fiktivno zapos-

lene ljude, {to je stvar za kriminalisti~ku policiju. Jedna od njih mi je rekla

- Da, ali policija to ne}e da ganja.

Svi profesori s Pravnog fakulteta u Kragujevcu su se vratili na fakultet,

primaju punu platu, a za dva meseca }e neko da otkuka - Ali nema ko da

nam drì nastavu, dajte samo da premostimo ovu godinu, nekako da se

sna|emo. Pa }e ih pustiti da drè nastavu - pa kad su dràli nastavu, hajde

neka ispituju u junu - i u septembru se vi{e niko ne}e se}ati da je pola

fakulteta bilo uhap{eno zbog korupcije. Toga se ne}e setiti ni novinari ni

ministarstvo, a taj fakultet je na dan hap{enja trebalo da bude zatvoren,

jer je polovina profesora bila korumpirana, a druga polovina je verovatno

znala {ta se zbiva, ali je }utala, kao {to mnogi na Pravnom fakultetu u

Beogradu, koji slove za velike demokrate, }ute zato {to imaju platu dvesta

hiljada dinara. Ali klju~ni problem na{eg postojanja je Kosovo i to nam

obja{njavaju akademici, koji su proturili predlog novog zakona po kojem

bi se njihove plate utrostru~ile. Dakle, u Srbiji nije klju~no pitanje kada }e

reforme ili kada }emo u Evropu, nego kada }e plata i da li ja mogu da dobi-

jem ve}u platu. I na tome se zavr{ava pri~a ogromnog dela na{e politi~ke

i intelektualne elite. Dakle, sveta kinta ili sveti evro je u centru pa`nje, a

sve ostalo su prazne pri~e. To moè da se izmeni jedino ukoliko se javnost

pokrene i zato i dolaze ovakva pravila - Ne sme{ da kritikuje{. Javnost je

po~ela da se pokre}e i treba je spre~iti da nam prstom ukazuje na bilo {ta.

Zato se pri~a o vanrednom stanju.

Bojim se da }e pritisak na ljude u opoziciji biti veoma jak i bojim se da }e

analiti~ari tipa Vukadinovi}a i Antoni}a ponavljati - Ali dva miliona i

toliko stotina hiljada ljudi je glasalo za to da sve koji imaju plave o~i treba

Dejan

Ili}

streljati ili da holokaust nije postojao ili da su Romi ljudi nièg ranga ili

da se Mesec okre}e oko Sunca, a Zemlja oko Meseca. Ve}ina ~esto nije u

pravu. Ta dva miliona i ne{to glasa~a Tomislava Nikoli}a jednostavno

nisu u pravu. Oni imaju pravo da izglasaju {ta god ho}e, ali je to za {ta su

glasali katastrofalno. Tome je u ogromnoj meri doprinela Demokratska

stranka, neaktivnost Borisa Tadi}a i nesposobnost Demokratske stranke

da pokaè {ta su bili radikali. Radikali su u~estvovali u ovome {to sada

imamo s Kosovom, upetljani su u to do iznad u{iju. Ili }e Demokratska

stranka ozbiljno da menja svoju politiku, ili }e na kraju njeni glasa~i oti}i

na neku drugu stranu. Tadi} je na ovim izborima navukao sve {to je moglo

da hoda i puzi i glasa za njega u strahu da ne dobijemo Tomu Nikoli}a.

Mislim da }e ~ak i ̂ eda Jovanovi} i LDP morati malo da menjaju svoj stav.

Pa ne moè{ ve~ito napadati jedinog mogu}eg saveznika. êda je dobio

onoliko koliko je dobio, a na slede}im izborima }e mo`da dobiti i manje.

SPO je bio najve}a stranka, pa je odjednom postao najmanja, odnosno ne

znam da li uop{te i postoji. U}i }emo u situaciju da }e radikali s narodnja-

cima biti u koaliciji, a to ne}e biti dobro za nas. Ma koliko se Antoni} tru-

dio da dokaè da smo mi, Evropejci, samo samozadovoljna elita, mi smo

onaj deo obrazovane elite koji prima platu da bi ljude obrazovao. Na{

posao je i da ih politi~ki obrazujemo. A nije dobro kada neko propagira

politiku mr`nje prema drugima i priziva ruske dobrovoljce. Ve} su ovde

dolazili ti takozvani ruski dobrovoljci i samo je pitanje vremena kada }e se

ovde pojaviti neki penzionisani ruski general i kada }e umesto Danijela

[ifera do}i Peter Handke ili Mihalkov. Do}i }e ovde, lepo }e jesti i oti}i }e.

ôvek uop{te ne mora da bude silno inteligentan da bi shvatio {ta se

de{ava. O ve}ini tih stvari su napisane ~itave biblioteke knjiga. Samo

treba izvu}i minimalnu pouku. Ali ovde u politi~kom ìvotu vlada pravilo

da je iskustvo osobina koja nam omogu}ava da prepoznamo glupost tek

kada je nanovo u~inimo. Hajde, u redu je da to ~inimo dva puta u jednom

stole}u, ali mi to redovno ~inimo tri puta godi{nje.

Svetlana Luki}:

îtam {ta su skandirali studenti u protestnoj {etnji do vlade Srbije:

Dole Ko{tunica - dole novi Milo{evi}, DSS - novi SPS i Ubili ste \in|i}a.

Govori Dejan Ili}, urednik izdava~ke ku}e Fabrika knjiga.

Dejan Ili}:

Ostanite u svojim ku}ama, mi }emo vas za{tititi - to nije ta~no. Pa ne}e{ ih

za{tititi, ne moè{ da ih za{titi{, za{to to izgovara{? Ne moète poslati

274

15.0

2.0

8. vojsku i policiju preko Ibra, ne moète. Drugo, mi smo doneli istorijsku

odluku da }e Kosovo zauvek ostati u Srbiji. ôve~e, u kom vremenu ti

ìvi{? Ni{ta nije ve~ito, kako izgovari{ uop{te tu stvar, {ta misli{ dok to

izgovara{, da li i{ta misli{ dok to izgovara{? Vidi{ da se tu me{aju mitski

i prakti~ni, pragmati~an registar. Mitski registar je stra{no opasan, jer }e

neko te poruke shvatiti doslovno. Recimo, premijer je rekao - Mi moramo

u~initi sve da pokaèmo da je Kosovo Srbija. On misli na sve nas, pa je i

meni uputio poruku - Svuda i na svakom mestu morate stalno pokazivati

da je Kosovo Srbija. [ta zna~i to - svuda i na svakom mestu? Recimo, u|e

ti kontrola u gradskom prevozu i vi{e te ne pita - Da li imate kartu? - nego

te pita - [ta je Kosovo? - Kosovo je Srbija, odgovaraju ljudi. Pri|e meni, ja

se zamislim, zatekao me nespremnog i kaèm - Ne znam. I {ta se onda

dogodi? - Napustite vozilo, jer niste dali ta~an odgovor. Ili mi uzme li~nu

kartu i kaè - Javite se u prostorije GSP-a da uzmete li~nu kartu. I ja kao

idem po li~nu kartu, tamo me ~eka slu`benik i onda ja kaèm - Meni su

uzeli li~nu kartu, a on kaè - Aha, a {ta je Kosovo? Ja kaèm - Kosovo je

Srbija - a on - Izvolite li~nu kartu.

[ta zna~i to - svuda i na svakom mestu? Recimo, u nekom mestu u

Vojvodini gde deca idu u ma|arsku osnovnu {kolu, ispra}aju ih roditelji

ne ekskurziju, ma{u im i kaù - Ne zaboravite da je Kosovo Srbija. [ta

zna~i - svuda i na svakom mestu? To opasno li~i na vrstu nametanja

mi{ljenja, a pri tom se uop{te nismo dogovorili da li mi ho}emo da prih-

vatimo tu vrstu mi{ljenja. Zapravo se neko ipak dogovorio, onog trenutka

kada je pristao na onaj ustav, koji je izglasan onako kako je izglasan, koji

je pro{ao na referendumu tako kako je pro{ao. Tada je neko dao Ko{tuni-

ci za pravo da izrekne ovakvu re~enicu i mi sada slu{amo kako on izgo-

vara potpuno nesuvisle stvari, ali za koje ima pokri}e u ustavu. Kada ljudi

na Kosovu budu rekli - Sada je ovo nezavisna dràva - kako }emo mi reago-

vati ovde? Ni{ta {to se odavde kaè u vezi s tim vi{e nema nikakve veze s

Kosovom, ni s Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama, Amerikom, jer

nas oni vi{e naprosto ne slu{aju. Dakle, sve {to se kaè u vezi s Kosovom

odnosi se na nas ovde i to tako treba slu{ati.

Reklo bi se da je po ustavu sasvim u redu da neko krene da lomi sve po

Beogradu. Kako mi kaèmo da je Kosovo Srbija? Kako? Ne znam, tako {to

bacimo bombu na Merkator? Tako je, meni smeta Merkator, jer je to slove-

na~ka kompanija, a Slovenija predsedava Evropskoj uniji, koja }e da

po{alje tu misiju na Kosovo. Dakle, Slovenija je moj neprijatelj i ja }u da

bacim bombu na Merkator, u ~emu je tu problem? Da li je problem taj koji

Dejan

Ili}

baca bombu? Pa naravno da jeste, zato {to bi morao da misli svojom

glavom, ali ko ga je poslao da baci tu bombu?

Za Borisa Tadi}a je glasalo dva miliona i trista hiljada ljudi i on je odgovo-

ran, jer su ti ljudi glasali za njega. Ti ljudi su o~igledno bili protiv svake

primene sile, o~igledno su bili za to da se nastave dogovori s Evropskom

unijom, o~igledno su bili za to da se Srbija otvori i o~igledno su bili za to

da progla{enje nezavisnosti Kosova ne treba bitno da uti~e na na{e ìvote

ovde. Boris Tadi} je dobio te glasove. I o ~emu on sada pregovara s

Vojislavom Ko{tunicom? Voleo bih da verujem da on time {titi na{e

interese, da on u tim dogovorima kaè - Zna{, ne moèmo tako. Onda

Vojislav Ko{tunica kaè - Ne razume{ ti to, dràva je iznad svega. Onda

ovaj kaè - Znam, ali u toj dràvi ìve neki ljudi, oni sutra moraju da odu

na posao, moraju ne{to da zarade, moraju ne{to da jedu. Ne, ne, to je nebit-

no, dràva je ugroèna i nije bitan odlazak na posao i nije bitno {ta }e da

jedu. Pitam se kako ide taj razgovor, o ~emu oni pri~aju. Ne mogu to da

zamislim, zato {to po izjavama koje daje jedan od njih dvojice ja vidim da

taj ~ovek kao da ni s kim ne razgovara, kao da ni{ta ne ~uje i kao da ni{ta

ne vidi. Ili vidi, ali u nekoj realnosti koja nije moja realnost.

Treba da zna{, ja imam premijera koji ìvi u jednoj realnosti, a ja ìvim u

drugoj. I ne samo {to ìvimo u razli~itim realnostima, nego njegova real-

nost ugroàva moju. Ja nemam ni{ta protiv toga da je nekome Kosovo

najva`nije na svetu, ali nemoj ugroàvati ìvot tim ljudima tamo i nama

ovde. Stra{no je va`no kako }e se pona{ati zvani~ne institucije u nedelju,

ponedeljak, utorak i narednih dana. Dolazimo u situaciju da se pitamo o

nekim potpuno besmislenim stvarima - kakvi su odnosi snaga, ko je ja~i

od njih dvojice, je li ja~i Boris Tadi} ili je ja~i Vojislav Ko{tunica. Onda

razmi{lja{, ~ekaj da vidimo, ~ovek iz Demokratske stranke je ministar

odbrane, oni bi mogli da kontroli{u vojsku, to je dobro. Aha, a Ko{tunica

ima policiju, a ko ima slu`be bezbednosti? Svi se pitamo na ~ijoj strani su

slu`be bezbednosti. Zna{, nije normalno da ja razmi{ljam na taj na~in.

înjenica da gra|ani Srbije treba da razmi{ljaju o tome kakav je odnos

snaga u vrhu dràve je potpuno nenormalna. Onda oni kaù - vanredno

stanje. Ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardì}, u nedelju

uve~e je rekao da je i vanredno stanje jedna od opcija. Zanima me ko }e da

uvede vanredno stanje. Hvala bogu, ne uvodi ga predsednik vlade, ali ga

uvodi skup{tina. Onda se pita{ kakav je odnos snaga u skup{ini, pa ko

spovodi vanredno stanje i s kojim ciljevima. Klju~ni problem je zapravo u

~ije ime i za koje ciljeve i za koje vrednosti sada nastupaju politi~ari, koji

276

15.0

2.0

8. u ovom trenutku imaju mo} da kontroli{u organe sile u ovoj dràvi. Jer

meni nije svejedno da li }e vanredno stanje uvesti Boris Tadi} ili }e ga

uvesti Vojislav Ko{tunica. Ako ga uvede Boris Tadi}, mogu da pret-

postavim da }emo iz toga nekako iza}i, a ako ga uvede Vojislav Ko{tunica,

ne smem da mislim {ta }e da se dogodi. E, osim ako se oni nisu dogovorili

da izigravaju dobrog i lo{eg policajca.

Ako uvodi{ vanredno stanje zbog Kosova, a tamo vi{e nema{ nikakve

ingerencije, onda se vanredno stanje odnosi isklju~ivo na onaj deo Srbije

koji dràva efektivno kontroli{e. Ali ako se vanredno stanje u Srbiji uvodi

zbog Kosova, kada }e ta smetnja biti otklonjena i do kada }e vladati

vanredno stanje? Vojislav Ko{tunica nam je rekao - zauvek. Zna~i, vanred-

no stanje }emo imati zauvek. @ive}emo u vanrednom stanju, koje }e u jed-

nom trenutku postati normalno, pa }e onda neko uvoditi redovno stanje

kao vanredno stanje. Zapadamo u jako apsurdne stvari. I {ta je uop{te za

nekog normalan ìvot? Normalan ìvot za Vojislava Ko{tunicu je ne{to

sasvim druga~ije od onoga {to je normalan ìvot za mene. Mi dogovor o

tome {ta je normalno nemamo ve} dvadeset godina. Svaka situacija koja

vodi utvr|ivanju normalnost vodi u nasilje, jer o~igledno su u pitanju dva

shvatanja normalnosti i niko ne ̀ eli da odstupi od svoga shvatanja. Odnos

snaga je sve vreme isti. Jedan deo Srbije ìvi u jednoj normalnosti, a drugi

deo Srbije ìvi u drugoj.

Ako uvede{ vanredno stanje, onda je ta normalnost obavezuju}a za sve.

Koja od dve normalnosti je obavezuju}a za sve? Da probamo da

defini{emo te dve normalnosti. Dakle, dva miliona i trista pet hiljada ljudi

misli da je normalno da Srbija bude u Evropskoj uniji, dva miliona i trista

pet hiljada ljudi misli da je normalno da to {to se doga|a na Kosovu ne sme

bitno da ugrozi funkcionisanje dràve i ìvot ljudi koji ìve na ostatku te-

ritorije Srbije. [ta je na drugoj strani? Dva miliona i sto devedeset sedam

hiljada ljudi misli da je normalno da predsedni~ki kandidat obe}ava ljudi-

ma osumnji~enim za ratne zlo~ine da nikada ne}e biti izru~eni. Ups,

imamo problem. Ovaj prvi predsedni~ki kandidat koji je pobedio je oti{ao

i izvinio se gra|anima Hrvatske i gra|anima Bosne i Hercegovine.

Zamisli, drugi predsedni~ki kandidat kaè - Ne da to nije bio zlo~in, nego

oni koji su odgovorni za to uop{te ne treba da odgovaraju. Te dve Srbije su

glasale u drugom krugu predsedni~kih izbora. Pa kako sada da te dve

Srbije ìve zajedno? Kako vanredno stanje ~ini da se ti vrednosni kriteri-

jumi, ta moralna na~ela podvedu pod isti imenitelj? Samo pukom silom. I

zato je vanredno stanje kao nametanje jednog obrasca vrlo rizi~na stvar,

Dejan

Ili}

jer ne znamo na kojim osnovama po~iva, ne znamo koja je to normalnost,

koje vrednosti to vanredno stanje èli da uspostavi. A sve se de{ava

povodom Kosova, s kojim zapravo sve to nema nikakve veze.

U drugom krugu izbora je iza{lo {ezdeset sedam odsto ljudi i glasalo kako

je glasalo. Iste ve~eri su ljudi koji komentari{u politi~ke prilike u zemlji

primetili da u izbornim kampanjama izme|u dva kruga glasanja tema

Kosova uop{te nije bila bitna. Dan posle izbora, bez obzira na to {to

Kosovo nije bilo jedna od bitnih tema u kampanji, Kosovo se iz sve snage,

svom èstinom vra}a u politi~ki ìvot Srbije. Ko ga vra}a i otkud mu toli-

ka snaga? I kako odjednom svi, i ti koji su u~estvovali u tim kampanjama

i nadmetali se za mesto predsednika, to prihvataju, kako je to sad i njima

odjednom bitno? Pona{anje pobednika tako|e ne razumem, kao {to

nemam ni obja{njenje za pona{anje Vojislava Ko{tunice. O~igledno je da

Srbijom moè da vlada neko ko uop{te ne komunicira s gra|anima Srbije.

Obesmi{ljava{ politi~ki ìvot zemlje i volju gra|ana ~ini{ potpuno

neva`nom. Ljudi vi~u - Ej bre, ho}emo da ìvimo, uradite ne{to za te ljude

na Kosovu, ali dajte nam, bre, da ̀ ivimo. ̂ ovek kaè - Nemate vi pojma i to

{to ste glasali nema veze, nego da vam ja kaèm - Kosovo je zauvek Srbija

i vi to morate da pokazujete svuda i na svakom mestu. Ti kaè{ - Ali zna{,

ne mogu da budim decu za {kolu i da im kaèm: Kosovo je Srbija. On kaè

- Mora{.

Teza da su za kandidata Srpske radikalne stranke glasali gubitnici tranzi-

cije je prosto bezobrazna. [ta sad, kao ja sam dobitnik tranzicije? Pa daj,

majke ti, kako sam ja dobitnik tranzicije? Ne, nisam dobitnik tranzicije,

nego ja imam set vrednosti za koji mislim da ga u ovom trenutku

uspe{nije brani Boris Tadi}. Kakvi crni gubitnici tranzicije? Ne, nego je to

podela koja traje ve} trideset godina u Srbiji. Linija podele je pitanje {ta su

to srpski nacionalni interesi i kako se oni ostvaruju. Da li se oni ostvaruju

tako {to ru{i{ gradove, ubija{ ljude, ratuje{, izoluje{ zemlju, zatvara{ se ili

gradimo zemlju, bitna je ekonomija, bitna je kultura, bitno je da budemo

otvoreni, bitno je da ljudi putuju. To je to. Ko su Srbi? Ja bih rekao - Srbi su

gra|ani ove dràve i kraj, ta~ka, nema vi{e. Ne, drugi }e ti re}i - Srbi su svi

koji su u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svi koji slave slavu, gde god da su. I

uop{te, ~ija je dràva? îja je dràva? Da li je to dràva gra|ana koji su se

sticajem okolnosti zatekli ovde, pa su u jednom trenutku po~eli da dobija-

ju li~ne karte i paso{e ili je sve to mnogo komplikovanije? E, to je problem,

o tome se nismo dogovorili.

278

15.0

2.0

8. I ni{ta mi nismo osvojili 24. septembra i ni{ta se nije dogodilo 5. oktobra,

jer je ta podela ostala tamo gde je i bila. Da li je tada ne{to moglo da se

promeni? - Naravno da je moglo. To je poraz koji nismo morali da pretrpi-

mo. To je na{ drugi poraz. Da nas posmatram kao knjièvne junake, bio

bih zadivljen pred piscem koji je takvo ne{to izmislio. Dakle, ti izgubi{ jed-

nom, pa ti nije dosta, nego napravi{ tako da izgubi{ jo{ jednom. Prvi put si

to nekako i preìveo, to je pro{lo, pa si imao neku katarzu, to je taj 24. sep-

tembar, to je bila neka kompenzacija. Ali ne, nismo dovoljno patili,

moramo da izgubimo sve jo{ jednom.

Meni je raspad Jugoslavije ne{to kroz {ta mogu da se identifikujem s ljudi-

ma koji àle zbog gubitka Kosova i ja ih apsolutno razumem. Znam kako

sam se ose}ao 1990, 1991. godine, dok sam gledao kako se ta dràva ras-

pada. To jeste poraz, poraz je zato {to pokazuje da i kada smo u pravu, mi

smo nemo}ni. To je onaj frustriraju}i poraz, u kojem je jedina pozicija s

kojom moè{ da se identifikuje{ - pozicija `rtve. To se de{ava kada poraz

istrgne{ iz konteksta i sleda doga|aja, a upravo to radi Ko{tunica. A kada

se identifikuje{ sa ̀ rtvom, spreman si za agresiju i zato je to opasno i zato

taj poraz stvarno moramo staviti u nekakav sled doga|aja. Za{to se pozi-

vamo na pravo koje smo sami kr{ili godinama? Za{to sada mi ne kaèmo

- Ratni zlo~inci ne mogu imati za{titu u Srbiji, oni moraju biti isporu~eni?

To je isti korpus prava na koji se i sami pozivamo. Kada nam odgovara, mi

to pravo prizivamo, a kada nam ne odgovara, mi ga kr{imo, ili se pravimo

ludi. Stra{no je bitno da mi iz ovoga iza|emo kao neko ko je akter, ko nije

samo puki podnosilac tu|e samovolje, nego ima sposobnost delovanja, jer

smo mi svojim delovanjem doveli do ovoga. Najlak{a identifikacija je

identifikacija sa `rtvom, jer ti ona obezbe|uje moralno neupitnu poziciju,

a kao moralno ~ist ima{ pravo da radi{ {ta ho}e{. Svi mi volimo da radimo

{ta god ho}emo. U ovom trenutku nas Ko{tunica minira i jedina pozicija

za identifikaciju koja se javno artikuli{e je pozicija `rtve. To je najpogub-

nija pozicija koju moèmo da izaberemo.

Aleksandar Molnar u svojoj poslednjoj knjizi poredi Srbiju s Francuskom

iz sredine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. U jednom

trenutku je Nema~ka oduzela deo teritorije Francuske, da bi se u Prvom

svetskom ratu Francuska revan{irala Nema~koj tako {to je povratila

oblasti koje su joj pripadale, i jo{ uzela deo nema~ke oblasti, {to je bio uvod

u Drugi svetski rat. Aleksandar Molnar obja{njava koji mehanizmi su tu

bili na delu i kako se ta dràva ipak stabilizovala. Jedan od klju~nih ele-

menata za stabilizovanje francuske dràve bilo je obrazovanje i uporno

Dejan

Ili}

insistiranje na tome da vojska bude stavljena pod civilnu kontrolu.

Sprovedena je sekularizacija obrazovnog sistema i u njega su po~eli da

uvode gra|anske vrednosti i ideje. I Aleksandar Molnar kaè da je prve

rezultate ta reforma obrazovanja po~ela da daje kroz desetak godina, kada

su ljudi koji su pro{li kroz taj sistem dobili priliku da glasaju. Tada su

snage starog reìma izgubile {ansu da se ikada vrate na vlast u

Francuskoj. Usled velikih ratnih poraza Francuske u devetnaestom veku

ve}inu ljudi je uhvatio defetisti~ki pacifizam. Taj niz poraza je doveo

Francuze do toga da kaù - Dosta je bilo, gubimo te ratove i daj da stanemo

i vidimo {ta }emo sami sa sobom. Taj defetisti~ki pacifizam, koji je bio

prouzrokovan nizom te{kih poraza, vremenom je prerastao u pacifizam

kao svetonazor, kao stav da nasilje i ratna opcija nisu re{enje za konflikte

i nesporazume.

Kada istro{imo sve na~ine na koje smo nau~eni da mislimo, mo`da }e se

pojaviti ljudi koji }e re}i - Ovo nije dalo rezultate, ajmo da mislimo

druga~ije. To bi bila optimisti~ka varijanta. [ta je pesimisti~ka varijanta?

Da Ko{tunica sa~uva poluge o~igledne vlasti, da nas uveri da je on mesija

koji je izgubio Kosovo, ali da jedino on moè da ga vrati. Bitno je i kako }e

se postaviti Srpska pravoslavna crkva. Kada sam video snagu

Ko{tuni~inih uverenja, pomislio sam - Da li je zaista bilo toliko te{ko da s

istim uverenjem pre nekoliko godina iza|e i kaè - Niko nikada u Srbiji

vi{e ne}e oru`jem nasrnuti na teritorije susednih dràva, niko nikada vi{e

s teritorije Srbije ne}e pre}i na teritoriju druge dràve i ugroziti ̀ ivote pri-

padnika grupa koje se ne prepoznaju kao Srbi? Da je on to uradio pre pet

godina, ja bih mu rekao - Ima{ pravo da kaè{ ovo danas. Pri~a o pomire-

nju, suo~avanju s lo{om pro{lo{}u, izvinjavanje, opra{tanje, sve je to

besmislica. Smisao je u tome da ti ljudima na koje si jednom nasrnuo da{

garancije da vi{e ne}e{ nasrtati. To bi trebalo da bude kona~ni ishod svih

tih pri~a. Da je on s istim takvim uverenjem s kojim je izrekao ovo o

Kosovu ranije rekao - Mi vi{e nikada ne}emo nasrnuti na susedne dràve,

ja bih rekao - ôve~e, svaka ti ~ast, ima{ pravo da kaè{ i ovo. Kako on

nalazi u sebi tu osnovu, taj etos s kojim izgovara ovo, a nikada ga nije

prona{ao da izgovori i ono drugo, ne znam. Jer, samo zajedno to bi imalo

smisla. Kada nekome obe}a{ da vi{e nikada ne}e{ nasrnuti na njegovu

teritoriju, ti si zapravo dao sebi za pravo da {titi{ svoju teritoriju, ali ako

si nasrtao na tu|e teritorije, {ta je sad, ne valja {to je neko nasrnuo na

tebe? Pa ne valja, naravno.

280

15.0

2.0

8. Svetlana Luki}:

Pro{le nedelje je umro Desimir To{i}. Bio je verni vojnik Demokratske

stranke od 1938. godine. 1943. goidne gospodina To{i}a je uhapsio

Gestapo, poslao ga u logor na Sajmi{te, a odatle deportovao na prinud-

ni rad u Austriju i Nema~ku. Posle ~etrdeset pet godina provedenih u

emigraciji u Francuskoj i Velikoj Britaniji, vratio se u Srbiju 1990.

Nekoliko nedelja posle toga, prvi put smo razgovarale s njim za emisi-

ju Niko kao ja. Gospodin To{i} je jedan od naj~e{}ih i najmilijih gostiju

Pe{~anika. Jedino su on i de~ak Vasa imali pravo da naru~uju svoja

gostovanja. Slu{ate delove razgovora koje smo s njim vodile 2002. i

2003. godine.

Desimir To{i}:

Do}i }e neka vlast koja }e mi dati penziju, ali za sada sam umesto penzije

dobio dosje. Da li ja mogu da predloìm putem radija da se ti ljudi koji su

pisali te dosjee pojave negde, da ih vidimo kao na onoj policijskoj paradi,

da vidimo kakve su to glave? I onda bih predloìo Du{anu Mihajlovi}u,

ministru unutra{njih dela, umesto {to {alje revolvere ministrima, da svim

tim udba{ima i ozna{ima da po jedan revolver da izvr{e samoubistvo,

po{to ja mislim da je na{a slu`ba bezbednosti najve}i krivac za propast

ove zemlje. Tu pi{e - Ro|en tu i tu, evidentirani britanski obave{tajac. Eto,

to smo mi.

Svetlana Luki}:

Evidentirani britanski obave{tajac?

Desimir To{i}:

Koji ìvi na Vidikovcu i tek se sprema za akciju. Zamislite vi, ja imam pri-

jatelja, profesora univerziteta, i pri~am mu o ovom dosjeu, a on meni kaè,

potpuno mirno i s ube|enjem - Svuda se radi ista stvar. Ja mu obja{njavam

da sam za trideset dve godine samo jednom bio u britanskoj policiji, a da

je, magar~ino jedna, Milovan \ilas zbog knjige Susreti sa Staljinom,

izdatom na engleskom jeziku u inostranstvu, ovde dobio trinaest godina

robije. I ti meni kaè{ da je to isto, jer svaka zemlja ima obave{tajnu

slu`bu. Dakle, mi smo potpuno izgubljeni. Molim vas, Goli otok. I vi sada

meni ho}ete da kaète da je mogu}e da Englezi zatvore u tajnoviti logor i

pobiju deset hiljada ljudi, svojih, ~lanova partije, ne Japanaca, Kineza,

Nemaca, nego svojih ljudi, prvoboraca. Mlad, mali narod sa slabim nerv-

nim sistemom. Mi smo stra{no nervozni. Imamo malo dostojanstvenih

govornika. Nemamo mi ljudi.

Desimir

To{i}

Svetlana Luki}:

A \in|i}?

Desimir To{i}:

Pa on se tro{i, ali ne zbog toga {to radi, nego zato {to govori. Mislim da on

mnogo govori. Ja bih mu savetovao da smanji koli~inu govora, znate. Vidite,

danas imate toliko kandidata za {efove partija, svakog trenutka ~ekate da

li }e neki Milan da se odvoji i proglasi svoju partiju, razumete? Ovde imate

jednoga ùtokljunca, da mu ime ne pominjem, koji je promenio tri ili ~etiri

partije, jer ho}e da bude {ef. I kad ga je novinar pitao u NIN-u - Odakle vam

ta ideja da budete {ef partije? - on je odgovorio - Ja od malena ose}am tu

ambiciju. Pazite, to je ne{to potpuno novo, u tome je velika razlika u odno-

su na dru{tvo kome sam ja pripadao. Na{e je dru{tvo bilo selja~ko dru{tvo

u stagnaciji, malo je bilo ljudi nekih velikih ambicija. Bilo je te{ko na}i

poslani~kog kandidata. I ja se se}am, Demokratska stranka koja vaì za

najmoralniju i najpo{teniju, u Prilepu je na{la kandidata, po{to nikog dru-

gog nije imala, otpu{tenog policijskog pisara koji je imao nadimak \ubre.

I sad pazite, \ubre dobije ~etiristo pedeset glasova i postane narodni

poslanik. I odbegao je, siromah, za vreme rata u Egipat, kada je bilo

povla~enje vojske, stigao je u Pariz, tamo je i umro. Vrlo lep ~ovek, i ovako

bistar tip. Bio je policijski pisar, pa je krao neku malu paru po pismima, pa

su ga otpustili i zato je imao taj nadimak.

U Velikoj Britaniji ta ùta {tampa sluì za zabavu - skandali, seks,

preljube, kra|e, afere, ali to na gra|anina nema nikakvog uticaja kad on

glasa. Kod nas ùta {tampa ima politi~ki uticaj. Situacija je, {to bi rekli

komunisti, sloèna, ali ona ne moè da bude bolja. Mi smo mali narod,

zabasao u mrak, izgubljen. I nekako je na{ svet postao gorak. Kad razgo-

varate s prose~nim ~ovekom na ulici, pa ispada da ovde nema nikog

po{tenog. Sve sam lopov, mafija{, plja~ka{. I kad sam ja jednog taksi

{ofera pitao - Pa dobro, sem vas i mene nema nikoga po{tenog? - on mi je

rekao - Ne, i ja sam lopov. Dakle, mi smo izgubljeni, mi smo kao deca.

Politi~ki smo mi mnogo slab elemenat i zato nam ide ovako kao {to nam

ide. Zato je Milo{evi} drào vlast, ne zbog toga {to je on pametan. On je naj-

pametniji u Hagu. On tako dobro izgleda u Hagu, da ga je trebalo odavno

zatvoriti da se pokaù njegove sposobnosti, jer pre toga nismo mogli da ih

primetimo.

Kod predsednika savezne republike o~evidno postoje duboka nacionalna,

~ak bih rekao nacionalisti~ka uverenja, on je religiozna li~nost. I ja sebe

282

15.0

2.0

8. smatram religioznim, ali smatram da je religija ne{to moje li~no, intimno.

Kad se molim Bogu, to niko ne treba da gleda, a jo{ manje da snima. Tako

da ja li~no mislim da bi on najvi{e voleo, iako ljudi misle da je on èljan

vlasti, da sve to napusti. Iako ne napu{ta.

Naravno, najbolji je knez Milo{ Obrenovi}, on je u tom pogledu na{ otac

represije. Ja pripadam gledi{tu koje je potpuno antifa{isti~ko i anti-

nacisti~ko, kao {to je i antikomunisti~ko. Ja sam u politi~ki ̀ ivot u{ao kao

gimnazista, u doba [panskog gra|anskog rata, ja sam tada, kao i svi ljudi,

bez obzira na to da li su bili komunisti ili nisu, bio protiv Franka i

dràvnog udara od armije. Meni armija od 1936. godine stoji na glavi, ja se

s njom gonim koliko mogu i ona je ja~a od mene, naravno. Ali ja uvek

mogu da joj se nasmejem u brk, po{to na{a armija nema ~ime da se

pohvali posle 1945. godine. Bilo bi dobro da ona bude u nekome }o{ku,

skoro nevidljiva. To {to je bilo Sarajevo, to je bio pakao. I sad mi diskutu-

jemo da li treba za{tititi jednoga generala, koga na{a slavna vojska u koju

imamo puno poverenja, {titi i ~uva ve} vi{e godina. Molim vas, mi smo je-

dina zemlja u isto~noj Evropi koja ima politi~ku stranku koju je formirao

jedan profesionalni ubica i plja~ka{. To su ljudi koji su i{li po Bosni -

oplja~kaju, ubiju, pa onda naprave krst noèm na grudima. To su, znate,

pravoslavci.

Ja sam vrlo rano ~itao Slobodana Jovanovi}a. Slobodan, koji je bio vrlo

pa`ljiv u izraàvanju, za Milana Obrenovi}a je rekao najteù osudu - ~ovek

bez nacionalnog, patriotskog ose}anja. Obrenovi}i su bili inteligentniji od

Kara|or|evi}a. Sada, to ubistvo, ja razumem Engleze, koji su odmah

prekinuli diplomatske odnose, jer to je zaista bilo divlja{tvo. To kako su ih

ubili je bio mnogo teì problem od ostalog, ali nije bilo izlaza. Znate, u

istoriji do|u trenuci kad nemate alternative, to je kao 27. mart. Dràvni

udar od 27. marta nije ni herojsko, ni super politi~ko delo, ali nemate kud.

Tako je to bilo, Aleksandar je ne samo napravio jednu zemlju u kojoj se

ustav menjao tako re}i svake nedelje, on je smenjivao vlade, dovodio male

pacove. Tako da je bilo neminovno, znate. Ja àlim {to su ih oni tako

masakrirali, ali nije se to moglo izbe}i. Aleksandar je bio popustio i moral-

no i mentalno, postao je psihopatski tip, tako da ja nemam nikakvu àl,

kao {to sada imaju ljudi za 25. majem i Josipom Brozom. U svakom

slu~aju, ne àlim za Aleksandrom Obrenovi}em.

îtao sam jednu staru knjigu o Dragoljubu Jovanovi}u. Uvek me je Zoran

\in|i} podse}ao na Dragoljuba, dakle, to su bezgrani~ne ambicije. Ja bih

~ak rekao da je Zoranova ambicija bila manje li~na, a vi{e nacionalna ili

modernisti~ka, ako ho}ete. I sad ne moète da verujete, ti na{i genijalci,

oni ìve u nekoj vrsti nadrealnosti. Pored svih zamaha, planova, uspeha,

on nije mogao da se zaustavi. Ja imam utisak kao da je on podsvesno

hodao ka svojoj smrti. Ja se jo{ nadam da je to ubistvo istorijski korisno za

nas, iako se to ne prime}uje sada, po vladi Srbije, ali ja mislim da u publi-

ci on ima mnogo vi{e razumevanja. Ja mislim da je rejting Demokratske

stranke i DOS-a porastao posle tog ubistva, jer su svi koji su ga sumnji~ili

shvatili da je on bio najopasniji protivnik onima koji su ga ubili. Mileta

Prodanovi} je posle njegove smrti rekao - Predsednik Ko{tunica se posle

smrti Zorana \in|i}a jedva pokazao kao ~ovek.

Niko nije uradio za Srpsku pravoslavnu crkvu ono {to je uradio Zoran

\in|i} i oni mu to vrate nad kov~egom kako su mu vratili. Ne znam za

slu~aj da je sve{tenik na grobu ~oveka govorio protiv tog ~oveka koji je

mrtav. To je policijski govor. To je govor jednog komandira milicijske

stanice, koji se sveti kriminalcu koga je uhvatio i ubio.

DSS ima veliku idealisti~ku snagu, jednu ta~ku programa, a to nije ni

Milo{evi}, ni na{e stanje, ni na{ ugled, ni na{ standard, nego - uni{titi

Demokratsku stranku. Ogroman broj {kolovanih ljudi su veliki pokvare-

njaci, znate, i ovde moète tako re}i kupiti svakog ~oveka za novac. Ta

bezidejnost, praznina, tako i ovo skakanje izme|u partija, to je dokaz da

tu nema nikakve ideje. Ne}e da vas primi va{a stranka da budete poslanik

i kandidat, vi pre|ete u drugu stranku, a ona vas primi.

Vidite, i ljudi koji izgledaju dosta naivno i neinteresantno, politi~ki i

intelektualno, gore u stra{nim ambicijama. Pazite, to nisu samo {efovi

partija, kako se kod nas misli. Vlast kao opsesija, nedostatak ideja i

verovanje da kad komunizam nije uspeo, vi{e ni{ta ne}e. Mi smo u stvari

verovali u komunizam, neko dublje, neko pli}e, i po{to je to nestalo, nije

ostalo ni{ta. Prema tome, mi moèmo da budemo sve, i levo i desno i cen-

tar i to {to je G17 i to je àlosno gledati, to je stra{an pad. Ja dolazim do

cini~nog zaklju~ka da je u stvari ne sveti Sava, nego [e{elj bio na{ kulturo-

log - Ako bude bombardovanja Kosova, ne}e biti vi{e nijednog Albanca.

Zamislite, takav ~ovek dobije milion i sto hiljada glasova. Pa kaè - Ako ja

do|em do vlasti, prvo {to }u urediti, jeste da iselim Broza iz Beograda.

ôvek je na vlasti, Broz je ostao ovde, a on dobije milion i sto hiljada glaso-

va. On je ~ovek koji je kazao da }emo imati sigurnu granicu na Karlobagu

i ljudi glasaju, milion i sto hiljada njih kaè da je on konsekventan, jer je

Dejan

Ili}

284

15.0

2.0

8. rekao - prva stvar koju }u uraditi, to je jo{ 1998, sazida}u spomenik Draì

Mihailovi}u na Terazijama. Tog spomenka nema ni posle petnaest godi-

na, ali on dobije milion i sto hiljada glasova. Ko su ti ljudi koji daju milion

i sto hiljada glasova? Takva je ve}ina. Vidim nekog vladiku koji }e da se

vrati na Kosovo, ba{ mi je drago, ali ja mislim da je to onaj isti vladika koji

se nudio da pogine u Bosni, pa iz Bosne pre{ao u Srbiju da ne bi poginuo i

- publika aplaudira.

Ja sam proveo sa stricem sve{tenikom, tamo ste videli njegovu fotografi-

ju, deset godina, po celo leto. Po{to sam bio u njegovoj ku}i, a njegova ku}a

je bila kod crkve, ja sam bio na svakoj slu`bi. Ja sam njega posmatrao -

subotom uve~e on je pisao svoje govore. Pazite, za seljake, ne za ~lanove

akademije nauka. On je imao divan rukopis, i to je interesantno, iako je to

pirotski kraj, ~ovek je znao u ono doba jezik i imao vrlo lepu dikciju. Ja

nisam za deset godina ~uo nijednu nacionalisti~ku tiradu, nijednu. Nikad

ga nisam video da pla~e i 1940. mi ga gledamo, dolazi iz grada i ide ka

nama u vinogradu i pla~e. Pazite, pravoslavni sve{tenik na Staroj planini,

bogu iza le|a, sigurno nije ~itao novine svaki dan, a nije imao ni neku

veliku biblioteku. Pla~e. Mi se zbunimo i on nam pri|e i kaè nam u pla~u

- Francuska je kapitulirala. Mi se razbesnimo, da ne kaèm samo ja - [ta je

Francuska uradila, nije se tukla, neborci, defetisti - a on nama u pla~u kaè

- Nemojte tako, Francuska }e vaskrsnuti. Pazite, taj sve{tenik je morao

znati da su Francuzi katolici i on je morao znati da je tu Vatikan {ef, ali vi

vidite da u njemu nema mr`nje. To ne li~i na vladiku Atanasija, na vladiku

Amfilohija, pa ~ak ni na ovoga s Kosova. Ti mali ljudi po palankama, po

selima, bili su hri{}ani, stvarno hri{}ani.

2222.. 0022.. 22000088..

OSVETA KOSOVA

Povremeno se ose}am kao krme u Teheranu, {to bi rekli

Bosanci, jer mi se stalno uzima za oteàvaju}u okolnost

to {to sam du{evno zdrav ... Kada je Kosovo proglasilo

nezavisnost, ne{to me je {trecnulo, jer ja sam dete

Jugoslavije ... Kada prekinete diplomatske odnose, ostaje

vam samo jedno sredstvo - rat ...

Gosti:

Mi{a Vasi}, novinar,

Tatjana Tagirov, novinarka,

Miroslav Prokopijevi}, ekonomista,

presli{avanje o Kosovu:

Olga Popovi}-Obradovi}, Desimir To{i},

Mirko \or|evi}, Slobodan G. Markovi}, Olivera

Milosavljevi}, Sr|a Popovi}, Mirjana Mio~inovi},

gra|ani Kosova,

êdomir Jovanovi}, lider LDP-a

Svetlana Luki}:

Dobar dan svima, pre svega Beogra|anima koji su jutros zatekli ~iste

ulice, kao nove. Gradske slu`be su radile cele no}i, pralo se, ~istilo,

uklanjali su se tragovi sino}ne sramote. Gradona~elnik Beograda i

drugi ~lanovi Demokratske stranke u gradskoj vlasti su radili svoj

posao, ali i nastavili da igraju ulogu koju je njihovoj stranci namenio

Ko{tunica: da skrivaju, pokrivaju, maskiraju sve pogane stvari koje

~ini njihov koalicioni partner.

Predsednik je pobegao u Rumuniju da ne bi morao da se penje na binu

s Tomislavom Nikoli}em, a onda je iz Bukure{ta pozivao na mir. Ne

mora predsednik ni da se vra}a - Tomislav Nikoli} mu je sino} preoteo

mandat. Moè Tadi} slobodno da nastavi da obilazi zemlje koje jo{

nisu priznale Kosovo, moè pravo iz Rumunije da produì u sun~anu

[paniju, pa na sun~ani Kipar. Kupi}emo mu i onaj avion koji se puni

kerozinom u vazduhu, da ne mora ni da sle}e, ako se tako ose}a bezbed-

nijim.

Predsednik nam je pravi srpski Odisej, ~uje glasove sirena, ~uje glasove

predaka koji ga dozivaju, a on, na{ lepi Odisej, vezao se za jarbol da ih

ne bi sledio i da se ne bi udavio.

Sino}na Ko{tuni~ina arhetipska narodna pobuna protiv mo}nika

pretvorila se u divljanje ~opora mladih srpskih pokolenja. Srpski

nacionalizam sino} je doìveo svoj logi~an kraj. Kosovski mit se tako

lako transformisao u kra|u patika, piva i boksova cigareta.

Vu~i}i, Ko{tunice i Kusturice su nam sino} demonstrirali kako treba da

izgleda po~etak potrage za otetom otad`binom, svetim gralom koji }e

vratiti slavu predaka i snagu narodu, koji samo izgleda kao da je na

izdisaju.

Jedan od najslavnijih srpskih grobara se sino} na bini kleo u Boga, a

njegovo stra{ilo Aleksandar Vu~i}, mali pogani maroder, koji je ono-

mad hu{kao ljude na klanje, a on skupljao parfeme i kvadrate stanova

po Beogradu, optuìvao je da su za sino}no nasilje krivi mediji i poje-

dinci koji priznaju da je Kosovo nezavisno i time, veli Vu~i}, provocira-

ju njegov narod.

290

22.0

2.0

8. Ko{tunica Vojislav je sino} {i{tao, glumio, podvriskivao zbog nepravdi,

a njegovo novo stra{ilo, novope~eni Srbin Emir Kusturica, podsmevao

se nama, poturicama, i strahu nas koji smo za male pare prodali srp-

stvo. Mi smo postali lo{i Srbi za male pare, a on veliki Srbin za velike

pare. Nije Nemanji, naravno, do srpstva, nego je besan zato {to nije

uspeo u Holivudu. I zato on sino} kosovskom mitu suprotstavlja

holivudski.

Svi se pitamo kuda vodi ovo {to je sino} po~elo. [ta u stvari ho}e

Ko{tunica Vojislav? Ho}e li koncentracionu vladu, vanredno stanje, ili

je pro{ao sve te faze i sada bi ga zadovoljilo samo malo krvi? Da li je na

njegovom oltaru dovoljna `rtva ono jedno ugljenisano telo u ameri~koj

ambasadi?

Sino}no doga|anje naroda smo pratili zajedno s novinarima Vremena,

Mi{om Vasi}em i Tatjanom Tagirov.

Mi{a Vasi}:

Nedelja je bila samo generalna proba za ovo ve~eras. Vidimo iz izjava poli-

cajaca i predsednika policijskog sindikata Srbije da je policija imala

instrukciju da se brani pasivno. Politi~ki faktor je podstakao uli~nu rulju,

koja se sastoji od ~uvene smrtonosne kombinacije fudbalskih navija~a,

mrakobesnih klerofa{ista i neonacista. Policija se opet dovela u situaciju

da podmetne svoja le|a pod cini~nu politiku koja ih `rtvuje. Za{to? Zato

{to je nekakav Velja Ili} osetio potrebu da kaè da srpska mladost moè da

lupa prozore. Da li je potrebna bolja poruka? Onda smo imali drugu

takti~ku pogre{ku, koju sam gledao malopre na televiziji: oni izlaze s

oklopnim vozilima, u onim Legijinim hamerima, ali bez pe{adijske prat-

nje. Ljudi, pa to se u~ilo u prvom razredu srednje vojne {kole u staroj

Jugoslaviji, da oklop bez prate}e pe{adije ne vredi ni{ta.

Termin - huligan je donekle kompliment, znamo mi vrlo dobro o kome gov-

orimo. To je bilo jasno i policiji, i svakom normalnom pozorniku na ulici -

samo nije bilo jasno njihovim {efovima. I nikakve koristi od svega ovoga

nema, mi se samo kur~imo za dàbe. Kao narod je stra{no za ovo i ono. Za

{ta je narod? Za ono {to smo mu ispri~ali. Kada ~ovek gleda i ~ita medije,

o svemu se pi{e i govori,sem o su{tini stvari. A su{tina stvari, o ~emu je

ovde zapravo re~, jeste u tome da nama Kosovo nisu otele velike sile.

Kosovo su Albanci uzeli sebi, jer ~ine devedeset-i-ne{to-postotnu ve}inu

na vrlo zgusnutom terenu i s vrlo nezgodnom demografskom situacijom.

Mi{a

Vasi}

Kada su Marti}evi Srbi iz Hrvatske, u prole}e 1991. godine, pravili svoju

Republiku Srpsku Krajinu, to su pozdravili odavde svi ovi koji se sada

bune protiv istoga toga {to rade kosovski Albanci sa, usudio bih se ~ak da

kaèm, mnogo boljom argumentacijom nego {to je bila Marti}eva. Ali ima

tu analogija koja je meni frapantna, fascinantna. Srbi ju`no od Ibra ~ine

ve}inu Srba preostalih na Kosovu, kao {to u Hrvatskoj sedamdeset pet

odsto Srba nije ìvelo na teritoriji koju je Marti} proglasio ~uvenom

radikalskom Republikom Srpskom Krajinom i ~iji je takozvani premijer

Milorad Buha sada poslanik Narodne skup{tine Republike Srbije. Kada su

ih pitali - A {ta }emo s onim Srbima iz gradova, Rijeke, Zagreba, Siska,

Osijeka? - oni su govorili - Ko ih jebe, oni su Franjini Srbi. Na kraju }e Srbi

ju`no od Ibra biti progla{eni za izdajnike i Ta~ijeve Srbe, a mi }emo iz se-

verne Mitrovice da pravimo pri~u.

To me podse}a na zanimljivu analogiju na koju je ukazao Boà Jak{i} u

jednom eseju. Boà Jak{i}, filozof, kaè ovako - Ovi na{i su na velikim bil-

bordima imali ̂ er~ila i De Gola koji isti~u nekakva pravila me|unarodnog

prava. A nezavisnost Irske je do{la nakon dosta nezgodnog i krvavog

gra|anskog rata iz dva koraka, 1916. i 1920, jer su Britanci shvatili da Irci

ne}e, pa ne}e, i to ti je. Analogni slu~aj je, kaè Jak{i}, Kosovo. Ko je bio

jedan od glavnih pregovara~a britanske vlade? - Vinston ̂ er~il, taj isti, koji

je iz dva koraka doveo do progla{enja Republike Irske. Severna Irska, u

kojoj su unionisti, protestanti, ostala je u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva

do dana-dana{njeg, sa svim problemima koje ima, ali je tu. Ovde se nije

na{ao neko pametan da shvati - ju`no Kosovo ho}e tamo, a severno

Kosovo ho}e ovamo, pa da uradimo ne{to analogno onome {to je uradio taj

nesre}ni Vinston êr~il, kojeg sada zloupotrebljavaju i povla~e, ni krivog

ni du`nog.

General De Gol, koji se isto pojavio na tim blesavim Bokanovim bilbordi-

ma, 1961. je napravio izuzetno hrabar dràvni~ki potez - odrezao je Alìr.

Moj prijatelj Bogdan Deni} mi stalno govori da je u trenutku progla{enja

nezavisnosti Alìra od Francuske u Alìru ìvelo procentualno vi{e

Francuza nego {to ima Srba na Kosovu. De Gol je to odrezao, okej, jedva je

izvukao ìvu glavu iz sedam-osam poku{aja stra{nih atentata, da bi na

kraju, nakon referenduma rekao - Ne po{tujete moju politiku, pa ne

morate - i povukao se u onu svoju selendru Colombey les Deux Églises,

tako se to zove, i tamo umro. ôvek im je rekao - Ne}ete, Francuzi - ne

morate, ba{ me briga. Pri tom, De Gol je taj referendum izgubio s tesnom

292

22.0

2.0

8. ve}inom, za razliku od Voje Ko{tunice, koji ne sme da iza|e ni na jedne

izbore, a da se ne sakrije iza dupeta Seke Aleksi}, to jest Velje Ili}a.

I sad nas taj nesre}nik, koga sam slu{ao danas po podne kako se dere kao

magarac, {to mu uop{te ne stoji, uverava da }emo svi, mi }emo, sve }emo,

{to je rekao Nenad ̂ anak - Oko ~ega smo mi svi? Ni oko ~ega. Ljudi, mi smo

u potpuno psihopatolo{koj situaciji. Na temu tog Kosova, DSS i radikali

muzu jarca, a Boris Tadi} i DS drè ispod sito i onda kaù - Sve smo uradili.

Ljudi, pa ne moè se, od govana pita ne biva, ne moè se od toga uraditi

ni{ta. Moè se uraditi ne{to, ali sasvim drugo od onoga {to vi radite. Mogli

su se preduzeti koraci da se za{titi ostatak Srba na Kosovu, na{e kulturne

i umetni~ke svetinje, {to nije nikakav problem, jer sve su to dobra koja su

Unesko i Evropska unija priznali kao evropsko kulturno nasle|e. Ali njih

ljudi ne zanimaju, kao {to ni Slobu Milo{evi}a Srbi iz Hrvatske nisu zani-

mali, pa su Srbi iz Hrvatske zavr{ili na traktorima i zapregama. I imam

utisak da ovi na{i nesre}nici jedva ~ekaju da Srbi s Kosova navale ovamo,

pa da bude - Eto, razmenili smo teritorije i sve je ne moè bolje biti.

Povremeno se ose}am kao krme u Teheranu, {to bi rekli Bosanci, jer mi se

stalno uzima za oteàvaju}u okolnost to {to sam du{evno zdrav.

Izvinjavam se, ja za sebe mislim da sam du{evno zdrav, a za njih mislim

da su du{evni bolesnici, mada mi tako ne izgledaju - pre mi se javlja da su

licemeri. Licemeri koji se zubima i poslednjim ostacima izgriènih nokti-

ju drè za vlast, jer im ni{ta drugo nije preostalo, osim tog nesre}nog

Kosova i tih nesre}nih kosovskih Srba, koje }e oni ̀ rtvovati do poslednjeg

~oveka i babe, kao {to je Sloba `rtvovao hrvatske Srbe do poslednje li~ke

babe - ne bi li ostali na vlasti. I to je ono od ~ega mi se gadi, povra}a mi se.

A prekr{aji javnog reda i mira ve}ih razmera kojima prisustvujemo sada,

dok razgovaramo, samo su logi~na posledica takve cini~ne, licemerne,

bezo~ne politike.

Svetlana Luki}:

Vra}am se ponovo strahotnoj izjavi Slobodana Samardì}a - Paljenje

grani~nih prelaza je u skladu s politikom vlade Srbije.

Mi{a Vasi}:

I Velje Ili}a koji kaè - U redu je da se lupaju prozori.

Svetlana Luki}:

Onda KFOR preuzme granicu i onda se ~ude nesta{ici mleka.

Mi{a

Vasi}

Mi{a Vasi}:

Oni su se naljutili i odsekli sebi onu stvar, spontano organizovanim

putem, kao u Slobino doba. Kao da je 1990, 1989. godina. [ta smo imali

danas? Imali smo miting istine o Kosovu, kao {to smo ga imali onomad

kada je Sloba vikao - Ne ~ujem, kako molim? A da, uhapsi}u Vlasija. I {ta

smo s tim svr{ili? Svr{ili smo ovo {to sada imamo. Podneli smo krivi~nu

prijavu protiv Ta~ija, Sejdijua i onog tre}eg nesre}nika, Krasni}ija, pa

}emo da ih osudimo, ja se nadam u odsustvu, u specijalnom sudu iz razlo-

ga kriminalnog udruìvanja, kao {to smo osudili ~elnike NATO-a. Ja vas

podse}am, dobri ljudi, ko je bio sudija u tom procesu - Goran Petronijevi},

advokat ove sur~inske bande. Ta ~uvena presuda s onim stolicama sa

zalepljenim ceduljama je uginula, jer je republi~ki tuìlac odustao od nje.

Nakon 5. oktobra, kada je Solana do{ao u Beograd, Jovan Dulovi}, moj

kolega, sreo je Gorana Petronijevi}a i rekao - Pa za{to ne hapsi{ ovoga?

Evo ti ga, do{ao je ovde, a ovaj je rekao - Joco, ne budi neozbiljan. Sve je ovo

neozbiljno, sve je ovo koje{ta.

Samo me zanima ho}e li se pojaviti neko ko }e da kaè otvoreno ono {to

svi oni tiho misle. To se ~ak ni Velja Ili} ne usu|uje da kaè - Mi ho}emo

Kosovo, ali bez Albanaca. Pa kaìte, jer je potpuno o~igledno {ta vi ho}ete.

Vi ho}ete Kosovo bez Albanaca. E pa izvin'te, to ne moè. To ste probali

1999, pa nije i{lo. Od te devedesetopostotne ve}ine, sto odsto ne}e da ìvi

u Srbiji. Kukaj i moli, ne}e i ne}e. Moj drug Ljuba @ivkov pisao je pre koju

nedelju u Vremenu o Ko{tuni~inom ko{maru: Voja sanja kako je

skup{tina Kosova donela deklaraciju o zavisnosti i kaè - Mi ho}emo u

Srbiju, kajemo se za sve {to smo uradili, ho}emo da budemo gra|ani

Srbije. Ovde svi odahnu, a onda Albanci pitaju - Izvinite, a kada su izbori?

Ne vredi ljudima s kojima mi imamo posla pri~ati o elementarnoj mate-

matici. Dva plus dva jednako je ~etiri, nije ni tri, nije ni pet. Kada ~ovek

nekom DSS-ovcu kaè - Koliko ima Albanaca na Kosovu i {ta oni ho}e? - oni

se uvrede, odu u }o{ak, okrenu le|a i trupkaju nogama kao deca. I sad mi

treba da se mlatimo, jadna policija pije batine po ulici, za{to? - Zato {to ovi

odbijaju da shvate o~igledno, a o~igledno je potpuno o~igledno i tu pomo}i

nema i nikakvo me|unarodno pravo tu ne pomaè. [ta to traè kosovski

Albanci {to nije traìo Milan Marti} i kraji{ki Srbi? - Nacionalno

samoopredeljenje, hvala na pitanju. I onda mi neko posle pri~a o

dvostrukim ar{inima. Ma nemojte, molim vas.

Unutra{nja logika je slede}a - ko je stvarna koalicija na vlasti? - DSS, bra}a

radikali i SPS. Mada ne{to danas nisam video SPS-ovce i Ivicu Da~i}a na

294

22.0

2.0

8. tom mitingu, zato {to SPS jo{ konta i gleda - Ne bismo se mi u to me{ali

ako ne moramo, pa }emo da vidimo {ta }e iz ovoga iza}i, pa }emo se pre-

opredeliti, kao {to smo se preopredeljivali i 2003. A potpuno je o~igledna

stvar da Toma Nikoli} ra{irenih ruka, {to kaù Hercegovci, ~eka da mu

Ko{tunica padne u medve|i zagrljaj iz koga ìv iza}i ne}e. Ja sam govorio

2001. goidne - Ljudi, kod nadvo`njaka, na }o{ku ulica Dimitrija Tucovi}a i

Grobljanske, postoji grafit napisan radikalskom plavom bojom -

Ko{tuni~ina majka je Jevrejka. Da slu~ajno Ko{tunica ne misli da }e mu

radikali oprostiti to {to se dao izvikati za predsednika. Ne}e mu nikada

oprostiti. I ako misli da }e ga oni izvaditi, ljuto se prevario. Pa neka ide s

njima u koaliciju, neka izvole napraviti kona~no veliku koncentracionu

vladu, Ko{tunica, radikali i SPS, hajde i to da vidimo. To li~i na oslabljeni

virus gripa koji je 1918. pobio nekoliko stotina hiljada ljudi po Evropi i

Americi, da bi se kasnije javljao kao obi~ni grip koji se preleì za sedam

dana. Nakon onog virusa koji smo imali, ovaj }emo preleàti, ne za sedam

dana, ali za {est meseci, jer oni s ideolo{kim obavezama i [e{eljem o vratu

ne mogu dalje. Ko{tunica je gotov, istekao mu je rok trajanja, on je lo{ za

biznis. Ne}emo jo{ dugo morati da se brinemo za njega.

Svetlana Luki}:

A za sebe?

Mi{a Vasi}:

Ne}e mene prosta~ina poput Velje Ili}a da istera iz moga grada, pa nema

{ansone uop{te. Vidim da se Velja u}utao, nije ga bilo na mitingu. Pozivao

je na ru{enje onoga {to je, jedva se uzdràv{i, nazvao ustanovama, a mi-

slio je na RTV B92. Samo ne znam u koje doba dana je to izgovorio, da li je

bio na 0,1, 0,2, 0,5 ili 0,8 promila. Ono {to ja volim kod Velje je {to je on,

~ovek, iskren. Bez obzira na broj promila, on }e iskreno da progovori na

lakat. On je rekao da }e da stradaju razne ustanove i razne ustanove su

stradale. Bogu hvala, B92 nije, ali to ne zna~i da jednoga dana ne}e biti po

Veljinom. Imamo uglednog ministra koji javno poziva na diktaturu uli~ne

rulje i ru{enje, navod, ustanova, izvod. To je najva`niji ministar u ovoj

vladi, za{to? - Zbog dupeta Seke Aleksi} iza kojega se sakriva ceo DSS, jer

ih nema vi{e nego da se sakriju iza dupeta Seke Aleksi}. Ljudi, pa njih vi{e

ni Ceca ne}e, spali su na Seku Aleksi}, uz sve po{tovanje za estradnu

umetnicu.

Tatjana

Tagirov

Tatjana Tagirov:

Kada je ovo po~elo, odmah sam krenula pri~ati o vanrednom stanju. Te nji-

hove pri~e s mitinzima, molebanima, neradom {kola i kompanija. Danas

su svi zatvorili u podne, jedan. To je doslovno podbunjivanje naroda i ja

sam uàsnuta i slaèm se s Nenadom ânkom, koji je za skup{tinskom

govornicom upitao tko je sljede}i. Kada vidim {to su sve krenuli razbijati,

koga sve prozivaju, kada vidim da se skupljaju potpisi protiv Nata{e

Kandi}, koliko je ̂ eda Jovanovi} predstavljen kao neprijatelj, to je stra{no.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ne{to me je {trecnulo, jer ja sam

dijete Jugoslavije, ali odgledala sam to na CNN-u. Onda sam digla ~a{u i

rekla ~ovjeku svoga ìvota - Neka im je sa sre}om. Doìvjela sam to kao

kraj ne~ega {to je krenulo od 1990. Jednako sam se osje}ala kao i 1991,

kada je Hrvatska proglasila svoju samostalnost. Ja sam tada plakala, to mi

je bilo oduzimanje ne~ega moga. Od tada sam shvatila da je dràva

tvorevina koja ti omogu}ava normalan ìvot, a da ne mora{ ginuti za nju.

Daje mi nekakav okvir u kojem ja mogu pla}ati porez i ìvjeti normalno. I

nemoj me vu}i vi{e na ovo nasilje, ovo je previ{e nalik na 1990. i 1991. go-

dinu, ovo je previ{e nalik na krvoproli}e, a krvi je i previ{e proliveno u

biv{oj Jugoslaviji.

Pet kilometara odavde su bili zakopani albanski le{evi koji su doneseni

hladnja~ama. Ti le{evi su ekshumirani prije nekoliko mjeseci i nitko

nema pitanja o tome. U nosnicama imam vonj toga i to vi{e nije vonj

le{eva, to je vonj sramote. Ovde se nitko nije na{ao da kaè - Gospodo,

bra}o, drugovi Albanci, nama je ào zbog onoga {to je Srbija u~inila na

Kosovu, izvinite zbog onoga {to su neki u na{e ime napravili. Izuzimam

ove male partije, LDP, ânka, pojedince, pristojne ljude koji Albance nazi-

vaju ljudima. Ne, Albanci su ovima ljudi niè vrste i stra{no me boli to {to

ti desni~ari sada hodaju po Beogradu i razbijaju Beograd. [to njima zna~i

Kosovo? Albanci su im nià vrsta i njima je vaàn samo nekakav teritorij.

Tko ih je tome nau~io? Tome ih je nau~io premijer Vojislav Ko{tunica i oni

koji danas obna{aju vlast. I Boris Tadi}, koji je pobjegao u Rumunjsku, da

ne bi morao u tom sramnom mitingu u~estvovati. Ja moram priznati da

me je sramota.

Kao da nitko ni{ta nije shvatio. Logi~no je da }e se takva dràva raspasti

na Kosovu. Toliko je mrtvih, raseljenih i ugnjetavanih ljudi i nitko to ovdje

ne shva}a, nego Vojislav Ko{tunica i njegov prijatelj Toma Grobar ponovo

dovode toliko naroda na ulice Beograda. Oni su mi li~no krivi za sve {to mi

se dogodilo, meni li~no su oteli dvadeset godina ìvota. Mi jesmo na dnu,

296

22.0

2.0

8. Ceco, mi jesmo na dnu. Netko tko nema dovoljno suosje}anja za bilo koga

tko je stradao zbog te politike koja je vo|ena odavde, iz ovog grada, iz ove

dràve, pa nije zasluìo bolju budu}nost. Jedino {to me pomalo pla{i jest

da nitko od nas vi{e nije siguran. Ostala je ova mala dràva Srbija koja

moè ratovati s Ma|arima, Hrvatima, Rumunjima kao nacionalnim ma-

njinama i s nama koji druga~ije mislimo i mislim da je to njihova namjera.

Zadnjih dana ~itam blogove i vidim da ljudi govore - Svi mi koji ostajemo

kod ku}e za vreme tih molebana pristajemo na to. Studenti, koji su

umjesto na ulice oti{li u Medija centar, gdje su ih tako|er uspjeli rasturi-

ti - i oni su pristali na to. Svi sjedimo kod ku}e i ~ekamo {to }e se dogoditi.

Ove horde, huligane, ovo {to hoda okolo, pali, kamenuje, sve to skupa

prizivala je aktualna srpska vlast. Ako nastavi ovako kako to ho}e Vojislav

Ko{tunica, Srbija nije zasluìla da postoji kao dràva. Ovo nije dràva, ona

nema granice, ima samo razjedinjen narod koji je pola za Evropu, a pola je

za ne znam {ta. To je zemlja s frustriranim klincima i nama, koji smo se

zatvorili u ku}e i govorimo - Ovo }e pro}i i ne ti~e nas se vi{e nikakvo ludi-

lo koje vlasti u Srbiji proizvode.

Dvadeset godina ̀ ivim u ludilu, ali sada sam prvi put ~ula da dva ministra

i jedan premijer opravdavaju nasilje i kaù - To je pravedni gnjev. Pravedni

gnjev zna~i da }e kompletan grad od milijun i pol stanovnika biti para-

liziran, da }e svi du}ani biti zatvoreni u jedan sat po podne. Danas sam bila

na sudu i sud je radio do podneva. Od 1987, kada je Sloba do{ao na vlast,

tri puta sam udahnula punim plu}ima. Prvi puta to je bilo 3. januara 2000.

kada je pobedio SDP i smaknuo HDZ s vlasti u Hrvatskoj, onda je bio 5.

oktobar i tre}i slu~aj je bilo vanredno stanje u Srbiji nakon ubojstva pre-

mijera \in|i}a. Sada se ponovo raspitujemo tko je napravio koje spiskove,

tko }e koga da juri. S kojim pravom se ova dràva, koja nije po{tovala

me|unarodno pravo ama i~, poziva na po{tovanje me|unarodnog prava?

Ja nisam niti Srpkinja, niti Hrvatica, ali nije mi lako kada ~ujem Doris Pak

koja kaè - Le{eve koje su ostavili na Kosovu, Srbi sada pla}aju gubitkom

Kosova. Nije mi lako kada ~ujem tu re~enicu, ali je èna u pravu. [to re~e

Ivo Viskovi}, kada su ga|ali Mekdonalds - nisu ga ga|ali konzervama Lav

piva koje Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi} reklamira, ga|ali su ga La{kim,

slovenskim pivom. O ~emu se radi? Ili }e se gospoda Srbi uzeti u pamet ili

}e Srbi nestati, a onda neka im je Bog na pomo}i, jer to su zasluìli.

Svetlana Luki}:

Slu{ali ste Mi{u Vasi}a i Tatjanu Tagirov, novinare Vremena, a sada

govori ekonomista Miroslav Prokopijevi}.

Miroslav

Prokopijevi}

Miroslav Prokopijevi}:

Srbija nije znala da upravlja Kosovom, na {ta je stavljena ta~ka jo{ 1999. i

ovo je samo epilog toga. U svetlu toga, racionalna dràva bi se postavila

tako da minimizuje svoju {tetu. Neke stvari su ispale bolje od pribojava-

nja, a neke su ispale gore. Bolje od pribojavanja jeste to da nije do{lo ni do

kakve blokade Kosova. To bi bilo lo{e ne samo za Albance, nego i za Srbe i

za Srbiju. Tako|e se nije ostvarila pretnja da }e do}i do prekida diplo-

matskih odnosa, nego samo do povla~enja ambasadora. Ta stvar moè da

se zavr{i tako da se ambasadori tiho vrate kroz nekoliko nedelja, ne veru-

jem da }e ranije. Ali ono {to je gore od lo{ih o~ekivanja jeste reakcija u

zemlji. Sedamnaestog su bili napadi na Merkator u Beogradu i evakuacije

Merkatora u ̂ a~ku i Novom Sadu. Nijedna od parlamentarnih stranaka se

nije oglasila da kaè - To se tako ne radi. Ni vlada nije rekla ni{ta o tome.

To je shva}eno kao zeleno svetlo za to da se moè divljati i od ponedeljka

slede napadi na ambasade, na doma}e i strane kompanije. Taj razvoj

doga|aja uop{te ne valja i to je ono {to Srbiju moè jednako da dokraj~i

kao i me|unarodna izolacija. Da li ima dràve ili je nema vidi se po tome

kako ona reaguje na prekr{aj i kriminalna akta. Ako dràva to podsti~e,

{to je ovde slu~aj, bar s nekim ministrima i slu`bama, ako demonstranti

smeju da biju obi~ne policajce, a ovi ne smeju da ih biju, ni da ih hapse,

onda vam je to indikacija da iza cele stvari stoji neko mo}niji od obi~ne

policije.

Svetlana Luki}:

Izjave predsednika vlade i predsednika dràve su bile razli~ite. Tadi} je

pozivao na mir, a predsednik vlade je pokazao razumevanje za mogu}i

gnev gra|ana. Predsednika Tadi}a danas nema, Demokratske stranke

zvani~no nema i to prerasta u miting DSS-a i radikala.


Ko{tunica ne samo {to je ohrabrivao r|ave reakcije, nego je u poenti svog

govora rekao da on ne priznaje ni tu vlast tamo, ni ove koji dolaze iz sveta

da nastave misiju. A onda je rekao da on od te misije o~ekuje da za{titi

Srbe na Kosovu. To je potpuno apsurdno, to moè da kaè emotivno ras-

tresen obi~an ~ovek, ali ne politi~ar, dràvnik. [to se ti~e Demokratske

stranke, kad god je situacija u kojoj mora da se pokaè farba - njih jedno-

stavno nema. Ne znam kako oni misle da mogu da imaju dvadeset pet

odsto glasova, a kad god se postavi bilo koje va`no pitanje, oni nisu tu. To

}e ih ko{tati u budu}nosti. I kada se oglasi, Boris Tadi} {alje poruke sli~ne

radikalima. To nije ono za {ta su glasala dva miliona ljudi na predsed-

298

22.0

2.0

8. ni~kim izborima. Ne znam za{to je DS stalno u defanzivi. Pretpostavljam

da su, impresionirani logikom druge strane, prihvatili tu logiku. Ako pri-

hvati{ logiku nacionalista, a zna{ da sam nisi toliko tvrd nacionalista,

onda se {unja{ naokolo i kada te traè, nisi kod ku}e.

Svetlana Luki}:

Toma Nikoli} je pre neki dan rekao ne{to {to mi se u~inilo istinito -

Ni{ta bitno u Srbiji vi{e ne moè da se desi mimo radikala.


O~ito je u pitanju strah stranaka koje sada formiraju vladu od ogromnog

broja glasova i popularnosti radikala. Me|u njima vlada bojazan da ne

urade ne{to {to se ovima ne}e svideti. To je uàsno rizi~na taktika, jer

iziskuje da nikada ne povu~ete potez koji se ne}e svideti radikalima, a to

vas onda utapa u tu vrstu politike. To je stra{an rizik i Demokratska stran-

ka je jo{ od formiranja vlade vrlo lo{e u{la u tu celu pri~u. Gubi se

demarkaciona linija izme|u toga {ta su normalne, a {ta nenormalne poli-

tike. Kada posledice suludih shvatanja pla}a samo jedan pojedinac ili

neka stranka koja nije vladaju}a, mi kaèmo - [teta je da su se odlu~ili za

tako glupo gledi{te, ali po{to su insistirali, red je da plate tro{ak. Ovde je

stvar takva da mi ne moèmo da izbegnemo da i mi budemo kolateral,

odnosno deo podmirivanja tog tro{ka. I u tome je na{a nezgoda, blago

re~eno.

Svetlana Luki}:

Bilo je zastra{uju}e gledati Beogra|ane koji beè s ulica. I danas sam

videla ljude kako se sklanjaju, zatvaraju kapije. Svi, i Toma Nikoli},

pozivaju na mir, ali da li vi mislite da su oni sposobni da kanali{u taj

gnev i to nezadovoljstvo, danas i narednih dana?


Oni sposobni jesu, ali pitanje je da li èle. Ja se bojim da bar neki u vladi

Srbije prièljkuju da se ovo stanje poluhaosa, da ovaj libanski sindrom

koji se blago uvla~i u Beograd i u zemlju - opstane, jer oni se lo{e snalaze

u regularnim okolnostima. Nemaju nikakve rezultate, a drugo, njihove

kompetencije, bar nekih ministara, su takve da te{ko mogu da prebace

nivo mesne zajednice. Zato oni jedva do~ekaju ne{to ovakvo. Recimo, ako

je neko tvrdio da se Kosovo ne}e otcepiti i sve je ispalo suprotno tome, prva

stvar je da bar ministar nadleàn za to podnese ostavku. Ne, naprotiv, on

sada menja politiku. Do ju~e se zalagao za integralno Kosovo, a sada je za

Miroslav

Prokopijevi}

podelu Kosova. To je nevi|eno, toga nema ni u Zimbabveu. Tako da oni

imaju mogu}nosti da kontroli{u i koordini{u nasilje i mogu} je veliki

mirni miting u Beogradu, ali mislim da bar nekima od njih to nije u intere-

su.

Svetlana Luki}:

Bilo je zanimljivo gledati paljenje dva grani~na prelaza i reakciju mi-

nistra za Kosovo, Slobodana Samardì}a, koji je za to rekao, citiram -

Nije lepo, ali je legitimno. To {to se dogodilo je, citiram - U skladu s poli-

tikom vlade Srbije.


To je o~iti signal promene vladine politike. Sve vreme tokom pregovora o

Kosovu vlada je govorila da ne}e podelu Kosova. Sada, kada je Kosovo pro-

glasilo nezavisnost, oni poku{avaju da se pretumbaju u hodu i sada je poli-

tika - daj {ta da{. Pri tom nisam siguran da su to tako dobro izveli, jer

umesto civilnih organa koji su kontrolisali grani~ni prelaz, sada je tamo

do{ao NATO, jer KFOR je NATO. Nisam siguran da }e to doprineti smiri-

vanju situacije ni u tom severnom delu, niti ovde u Srbiji. To je, naravno,

nepromi{ljena politika, ali eto, ko se topi - za slamku se hvata.

Povla~enje ambasadora kao simboli~an gest ljudi u svetu mogu da

razumeju. Da se od Poljske ili Norve{ke neko otcepio, i oni bi to uradili.

Ono {to oni ne mogu da shvate jeste dalja eskalacija toga, sniàvanje

diplomatskih odnosa, koje na kraju vodi do njihovog prekida. Kada

prekinete diplomatske odnose, ostaje vam samo jedno sredstvo - rat, {to je

u na{em slu~aju prili~na besmislica. Nadam se da }e to ostati na ovoj ta~ki

i da }e se stvari normalizovati. Srbija ne moè da profitira iz toga {to }e

politi~ki i ekonomski pucati sebi u jednu i drugu nogu, pa onda u ostale

vitalne organe. To je autodestruktivno i ~ak i nacionalisti mogu da vide da

to nije u interesu Srbije. U interesu Srbije je da se ova stvar na neki na~in

primiri i da se krene u normalno poslovanje, politi~ko, ekonomsko,

spoljnopoliti~ko, diplomatsko i drugo. Rasplet ove situacije ima kratko-

ro~nu i dugoro~nu dimenziju. Ovo o ~emu smo dosad pri~ali je kratko-

ro~na, a dugoro~na dimenzija je pitanje s kakvom vladom izlazimo iz ove

krize i {ta je politika te vlade. Postoji vrlo o~ita mogu}nost da iz ove krize

iza|emo s vladom DSS-a, radikala i socijalista. Desi li se to, to zna~i bar

nekoliko godina izolacije, jer s takvom vladom niko iz sveta ne}e hteti

ni{ta ozbiljnije da radi, neki investitori }e se verovatno povu}i, berza }e da

zamre, nezaposlenost }e da se pove}a, inflacija }e da se pove}a, potro{i}e

300

22.0

2.0

8. se devizne i robne rezerve. To je standardna pri~a, to su radili i Milo{evi} i

Tito u kriznim vremenima. Ta pri~a je vrlo jasna. Jedini je problem {to ona

vodi populaciju na dijetu i {to tu dijetu ne mogu da izbegnu ni bira~i

radikala i DSS-a.

Te{ko je kod radikala na}i nekog ko ume da razmi{lja, jer da ga ima, oni bi

ga do sada pokazali, ali ako u DSS-u jo{ ima ikog ko razmi{lja, on mora da

shvati da je ovo gubitni~ka varijanta. Ona ih privremeno politi~ki spasa-

va, jer su se oni potpuno ubili s politikom prema Kosovu prihvataju}i ceo

teret Milo{evi}a, a da nemaju nikakav benefit od toga. Ova varijanta im

nudi mali, malecni prolaz kroz koji mogu da se provuku jo{ neko vreme, a

onda }e nestati s politi~ke scene.

Svetlana Luki}:

Prevremeni izbori?


Bilo bi nelogi~no da se sada napravi vlada DSS-a i radikala, jer je to funda-

mentalna promena politi~ke orijentacije, koju morate da legitimi{ete na

izborima. Parlamentarne izbore je bolje ne spajati s lokalnim. Potrebno je

da se strasti smire, da ljudi normalnije glasaju. To bi bilo na jesen.

Neki komentatori kaù da odmah moramo priznati Kosovo da bismo i{li u

evropske integracije. To nije ta~no. Moè se potpisati i Sporazum o stabi-

lizaciji i pridruìvanju, ~ak se moè biti i kandidat, a da se ne prizna

Kosovo i da se Kosovo ne bri{e iz ustava. To }e jednoga dana morati da se

uradi, ali tek kada Srbija ispregovara ulazak u Evropsku uniju. Od potpi-

sivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvanju do ulaska u Uniju pro|e

od osam do dvanaest godina. Slovenija je to uradila najbrè, 1996. je pot-

pisala sporazum, a 2004. u{la. Dakle, na{a 2018. je daleko. Ono {to se mora

re{iti sada jeste pitanje saradnje s Hagom. Bez toga nema potpisivanja

Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvanju. Nije jasno kako }e Srbija iza}i

iz cele te stvari.

Svetlana Luki}:

Kada kaète 2018, vi govorite o najmanje jednoj deceniji koja nas deli

od eventualnog ulaska u Evropsku uniju. Ovde je te{ko motivisati

bira~e tako dalekom i nedostupnom {argarepom.

Miroslav

Prokopijevi}


Ali vi imate deli}e te {argarepe du` puta. Smisao ~itavog putovanja je da

menjamo ustanove i navike, i to zbog na{eg dobra.

Svetlana Luki}:

Kada se govori o pristupnim fondovima, neverovatno je koliko gra|ani

ove zemlje malo znaju o tome.


To {to }e do}i iz fondova ovih preostalih pet godina {estogodi{njeg plana,

do 2013, za Srbiju iznosi oko milijardu evra, a ono {to }e do}i kroz investi-

cije i pobolj{anje kreditnog rejtinga, to jest kroz jeftinije servisiranje

dugova i jeftinije zaduìvanje, bi}e vi{estruko ve}e. Politi~ari imaju

interes za sredstva koja dolaze iz fondova, jer na to posle mogu da uti~u i

to poja~ava njihovu mo}. Pore|enja radi, koliko zna~i biti kandidat, ~lan i

ne biti ni{ta od toga u odnosu na Uniju, moè da se vidi po tome {to }e

ê{ka u ovom periodu, kada }emo mi iz pretpristupnih fondova dobiti

milijardu, dobiti oko dvadeset {est milijardi, Ma|arska dvadeset pet, a

Hrvatska ~etiri-pet kao kandidat. Sve su to zemlje ne{to manje ili ve}e od

Srbije i moèmo da poredimo propu{tene prilike i na nivou fondova, iako

je, kaèm, propu{tena prilika privrednog razvoja mnogo ve}i gubitak.

Svetlana Luki}:

Uglavnom smo imali teritorijalno-mitske razloge za gnev povodom

osamostaljivanja Kosova, ali ~itala sam u Danasu seriju tekstova

va{ih kolega, profesora Ekonomskog fakulteta, energetskih stru~njaka

i drugih, koji upozoravaju na materijalne gubitke Srbije zbog odlaska

Kosova. Po njima, Srbija ima pravo da potraùje od Kosova dvanaest i

po milijardi dolara.


Na te velike brojeve gledam kao na onu pri~u o detetu koje je, po njegovom

ocu, ukralo prag s pruge koji je teàk {ezdeset kila i kada su istra`ni

organi do{li i otac kaè - Dete je ukralo. Ovi kaù - Pa kako dete, to je {ezde-

set kila? - a on kaè - Ma {ta zna dete {ta je {ezdeset kila? Tako i ovde, svet

ne zna {ta su pare i ovo je samo nastavak tradicije neznala~kog razmeta-

nja ogromnim sumama. Se}am se da je i G17 izra~unavao da je intervenci-

ja NATO-a ko{tala Srbiju desetine milijardi, {to je naravno besmislica. [ta

je u osnovi, {ta je realnost? Realnost je da postoji na~in, kreiran kroz

me|unarodne odnose i razne druge obi~aje me|unarodnog poslovanja,

302

22.0

2.0

8. kako se te stvari u vreme razvoda brakova re{avaju na me|unarodnoj

sceni. Dakle, kao {to smo i videli tokom raspada biv{e Jugoslavije, privat-

na i crkvena imovina ostaje, a kada je u pitanju takozvana dru{tvena i

dràvna imovina, to ostaje zajednici koja je vlast na toj teritoriji. Tako i

ovde s dru{tvenom i dràvnom imovinom postupaju oni koji su sada na

vlasti.

Kada su u pitanju prepoznatljive investicije s Kosova ovde, to ostaje vla-

sni{tvo te kompanije. Ako je Zastava odavde sagradila neki pogon dole sa

sto odsto svog udela, to ostaje njeno. Ono {to je dole gra|eno takozvanim

sredstvima federacije ili fonda za preraspodelu biv{e Jugoslavije, to osta-

je dole. Zna se koliko su u te fondove davali Slovenija, Hrvatska, Srbija,

Vojvodina, ali zauzeto je stanovi{te da to ne moè da se identifikuje i da to

ostaje novoj zajednici. Naravno, kada proglasite nezavisnost, treba da

po~nete da pla}ate dugove. Tragikomi~no je da se odavde odmah oglasilo

ministarstvo finansija - A ne, mi }emo nastaviti da pla}amo dugove, jer ne

èlimo da indirektno priznajemo Kosovo. Sve }e se to urediti i stvari }e le}i

tamo gde treba da legnu.

To gde smo pokazuje kako smo radili. Ako vi mislite da ste stra{ni, a u

stvari ste vrlo inferiorni, od fudbala do obrazovanja, onda nemate ~emu da

se ~udite. Ekonomisti to kaù mnogo pragmati~nije - produktivnost i nad-

nice dugoro~no moraju da budu uparene. Ne moè produktivnost da bude

niska, a nadnice ogromne, takva nacija ne postoji. Mi se opet klackamo u

situaciji koja moè da nas vrati u pro{lost. Koliko duboko moèmo da pad-

nemo u varvarstvo, ne pitajte. Ti kapaciteti su prili~no veliki i sve to ko{ta.

Svaki ovaj dan neizvesnosti ko{ta, ne moè ta~no da se materijalizuje, ali

ko{ta. Na ovom svetu moète da odlu~ite da budete {ta ho}ete, i an|eo i

|avo, ali ne moète da izbegnete da platite cenu za to {to ste odabrali. Ako

ste an|eo, postoji cena za to, i korist naravno, a ako ste |avo, ima i tu cena.

To je pitanje svih na{ih pitanja. I kada se jednoga dana konstitui{emo kao

normalni, verovatno }e se na{e budu}e generacije ~uditi {ta smo mi sve

radili. Norveàni bi ovde davno dobili nervni slom, jer kada ìvite u

ure|enoj zemlji, neke vrste rizika nestaju. Isto tako ìvot ovde ~ini da se

sviknete na vi{ak rizika. Kada se presabiram, mislim - pa najgora stvar

koja moè da se desi je nekakav gra|anski rat. Ali roba za potpaljivanje

gra|anskog rata je ve} bila izloèna, vi{e ne moè da se izvozi, kupuju je u

malim koli~inama ekstremisti~ke grupe. âk je i ministri kr~me i

isprobavaju.

Olga

Popovi}-

Obradovi}

Ovi iz SPS-a kaù da bi trebalo zabraniti stranke koje prihvataju nezavi-

snost Kosova. Pa nezavisnost Kosova je realnost, zna~i, treba zabraniti

one koji prihvataju realnost. I ko to kaè? Pa kaù oni koji su u novijoj

istoriji najvi{e doprineli tome da Kosovo izgubimo. Tragi~no je da nekome

padne na pamet da kaè takvu stvar, a kada je kaè takav, to je dvostruko

pogre{no. Tako da se ovde stalno neko igra opasnim materijalom, ali

~ovek se nada da stvari ne}e zapasti u te najgore opcije.

Svetlana Luki}:

Ve}ina srpskih ministara, po~ev od Lon~ara, \eli}a, naravno Velje

Ili}a, Slobodana Samardì}a, bili su ovih dana na Kosovu. Time su,

izgleda, hteli da postignu tri stvari. Prvo, da nagovore kosovske Srbe

da se ne sele; drugo, da pokaù da je Kosovo i dalje pod njihovom

ingerencijom, a neki od ministara, pre svih Slobodan Samardì}, izgle-

da ide dole da podstakne Srbe sa severa Mitrovice da i na nasilan na~in

pokaù kako granica ne postoji, odnosno da pale grani~ne prelaze. ûli

ste verovatno nekoliko puta kako je rekao da je paljenje grani~nih

prelaza u skladu s politikom vlade Srbije. Te{ko da }e ministar

Samardì} jo{ dugo mo}i ovako. Moè mu se desiti da uskoro ne moè

da pre|e preko Merdara na onu stranu.

To me podse}a na jednu pri~u o Francuskoj. Milo{ Vasi} je pominjao

kako je De Gol 1962. odlu~io da se Francuzi povuku iz Alìra. Te godine

zavr{ena je sto trideset godina duga kolonijalna vladavina Francuske

nad Alìrom. Zanimljivo je da se u Alìru kao mladi poru~nik protiv

pobunjenika borio i @ak [irak, a zavr{ilo se tako {to je ~etrdeset godi-

na potom, dakle pre ~etiri godine, @ak [irak ponovo oti{ao u Alìr i

tamo ga je ovacijama do~ekalo pola miliona Alìraca. Do{li su da po-

zdrave francusku odluku da ne podrì invaziju na Irak. Dok smo no}as

pripremale ovu emisiju, oslu{kivale i pla{ile se rulje koja je divljala

ispod prozora, odlu~ili smo da i vas, a i sebe, podsetimo na ono {to se o

Kosovu pri~alo u Pe{~aniku - {ta smo ono be{e bili zaklju~ili. û}ete do

kraja emisije Mirjanu Mio~inovi}, Sr|u Popovi}a, Oliveru

Milosavljevi}, Slobodana G. Markovi}a, Mirka \or|evi}a i dvoje ljudi

koji vi{e nisu s nama, Desimira To{i}a i Olgu Popovi}-Obradovi}.

Olga Popovi}-Obradovi}:

Ne bih, naime, govorila o Kosovu kao posebnom i krajnjem cilju srpskog

nacionalnog politi~kog programa, nego o Kosovu kao sredstvu tog

nacionalnog politi~kog programa. Ja }u ovde navesti re~i jednog od veoma

304

22.0

2.0

8. uglednih i uticajnih radikala Srbije iz vremena pre 1914. On kaè ovako -

Zadatak je u~itelja u Srbiji uvek bio da vaspitavaju podmladak kako }e kao

budu}i gra|ani pokajati Kosovo i stvoriti veliku Srbiju. Vekovima je srp-

ski narod robovao i borio se samo da osveti Kosovo. Mi ne smemo stajati

skr{tenih ruku kad nam se ~upa iz nedara srce srpskoga naroda Bosne,

stare srpske kraljevine, i Hercegovine, vojvodine svetoga Save. Ovo {to je

prota Milan \uri} govorio i nazivao osvetom Kosova, izre~eno je u vreme

aneksione krize, a povodom srpskih pretenzija na Bosnu i Hercegovinu.

Na ovaj na~in je Srbija posle nekoliko ratova neprekidno se inspiri{u}i, ali

i eksploati{u}i kosovski mit i tu krilaticu - osveta Kosova, napokon, 1.

decembra 1918. stigla do jugoslovenske dràve.

Poslednje veliko rekomponovanje biv{eg jugoslovenskog prostora po~elo

je nakon Osme sednice, onda kada je na dnevni red stavljeno kosovsko

pitanje i kada je Srbija postavila zahtev da se Kosovo reintegri{e u ustavni

sastav Srbije. Srbija je odmah dobila saglasnost ostalih ~lanica

jugoslovenske federacije da izvr{i tu ustavnu reformu i tada su ideolozi

centralisti~ke Jugoslavije, koji su u to vreme postali sveprisutni u javno-

sti, obja{njavali da konfederacija, dakle, sporazumni princip jugo-

slovenske dràve pretpostavlja rat za promenu granica od Ma|arske do

Jadranskog mora, rat koji moè ko{tati vi{e od milion `rtava. Ovo {to sam

sada parafrazirala re~i su poznatog jugoslovenskog istori~ara Milorada

Ekme~i}a iz tog vremena. Ta jeziva pretnja srpskih intelektualaca vrlo

brzo se pretvorila u jugoslovensku realnost i ta famozna osveta Kosova

zavr{ila se zapravo srpskom osvetom Jugoslaviji.

Desimir To{i}:

Ceo proces raspada te istorijske spomenice, {to je bila Jugoslavija, za

mene li~no je bolan. Me|utim, proces je po~eo, te{ko ga je bilo zaustaviti i

ja mislim da smo od po~etka, jo{ od 1918, glavni krivci za to mi. Ne zbog

toga {to smo bili zli, nego zbog toga {to nismo shvatili {ta je to mnogona-

cionalna dràva. [ta se dogodilo u prvoj Jugoslaviji? To je bila {umadijsko-

beogradska Jugoslavija, svaki je ministar morao biti iz Kragujevca ili iz

Beograda. Tu nije bilo ni isto~ne Srbije, ni Crnogoraca, ni Srba iz Bosne i

naravno, nije bilo Hrvata. [to je rekao jedan istori~ar, Jugoslavija je bila

dràva srpskog naroda, u kojoj su ìveli Hrvati i Slovenci. Za{to pati

Srbija, i ja kao Srbijanac? Zato {to ona ose}a neku misiju da ujedinjuje.

Moji prijatelji u drugoj Srbiji sve to svode na imperijalizam i hegemoniju.

Njih ima, ali Srbija ima i ose}anje misije. Ima naroda koji imaju misiju, a

ima naroda koji je nemaju, iako su uspe{ni. Moje mi{ljenje je da Britanci

Mirko

\or|evi}

nemaju nikakvo ose}anje misije. Britanci su potpuno nezainteresovani za

to da usre}e na{u planetu. Francuzi imaju misiju, Francuska revolucija je

misija da se uvede demokratija u svet. Pa onda Rusija ima misiju, znate,

Rusija ima prvo pravoslavnu, a onda ima komunisti~ku misiju. Dakle, to

se ne moè ad hok posmatrati kao negativno.

Sad je pitanje {ta vi radite. Mi smo radili sve pogre{no od 1918, tako da je

na{a misija, naàlost, propala. Meni je ào, ja ovde izjavljujem sau~e{}e

svima koji su u toj misiji u~estvovali, i samom sebi.

Mirko \or|evi}:

Od 1534, punih sedamnaest godina bio je brat Mehmeda Sokolovi}a,

Makarije Sokolovi}, na ~elu na{e crkve. Mi nismo imali patrijarha, jer se

padom Smedereva 1459. crkva bila ugasila, dràva se ugasila, sve se ugasi-

lo. On je bio ne samo patrijarh Srpske pravoslavne crkve, nego je s

dozvolom sultana pro{irio teritorijalnu jurisdikciju srpske crkve i obu-

hvatio sve Srbe do Slavonije, Arada i Temi{vara. On je prvi, i to je i govorio,

postigao kulturno jedinstvo Srba u sistemu Otomanske imperije. Dakle,

on nije promenio dràvu, to je i dalje bila Otomanska imperija, ali je u njoj

dobio pravo da ujedini Srbe u Aradu i u Slavoniji, koja je bila u

Austrougarskoj imperiji. To je ono {to bi crkva trebalo da radi danas, a ne

da narodu prodaje magle kako je Kosovo na{e i zanavek }e ostati na{e. [ta

da radimo s dva miliona Albanaca? Neodgovorno je ponavljati - Kosovo je

na{e i osta}e na{e.

Slobodan G. Markovi}:

To je ne{to {to se doga|alo gotovo svim nacijama u svetu. To se dogodilo

[paniji 1898, to se dogodilo Francuskoj nakon francusko-pruskog rata, to

se dogodilo Nema~koj nakon poraza u Prvom svetskom ratu. Ali u sused-

stvu se to najo~evidnije dogodilo Ma|arskoj nakon Prvog svetskog rata,

nakon Trijanonskog mira, kada je Ugarska izgubila dve tre}ine teritorija

za koje je tvrdila da su njene istorijske teritorije. I danas, kada odete u

Ma|arsku, u Budimpe{tu, vide}ete da su, nakon skoro devedeset godina

od kraja Prvog svetskog rata, i dalje mnoge knjiàre i kafi}i oblepljeni

mapama velike Ma|arske. Neke nacionalne traume se veoma te{ko pre-

vazilaze.

Mirko \or|evi}:

Pa Batajnica je pod mojim prozorom, evo je tu. Ako se u Beogradu ne na|e

premijer koji }e imati hrabrosti da klekne pred te `rtve, da prizna, mi smo

306

22.0

2.0

8. gotovi, bi}e nam jo{ gore. A ja vam tvrdim da to nisu samo ritualni gestovi.

ôvek koji bi to uradio bio bi kao Vili Brant i Albanci bi mu pri{li da

pra{taju. A bez tog pra{tanja nam nema spasa. Andrea @ida su pitali u

oktobru 1944. - Evo, Nema~ka je poraèna, gori, bombardovana, {ta }e

sada Nemci ~initi, ho}e li po~eti da se kaju? @id odgovara - Ne, najmanje

jo{ dvadeset godina ve}ina Nemaca }e razmi{ljati - Za{to nismo izdràli

jo{ malo, da ostvarimo svoje ciljeve i da bacimo Evropu na kolena? Mi sada

to preìvljavamo. Ovde traje ono {to je Laza Kosti} opisivao - îtav narod

zahvati neka rednja, neko pijanstvo. Ovde to jo{ traje.

Posmatra~ na su|enju:

Ovom su|enju prisustvujem kao posmatra~ u ime o{te}enih porodica.

Imamo ozle|enu du{u, jer u toj tragediji je nastradalo osamnaestoro dece,

a najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci. Tu je i stariji sin moje

}erke Ismet, od tri godine i }erka Sabata, od dvadeset pet. Kao u~enik

petog razreda, od pesnikinje Desanke Maksimovi} bio sam nau~io pesmu

Krvava bajka. Pitam se da li su ljudi u Srbiji zaboravili taj slu~aj. Ja nisam

i ho}u da im kaèm - neka ga prelistavaju. Nama se desilo ono {to je bilo u

Kragujevcu i ne èlim da se to ikome desi. Ja opet pozdravljam sve

slu{aoce radio Pe{~anika i èlim vam svako dobro.

Olivera Milosavljevi}:

Pitanje Kosova je verovatno najteè pitanje, ali samo iz jednog razloga -

zato {to se postavlja vi{e od sto godina i zato {to su odgovori na njega

uglavnom bili naopaki. A bili su naopaki zato {to su uvek u osnovi imali

netoleranciju, imaginarna kolektivisti~ka, ekskluzivna prava, koja su

ostvarivana isklju~ivo pukom silom. I sada, posle vi{e od sto godina

kori{}enja puke sile, kao {to to u istoriji obi~no i biva, stvari su se

preokrenule i ovo pitanje se ponovo postavlja. Isto pitanje postavio je sebi

i drugima jedan Srbin iz Prizrena pre punih sto deset godina i jo{ tada je

dao odgovor koji niko nije hteo da ~uje. On je pisao - Mi ho}emo da se

gloìmo sa celim svetom, iako je sasvim blizu pameti da kad se ve} nai|e

na gloènje, da je celom svetu svakako lak{e i prirodnije da nas same

saglo|e, nego da mi sve njih saglo|emo. A mi onda kao ono mala deca,

bacakamo se i nogama i rukama, vri{timo da u{i zaglunu, kako je ceo svet

du{manski raspoloèn prema nama, kako nam ne da ni da ìvimo, a

kamoli da se razvijamo i ja~amo. Kao da je neko lud kad mu mi neprestano

pruàmo pesnicu, da drì da je to limun ili narandà. Od jednog pitanja

narodne i ~ove~anske egzistencije mi smo u larmadìjskom bunilu napra-

vili na na{u {tetu evropsko pitanje. To je bio prvi gorki plod novovremne

Sr|a

Popovi}

vajne srpske dràvni~ke mudrosti i soka~kog patriotizma. Ako se iskreno

èli pomo}i srpskom narodu, onda se treba okaniti sviju dosadanjih fan-

faronada, jer je upravo samoubistvo pretiti celom svetu i izazivati ceo svet.

Da valja jednom pojmiti da Evropa nije na{a poturica, njene odluke nisu

odluke jednog na{eg seoskog zbora koje se mogu prevrnuti na{om dèvom.

I u prvom redu da se valja okaniti apelovanja na silu, ve} da valja pozivati

se na svoje pravo i respektovati tu|e pravo, a nau~ilo se da se praska i da

se diè pleva na vetar. I onda, razume se, nije moglo da iza|e drugo do ono

{to se zadimilo iz va{arske dève po pivnicama i kafanama u Beogradu. A

kad se politi~ki proban~ilo, konta se podnela na isplatu onom jadnom na-

rodu koji danas kao i uvek treba da se moli milostivom Bogu - sa~uvaj me,

Boè, od namet prijatelja, od neprijatelja sam }u se ~uvati. Onaj narod

tamo ne moè se ~initi odgovornim za politi~ka smetenje{tva nekolicine

krakelera po pivnicama i kafanama u Beogradu. Sve {to oni rade, rade na

svoj ra~un i njihova je odgovornost. Ovo je kraj citata. Citirani autor je pre

sto deset godina odgovor na pitanje koje se i danas postavlja video

isklju~ivo u, kako je govorio, zajedni~koj otad`bini i u me|usobnom

dogovoru, toleranciji i jednakim pravima. Ali njegovu i sli~ne knjige niko

nije ~itao. Sto godina ~itale su se neke druge knjige, koje su davale zapalji-

va i la`na re{enja. Da su bila zapaljiva, potvr|uju hiljade mnogo puta

iznova popaljenih ku}a. Da su bila la`na, potvr|uju ljudske sudbine koje

su upoznale sve osim normalnog ìvota. A na knjigu ovog autora i drugih

koji su mislili kao on, za to vreme u bibliotekama je padala pra{ina.

Najopasnije }e biti ako nastavi da pada i narednih sto deset godina.

Sr|a Popovi}:

Postojala je na strani reìma Slobodana Milo{evi}a jedna ~vrsta èlja da

vrlo komplikovane, te{ke, dugoro~ne probleme Kosova re{ava silom. To je

bilo o~igledno ve} onda kada je hapsio Azema Vlasija, pa je bilo o~igledno

kad je tokom mirnih demonstracija bilo pobijeno dvadeset sedam

Albanaca u Pri{tini, a ranjeno vatrenim oru`jem preko stotinu.

Milo{evi}u nije valjao Azem Vlasi, dobio je Rugovu. Nije mu valjao

Rugova, dobio je Ta~ija. Nije mu valjao Ta~i, dobio je NATO. Jasno je bilo

ve} tada da ta politika ne moè da vodi ni~emu dobrom. Ja }u jo{ samo da

vam skrenem pa`nju na ono {to smo mi tada, pre trinaest godina, govorili

o tome. Sti~e se utisak, to je jedan od tih zaklju~aka, da je jedna pogre{na

politika na Kosovu re{ena da u njoj ide do svog potpunog poraza. Ona

raspolaù}i silom ne vidi {ta bi dijalogom mogla dobiti. I onda govore}i o

oduzimanju autonomije Kosovu, skrenuli smo pa`nju da to ne moè biti

kona~no re{enje kosovskog pitanja. Uspostavljena dominacija takozvane

308

22.0

2.0

8. srpske strane ovog puta ne moè biti ni stabilna, ni dugove~na. Cena koja

je pla}ena bila je preskupa. Na strani dominiranog ostale su zna~ajne poli-

ti~ke prednosti, koje }e oni iskoristiti. Te prednosti su slede}e: A - alban-

ska strana je uspe{no i opravdano postavila i internacionalizovala pita-

nje povrede ljudskih prava na Kosovu; B - Ona je uspela da obavi sukob kao

sukob izme|u istorijski prevazi|ene komunisti~ke vlasti koja se sluì

{ovinisti~kom retorikom i demokratskih snaga koje se sluè liberalnom

retorikom, a na taj na~in ostvarene su i slede}e dve prednosti: 1. zale|uju

se demokratski procesi u Srbiji, jer bi oni naru{ili slogu i jedinstvo i zahte-

vi za demokratizaciju postaju nepatriotski, i 2. prinu|uje se srpska strana

na me|unarodnu izolaciju i izolacionizam. I meni se sad ~ini, kad se vra-

tim na sve ovo, da smo obi{li pun krug i ~ini mi se da je ta politika sile

dovela do potpunog poraza. I mogu da se usudim i to da kaèm, znam da

to nije popularno - nikada vi{e em u slu~aju nekog tre}eg svetskog rata.

Gra|ani Velike Ho~e:

Osam hiljada ~okota vinograda imam, sve planta`ne, nismo obi{li gro`|e,

nemamo zrno za kletvu...

Ove godine nismo obrali vinograd, p{enicu nismo obrali, nema, sestro,

ni{ta...Poku{ao sam da idem u vinograd jedan dan, vojnici pravo kod mene

- Halt, ne sme{ da ide{ u polje, ne sme{ nigde van sela. Mi smo ovde u

logoru, u zatvoru...]erka je u Smederevskoj Palanci, a u Uro{evcu bila, sve

se to poselilo...Jedna mi je u Kosovom Polju, niti gu ~ujem, niti znam gde

je. A {to mi valja da ̀ ivimo, ni s kim da se ne ~ujemo, da umrem da niko ne

do|e?...

Samo njih da ~uju, a nas niko...Moj brat oti{ao u Orahovac i vi{e se nije vra-

tio...Oni ne uzimaju u obzir za srpski narod ni{ta...Samo njih {tite, [iftare,

a oni vi{e zuluma ~inili nego mi...[esnaest du{a odjednom u Retinju zaro-

bili i ni traga ni glasa, to su moji ujaci. I nikoga nema, nikoga nema...

Mirjana Mio~inovi}:

Sada bih htela samo nekoliko re~i da kaèm o ~injeni~nim istinama koje

se odnose na Kosovo, onako kako ih ja vidim, u jednoj {iroj i duòj istorij-

skoj perspektivi. Dakle, mi smo, bar dokle seè moje se}anje, a seè ~itavih

{ezdeset godina unazad, posle rata imali odnos prema Albancima kao

prema ljudima drugog reda. Namenjivali smo im poslove koje sami nismo

hteli da obavljamo, a potom smo ih zbog toga prezirali. Mi smo, na prosto-

ru gde su oni ìveli, u nadmo}noj ve}ini vladali po na~elima aparthejda.

Na ra|anje njihove samosvesti reagovali smo bahato, kao uvre|eni

gospodari ~ije sluge pomi{ljaju na emancipaciju. Mi smo 1999. poku{ali

Mirjana

Mio~inovi}

da izvedemo kona~no re{enje albanskog pitanja po principu i sredstvima

kaznenih ekspedicija, masovnim likvidacijama, spaljivanjem ~itavih

naselja, plja~kanjem i proterivanjem polovine stanovni{tva, oduzi-

manjem isprava, u nadi da }e im time povratak biti onemogu}en. I to je

zapravo tehnika jednaka onoj koju smo samo nekoliko godina pre toga

surovo upra`njavali na sedamdeset pet odsto bosanske teritorije, koliko je

ta srpska soldateska za tih nekoliko godina zauzela.

I dok smo, dakle, u Bosni tvrdili da se tako svetimo Turcima, dakle, za po-

stupke koji gotovo seù do nacionalne praistorije, mi smo sada ogor~eni

zbog primera albanske osvete, koja se doga|a u ~asu kada su se}anja vrlo

bolna, prisutna i vrlo ìva. I dok smo u Bosni poru{ili doslovno sve musli-

manske svetinje i tako zapravo zatrli tragove jedne vekovne civilizacije,

mi se zgraàmo nad sopstvenim poru{enim svetinjama, koje pri tom jedva

da smo ikada videli. Da li znate i za jednu |a~ku ekskurziju koja je oti{la

posle velike mature da obi|e te spomenike na Kosovu? Niko ̀ ivi, nikad. Mi

smo decu slali u Veneciju, s pravom, razumljivo, ali bez ikakvog zanima-

nja za kulturnu ba{tinu na Kosovu. To {to albanski osvetni~ki bes nije

po{tedeo svetinje, stvarno je stra{na ~injenica i prvi put se de{ava u istori-

ji albanskog prisustva na tom terenu. Naprotiv, zna se da su ih oni uvek

{titili. Dakle, to jeste stra{na ~injenica, ali mi smo poslednji ko ima pravo

da deli moralne lekcije i da Albance smatra varvarima ~ijih se postupaka,

kao toboè visoko civilizovan narod, gnu{a. I sad vidite, po{to nam se si-

stematski, s predumi{ljajem onemogu}ava pristup pomenutim ~injenica-

ma, mi }emo jednu neminovnost, a to je nezavisnost Kosova, doìveti kao

nezasluènu kaznu i kao te{ko ogre{enje o na{a prava i zavr{i}emo u

onome {to se naziva padom u gubitni~ku depresiju, koja }e stvarno

sasvim uni{titi ovo malo ̀ ivotnog potencijala kojim za sada raspolaèmo.

Ja ne govorim o drugim posledicama.

Situacija u kojoj smo danas zadaje glavobolje ljudima na vlasti samo zato

jer jo{ ne znaju, jo{ nisu saglasni o tome koje bi razre{enje bilo najbolje za

njihov ostanak na vlasti. Ni{ta ih drugo ne zanima. A kako za svoje budu}e

odluke ne traè nikakvu saglasnost gra|ana, jer stvarno deluju po prin-

cipu tajnih dru{tava, kako uprkos raznim ispitivanjima javnog mnjenja

zapravo ne znaju kakve bi mogle biti reakcije na te odluke, oni }e naravno

biti sve osetljiviji na bilo koji disonantni glas, na bilo koji poku{aj da se

saop{te te neugodne istine. Naravno, oni ho}e da odrede `rtvenog jarca i

deùrnog neprijatelja. To bi zna~ilo da su oni uvereni u {iroku saglasnost

i samo im je potreban taj neprijatelj, da bi njega okrivili za neuspeh. Ali po

310

22.0

2.0

8. meni postoji i mogu}nost da oni ne samo da slute, ve} i znaju da nemaju

tu saglasnost i da su ljudi mnogo razboritiji, da zdrava pamet uprkos

svemu nije sasvim uni{tena i da }e, dakle, njihova bahatost, neodgo-

vornost, nemoral, jednog dana ipak biti ka`njeni. I ja se nadam da taj dan

nije daleko. Kada pravite analogije, to je apsolutno ista situacija kao ona

koju smo imali pred kraj Milo{evi}eve vladavine, kada on, svestan da

nema vi{e saglasnost koja je bila op{ta, poja~ava represiju i ~ini ono {to

~ini, sa svim politi~kim ubistvima. Dakle, ipak mislim da oni mogu biti

ka`njeni zahvaljuju}i upravo tom jezgru razuma koje nije totalno

uni{teno.

Za kraj na{eg razgovora, izabrala sam da pro~itam jednu re~enicu iz

knjige Hane Arent, Istina i la` u politici, koja moè biti podr{ka svima

nama koji nastojimo da budemo istinoljubivi. Samo da jo{ ovo kaèm - tu

knjigu, paradoksalno, preveo je niko drugi do ̂ avo{ki, i to je dokaz do koje

mere pametne knjige nisu od pomo}i budalama. Dakle, ~itam ovu

re~enicu iz knjige: Tamo gde svako laè o svemu {to je zna~ajno, onaj ko

kazuje istinu po~inje da dela, bilo da je toga svestan ili nije; tako se i on

upli}e u politi~ku delatnost, jer u slu~aju da preìvi, {to nije sigurno, on

zapo~inje promenu sveta.

Svetlana Luki}:

Mnogo je ljudi koji su ovih dana iskreno o~ajni i slomljeni zbog onoga

{to se dogodilo 17. februara. Jo{ je vi{e narika~a koje su u skup{tini

naricale za Kosovom izme|u dva sklopljena posla. Ali u skup{tini se

~uo i jedan govor koji vredi ponoviti za kraj Pe{~anika. To su re~i koje

je izgovorio êdomir Jovanovi}.

êdomir Jovanovi}:

Ja ne mogu da preuzmem odgovornost za sve ono {to nas je suo~ilo s ovako

velikim i stra{nim istorijskim porazom. To ne mogu da urade ni oni

gnevni ljudi koji ru{e grad u kojem mi zasedamo, veruju}i da tako brane

Srbiju i Kosovo u Srbiji, iako }e se stideti jednog dana, kao {to se danas

stide mnogi koji su to ~inili pre njih. Mislim da moramo imati snage da

ve~eras gra|anima Srbije po{aljemo poruku o Srbiji budu}nosti i da

istovremeno moramo imati snage da sagledamo sopstvene propuste, kako

bi kona~no budu}nost na{eg naroda i ove zemlje prestala da bude ru`na

slika pro{losti koju smo proìveli.

êdomir

Jovanovi}

Nije ovo na{ prvi poraz. Naàlost, puno ih je za nama. Ovaj poraz mo`da

najvi{e boli zbog toga {to se kroz njega prelama tako puno nepravde, tako

puno surovosti, zbog toga {to se svako od nas ose}a ̀ rtvom, ali i zbog toga

{to kroz ovaj poraz svako od nas mora da plati cenu za gre{ke koje je na{a

dràva ~inila u vremenu koje bismo da zaboravimo, ali koje se ne moè

izbrisati. Umesto tog zaborava, potrebna nam je hrabrost za suo~avanje s

jednom pogre{nom politikom. Ta pogre{na politika nas danas obavezuje

na promene. ûli smo dosta toga u govorima, i predsednika vlade, i pred-

stavnika stranaka koje su u pro{losti vodile ovu zemlju. I sam sam u jed-

nom trenutku bio deo vlasti u Srbiji i verovao sam da }emo mo}i da

ispravimo gre{ke koje smo nasledili, verovao sam da mo`da moèmo da

vratimo Kosovo u Srbiju, ali sam isto tako bio siguran da se Kosovo ne}e

vratiti u Srbiju ukoliko se Srbija sama pre toga ne promeni. Ne moè se

braniti interes Srbije tako {to }e se svakoga dana dru{tvu nuditi izgovori

i opravdanja umesto spremnosti da se to dru{tvo menja.

Pre godinu dana smo ovde razgovarali o planu Martija Ahtisarija. U julu

smo razgovarali o vladinoj platformi, u decembru o vladinom odgovoru na

kraj pregovora. Danas razgovaramo o jo{ jednom dokumentu koji vlada

nudi parlamentu, ali i u jednom i u drugom i u tre}em slu~aju mi smo

uskra}eni za odgovor na jednostavno pitanje spremnosti da se preuzme

odgovornost za jednu politiku. Ne postoji dru{tvo na svetu koje je u tako

dubokoj agoniji, a da pri tom niko od onih koji su preuzeli odgovornost za

vo|enje tog dru{tva nije spreman da iza|e pred gra|ane i kaè istinu.

Liberalnodemokratska partija danas nije do{la u parlament da bi

skup{tinu delila, nije do{la u parlament da bi sipala so na ranu onima koje

tako boli ta kosovska nepravda, ali smo do{li u parlament da kaèmo da

smo spremni da preuzmemo odgovornost za budu}nost ove zemlje i da

verujemo da }e u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da

novim vrednostima, boljim idejama izgradi sebe toliko lepu i kvalitetnu

da }e biti mogu}e realno poverovati u druga~ije veze Kosova i Srbije.

Ovde, u parlamentu moèmo da govorimo o Kosovu kao temelju na{eg

nacionalnog identiteta. U parlamentu moèmo da govorimo o Kosovu kao

politi~kom motivu bez koga nema na{e politi~ke zajednice i svako }e na

svoj na~in biti u pravu. Ali u parlamentu Srbije ne smemo ponoviti onu

gre{ku koja je toliko puta do sada ponovljena. To {to se desilo ju~e na

Kosovu moramo posmatrati kao posledicu grubih propusta, slabosti i

nemo}i koja nas je na kraju suo~ila s tako dubokim, istorijskim porazom.

Ta~no je, gospodine Ko{tunica, ne postoji nijedna dràva koja bi se sloìla

312

22.0

2.0

8. s postupkom kome je izloèna Srbija 17. februara, ju~e, ali je isto tako

ta~no da se po nekim drugim pitanjima, naàlost, Srbija razlikuje od svih

drugih dràva. Danas je me|unarodno pravo na na{oj strani, i Povelja

Ujedinjenih nacija i Helsin{ki dokument i Rezolucija 1244, ali naàlost,

toliko puta do sada smo zaobi{li svoje me|unarodne obaveze i bili

nepravedni prema drugima, da su i drugi osetili tu slobodu koju smo mi

nekad davali sebi i pogazili to isto me|unarodno pravo na koje se mi

danas pozivamo.

Osam godina Srbija ne moè da se promeni. Nismo dobili odgovor na

nekoliko te{kih pitanja. Kako je mogu}e da smo izgubili sve istorijske i

tradicionalne partnere i za{titnike? Kako je mogu}e da danas Francuska,

kojoj smo podigli spomenik zahvalnosti u na{oj prestonici, ima vi{e

razumevanja za albanski narod nego za srpski? Kako je mogu}e da vi{e

razumevanja za Albance imaju Englezi, ~iji je kralj izvukao ma~ iz svojih

korica u Prvom svetskom ratu i rekao da ga ne}e spustiti dok Srbija pono-

vo ne bude slobodna zemlja? Kako je mogu}e da kolevka demokratije, koja

je bila inspiracija mnogih politi~ara ovde u Srbiji, mislim na Ameriku,

danas ima tako arogantan stav prema nama? Na kakav na~in Srbija moè

da uti~e na kosovsku stvarnost? Da li ponavljanjem fraze da je Kosovo

la`na dràva? Za{to se bavimo laìma? Naàlost, Kosovo je nesre}na isti-

na za Srbiju, tu`na, tragi~na, ali je istina. Da li moèmo da verujemo da }e

tlapnja, zakletve i pozivanje na mitove biti dovoljno racionalna upori{ta

za onaj èljeni ishod na koji Srbija ima pravo? Mi nikoga danas ne

optuùjemo, ali traìmo spremnost da se hrabro pogleda vreme koje je

pred nama i da se Srbiji po{alje poruka da }e u tom vremenu ona biti

oslobo|ena onih predrasuda i gre{aka koje su je toliko skupo ko{tale i

koje su joj na kraju ispostavljene u ju~era{njem danu. Kao {to Srbiju boli

Kosovo, hrvatske Srbe boli Knin, bosanske Srbe boli Sarajevo, Bo{njake

boli Srebrenica i da ne nabrajam dalje sve te uàsne ishode politike koja je

zapo~eta pre dvadeset godina. Mi se s tom politikom nismo rastali, to u

na{e ime ne}e u~initi niko, to moramo da uradimo mi sami.

Dobro je, gospodine Ko{tunica, {to ste makar i u jednoj re~enici apelovali

na mir u zemlji. To je ono {to nam je danas potrebno i potrebni su dogo-

vori, ali se dogovori ne mogu praviti s idejom da se ne postavi pitanje odgo-

vornosti za ono {to se desilo i {to nas je dovelo u ovakvu poziciju. I ne

mogu se dogovori praviti bez ambicije da se Srbija kona~no promeni. Va{a

odluka da povu~ete ambasadora iz Sjedinjenih Dràva je bolja od odluke

da prekinete diplomatske odnose sa Sjedinjenim Dràvama, naravno, ali

svi znamo da }emo pre ili kasnije mi morati da krenemo onim putem

kojim je Srbija ve} jednom krenula 5. oktobra 2000. godine, putem povrat-

ka u svet. I zbog toga ne moèmo da se pomirimo s onim ta~kama va{eg

predloga parlamentu u kojem se Srbija konfrontira s Evropom. Ne postoji

druga Evropa, sem one na koju smo upu}eni i koliko god to bilo te{ko, mi

u ovom trenutku moramo imati snage da s tom Evropom razgovaramo.

Kona~no, na to nas obavezuju oni ljudi koji su ostali da ̀ ive na Kosovu, oni

ljudi koji su poverovali da sigurnost i sre}u treba da traè na Kosovu, jer

su videli kako su pro{li oni koji su krenuli pre njih putem Srbije 1999.

godine i zavr{ili na periferiji na{ih op{tina i gradova kao gra|ani drugog

i tre}eg reda.

Mi smo spremni da radimo zajedno s vama da bismo ovu zemlju prome-

nili. Niste nam potrebni vi, gospodine Ko{tunica, niti vi, gospodine

Nikoli}u, da bismo mi mogli da kaèmo da je za nas neprihvatljiva jed-

nostrano progla{ena nezavisnost Kosova. Ali mi to ne pravdamo frazama.

Za nas je to neprihvatljivo zato {to smo svesni velike istine - nema sre}e

na Kosovu bez pomirenja srpskog i albanskog naroda. I kao {to smo toliko

puta do sada bili protiv jednostranih postupaka Beograda, danas smo pro-

tiv jednostranog postupka Pri{tine. I za nas je to {to se ju~e desilo veliko

poniènje, ali u tom poniènju, pored albanske jednostranosti, ima tako

puno pogre{ne politike koja nas je uni{tavala prethodnih dvadeset godina

i koja jo{ ima hrabrosti da od gra|ana Srbije traì razumevanje. Ne prista-

jemo ni na jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ni na poruku

vlade da se vlade u Srbiji menjaju, da se Srbija smanjuje, da srpski narod

gubi svoje istorijske prostore, ali da politika koja to proizvodi opstaje

neka`njena i ambiciozna, ~ak i vi{e nego {to je to bila do ju~e.

Moramo da razmi{ljamo o svetu. Srbiji je mesto tamo. Srbiji je mesto u

Evropskoj uniji i Srbiji je, kona~no, mesto na Balkanu, na kojem ona ne}e

biti izvor kriza, àri{ta, nesposobnosti, nespremnosti, ve} hrabrosti i

odlu~nosti da sama pogleda u sebe. Nisu nam potrebni ni Rumuni, ni

Bugari, ni Makedonci, nije nam potreban ni Kipar da bismo shvatili koliko

smo sami. Niko nas nije za{titio. Neki su priznali Kosovo. Oni koji ne

ose}aju potrebu za tim to nikada ne}e u~initi. Srbija se s tim ne}e pomiri-

ti, ali naàlost, ta nepomirljivost ne}e zaustaviti proces propadanja Srbije

i o tome treba da razmi{ljamo. Najmanje mislim na dalji gubitak teritori-

ja, mislim na nestanak ìvota.

êdomir

Jovanovi}

314

22.0

2.0

8. I 1999. godine sam bio u stranci ~ije prostorije su razbijane i neka mi neko

kaè na kakav na~in }e se problem re{iti, pa }u ja biti prvi koji }e baciti

kamen na prozor Liberalnodemokratske partije. Ali svi vrlo dobro znamo

da to nije ta~no i neka ovi dani koji su pred nama budu dani na{e sprem-

nosti da se pomirimo, ali ne s politikom koja nas je uni{tila, nego s ~injeni-

com da su Srbiji potrebni dràvnici i budu}nost, a ne politi~ari i istorijska

opravdanja. Mi èlimo da se dogovorimo s Albancima i verujemo da su

promene u Srbiji put do tog velikog dogovora. Jednostrana nezavisnost je

za nas neprihvatljiva, jer ne donosi ni{ta dobro Kosovu, a politika koju

nam danas vlada nudi je politika alibija i nespremnosti, s kojom mi ne

èlimo da se mirimo i na koju ne}emo pristati. A onima koji razmi{ljaju o

mitinzima, predlaèmo da raspi{u izbore, jer verujemo da u ovoj zemlji

ima dovoljno snage, potencijala i hrabrosti za ìvot u budu}nosti, umesto

beànja u pro{lost, na koju kao da smo osu|eni voljom politi~ara koji

danas nemaju hrabrosti ~ak ni da se osvrnu na tu pro{lost i kaù gde su u

njoj pogre{ili. A Kosovo? Kosovo je do sada toliko puta stradalo, da }e ovo

stradanje njegov zna~aj u~initi ve}im. A ljudi na Kosovu neka oproste svoj-

oj zemlji, koja je bila nesposobna da njihov ìvot u~ini vrednijim, a samu

sebe zna~ajnijom.

Svetlana Luki}:

ûli ste da je Savet bezbednosti sino} osudio napad na ambasade u

Beogradu. Ovih dana smo opet svetsko stra{ilo, na{a zamisao

nacionalnog dostojanstva opet se pokazala varvarskom. Za kraj emisi-

je }u vam citirati ne{to {to je Gete rekao za Nemce - Nemci bi trebalo da

budu raspr{eni po svetu kao Jevreji, kako bi ono dobro koje postoji u

njima valjano i potpuno razvili za dobro nacije. To dobro, ono je tu, ono

postoji, ali ono nije bilo u stanju da se ostvari u tradicionalnoj formi

nacionalne dràve. Bio je ovo Pe{~anik.

2299.. 0022.. 22000088..

MEMENTO

Dva Rima su pala, tre}i je Moskva, a ~etvrtoga ne}e biti ...

Jedan bajati program je iza{ao na sveìnu dvadeset prvog

veka i raspao se ... Ovde je potrebna velika hrabrost da

~ovek kaè da je ìvot bogatiji od politi~kih doga|aja ...

Gosti:

Vojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska prava,

Mirko \or|evi}, publicista,

Dimitrije Boarov, novinar,

László Végel, pisac

Svetlana Luki}:

Beograd je sino} i no}as bio prepun dobro opremljene policije spremne

za tu~u. Ne zna se {ta novi ministri raznih krila policije, Nikitovi}i,

Bulatovi}i i ostali komandanti iz DSS-a o~ekuju da }e se desiti, pa su

sve {to se plavi izveli na ulice. Da li ~uvaju ambasade, strana pred-

stavni{tva, poslasti~arnice ili demonstriraju uvo|enje vanrednog

stanja?

Da li se pla{e neobuzdanih postupaka svoje nove, nacionalno

osve{}ene omladine ili prizivaju tu mladu fa{isti~ku pe{adiju?

Demokratska stranka Srbije i njen verni sluga Velimir Ili} ni jednom

jedinom re~ju nisu osudili mlade siledìje. Naprotiv, svaki od tih

mladi}a koji slu{a Ko{tunicu, Samardì}a ili Ili}a, dobija iz dana u dan

~as predvojni~ke obuke i jo{ jednu lekciju o tome ko su neprijatelji

Srbije i kako valja s njima. Rusija im i u tome moè biti uzor. Samo

tokom 2007. godine ruski tinejdèri su na rasnoj osnovi ubili {ezdeset

sedam Jevreja, Azijata i studenata iz Afrike.

Kada je ove nedelje u Beogradu bio Medvedev, Putinovog posilnog je

~uvala cela srpska policija. Grad je bio blokiran, jer su ga vodali po

crkvama, rafinerijama i dràvnim nadle{tvima. I pe{aci su morali da

se sklanjaju s trotoara da ne bi ugrozili dragoga gosta. Kada je u Titovo

vreme dolazio neko vaàn, policija je s ulica sklanjala prosjake i

disidente, da strani gosti ne vide ru`ne slike Titove Jugoslavije. Sada

sliku Srbije ne ruè prosjaci ve} studenti, koji bi hteli u Evropsku uniju,

~lanovi Liberalnodemokratske partije i, naravno, nevladine organi-

zacije. I budu}i ruski predsednik Medvedev je gadljiv na nevladine

organizacije. Nedavno je rekao da Britanski savet i nevladine organi-

zacije {pijuniraju Rusiju i da se to vi{e ne moè tolerisati.

Medvedev je opet potpisivao gasno-naftni sporazum sa Srbijom.

Zahvaljuju}i naprasno iskrenom Dinki}u, saznali smo da je Gasprom

najavio pove}anje cene gasa za trideset odsto. Koliko sam mogla da

primetim, a gledala sam pa`ljivo javni servis, to jest -va{e pravo da

znate sve, u izve{taju o tome je presko~ena ta informacija. Uredni{tvo

je verovatno procenilo da to nije vaàn podatak za gra|ane ove zemlje

ili prosto nisu hteli da kvare rusko-srpsku idilu.

Uzgred, posle pretnje Gasproma da }e ukinuti gas Ukrajini, ako ova ne

plati dug, pa razgovora koji su vo|eni pre samo nekoliko nedelja, koje

320

29.0

2.0

8. je Julija Timo{enko ocenila kao istorijski dogovor, Gasprom je pre neki

dan ipak rekao da daje Ukrajincima rok do 3. marta da plate dug - ili }e

im zavrnuti slavine s gasom. Nama se to nikada ne}e desiti, jer nas

Rusi vole. Gasprom prema nama gaji naro~ito ne`na ose}anja, a tu

ljubav je oti{ao da zape~ati poljupcem i ministar Bubalo. On s vladom

Moskve sklapa neke poslove, verovatno sa ènom gradona~elnika

Lu{kova, biznismenkom ~ije se bogatstvo procenjuje na sedam mili-

jardi dolara.

Nosilac ordena svetog Save, po pozivu - profesor Tehnolo{kog fakulte-

ta u â~ku, omiljeni Ko{tuni~in ministar, Velimir Ili}, optuìo je

Liberalnodemokratsku partiju da je organizovala nerede na beograd-

skim ulicama kako bi bacila senku na dostojanstveni miting Ivane

@igon, Emira Kusturice i svih onih koji ne prodaju veru za ve~eru. Ili} je

poru~io da vlast ne moè da garantuje bezbednost onima koji iz sveg

glasa ne vi~u da je Kosovo Srbija. Tuìla{tvo nije reagovalo, niti }e,

kaè Slobodan Radovanovi}. To su, kaè, dnevnopoliti~ka pitanja; to je

àr politi~ke borbe, kako bi rekao Dejan Mihajlov.

Tuìla{tvo nije reagovalo ni protiv ljudi koji su upadali u strane

ambasade i lomili sve pred sobom. Kaù da MUP nije podneo nijednu

prekr{ajnu prijavu. Ova igra, poznata kao igra izme|u MUP-a i

tuìla{tva, ve} toliko puta je vi|ena da postaje dosadna. Nije mi jasno

da posle svega {to se dogodilo ne progovori na primer ministar pravde,

strukovna udruènja tuìlaca, advokata, makar neki sud. Valjda je

neko nadleàn i pozvan da u ovoj zemlji reaguje, kada se pred o~ima

celoga sveta demonstrira nasilje u najbrutalnijem i najsramotnijem

vidu.

Da li takozvani profesionalci, koji u pravosu|u samo rade svoj posao,

~ekaju da pro|e ovo kolektivno ludilo, pa }e onda po~eti da rade svoj

posao, onda }e se oglasiti? Da li oni misle da se u ovakvim vremenima

moè }utati, a onda, kada pro|e oluja, mirno vratiti svojoj profesional-

noj i intelektualnoj pristojnosti?

Jeste, opasna su vremena, jeste da mogu da izgube poslove, kredite, ali

neka pomisle kako je svim onim sudijama i advokatima u Pakistanu,

koji su izlazili na ulice i demonstrirali protiv bezakonja, iako ih je

Mu{arafova policija batinala i bacala u marice.

Ko{tunica je rekao nekoliko znamenito luda~kih stvari ove nedelje.

Prva je da zahteva od Sjedinjenih Ameri~kih Dràva da poni{te svoju

odluku o priznavanju Kosova. To me je podsetilo na pismo koje je pre

dve-tri godine njegov antiameri~ki kamarad, Osama bin Laden, poslao

predsedniku i narodu Amerike. Pismo nosi naslov [ta traìmo od vas:

pod 1, da prihvatite islam i vladate se po {erijatu, pod 2, da prekinete

tla~enje, laì i nemoral, pod 3, da priznate da ste nacija bez principa,

pod 4, da ste najgora civilizacija koju je ~ove~anstvo ikada videlo. Na

kraju svog pisma, Bin Laden poru~uje ameri~kim gra|anima - Slobodni

izbori zna~e da ameri~ki narod slobodno bira svoje vladare i zato i on

mora biti ka`njen za zlo~ine tih vladara. Stoga znajte, Amerikanci, da

za nas nema nedu`nih civila.

I tako, Ko{tunica je ju~e izjavio za rusku televiziju da Srbija ne}e u}i u

Evropu bez Kosova, a Tadi} je za madridski list Pais opet ponovio da

Srbija bez Kosova gubi identitet. Mo`da on bez Kosova nema identitet,

ali on ga ionako nema, pa nema. Predsednik Tadi} odràva ovu

luda~ku vladu, zemlja mu se koprca, banda zaslepljenih ludaka je gura

u katastrofu, a on, predsednik Srbije i predsednik najve}e politi~ke

stranke, sedi i gleda pogrebnu ceremoniju sopstvene zemlje.

Za kraj jedan citat iz 1881. godine, Jakov Ignjatovi}, knjièvnik i

akademik: Na{i {ovinisti su se zakleli da }e ve~no oponirati i ~ekati na

duh vremena, nekakvog mesiju. No, mesije svakoga dana ne dolaze.

I{~ekuju}i taj duh vremena narod opada, pada, dok ne i{~ezne, jer

{ovinisti mu ne daju ono {to mu je od svakida{nje nu`de, ve} ga

uspavljuju ha{i{om {ovinizma, da bar lep sanak boravi, a da se tek na

Stra{nom sudu probudi.

Na po~etku Pe{~anika slu{ate profesora Vojina Dimitrijevi}a. Ministar

prosvete Zoran Lon~ar rekao je da vlada Srbije formira pravni tim, koji

}e utvrditi pravne mere radi za{tite suvereniteta i integriteta Srbije

pred me|unarodnim sudovima. I predsednik Tadi} je napominjao da

}emo zemlje koje su priznale Kosovo tuìti me|unarodnom sudu. U

vezi s tim oglasio se iz inostranstva i ve} notorni savetodavac, profe-

sor Flajner. Lon~ar je rekao da on kao pravnik smatra da Me|unarod-

ni sud pravde apsolutno moè da ustanovi nadle`nost u na{em

slu~aju. Profesor Vojin Dimitrijevi} ima sasvim druga~ije mi{ljenje o

tome i javno ga je izrekao. Odmah su ga ukorili iz DSS-a, ali da vam ne

prepri~avam, ~u}ete to od njega.

322

29.0

2.0

8. Vojin Dimitrijevi}:

Saznajemo da }emo Me|unarodnom sudu pravde tuìti sve dràve koje su

priznale nezavisnost Kosova. Na moje mi{ljenje da te tu`be ne bi imale

velikog izgleda na uspeh, {to je pravna ocena, dobio sam reakciju od ma-

gistra Ristivojevi}a, koji je savetnik predsednika vlade, u kojoj on ne samo

da kaè da ja ne poznajem te stvari, nego mi pronalazi i motive i pobude.

Vidim da sam nekakav sluga SAD-a, koji po svaku cenu ho}e da spre~i da

Sjedinjene Ameri~ke Dràve budu tuène. Ne vidim u ~emu su moje

procene pogre{ne. Poznato je da Me|unarodni sud pravde nije êtvrti

op{tinski sud u Beogradu, gde vi mene moète da tuìte za bilo kakvo

kr{enje prava, pa da vidite {ta }e sud da odlu~i. Me|unarodni sud pravde

je organ Ujedinjenih nacija, ali pred njega moè da iza|e dràva u tu`bi

protiv druge dràve samo ako se dopunski uspostavi nadle`nost tog suda,

a ona se uspostavlja tako {to tuèna dràva pristane na njegovu

nadle`nost. Kada je Bosna tuìla Jugoslaviju, ona se pozvala na

Konvenciju o genocidu, koja je jedna od retkih konvencija koja predvi|a

da svi sporovi iz tog ugovora idu pred Me|unarodni sud pravde. Prema

tome, niko se nije mogao braniti od toga.

Ova najavljena tu`ba vi{e li~i na jedan skoriji slu~aj, a to je poku{aj pravne

slu`be Milo{evi}evog reìma da tuì ~lanice NATO-a zbog bombardovanja

Jugoslavije. Postupak protiv SAD-a i [panije je bio obustavljen, jer sud nije

mogao da vodi postupak bez njihovog pristanka, a oni taj pristanak nisu

dali. Ni sada tu`ba protiv SAD-a sigurno ne bi ni doprla pred sud. Pitanje

je da li bi to uspelo i tamo gde postoji nadle`nost, kao u slu~aju Danske, jer

dràva ne mora da obja{njava za{to priznaje ili ne priznaje neku zemlju.

Pitanje je jesmo li mi do{li u fazu da ~oveka koji trezveno, razumno,

racionalno konstatuje da neki put nema izgleda na uspeh i da ne treba

dàbe tro{iti pare - izloìmo podsmehu i uradimo ne{to {to je smislila

neka usijana glava. Naàlost, na{e stanje je te{ko i zdrav razum je ovde

postao subverzivan.

Sino} je u jednoj emisiji Ljubodrag Stojadinovi} rekao da je nadripatrioti-

zam u porastu, a razum u povla~enju. Dru{tvo u kome za obi~an posao

treba da budete heroj nije dobro dru{tvo, nije zdravo dru{tvo. Mi se divimo

sudijama koji su izneli proces u slu~aju ubistva \in|i}a i procese za orga-

nizovani kriminal, a naro~ito procese za ratne zlo~ine. Mi se divimo nji-

hovoj stamenosti, hrabrosti, a to je znak da ovo nije normalna dràva.

Normalna dràva po~iva na moralno ispravnom, savesnom, obi~nom

~oveku koji ne mora da se pla{i denuncijacija zato {to }e re}i ono {to misli.

Vojin

Dimitrijevi}

Mi se divimo glumcu koji je igrao Dèjmsa Bonda, [onu Koneriju, koji je

istovremeno i plemi} i ~ovek koji ne krije da se bori za nezavisnost

[kotske. Britanska kraljica nije oduzela plemi}ku titulu [onu Koneriju

zbog njegovih stavova. Kako onda mi moèmo da napadamo svakoga ko

izrazi bilo kakvu sumnju u ispravnost na{e spoljne politike i po~ne da

analizira pitanje Kosova na racionalan na~in?

Tako se, recimo, u istoj emisiji ju~e êdomir Anti} pitao {ta }e biti ako

Kosovo ostane u Srbiji, {ta }e biti s populacijom Srbije, {ta }e biti s pre-

dominacijom albanskog stanovni{tva. [ta da radimo s ~injenicom da je

albansko stanovni{tvo na Kosovu mlado, da je srpsko stanovni{tvo u

Srbiji staro, {ta }e biti sa slobodom kretanja, {ta }e biti s ogromnom neza-

posleno{}u? U kojoj meri }e Albanci s Kosova mo}i da u~estvuju u poli-

ti~kom ìvotu ovde, za{to Albanci s Kosova, nisu dobili besplatne akcije, a

na{i su dràvljani? To su stvari o kojima treba mo}i razgovarati. Ali ja

znam za{to o njima ne moè da se razgovara. O njima ne moè da se razgo-

vara zato {to je Kosovo nebeska stvar. Kosovo nema cenu i svi mi koji se

pitamo, kao Dinki}, recimo, za{to da pla}amo dugove Kosova - mi smo

}ifte i filistri, jer ako je ne{to nebesko, onda to nema cenu. To je nebo, a

nebeske stvari se ne mere dinarima. Sve vi{e nas teraju da se svakog dana

izja{njavamo. Sada }emo, pored [e{eljevih, dobiti i bedève koje deli DSS.

Moè se o~ekivati da obi~an ~ovek, koji ne èli da ima neprijatnosti, pri-

hvati da nosi taj bed`, koji je neka vrsta antipoda ùtoj traci, jer bi bez

bedà bio ozna~en kao izdajnik. I naàlost, takve pretnje dolaze od min-

istara u vladi.

Stra{no je {to je ovo potvrda ofucane istine da se istorija ponavlja kao

farsa. Sve ovo je ve} doìvljeno. I po~etkom devedesetih smo videli uvod u

jednu histeriju, veliku nevolju na ~iji tok ne moèmo da uti~emo. Sada se

to ponavlja. Pogledajte koliko smo u poslednjih dvadeset godina mrzeli,

koliko su mediji i vlada inspirisali na{u mr`nju prema raznim ljudima.

Sada su ponovo najbu~niji oni za koje smo mislili da su utihnuli i da

razmi{ljaju o svojim gre{kama. Se}ate se, posle 5. oktobra je nastala veli-

ka dreka iz SPS-a o opasnostima od revan{izma. A sada taj isti SPS ho}e

da zabrani, da tuì, govori nam {ta je dozvoljeno, a {ta nije dozvoljeno re}i.

Mi moèmo da povu~emo ambasadore, {to smo i uradili. Mi moèmo i da

potpuno prekinemo diplomatske odnose. Jedno pitanje je {ta ja pravno

mogu da u~inim, a drugo je {ta je razumno. Izvolite, prekinite odnose s

ekonomski najmo}nijim dràvama sveta, pa }ete da vidite kakve }e biti

posledice toga. O tome se ve} izja{njavaju na{i privrednici, a strani se

324

29.0

2.0

8. spremaju da investiraju na sto drugih, normalnijih mesta. Ponavljam,

jedna je stvar {ta se moè uraditi, a druga stvar je kolika je korist od toga.

I kada smo ve} pomenuli [ona Konerija, treba se setiti Dèjmsa Bonda,

koji je, izme|u ostalog, rekao - Never say never, nikada ne reci nikad.

Sada{nja vlada je nastala na osnovu izbora u jednoj demokratskoj zemlji

i samim tim je privremena. Slede}i izbori mogu da poni{te sva obe}anja

koja je ova vlada dala. U tom smislu je re}i da ne{to nikada ne}e{ uraditi -

istorijski prepotentno. Ima to i svoju lo{u stranu. Ha{im Ta~i je rekao da

ne}e ugroàvati manjine i da nema nameru da stvara veliku Albaniju. Sve

to na slede}im izborima na Kosovu moè da propadne.

Mnogi stru~njaci se povla~e, jer su u situaciji lekara kojima je zabranjeno

da daju dijagnoze. Ja znam da }e, ako se sada podnesu te tu`be, ovde da se

rastalambasa i, dok ta tu`ba propadne za godinu i po, zaboravi}e se oda-

kle se krenulo. Silne pare }e se potro{iti na te postupke. Tu moraju da se

angaùju i strani advokat, pa strani stru~njaci i sve to }e da se svali na

grba~u poreskih obveznika.

Stara istina, koja je potvr|ena u vezi s Arkanom i ratom, jeste da je, kada

je neko kriminalac, mnogo lep{e da bude fini kriminalac. Mnogo je lep{e

biti Robin Hud, krasti i plja~kati i biti rodoljub u isto vreme. Sad se to po-

navlja, ali na farsi~nom nivou. Sada je patriotski obiti radnju u vlasni{tvu

na{ih ljudi i krasti, ali pod izlikom da je to patriotski bes. Pre neki dan u

samoposluzi u mom kraju, jedna biv{a odbornica DSS-a se nekako nagla,

pa je smetala jednom ogromnom ~oveku da pro|e. On ju je gurnuo i

umesto izvinjenja joj je rekao da dolazi s Kosova. Sada svi imaju rodbinu

na Kosovu. Patriotizam je opet veliki zaklon za nitkove, ali to je sada

komi~no. Ono je bio rat, a ovo je obi~na plja~ka radnji i to ne moè da traje

dugo, jer je mnogo farsi~no.

Jutros slu{am da }e Fudbalski savez Srbije, koji je upravo demaskiran kao

plja~ka{ka organizacija koja okuplja podzemlje, odràti sastanak u

Kosovskoj Mitrovici. I oni ho}e da se o~e{u o borbu za Kosovo. La`ni

patriotizam je veliki alibi za sve neuspehe. Mnogo je teè priznati da si

neuspe{ni Vojin Dimitrijevi}, nego da kaè{ - Neuspe{an sam zato {to sam

Srbin. Stra{no je {to kroz to moramo ponovo da prolazimo. Onda slu{ate

izjave Velimira Ili}a, koji kaè - Razbijanje ambasada je demokratija i re~

huligan ne sme da se upotrebi. To je kratkovida politika, jer nasilje koje

proizvodite moè da se okrene i protiv vas. I ako ve} po{tuje{ nasilje i

Vojin

Dimitrijevi}

snagu ja~ega, onda i u me|unarodnim odnosima mora{ tako da se

pona{a{. Ako se poziva{ na me|unarodno pravo, mora{ da po{tuje{ svoje

obaveze iz me|unarodnog prava. Ne moè{ da bira{ {ta }e{ da po{tuje{, a

{ta ne}e{.

Gledam tu rusofiliju kod nas. To nije oboàvanje Pu{kina, Ljermontova,

Tolstoja, Dostojevskog, nego oboàvanje careva koji su tog Pu{kina otera-

li u smrt, a ostale bar u Sibir. Veliku rusku literaturu su proizveli disiden-

ti, koji su se borili protiv careva. I Putin je neka vrsta cara, mada mnogo

liberalniji od ranijih careva. I onda gledam to na{e divljenje prema autori-

tarnoj vlasti. [ta je bilo s tim nesre}nim komentatorom ruske televizije,

koji je govorio o \in|i}u i metku koji je zasluìo? Umesto da traìmo

obja{njenje, mi smo zadovoljni time {to je Medvedev na nekom ru~ku

rekao da je ovaj komentator budala. Kao neko ko se bavi ljudskim pravi-

ma, ja se pitam postoji li neka procedura na ruskoj televiziji po kojoj taj

novinar gubi posao ili njega po svojoj volji smenjuje pomo}nik predsedni-

ka vlade. Trebalo bi da se protiv njega vodi neki postupak, pa da mu se da

mogu}nost da se brani, da on dokaè da tako misli, pa da ovi kaù - Ne

moè tako na na{oj televiziji i tako dalje. U jednom sms-u sam toga dana

napisao - Dobro je {to nije poslat u Sibir. Njegova izjava je gnusna, ali ona

nije potekla iz glave tog ~oveka, nego je on, kao i kod nas, dobio signal da

to moè da se misli. Zanimljivo je i da ljudi ovde smatraju prirodnim da

kandidat za predsednika Rusije na jednom ru~ku moè nekoga da otpusti

iz slu`be i da mi zbog toga budemo presre}ni. Kasnije, naravno, saznaje-

mo da se ni{ta nije desilo.

Najvi{e zazirem od toga {to }emo u}i u nove ekonomske te{ko}e i {to }e

izolacija biti sve ve}a. Me|unarodni mehanizmi su takvi da svoje antipati-

je prema nama inostranstvo upravlja protiv celog stanovni{tva. E, kada

ne{to dovede do katastrofalne ekonomske situacije, kao {to znate, potreb-

no je dosta vremena da ljudi shvate za{to se to desilo. Pro{le su godine dok

se nije shvatilo da je Milo{evi}eva politika dovela do totalnog

osiroma{enja. Sada }e to i}i brè, ali vidim da opet ulazimo u period javnih

poternica. U glavnom prestoni~kom, ozbiljnom listu video sam poternicu

za jednom devojkom koja se zove Jelena Suboti}, koja se pojavila na CNN-u

i izrekla svoje mi{ljenje. To je uokviren, nepotpisan tekst, s naznakom da

je ona nekada radila za Sorosa i tako dalje. To li~i na poziv na lin~. Ju~e je

na isti na~in obeleèn Andrej Nosov, jer je s nekim bio u Pri{tini. Ako je to

izdajni~ki ~in, pokreni protiv njega postupak. Ako smatra{ da je to poli-

ti~ki nepromi{ljeno, potpi{i se na tekst o tome, ali nemoj objavljivati

326

29.0

2.0

8. denuncijacije ljudi. To po~inje da izaziva strah i vra}a nas na pitanje da li

su ljudi dovoljno hrabri i spremni na to da ih neka budala pljune na ulici,

jer je za njima izdata neka vrsta poternice. Ja ne ~itam tabloide, u kojim

toga ima mnogo vi{e, ali bilo mi je stra{no da to vidim u takozvanom

ozbiljnom listu.

Svetlana Luki}:

Nastavlja Mirko \or|evi}.

Mirko \or|evi}:

Posle ove izjave Konstantina Sjomina na ruskoj televiziji da je \in|i}

zasluìo metak, oglasile su se nevladine organizacije. U redu, oglasili smo

se i vi i ja, pa ma~ku o rep. Da li su se o tome re~ima osude oglasile Srpska

akademija nauka i ostale va`ne institucije u dru{tvu? Ne, niko se nije

oglasio, a to {to se ogla{avamo vi i ja i nevladine organizacije, bi}e otpisano

re~ima - Pa to su ionako izdajnici. Izraz 'izdajnici' se u ruskoj publicistici

koristi deset puta na svakoj strani i to je odatle uzeto. Mi ne li~imo na

Rusiju u onome {to je u Rusiji veliko i uliva neke nade, nego u ne~emu {to

ni za Ruse nije dobro. Taj novinar se zove Konstantin Sjomin i najva`niji je

dràvni komentator, kroz kojega dràva govori u svom dràvnom televi-

zijskom dnevniku. Zato nije nikakvo ~udo {to je ovde jedan deo javnosti

doìveo {ok i, budimo pravedni, drugi deo javnosti - ushi}enje i radovanje.

U istoriji diplomatije postoji pravilo da se zbog takvih stvari diplomatski

odnosi izme|u dveju zemalja spu{taju za jedan stepen niè. Iz Beograda ne

samo da to nije u~injeno, nego se reagovalo mlako i Rusima je dat prostor

da sve to non{alantno odbace kao neva`nu epizodu, a taj novinar je ostav-

ljen tamo gde je i bio. Dozvolite, gospodin Sjomin je o \in|i}u rekao da je

zapadna marioneta, da je zasluìo metak, a da je Milo{evi} heroj.

Istovremeno, Moskva Miri Markovi} i njenom sinu daje politi~ki azil. Evo

re~i jednog ruskog komentatora, koji se ne slaè sa Sjominom, koji kaè da

su pohvale \in|i}evim ubicama - poziv na ubistvo predsednika na{e

dràve, Tadi}a. Istovremeno kada su mediji to prenosili, videli smo snimke

na kojima se na nekom od ovih mitinga cepa i pali Tadi}eva slika.

Ova gasifikacija i putinizacija Srbije ne obe}ava ni{ta dobro. Ne samo {to

se pothranjuje stari mit o maj~ici Rusiji, jer lako bismo s tim starim

mitom, oduvek ga je bilo i bi}e ga, nego nam se name}e praksa ruskih par-

tijskih policija, kakva su Na{i. A kako se u Rusiji postupa s novinarima,

jasno je svakome ko je pro~itao makar jednu knjigu ubijene Politkovske.

Rusi nemaju zvani~no ministarstvo vera, ali sprega izme|u trona, sablje i

Mirko

\or|evi}

oltara je o~evidna. I kod nas se ministarstvo vera svrstalo me|u mi-

nistarstva sile. I detetu je jasno da Rusija ima veliku kulturu i da kao veli-

ka zemlja treba da nam bude bliska po mnogo ~emu. Ali da nam Rusija

bude uzor za demokratiju, s tim se ne moè sloìti niko ko iole poznaje tu

zemlju. S tim se ne bi sloìla ni ogromna ve}ina Rusa, koja je danas

u}utkana u tom dru{tvu.

Gledao sam kako se ministar spoljnih poslova Srbije Jeremi} mu~i. On bi

da protestuje, on protestuje, ali on ne ume da podigne glas. Iza ove gasi-

fikacije stoji politika prema kojoj bi valjalo biti, blago re~eno, oprezan.

To {to je Medevedev rekao da je taj njegov komentator - durak - ni{ta ne

zna~i. Takvih kao Sjomin ima na stotine i oni imaju ogroman uticaj u

Rusiji. Imam jedan interesantan primer. Kada se oktobarskih dana godine

nulte okon~ala Milo{evi}eva vladavina u Srbiji, svi u svetu su to ocenili

kao veliki i zna~ajan doga|aj. Izuzetak je bila Rusija, u kojoj su se oglasile

sasvim druga~ije snage. Ruski pisac Prohanov, rado vi|eni gost

Udruènja knjièvnika Srbije, rekao je za Milo{evi}a da je on istovremeno

i heroj i `rtva, jer je upropastio sve ono o ~emu je sanjao narodni vo|a

Radovan Karadì} dok su srpske haubice tukle po Sarajevu. Trebalo je da

Milo{evi} ide do kraja, misli Prohanov, do kona~ne pobede, ali je sudbina

htela da ne bude tako. Sudbina sveta je danas na kobnim terazijama, kaè

Prohanov, i nije isklju~eno da na njima ne prevagne ono {to je najopasni-

je, a to je truli zapad. I kada ga okovanog, Prohanov misli na Milo{evi}a,

bosonogog i vezanog za ameri~ki tenk povedu u Hag, koliko }e gadova

podi}i ~a{e za pobedu ameri~kog oru`ja nad nama, Slovenima?

Mogao bih da navedem iz tekstova Prohanova i sli~nih spisatelja jo{ puno

primera, ali su previ{e bizarni i neukusni. Njihova politi~ka posledica se

~ita iz komentara Konstantina Sjomina, koji direktno hvali Milo{evi}a i

ubice ustavno izabranog predsednika vlade, Zorana \in|i}a.

U Rusiji imamo i slavnog pesnika, s mitraljezom u ruci, Limonova, ~iji se

list zove Limonka, {to u prevodu zna~i - bomba ka{ikara. Jo{ je Milo{evi}

imao svoje Ruse i pravio saveze s njima i s Belorusijom, ali od ruskih

ozbiljnih ljudi sam ~uo da u Beogradu niko ne prima ruske demokrate,

kojih ipak ima. Mi smo ovde nagra|ivali ordenom svetog Save prvog ste-

pena Solènjicina, koji je àlosno zatvorio svoj krug disidentske pobune i

vratio se tamo gde je i bio. Molim vas, pogledajte izjavu kosovskog vladike

Artemija koji kaè - Ovde treba pozvati rusku vojsku, ruske dobrovoljce,

328

29.0

2.0

8. dati Rusiji baze, kupiti ~ak - ruske raketne sisteme i odupreti se Zapadu.

Vladika je precizan u vojno-takti~kim stvarima, odakle li mu ta znanja?

Godine 1908. je do{lo do velike aneksione krize. U Beogradu vri, masa je

na ulici, Beograd je na ulici, Srbija je na ulicama, svi traè oru`je da se ide

u Bosnu, da Bosna bude srpska. I svi ~ekaju Ruse. Neredi se ne smiruju,

veliki pisac Branislav Nu{i} na belom konju obilazi grad i na konju ulazi

u zdanje Narodnog pozori{ta u Beogradu. Svi ~ekaju Ruse, da Rusija do|e

da pomogne da se ne dogodi ono {to se i dogodilo - da Austrija uzme

Bosnu. Na vlasti je stari kralj Petar Kara|or|evi}. Poziva zakonitog prin-

ca naslednika, \or|a, i predsednika vlade, Nikolu Pa{i}a i {alje ih u

Rusiju. Car ih je primio i rekao - Mladi}u, recite ocu da smo mi u savezu s

Austrijom i da ni{ta ne moèmo u~initi za vas. Predsednik vlade Nikola

Pa{i} i na{ princ krenuli su nazad vozom za Beograd. Beograd i dalje vri,

urla, ~eka Ruse. Kada se voz pribliìo Beogradu, lukavi Nikola Pa{i} kaè

- Viso~anstvo, ~uli ste {ta nam je rekao ruski car, ali mi }emo za pola sata

biti u Beogradu, gde nikako ne smete re}i {ta nam je on rekao, nego

morate i dalje podgrevati u narodu veru da }e, koliko sutra, Rusi sti}i.

Odluka velikih sila je bila - aneksija Bosne. [tavi{e, ne samo da je izvr{ena

aneksija Bosne, nego je vlada Milovana Milovanovi}a morala iste ve~eri

da izda zvani~no saop{tenje u kojem stoji ovakva re~enica - Kraljevina

Srbija sve~ano izjavljuje da nema nikakve pretenzije na Bosnu i da nema

ni{ta protiv toga da Austro-Ugarska monarhija posedne Bosnu - kako je i

bilo. To je istorija, znate, a kada vam danas nude istorijske pri~e, oni ih

pode{avaju prema trenutku politike, pragma im je bitnija od dogme.

U tehnologiji vladanja postoje brojni na~ini na koje autoritarni reìmi

re{avaju napetosti, tako {to povremeno dopu{taju narodu takozvani odi-

saj - tako su govorili u Pa{i}evo vreme. Oni dopu{taju haos koji kontroli{u.

Sve ovo {to se dogodilo 17. februara u Beogradu bilo je strogo isplanirano.

Oni su to uradili namerno, da se jo{ jednom u~vrste na vlasti. Zato su

dozvolili da se ta eksplozija gneva okrene protiv Zapada, na brutalan i

maksimalno agresivan na~in, s paljevinama i ubistvima. Rodbina neko-

liko ubijenih ljudi jo{ traga za svojima. To je kasnije bilo iskori{}eno kao

razlog da se odnosi prema nekim zapadnim zemljama spuste na niì nivo.

Da li ste primetili da se gospodin Medvedev, koji je lukavo upotrebio re~

durak za ovog Konstantina Sjomina, uop{te nije osvrnuo na jo{ ozbiljniji

problem, a to je politi~ki azil dat Miri Markovi}? Nevolja je u tome {to

izgleda da doma}ini to pitanje nisu smeli ni da pomenu.

Mirko

\or|evi}

Sada nas je reìm uzurpatora Ko{tunice doveo do prestanka razgovora o

evropskim integracijama. To je lukavo smi{ljeno, da se razgovor o tome

potpuno ukine. On je zbunio i taj Zapad, koji vi{e ne sme da pomene

Mladi}a ili Karadì}a. One tehnokrate u Briselu ne smeju vi{e ni da ih

spomenu. Ko{tuni~ina politika se vodi u permanentnom, svakodnevnom,

danono}nom saglasju i dogovoru s Putinovom Rusijom. Pogledajte sud-

binu novinara u Rusiji, pogledajte sudbinu novinara kod nas, sve se po-

klapa, nevladine organizacije, crkva, {ta god ho}ete, sve se poklapa.

Me|utim, mislim da }e vremenom biti smanjena napetost, budu}i da u

srpskoj javnosti postoji jedan deo demokratskog usmerenja i energije koji

jo{ nisu potro{eni i koji }e se oglasiti. Vrlo brzo }e se videti da smo pita-

nje gasifikacije mogli da re{imo prodav{i to i malo skuplje, a drugo, vide}e

se i da nam Rusija oko Kosova ne moè pomo}i. Nacionalisti~ko-{ovi-

nisti~ke snage u Beogradu ~ekaju maltene da Rusi do|u i to silom poni{te.

Izgledno je da }e se s tom novoosnovanom dràvom otvoriti prilika za

istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. Zameraju mi da sam preveliki opti-

mista i da je to utopija, ali ja ostajem ube|en da }e se tu vremenom otvoriti

polje saradnje i razumevanja.

Ko{tunica se u govoru ispred skup{tine sluìo nekim metafizi~kim sin-

tagmama. To nije govor politi~ara. Ja, koji sam sve i sva{ta video i ~uo, a

imao sam i vremena u ìvotu, upla{io sam se posle prva tri minuta

Ko{tuni~inog govora na ovom mitingu. ôvek je delovao izobli~eno i

uop{te se nije kontrolisao. Vrlo brzo }e Rusi morati re}i - Mi ne moèmo

da `rtvujemo svoje odnose s Evropom zarad Kosova. Rusi }e prvi re}i -

Stop. Ko{tunica je politi~ar koji od metafizi~kih floskula, mitologije i

epike pravi politiku. To je tipi~na matrica populisti~kih politi~ara i on je

ve{t u tome. Pogledajte, on diè na noge stotine hiljada ljudi, a od srpske

skup{tine, on i njegov saborac Toma Nikoli} napravili su srpsku Dumu.

Tamo se prave spiskovi izdajnika, na kojima mi figuriramo na lepim me-

stima. Tu }e biti problem.

Papa je tri puta za poslednjih mesec dana govorio o Kosovu i ostao

dosledan - ako smo ranije ùrili, pa su nam zamerali {to smo priznali

Sloveniju i Hrvatsku, sada nemamo razloga da ùrimo. Mi ne moèmo

mirno pre}i preko hiljadugodi{njeg prisustva hri{}anske kulture na

Kosovu, rekao je papa Benedikt XVI u svojoj homeliji, ali je dodao - Mi

}emo slediti politiku me|unarodne zajednice i Evrope. Strategija Svete

stolice se svodi na slede}e - oni ne}e ni po koju cenu da se zamere

330

29.0

2.0

8. pravoslavnima, ne samo Srbima, nego uop{te pravoslavnima. Papa je sled-

benik evropske ideje, koja se u crkvenoj mapi zna~enja svodi na slede}e -

Evrope ne}e biti, koliko god ona bila bogata i mo}na, ako ne bude disala na

oba plu}na krila, a to su pravoslavlje i katolicizam. To se videlo i u

papinom govoru u Raveni, kada se dogodilo jedno ~udo, koje ~ak ni B92

nije uspeo najbolje da proprati.

U Raveni se 10. oktobra 2007. sastala teolo{ka komisija pravoslavnih i

katolika i izradila jedan dokument na pedesetak strana, koji je u svetu

odjeknuo kao bomba. Prvi put od 1054. katolici i pravoslavni su izgladili

sve sporove i proglasili da me|u njima vi{e nema bitnih, su{tinskih pro-

blema. Me|utim, toga dana kada je dokument trebalo da bude zvani~no

prezentiran, ruska delegacija je napustila skup i dokument je izgubio

svaku vrednost.

Vra}am se papinom odnosu prema Kosovu. I na{a crkva i nacionalisti~ka

javnost su se nadale druga~ijoj reakciji Vatikana, pa su mediji u Beogradu

bili zbunjeni - [ta je sad ovo, papa hvali Srbe? Mnogo puta u istoriji smo

mi s Istoka ru{ili sva mogu}a pribliàvanja Istoka i Zapada na crkvenom

planu. Vi znate za stravi~an slu~aj Firentinske unije, 6. jula 1438. godine.

Turci ve} nadiru na Balkan, cela Vizantija bi}e pregaèna. Rimski papa

Evgenije IV i vizantijski pravoslavni patrijarh i car sastaju se sa sedamsto

delegata u Firenci, s namerom da stvore jedinstveni sistem evropske

bezbednosti pred opasno{}u od Turaka. Potpisana je crkvena bula sjedin-

jenja, koja ima pateti~an, dirljiv naslov - Leten tur caeli et exultet terra -

Raduju se nebesa i kli~e zemlja cela, vi{e nismo posva|ani, sad }emo se

odupreti Turcima. Nije bilo tako, propala je Unija, a znate li za{to?

Zato {to jedan ~lan gr~ke delegacije, Marko Efeski, nije hteo da potpi{e taj

dokument. Njega na{a crkva slavi kao sveca, svake godine, 1. februara, po

crkvenom kalendaru. Postoji jo{ jedan zanimljiv dokument, poznat tek od

1970. godine. To je odlomak iz memoara u~esnika tih zbivanja,

Siropulosa, koji je opisao pregovara~e na{e, pravoslavne strane. To je bio

veliki svetski doga|aj, prekretnica za Evropu, poku{aj da islam nikada ne

kro~i na evropsko tlo, nastojalo se da u Firencu do|u predstavnici svih

pravoslavnih. I Rusija je poslala veliku delegaciju. Ali na{li su se u ~udu -

Srbi ne}e da do|u. Na vlasti je tada bio despot \ura| Brankovi}. U to doba

Stala} nije bio na{, ni Golubac, ni Beograd. Postojalo je Smederevo, \ura|

Brankovi} i njegova èna, Irena iz ku}e Kantakuzena, Grkinja. Srbi su je

lepo po~astili, zovu je prokleta Jerina, {to je koje{ta, dabome. Vide}i da }e

Mirko

\or|evi}

stvar propasti, vizantijski car i pravoslavni patrijarh dva puta {alju speci-

jalnu diplomatsku misiju da umoli \ur|a Brankovi}a da ipak do|e u

Firencu. Ne, njegov odgovor na javnim zborovima je bio - Bolje i pod pro-

rokov turban, nego pod papsku tijaru, a tako je i bilo. Turci su ga brzo

sredili, 1459. su zbrisali i njegovu prestonicu Smederevo i njega. Ovih

dana se u stranoj {tampi podse}aju tih davnih doga|aja. Samo od mene su

traìli tri teksta o Firentinskoj uniji i tre}em Rimu.

Tre}i Rim je ideolo{ka parola, koja u Rusiji ve} vekovima ne gubi svoj sjaj.

ôvek koji ju je smislio, ideolog par ekselans, zvao se Filotej. U pismu

velikom ruskom knezu, budu}em caru Ivanu Groznom, on kaè -

Zapamtite, gospodaru, dva su Rima pala, tre}i, Moskva, stoji, a ~etvrtoga

ne}e biti. Njegove re~i odjekuju i danas, a i Marko Efeski, koji pre vi{e od

pet vekova odbija da potpi{e bulu sjedinjenja u Firenci, na toj liniji

obja{njava svoj stav - Svi koji su potpisali izmirenje s Latinima, radi zajed-

ni~ke borbe protiv turske invazije na Evropu, su izdajnici - izri~ito je

upotrebio izraz izdajnici - prodane du{e, koje prodado{e veru za {aku zlata

i srebra, zavr{en citat. Strava. Istorija se ponavlja kroz ponavljanje

obrazaca pona{anja elita odre|enih epoha. I Ko{tunica svojim re~nikom i

tonom ponavlja stavove na{ih starih rusofila, uz ogradu da se oni nikada

nisu sluìli tako primitivnim re~ima kao on. Taj primitivizam je i izraz

njegove nemo}i.

Ber|ajev, veliki ruski mislilac, napisao je i delo bizarnog naslova, Uloga

Fe}ke robija{a u ruskoj revoluciji. Teza Ber|ajeva je slede}a - u vreme

velikih dru{tvenih kolizija, sve strane se koriste ne~asnim politi~kim

sredstvima, pa izvla~e na svetlo dana odbegle robija{e, secikese,

kradljivce i sav dru{tveni talog. Taj Fe}ka robija{, koji je poklao silnu decu

i bio osu|en na doìvotnu robiju, izvu~en je na ulicu da upravlja

doga|ajima. Autoritarni reìmi se sluè gomilom veruju}i da kontroli{u

haos, ali on im ~esto izmi~e iz ruku. Nema ru`nijeg primera od onog -

Kosovo za patike. To }e ostati u istoriji. Te dve nesre}ne devojke poslale su

jasnu poruku - Uradile smo to kada smo videle da hiljade ljudi plja~kaju i

otimaju. Ta stra{na slika me brine. Srbija }e se dugo mu~iti, za sada nema

govora o Evropi. Parola - Dole Ko{tunica - }e tek dobiti na snazi, jer on je

tipi~an proizvod palana~ke politike, koja je pokazala granice svoje mo}i.

On postaje simbol, ne}u re}i zla i neprijatelja, ne volim krupne re~i, ali

snage koja ko~i promene. A ̀ ivot i promene su u dubljem smislu sinonimi,

koliko ja znam.

332

29.0

2.0

8. Svetlana Luki}:

U nastavku emisije slu{ate Dimitrija Boarova, kolumnistu nedeljnika

Vreme i lista Danas.

Dimitrije Boarov:

Vladaju}u elitu sticajem okolnosti ipak personifikuje premijer Ko{tunica.

Bez obzira na raspored snaga u bira~kom telu, on je taj koji je presudno

uticao na politiku dràve u poslednje ~etiri godine. Pre tri godine po~eli su

mnogi potezi ~iji je cilj bio da Srbija nezavisnost Kosova do~eka u {to

nemogu}ijoj situaciji. Zna~i, da se Srbiji odseku sve mogu}e odstupnice,

da se zatvore o~i pred ~injenicom kosovske nezavisnosti, da se to

poni{tava, da ne dolazi u obzir, odavde do ve~nosti, jer je Kosovo na{e.

Uporno je promovisana politika u kojoj Kosovo ostaje stoèr unutra{nje

srpske politike. To je ta pri~a o identitetu, o tome da smo svi mi ro|eni na

Kosovu, da bez Kosova Srbija nije ni{ta, da je Kosovo kotva nacionalne

politike i u tom smeru se gradilo uporno, strpljivo, iz dana u dan. Jedan od

malobrojnih izgovora koji su uop{te ponu|eni za takvu politiku, bio je da

je to odvra}anje me|unarodne zajednice od pomisli da prihvati nezavi-

snost Kosova.

Za{to se tako napadno guralo u preambulu ustava ono {to je oduvek bilo

u njemu, a to je da je Kosovo deo Srbije? Logi~nije bi bilo da je u ustav u{la

su{tinska autonomija, pa da se kaè - Evo, to je na{a ponuda, mi je dajemo

ozbiljno, ~ak smo je ugradili u ustav. Ne, u ustavu nije definisana su{tin-

ska autonomija, ve} to da je Kosovo deo Srbije. Stalno sam razmi{ljao o

tome za{to je to u~injeno, da li postoji neka nada u politi~koj eliti Srbije da

se Kosovo moè makar manifestaciono zadràti unutar granica. Moja

hipoteza je da je Kosovo sa~uvano kao stoèr unutra{nje politike zbog

toga {to se nije htelo evropsko re{enje za Srbiju. Nije se suzbijala nezavi-

snost Kosova, nego su se stavljale prepreke izme|u Srbije i Evropske

unije, pa i atlantskog savezni{tva. Ironi~no bi se moglo re}i da je Kosovo

moralo biti sa~uvano kao stoèr srpske politike, zato {to osamdeset odsto

politi~kih stranaka u Srbiji nema drugu igra~ku, ali zapravo se radi o tome

da je osamdeset odsto stranaka u Srbiji vezano za nacionalni mit, za

kosovsku kotvu i za kosovsku vertikalu, kako kaè premijer.

Naravno, politika, i kada je najgora i najgluplja, nikada nije sama sebi cilj,

ona uvek ima druge ciljeve, a svaka ima cilj da opstane na vlasti. I republi-

kanci u Americi imaju cilj da opstanu na vlasti. Ali gra|enje takve politike

se ne moè objasniti ni samo èljom da se ostane na vlasti, tim pre {to

Dimtrije

Boarov

nisam siguran da vezivanje za Kosovo garantuje opstanak na vlasti.

Zna~i, trebalo je povodom Kosova na}i nekog novog, velikog neprijatelja i

na taj na~in izazvati homogenizaciju, izvr{iti renoviranje nacionalnog

jedinstva. Evo, ovih dana ni{ta drugo ne ~ujemo, osim poziva na nacional-

no jedinstvo. Kaìte vi meni ~emu sluì nacionalno jedinstvo u jednoj

demokratskoj dràvi? Nacionalno jedinstvo je potrebno samo kada je

dràva u ratu, kada postoji pretnja njenom opstanku. A kada do|emo do

pitanja opstanka dràve i opstanka nacije, ve} smo na terenu nacionalnog

socijalizma, nacizma.

Moje mi{ljenje je da se ova situacija i ovo uzbu|enje gradilo smi{ljeno i

~ak }u biti dovoljno drzak da utvrdim da srpska politi~ka elita, naro~ito

desna strana politi~ke scene, nije zadovoljna èstinom nacionalnog

odgovora i obimom protesta. Ona se potrudila da organizuje {to{ta, ali

veoma ju je ranilo {to su se nacionalni protesti, pa kako i ne bi, pretvorili

u plja~ku izloga. Ja ne likujem zbog toga i ne radujem se {to je propao trud

da se trista hiljada ljudi dovede iz cele Srbije, ali imam utisak da taj mi-

ting nije bio spontan. On jeste potekao iz velikog nezadovoljstva. ôvek je

nezadovoljan i kada mu kom{ija u|e dva metra u njivu. U Srbiji i Vojvodini

su padale glave i za manje zemlje od petnaest odsto dràvne teritorije, ali

imam ose}aj da svi vi{egodi{nji napori nisu dali dovoljno rezultata i da

srpska politi~ka elita sada ne moè da se pribere. Ona je verovatno mislila

da }e svoju poziciju legitimirati doista spontanim i uàsnim buntom.

Istovremeno se pokazalo da ta politi~ka elita nije sigurna na vlasti.

înjenica da se plja~ka, da policiju tuku vi{e nego {to je dogovoreno,

pokazuje da tu postoje i drugi besovi, koje je kosovska drama samo

otko~ila. I mislim da je ovo naglo spla{njavanje takozvanih spontanih

protesta u Srbiji, posle tog nesre}nog mitinga 21. februara, dokaz da se i

vladaju}a elita upla{ila da potpuno otvori taj dàk sa socijalnim besovima

pla{e}i se da bi ta oluja mogla da poru{i i kr`ljave institucionalne osnove

na kojima ona sedi.

Kada ~ujete zahtev da Evropska unija povu~e svoju odluku o misiji ili da

SAD poni{ti svoje priznanje nezavisnosti Kosova - to deluje prili~no nesu-

vislo. Neki potezi deluju toliko nesuvislo da gubite parametre za procenu

toga {ta je zapravo njihov cilj. Orijentacija na Rusiju je konstanta srpske

spoljnopoliti~ke strategije od polovine devetnaestog veka. Nikola Pa{i} je

s radikalima 1887. godine pravio sli~an miting u Beogradu i u toj kampa-

nji je ubijeno sto osamdeset naprednjaka {irom Srbije. Tada su radikali

napravili klju~ni prelom ka vlasti i posle toga sedamdeset godina niko nije

334

29.0

2.0

8. mogao da ih skine s te vlasti. Ali ~ini mi se da ovde kolo nisu vodili radikali

kao politi~ka stranka, nego vlada, premijer i srpska desnica u izvornom

smislu te re~i. Tu vi{e nema preobu~enih biv{ih komunista, to je klasi~na

srpska desnica, s piscima koji dodaju retoriku. Jedan dosta bajat program

iza{ao je na sveìnu dvadeset prvog veka i odjednom se osetilo da on vi{e

ne funkcioni{e, da on nema snagu i da ne moè da dobije energiju, ~ak ni

iz Rusije.

Svaka ~ast Putinu, on je prihvatio jednu globalnu igru i poku{ao da za-

ustavi raspojasanu ameri~ku dominaciju. Ali mi se trpamo za saveznika

Moskvi u toj globalnoj igri s pogre{ne strane, koja Rusima ne odgovara.

Mi se nudimo da stanemo rame uz rame s njima, a to njima nije potrebno.

Hajde da kaèmo da su mo`da zao{travanje kosovskog pitanja i podr{ka

Rusije stvorili u glavama vode}ih politi~ara srpske desnice ideju o pri-

bliàvanju Rusiji, kada ve} Evropu ne}emo. Ali mislim da taj deo progra-

ma srpske desnice najmanje odgovara Moskvi. Gde }e Moskva na}i

saveznika u politici globalnog nadmetanja? Prirodno je da }e ga traìti pre

u Evropi, nego u Indiji i Kini, jer tamo su problemi potpuno druga~iji.

Kina je najdinami~nija zemlja na svetu, ali stepen njene me|uzavisnosti

sa SAD-om je fantasti~an. Nije slu~ajno da Kinezi tr~e okolo i spasavaju

vrednost dolara, jer kada bi dolar ozbiljno {trucnuo, kineski polet bi bio

zaustavljen na vrlo nezgodnom mestu, na polovini te planine na koju se

penju. Oni bi bili zaustavljeni na najstrmijoj litici. I bez obzira na mrzo-

volju koja s vremena na vreme izbija u njihovim me|usobnim odnosima,

robna razmena izme|u SAD-a i Kine je ve}a od hiljadu milijardi. To su

ozbiljne pare i Kinezi zavise od ameri~kog trì{ta i tog dolara. Amerikanci

njima opet izvoze resurse, prenose mnoge proizvodne linije, plasirali su

tamo ogromne pare, pa su tako i oni zavisni od Kine. Ta me|uzavisnost je

druge prirode od me|uzavisnosti koju imaju Rusija i SAD. Ona je sli~na

me|uzavisnosti Evropske unije i Rusije. Pazite, Evropska unija je i dalje

ja~i ekonomski igra~ u svetu od Rusije, ali ona je ogroman potro{a~.

Rusija moè natovariti naftu na neke tankere, pa probati da je proda Kini

ili Ju`noj Africi, ali da bi promenila tokove gasa, potrebno joj je deset go-

dina. Rusija, zna~i, bukvalno zavisi od tog mo}nog potro{a~a, Evropske

unije. Ona }e u sva|i s Evropskom unijom imati potpuno druga~iju tak-

tiku, nego u globalnom nadmetanju sa SAD-om. Tako da ne vidim smisao

orijentacije Srbije na Rusiju. Naravno, kada vam neko pri|e i umiljava

vam se, a ne ko{ta mnogo i spreman je da vam budza{to da svoje resurse,

Dimtrije

Boarov

te{ko ga je odbiti. Ali mislim da platforma na kojoj se traì oslonac s

Rusijom, koja glasi - Ne}emo Evropsku uniju - Moskvi uop{te ne odgovara.

To {to Vatikan ne}e da prizna Kosovo je ostalo van vidokruga srpske

javnosti. Stari dobri srpski nacionalisti potpuno su slu|eni time. Teorija

je bila da nam Vatikan uzima Kosovo, a sada odjednom Vatikan brani

hri{}anstvo, zajedno s nama. Jedno vreme je ovde Evropska unija bila tre-

tirana kao deo vatikanske zavere, bez obzira na to {to su je stvarali

uglavnom protestanti. Taj strah od takozvanog bezdu{nog kapitalizma i

nadnacionalnih integracija je ovde zasnovan na ispravnom ose}aju da je

proces stvaranja Evropske unije sli~an globalizaciji. Razli~itost se seli u

logi~ne zone kulture, obi~aja, folklora, turizma, a sve drugo se uniformi{e:

pravna regulativa, ugovori, pravosu|e, standardi ljudskih prava i zna se

{ta policija moè, {ta ne moè, a {ta mora.

Nadnacionalna integracija nije zasnovana na nekoj klasi~noj, jakoj vezi

kakva je vera. Zarad pravoslavlja, moèmo Rusiji preneti deo suvereniteta

u sektoru energetike, sutra u sektoru vazdu{nog saobra}aja, pa tako

redom. Ljudi koji govore da mi ne smemo dati na{e nacionalne resurse

nekom drugom, rado ih daju onome ko je pravoslavne vere. Tu dolazimo

do primitivnog shvatanja politike i pojma vlasti. Ono {to srpskoj politi~koj

eliti smeta kod Evropske unije je upravo to sporazumevanje i

usagla{avanje, koje ona doìvljava kao saginjanje glave. Najnovijim

korekcijama Evropske unije, posle neuspeha s evropskim ustavom, grupa

najve}ih zemalja zaista i igra ulogu gazde. Mislim da je to ono {to u velikoj

meri srpsku politi~ku elitu demotivi{e da poùri u Evropsku uniju.

Pod dva, na{a politi~ka elita je jo{ relativno siroma{na, a nezasita, tako da

ulazak u Evropsku uniju doìvljava i kao udar na njene, za na{e prilike,

nadnaravno visoke prihode, profite. Oni plja~kaju privredu i stanovni{tvo,

imamo razraslu korupciju, simbiozu vlasti i takozvanog krupnog kapita-

la, koga kod nas i nema mnogo. Nikome od njih se ne ùri u Evropu. Kaè

se - Hajde prvo da se sna|emo, da se osovimo, pa }emo onda u Evropsku

uniju, pa }emo onda po{tovati pravila, a i tada ne sva, jer smo geopoliti~ki

va`ni. Evo, i Bugari su primljeni preko reda, iako manje od nas ispunjava-

ju kriterijume Evropske unije. Prema tome, mislim da se tu ne radi samo

o nekom fundamentalnom ideolo{kom razlogu, nego o mnogim razlozi-

ma. U politi~kim strankama Srbije nije izvr{ena reforma ideja. Osamdeset

odsto njih su stranke koje, bez kosovske pri~e, prosto ne znaju {ta bi govo-

rile i kako bi se legitimisale kod stanovni{tva. I tu je strah od Evrope.

336

29.0

2.0

8. Prilikama u Srbiji stvorene su pretpostavke za strah od Srbije, strah od

investiranja u Srbiji. Za{to? Vidite, moè neka zemlja biti diktatorska, ali

ako strani kapital veruje da se ljudska prava tu ~vrsto ne po{tuju i da

reìm drì kajase u svojim rukama, on }e investirati u takvoj zemlji.

Strani kapital ne investira u zemlje u kojima se svaki dan preti

gra|anskim ratom, istrebljenjem manjina, u kojima ne postoji minimalna

tolerancija opozicije, u kojima ve}ina stalno preti nekom istragom poturi-

ca. Kod nas je izraèna psihoza da je gra|anski rat uvek mogu}, iako ja

pretpostavljam da nije, ~ak sam uveren da je ve}ina ljudi u Srbiji postala

sposobna da trpi tu|e mi{ljenje i izdajnike. Ali vlast organizovano pot-

piruje ideju da je to neprihvatljivo. Kada dràvne agencije prete, kanali{u

i doziraju doga|aje, kada se stvara atmosfera vanrednog stanja, zna~i da

su institucije nesigurne.

Zna~i, nije problem kada su institucije diktatorske, ali ~vrste. Onda strani

kapital dolazi. Izme|u dva svetska rata, sedamdeset odsto kapitala u

industriji Kraljevine Jugoslavije je bilo stranog porekla i tada{njim

nacionalistima to nije smetalo. Prema tome, vladin prvi posao bi bio da se

opredeli - ho}e li da utamani manjine, da povede istragu poturica i utera

jedinstvo. Ako vlada utera jedinstvo, ~eka}emo strani kapital pet godina,

jer toliko vremena je potrebno da se takav sistem stabilizuje. U stvari, ne

verujem da je mogu}e stabilizovati takav sistem i verujem da ta koncepci-

ja vodi u propast. Dràvne institucije moraju dokazati da dràva ne orga-

nizuje nemire i ne priprema ideolo{ke obra~une, masakre i lin~ovanja.

Ako su ljudi koji misle druga~ije doista marginalni, ~emu kampanje pro-

tiv njih, za{to ih dràva ne bi za{titila, ako doista nisu opasni? Ako su

doista opasni, onda zna~i da su blizu ve}ini, a da se vlast povukla i

u{an~ila u neke institucije. Onda te institucije treba provetriti, ako neko

ima snage za to, naravno. Ako vi tri puta zakazujete sednicu Saveta za

nacionalnu bezbednost, a oni koje ste pozvali ne dolaze na sastanak, zna~i

da ne{to ne funkcioni{e na vrhu dràve. To su jako ozbiljne stvari. Nema

dràve na svetu u kojoj predsednik dràve sazove sednicu Saveta za

nacionalnu bezbednost, a ljudi ne do|u na taj sastanak. Toga nema.

NIN-ov tekst o tome da Srbija ne treba da brine za mladu generaciju, koja

se nacionalno osvestila i spremna je da razbija za nacionalne ciljeve, po

mom mi{ljenju je veliki proma{aj. Naravno, uvek me|u mladima moète

na}i dovoljno ljudi za juri{ne odrede, alli za to je potrebna dràvna

podr{ka. Pazite, pre mesec dana sam u Subotici prisustvovao konferenci-

ji za {tampu gospodina [mita, to je onaj drugi ortak u Ateku, Kova~ i [mit.

Dimtrije

Boarov

Ja sam ga pitao - Konkurisali ste za kupovinu RTB Bora, to su ipak velike

pare, ne pla{ite li se politi~kih rizika? A on je rekao - [ta nas briga, mi se

bavimo biznisom. Ako se sutra u Austriji i Nema~koj napravi velika koali-

cija, oni }e voditi politiku, a mi nastavljamo da vodimo biznis. Meni je

zapela za uho ta velika koalicija i podsetila me na pri~u koja se valja

Srbijom o velikoj koaliciji izme|u Demokratske stranke i radikala, radi

otpu{tanja Ko{tunice s posla. Vi vidite da su i strani investitori po~eli da

se prera~unavaju. Ako diplomatski rat Srbije s Evropskom unijom dobije

na èstini, oni mogu imati neprilike i u Beogradu i u Be~u, jer zavise od

garancija banaka. A banke uvek ispituju politi~ki rizik malo osetljivijim

instrumentima nego biznismeni.

Tako tuma~im i ovu dosta hitru reakciju Narodne banke Srbije i

Udruènja banaka Srbije na onaj idiotski mejl koji poziva na bojkot

stranih banaka. To je glupost specijalne vrste. Srpske banke su oslonjene

na kapital banaka koje imaju isto ime i rade kao njihove fakti~ke, a ne

pravne, centrale, pa ako taj kapital krene ku}i, odo{e na{e devizne rezerve

u tri meseca i Srbija ode u katastrofu. To bi bilo najopasnije i nadam se da

ti politi~ari drugog, tre}eg ranga, koji se usu|uju da to javno izgovore, a

verovatno se o tome pri~a i kod njihovih {efova, nemaju pojma da finansij-

ski tornado moè da opusto{i Srbiju dok si rekao - keks.

Sve dok radikalna stranka ne formuli{e svoju evropsku politiku, a bojim

se da to nisu u stanju, u Srbiji nema smirivanja. Mo`da je san nekih na{ih

politi~kih lidera da se u Srbiji ostvari sistem sli~an ruskom. Tamo prak-

ti~no nemate strana~ki ìvot, politi~ki ìvot se svodi na metanisanje jed-

nom vo|i, jednom vo|stvu, i uz to imate sto milijardera, pri ~emu {efovi

dràvne administracije spadaju u te milijardere. Ako se bude krenulo ka

ideji da demokratija nije za Srbiju u ovim te{kim vremenima, da

demokratske slobode i prava manjina nisu za zemlju koja je pritisnuta

svetskim imperijalizmom i nepravdom, koja treba da se spremi za potpuni

slom me|unarodnog poretka, u kojem }e presu|ivati sila, pa mi moramo

zbiti redove i biti spremni na opasnost - u takvoj situaciji najbolje je da

jedan politi~ki lider okupi najbogatije i najmo}nije ljude i vodi politiku

cele dràve. Eto, tog scenarija se pla{im, ne zato {to mislim da }e uspeti,

nego zato {to ne}e uspeti, ali }e nam naneti ogromne {tete.

Svetlana Luki}:

Krst ~asni i sloboda zlatna }e pobediti, samo je pitanje kada. Na{

kona~ni, neizbe`ni, potpuni trijumf nije sporan, samo je pitanje kako

338

29.0

2.0

8. da preìvimo do trenutka kada }e i nas ujesti guja radosti. A vlada koja

gospodari ovom zemljom pokazuje da je druìna li{ena svakog smisla,

sastavljena od provincijskih mesija, sitnih prepredenjaka, od ljudi za

koje je vrhunska provera mentalnih sposobnosti da ponove re~i

Vojislava Ko{tunice. Naàlost, osnovno sredstvo svakog posla, pa i

politike, jeste ono malo, sivo, gnjecavo, te{ko vi{e od jednog kilograma,

a to je mozak. Svi, za koje ima indicija da raspolaù ovim malim, sivim

bogatstvom, kaù da su prevremeni izbori jedino re{enje. Dinki} je

sino} u Poligrafu izgovarao tekst koji mnogi od nas mogu da potpi{u.

Me|utim, isti taj ~ovek je ju~e rekao i da nikako nije vreme za sukobe u

koaliciji.

A govore}i o prevremenim izborima Vladimir Goati je ju~e na pitanje

kada bi se moglo o~ekivati da DS preduzme radikalnije poteze i ogradi

se od politike DSS-a, rekao da je vreme za odlu~nost Demokratske

stranke ve} pro{lo. Imamo lidera proevropskih snaga koji ne zna ni{ta.

Tadi} Boris ne shvata da do|e ~as kada je sve uzalud i kada vi{e nema

{ta da se spasava. Navodno, Demokratska stranka ~eka da se strasti

smire, pa da onda ide na izbore, kada }e on, Tadi}, dobiti vi{e glasova.

Pitanje je samo {ta }e mu vi{e glasova, {ta }e mu i dva miliona i trista

hiljada glasova, kada ne zna {ta }e s njima? Pitanje je koliko glasova je

potrebno Borisu Tadi}u da bi se osetio pobednikom. Mo`da da mu ren-

tiramo nekoliko desetina miliona Putinovih glasova.

I Srbija i Rusija pokazuju da izbori nisu nikakav dokaz demokratije.

Izbore voli Mugabe, izbore voli i Kastro, a Mubarak ih oboàva. Ve}

dvadeset sedam godina ih organizuje i pobe|uje na njima. To mu nije

smetalo da pro{log meseca zabrani da se na Me|unarodnom sajmu

knjiga u Egiptu pojave knjige Milana Kundere, Knjiga smeha i zabora-

va i Nepodno{ljiva lako}a postojanja. Kada smo kod knjièvnika, evo

jo{ jednog za kraj u Pe{~aniku, to je gospodin László Végel. On je go-

dinu i po ìveo u Berlinu, vratio se u Novi Sad i mi smo ga prekju~e

posetile.

László Végel:

[to se ti~e velike politike, tu me doga|aji nisu iznenadili. Vi{e me je izne-

nadila velika doza agresivnosti u svakodnevnom ìvotu, u autobusu, na

ulici. Nije to agresivnost protiv nekoga li~no, nego se razvija kultura agre-

sivnosti. Kada stojim u redu u po{ti, ~ovek pored mene misli da }u ga

izigrati, pa onda on izigra mene i ode preko reda. Vidite, nema vi{e ni

László

Végel

osmeha, bar u Novom Sadu. [etate, hodate i ose}ate da vas neko gleda ili

ve} i ja tako gledam druge i pitam se - ko je taj drugi. Ne znam kako }e se

to zavr{iti. U Berlinu se tako|e pojavljuju grupe skinheda, koje napadaju

ljude obojene koè, ali oni znaju da mogu lako da nastradaju i policija ih

ipak naj~e{}e uhvati, a sudovi su nemilosrdni prema njima. Nasilje posto-

ji svuda, ali ljudi teè da u privatnom ̀ ivotu, u privatnom nastupu, na ulici

- budu ljubazni.

Razumem politi~are koji su u~esnici borbe za vlast. Oni apeluju na

masovne strasti i govore povi{enim tonom. Ali ne{to izostaje u ovom

dru{tvu, a to je op{ta kultura tolerancije, svest o pluralizmu, o tome da ima

i druga~ijih ljudi, da ima onih koji druga~ije razmi{ljaju. Kada bi dru{tvo

imalo stabilnu kulturu ljudskih prava i razli~itosti, politi~ar bi mogao da

govori veoma agresivno. Time bi mo`da dobio vi{e glasa~a, ali ne bi stvo-

rio agresivne ljude i ne bismo imali ovaj beskrajni efekat agresivnog govo-

ra. Gra|anin koji glasa za takvog politi~ara bi rekao - On misli kao ja,

glasa}u za njega - ali tom ~oveku ne bi palo na pamet da posle glasanja ode

da ru{i svoj grad. On ne bi napu{tao okvir glasanja za politi~ku opciju.

Ovo dru{tvo uop{te ne brine o posleratnoj socijalizaciji omladine i

odraslih. Socijalni momenat akumulira nezadovoljstvo u ljudima, i kod

onih koji demonstriraju i kod onih drugih, svejedno. Ali u slu~aju kada se

demonstrira, nesvesno socijalno nezadovoljstvo dobija politi~ki, nacional-

ni ili ksenofobi~ni oblik. Ne moè ni policija sve da re{i. Trebalo bi paci-

fikovati dru{tvo. Posle rata je potrebna posebna vrsta rada na pacifikaciji

ljudi.

[kola bi trebalo da uvede jedan novi balans, skoro novi predmet o tome

kakav treba da bude ~ovek posle rata. To jeste veliko pitanje, kako posle

rata ~ovek da ìvi i da se ophodi prema drugima, prema susedu, prema

razli~itosti. Kod nas problem po~inje u porodici. Kada majka i otac zajed-

no ne mogu da zarade za stabilan ìvot svoje dece, oni gube autoritet.

Politi~ari govore - porodica, porodica, doma}in, doma}in. Doma}in mora

da da hleba svojoj deci, i ako to nije u stanju, porodica po~inje da se raspa-

da. Siroma{ne porodice se raspadaju i zato {to sada ìvimo u otvorenom

medijskom svetu. Ljudi vide sve {to postoji na ovome svetu i zahtevi

mlade generacije su mnogo ve}i nego ranije. Vi{e niko ne ìvi izolovano u

nekom selu, pa ni ne zna koliko je siroma{an. Sada svoje siroma{tvo ljudi

doìvljavaju kao neku vrstu nepravde.

340

29.0

2.0

8. Drugo, u sferi rada je ovde zavladalo mi{ljenje da se po{tenim radom

~ovek ne moè obogatiti. Ako ve}ina dru{tva misli da po{tenim radom ne

moè sebi da obezbedi normalan ìvot, onda i rad gubi smisao, dolazi do

negativnog moralnog efekta i razvija se agresivnost.

Onda na red dolazi politi~ka sfera. Mada smo nekoliko puta imali veliku

izlaznost na izborima, gra|ani nemaju dobro mi{ljenje o politi~arima, jer

u tranziciji politi~ari nisu uspeli da izgrade stabilne politi~ke stavove. Mi

nemamo ni ozbiljnu desnicu, ni ozbiljnu levicu.

Da vidimo religiju. S jedne strane, ona dobija sve ve}u politi~ku ulogu, ali

s druge gubi religiozni autoritet. Ljudi iz crkve govore o politici, ali jedva

da ih ~ujem kako meditiraju o problemima jednostavnog ~oveka. Crkva je

politizovana i nema vremena da se bavi ljudskom sudbinom. Mi smo

previ{e politizovano dru{tvo. Svedeni smo na to, to je pitanje ìvota i

smrti. Jo{ malo, pa }e i ljubav postati pitanje dnevne politike.

Svaki ~ovek je jedinstven, on ne moè da bude masa. Ponekad se od ljudi

napravi masa i onda nastaju problemi. Potrebne su dve stvari da bi se od

ljudi napravila masa - zajedni~ki bol i zajedni~ki strah. Mi u Srbiji imamo

i jedno i drugo. Kod gra|ana postoji zajedni~ki bol zbog Kosova, ali i zajed-

ni~ki strah od budu}nosti. Kada se ta dva spoje, nastaje eksplozivna

snaga.

Svetlana Luki}:

Kada govorimo o mla|im ljudima, se}am se tog ose}anja da sam be-

smrtna, da je preda mnom beskona~na budu}nost i da umiru samo

drugi. Nekako mi je tu`no kada ih pogledam, kao da su izgubili gene-

racijsku prednost optimizma, kao da su svesni da nemaju budu}nost,

da im je ona ukinuta.

László Végel:

To je o~ito i tu postoji jo{ jedan problem. Mlade generacije se uvek kroz

istoriju bune protiv vlasti, protiv postoje}eg poretka. Mi imamo obrnuti

slu~aj, da mlada generacija protestuje u slu`bi vlasti. To je prosto ne-

shvatljivo i nije prirodno. Mlade generacije mogu i da gre{e kada protestu-

ju protiv vlasti, ponekad preteruju, ali uz njih je uvek vezan prosvetiteljs-

ki optimizam dru{tva, nada da }e posle nas do}i nova, lep{a, pametnija ge-

neracija. Sada u Srbiji, a delom i u isto~noj Evropi, imamo mladu ge-

neraciju koja protestuje za vlast, u slu`bi vlasti. U Srbiji je bilo izuzetaka,

László

Végel

kada je 2000. mlada generacija protestovala protiv vlasti, ali u devedese-

tim godinama mlada generacija je uglavnom bila uz vlast, a i sada je. Iz

toga bi hladan i neutralan posmata~ mogao da zaklju~i da toj generaciji

dobro ide, da je zadovoljna, da ìvi dobro, da ima perspektivu. Ne, nema

perspektivu, niko od njih ne vidi svoju budu}nost. Kada ih pitate - Kako

}ete dobiti stan? - oni iskreno kaù - êkam da mi umru roditelji da bih

imao stan. Zamislite da treba da ~ekate da vam umru roditelji da biste

do{li do stana, kakva destruktivna energija se skuplja u vama. E, ta ge-

neracija demonstrira u ime vlasti.

Nijedna vlast nije ba{ naivna, ona zna kako da mobili{e masu. Tako dolazi-

mo do velikog problema, a to je da su kod nas ve} predugo nacionalna

ose}anja najpogodnija za to da vlast kanali{e nezadovoljstvo. U Srbiji je to

izraènije nego u drugim zemljama, ali sve zemlje srednje i isto~ne Evrope

imaju taj strah za nacionalni identitet, koji je u stvari strah od globalizma,

amerikanizma. To je u srednjoj i isto~noj Evropi dovelo do ja~anja popu-

listi~kih pokreta i takozvane masovne demokratije. Devedesetih godina

smo videli sre}no lice Evrope, sru{io se berlinski zid i u Evropi je bila

zavladala velika radost utopije. To sre}no lice je sada dobilo svoje senke i

u ~itavoj Evropi se poja~ala jedna vrsta nacionalnog straha. To vi{e nije

strah od kom{ije, nego od terorizma. Liberalni multikulturalizam vi{e

nema podr{ku koju je imao devedesetih godina, naro~ito od evropske

desnice. Desnica je u poslednje vreme ostvarila veliki prodor u Evropi, ali

institucije jo{ ~uvaju dru{tvenu stabilnost. Tako dru{tva mogu prolaziti

kroz periode politi~ke nestabilnosti, ali ona ostaju stabilna. Ako kod nas

do|e do konflikta izme|u dva politi~ara, ~itavo dru{tvo po~inje da strahu-

je, ljudi o{tro navijaju i zauzimaju strane u sukobu. ̂ ovek se ponekad pita

- A {ta da rade oni koji ne}e ni na jednu stranu?

Doìvljavam skoro li~nu tragediju ovih dana. Uvek sam se borio za to da

granice budu labave, {to virtuelnije, i {ta se doga|a? - Ve} skoro dve deceni-

je ìvim u svetu u kojem se vodi èstoka, nemilosrdna borba za granice.

Drugo, uvek sam verovao u nacionalno razumevanje, a {ta sam doìveo? -

Da se konflikti pove}avaju i postaju brutalni. Moje velike iluzije ru{e se

pred mojim o~ima i te{ko mi polazi za rukom da ne postanem nihilist, koji

vi{e ni u kakve vrednosti ne veruje. To je dosta mu~no i mislim da u tome

nisam sam. Ose}am da mnogi ljudi u ovoj zemlji vode istu borbu sa sobom,

da nekako sa~uvaju tu nadu.

342

29.0

2.0

8. Jedna nada je zaista Evropa, ali da li je to realna nada? Hajde da zamislimo

da je u devedesetim godinama evropska opcija kod nas pobedila i da je

tada{nja Jugoslavija u{la u u Evropu, s planom da se tek u njoj sve repub-

like razdvoje u posebne zemlje. Pazite, to je bilo realno, ova zemlja je

mogla prva od isto~noevropskih zemalja da u|e u Evropu. Kako bi u tom

svetlu izgledao problem Kosova? Pa on se kao takav ne bi ni pojavio. To ne

zna~i da bi vladala me|unacionalna idila, ali ovakav sukob teoretski ne bi

bio mogu}.

Mladi svet ne bi trebalo da beì, nego da ode, pa da se vrati. Sve ove dra-

mati~ne dileme koje sada doìvljavamo, ne bi postojale. I tada bismo imali

briga, ali sasvim druga~ijih, briga s ljudskim licem. I ljudi bi ìveli duè. I

kada govorimo o Evropskoj uniji, treba pomisliti na to da tamo ljudi ìve

duè. Zamislite jednog starog ~oveka, koji }e umreti u 69. godini, a kada

bi ìveo druga~ije, umro bi u 79. godini. Smrtnost u Srbiji je jako velika.

Meni su najtu`nije ~itulje, jer je prosto neverovatno kako ljudi umiru

mladi. Ovde o smrti niko ne razgovara, sem o nasilnoj, ali pitanje je kako

produìti ìvot i kako da taj produèni ìvot bude sre}an. îtam izve{taje

iz parlamenta, ponekad i pogledam prenose sednica, ali o tome ne ~ujem

ni re~i. Ti ljudi kaù da je za njih porodica sveta, da je to stub dru{tva.

Kakav je to stub, kada je smrtnost tako velika?

Imamo o~ite znake koji pokazuju da }e ìvotni standard opet po~eti da

pada. To zna~i jo{ manje mogu}nosti za {kolovanje i dalje pove}avanje

agresivnosti. Za te posledice ne}e odgovarati nijedna vlada, nijedna poli-

ti~ka, a ni kulturna elita. Pa ne ìve ljudi samo od politike, nego i od hleba

i èle prijatan ìvot. Atmosfera je toliko politizirana da je potrebna velika

hrabrost da ~ovek kaè da je ìvot bogatiji od politi~kih doga|aja. Govori

se samo o nesre}i, samo o tragediji, samo o neprijatelju. Ko danas govori o

prijatelju? Prijateljstvo je kao vrednost izgubilo svaki smisao.

Ljudi su ~ekali Godoa, a onda je Godo do{ao prerano. To je taj problem

Kosova. Svi su mislili da ima jo{ vremena, da }e to do}i na dnevni red za

pet, deset godina. Svi su znali da }e to jednom do}i na dnevni red, svi kaù

da nisu iznena|eni, ali ipak je stvorena situacija kao da su svi iznena|eni.

To je vrlo dvosmislena situacija. Svaki gra|anin je znao da }e jednom

morati da se suo~i s tim problemom, ali je ~ekaju}i Godoa pomislio da je to

ve~ni proces, da uvek ima jo{ vremena. Zato je bilo {okantno kada je taj

Godo stigao i ljudi sada ne znaju {ta treba da ~ine. U stvari, nije bitno ni to

da li je stigao ili nije. Mo`da ja ne treba da budem sudija, jer je to toliko

nacionalna stvar. Ali u jedno sam siguran, da i kosovsko i srpsko dru{tvo

treba da se pripreme za pomirenje. To je dug, ozbiljan proces, za koji je

potrebno mnogo iskrenosti. Ta iskrenost nedostaje.

Ako bi pomirenje bilo ostvareno za deset, dvadeset godina, onda ni taj

problem suverenosti ne bi izlazio tako strastveno, èstoko, tako {okantno

na dnevni red. Sve bi bilo mnogo smirenije. Da je 1988, 1989. i 1990.

godine srpska opozicija iznela predlog - Hajde da re{imo Kosovo kao

Olandska ostrva i da damo Albancima su{tinsku autonomiju, mislite li da

bi danas Kosovo bilo samostalno? Ali to niko nije ponudio na vreme. I kada

je opozicija do{la na vlast 2000. godine, ona nije rekla - Evo, mi vam to

nudimo krajem decembra. êr~il je rekao da ponekad jedan dan

zaka{njenja u politici moè biti koban. Ali vi{e godina i decenija

zaka{njenja su ve} tragedija.

Ovih dana sam malo putovao i razgovarao sa zemljoradnicima. Oni su mi

pri~ali kako su sedamdesetih i osamdesetih godina kupili traktore, kola i

gradili ku}e. A sada, kaè, jedan traktor mu je toliko propao da je morao da

plati hiljadu evra za generalnu popravku. Tih hiljadu evra }e cele godine

ose}ati i on i njegova porodica i deca. Ja ga slu{am i kaèm - I kod mene je

isto, ali kod mene nije u pitanju hiljadu evra, nego nekoliko knjiga koje

nisam napisao. Nije mi ni do tih knjiga, nije ni zdravlje najva`nije, ali jed-

nostavno sam izgubio samopouzdanje. ôveku je va`no da vidi kako se

njegovi ideali ostvaruju, ne ba{ onako kako je on planirao, ali ne{to malo.

Ali ja sada vidim kako se stvari odvijaju upravo suprotno. To je jo{ teè

podneti od onoga {to nisam uradio.

Svetlana Luki}:

Sre}em ljude koji kao da se opra{taju sa sopstvenim ìvotom - Eto,

mogli smo biti, ali nismo.

Lásló Végel:

Jeste, nastupio je neki memento. Ja volim da razgovaram s ljudima

neposredno, a ponekad to ~inim i s politi~kim neistomi{ljenicima. Kada

razgovaram s njima, govorim o ne~em drugom, o ljudskim stvarima, za

koje znam da i oni ose}aju isto kao i ja. Ali moram da primetim da su ti

ljude privrèniji srpskoj naciji nego ja ma|arskoj. Njihov nacionalni

identitet ih vi{e uzbu|uje nego mene. Ro|en sam kao ~ovek, a slu~ajno

sam i Ma|ar. Kada razgovaram sa srpskim desni~arima, vidim da i oni

mu~e muku sami sa sobom, traè neku fiksnu ta~ku za sebe u politici, ali

László

Végel

344

29.0

2.0

8. u ìvotu su uàsno usamljeni i bez tla. Meni je i njih ào, ne àlim samo

sebe. I neistomi{ljenika mi je ào.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik. Na na{em sajtu, pescanik.net, vas ~eka nekoliko

zanimljivih tekstova. Prvi put je za nas pisao Ivan Torov, tekst o

prokletstvu meseca marta u Srbiji. Na pescanik.net su i novi tekstovi

Miroslava Prokopijevi}a, Teofila Pan~i}a, Svetlane Slap{ak. Preneli

smo i intervju s Vesnom Pe{i} iz dana{njeg izdanja sarajevskih Dana,

a i tekstove iz strane {tampe o predsedni~kim izborima u Rusiji u

nedelju. Napolju je sedamnaest stepeni, uìvajte u ovom lepom danu,

ali ne previ{e, niste zasluìli. Niko od nas nije zasluìo sun~an dan, jer

smo svi mi, pisalo je na jednom grafitu - deca dezertera iz 1389.

0077.. 0033.. 22000088..

NEKOLIKO MILIONA PSIHIJATARA Albanci su vodili oslobodila~ki rat, iza{li iz kolonijalnog

poloàja, doìveli uàsne `rtve, neuporedive s osvetom

prema kosovskim Srbima ... Zemlja u kojoj se racionalnima

smatraju Rada Trajkovi}, Dragan Markovi} Palma i

Mla|an Dinki} osu|ena je da propadne ... Ruka bi mi se

osu{ila, ako bih ponovo glasala za Demokratsku stranku ...

Gosti:

Velimir ]urgus Kazimir , Dokumentacija Ebart,

Vladimir Beljanski, advokat,


Sr|a Popovi} i Biljana Srbljanovi}, na promociji

Pe{~anika u Pan~evu,

Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana

\in|i}a

Svetlana Luki}:

Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Dràva koja je nekada bila na{a, a sada

je samo vladina, davi se iz dana u dan, ali to se ne da zaklju~iti po vesti-

ma, osim ako pod ve{}u ne podrazumevate poslednji uspeh rusko-

srpske diplomatije da zakaè sednicu Saveta bezbednosti, na kojoj

}emo izneti tako re}i lepezu novih predloga o Kosovu, kao {to je onaj da

se sve zemlje koje su ga priznale smesta pokaju i izvine Ko{tunici,

Kusturici, Ivani @igon, svetom Savi, svetom Nikoli i, naravno, svetim

Vra~ima.

Takozvana vest je i da je Milo{ Aligrudi} rekao da je vlada u agoniji, {to

nas je sve iznenadilo i {okiralo. Ne samo da u vladi imamo glupake,

nego je sve vi{e onih koji simuliraju glupost, samo zato da ne bi morali

da se izloè novim izborima. ^lanovi vlade ujedinjeni u bolu zbog izne-

nadnog gubitka Kosova svakoga dana proizvode toliko bede, nesre}e i

sramote, da je ~oveku potreban skoro nadljudski unutra{nji napor da

bi postigao podno{ljiv stepen nesre}e.

A na{a ranjena zver, predsednik vlade, dopisuje se s evropskim i svet-

skim institucijama. Njegove opsesije, koje samo on smatra idejama,

pla{e i sovu na njegovom prozoru, a kako i ne bi kada je pokazao da je

spreman da zapali i Beograd i severno Kosovo samo iz ljubavi prema

preambuli ustava. Jedna verzija pri~e o Neronu glasi da je taj ludak

zapalio Rim iz ljubavi prema Ilijadi.

Ovih dana su se intenzivno dopisivali {efovi kabineta Ko{tunice i

Tadi}a. Predsednik se od toga umorio i sada se malo odmara, i to je jedi-

ni razlog za{to nije oti{ao u narod, recimo u Sombor, recimo pred

pekare Albanaca, ispred kojih novope~eni kosovski mu~enici i patriote

dele besplatno srpski hleb, samo da neprijatelj ne bi pobedio u specijal-

nom ratu koji se vodi pod neinventivnim nazivom - Nahranimo Srbe

na{im burekom, ne bi li se otrovali i u magnovenju priznali nezavisnost

Kosova.

Ni predsednik, a ni bilo koji visoki funkcioner njegove Demokratske

stranke, nije na{ao za shodno da ode u Sombor i po{alje poruku svim

manjinama da, dok je on predsednik, nijedan dripac ne}e smeti da ~ini

ono {to se danima ~inilo u Somboru. Verovatno se Tadi} pla{i da ga

koalicioni partner ne optuì za to da izdaje Kosovo za pekaru, i to

pekaru pod imenom Dva brata.

350

07

.03

.08

. Naàlost, nije samo predsednik taj koji }uti u vremenima kada se ne

sme }utati. Ne znam za{to toliko sveta ima utisak da su ovo dani

apokalipse, da su se otvorile ustave nebeske i da je najpametnije da se

sakriju u mi{je rupe, gde ih je i slao, na onom veli~anstvenom i nadasve

dostojanstvenom mitingu, Emir Kusturica. Za{to ljudi misle da je ovo

neka stra{na poplava koju valja preìveti tako {to }e se svako uhvati-

ti za prvo drvo i sa~ekati da voda i mulj pro|u? Ne}e se za ovakve dane

govoriti - Vremena su bila mra~na, govori}e se - Za{to je toliko ljudi

}utalo?

Zamislite, ~ak ni Dòrd` Bu{ nije }utao kada je posle 11. septembra

po~ela hajka na muslimane u Americi. Bu{ Mla|i je znao da mora, ne

zbog ljubavi prema muslimanima, nego zbog mira u sopstvenoj zemlji,

da ode u dàmiju da bi poslao poruku kako ti ljudi ne smeju biti izloèni

nasilju. Mogu u Gvantanamu, ali ne u Njujorku i Va{ingtonu.

Danas je 7. mart, na dana{nji dan ro|en je Toma{ Masarik. Ovaj ~e{ki

dràvnik i filozof je neposredno pre ulaska u politiku dokazao da su

srednjovekovni rukopisi, na kojima se zasnivao veliki deo nacionalnog

mita, la`ni. Zbog toga ga êsi nisu ubili, nego su ga izabrali za prvog

predsednika êhoslova~ke i onda je on vladao skoro dvadeset godina.

Mi smo na{eg ubili ve} posle dve godine i to je ta mala razlika izme|u

nas i êha.

Na po~etku Pe{~anika govori novinar i publicista Velimir ]urgus

Kazimir.

Velimir ]urgus Kazimir:

Ubrzanje je posledica onoga {to nas je kao stra{no iznenadilo, a to je

progla{enje nezavisnosti Kosova i sve to u stvari sluì istovremeno za dve

stvari. Jedno je da se glavni politi~ki akteri opravdaju kako su u~inili sve

pod milim bogom da to zauvek ostane na{e, a s druge strane, da to

opravdanje preto~e u politi~ki rezultat na budu}im izborima. Efekti takve

politike su potpuno iracionalni, potpuno suludi i to je ono {to nas pla{i.

Mene ne pla{i to {to politi~ari govore lude stvari, jer oni to ~esto rade da bi

opstali na vlasti, da bi dokazali kako su mudri. Mene pla{e reakcije na nji-

hov govor, koje se potpuno spontano razvijaju i za to imam jedan primer.

Sedamnaestog februara je progla{ena nezavisnost Kosova, 18. februara

izlazi jedan teksti}, ~varak na stranicama Pravde, neverovatna vest o

tome da je policija spre~ila dramati~ni okr{aj u Srem~ici, kada su pripa-

Velimir

]urgus

Kazimir

dnici albanske manjine po~eli da proslavljaju sticanje nezavisnosti

vatrometom i petardama. Onda se okupio veliki broj gra|ana i do{la je

policija da spre~i sukob. To je ~udna vest, jer se u njoj ne kaè ni da je neko

uhap{en, ni da je neko priveden, ni da je neko nekoga udario, ni{ta, samo

to da se ~udo desilo u Srem~ici. 19. februara, zna~i sutradan, o istom

doga|aju izlazi mnogo ve}i tekst s fotografijama u dnevnim novinama

Alo. Naime, {ta se desilo? Proslavljao se prvi ro|endan jednog de~aka, srp-

ska je familija, po{tena, pravoslavna, bio sve{tenik, skupilo se mnogo

ljudi, krenula pucnjava, vatromet i tako dalje i onda kre}e obja{njenje.

Neko od ljudi iz te ulice prijavio je policiji da se tu proslavlja nezavisnost.

Policija je do{la i utvrdila - Ma to su na{i - popila neko pi}e, nazdravila i

oti{la dalje. Do zabune je do{lo, jer nekoliko stotina metara dalje postoji

divlje romsko naselje, u kojem su ve}ina Roma muslimani, pa je neko,

kada je ~uo iz tog pravca vatromet i pucnjavu, brè bolje zaklju~io da ti

ljudi slave progla{enje nezavisnosti. To je najdirektnija posledica tog ludi-

la.

Zna~i, pre{li su se, ali se niko nije potrudio da kaè - Ej, ljudi, kako je

uop{te mogu}e da neko zami{lja takve stvari, kako je mogu}e da kom{ije,

kada po~nu da lete petarde i vatromet, pomisle da su to secesionisti,

iredenta, U^K, da neko na deset kilometara od centra Beograda slavi neza-

visnost Kosova? Koja je to psihologija? Koja je to logika? Jesu li ti ljudi

stvarno debili, kada moram tako da kaèm? Ja bih sada i{ao u tu Srem~icu

i pitao - Ljudi, je l' vi stvarno mislite da bi neki Albanac u Srem~ici ili bilo

gde u Beogradu slavio? Mogu da zamislim da to rade u Velikom Trnovcu,

u Pre{evu i verovatno su to i radili, ali da bi neko to radio u Beogradu, u

okruènju u kojem je devedeset devet odsto Srba - pa jeste li vi normalni?

Svetlana Luki}:

Izvini, samo da te podsetim, vo|e Albanaca s juga Srbije su ba{ toga

dana zabranile svaku javnu proslavu i rekli su - U ku}i moète da

radite {ta ho}ete, ali napolju ne sme ni{ta da se dogodi.


Ta~no, i na Kosovu se insistira na tome da ne do|e ni do kakvih mani-

festacija koje bi povredile srpsku manjinu. To pomalo li~i na cenzuru, jer

postoji apel medijima da ne pi{u o problemima koje izazivaju pripadnici

srpske manjine na Kosovu, bilo da je re~ o demonstracijama, zaustavlja-

nju vozova ili ne~em sli~nom. Mole ih da tome poklone najmanju mogu}u

pa`nju, da ne bi proizveli negativna ose}anja. Ne tvrdim i nikada nisam

352

07

.03

.08

. tvrdio da tamo vlada koegzistencija, ljubav, razumevanje, tolerancija -

daleko od toga. Srbima na Kosovu je jako te{ko, treba ìveti tamo, pa vide-

ti s ~ime se oni suo~avaju. Nisam idealista u smislu da fantaziram o uza-

jamnoj ljubavi, ali u Srbiji o~igledno postoji sna`na tendencija {irenja

pri~e o zaveri, spremnost da se reaguje najagresivnije. Zami{ljam kako bi

to izgledalo, mo`da i tragi~no, da je dete nekog od Roma u Srem~ici zaista

slavilo ro|endan i da oni kojim slu~ajem imaju para da kupe petarde i

vatromet i da po~nu da proslavljaju. Pa ko bi dokazao, ne me{tanima, nego

policiji - da oni pored Beograda ne slave nezavisnost Kosova? To je ne{to

{to iz malog incidenta, preko no}i moè postati ne{to uàsno.

U Somboru nam one kretenske face obja{njavaju da ne treba da kupujemo

hleb u pekarama koje drè ljudi koji su poreklom Albanci. [ta dalje pri~ati

- ako to nije protofa{izam, ne znam {ta je. Ovde je ve} re~ o nemalom broju

grupica i pojedinaca koji ne ose}aju nikakav strah, nemaju nikakvu re-

zervu prema tome da nekome zalepe da je [iptar i da kod njega ne treba

ni{ta da se kupuje, da mu razbiju ne{to, zapale, da ga napadnu, da

optuùju druge Srbe koji tu kupuju. [ta je slede}a stepenica? Da su oni

izdajnici i pla}enici? Ako to nije ne{to {to najdirektnije podse}a na

stvaranje sistema koji jeste fa{izam, ja ne znam o ~emu mi onda pri~amo,

~ime se bavimo i za{to zatvaramo o~i pred ne~im {to je zrelo za intervenci-

ju dràve. Niko me ne}e ubediti da u roku od dvadeset ~etiri ~asa u

Somboru ne moè da se utvrdi koje srpske pekare daju besplatan hleb da

bi se uni{tile pekare koje drè Albanci. To, na kraju krajeva, moèmo pos-

matrati i kao monopolisti~ko pona{anje, pa bi i mimo nacionalne pripa-

dnosti bilo ka`njivo da neko poku{ava da na taj na~in uni{ti nekog

proizvo|a~a.

Cela ova situacija izaziva mi veliku strepnju i veliki bes. Ja bih da odgo-

vorim, ja bih da se ne{to uradi. [ta da se uradi? Moramo da po~nemo da

pravimo neke horizontalne strukture otpora, koji zahteva i odre|enu

organizaciju i neku vrstu solidarne borbe, koja mora imati i svoje materi-

jalne i moralne i fizi~ke pretpostavke. Ti novi klinci s kukuljicama koji se

predstavljaju kao srpski nacionalisti iza{li su iz mraka. Oni su, naravno,

praznoglave budaletine, s kojima ni o ~emu ne moète raspravljati, jer oni

ni{ta ne znaju. Ne znaju ni{ta o sebi, ne znaju ni{ta o Srbiji, ne znaju ni{ta

o istoriji, ne znaju ni{ta o savremenom dru{tvu, ali su vrlo samouvereni i

sna`ni, jer ose}aju podr{ku jednog dela vlasti, onog koji smatra da je

razbijanje i ograni~en oblik nasilja normalan oblik demokratije. Sino}

sam ~uo predlog referenduma i o~ekujem ga svakoga dana, jer cela

Velimir

]urgus

Kazimir

situacija ide u tom pravcu. Klju~na stvar je kako bi izgledalo to referen-

dumsko pitanje. Naravno, demokratski orijentisana stranka, kao {to je

DSS, rekla je da bi se ono formulisalo konsenzusom svih stranaka. Ja bih

èleo da se bez konsenzusa postavi vrlo jednostavno pitanje gra|anima

Srbije - da li èle da ìve u slobodnom, bogatom i perspektivnom svetu ili

èle da ìve u zatvorenom, nestabilnom i nesre}nom svetu.

Hipokrizija u koju su u ovom trenutku zapali politi~ari je tolika da je ~ak

i iskorak Mla|ana Dinki}a ispao hrabar i odlu~an i ja to podràvam, ali on

nije spreman da kaè - Da, doneli smo ustav na na~in na koji se to ne radi,

stavili smo u ustav ne{to {to se nigde ne stavlja u ustave, obavezali smo

sami sebe na budu}a ludila i ja sada ho}u da iza|em iz toga. Super je {to

ho}e da iza|e iz ludila, ja ga podràvam i prihvatam da su gre{ke u politi-

ci mogu}e, ali ̀ elim da vidim spremnost svih na{ih ljudi, mislim na Borisa

Tadi}a, mislim na Mla|u Dinki}a, mislim na ̂ edomira Jovanovi}a, mislim

na predstavnike manjina, da cilj oko koga }e se okupiti bude takav da nji-

hove li~ne omraze, prebacivanja, nabacivanja - vi{e nikada ne ~ujem. Ne

èlim vi{e da ~ujem Borisa Tadi}a da se zahvaljuje na podr{ci svima, a ne

zahvaljuje se i LDP-u, ~iji su svi ~lanovi glasali za Borisa Tadi}a. êdomir

Jovanovi} je u pola deset iza{ao da glasa i to je bila poruka njegovim

glasa~ima {ta treba da rade. Kao {to ne èlim da vi{e ikada ~ujem Ivana

Andri}a da u isti ko{ stavlja Tomu Nikoli}a, Borisa Tadi}a i Ko{tunicu. Ne

moète praviti saveze ako izbacujete ljude i povezujete ono {to je

nepovezivo. Ko su na{i prirodni saveznici? Ako to ne}emo da prihvatimo,

neka sve ide do |avola. Ako nismo spremni da kaèmo - Gre{ili smo, gre{io

je, ali sada je najva`nija bitka za Srbiju, pa neka ide do |avola i ta njihova

dru{tvena odgovornost i politika i sve ostalo. Onda nam stvarno ni{ta ne

ostaje, onda }emo se iseliti, onda neka nas pojedu, onda smo to i zasluìli.

Muka mi je od tih omraza.

Poslednjih sedam-osam meseci radim na jednom projektu. Poku{avam da

rekonstrui{em period do ubistva Zorana \in|i}a i ono {to se de{avalo

posle toga, pre svega u medijskoj sferi i u sferi kulture i da vidim koji su to

stereotipi i kli{ei dominirali i jo{ dominiraju i da vidim koji su to autori

koji su tako strasno satanizovali Zorana \in|i}a. îtao sam sve tekstove.

Dugo me je mu~io zaklju~ak te knjige, jer ja nisam ~ovek sklon pri~ama o

zaverama. Uvek sam to posmatrao kao skup politi~kih, finansijskih, grup-

nih interesa, iz kojih proizlaze odre|eni stavovi, stereotipi, kli{ei. Ali kada

smo pre desetak dana ~uli izve{taj ruskog novinara o Zoranu \in|i}u, cela

pri~a mi se sklopila. ôvek iz prijateljske, ali ipak daleke zemlje, pravi

354

07

.03

.08

. prilog o ubijenom premijeru druge zemlje na na~in koji je frapantan. I ja

se pitam za{to. Znam da to nije naru~eno, sto posto sam siguran da nisu

Putin ili Lavrov naru~ili tu budala{tinu. To je proizvod uverenja koje je u

odre|enim krugovima dosta ra{ireno, a ti krugovi su bliski s politikom,

raznim specijalnim slu`bama, policijom, KGB-om i bliski su sa sli~nim

profilima u Srbiji. I ni{ta lak{e nego napraviti takvu vrstu pri~e, pri ~emu

jedan Rus izri~e zaklju~ke o na{em Zoranu \in|i}u. To govori da su ta~ne

pretpostavke koje sam ja stalno odbacivao o tim geopoliti~kim i

strate{kim interesima, o ne~emu {to smo imali u vreme moje mladosti i u

vreme pre hladnog rata, u vreme Jalte, kada je grupa mo}nika ocenila da

na{a zemlja treba da bude u interesnoj zoni Rusije. Ta grupa ljudi u Srbiji

ima zagovornike te ideje, ljude koji su izdajnici ove zemlje.

Mi se ovde suo~avamo s nacionalnom izdajom, jer ljudi koji ho}e da odvo-

je Srbiju od Evrope i da je u~ine vazalnom zemljom Rusije, jesu izdajnici

ove zemlje. Pri svemu tome, nisam siguran da Putin i ruska vrhu{ka u

ovome u~estvuju tako zdu{no. Prosto mi se ~ini da je ovo ludilo koje vlada

u Srbiji autohtono, jer ra~una na ne{to {to niti je isplanirano, niti dogo-

voreno. S druge strane, ose}am neku energiju i optimizam da bismo svi

zajedno mogli da se poveèmo i da u~inimo ono {to nam se u ovom ~asu

~ini nemogu}im, a to je da pobedimo taj primitivni, radikalski i ekstrem-

isti~ki, antievropski i antimoderni soj.

Svetlana Luki}:

Ova emisija }e biti emitovana nekoliko dana uo~i 12. marta. Svake

godine mi ìvimo sve dublje posledice tog atentata.


To je bila stra{na neverica, neverica s drhtavicom, jer ose}ate da se desilo

ne{to istorijski dramati~no. Osim tog li~nog, tragi~nog usuda i smrti

Zorana, koji je godinama bio i moj dobar prijatelj, vi ose}ate da zemlja ide

u pravcu koji vam izaziva strepnju, strah. Za vreme Sablje vam se u~inilo

- Evo, presabrali smo se, sada }emo to isterati. Zoranovu sahranu sam

doìveo kao na{ istinski trijumf, pobedu posle koje ne}e biti bube i pacova

koji }e smeti da izmili napolje - i nisam bio u pravu. Trebalo je odmah

raspisati izbore, {to je bila uàsna gre{ka Zorana @ivkovi}a. Zoran \in|i}

je gre{io u izboru ljudi, to je o~igledno, ali kada se to uporedi s ovim {to se

sada radi, to su nebo i zemlja. Mi sada poku{avamo da opravdamo ono {to

se de{avalo u ratovima devedesetih. Poslednje informacije koje imam s

raznih su|enja za ratne zlo~ine mi govore o tome da ova politi~ka situaci-

Velimir

]urgus

Kazimir

ja direktno uti~e na su|enja. Dolazi do preokreta kod svedoka, koji trpe

pritiske, reketiranja, pre svega od Radikalne stranke i njenih saveznika

koji kaù - Ma kakvi ratni zlo~ini, kakvi bakra~i, kakav Zvornik, kakva

Suva Reka? Mi se vra}amo u poziciju bezvla{}a, jer ako vi na taj na~in

dezavui{ete su|enja i sud, pa vi onda moète da uradite {ta god ho}ete.

Sutra moète da proizvedete vanredno stanje. Ko nam garantuje da ne}e

biti podmetanja bombe od na{e slu`be? Gde je kontrola, gde je sigurnost?

Ja se pla{im pravca u kojem idu ovi sukobi na severu Kosova, dokle }e i}i

to podbadanje, je l' postoji neka ta~ka u kojoj }e se re}i - Dobro, pokazali

smo, to je na{a pozicija, borimo se politi~ki. Ali nemojte izvoditi ljude,

nemojte naoruàvati ljude.

Jedini pravi politi~ki analiti~ar u Srbiji je Koraks. Dana{nja karikatura na

naslovnoj strani Danasa, na kojoj Vojislav Ko{tunica u luda~koj ko{ulji,

koju je na nesre}u uspeo da razveè, lebdi, levitira kao onaj nebeski leta~

iznad Srbije - to je ono u ~emu smo. Mi smo u ovom trenutku taoci li~nog

i grupnog ludila, iz kojeg }e jedni izvla~iti politi~ku korist na budu}im

izborima, drugi }e izvla~iti korist iz tajkunizacije Srbije, tre}i }e izvla~iti

korist iz toga {to }e biti zapisani zlatnim slovima kao najve}i borci za

Kosovo. Svako od njih je u svom ludilu lepo zacrtao i napisao koje akcije

}e dobiti, koji konzorcijum, sve je to zapisano. I ovo ludilo je ludilo po ma-

nifestaciji, ali nije ludilo po njihovim planovima i onome {to oni èle i

ho}e.

Svetlana Luki}:

Vidim da je neko, i to sasvim ozbiljno, predloìo da ubudu}e u srpskim

sudnicama i sudije i tuìoci nose toge. Ju~e u Danasu predstavnici

advokatske komore i tuìla{tva pozdravljaju tu ideju i kaù da }e toge

dati dostojanstvo sudijama i advokatima. Ako im to ne pomogne, ni{ta

ne}e. Ne pada im na pamet, ni tuìocima ni ostalim predstavnicima

pravde, da, na primer, pokrenu postupke protiv ljudi odgovornih za pa-

ljenje i plja~ke po Beogradu. U narednih nekoliko minuta slu{ate

advokata Vladimira Beljanskog. Vladimir brani progonjene novinare, a

sada je u timu advokata koji brane sudiju Gorana Kljajevi}a. S

Vladimirom smo razgovarali o temi koja se vi{e ne pominje, a to je pa-

ljenje po Beogradu posle onog dostojanstvenog mitinga. Stvar je

progla{ena posledicom poniènog nacionalnog dostojanstva i - nikom

ni{ta.

356

07

.03

.08

. Vladimir Beljanski:

êkam da vidim {ta }e preduzeti tuìla{tva i sudovi povodom svih tih

doga|anja, ali pla{im se da se ne}e desiti ni{ta. Imali smo priliku da na

sajtu Jutjub pogledamo snimak kra|e, ali mene interesuje {ta }e se desiti

sa svim ostalim zbivanjima i da li neko snosi, ne politi~ku, nego krivi~nu

odgovornost za nerede na ulicama, izme|u ostalog i za to {to policija nije

radila svoj posao. Ja sam jo{ pod utiskom onoga {to je Ko{tunica nedavno

izjavio, kada je Savet za nacionalnu bezbednost pohvalio rad policije.

Novinari su ga pitali da li je policija mo`da ipak trebalo da reaguje

druga~ije, a on je izjavio da je njihov rad pohvaljen, {to zna~i da su radili

kako treba. Moram da napravim korak dalje, pa da zaklju~im da, ako je

policija uradila sve {to je trebalo da uradi, a desilo se ono {to se desilo,

onda je to i trebalo da se desi. A ako je to trebalo da se desi, zna~i da je

nasilje te vrste kod nas ne{to {to dru{tvo èli da se dogodi i ne{to {to se,

ne samo toleri{e, nego i potpuno odobrava kao poèljno. U takvoj atmo-

sferi vi ne moète o~ekivati da }e sudovi raditi svoj posao. Sudovi uìvaju

veliku dozu nezavisnosti, ali i sudovi i tuìla{tva oslu{kuju puls politike i

ukoliko nema signala da treba pokrenuti postupak, tuìla{tvo to ne}e ni

u~initi, a sudovi onda ne mogu nikoga da osude, niti oglase krivim za bilo

koje krivi~no delo. Ono {to se doga|alo na ulicama Beograda nakon mitin-

ga nije se desilo slu~ajno. To je bilo planirano, nakon toga je policija

pohvaljena, sudovi ne}e uraditi svoj posao, na tome }e se sve zavr{iti.

Paradoks cele situacije je to {to je Boris Tadi} u Savetu bezbednosti,

mo`da nekoliko dana pre toga, srpski narod opisivao kao miroljubiv.

Mislim da smo imali velike {anse da se kao takvi i prikaèmo, nakon svega

{to se doga|alo devedesetih godina. Nakon 5. oktobra smo pokazali da

smo u stanju da promenimo reìm na kulturan, demokratski na~in, da

ljudi ne ginu, da se ne ve{aju po banderama, ali sada ponovo pokazujemo

da to nije na{e pravo lice, nego da smo zapravo nasilni i da, kada nam se

ne{to ne dopadne, mi primenjujemo silu.

O~ekujem da vidim {ta }e pravosu|e u Srbiji uraditi tim povodom. Neka

od krivi~nih dela koja su izvr{ena spadaju u izazivanje op{te opasnosti u

najteèm obliku, jer je jedna osoba u svemu tome izgubila ìvot.

Zapre}ena kazna zatvora za nekoga ko to prouzrokuje je dvanaest godina.

Na{im ustavom, ali i drugim me|unarodnim aktima koje je ratifikovala

Srbija, garantovano je pravo na ìvot. To ne zna~i samo da }e se dràva

uzdràvati od toga da nekoga li{i ìvota, odnosno da ne bude smrtne

kazne, nego dràva ima i pozitivnu obavezu, a to je da za{titi ìvote svojih

Vladimir

Beljanski

gra|ana. To je povezano s reagovanjem policije, a ovoga puta o~igledno

nije pravovremeno spre~eno ono {to se doga|alo posle mitinga. Moglo je

da pogine mnogo vi{e ljudi. Generalna proba napada na ambasade desila

se 17. februara, tako da je vlast trebalo da zna da }e se to desiti. ûli smo

osude iz inostranstva, dobili smo jedinstveni stav Saveta bezbednosti, po

kojem su ljudi koji su u tome u~estvovali nazvani - ruljom. U toj oceni se

ceo svet, dakle, ujedinio, tako da su posledice vi{estruke i u svakom

slu~aju negativne.

Kada je ne{to krivi~no delo, onda je jasno da pravosu|e mora da reaguje u

svakom slu~aju, ali mislim da je zna~aj reagovanja pravosu|a utoliko ve}i

ukoliko dru{tvo takva dela manje osu|uje. Kada postoji zabluda politi~kih

vo|a koje kaù da je ne{to u redu, da je ne{to dozvoljeno i normalno, a

o~igledno je da nije, jer su to krivi~na dela, zna~aj pravosu|a dobija na

snazi i ono mnogo intenzivnije mora da primeni svoju represiju. Postupak

mora biti sproveden po propisima, da bi se takvo ne{to spre~ilo. Zato i po-

stoji odvojenost vlasti u demokratskom dru{tvu, pa imate potpuno odvoj-

enu izvr{nu, zakonodavnu i sudsku vlast. One postoje da bi jedne

ispravljale gre{ke drugih. To se kod nas sada ne vidi i ne doga|a.

Svetlana Luki}:

Jedno od pitanja koje se postavljalo i na koje nemamo odgovor je - ko je

zvani~no bio organizator tog mitinga.

Vladimir Beljanski:

Nemogu}e je da se ne zna ko je organizator, jer javna okupljanja ove vrste

podleù obavezi prijavljivanja policiji. Prema tome, policija mora da zna

ko je organizator i moraju da predvide koliki rizik }e to okupljanje nositi,

odnosno {ta je ono {to moè da se desi. U ovom slu~aju jasno je da se radi

o okupljanju velikog rizika. Bilo je predvi|eno da se doga|a po mraku, pa

je time mogu}nost izvr{enja krivi~nih dela bila ve}a i bar bi policija to tre-

balo da zna. Zakonom o obligacionim odnosima je predvi|eno da organi-

zator snosi obavezu za naknadu {tete koja nastane pri takvim okupljanji-

ma ili proiza|e iz takvog okupljanja.

Hajde da pretpostavimo da su DSS i radikali organizovali taj miting.

Hajde da pretpostavimo da je plja~kanje prodavnica i paljenje ambasada

povezano s tim mitingom i da ga ne bi bilo bez tog mitinga i da je proiza{lo

iz njega. Hajde da pretpostavimo da }e sve te prodavnice i ambasade tuìti

358

07

.03

.08

. organizatore okupljanja za naknadu {tete, da ta naknada {tete ne}e biti

mala i hajde da vidimo ko }e na kraju platiti svu tu {tetu. Da li }e to biti

politi~ari, koji su zaista odgovorni za to {to se desilo ili }emo na kraju mi

platiti svu {tetu koja je pri~injena? Da li }emo mi snositi najve}e posledice

paljenja ambasada i slike o Srbiji koja je oti{la u svet? Kod nas nisu pro-

blem su|enja za redovna krivi~na dela, odnedavno nisu problem ni

su|enja za ratne zlo~ine. Ne{to ve}i problem su su|enja za organizovani

kriminal. Ali najve}i problem nastaje kada se ljudi iz pravosu|a pitaju - A

{ta nam sada valja ~initi, da li da primenimo zakon ili mo`da ne, jer vidi-

mo se to od nas o~ekuje? Govorim o lo{em mentalitetu poslu{ni{tva koji je

poèljan u celom na{em dru{tvu, pa i u pravosu|u. Lako je shvatiti {ta

vlast od vas o~ekuje. Ne morate da imate ministra koji }e da vas zove tele-

fonom i da vam kaè - Uradite to i to ili nemojte uraditi to i to. Dovoljno je

pogledati vesti, pro~itati novine i shvatiti kuda politika vodi ovu zemlju i

{ta je ono {to se od vas u tom trenutku o~ekuje. Neka`njavanje nekoga ko

je izvr{io krivi~no delo je u svakom slu~aju stra{na stvar za pravosu|e, jer

tako ono gubi svoj smisao.

Videli ste kako izgledaju hap{enja poznatih ljudi. To je ne{to {to tako|e ne

sluì na ~ast pravosu|u. Oni to rade mo`da ba{ zato {to ne rade druge

poslove koje bi trebalo da rade. Javnost dobija sliku o tome kako, eto,

dràva savr{eno funkcioni{e, sudovi sude, policija hapsi, i to ba{ one koji-

ma treba da se sudi i javnost prestaje da se pita o drugim stvarima.

Hap{enje ~oveka na taj na~in {to mu upadaju u ku}u, stavljaju lisice, tera-

ju ga da legne na pod, u slu~aju kada je u piàmi ili u donjem ve{u i to poli-

cija snima, a nakon toga dostavlja te snimke medijima, koji to emituju -

sve to je apsolutno nezakonito, jer povre|uje osnovna prava ~oveka u

krivi~nom postupku, ali i u privatnosti. Nedopustive stvari su kod nas

postale manir. Videli smo da predsednike sudova hapse tako {to im upada-

ju u ku}u, pa ih {etaju po gradu da bi novinari slikali, vode ih s lisicama na

le|ima ljudi s fantomkama na glavi. Isto tako su hap{eni i tuìoci i

advokati i drugi ljudi i to je postalo uobi~ajeno. Pla{im se da }emo kao

krajnju konsekvencu imati odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji

}e na{u dràvu obavezati da tim ljudima nadoknadi {tetu, pa }emo opet

svi pla}ati. Moè do}i i do situacije da Evropski sud utvrdi da je tako

zapo~et krivi~ni postupak povredio pravo na pretpostavku nevinosti i

time derogirao pravo na pravi~no su|enje. Ako imate poni{tavanje prava

na pravi~no su|enje, onda nemate ni pravi~nu presudu, pa }e svi ti ljudi ili

biti pu{teni ili }e im biti su|eno ponovo. Mnogobrojne su lo{e posledice

takvog postupanja i za pravosu|e i za celo dru{tvo.

Petar

Lukovi}

Svetlana Luki}:

Govori Petar Lukovi}.

Petar Lukovi}:

Ne pamtim situaciju koju bih mogao da nazovem samo jednim imenom,

ali ovo jeste agonija, apsolutna agonija. Ovi traè rezoluciju, ovi mi{ljenje

vlade, ovi ne daju mi{ljenje vlade, ovaj vi~e - Idemo u Evropu s Kosovom,

drugi kaè - Idemo, i Kosovo i Evropa. Dobro, ~ekaj, kako ta vlada

funkcioni{e? Jedan deo vlade ne govori s drugim delom vlade, jer jedan deo

vlade smatra da su ovi bolesni, a ovaj drugi smatra da su ovi kreteni i onda

kaè{ - êkaj, koji klinac ostaje{ u vladi, za{to ne ide{ iz te vlade? A ne,

vlada mora da funkcioni{e na pet principa. Jebalo vas pet principa, ja

znam za samo jedan princip, princip evropskih integracija. A gde su te

evropske integracije, ovaj {to jo{ {ilji olovku, \eli}, je li to? I niko ne}e da

iza|e iz vlade, ma niko, jer zamisli da se napuste svi upravni odbori, sve

mogu}nosti za drmanje para, uticaja, vlasti. Svi ho}e da u|u u izbore s

pozicije vlasti. Totalna agonija. Svi su mi ovde odvratni, a najodvratniji su

mi oni za koje sam verovao da imaju snagu da ne{to urade. Jebote, pa taj

Tadi}. Je l' dobio ~ovek dva miliona i trista hiljada glasova? I {ta se s tim

~ovekom desilo, a nije pro{lo ni mesec dana? Njegov ministar inostranih

poslova je stvarno bolesnik, jer on sada kaè da nam je jedina {ansa da se

ponovo vratimo pregovorima. Jutros ga slu{am da }e u~initi sve da se orga-

nizuje nekakva sednica Saveta bezbednosti, {to je jako te{ko, i da }e opet

da traì od Amerike da poni{ti nezavisnost Kosova. To je kao da zahteva{

od Sunca da prestane da sija - ne moè.

Neko treba da ustane i da im kaè - [ta vam je? To je gotovo, zavr{eno,

gledaj {ta moè{ da uradi{, ako moè{ ne{to da uradi{ uop{te. Kakvo

poni{tavanje, kakvi pregovori? Pre }u ja da odem pe{ke do Meseca, pre }u

ja da budem ènsko, nego {to }emo imati pregovore. Ne}e biti poni{teno,

gledaj {ta treba da radi{. A {ta si radio u me|uvremenu? Otimaju se

èleznice, pa se vra}aju èleznice. Molim te, otimaju se èleznice, jer

kvalitet usluga nije bio dobar. I naravno, zajebali su ih ve} slede}eg dana,

nisu ih pustili da idu i gotovo. Ju~e ponosna vest u novinama - Svi Srbi su

u nekom mestu dali otkaze na radna mesta. Super, presta}e i da jedu,

fenomenalno. Je li to deo akcionog plana? Taj ~uveni, famozni, fantasti~ni

akcioni plan o kojem ni{ta ne znamo, taj akcioni plan se pi{e iz dana u

dan. Kako nekom ne{to padne na pamet, on dodaje i izmi{lja. Pa idi bre,

treba preìveti sve to. Zamisli, molim te, 2008. godine mi govorimo o tome

da }e eventualno da bude referendum, na kome }e da pitaju da li }e Srbija

360

07

.03

.08

. da ide u Evropu ili ne}e. Odlu~ite, pa ako ne}emo, u redu je, sna}i }emo se

mi koji mislimo da tamo treba i}i.

Ne}emo, u redu je, imate svoje razloge, ali gde }emo, ne, stvarno, gde

}emo? Hajde, ho}emo li s Rusijom? Ta Rusija u koju su se kleli, evo, kada

je do{ao onaj Medvedev pre deset dana, svi u Beogradu su hteli da popizde,

jer je grad bio u blokadi. Sadili su mu cve}e u Pan~evu u onoj rafineriji,

preko no}i su mu sadili cve}e. Stvarno sam zami{ljao kako on ide me|u

onim radnicima i kaè - Ho}u ovu ènu, ho}u ovo dete, ho}u ovog ~oveka -

misli{ da mu ne bi dali? Dali bi mu sve. I ta ista Rusija evo, {est dana ka-

snije, krk, trideset odsto ve}a cena gasa. Zamisli, sada su rekli trideset

odsto, a {ta }e raditi za dve godine, kada im ne{to ne bude po volji? Zamisli

ti, daleko bilo, da Srbija uradi ne{to {to se Rusiji ne dopada, {to je

nemogu}e, naravno. Pa poskupljenje gasa od trista odsto, pa hladni radi-

jatori i tako trideset godina. Trideset godina dati nekome na upravljanje

sudbinu zemlje, nekome ko moè da ti zavrne gas kad god mu padne na

pamet. Pa jebote, kako da ne bude{ besan?

Taj bes koji ja ose}am nije zbog toga {to je Kosovo postalo nezavisno,

koliko god me \or|e Vukadinovi} ube|ivao da je to duboka DNK trauma.

Sada je samo ozvani~eno ono {to smo znali. Kao u braku, ne ìve godina-

ma zajedno, gotovo, zavr{eno, samo je sada sud potvrdio razvod. Nemoj

me sada ube|ivati da je Kosovo integralni deo Srbije i da }emo tako u}i u

Evropsku uniju. To su bolesne fantazije o granicama i carinama. Pogledaj

te Srbe koji tamo ìve, gledaj da tim ljudima pomogne{, a ne da ih tera{ u

ludilo, a oni su, hvalim te boè, takva vrsta po tim SAO jedinicama, da

jedva ~ekaju da naprave neko sranje, da otmu voz, da daju otkaz, da ne

govore sa strancima. Kaè, izbegavati svaki kontakt s okupatorom, dobro

ga odmeriti, pljunuti ga, {utnuti ga nogom u jaja, udariti mu {amar,

mu~iti ga dok ne prizna. A {ta ako se razboli{, {ta }e{ da radi{ onda, gde

}e{ onda? Mora{ da ode{ u neku ambulantu. Svi u majku Srbiju, sve }emo

mi to da platimo, svaku platu tom nekom jebanom èlezni~aru i nekom

nadrkanom tipu koji je dao otkaz. To }emo ti i ja da platimo kroz neke

poreze i cene.

Kosovo je postalo univerzalni alibi za bilo {ta. Danas ~itam u novinama

kako onaj uhap{eni Bata Kankan iz Novog Sada kaè da mu nije va`na

njegova sudbina u zatvoru, va`no mu je Kosovo. îtam izjavu Sini{e

Kova~evi}a - Jebe{ ìvot s punim friìderom i automobilom, kada su ti

uzeli du{u. Pa idi bre u pi~ku materinu, stvarno. [ta treba sad da radim, da

Petar

Lukovi}

{trajkujem gla|u, da sedim na nekoj livadi i da se udaram glavom o drvo

dok se Kosovo ne vrati? Ej, ljudi, pa {ta ste radili svih ovih deset, petnaest,

dvadeset godina? Kako ste se pona{ali prema Albancima, da se vratim na

to, kako ste ih gledali svih ovih godina? Kako ih sada gledamo? Evo, ve}

petnaest dana u Somboru, ispred pekara koje drè Albanci, pazi, neidenti-

fikovane grupice ljudi dele gra|anima hleb. Ko malo zna istoriju, mogao

je da vidi apsolutno identi~ne scene, u kojima pripadnici Removih SA

odreda u Nema~koj 1934. stoje ispred jevrejskih radnji i na isti na~in, u

istoj pozi stoje i zabranjuju da se kupuju hleb i namirnice kod pripadnika

genetski prljavog naroda. Kao u filmu Dan mrmota, svakog dana isto, ovi

stoje ispred pekara i s nekih improvizovanih klupa i iz gepeka dele hleb. I

ljudi uzimaju taj hleb. ̂ ekaj bre, pa ko je taj narod, ko je taj koga moè{ da

kupi{ za dvadeset {est dinara time {to mu da{ hleb? Boli njega dupe za

saose}anje i za moral i za pravdu i za sve ga boli dupe, va`no je da on dobi-

je dvadeset {est dinara. [to re~e jedan od njih - Mene politika ne interesu-

je, va`no je da je dàbe. Pizda ti lepa materina, pizda ti lepa materina, da

bog da ispred tvojih vrata tako stajali, pa ti zabranjivali da jede{ hleb ili da

ide{ na posao.

Kakav je to narod? Pa je l' mogu}e da u tom gradu nema pedeset, trideset

ljudi da naprave demonstracije, da ga ga|aju paradajzom, da naprave bilo

{ta, da mi vidimo da u tom Somboru postoji bar trideset ili dvadeset ljudi,

koji se ne slaù s tim? îtav Sombor }uti, a gradona~elnik kaè pre neki

dan - Mi tek treba da vidimo o ~emu se radi. Pa jesi li ti normalan, ~ove~e?

Pa vidimo svi, ceo svet vidi o ~emu se radi. Ovaj ombudsman koji treba da

brani ljudska prava iz Vojvodine kaè pre neki dan - Zatraìo sam infor-

maciju. Serem ti se u informaciju. Iz policije kaù da ne mogu da identi-

fikuju te ljude. O~igledno da oni to ne}e da rade, to je deo usluge koja se

daje tom rastu}em nacizmu. I posle kaù da Srbija nije fa{isti~ka zemlja.

Izvini, jeste. Slu{am njihove ideje, po kojima je trebalo da ti nesre}ni

Albanci koji rade u pekarama ve} 18. februara iza|u i da naprave miting,

da kleknu i da se zakunu majci Srbiji da su oni srpski gra|ani, da promene

ime, da se prezivaju na -i} i ne znam vi{e {ta. To bi ih verovatno zadovolji-

lo, neko ritualno samobi~evanje. I {to jedan kaè - Manjine su se mnogo

osilile.

Kada govorimo o predsedniku republike, koji nema neku izvr{nu vlast, ja

znam da nesre}ni, kilavi i mlitavi Boris Tadi} nema na~ina da pozove poli-

ciju da to re{i, ali on moè da napravi ritualni gest. Moè da ode na tele-

viziju i da kaè da je stra{no ovo {to se de{ava u Somboru i da ode u tu

362

07

.03

.08

. pekaru i da pojede osam kifli. To je ne{to {to o~ekujemo od predsednika,

dakle, da se suprotstavi ludilu, da bude tu. Ne pada mu na pamet. Njegov

savetnik pre neki dan pi{e tekst u kome je prva re~enica - U moj DNK je

upisano Kosovo. Pa pustite me s tom teorijom krvi, tla i DNK. Pustite me,

otkud znam {ta mi je u DNK? Nemam pojma - samo znam da nije Kosovo.

Kakvo Kosovo, kakvi manastiri, kakve gusle? Sada hiljade njih pri~aju da

su odrasli na krilu tate koji im je pri~ao o Kosovu. Nisam, hvala bogu, imao

sam normalnog oca i bolelo ga je dupe da mu sedim u krilu i da mi on pri~a

o Kosovu. Daleko bilo, hvalim te boè, zamisli da sam odrastao tako.

Zamisli da sam tako odrastao, na {ta bih ja li~io? Pa valjda bih danas bio

~lan DSS-a ili bih stajao pred tom albanskom pekarom. Ali ~emu bre,

2008. godine, ej, genetski kodovi i ~isto}a krvi?

Da ne govorim o tome {to smo svi ve} apsolvirali - plja~ke, napade,

ambasade, patike, sve to ludilo, koje je deo istog procesa. Vlast je dozvolila

ljudima tu vrstu anarhije - Evo, slobodno, imate ~etiri-pet sati, {ta god vam

padne na pamet, vi to radite, to je bila ideja. Ja ne govorim vi{e o ose}aju

sigurnosti, to je ve} davno prestalo da postoji ovde, nego ti ìvi{ u zemlji u

kojoj vidi{ da je sve mogu}e. Izvini, o onom nesre}niku {to je poginuo u

ameri~koj ambasadi sve vreme, evo petnaest dana, idu glasine - da li su ga

ugu{ili gasovi, da li su ga ubili marinci, da li je otrovan, a niko ne pita -

ôve~e, {ta si ti traìo na prvom spratu tu|e ambasade? Niko ne postavlja

to pitanje. Ne, on je heroj, on je Obili}, on je dao svoj ìvot. Pa ~ekaj, {ta si

traìo u ambasadi, u koju ina~e ne moè{ da u|e{? Zamisli obratnu scenu,

da je neko u{ao u na{u ambasadu u Hrvatskoj, Sloveniji, Ma|arskoj, pa je

zapalio, pa zamisli {ta bi bila reakcija odavde. Je li to na~in da se

obra~una{ s novim svetskim poretkom, s Amerikom? Stra{na je ovo zem-

lja. îta{ ovu Novu srpsku fa{isti~ku misao i tu ti je data su{tina i

sadrìna onog {to nas ~eka, tamo ti je sve lepo obja{njeno. [to bi rekao

\or|e Vukadinovi} - Za{to mi ba{ toliko ̀ urimo da idemo u Evropu? Nema

potrebe da ùrimo nikud. Pa nema, nema, {ta je za Srbiju vek, dva? Koliko

god budem ̀ iveo, do kraja ̀ ivota ja ne}u ̀ iveti u zemlji za koju }u mo}i da

kaèm da je iole pristojna, nema {anse. Ova vrsta tektonskog udara,

medijskog, psiholo{kog, sve {to se desilo je napravljeno da izazove takvu

vrstu reakcije kod ljudi.

Izvini, moram da kaèm, ja mislim da se niko nije obradovao nezavisno-

sti Kosova vi{e od Ko{tunice. To im je glavno politi~ko oru`je, jer imaju

pred sobom potpuno imbecilnu i kretensku narodnu masu. Ti ljudi se sada

~ude, zgroèni su nezavisno{}u. Gde su ìveli svih ovih godina, {ta su mi-

Petar

Lukovi}

slili, da }e Albance da spre~i preambula ustava? Daje{ im sve, nudi{ im ~ak

i ono {to oni ne traè, ali samo da oni kaù - Mi smo deo Srbije. Moè{ ti da

se kur~i{, da kaè{ - Srbija nema rupu s leve strane svoje mape. Ima rupu,

do{la rupa i gotovo i sada {ta da radi{? Znao si to i nemoj me zajebavati da

je to te{ka trauma, tragedija. Ne smem ni da jedem vi{e, ne smem da se

radujem, ne smem da slu{am muziku, jer su dani àlosti. RTS je zabranio

ameri~ke filmove na sedam dana, jer je to opomena Zapadu. Ako ne bude

pazio kako se pona{a, mi }emo ukinuti njihove filmove na osam meseci.

Kada uzme{ novine, to je stvarno da poludi{. Odem na sportske strane,

rekoh, hajde da pobegnem od Aligrudi}a, da pobegnem od svih ovih luda-

ka, da pobegnem i od Nade Kolundìje. Otvorim tenis, a tamo s tri prsta

Novak \okovi} poru~uje iz Dubaija da se on nikada ne}e pomiriti s

~injenicom da je Kosovo albansko, da }e Kosovo u njegovom reketu uvek

ostati srpsko. Marko Jari} iz Mineapolisa mi javlja da mu je te{ko pri du{i

zato {to je Kosovo nezavisno. Pa koga laè{, {ta se kur~i{? Zamisli da sada

nekome na ulici kaè{ - Ja sam za Evropsku uniju, rekao bi ti - Majku ti

jebem. Ili da kaè{ - Imam èlju da odem u Ameriku ili - Volim {oping.

Kakav ìvot oni meni nude? Da stavim u dnevnu sobu mapu s Kosovom i

da svake ve~eri uz sve}e sedim i da zurim u to i da se udaram po glavi? Ne

interesuje me vi{e, gotovo, vi ste doveli do toga, vi, radikali, socijalisti, taj

Ko{tunica, svi ste vi devedesetih godina uìvali u tome ne razmi{ljaju}i

{ta }e biti, i u hap{enjima i u terorizmu i ubijanju i u zatvaranju i u

poniàvanju. Kakvi Albanci? - Nedràvotvorni narod, divljaci, tako je to

bilo. E, odjednom vi{e nije tako. Mo`da je to problem ove Srbije, da se mi

ponovo vra}amo na najelementarnije stvari - Nemoj da krade{, nemoj da

laè{, ne ubij bli`njeg svog, ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Pazi, a u

Srbiji je - ko tebe kamenom, ti njemu zapali ambasadu. Se}am se tvoje

pri~e, kada si bila besna na nekog Austrijanca, koji je govorio da }e Srbiji

posle petog oktobra najvi{e biti potrebni psihijatri. Evo, to vreme je do{lo.

I ja ne govorim o deset psihijatara, govorim o nekoliko miliona psihi-

jatara, po dva psihijatra na svakog Srbina. Jedan da ga drì, a drugi da mu

~eki}em obja{njava kako treba da se pona{a, jer ovo je iracionalno

pona{anje. Mogu da razumem da na kolektivnom nivou ima nacija koje

povremeno polude, ali je te{ko da zamisli{ bilo koju zemlju u bliskoj istori-

ji koja je non-stop luda, koja je non-stop u iracionalnom besu. Koju vest ja

to treba da ~ekam na televiziji?

Mo`da je to vest za koju oni misle da }e se desiti, da je danas kosovski

parlament sam poni{tio deklaraciju o nezavisnosti i odlu~io da poklekne

364

07

.03

.08

. pred ~vrstim argumentima Voje Ko{tunice. Je li to vest koju mi treba da

~ujemo? Ve} smo izgubili decenije, sada gubimo godine, a meni je ào

kada izgubim i jedan dan. [ta lepo mogu da pamtim iz ovih pet godina

Ko{tuni~ine vlasti? Ljudi se pla{e, gomila ljudi je upla{ena i zato kaè - Pa

nije red da tako izgubimo Kosovo. [ta ho}e, da priznam da ose}am te{ku

traumu? Ne ose}am ni{ta, tu traumu nisam ja izazvao, nisam u njoj

u~estvovao i za{to bih ja delio taj imaginarni bol, za{to, da bih pokazao da

sam na strani \or|a Vukadinovi}a? Izvini, to odbijam. Ali pla{im se da je

taj prizor u Somboru slika budu}e Srbije, jer sutra }e biti Kraljevo, pa

Kru{evac, pa Ni{, pa }e se desiti drugi oblici toga. Postoji ~itav repertoar

nacisti~kih, paganskih rituala, od zapaljenih baklji, preko mar{iranja, do

kristalne no}i, razbijanja izloga, otmica, ubistava. Nemoj da kaè{ da je

ovde ne{to nemogu}e. Hiljadu puta smo se uverili u to da je u Srbiji sve

mogu}e. [to bi rekao Dragan Tomi}, onaj iz Jugopetrola, 1998. godine -

Srbija je ~udo. Srbija je ~udo, jer je to jedina zemlja u kojoj je sve mogu}e.

Pazi, zemlja u kojoj se racionalnima smatraju Rada Trajkovi}, Dragan

Markovi} Palma i Mla|an Dinki} osu|ena je da propadne. Kakve god

izjave ovo troje davali, ne postoji na~in da se ja s njima sloìm. Izvini, ne

mogu, posle svih ovih godina dinki}izma, dakle, otima~ine, prevara, laì,

imbecilnosti, kretenizma, svega. Pa seti se ostavke njegove grupe u parla-

mentu, koja nije bila ostavka ~etiri meseca. Pa Nacionalna {tedionica, pa

vojna oprema, potrebno mi je osam Pe{~anika da ispri~am osnovne ele-

mente dinki}izma. I sad ja treba da kaèm - Dinki} je ipak normalan. On

meni 2008. otkriva da je Ko{tunica bolestan. Pa s tim Ko{tunicom si pet

godina sedeo u vladi. Jesi li mo`da primetio da je bolestan? Odakle ti sada

ideja da je bolestan, tek kada te je ne{to zajebao? Je l' ti lo{e u vladi? - Kaè

- Lo{e mi je. - Pa iza|i iz vlade - Aaa, ne mogu da iza|em iz vlade. I {ta ja

treba da kaèm - Dinki} je genije, on }e biti deo zajedni~kog fronta

demokratskih snaga? E, serem se u taj front. Kada bi se, daleko bilo, desi-

lo da se napravi takav demokratski front - DS, taj G17 i LDP, ja nikada, ni

mrtav ne}u da u~estvujem u tome.

Zamisli da na bilo koji na~in doprinesem rehabilitaciji Mla|ana Dinki}a

ili Borisa Tadi}a. Tako je i Palma postao super, Palma je fenomenalan, a

Rada Trajkovi} je glas razuma s Kosova. Treba da poverujem u nagle psi-

hosomatske promene u mozgu, da se Dinki} vratio svesti. Rekao bih even-

tualno da je napravio dobar potez da demonstrativno iza|e iz vlade. Ali on

da iza|e iz vlade? Pa pre }u ja da u|em u vladu, nego {to }e on da iza|e iz

nje. Niko ne}e da iza|e iz vlade, ama niko, ta vlada nikada stabilnija nije

Petar

Lukovi}

bila i sve je stabilnija, {to oni manje govore me|u sobom. Da li me

razume{? Svako ima svoj sektor, ne moraju vi{e da se konsultuju, ne mo-

raju ni{ta vi{e zajedno da rade. Za{to ta vlada ne bi funkcionisala? Niko ni

s kim ne govori, oni se ne vi|aju, dolaze u razli~ita vremena, sednice

odràvaju telefonom - ko se javi, javi se, ko se ne javi, ne javi se. Vlada nije

bitna i skup{tina nije bitna. I onda ode{ negde van zemlje i sledi ~uveno

pitanje - Da li moè{ da nam kaè{ {ta se de{ava u Srbiji? Beì bre od mene,

kako da ti objasnim? Tri dana sam bio u Hrvatskoj, a potrebne su mi tri

godine da im objasnim o ~emu se ovde radi. Kako da im objasnim razmere

tog ludila, kako da im objasnim za{to me ljudi zovu i kaù - Mora}emo

ipak s Dinki}em? Pa idite u pi~ku materinu s njim. To su neke varijante

prodemokratskih struja u prodemokratskom bloku. Zasluìli smo da

propadnemo, zasluìli smo da totalno propadnemo.

Bilo bi zdravije za ovu zemlju da do|u radikali, pa da znamo na ~emu smo,

da imam jasnu ideju protiv koga se borim, da znam ko mi je neprijatelj.

Imam luda~ki utisak da su mi svi neprijatelji. U vreme Milo{evi}a si imao

fiksaciju na Milo{evi}a, na reìm, na radikale, JUL, znao si gde si. Ali nisi

imao tako {irok dijapazon ludaka oko sebe. Sada je sve luda~ko, od vlade,

skup{tine do medija. Ko uzme analizu medija zadnjih dvadeset dana, jebo

te ìvot, to je uìvanje u nesre}i, i to u onim epskim kategorijama. To je

guslanje, to je zemlja, to je krv, to je nasle|e. Kao kasnih pedesetih,

po~etom {ezdesetih, pa ti u {koli daju temu - Tito i revolucija, pa ti kaè{ -

Polja ìta koja se savijaju, sunce koje se pojavljuje... Ukratko, najebali

smo.

Svetlana Luki}:

Ako ~itate na{ sajt, verovatno ste videli kratak izve{taj i nekoliko

fotografija s na{e promocije iz Pan~eva. U subotu smo oti{li tamo s

Biljanom Srbljanovi}, Milutinom Petrovi}em i Sr|om Popovi}em, a

pridruìli su nam se i momci iz srpskog sabora Dveri. U Pe{~aniku smo

jedno vreme redovno pu{tali reportaè s njihovih skupova na

Ma{inskom fakultetu. Tamo se raspravljalo o svemu, od monarhije do

reforme obrazovanja. Ti momci su govorili da je dovoljno pogledati

imena ~elnika reformi obrazovanja, pa da vam sve bude jasno - Tinde

Kova~, Nenad Havelka, Aleksandar Baucal. Zajedni~ki imenitelj im je

da niko od ovih ljudi nije na -i}. U nastavku Pe{~anika }ete ~uti malu

reportaù, dosta mu~nu, s ove promocije. Emitujemo je da steknete uti-

sak kako je tamo bilo i pre svega zbog hrabrih Pan~evaca.

366

07

.03

.08

. Biljana Srbljanovi}:

Kada je bilo zakazano progla{enje nezavisnosti Kosova, ja sam uspela da

zauzmem distancu tako {to sam oti{la na drugi kontinent, u Afriku. Kada

sam se vratila, bilo je kao kada ne odete na ùr, pa iskliznete iz atmosfere.

Po~ela sam da se {alim kao, ostavi vas ~ovek pet dana, a vi izgubite pet-

naest odsto teritorije, daj da do|em dok jo{ imamo Sur~in. I vidim da se

ljudi ne smeju i da im to uop{te nije duhovito. I shvatim da se za tri dana

potpuno promenila atmosfera, tako da vi{e ne moè{ ni glupu {alu da

napravi{, a da te neko ne pogleda s nelagodom i da ne oseti{ potrebu da se

pravda{. Evo, da se opravdam. Ne zanima me da li je nezavisnost Kosova

me|unarodni presedan i {ta me briga {ta }e da bude s Katalonijom. Neka

se oni brinu o tome. Mene zanima kakve }e to konsekvence imati za moju

zemlju.

Su{tinski je nepravedno to {to su nakon ratova i zlo~ina albanske

izbeglice imale priliku da se vrate u svoje ku}e, a srpske izbeglice nisu.

Otkako je do{ao UNMIK, tamo je nestalo hiljadu ljudi. Hiljadu porodica ne

zna gde su im kosti njihovih. Imam utisak da su ti ljudi tamo ka`njeni za

ono za {ta mi nismo ka`njeni - za Srebrenicu, Sarajevo, Vukovar. Imam

utisak da se nad njima vr{i nekakva kosmi~ka pravda i da oni ispa{taju za

ne{to za {ta uop{te nisu krivi, bez obzira na to {to je to moralo da se desi i

{to je to pravedno za dva miliona ljudi, koji su ~ekali da po~nu da ̀ ive svoje

ìvote i da idu nekim svojim putem. U svakom slu~aju, svakome ko se otce-

pio od nas bilo je bolje. Prema tome, nemam nikakvu sumnju da je sve to

trebalo da se desi, ali da je to udarac na srpsku manjinu tamo i novi {amar

srpskoj dràvi - jeste.

U me|uvremenu Srbija nije dobila pruènu ruku za evropske integracije.

Na neki na~in je i to dovelo do pogibije tog de~ka u ameri~koj ambasadi.

On je bio izbeglica s Kosova, s jedanaest godina je do{ao u Novi Sad. U

svom okruènju je video samo nasilje i rat. Niko mu se nije obratio na

druga~iji na~in. A onda mu se obratio mahniti premijer sa svojom medij-

skom kamarilom. Ubedili su ga da }e oti}i u raj ako bude zapalio ameri~ku

ambasadu.

U svemu tome najvi{e me je potreslo {to ta paljevina Beograda nije orga-

nizovana kao kontramiting 5. oktobru, kako mnogi govore, ve} je to bio

kontramiting \in|i}evoj sahrani. Vojislav Ko{tunica je èleo da se osveti

Beogra|anima zato {to su u milionskom broju iza{li da isprate pokojnog

premijera. Mi smo pre neki dan razlupani od organizovanih bandi, tajne

Sr|a

Popovi}

policije, huligana, koji su bili instruirani da se osvete Beogradu zbog toga

{to je odao po~ast ubijenom premijeru. Ulazimo u mart, koji je za nas

postao zna~ajan po negativnim stvarima za na{u zemlju. Za mene je mart

- mesec ubistva, smrti Zorana \in|i}a i mesec u kome su, iako su pu~ orga-

nizovali ljudi koji danas sede na vlasti, Beogra|ani iza{li u milionskom

broju i rekli - Ne. Zato smo pet godina kasnije dobili osvetu tog

zlo~ina~kog udruènja na vlasti. Na{ grad je polupan, ponièn,

Beogra|ani su predstavljeni kao huligani, ceo svet nas je gledao kao olo{.

Morali smo da popijemo kaznu zbog toga {to dolazi petogodi{njica ubist-

va Zorana \in|i}a.

Sr|a Popovi}:

Ja se ~ak ne bih sloìo ni s Biljanom, da je to cela pri~a o toj nepravdi. Kada

je Milo{evi} zaveo policijsku dràvu na Kosovu, oni su, da bi preìveli,

morali da organizuju jedno paralelno dru{tvo. Srpska opozicija se nikada

nije tome ni re~ju usprotivila i meni je to palo na pamet kada sam slu{ao,

kako vi, Svetlana, kaète, Ko{tunicu doktora Vojislava u Ujedinjenim

nacijama, kada je on poku{avao da objasni da je dana{nja Srbija

demokratska, i da nije Milo{evi}eva Srbija. Ja sam pomislio, kada bih bio

Albanac, morao bih da konstatujem da ne vidim nikakvu razliku u odno-

su Milo{evi}a prema Albancima i u odnosu srpske opozicije prema njima.

Ko{tunica je bio opozicija Milo{evi}u zato {to je Milo{evi} navodno bio

komunista. On je najmanje bio komunista, a u oblasti nacionalne politike,

Ko{tunica je vrlo ~esto bio radikalniji od Milo{evi}a. I kada ga sada

slu{aju ti Albanci, oni ne mogu da prihvate da je ono {to je do{lo posle

Milo{evi}a u politici prema njima u bilo kom pogledu druga~ije. I to je

ne{to {to se ~esto prenebregava. Mislim da ovde vlada uop{tena ocena da

je Milo{evi} izgubio Kosovo. Po mom mi{ljenju, Kosovo je u istoj toj meri

izgubila i takozvana srpska demokratska opozicija.

Imam iracionalnu nelagodu i ~ak tugu zato {to je to Kosovo izgubljeno, ne

zato {to mi te teritorije ne{to zna~e, nego zato {to sam prisustvovao

komadanju Jugoslavije. Stalno su neki delovi odlazili i to je izgledalo kao

gubljenje ~itave jedne politi~ke ideje i jednog ose}anja zajedni{tva, koje je

postojalo u toj zemlji. Taj proces je morao biti bolan za svakoga ko nije bio

zatrovani nacionalista. To sam ose}ao i kada je Kosovo u pitanju, ali po

mom mi{ljenju, albansko stanovni{tvo je vodilo oslobodila~ki rat, iza{lo je

iz kolonijalnog poloàja, doìvelo je uàsne `rtve, koje su neuporedive s

osvetom prema kosovskim Srbima, koju ja ne pravdam...

368

07

.03

.08

. Momak iz Dveri:

Prijatelju, sada je bilo dosta...

... ...


Nemate nikakvo pravo da tako s nama razgovarate. Iza|i napolje ako ti se

ne slu{a tirada i prestani da se pona{a{ kao baraba. Srbija se ne brani

tako, samo da ti bude jasno. Vi niste do{li ovde u ime demokratije, vi ste

ovde do{li kao ratnici. Srbi su kao ratnici ~etiri rata izgubili za deset go-

dina, peti rat po~injati ne}ete.

Momak iz Dveri:

Dakle, ja imam pitanje...

Milutin Petrovi}:

Ja tebe, prijatelju, ne èlim da slu{am... Ne svi|a mi se u kom ste fazonu...

Voditelj tribine:

Imam pitanje za Biljanu. Pred drugi krug izbora, na svom blogu si

napisala - Borise, jo{ ovaj put.


Ja sam ove predsedni~ke izbore mo`da shvatila pogre{no, mo`da sam

nasela na histeriju da je to referendum na kom se gra|ani Srbije

izja{njavaju da li su za proevropsku politiku ili su protiv nje. Za mene je

bilo zna~ajno da vidimo kuda Srbija ide i koliko nas zaista ima. Borisa

Tadi}a su mnogi nazivali manekenom, ~ak i pokojni premijer, i to je ru`no

pore|enje, ali na neki na~in on jeste etiketa, koja nikada nije po~ela da se

bavi svojim poslom. On je na neki na~in formalno ispunjavao to odelo

predsednika i otud mo`da ta metafora manekena. On je ispunjavao

zami{ljenu uniformu predsednika prisustvom, ali de fakto nije obavljao

ono za {ta je izabran. Moram da priznam da mi je na neki na~in bilo jasno

da }e tako biti, ali nisam to mogla sa sigurno{}u da tvrdim.

Moja glavna dilema je bila to {ta gra|ani Srbije zapravo ho}e. Da li ja

imam pravo da propagiram i name}em kao ve}inski - proevropski na~in

razmi{ljanja, ili su u ve}ini ipak ovi ljudi koji smatraju da nama ne treba

dozvoliti ni na{e male teritorije, tribine, na{e male zábrane? I razmi{ljala

sam da, ukoliko Tomislav Nikoli} dobije ve}i broj glasova, ja nemam vi{e

nikakvo pravo da bilo kome bilo {ta govorim, jer su gra|ani Srbije izabrali

Biljana

Srbljanovi}

taj put, a zemlja je njihova, koliko i moja. Zbog toga sam smatrala da stvar

treba da se istera na ~istac i da se uporede ta dva programa. Tomislav

Nikoli} je bio za zaustavljanje, za izolaciju, a Boris Tadi} je ponudio pro-

gram za koji su gra|ani glasali. Prvog dana proslave pobede on je prvo po-

zvao Tomislava Nikoli}a da mu ~estita i nije se zahvalio onim gra|anima,

koji su ina~e glasa~i najmanjeg i najmla|eg kandidata, koji su ga s neko-

liko hiljada glasova, prelomljenih u poslednjem trenutku, izvukli za u{i od

sigurnog davljenja. Svima je ~estitao, samo nama nije, svima se zahvalio,

samo se nama nije zahvalio.

Meni je te pijane ve~eri slavlja, s truba~ima na ulicama Beograda, bilo

jasno da taj ~ovek nikada ne}e preuzeti svoju funkciju, da je on nominal-

no izabran, ali da to uop{te nije va`no. Boris Tadi} nikada nije bio vaàn,

va`no je da je Srbija rekla da je u ve}ini za Evropu. Prema tome, novi izbori

su neminovni, naro~ito posle lokalnih izbora, koji nisu nimalo naivni i

neva`ni, jer setite se - i u vreme Milo{evi}a smo prvo osvojili gradove, pa

je zatim do{lo do promene u ~itavom dru{tvu. Ne verujem da iko vi{e ima

ikakvu dilemu ili zabludu o tom ~oveku. Ja mislim da bi mi se ruka osu{ila

da sada ponovo glasam za Demokratsku stranku. Mislim da vi{e ne po-

stoji zabluda te vrste ni u jednom ~oveku u Srbiji da }e Boris Tadi} ikada

iza}i iz zavese u Rumuniji, u koju se sakrio zbog toga {to nije sposoban da

vodi ovu zemlju. Taj ~ovek mo`da ima dobre namere, mo`da je uspavan,

mo`da je nesposoban, ali on jednostavno nije u stanju da vodi ovu zemlju.

Ta politika je pobedila, taj ~ovek je pogre{an.

Mi sada ovde poku{avamo da razgovaramo, a u glavi nam je samo to kada

}e njih petorica da sko~e i {ta }e da nam kaù. Za{to, ljudi? Ratovali smo

sa Slovencima, sa Hrvatima, sa Bosancima, sa Albancima, e sad treba da

ratujemo jedni s drugima. Kakav je to na~in, za{to ste do{li ovde da nas

izbacujete?

Voditelj tribine:

Polako, bi}e prilike, momci, lagano, lagano...

Svetlana Vukovi}:

Mogu li ne{to da ti kaèm? Deset puta sam dolazila na Ma{inski fakul-

tet, gde si ti organizovao, po mom mi{ljenju, stravi~ne i uàsne tribine,

na kojima se govorilo, po mom mi{ljenju, o jezivim stvarima. Ja sam

tamo }utala, ja sam tamo slu{ala. Ti ima{ svoga Sr|u Trifkovi}a, koga

ja no}u sanjam kao najstra{niju no}nu moru, mi imamo Sr|u

370

07

.03

.08

. Popovi}a. Zna~i, prestani. I samo ho}u jo{ da ti kaèm, tamo su govo-

rile vladike, tamo su govorili istori~ari, tamo ste govorili vi i da bih

postavila pitanje ja, ili bilo ko od va{ih istomi{ljenika iz te sale, da se

ne bi vladike uvredile, morali su svi da pi{u pitanja na papiri}ima i da

ih tebi doturaju, pa si ti pravio izbor koje je pitanje dovoljno pristojno

da se da vladici. To je vrlo nedemokratski na~in. Moje pitanje, naravno,

nikada nije do{lo na red. I nije bilo mogu}e da bilo ko u toj sali ustane i

ovako vi~e kao ti sada.

Voditelj tribine:

Sad je bilo dosta, sad }ete stvarno da iza|ete napolje...

Sr|a Popovi}:

Ja njima ne zameram mnogo, zato {to oni imaju podsticaj za ovakvo

pona{anje s vrlo visokog mesta. Cela histerija koja se digla u Srbiji

posle 17. februara je vrlo dugo pripremana. U ovoj zemlji je sistemat-

ski stvarana la`na nada da se to nekako moè izbe}i, a samo zato da bi

se posle progla{enja nezavisnosti stvorilo ovo ose}anje frustracije i

ogor~enja, koje mnogi ljudi u Srbiji danas ose}aju. A to je bilo potreb-

no da bi se zemlja okrenula od evropskih integracija, da bi se pribliìla

Rusiji, koja je i Milo{evi}a podràvala i koja bi ukinula glavnu teko-

vinu \in|i}eve vladavine, a to je pribliàvanje Srbije Evropi i svetu.

Ho}u da naglasim da ja mislim da je ovde posle \in|i}evog ubistva

sistematski obmanjivan ~itav narod tim tobo`njim nadama kako }emo

mi nekim pregovorima izbe}i ono {to je bilo o~igledno da }e se dogodi-

ti. Sistematski smo obmanjivani i dovo|eni u zabludu, da bi nas ovaj

17. zviznuo u glavu {to ja~e. Taj bes koji su ovi ljudi ovde pokazali, isti

je onaj bes koji su pokazali ljudi pred ameri~kom ambasadom i isti

onaj bes koji se ~uje danas od ministara i od premijerovih savetnika i

koji se valja po medijima. Jedini razlog za to jeste da se izbegne evrop-

ska budu}nost, koja ljudima koji su na vlasti uop{te ne odgovara, kao

{to ne odgovara ni monopolistima u ovoj zemlji, koji pla}aju te

stranke, jer takvi monopoli u Evropi vi{e nigde nisu mogu}i. Iza toga

postoje vrlo realni interesi, a postoji i nacionalisti~ka ideologija, koja

je ovde jo{ ìva i zdrava.


Neprijatno mi je u stvari od svega ovoga i ào mi je {to nemam ìvce kao

Svetlana, pa da posle mogu nekako da se ponosim svojom reakcijom. Ti

ljudi izazovu i izvuku iz vas ne{to najgore. I to je u stvari akcioni plan

Biljana

Srbljanovi}

Srbije, da se izazove duboka, permanentna frustracija ve} frustriranih

mladih ljudi, da podigne borbenu gotovost kod njih. To je akcioni plan

Srbije, nema drugog akcionog plana. Ono {to je Svetlana malopre rekla, da

je u razgovoru predsednika Srbije i predstavnika Demokratske stranke s

visokim ruskim izaslanikom usput spomenuto kako je vode}i ruski no-

vinar uvredio ~itavu dràvu Srbiju time {to je rekao da je \in|i} zasluìo

metak, a ovaj je odgovorio da je taj novinar - budala - ja sam sigurna da je

primedba glasila - On je i zasluìo taj metak, ali ne moète to na televiziji

da kaète. To je akcioni plan Srbije. I moja borbena gotovost je sada

podignuta, u meni vi{e nema gra|anske pristojnosti s kojom, kao Sr|a,

lepo sedim i ~ekam da se istutnji baraba. Ne, nego se ja spu{tam na to da

idem na njega i to je ono {to srpski akcioni plan ~ini od nas.

To je specijalni rat koji ti ljudi vode protiv svojih gra|ana. Oni nas dele i

podme}u nam svoja sredstva, a njihova sredstva su nasilje, frustracija. Mi

smo svi ovde frustrirani ve~eras, nakon ove petorice. Oni su zavr{ili svoj

posao, mi ne}emo ni o ~emu drugom misliti nakon ove tribine, osim o

tome kako se svi tresemo i kako smo svi pogubili ìvce, osim Sr|e i

Svetlane, na ~emu im se duboko divim i zavidim im istovremeno.

Izvinjavam vam se zbog svoje reakcije, mada stvarno mislim da su oni kli-

pani i mo`da je i trebalo to da kaèm, ali i nije trebalo.

Sr|a Popovi}:

Mislim da je, prvo, jako dobro da smo shvatili da je prava tema ovo {to

se ovde dogodilo. Do onog trenutka smo mogli da pri~amo o ne~em dru-

gom, a posle toga moèmo samo o ovome. Milo{evi}evo vreme je bilo

stvarno zanimljivo po tome {to je on uni{tio vrednost govora. On je

stvarao ~injenice, to zna~i ratove, le{eve, a vi moète da pri~ate {ta god

ho}ete. Pod Milo{evi}em nije bilo va`no {ta vi pri~ate, jer je on proizvo-

dio tako kolosalne ~injenice, koje deluju sto puta ja~e nego sve {to

objave Vreme ili Pe{~anik. Ovo {to sada imamo je najgore od svega, da

se iz vrha vlasti i uz pomo} slu`bi sistematski stvara klima lin~a, te ne

treba da vas goni nikakav sud, nego }e s vama na kraj iza}i obi~na

rulja. I nemate ~ak ni nekoga ko bi mogao da odgovara za to, jer tobo`,

za to niko nije odgovoran. Ako ste slu{ali i gledali govor premijera

Ko{tunice ispred skup{tine, taj ton, ta mimika, to siktanje su apsolut-

no bili poziv na spaljivanje ameri~ke ambasade. On nije morao da kaè

- spalite ameri~ku ambasadu.

372

07

.03

.08

. Milutin Petrovi}:

Ovo nas vra}a u devedesete, podse}a nas na davne po~etke demokrati-

zacije, ali morate da priznate da ovaj stepen ludovanja, na~in na koji

Ko{tunica izjavljuje stvari, da to na neki na~in podse}a i na poslednje

mesece Slobodana Milo{evi}a.


Ljudi govore da se vratilo vreme Milo{evi}a. Nije, gore je. Tada je

postojala neorganizovanost te vlasti, koja nije bila ni u ~emu si-

stemati~na, osim u ubistvima i koja nije stigla da se bavi nama unutra.

I mene stvarno nikada nije bilo strah, a sada, bilo ko od nas da iza|e iz

ovog doma kulture, kako god da vam to pateti~no zvu~i, i padne mrtav

ispred ulaza, ljudi bi rekli - Ah - ali se niko ne bi iznenadio. To je ono

{to su oni napravili od nas, oni su napravili zveri koje juri{aju na one

koji misle druga~ije, a mi se ose}amo kao progonjene zveri. Ovo je neki

lov i niko se vi{e ne iznena|uje nad nasiljem, niti nad stravi~nim

re~enicama mr`nje, incidentima s kojima se susre}emo svakog bo`jeg

dana. Toga nije bilo ranije i mislim da je Milutin u pravu kada kaè da

to podse}a na poslednje dane, ali ~ije poslednje dane, ja ne znam.

Svetlana Luki}:

Ja vam se stvarno zahvaljujem, ne samo zato {to ste do{li, nego i zato {to

smo uspeli da ovu tribinu odrìmo do kraja, bez obzira na to {to su se neki

dràli bolje ili lo{ije. Mislim da je veoma va`no da smo odràli tribinu do

kraja. To dugujemo pre svega vama. Mogli su ovi momci ovde da kaù

ne{to, mi da se iznerviramo i da prekinemo tribinu. Va{a reakcija je bila

va`na. Izborili ste se za pravo da se okupite i da ne{to kaète. Ja mislim da

to uop{te nije malo.

... ...

Idu}e nedelje }emo obeleìti petogodi{njicu od atentata na premijera

Zorana \in|i}a. Preslu{avali smo Dnevnike Radija B92 od 12. februara do

12. marta te godine, da vidimo koje su to vesti bile aktuelne u tih mesec

dana pre pu~a.

Dnevnici Radija B92:

Premijer Srbije Zoran \in|i} iskoristio je susret s Havijerom Solanom

da jo{ jednom pokrene pitanje re{avanja statusa Kosova.

Gospodin Legija nije problem, jer se odaziva na sudske pozive, kaè

ministar Mihajlovi} povodom istrage o tvrdnjama Ljubi{e Buhe.

Mihajlovi} je tako|e rekao i da nema novih detalja u slu~aju @eljka

Maksimovi}a Make, koji je ozna~en kao glavni osumnji~eni za

pripremu atentata na politi~are iz sada{nje vlasti.

Radio B92 saznaje da }e Karla del Ponte slede}e nedelje u Beograd

doneti optu`nicu protiv [e{elja.

General Aleksandar Vasiljevi} je rekao u Hagu da je paravojna forma-

cija sa~injena od [e{eljevih radikala u~estvovala u streljanju

hrvatskih zarobljenika kod Vukovara.

Premijer Srbije Zoran \in|i} povre|en je tokom vikenda dok je igrao

mali fudbal na Kopaoniku, pi{e Blic. U me~u izme|u Vlade Srbije i pri-

padnika @andarmerije, \in|i} je izvukao deblji kraj. Zbog povrede

Ahilove tetive premijer je, kako saznaje Blic, sino} operisan u ortoped-

skoj bolnici Banjica.

U Ha{kom tribunalu prikazan snimak sa izjavom Franka Simatovi}a

da su Crvene beretke devedesetih tajno ratovale u Hrvatskoj i Bosni i

Hercegovini.

Kako je novinarima rekao potpredsednik stranke Dragan Mar{i}anin,

takav na~in izrade najvi{eg dràvnog akta ukazuje da }e ustav biti

donet politi~kom silom: Nasilno donet akt kao {to je ustav Srbije ima

onoliku trajnost koliku trajnost ima onaj koji na taj na~in ustav

donosi.

Vozilo u kom se nalazio Zoran \in|i} izbeglo sudar, voza~ kamiona

koji je naglo promenio pravac, uhap{en.

I pored jutro{njeg incidenta, premijer Srbije Zoran \in|i} doputovao

je u prvu zvani~nu jednodnevnu posetu Republici Srpskoj. \in|i} je u

banjalu~kom naselju Novakovi}i, zajedno s predsednikom Republike

Srpske Draganom âvi}em, otvorio novoizgra|enu fabriku lekova

vr{a~kog koncerna Hemofarm.

Dnevnici

Radija

B92

374

07

.03

.08

. Premijer Srbije Zoran \in|i} }e studentima Filozofskog fakulteta u

Banjaluci danas odràti predavanje na temu - Od nacionalizma do

patriotizma.

Beogradski mediji javljaju da je incident s kolonom vozila u kojoj je

bio premijer \in|i} izazvao Dejan Milenkovi}, pripadnik sur~inskog

klana.

Policija poku{ala da uhapsi Veselina [ljivan~anina. Ha{ki optuènik,

me|utim, nije bio kod ku}e.

Zoran \in|i} najavljuje mogu}nost stvaranja srpske mini dràve na

Kosovu.

Naime, Televizija Studio B javlja da je voza~ kamiona Dejan

Milenkovi} zvani Bagzi. Ve~ernje novosti i dalje tvrde da je D.M. najpre

bio nerazdvojni prijatelj Ljubi{e Buhe. Me|utim, Buha je u nedavnom

obra}anju javnosti rekao da biv{i komandant Jedinice za specijalne

operacije Milorad Lukovi} Legija i Du{an Spasojevi} zvani [iptar drè

zatvorene Milenkovi}a i Buhinu suprugu Ljiljanu Buhu.

Zoran \in|i}: Pa, ne, ne moè jedan kamion mene da spre~i da do|em u

Banjaluku, ne, ne, mislim da je to bio neki nesavesni voza~ koji u~i da

vozi na autoputu i umesto da u svom dvori{tu ve`ba vo`nju, on je malo

ve`bao na autoputu. Mislim da bi bilo preterano sada to smatrati

poku{ajem ugroàvanja moje bezbednosti. Mediji nisu objavili da u

stvari ta utakmica koju smo igrali, gde sam se ja povredio, da to nije

bila ba{ @andarmerija, nego su to bile specijalne antiteroristi~ke

jedinice. I sada bi mo`da tuma~enje bilo da je to bio neki napad na moj

fizi~ki integritet, me|utim, nije.

Stratedìk marketing tek treba da objavi novo istraìvanje o rejtingu

vode}ih politi~ara. Ono {to je Bogosavljevi} mogao da iznese kao

~injenicu jeste da je Zoran \in|i} zaustavio pad svog rejtinga kod

gra|ana: Dobijamo vrlo ~esto odgovore, ~ak i od onih koji ga ne vole -

Jeste, ne volim ga, ali on je odlu~an i hrabar.

A savezni predsednik Vojislav Ko{tunica izjavio je da je Demokratska

stranka Srbije najja~a stranka u dràvi i da je u Skup{tini Srbije na

delu la`na ve}ina.

Dnevnici

Radija

B92

Milenkovi}a neko èli da diskredituje da ne bi mogao da svedo~i o

navodnim vezama Ljubi{e Buhe i vrha vlasti u Srbiji, smatra njegov

advokat.

Reaguju}i na vest da je protiv njega ipak poku{an atentat, premijer

Srbije Zoran \in|i} izjavio je da ne moè da veruje da posle slu~aja

Ibarske magistrale neko ponovi istu stvar. Ako bi postojali dokazi da

se radi o poku{aju atentata i da ti ljudi veruju da se u ovoj zemlji ni{ta

nije promenilo i da mogu da rade ono {to su radili pod Milo{evi}evim

reìmom, u velikoj su zabludi.

Jovan Dulovi}, novinar lista Vreme koji prati crnu hroniku, za B92

tvrdi da je nesporno re~ o poku{aju ubistva premijera: Dejan

Milenkovi} Bagzi je bio ûmetov vojnik, da bi ga kasnije izdao kad je

nastala ta frka s njim i oti{ao kod Du{ana Spasojevi}a i kod Legije.

Jovan Dulovi} dodaje da mu je Ljubi{a Buha u nedavnom razgovoru

rekao da je Milenkovi} mek i da }e, kad jednom bude uhap{en, pred-

stavljati dobrog svedoka za optu`be koje je on nedavno u {tampi izneo

protiv Spasojevi}a.

Na donatorskoj ve~eri za zavr{etak izgradnje hrama svetog Save, koji

je u hotelu [tajgenberger u blizini Frankfurta organizovao srpski pre-

mijer Zoran \in|i}, sakupljeno je oko sto dvadeset hiljada evra.

Povodom predaje lidera radikala Vojislava [e{elja Ha{kom tribunalu,

predsednik savezne dràve Vojislav Ko{tunica je u emisiji Kaìprst

Radija B92 postavio pitanje dokle }e Ha{ki sud biti na{a sudbina i da

li smo na po~etku ili na kraju ha{kih procesa. Vojislav Ko{tunica je

rekao da ta saradnja, iako je potrebna, nije prioritet.

Najava srpskog ministra pravde Vladana Bati}a da }e predloìti op{tu

lustraciju u pravosu|u nai{la je na razli~ite reakcije poslanika u

skup{tini Srbije. Podsetimo, Bati}evo nezadovoljstvo radom pravo-

su|a izazvano je ju~era{njim pu{tanjem Dejana Milenkovi}a Bagzija

iz pritvora.

S druge strane, {efovi najve}ih poslani~kih grupa u srpskoj skup{tini,

êdomir Jovanovi} i Dejan Mihajlov slaù se u stavu da je Srbiji potre-

ban zakon o lustraciji, ali razli~ito tuma~e njegovu primenu.

376

07

.03

.08

. êdomir Jovanovi}: U interesu na{eg dru{tva je bilo da se taj problem

ra{~isti, da se vidi da li je to jedan puki saobra}ajni incident ili je iza

toga stajala neka ozbiljnija namera... Dejan Mihajlov: Uzimaju}i u

obzir da su javni tuìlac i okru`ni javni tuìlac postavljeni od ove nove

vlasti, vlasti ostatka DOS-a, okru`ni javni tuìlac ne spada u grupu

onih starih kadrova i zasigurno zna {ta radi i zna da proceni da li je

bilo ili nije bilo elemenata za pokretanje i podno{enje krivi~ne prijave.

Osim stavova o lustraciji, slu~aj Dejana Milenkovi}a Bagzija pojedine

poslanike naterao je i na razmi{ljanje o tome da li bi trebalo da

promene svoj stil vo`nje i da pa`ljivije po{tuju saobra}ajne propise.

Jedan od njih je i {ef poslani~kog kluba socijalista Zoran An|elkovi}:

Po{to vozim dosta o{tro, onda znam da prese~em put, ali posle Bagzija

i posle ovoga da je on postao terorista zato {to je atentator, {ta je ve},

zato {to je isekao put, ja se pla{im, moram da priznam. Kad vidim crne

limuzine, kad vidim kolonu od sedam-osam vozila, ja }u da parkiram

auto, da lepo stanem dok oni odu, jedno deset minuta i onda sednem u

auto i idem, za svaki slu~aj, da ne bih slu~ajno ja zaglavio u zatvor, pa

posle da pri~aju kako sam hteo da izvr{im atentat na nekog visokog

dràvnog funkcionera.

Biv{a predsednica Republike Srpske Biljana Plav{i} otputova}e sutra

iz Beograda u Hag, gde }e joj u ~etvrtak u Me|unarodnom sudu za

ratne zlo~ine biti izre~ena presuda. Ona je rekla i da je ju~e u svom

beogradskom stanu razgovarala s patrijarhom srpskim gospodinom

Pavlom.

MUP Srbije je ponovo u poteri za Dejanom Milenkovi}em Bagzijem,

ovoga puta zbog poku{aja ubistva. Zoran \in|i}: Dovoljno je da on

kaè da je trgova~ki putnik i da mu se poveruje. Da je na re~ od tog sudi-

je traìo pozajmicu, ne znam da li bi mu sudija dao hiljadu dinara, da

je on rekao - Daj mi hiljadu dinara, mame mi, vrati}u ti. Ali ako se radi

o ne~ijem ìvotu i ne~ijoj bezbednosti, onda }ete odmah poverovati

svakom koga vam dovedu, da on zapravo ima dobre namere. Mislim da

bez ra{~i{}avanja u sudstvu ni{ta nama ne vredi {to }emo mi i na

strani policije i na strani gra|anstva i na strani vlade da poja~amo

aktivnosti, jer sud je taj koji na kraju odlu~uje, kao u svakoj zemlji, da

li je to ta~no ili nije ta~no.

Dnevnici

Radija

B92

Inicijative u vezi sa statusom Kosova me|utim, i dalje nailaze na odbij-

anje me|unarodne zajednice. Savetnik ambasade Rusije u Beogradu,

Andrej Ermoljenko, ocenio je da je ovo lo{e iskori{}en trenutak za

otvaranje pri~e o statusu Kosova. To nije dobilo podr{ku Saveta

bezbednosti Ujedinjenih nacija i Rusija ima sli~an stav, rekao je

Ermoljenko.

Parlament Jugoslavije zaseda poslednji put.

Istraìvanja pokazuju da dve tre}ine mladih ljudi i dalje èli da

napusti zemlju.

Na dana{nji dan 1998. godine u selu Prekaza kod Srbice, u sukobu s

policijom ubijen je jedan od osniva~a OVK Adem Ja{ari i dvadesetak

~lanova njegove porodice.

Nakon odlaska Ko{tunice s vlasti postoje uslovi za hap{enje Ratka

Mladi}a, izjavili Solana i Del Ponteova.

Na godi{njicu devetomartovskih demonstracija, Vuk Dra{kovi} po-

zvao Demokratsku stranku Srbije da povede proteste koji bi doveli do

raspisivanja vanrednih izbora.

Ve~eras se zavr{ava FEST.

Zoran \in|i}: Sasvim sigurno niko ne bi mogao da kaè danas - U Srbiji

nije na delu jedan proces unapre|enja stanja, modernizacije dru{tva,

reformi sistema. Zaista, ko to kaè, on zaista ne zna gde ìvi.

[ta ima interesantno danas? Evo, vidim da je pet do devet, da ubrzamo

stvar, od pola deset do deset - Stojan Cerovi}, kolumnista nedeljnika

Vreme, listamo dnevnu {tampu, od deset do jedanaest - tri pri~ice,

jedna koja se ti~e ju~e formiranog stalnog Me|unarodnog krivi~nog

suda. Zatim pri~ica o ovim novim srpskim ustavotvorcima, dakle, ju~e

je formirana ta komisija koja bi trebalo da donese zakon o dono{enju

novog ustava i kasnije da radi na njemu.

Ve}ina gra|ana Srbije smatra da je Vlada radila lo{e, dok se rad mi-

nistarstava ocenjuje jo{ gore, rezultati su istraìvanja koje objavljuje

378

07

.03

.0

8. dana{nji Blic. A kao najgori, gra|ani su ocenili rad ministarstva

unutra{njih poslova i pravde.

êtrnaest sati i dva minuta, slu{ate vanredne vesti Radija B92.

Premijer Srbije Zoran \in|i} pogo|en je s dva hica u stomak i le|a i

nalazi se u Urgentnom centru.

Vojislav Ko{tunica: Bojim se da je ovo, naàlost, jo{ jedna surova

opomena da moramo pogledati istini u o~i i videti koliko je kriminal

u{ao u sve dru{tvene pore. Kriminal se ne moè deliti na dobar i lo{,

na{ i njihov. Naravno da se nadam da }e svi po~inioci biti privedeni

pravdi, a posebno se nadam da }emo kona~no svi, i vlast i opozicija,

staviti prst na ~elo i povu}i jasnu crtu izme|u onoga {to jeste i {to nije

zakonito.

Odjavna {pica:

Zorana \in|i}a je ubila dràva, a ne mafija. Ako ho}e dràva da te ubije,

nema{ gde da se sakrije{.

Vojislav Ko{tunica je u klju~nom trenutku pruìo ruku tim snagama, i to

je to.

Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju ode}u, oni su se pojavili

u onome {to je njihova radna i svakodnevna ode}a.

Ubijen je u zaveri, nije nekom dunulo, ne ubija se premijer ako nema

zavere.

Sudilo se svima, sudilo se za{ti}enim svedocima, sudilo se sudiji, sudilo se

tuìocu, svima se sudilo, samo se nije sudilo okrivljenima.

[ta njih briga, Zvezdana i Legiju, ko je premijer? Ubistvo premijera je poli-

ti~ko ubistvo.

Uàsan pritisak na Priji}a...

Ljudi koji su, ako ne organizovali ubistvo tog ~oveka, onda su ga barem

inspirisali i to su se debelo potrudili, danas sede u vlasti.

Ogromnoj kampanji protiv Specijalnog suda...

Dnevnici

Radija

B92

Sad, da li }ete vi taj krug ljudi posredno optuìti za tu smrt, to opet zavisi

od vas, ali ja ih krivim.

Da li su oni u tome na taj na~in u~estvovali, to ne znam, ali je sasvim izve-

sno da svojim delovanjem, crkva, vojska, Ko{tunica kaù - to je lako

mogu}e.

Mislite da je slu~ajno {to je Ko{tunica uzeo Dràvnu bezbednost?

...podnosi krivi~nu prijavu usred postupka protiv Marka Kljajevi}a kao

pripadnika sur~insko-zemunskog klana.

Ovde se pravi jedan sistem zatiranja semena \in|i}evog. Da ti dve godine

radi{ samo da se sveti{ u~esnicima akcije Sablja, odnosno prijateljima i

po{tovaocima lika i dela Zorana \in|i}a, ne moè{ mnogo daleko da dogu-

ra{.

Koliko mi trpimo teror tog tre}eg i ledenog metka, ne znam, koliko mi

dugo trpimo?

Aleksandar Tijani} je otprilike dao odgovor na to pitanje - Zato {to je

\in|i} postao Srbin pred smrt.

U stvari, ta trajna sahrana, simboli~na sahrana, to se odvija oko politike

Zorana.

Ja bih voleo da mu se sudi jednog dana za najmanje jedno ubistvo, znamo

koje.

Ona otrcana fraza - 12. marta je Srbiji skinut osmeh - jeste.

I sad moète nama svima da upropastite ̀ ivot do kraja, ali svejedno, nikad

ne}ete pobediti, nikad ne}ete okrenuti stvar na to da je \in|i} u stvari

~ovek koji je ubio samog sebe.

Upoznao sam Zorana \in|i}a kao klijenta pre trideset devet godina, za-

stupao sam ga u vi{e navrata i znam da ga je celog ̀ ivota Udba proganjala

i vidim, Udba ga je na kraju i ubila. Druga~ije sam zami{ljao svoju zavr{nu

re~ kad sam ulazio u ovaj postupak, ali vidim da za tu druga~iju re~ nema

potrebe. Krivica ovih ljudi koji sede na optuèni~koj klupi je banalna. Kao

380

07

.03

.0

8. i uvek, radili su ono {to im je re~eno da rade. Za druga~iju zavr{nu re~

mo`da }u imati prilike na nekom slede}em su|enju za ubistvo premijera

\in|i}a, kada se bude sudilo onima koji su to organizovali i naredili.

Svetlana Luki}:

Vidimo se, kao i obi~no, 12. marta ispred zgrade Vlade Republike Srbije.

1144.. 0033.. 22000088..

ZAPT

Na Kosovu svako pla~e na svome groblju, ali mora da se

povu~e crta i da se vidi {ta moè da se uradi za ìve ljude

... Rotaciona revolucija nas vra}a u stanje zba~enog

reìma ili jo{ dublje u pro{lost ... Verovati da do podneva

moè{ da bude{ demokratski Milo{evi}, a od podneva Vili

Brant, zna~i nemati nikakvu politiku …

Gosti:

Biljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika,

Sonja Biserko, Helsin{ki odbor,

Rada Trajkovi}, Srpska poslani~ka grupa u Skup{tini

Kosova,

Latinka Perovi}, istori~arka,

Aleksandar Molnar, profesor

Svetlana Luki}:

Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Ove nedelje vi|amo mnogo ljudi koji se

pona{aju kao da se, otkako je Ko{tunica raspustio vladu, situacija u

Srbiji naglo pobolj{ala. Onaj strah, ona agonija od pre samo pet-{est

dana kao da su nestali s prvim sun~anim danima i s Tadi}evim raspi-

sivanjem prevremenih izbora. Jedan na{ prijatelj, ina~e pametan i

racionalan ~ovek, tvrdi da je dobra vest i to {to }e izbori biti u maju, jer

nelogi~no je, kaè, da u najlep{im danima prole}a pobede radikali i

Ko{tunica. Za te mra~njake je pogodan neki sivi, novembarski dan.

Dakle ~emu, otkud i kako smo stigli do optimizma, samo zato {to }emo

u maju imati izbore? Prvo, uop{te nije malo verovatno da na njima

pobede oni koji u lancu ishrane jedva da stoje neku stepenicu iznad

zmije i pacova. Drugo, ako pobede takozvane proevropske snage

oli~ene u Demokratskoj stranci, dobi}emo ljude koji misle da se mrak

rasteruje tako {to se vi~e - sijalica, na ~elu vlade. Raspisuju}i izbore

Tadi} nam je poru~io nekoliko stvari. Prva je - I dalje sam zaljubljen u

sebe, a drugo, ve} dva puta je izgovorio re~ - vlastan. Samo Ko{tunica

moè da izgovori tu la`no starinsku, idiotsku re~ s dignitetom. To je

Ko{tuni~in za{titni znak, ta re~ je njegova intelektualna svojina i nju je

Tadi} sada prisvojio za sebe.

Na Madagaskaru nijedan vojnik nije smeo da jede noge vola, jer bi,

sli~no volu, postao slab u kolenima i nesposoban da mar{ira. Kao {to

su nekada{nji ljudi jeli odre|ene biljke i ìvotinje da bi stekli èljene

osobine, tako je i na{ predsednik pojeo re~ vlastan, ne bi li se sjedinio s

Ko{tunicom i postao idealni Srbin. Ko{tunica je Milo{evi}, Tadi} je

Ko{tunica, glasi stara kletva, koja se sada ispunjava do kraja. A ako

nam maj donese proevropsku vladu, nastavi}e se kredibilne provere u

potrazi za Mladi}em, \eli} }e i dalje {iljiti penkalo, Jeremi} vojevati u

Ujedinjenim nacijama, Tomica Milosavljevi} }e biti progla{en za prvog

doìvotnog ministra zdravlja, beogradske vlasti }e s jo{ hiljadu sve-

tiljki osvetliti hram svetoga Save, a doma}a fukara, koja se dodvorava

Pilatu i Kajafi u liku me|unarodne zajednice, bi}e i dalje remetila~ki

faktor u poku{aju Tadi}a da stabilizuje srpsku dràvu.

Ako pobedi, Boris Tadi} }e se s istim po{tovanjem odnositi prema

Ko{tunici, kao {to se ovaj s pijetetom odnosio prema Milo{evi}u.

Pose}iva}e ga u njegovoj da~i u Belanovici, gde }e ovaj neshva}eni

386

14.0

3.0

8. Srbin prelistavati ustav, kao nekada Napoleon na Svetoj Jeleni fran-

cusku gramatiku, da bi se jo{ vi{e ose}ao Francuzom.

Ju~e je bio 12. mart, radikali su organizovali koncert u Novom Sadu,

Igor Mirovi} je proslavljao zavr{etak prve faze izgradnje Limanskog

parka, Ko{tunica je neverovatnom brzinom poloìo venac i kao utvara

se izgubio u senci zidina zgrade vlade. Tadi} se prekrstio na grobu i

oti{ao daljim poslom - da poja~ava kapacitet Srbije da brani suvere-

nitet i teritorijalni integritet. U jutro{njim vestima ~uli ste da je Turska

blokirala pristup sajtu Jutjub zbog snimka kojim se vre|a osniva~

moderne turske dràve, Kemal-pa{a Ataturk. Prema turskim zakonima

vre|anje Ataturka je krivi~no delo. Prema srpskim politi~kim

obi~ajima vre|anje Zorana \in|i}a je vrhunska provera patriotizma.

Na ju~era{nji dan,13. marta, pogubljen je ruski revolucionar Buharin,

koji je rekao - Ne zaboravite, drugovi, da je na barjaku slobode koji

nosite i kap moje krvi. Nova ruska dràva ga je zaboravila, a njegov

dèlat, koliko znam, jo{ leì u po~asti i hladu kremaljskih zidina.

Slu{ate Biljanu Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika.


Ju~era{nji dan je za mene bio poraàvaju}i, koliko god da mi je bilo toplo

oko srca kada sam do{la ispred zgrade LDP-a i videla onoliko ljudi.

Govorim o svojoj ogor~enosti zbog toga {to je to bilo prikriveno, naàlost

najvi{e na B92. Posluìlu su se trikom, pa je ona organizacija Evropa

nema alternativu prikazana kao gra|anski protest, a nije zabeleèno da je

veliki broj ljudi u LDP-u prepoznao mesto gde se treba okupiti pet godina

posle ubistva premijera, da je to mesto s koga treba po}i i odati mu po~ast.

Ne volim {to su utopili taj doga|aj u ona ritualna paljenja sve}a i pola-

ganja venaca. Hajde da pomenem samo Vojislava Ko{tunicu i ~lanove nje-

govog kabineta, ~ija uloga u ubistvu premijera nije rasvetljena i lebdi u

vazduhu kao ne{to najstra{nije {to se u Srbiji dogodilo.

Posle ubistva \in|i}a, imali smo predlog Vojislava Ko{tunice da se pravi

koncentraciona vlada, imali smo veliki broj svakojakih organizacija, od

onih koje su ga napadale do onih koje su ga po{tovale, koje su, svaka iz

svojih razloga, predlagale {ta treba da se uradi s \in|i}evim imenom, koja

ulica i trg treba da ga nose. Tada, pre pet godina, bila sam se upla{ila da to

ne krene u pravcu pravljenja kulta, koji bi zamaskirao sve ostalo i zavr{io

Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

u nekoj vrsti politi~kog ki~a. To se nije desilo, ali dogodilo se ne{to

stra{nije. Nije napravljen kult Zorana \in|i}a, ali je napravljen neki

ve{ta~ki Zoran \in|i~, ogledni Zoran \in|i}, o koga se svi ~e{u, grebu,

guraju, prisvajaju ga prema trenutnim politi~kim potrebama, {trpkaju ga

od trenutka do trenutka uni{tavaju}i su{tinu onoga zbog ~ega je on ubi-

jen i su{tinu toga kakav je on bio premijer, {ta je stvarno hteo svojom poli-

tikom. Nije na pravi na~in sagledana njegova hrabrost i politi~ka odgo-

vornost pri hap{enju Milo{evi}a, kada je ostao bez ikakve podr{ke. Nisu

sagledana sva ograni~enja i opstrukcije kojima je bio izloèn i njegova

realno mala mo} da ne{to promeni. To je bila borba s vetrenja~ama.

Dve stvari su me ju~e dotukle. Prva je emisija na RTS-u, koja se zove

Medijska pozadina ubistva Zorana \in|i}a i o njoj bih vi{e govorila, zato

{to je jako opasna. Drugo je neka vrsta poku{aja pretvaranja politi~kog

ubistva premijera \in|i}a u privatnu tragediju njegove supruge i njegove

dece, koja je nesumnjiva. Udovica premijera \in|i}a je èna za svako

po{tovanje, koja je sigurno pretrpela ne{to {to nijedan gra|anin ove

dràve na privatnom nivou nije pretrpeo, ali ta li~na tragedija ne moè da

bude jedini doprinos analiti~kom novinarstvu. Ne èlim da nipoda{tavam

li~nu tragediju porodice, koja se ne dovodi u sumnju, ali na petogodi{njicu

ubistva Zorana \in|i}a, kada se pravi neka vrsta bilansa svega {to se

dogodilo, mislim da to nije primereno. To nije pristojno ni prema porodici.

On je ubijen i kao ~ovek i kao mu` i otac, ali pre svega kao politi~ki simbol

moderne i proevropske Srbije.

Emisija na RTS-u me je {okirala. To je odbijanje suo~avanja s odgo-

vorno{}u za ne{to u ~emu smo svi, manje ili vi{e, u~estvovali. Ta emisija

je imala cilj da amnestira medije, da amnestira Aleksandra Tijani}a, kao

~oveka koji je bio veoma aktivan u kampanji protiv Zorana \in|i}a i da jo{

jednom potvrdi kampanju koja se vodi protiv Vladimira Bebe Popovi}a

kao glavnog inspiratora, realizatora i cenzora vanrednog stanja.

Neupu}en ~ovek koji je gledao tu emisiju mogao je da kaè - Ko je taj ~ovek

koji u kesi daje sli~ice za poternicu Aleksandru Mandi}u, koje ovaj nosi na

RTS, pa tamo vadi te sli~ice, pa ne zna ko je ko, pa zove telefonom

Popovi}a? Pa onda to kao slagalicu slaù i pu{taju na zvani~noj televiziji

kao - E, ovi ljudi su ubili Zorana \in|i}a. Cela emisija je koncipirana kao

besprizorna podvala. Tu se pominju ~etiri novinara, koji su se sasvim

slu~ajno zatekli ispred zgrade vlade u ~asu ubistva i oni sasvim korektno

prenose svoje utiske. Ali cela pri~a se razvija tako {to su novinari besni

zato {to ne dobijaju informaciju o tome {ta se desilo, a ve} svi znaju da je

388

14.0

3.0

8. premijer ubijen. U svemu tome se, naravno, intervjui{e Gradi{a Kati}, pa

~ak i onaj lik Dini} iz Svedoka. Ta gomila besmislica nema nikakve veze s

osnovnim pitanjem da li je Zoran \in|i} bio satanizovan u medijima.

Onda, naravno, pri~a kre}e ka vanrednom stanju i tu se pojavljuju Beba

Popovi} i Aleksandar Mandi} sa slikovnicom, tako da izgleda kao da je

Beba Popovi} seo, pa rekao - Imamo ove sli~ice, imamo ove kriminalce,

sada }emo da ih polepimo, pa }emo da stavimo saop{tenje na RTS. Pa

Mandi} dolazi na RTS, pa su svi zblanuti, odakle im to, tu je kao i Bati}, pa

je i on zblanut, ministar pravde koji za njih nikada nije ~uo. Onda se

pojavljuje Antonela Riha i kaè - Ako su to znali, za{to ih nisu na vreme

pohapsili? Nijednog trenutka se ne spominju ~uvena Legijina pisma, ne

spominju se tabloidi. O{tra kritika Zoranove vlade je legitimna, ali sasvim

je druga stvar javnom mnjenju permanentno indukovati da se radi o ordi-

narnom kriminalcu koji je okruèn kriminalcima. I kao vrhunac svega,

daju re~ Aleksandru Tijani}u, ~oveku koji je izgovorio - Ako \in|i} preìvi,

Srbija ne}e - koji je obja{njavao kakav je \in|i} kriminalac, koji ga je pitao

da li ~ovek moè da se {eta slobodno po Srbiji, a da ne bude ubijen, koji je

na sve strane grmeo o \in|i}evoj kriminalnoj pro{losti. To nije bila nikak-

va kritika, ve} najcrnja propaganda, ~i{}enje prostora da bi taj metak na

kraju mogao da opali. I oni njemu daju re~, da on pokajni~ki kaè - Nikada

ne bih izgovorio tu re~enicu, da sam znao {ta }e se desiti. Ma nije stvar u

toj re~enici, evo imam knjigu Slu~aj Aleksandra Tijani}a, u kojoj se vidi da

je Tijani} prednja~io i predvodio medijsku kampanju protiv \in|i}a. U

tom smislu im je i Identitet ju~e posluìo kao izgovor - hajde, `rtvova}emo

Identitet i Gradi{u Kati}a, koji se druìo s Du{anom Spasojevi}em.

Onda se pojavljuju bardovi novinarstva kao {to je @arkovi}, koji s visina

nebeskog autoriteta obja{njava {ta se de{avalo za vreme vanrednog sta-

nja, bez osvrtanja na vreme bombardovanje, kada je Vreme predao u ruke

Aleksandru Vu~i}u i Srpskim radikalima. Ma, sram ga bilo.

Mi smo dru{tvo koje nije u stanju da se suo~i sa zlo~inima, s pro{lo{}u, a

nismo u stanju ni da se suo~imo sa sopstvenom ulogom u vreme vladavine

i ubistva Zorana \in|i}a. Kada }e neko od nas javno i glasno da prizna - Ej

ljudi, mediji su vodili hajku protiv njega i svi smo bili ube|eni da sa

Zoranom \in|i}em stvari nisu ~iste? Kako je do toga do{lo, je li to palo s

Meseca? Ni mi koji smo podràvali njegovu politiku nismo bili sigurni

kakva je bila njegova uloga u svim tim aferama, pa smo zbog toga prema

njemu bili mnogo kriti~niji nego prema drugima. Zorana \in|i}a smo

Biljana

Kova~evi}-

Vu~o

mogli kritikovati i zato {to smo svi znali da nam zbog toga ne}e pasti

dlaka s glave. Se}am se da smo ga, kada je organizovao sastanak s nevla-

dinim organizacijama, odmah napali zato {to nije pozvao Sonju Biserko i

Nata{u Kandi}. ôvek se potrudio da organizuje sastanak s nama, doveo

pola vlade, bilo je konstruktivno, a mi - udri po njemu.

To je bila atmosfera - udri po \in|i}u. [ta god da se de{ava - udri po

\in|i}u - tako je bilo. Za{to smo se ba{ s njim toliko opustili, a znali smo

koje probleme on moè da ima? Ne, kod njega je sve moralo da bude per-

fektno. Vozovi su nam prolazili izme|u nogu, a mi to nismo prime}ivali.

To je ne{to {to ostaje da ra{~istimo sami sa sobom - kako smo dozvolili da

nas tako glupo prevare isti oni koji nam sada serviraju moralizatorsku

pri~u o vanrednom stanju i o njegovoj pogubnosti. Niko ne kaè da bi, da

nije bilo ubistva, ti ljudi bili pohap{eni tri dana kasnije, da su postojala

Legijina pisma, pisma Ljiljane Buhe, da smo drvlje i kamenje bacali po

zakonu o organizovanom kriminalu, a kada je prona|en svedok saradnik

ûme, nije bilo tog medija koji nije raspravljao o tome da li je ûme

podoban da to bude. Postojala je orkestrirana kampanja protiv napora

vlade Zorana \in|i}a da se bori protiv organizovanog kriminala. I na

kraju ga ubijaju.

Setite se ocene Radeta Bulatovi}a o zna~aju Legijinih pisama za Srbiju,

izjave Vojislava Ko{tunice o tobo`njem atentatu na Zorana \in|i}a kod

hale Limes, setite se pobune Jedinica za specijalne operacije. Ni{ta od toga

se ne pominje u ovoj emisiji. Imamo samo privatne impresije u~esnika i

davanje re~i Aleksandru Tijani}u. Zanima me motiv autora ove emisije da

naprave tu svinjariju, i to na petogodi{njicu ubistva. Imamo to su|enje,

nezadovoljstvo i frustraciju zbog toga {to se nije oti{lo dublje. Znamo

probleme s kojima se suo~avao Specijalni sud, koji je odbio da saslu{a

Ko{tunicu i njegovu ekipu. Nije ra{~i{}ena stvar o Legijinoj predaji. Svi

znamo ko je bio tamo, ali nema politi~kih, ni krivi~no-pravnih konsekven-

ci. Onda se u ovoj emisiji izgovara klju~na re~enica - Kako je mogla da se

vodi kampanja protiv Zorana \in|i}a, kada su najtira`niji mediji bili pod

njegovom kontrolom? A to {to je ra|eno tom ~oveku, to {to je izgovoreno o

njemu je takvo da se pitam kako je opstao i te dve godine.

Tek sada vidim da tu postoji esnafska la`na solidarnost jadnika koji nisu

u stanju da se suo~e sa sopstvenom ulogom u celoj toj stvari, nego pravda-

ju ne{to {to se ne moè pravdati. Makar da nikada nisu napisali gadost

protiv premijera, makar da su ga sve vreme hvalili, ostaje njihova odgo-

390

14.0

3.0

8. vornost zbog prikrivanja onoga {to se doga|alo, odbijanja da se sete {ta se

dogodilo, prihvatanja Tijani}a kao legitimnog direktora RTS-a. Sve treba

da prekrije zaborav i sve postaje socijalno prihvatljivo, sem vanrednog

stanja, koje je proglasio ~ovek koji je umislio da je zna~ajan. On je isto

tako umislio i da su ovi ljudi ubice, pa ih je stavio na poternicu. To {to je

ura|eno s tom emisijom je stvarno stra{no, ali ovde nije problem RTS. RTS

treba da se pere, Tijani} treba da se pere, on }e celog ìvota da se pere.

Problem je u ovima {to mu dodaju {ampone i drè pe{kir dok se on pere,

problem je u tome {to oni misle da smo mi problem ovoga dru{tva, a ne

Tijani}. To u stvari uop{te nije bila emisija o ubistvu premijera. Umesto

odgovora na pitanje da li je bilo orkestrirane kampanje od Stani{i}a,

slu`be, mafije, oni su nam podvalili }askanjem novinara o tome kada su

dobili informaciju i kako se ko pona{ao u tom trenutku. Dobili smo i javno

ogra|ivanje od sopstvene izjave Tijani}a, koji nam obja{njava u ~emu je

zapravo \in|i}eva krivica, jer ta krivica postoji, niko je nije doveo u pita-

nje. Njegova krivica je u izboru ljudi koji su mu bili saradnici. Ubili smo

\in|i}a, hajde da sada ra{~istimo ljude kojima je bio okruèn, mnogo su

dosadni. Tako da Tijani} mora da drì tu pri~u stalno aktuelnom.

Gde je Nacional, gde su sve one svinjarije koje su pisane godinama? I za{to

je to tako te{ko re}i? Ne kaèm da smo svi vodili kampanju protiv njega,

ali smo bili kriti~niji prema Zoranu \in|i}u nego prema drugima. [ta god

\in|i} kaè, to je bilo pod ogromnom lupom. Kao ovce smo uletali u te pod-

metnute kli{ee, borili smo se za demokratiju tako {to smo sputavali

\in|i}a ne vode}i ra~una o tome da je on ve} sputan sa svih mogu}ih

strana. Pa za{to nam je te{ko da prihvatimo tu vrstu sopstvene odgo-

vornosti u tom periodu? Ako to ne uradimo, nikada ne}emo iza}i iz ovoga.

Dok god budemo takvi majmuni, jo{ ve}im majmunima }e da nas prave

Filip [varm, @arkovi} i Aleksandar Tijani}. Ono ju~e je bio poraz objek-

tivnog i profesionalnog izve{tavanja. Oni su zatvorili pri~u, kao {to je

Specijalni sud zatvorio pri~u o politi~koj pozadini i JSO-u. Ju~e je s onom

emisijom zatvorena pri~a o medijskoj pozadini ubistva, iako postoje vago-

ni napisanih svinjarija o Zoranu \in|i}u. E pa ne}emo tako.

Svetlana Luki}:

Ju~e je objavljena mala vest da je slu~aj Radeta Terzi}a preba~en u

Smederevo. [ta tebi ta vest govori?

Biljana

Kova~evi}-

Vu~o


To je kontrola {tete. Pogledaj, to je krenulo od specijalnog tuìla{tva, koje

goni ~lanove organizovanog kriminala, a zavr{ava se s op{tinskim

tuìocem u Smederevu. Za{to bi se u Smederevu podizala optu`nica za

pu{tanje Spasojevi}a iz pritvora u Centralnom zatvoru u Beogradu? Rade

Terzi} o~igledno nikada nije bio ~lan organizovane kriminalne grupe, a

pu{tanje Spasojevi}a i Lukovi}a iz pritvora je razja{njeno na nekoliko

nivoa, uz svedo~enje tuìlaca. Tu se uvek preska~e bitna ~injenica, da se to

pu{tanje iz pritvora de{ava u vreme pobune Jedinice za specijalne operaci-

je. Izveli su spektakularno hap{enje Radeta Terzi}a, ne ba{ s kamerama

kao kada su privodili Dàji}a i Cvetkovi}a, ali do{li su po njega maskirani,

kao kada su hapsili Gorana Kljajevi}a, da pokaù svu teìnu tog krimi-

nalca. Sada sam cini~na, naravno. Terzi} je onda pu{ten iz pritvora, kao da

se nikada ni{ta nije desilo, ali tuìlac Radovanovi} je o~igledno na{ao

podobnog tuìoca u Smederevu da ipak pokrene neki postupak. Mislim da

je to kraj pri~e o Radetu Terzi}u, ali jo{ nije zavr{ena pri~a o podmetanji-

ma i zloupotrebi krivi~nog prava i zloupotrebama koje ~ine tuìoci, koji

nikada ne odgovaraju za to {to rade.

Pri~a o Zoranu \in|i}u, Jedinici za specijalne operacije, ubistvu premi-

jera, tuìocima i svima onima koji su bili aktivni u \in|i}evo vreme jo{

dugo }e biti predmet raznih manipulacija, ukoliko se ne{to ne promeni na

izborima 11. maja. U tom smislu, podizanje optu`nice protiv Radeta

Terzi}a ba{ 12. marta je kao kada se u horor filmu iznenada digne ve{tica

za koju smo svi pomislili da je mrtva. Time nam oni poru~uju - Nemojte da

se opu{tate, nemojte da mislite da je sve zavr{eno, jo{ smo ̀ ivi, jo{ nas ima

u Smederevu. Uvek }e se na}i ljudi koji }e pokrenuti neki postupak u ime

odràvanja politike koja je ubila \in|i}a.

Svetlana Luki}:

Ako se ovi iz Smedereva upla{e, kujna u belanova~koj da~i }e smisliti

neku drugu ispostavu suda, gde }e se suditi Terzi}u za politi~ku poza-

dinu atentata na premijera \in|i}a. U me|uvremenu, jedna vest -

najve}i strana~ki blok u Evropskom parlamentu, Evropska narodna

stranka, koja okuplja partije desnog centra, suspendovala je status

posmatra~a Demokratskoj stranci Srbije.Takvu odluku obrazloìo je

evropski parlamentarac iz Francuske rekav{i da Evropska narodna

stranka èli da po{alje poruku Vojislavu Ko{tunici da po~ne da zauzi-

ma ja~e evropske stavove. Evropskoj narodnoj stranci pripada vlada-

ju}a Demohri{}anska stranka iz Nema~ke i partija francuskog

392

14.0

3.0

8. predsednika Nikole Sarkozija. Evropejci su poru~ili Ko{tunici da }e

voditi ra~una o tome kakva }e biti njegova izborna platforma.

Ova platforma se ve} delimi~no vidi po pona{anju njegovog izaslanika

na Kosovu Slobodana Samardì}a, vo|e srpskih pobunjenika iz se-

verne Mitrovice i novog potpredsednika DSS-a. U severnoj Mitrovici su

sudije srpske nacionalnosti provalile u zgradu suda i na njoj istakle

srpsku zastavu. To su sudije koje su pre nekoliko dana izvele perfor-

mans su|enja {efu UNMIK-a, Rikeru. Zanimljiva je presuda, koja glasi

- Osu|uje se na doìvotnu robiju, bez prava àlbe.

Po~etkom ove nedelje, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, uz

podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo, organizovao je razgovor posve}en

odnosima Srba i Albanaca. Tamo su govorili i predsednica Helsin{kog

odbora, Sonja Biserko, Radmila Trajkovi} i gospo|a Latinka Perovi}.

Sonja Biserko:

Iza nas su tri nedelje nove realnosti, otkada je Kosovo formalno postalo

nezavisno. Bez obzira na taj o~ekivani ishod u vezi sa statusom Kosova,

beogradske vlasti su reagovale smi{ljenim planom destabilizovanja

~itavog regiona. U senci kosovske nezavisnosti, vlada Srbije i najja~a poli-

ti~ka stranka u Srbiji, Srpska radikalna stranka, poku{ale su da diskredi-

tuju rezultate predsedni~kih izbora, da proglase Tomislava Nikoli}a

moralnim pobednikom i da blokiraju evropski put Srbije. Brutalnost

destrukcije stranih predstavni{tava, osim {to je imala za cilj da pokaù

svetu da Srbija ne pristaje ni na kakva pravila, bila je usmerena i na za-

stra{ivanje doma}e javnosti. Na sre}u, to nije uspelo, a kako vreme

proti~e, sve je jasniji otpor neodgovornoj i iracionalnoj politici vlade.

Me|utim, jo{ nisu isklju~ena neprijatna iznena|enja, kojima ova sve

slabija vlast, sada ve} u ostavci, moè da pribegne. Utoliko je va`nije da se

na javnoj sceni pokaè {to ve}i otklon od poku{aja destabilizacije zemlje.

Po svemu sude}i, srpska vlada je pre{la crvenu liniju tolerancije

me|unarodnih aktera. To se vidi po njihovim reakcijama i upozorenjima.

Istovremeno, pona{anje albanske strane bilo je vi{e nego uzdràno, {to

sve zajedno doprinosi odràvanju mira i stabilnosti na Kosovu.

Jedna od reakcija je prijem tri balkanske zemlje po ubrzanoj proceduri u

NATO, {to govori da se Srbija i dalje percipira kao faktor nestabilnosti. I

na kraju, va`no je podsetiti na ulogu Rusije u nedavnim zbivanjima. Moè

se konstatovati da je Rusija neprimereno instrumentalizovala Srbiju za

Radmila

Trajkovi}

svoje spoljnopoliti~ke strate{ke ciljeve. Zbog navedenih razloga, na{

dana{nji razgovor je izuzetno vaàn, prvenstveno u kontekstu

racionalnog prihvatanja realnosti i definisanja nacionalnog i dràvnog

interesa u novim okolnostima. Jedan od njih je svakako tretiranje

Albanaca kao suseda i partnera u jo{ sloènim regionalnim okolnostima.

To }e svakako pomo}i i Srbima na Kosovu da se integri{u u kosovsko

dru{tvo i institucije.

Radmila Trajkovi}:

Kada je predsednik Tadi} oti{ao na sednicu Saveta bezbednosti sa

zahtevom da Savet bezbednosti poni{ti jednostrano progla{avanje neza-

visnosti Kosova i Metohije, ja sam znala da }emo mi Srbi, naàlost, te

poruke razumeti na najprimitivniji na~in. I odmah smo imali ru{enje

carinskih punktova i izjavu ministra za Kosovo i Metohiju, gospodina

Samardì}a, koji je kazao da je to legitimno i u skladu s politikom vlade.

To je potpuno suprotstavljeno Rezoluciji 1244 i ja sam zabrinuta za sud-

binu Srba ispod Ibra. Projekat preseljenja Srba ispod Ibra na sever je nere-

alan, jer svi znaju da ih ima vi{e od osamdeset hiljada i da ne postoji infra-

struktura, niti sever ima kapacitet da prihvati te Srbe. Taj etni~ki

inènjering me potpuno poraàva. Bojim se da u Beogradu jo{ postoji cen-

tar koji nastavlja politiku etni~kog pristupa u re{avanju tako te{kog

problema. Predsednik vlade Ko{tunica }e ostati upisan u istoriji kao

~ovek koji je sru{io Milo{evi}a, ali i kao premijer u ~ije vreme je Kosovo

dobilo nezavisnost. Ja razumem njegovu frustraciju, ali ne razumem opre-

deljivanje za Ruse. îni mi se da u glavama u Beogradu preovladava

hladnoratovsko razmi{ljanje, u kojem je taj most na Ibru doìvljen kao

berlinski zid.

Iz Beograda previ{e srame`ljivo obja{njavamo prednosti Evropske unije i

NATO-a. Komentar iz Beograda je - Mi smo neutralni, ne moèmo u NATO,

oni su ubijali na{e. To nije sporno, iracionalnog pona{anja je bilo previ{e

na svim stranama, ali nikada nisam prihvatila ni Albance koji su govorili

- Mi ne moèmo nikada sa Srbima zato {to su oni ubijali na{e. Ni ja ne}u

da kaèm - Nikada ne}u da razgovaram s Albancima zato {to su nas oni

ubijali. Svi pla~emo na svome groblju, ali mora da se povu~e crta i da svi

zajedno vidimo {ta }emo da uradimo za ìve ljude. I umesto da radimo na

terenu, na pribliàvanju tim ljudima koji najdirektnije mogu da nam

pomognu, mi smo se potpuno povukli i opredelili za hladnoratovsku pri~u

i to je odnelo svu energiju svih Srba, naàlost i dela intelektualne elite

ovde, u Beogradu. Ja èlim da se zahvalim Sonji, zato {to je ona mnogo

394

14.0

3.0

8. puta skretala pa`nju na poloàj Srba ispod Ibra. Potrebni su nam napori

svih dobrih ljudi.

Ne shvatam i neprijatno mi je {to iz pozicije Srba s Kosova, u Beogradu

moram da kaèm da nije smela da se pali ameri~ka ambasada. Dole je za

to vreme bilo stra{no. Nikada nisam imala tako jak ose}aj da neko moè

da nas pobije. A ti Amerikanci su 17. marta 2004. iza{li na âglavicu,

pucali i spre~ili paljenje na{ih ku}a. A ovde iza|e neki ministar i ne

shvataju}i {ta simboli~ki zna~i jedna ambasada kaè - [ta je nekoliko nji-

hovih prozora prema na{em gubitku od petnaest odsto teritorije? Vi ste

jednu velesilu doveli u poziciju da njihov ambasador svoju porodicu ne

sme da dovede u Beograd. Za{to svi zajedno, a pre svih predsednik i pre-

mijer, ne skupimo hrabrost da se izvinimo svima kojima smo spalili

ambasade? Ja kaèm - mi, zato {to su to radili na{i sunarodnici, bez obzira

na to ko su, kakvi su, navija~i ili nenavija~i, ali nismo ih spre~ili. I ja bih

zaista volela da vidim predsednika Tadi}a da javno ode kod ameri~kog

ambasadora da se izvini i da mu kaè da njegova }erka slobodno moè da

se vrati. Postoji mnogo stvari koje moramo da re{imo za dobrobit svih nas.

Me|unarodna zajednica je zabrinuta i pripremama NATO-a da prevre-

meno primi u ~lanstvo Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. To je bilo o~eki-

vano, jer radikalizam Srbije je jasno pokazan i oni se boje mogu}ih post-

izbornih de{avanja ako radikali osvoje vlast. Zavr{i}u onim {to je

gospodin Dùda ju~e napisao u Blicu - Na Kosovu i Metohiji je u~injen

presedan, ali postoje i presedani enklava. Moram da pohvalim gospodina

Dùdu, koji ~esto dolazi u Gra~anicu, vi{e od mnogih iz Beograda. U tom

tekstu on kaè da od 1600. godine postoji {panska enklava na teritoriji

Francuske. U tom smislu, ja o~ekujem da }ete svi zajedno da nam

pomognete da Srbi s Kosova i Metohije na|u odgovor na pitanje svog

opstanka. Najve}i interes Srbije je opstanak Srba i o~uvanje kulturne i

duhovne ba{tine. Nadam se da }emo imati vi{e ovakvih sastanaka,

svakako i s Albancima, i na Kosovu i ovde i da }emo na}i odgovore na

mnoge izazove, koji su opteretili na{e odnose u pro{losti, ali se moraju

re{avati da bismo svi ìveli normalnije.

Latinka Perovi}:

Mi imamo politi~ku nomenklaturu koja je u groznici i koja tu groznicu

èli da projektuje na ~itavo dru{tvo. Imamo dru{tvo koje je u izvesnom

zaptu, koje zapravo nema slobodu ni da pita, ni da komentari{e, ni da

pokaè svoju pravu volju, da pokaè uzdrànost prema ovoj vrlo ozbiljnoj

Latinka

Perovi}

situaciji. Ja celu stvar vidim kao kraj istorijskog procesa koji traje kroz

~itav dvadeseti vek, od balkanskih ratova do ove zavisne nezavisnosti. Ali

kraj tog istorijskog procesa ne mora biti kraj istorije za Srbiju, a naro~ito

ne kraj istorije srpsko-albanskih odnosa. Tu je vrlo va`no ono {to karakte-

ri{e politi~ku nomenklaturu u Srbiji, {to ste svi vi nazvali njenom odvo-

jeno{}u od realnosti. Ona ra~una s nekim nepostoje}im pretpostavkama.

Jedna od tih pretpostavki je da ta nezavisnost ne}e uspeti, da je to neka

improvizacija, da }e oti}i u zaborav. Kao istori~ar mislim da je to veoma

opasna logika. Istorija nikada ne stavlja sve na jednu kartu.

Na{a dràva je tako|e postala nezavisna voljom velikih sila. Jedan ~ovek

velikog politi~kog formata kao {to je Mihail Gorba~ov, pre 17. februara je

rekao - To }e biti razbojni~ka dràva. Lajo{ Ko{ut je to govorio za na{u

dràvu - Srbija je hajdu~ka, razbojni~ka dràva. Pominjem to zato da

bismo mogli svoju energiju da koncentri{emo na ne{to racionalno, {to bi

bilo korisno za Srbe na Kosovu i za njihove odnose s Albancima, a {to bi

bilo korisno i za Srbiju. I to postavljanje dileme - ili Kosovo ili Evropa, ma

u kojoj varijanti se to izgovaralo, za mene je dokaz da mi pravu evropsku

perspektivu jo{ nemamo, jer nismo u stanju da zamislimo te odnose izvan

odnosa sukoba. Jo{ kao ultima ratio ovde opstaje ono {to je pomenula

gospo|a Trajkovi}, a to je taj etni~ki inènjering. I to je zaista

poraàvaju}e nakon svega {to se dogodilo, nakon ratova u kojima smo

videli taj inènjering na delu. Na kraju, vidimo te nesre}ne ljude, koji jo{

ìve i{~upani iz svoga zavi~aja, a mi jo{ odràvamo u ̀ ivotu jedan politi~ki

projekat etni~kog zaokruènja, zbog ~ega zaista rizikujemo da

postanemo faktor nestabilnosti u regionu i da po~nemo da privla~imo

pa`nju sveta samo kao proizvo|a~i haosa. Mislim da je to ne{to {to mo`da

svaki gra|anin u ovom zaptu ne sme glasno da artikuli{e, ali o svemu

tome veoma ozbiljno razmi{lja.

I to {to upozoravamo na ove stvari nisu nikakve ucene, nego je pitanje da

li mi sami, ovde u Srbiji, moèmo da postanemo dràva u kojoj vlada pravo

i koja je sposobna za nove perspektive odnosa u regionu ili ostajemo

zarobljenici te politike koja je u jednom veku tri puta doìvela istorijski

poraz. To je ta politika velike dràve i objedinjavanja celog srpskog

etni~kog prostora u granicama jedne dràve. ̂ ini mi se da je Kosovo samo

sna`no ogledalo u kome se vide sve na{e duboke nedoumice, krize,

zablude. U svakom slu~aju, jo{ traje na{ sukob s vremenom, koji po~inje

polovinom osamdesetih godina i evo, mi na njemu uporno istrajavamo,

umesto da kaèmo - jedna politika je doìvela poraz i mi smo zaista du`ni

396

14.0

3.0

8. da napravimo njen bilans i da na tom bilansu zasnujemo strategiju. S

velikom pa`njom sam slu{ala sve {to je re~eno i ne kajem se {to sam danas

napustila biblioteku i do{la da ovo ~ujem.

Svetlana Luki}:

Bile su ovo istori~arka Latinka Perovi}, politi~arka s Kosova Radmila

Trajkovi} i Sonja Biserko iz Helsin{kog odbora, a u nastavku

Pe{~anika ~u}ete Ivana ôlovi}a. Da bi pripremio Vesti broj 14, Ivan je

morao da pro~ita {est stotina strana, ali kakvih.

Ivan ôlovi}:

Da, i ja mislim da glavno pitanje glasi: za{to je Srbija izgubila Kosovo,

odnosno, moè se i tako re}i, za{to ta teritorija od pre neki dan samo za-

uvek ostaje u Srbiji, ali ne i na neki drugi na~in. ̂ uli smo, a i dalje slu{amo

{ta o tome misle politi~ari, analiti~ari, popovi i navija~i. Rodoljubivi pisci

i drugi umetnici, valjda slute}i kuda stvari idu, jo{ ranije su se izjasnili o

uzrocima ovog gubitka. Vidimo da se molepstvija, politi~ke deklaracije i

govori, parole na transparentima i kamenice takozvanih navija~a

uglavnom slaù u tome da je Kosovu data nezavisnost, to jest da je ono,

kako se naj~e{}e kaè, "oteto" Srbiji, samo zato {to to odgovara interesima

Amerike i drugih zapadnih sila. A sila boga ne moli.

Ali {ta o tome kaè na{a nauka? Da li ona ima neki druga~iji ili bar

uverljiviji odgovor na pitanje {ta je dovelo do toga da Srbija izgubi Kosovo?

Gde }emo, ako ne u nauci, da potraìmo oslonac za trezveno i, kako bi se

danas reklo, odrìvo razmi{ljanje o kosovskoj i, uostalom, o svakoj drugoj

va`noj dru{tvenoj i politi~koj temi? Na na{u sre}u, srpski nau~nici vredno

rade, pa i na prou~avanju Kosova, a ponekad i objave rezultate svojih

nau~nih pregnu}a. Evo, upravo ovih dana - dakle, zaista u pravom

trenutku - pojavilo se u Beogradu obimno nau~no delo pod naslovom

Kosovo i Metohija, koje }e - kako stoji u predgovoru - "pomo}i da se orijen-

ti{emo u haosu tako sloènih i sudbonosno va`nih problema Kosova i

Metohije, i osvetliti novi put ka prakti~nim re{enjima." To smo ~ekali, to

nam treba: nove ideje, nova orijentacija, nau~no utemeljena re{enja za

izlaz iz haosa.

A nau~na utemeljenost knjige Kosovo i Metohija je na prvi pogled van

svake sumnje. Njen autor je doktor Milovan Radovanovi}, istaknuti

geograf, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, biv{i upravnik

Geografskog instituta Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu,

Ivan

ôlovi}

biv{i direktor Geografskog instituta SANU, predsednik Srpskog geograf-

skog dru{tva, profesor Univerziteta u Banjaluci, nosilac medalje Jovan

Cviji}, po~asni ~lan Geografskog dru{tva Makedonije, saradnik Srpsko-

ameri~kog centra i Dràvnog pregovara~kog tima za Kosovo i Metohiju.

Knjigu Kosovo i Metohija objavio je Slu`beni glasnik, dakle jedan od danas

najve}ih srpskih izdava~a, a na osnovu recenzije dva akademika,

Vladimira Stojan~evi}a i Milo{a Macure, s predgovorom doktora Mirka

Gr~i}a, redovnog profesora Geografskog fakulteta i s bele{kom o autoru

koju je napisao doktor Milan Bursa}, redovni profesor Prirodno-

matemati~kog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Na kraju

studije priloèni su izvodi iz recenzija, bibliografija autorovih radova, tri

registra i desetak karata. Za sve to bilo je potrebno vi{e od {est stotina

stranica velikog formata. Impozantno, nema {ta.

îtaoca ove knjige moè dodatno da impresionira broj nau~nih oblasti

koje ona pokriva. Ve} podnaslov obe}ava izuzetno {irok nau~ni pristup

Kosovu i Metohiji: "Antropogeografske, istorijskogeografske, demo-

grafske i geopoliti~ke osnove". Ali, kad pro~ita sadràj i knjigu malo

pa`ljivije prelista, ~italac }e primetiti da je podnaslov mogao da bude i

mnogo duì, i da je doktor Radovanovi} u stvari skromno odabrao samo

~etiri nau~ne discipline me|u mnogo vi{e disciplina, poddisciplina i

nau~no-istraìva~kih oblasti na ~ije se metode i rezultate oslanjao u svom

radu o Kosovu. Poimence se pominju: geostrategija, geoekonomija, geo-

demografija, politi~ka geografija, kulturna geografija, etnografija, etno-

demografija, etnonomija, etnostatistika, etnopsihologija, etnokartografi-

ja, onomatologija, antroponomija, demopolitika, istorijska demografija,

politi~ka istorija, sociologija, etimologija, karakterologija, biometrija,

eugenetika, kulturna istorija, ekonomija... Verovatno su tu i druge disci-

pline ili nauke, koje su meni, u ovom prvom ~itanju, promakle.

Pa, dobro, do kog zaklju~ka o uzrocima gubitka Kosova za Srbiju doktora

Radovanovi}a dovodi ova retko vi|ena koncentracija raznolikog nau~nog

znanja? Otkud taj gubitak, kako je do{lo do njega? Kratko re~eno, Kosovo

je izgubljeno - otkriva nam ova interdisciplinarna studija - zato {to su Srbi

- kad su 1912. godine zaposeli tu teritoriju, dozvolili da na njoj ostanu

tamo{nji Albanci, umesto da ih odatle uklone, to jest da sprovedu tako-

zvano "trajno re{enje albanskog pitanja".

Ovaj zaklju~ak magistralne studije doktora Radovanovi}a u prvi mah

moè da izgleda suvi{e skroman, nesrazmeran ogromnom nau~nom

398

14.0

3.0

8. aparatu koji sluì da bi se on izveo, i uz to neoriginalan. I, zaista, ni ideja

koja se u ovom zaklju~ku iznosi, ni termin kojim se ona opisuje: "trajno

re{enje" nisu novi. Ali to ni autor knjige ne pori~e, jer je njemu, nema sum-

nje, va`nija nau~na istina, nego to ko }e je prvi izneti i prvi ta~no for-

mulisati. Na primer, on ne krije da je misao o fatalno propu{tenim pri-

likama da se Srbi na Kosovu trajno i kona~no re{e Albanaca preuzeo od

Vase ûbrilovi}a, tog, kako ga doktor Radovanovi} opisuje, "odli~nog

istori~ara... iskusnog revolucionara i odlu~nog pregaoca na polju obnav-

ljanja surovo ruiniranog Srpstva". On s odobravanjem navodi delove

jednog, kako bismo danas rekli, kultnog teksta iz 1937. godine, u kome

ûbrilovi} optuùje tada{nje vlasti {to kosovskim Albancima, to jest

Arnautima, nije na vreme oduzeta zemlja, a oni proterani u Albaniju, nego

su u politici prema njima primenjivani evropski civilizacijski standardi i,

kako je ûbrilovi} rekao, "Arnauti privikavani na zapadnoevropske poj-

move o privatnom posedu". Arnaute je njihova primitivna cvilizacija

nau~ila da osvaja~ zemlje uzima sve, a civilizovani Srbi, uspostavljaju}i

1912. svoju vlast na Kosovu, na ogromno ~u|enje samih Arnauta, ostavlja-

ju im i ìvot i imanje. I ko nam je onda kriv?

Po mi{ljenju doktora Radovanovi}a, ova ûbrilovi}eva analiza i danas je

aktuelna, i danas ima vrednost misli vodilje. "Logika, autopsija, procenji-

vanje, zna~enje i red ~inilaca su do te mere ta~ni i potvr|eni razvojem

doga|aja do na{ih dana", kaè on, "da predstavljaju egzaktan determin-

isti~ki (funkcionalni) sistem, kome se, osim demostatisti~ke komponente,

nema {ta ni dodati, ni oduzeti". Me|utim, zbog prevelike skromnosti auto-

ra ove knjige, ne smemo da previdimo njegov li~ni doprinos razradi i afir-

maciji ideja o re{enju albanskog pitanja na zdravim nacionalnim osnova-

ma, to jest njegovog trajnog re{enja. Lako je bilo Vasi ûbrilovi}u krajem

tridesetih godina, kad su u Evropi ideje o trajnim re{enjima sukoba

izme|u rasa i naroda uìvale ugled u velikom delu evropske nauke i poli-

tike. Danas, u svetu posle Au{vica, kad se, verovatno iz nekog nenau~nog

razloga, misli da je cena trajnih re{enja neprihvatljivo visoka, nau~nicima

i patriotima koji ih zastupaju treba mnogo vi{e hrabrosti. Ali, na svu

sre}u, doktor Radovanovi} moè da ra~una na podr{ku nekih ljudi u na{oj

javnosti i, {to je posebno ohrabruju}e, onih mladih ljudi koji se ovde sve

otvorenije zalaù za reviziju humanisti~kih i demokratskih dogmi - tih

ameri~kih izmi{ljotina - uklju~uju}i tu i mantru o jednakosti svih ljudi i

univerzalnosti ljudskih prava, onih mladih ljudi koji otvoreno sebe nazi-

vaju lepim imenima nacista i rasista, bele snage i rasne ~asti. Oni }e se

obradovati - bar pismeniji me|u njima - kad vide da autor ove knjige, kad

Ivan

ôlovi}

govori o onome {to naziva "obnavljanjem Srpstva u kolevci srpske

dràvnosti i kulture", pominje i "krvno" obnavljanje Srpstva, i to kao vrstu

- obnavljanje razli~ito od "demografskog" obnavljanja. Jer, kao {to }e rasno

i nacionalno svesni omladinci brzo shvatiti, jedno je imati dovoljno ljudi,

a sasvim drugo imati ~istu krv u njihovim venama.

Zna~aj ove magistralne studije nije mo`da u tome {to ona donosi sasvim

nove ideje, nego u tome {to starim dobrim idejama o rasama i nacijama i

njihovoj nemilosrdnoj borbi za ̀ ivotni prostor vra}a iz nenau~nih razloga

poljuljani ugled. Hrabro se drè}i objektivnih nau~nih metoda, ne

povla|uju}i zdravom razumu i ovde neumesnim moralnim obzirima, ne

robuju}i politi~koj korektnosti, doktor Radovanovi} nas u ovoj studiji

suo~ava sa su{tinom stvari, s ogoljenom istinom o ve~no istoj borbi naci-

je za ̀ ivotni prostor. Ona glasi: Mi ili Oni, a bolje Mi nego Oni. Ako se, pak,

dogodi da se s eliminacijom protivnika, to jest s trajnim re{enjem, zaka-

sni, kao {to se, na àlost autora ove studije, dogodilo na Kosovu, onda pre-

ostaje samo iznu|eno, provizorno re{enje u vidu podele teritorije. U pita-

nju je, obja{njava doktor Radovanovi}, "akutna konfrontacija dvaju civi-

lizacijski, sociolo{ki, demografski i razvojno inkopatibilnih dru{tvenih i

nacionalnih formacija na istom prostoru. Zato je teritorijalno

razgrani~enje jedino racionalno re{enje".

Ovo o "inkopatibilnim formacijama" moè nekome da izgleda kao citat iz

famozne Hantingtonove knjige o sukobu kultura. Hantington zaista misli

da se kulture sukobljavaju zato {to su razli~ite, ali on ipak ne govori o

hijerarhijskim razlikama me|u njima. Doktor Radovanovi} misli upravo

na takve razlike, koje se danas iz nenau~nih pobuda zanemaruju. Podela

Kosova koju on predlaè zapravo je podela na njegov varvarski i civilizo-

vani deo. Moto koji je on odabrao za jedno poglavlje ove knjige glasi ovako:

"Mogu ba{ i varvari ako se brojno namnoè, svoje kulturno naprednije

takmace imigracijom u masi poplaviti, surovom snagom i brojnom

nadmo}no{}u savladati i podjarmiti, pa sve nacionalne tekovine njihove

ili preoteti ili uni{titi". To je re~enica iz jednog predavanja profesora me-

dicine Milana Jovanovi}a Batuta, odrànog 1900. godine. Batut u tom pre-

davanju uop{te ne pominje Kosovo, ali doktor Radovanovi} je uveren da se

ove njegove misli o varvarima i kulturno naprednom narodu odnose ba{

na Albance i Srbe, odnosno, kako on kaè, "na imigracionu ekspanziju ci-

vilizacijski inferiornije populacije koja nasiljem i broj~anom predomi-

nacijom... uni{tava starosedeoce i ba{tinike". Pa kad civilizacijia ve} nije

umela da suzbije najezdu varvara na celoj teritoriji Kosova, dajte da joj

400

14.0

3.0

8. pomognemo da se povu~e na jedan njegov deo, s nadom da }e bar tu opsta-

ti. Sav civilizovani svet sigurno }e to prepoznati i kao svoj interes, a zaslu-

ga za njegovo razumevanje i solidarnost sigurno }e pripasti i nau~nim

delima poput studije Kosovo i Metohija doktora Milovana Radovanovi}a.

Svetlana Luki}:

Prvi intervju Aleksandra Molnara za Pe{~anik ~ekale smo jako dugo,

ali vide}ete da se isplatilo. Aleksandar Molnar je redovni profesor

istorije politi~kih i socijalnih teorija na Filozofskom fakultetu u

Beogradu, a pre nekoliko nedelja je iza{la njegova nova knjiga,

Opro{taj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skup{tine, koju je izdao

Dejan Ili} iz Fabrike knjiga. S Aleksandrom smo razgovarale o temama

koje je pokrenuo u svojoj knjizi: da li smo i kakvu revoluciju imali 5.

oktobra, kakve su posledice ustava koji smo doneli pre dve godine. I o

temi koja nas je veoma zanimala, a to je kakva se pore|enja mogu pra-

viti izme|u revan{izma u dana{njoj Srbiji i revan{izma koji se

pojavljuje u francuskoj Tre}oj republici i Vajmarskoj republici u

Nema~koj. Aleksandar Molnar citira i Lafajeta, koji je, kada je kao

dobrovoljac kretao u Ameriku da se bori protiv Engleza, izjavio, citiram

- Ube|en sam da nauditi Engleskoj zna~i sluìti domovini, smem li re}i,

osvetiti je. Slu{ate Aleksandra Molnara.

Aleksandar Molnar:

îni mi se da mi 5. oktobra 2000. godine jesmo imali revoluciju. Me|utim,

ve} naredni korak }e biti mnogo problemati~niji, da utvrdimo koje vrste je

bila ta revolucija, jer revolucija nije doga|aj koji traje nekoliko sati, neko-

liko dana ili nedelja. To je duì dru{tveni proces, koji ima svoje

zakonomernosti. Zoran \in|i} u knjizi Jugoslavija kao nedovr{ena

dràva, a zatim i Vojislav Ko{tunica u mnogim ~lancima koje je pisao

devedesetih godina, zastupali su tezu da je pravi diskontinuitet i revolu-

cionarni nov po~etak mogu} samo pod pretpostavkom da onog momenta

kada je svrgnut stari reìm nove revolucionarne snage organizuju

ustavotvornu skup{tinu, donesu ustav i nakon toga stvore uslove za novi

pravac dru{tvenog razvoja. Me|utim, pokazalo se da su ove snage posle 5.

oktobra 2000. godine imale neke druge aran`mane s ostatkom starog

reìma, koji je pustio niz vodu Slobodana Milo{evi}a i koji je o~igledno bio

vrlo vaàn faktor na politi~koj sceni Srbije ve} u tu jesen 2000. Tako smo

do 2006. godine bili bez novog ustava.

Aleksandar

Molnar

îni mi se da je u tom periodu do{lo do postepenog otupljivanja revolu-

cionarnog zamaha i da smo nakon toga po~eli polako da se kre}emo

unazad i time krenuli putem onoga {to sam nazvao rotacionom revoluci-

jom, a to je u stvari revolucija koja, nakon {to je zbacila stari reìm, po~inje

da se vra}a u stanje blisko starom reìmu ili da se ~ak kre}e dublje u

pro{lost. I danas smo u velikoj nedoumici kada treba da odgovorimo na

najelementarnije pitanje - {ta je bio cilj revolucionara 5. oktobra 2000. Da

li je to bilo svrgavanje reìma Slobodana Milo{evi}a zbog samovolje, vla-

davine zarad svog i interesa njegove porodice i klijentilisti~ke strukture

koja je bila pod njim, ili je u pitanju bio obra~un s gubitnikom u ratu za

Kosovo, kako bi nove snage mogle da krenu ponovo da re{avaju isti onaj

zadatak na kojem je Slobodan Milo{evi} poklekao 1999. i zbog kojeg je

do{ao u priliku da bude smenjen, ne kao tiranin, {to je on objektivno bio,

nego kao propali nacionalni lider, koji nije uspeo u onome {to je obe}avao,

a to je bila realizacija kosovske etike?

Svetlana Luki}:

Rekli ste malo~as da rotaciona revolucija zna~i vra}anje unazad i mi to

jasno vidimo. Dodu{e, ne moèmo da raspoznamo dokle unazad, ali

zanima me {ta je po vama zlatno doba Srbije, koje pred svojim o~ima

imaju nacionalni radenici ovoga ~asa?

Aleksandar Molnar:

îni mi se da moèmo lepo da raspoznamo jedan deo politi~kih snaga, to

je pre svega SPS, koji nema nikakvih problema da identifikuje zlatno

doba. Za njih je to najblià pro{lost, koja prethodi 5. oktobru 2000. godine,

Milo{evi}evo doba. Kada analizirate druge pozicije koje danas postoje,

vide}ete da postoji alternativno traganje za idealom u pro{losti, a taj ideal

bi mogao da se ome|i s jedne strane dobijanjem nezavisnosti Srbije 1878.

godine, a s druge po~etkom Prvog svetskog rata, 1914. godine. To je period

kada je Srbija bila samostalna, postojao je opipljivi suvereni vladar, ze-

mlja je bila etni~ki ~ista i kao takva priznata od tada{nje me|unarodne

zajednice. To su elementi koji govore o tom zlatnom dobu, ~iji je najbitni-

ji element ipak posve}enost kosovskoj etici, koja je 1912. godine dovela do

prisajedinjenja Kosova Srbiji. Ako posmatrate tu opciju, koju bih pre

svega vezao za Demokratsku stranku Srbije, ~ini mi se da je vra}anje toj

tradiciji ono {to stoji iza ovog rotacionog kretanja revolucije. Dakle,

vra}anje u socijalno-politi~ku zbilju devetnaestog veka, koja danas nije

mogu}a, ali koja ima odre|ene elemente na osnovu kojih se ~ini

402

14.0

3.0

8. poèljnom i zaista moè da posluì kao svestan ili nesvestan ideal kome

treba teìti i koji onda igra odre|enu ulogu na politi~koj sceni Srbije.

Kada se ustav donese kroz sazivanje ustavotvorne skup{tine, kroz vrlo

naporan i komplikovan rad, koji na kraju zaista proizvede kompromisnu

sliku vladaju}ih vrednosti i poèljnih institucija u jednoj zemlji, takva

slika prelazi u stanovni{tvo i po~inje da vr{i funkciju dru{tvenog ugovora.

Me|utim, u tada{njem DOS-u su procenili da ne treba donositi ustav, a

o~igledno je da je u tom momentu trajala borba pre svega izme|u dve opci-

je, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, odnosno izme|u

njihovih personifikacija u Zoranu \in|i}u i Vojislavu Ko{tunici. I jedna i

druga strana vi{e su volele da imaju odre{ene ruke, da se ne optere}uju

novim institucijama, nego da na neki na~in poku{aju da razre{e politi~ke

sukobe neformalno, uz pomo} poluga vlasti koje su pretekle iz starog

reìma. Tako smo taj momenat propustili. I od leta 2006. godine se javlja

sasvim druga~iji problem - kona~no re{avanje pitanja Kosova i Metohije.

Dono{enje ustava je deo te pri~e, ne ove revolucionarne, nego zapravo kon-

trarevolucionarne, jer je ovde pre svega bilo bitno postaviti osnove za

borbu protiv me|unarodne zajednice, pogotovo protiv Evropske unije, i

zadràti Kosovo.

Umesto da ustav posluì kao dru{tveni ugovor i socijalni integrator srp-

skog dru{tva, mi smo 8. novembra 2006. godine dobili ustav koji je pre

svega kanonizovao i u moderni politi~ki govor preveo kosovsku etiku i

celokupnu partijsku politi~ku elitu ove zemlje, s nekoliko malobrojnih ali

~asnih izuzetaka, postavio u jedinstveni front za odbranu Kosova i u

funkciju jedne teritorije, koja danas nije pod kontrolom Srbije. Zna~i da je

dono{enje tog ustava bilo deo angaòvanja Srbije na spoljnopoliti~kom

planu, a ne na unutra{njepoliti~kom, {to je uobi~ajeni smisao svakog

ustava.

Suverenitet je ovla{}enje da se upotrebi sila u razre{avanju problema koji

se na drugi na~in ne mogu razre{iti. U tom smislu koncepcija suverenite-

ta, iako nigde nije definisana u ustavu, podrazumeva da republika Srbija

moè da upotrebi silu na svojoj teritoriji i u okviru svojih granica, tako da

samoproklamovanje suvereniteta u onom segmentu koji se ti~e Kosova i

Metohije zna~i bukvalno obavezu dràvnih organa da primenom sile

obezbede egzistenciju ove pokrajine, kako je ustav naziva, u okviru Srbije.

U tom smislu, ono {to je uradio Tomislav Nikoli} kada je bio izabran za

predsednika skup{tine Srbije 2007. godine, jeste bilo konsekventno ~ita-

Aleksandar

Molnar

nje ustava. On je otvoreno rekao da je u Srbiji neophodno uvesti vanredno

stanje. Mogao je da kaè da je potrebno uvesti i ratno stanje i ne bi

pogre{io. Ali, u tom momentu jo{ nije bilo progla{enja nezavisnosti

Kosova.

Ustav Srbije bez dileme obja{njava da suverenitet Srbije zna~i obavezu

dràvnih organa da brane Kosovo i Metohiju, ako treba i silom.

S druge strane, danas u Srbiji postoje vladaju}e stranke koje nas svojom

mirotvornom retorikom ube|uju kako to nije pravo zna~enje ustava, tako

da postoji nedoumica {ta se uop{te ustavom htelo. Predizborna kampa-

nja gospodina Nikoli}a je bila usmerena ka tome da bira~e ubedi kako

Srbija vi{e ne}e ratovati. Moje pitanje je ~emu onda uop{te insistiranje na

tom suverenitetu, ako mi nemamo konsekventnu dràvnu politiku, ratnu

politiku, koja bi bila na visini tog ustava. Me|utim, koncepcija suvere-

niteta ima jo{ jedan, jednako bitan deo koji se odnosi na unutra{nje poli-

ti~ke prilike u Srbiji bez Kosova i Metohije. Predvi|eno je da gra|ani na

izborima vr{e prenos suvereniteta, koji je u njihovom posedu, na pred-

stavnike suverene vlasti. Taj prenos suvereniteta iz ruku gra|ana u ruke

poslanika te~e tako da sami predstavnici nisu odgovorni gra|anima za to

kako }e upotrebljavati suverenitet koji im je poveren, dakle, na osnovu

kojih obaveza }e vr{iti tu vlast, nego oni treba da obavljaju vlast u skladu

s onim {to od njih traì rukovodstvo partije u kojoj su ~lanovi. Dakle, ta

rukovodstva }e interpretirati {ta je interes Srbije i na koji na~in taj interes

treba da se sprovodi.

Ako sad spojimo i jednu i drugu komponentu ovoga o ~emu sam govorio,

o me|unarodnom i unutra{njem pravnom aspektu koncepcije suverenite-

ta, dolazimo do zaklju~ka da je koncepcija suvereniteta srpskog naroda

koji brani Kosovo i Metohiju potpuno neovisna o tome {ta misle gra|ani

Srbije. Ustav u tom smislu suverenitet iz pravne kategorije pretvara u

eti~ku kategoriju, po kojoj je ponovo kosovska etika ta koja utvr|uje ci-

ljeve i zadatke srpskog naroda, pre svega na Kosovu i Metohiji.

Srbija nije prva zemlja koja je izgubila deo teritorije. Poku{ao sam da u

svojoj knjizi ukaèm na pozitivan primer Tre}e republike u Francuskoj.

Na po~etku Tre}e republike Francuska je bila u ratu s Prusijom, Prusija je

bila mnogo uspe{nija i vrlo brzo Francuska je morala da kapitulira.

Potpisan je mir, u kojem je Francuska bila prinu|ena da preda dve svoje

pokrajine, Alzas i Lorenu, koje su reintegrisane u novouspostavljeni Drugi

404

14.0

3.0

8. Rajh. Amputacija ove dve pokrajine je doìvljena u Francuskoj kao prvo-

razredna nacionalna sramota. Meni je imponovala zrelost partijske poli-

ti~ke elite u Francuskoj, koja je bila spremna da se pomiri s tim porazom

i da shvati da bilo kakav revan{izam moè biti kontraproduktivan za

Francusku. Ne samo da revan{izam ne}e vratiti ove dve pokrajine, nego }e

ugroziti krhke temelje demokratije koja je uspostavljena u Francuskoj po

slomu bonapartisti~kog reìma. Francuska je tada pod civilnu kontrolu

stavila vojsku i sve politi~ke institucije. Vrednosti gra|anskog ìvota su

prevladale i nisu dopustile Francuskoj da ode u bilo kakvu ratnu avantu-

ru. U tom smislu su bitna pore|enja izme|u Tre}e republike i

postmilo{evi}evske Srbije i dobro je imati na umu dva razli~ita raspleta

doga|aja, onaj u Francuskoj i ovaj u Srbiji. Zrela politi~ka elita zna do koje

granice moè da ide u za{titi nacionalnog digniteta, a {ta je autodestruk-

tivni izazov koji vodi nekom obliku uspostavljanja starog reìma.

Revan{izam je kao politi~ka akciona ideologija efikasan na kratak rok, on

moè da mobilizuje gra|ane u ratnim uslovima, ali u uslovima u kojima

nema nikakve {anse da po~ne rat i ostvari se revan{, revan{izam je kon-

traproduktivan. On podriva demokratske institucije.

Kada razmatrate bonapartisti~ku Francusku, vide}ete da su ratni avantu-

rizam i relativni uspesi Luja Napoleona, do fatalnog francusko-pruskog

rata podgrevali ratobornost gra|ana. Kada pogledate svedo~anstva iz

1870. godine, vide}ete da je rat protiv Prusa bio neverovatno popularan.

Francuzi su èleli da zarate i smatrali su da je to sjajna stvar - ratovati i

harati, plja~kati po Prusiji. Me|utim, laka pobeda koju su ostvarili Prusi i

progla{enje Drugog Rajha u Versaju, svi ti {okantni prizori uverili su

Francuze da je ono {to su prièljkivali u stvari bila ogromna zabluda. To

prosve}ivanje se de{avalo mo`da vi{e na nesvesnom nego na svesnom

nivou stvaraju}i defetisti~ki potencijal u dru{tvu. îni mi se da to sada

imamo u Srbiji. Posle entuzijazma koji je postojao za ratove u Hrvatskoj,

Bosni i na Kosovu, posle svih dubokih poraza, u Srbiji je uhvatio korena

defetizam.

Istorija Tre}e republike pokazuje razdvajanje defetizma od pacifizma i

pacifizam na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek postaje samostal-

na snaga. Dakle, to je centralno mesto gra|anina, koji ne èli da ratuje

zbog blagodati ìvota koji vodi, ali i zbog toga {to shvata da u civilizo-

vanom stanju u kojem ìvi on, ìve i drugi ljudi, van njegove zemlje. Rat

postaje shva}en kao stanje inkompatibilno sa sre}om drugih ljudi, sa civi-

lizovano{}u. Naravno, to ne zna~i defetizam i u momentu kada rat po~ne

Aleksandar

Molnar

zaslugom druge strane. Francuska je u Prvom svetskom ratu pokazala da

je spremna, kada je to neophodno. Pacifizam je bio kompatibilan s odbra-

nom sopstvene zemlje i vrlo herojskim drànjem Francuza u Prvom svet-

skom ratu.

[ta je bio presudan faktor koji je doveo do pobede demokratije u Tre}oj

republici? Jedna od prvih stvari koje su u~injene bila je reforma obrazo-

vanja, kojom je mladi nara{taj Francuza preokrenut ka svetovnim,

lai~kim problemima. To obrazovanje je bilo proèto veoma jakim

nacionalizmom, ali on nije bio militantan, ve} su to ud`benici u kojima, na

primer, mladi Fransoa putuje po Francuskoj i upoznaje njene gradove.

Dakle, to je bio nacionalizam u smislu integracije Francuske, koja na taj

na~in kompenzuje teritorijalne gubitke. Druga, mnogo ozbiljnija strana te

reforme bila je eliminacija religioznog pokreta~a ratova. U Vajmarskoj

republici je vladao nacionalsocijalizam, koji je bio zamena za religiju. Tu

je apokalipti~ka matrica hri{}anstva bila istrgnuta iz konteksta i

posluìla kao poja~iva~ antisemitskih nastojanja i projekta ovladavanja

svetom, koji je odgovarao biblijskoj viziji uspostavljanja bo`jeg carstva na

zemlji i pobede nad Antihristom.

Francuska je uspela da se ophrva s problemima revan{izma tako {to je

religiju potisnula u privatnu sferu. Ona nije po~ela rat protiv hri{}anstva,

ali je postigla da javna sfera funkcioni{e slobodno od religije, {to je

omogu}ilo da u politi~kom ̀ ivotu budu nametani samo svetovni problemi

i svetovna re{enja.

Revan{isti~ki sentiment je u nema~koj Vajmarskoj republici bio mnogo

ja~i i o~igledno je da je imao mnogo ve}eg uticaja na formiranje

desni~arske opozicije, pre svega Nacionalsocijalisti~ke partije, i u tom

smislu, dakle, imamo ne{to {to podse}a na Srbiju. Dakle, revan{isti~ki

impuls u dana{njoj politi~koj eliti nije prevladan i mi vidimo razmi{ljanje

da li revan{izam treba da bude neka vrsta zvani~ne politike Srbije. Da rezi-

miram, francuska Tre}a republika u periodu od 1870. do 1914. godine

zna~ajan je primer kako politi~ka elita moè da konsoliduje demokratske

institucije. S druge strane, imamo negativno iskustvo Vajmarske repub-

like, koje pokazuje da revan{izam moè da stvori monstruoznu opozi-

cionu varijantu, koja na duì rok ima autodestruktivno dejstvo. Posle

Prvog svetskog rata Nema~ka je izgubila teritoriju koja proporcionalno

odgovara na{em gubitku Kosova, oko dvanaest odsto svoje teritorije, a

posle 1945. je izgubila skoro tre}inu teritorije. Vidite kako je revan{izam,

406

14.0

3.0

8. prvo jalov, a posle metastaziran, kontraproduktivan sa stanovi{ta

nacionalnog interesa, jer na kraju vodi do potpunog sloma i neuporedivo

gore nacionalne sramote od one koja je izvorno bila naneta.

@eleo sam da pokaèm da postoje pozitivni i negativni primeri i da bi

odgovorniji deo politi~ke elite Srbije trebalo da pred o~ima ima istorijske

primere suzbijanja revan{izma.

Sada{nja paraliza politi~kog ìvota u Srbiji odslikava tu jalovost. Mi

èlimo da se revan{iramo i po meni je tekst ustava iz 2006. godine

revan{isti~ki tekst, u kojem se projektuje da je Srbija ponovo jedna i

nedeljiva. Me|utim, nema nikakve opipljive mo}i koja bi to mogla da

ishoduje. U takvoj situaciji zrelost politi~ke elite }e mo}i da se meri upra-

vo njenom sposobno{}u da skine revan{isti~ku retoriku s dnevnog reda i

da nametne ciljeve koji mogu da budu realizovani, koji }e omogu}iti

porast prava i blagostanja gra|ana i op{te sigurnosti. Sve su to neodlo`ni

zahtevi, koji danas stoje pred onim delom politi~ke elite koji bi morao da

bude svestan konsekvenci onoga {to je od 2006. naovamo bila jalovo

revan{isti~ka politika.

Svetlana Luki}:

Milo{evi}evi drugovi su 11. marta i{li na poklonjenje ~oveku pod lipom.

Svetlana vam ~ita deo najnovije kolumne, Pe{~ani sprud, koju Teofil

Pan~i} pi{e za sajt Pe{~anika.

Teofil Pan~i}:

Raport pod lipom

I tako rok}e, smrdi, {tampa novine,

on, "otac na{", "patricij", "stup domovine"!

"Na{ barjak", "uzor mu`" i "idejno nam sidro"!

o strvino, o gade, o polipe, o hidro

tu pjesmu punu psovke, prezira i gada

pribijam ti k'o nadgrobni natpis,

da prolaznika svakog zape~e ko lapis,

da govori nad ovim ìvim grobom kao zapis,

tog na{eg stanja kad su sive hulje

ban~ile po knjizi na{oj duge no}i pijane

i kad je glupost bezglavih re~enica

puzala po nama kao stjenica!

Teofil

Pan~i}

(Miroslav Krleà: Nad otvorenim grobom, tu`ni zbore)

I tako je jedanaestog dana marta leta gospodnjeg 2008, nad zatvorenim

grobom, tu`ni zbore, pod onom lipom poàreva~kom, Ivica Da~i}, Gazdin

vredni |a~i}, govorio i govorio dok je neki vetri} pirkao s dunavske strane

i razvejavao mu nesta{ne {i{kice, zborio je svejednako potresen i zgro-

mljen jednom smr}u - dvogodi{njakinjom ve}, a kao da je ju~e bilo, smr}u

jednog tako|e "oca na{eg", "patricija" i "stupa domovine", kreatora i diri-

genta njenih najsramnijih dana. I {ta }e nam to re}i Da~i} Ivica u svome

poetskom nadahnu}u? Mada, da se odmah razumemo, nije se Da~i}

nikakvim "nama" obra}ao, no je podnosio raport svom vrhovnom koman-

dantu, jedno tako reku} anualno izvije{}e o stanju stvari s ove strane

ni{tavila. Ali nema veze, to {to mu je rekao, dobro mu je rekao, a vredelo bi

da i mi to oslu{nemo. Re}i }e, naime, Da~i} kako je "u me|uvremenu poli-

tika koju je (S. M.) vodio tokom devedesetih doìvela 'moralnu i politi~ku

satisfakciju'", pa }e to zorno potkrepiti ovako: "To se najbolje vidi u izjava-

ma svih ~lanova dràvnog rukovodstva koji kad govore o Kosovu i

Metohiji govore na isti na~in kako smo mi vodili politiku u tom periodu"

(Beta, po Danasu od 12. 3. 2008).

Da~i} je Ivica, dakle, posve zadovoljan politikom aktuelnih srpskih vlasti,

ili bar njenim "patriotskim" aspektom - a drugoga aspekta tu jedva i da

ima - pa to svoje zadovoljstvo prenosi vrhovnome, tamo negde dole, u blizi-

nu uàrenog sredi{ta Zemlje, spokojno prime}uju}i kako je to zapravo ona

ista politika, samo se sada malko druga~ije zove. E sad, kada neko u

Pe{~aniku ili tako negde izrekne ne{to sli~no (mada s mnogo manje zado-

voljstva), kada kaè da je najve}i problem s ovim {to nepodno{ljivo mnogo

li~i na ono (pa }e mu i ishod biti isti, samo jo{ gori), onda se svi ljute, i

najblaè {to }e{ ~uti o tome jeste da se radi o ogromnome preterivanju.

Kada, me|utim, Da~i} Ivica autoritativno ustvrdi iliti dijagnostifikuje to

isto - a on bar valjda zna o ~emu govori: ta, bio je tamo, mesio je i on to krva-

vo testo, eno se uflekao do iznad lakata - onda to pro|e nekako ugluho i

bez ikakvih komentara, nit' ko da odobri, nit' ko da opovrgne, nego kao da

je svima silno neprijatno, pa bi hteli da se cela stvar nekako zaboravi, da

se jastukom ugu{i, bez glasa, bez traga. Jer Da~i} Ivica, hvali{u}i se svome

vrhovniku, zapravo izgovara nedozvoljeni tekst, nedozvoljen ba{ zato {to

je tako blizu istine. Moè{ lepo da zamisli{ sve one de-es-esovske i ostale

salonske protuhice kako se mr{te, znoje, striù u{ima i kolutaju o~ima, ne

znaju}i {ta bi rekle: da se sloè ne mogu, jer zaboga, "bili su i oni protiv

Milo{evi}a" (na svoj delikatan i diskretan na~in), a da se usprotive, pa to

408

14.0

3.0

8. tek ne mogu, jer niti imaju su ~im, niti bi im to bilo oportuno, jer oni

najbolje znaju da je ovo isto {to i ono, osim {to je jo{ lu|e, samim tim {to

se ponavlja ("kao farsa"), i {to se ~ini deset godina nakon svega, {to je ve}

posebna forma mahnitosti, do koje se Da~i} i njegov vo|a ipak nikada nisu

bili dovinuli.

Nije da nam je Da~i} rekao bilo {ta {to ve} nismo znali, ali lepo je {to smo

to ~uli ba{ iz njegovih usta, jer iz njih to do|e nekako kao verifikacija, kao

overa, izdata od eksperta, od insajdera, od ~oveka koji zna. Ne{to kao kad

obradi{ neku Hendriksovu pesmu, pa ti duh Hendriksov, a kroz usta, reci-

mo, njegovog basiste, o~inski poru~i: "Hej, mali Dò, lepo si ti to odsvirao!

Isti ja iz mla|ih dana!"...

Predizborna kampanja samo {to se nije zahuktala, brzo }e ove Da~i}eve

zen-misli prekriti ruzmarin, snjegovi, {a{ i kakofonija besomu~nog brblja-

nja, a to je povelika {teta, jer Da~i} nam je - mada mu nije takva bila na-

mera, ali ko mari - dao dragoceni naputak, klju~ za odgonetanje va`ne

{ifre. Poslu{aj, dakle, {ta se govori, pogledaj, dakle, {ta se ~ini, pa svaku

re~ i svaki ~in provuci kroz mentalnu da~i}-ma{inu, precizno odmeri bi li

Ivica to odobrio ili ne bi, da li bi se time pohvalio onome tamo pod onom

lipom, pa }e{ znati o ~emu se radi. Onaj {to mu je Da~i} bio a|utant uzdi-

gao se na Kosovu i Metohiji, i Kosovo i Metohija su ga sahranili, a umalo

da i Srbiju sahrane s njim. Ovo {to se sada rastelalilo i razgalamilo, sav taj

radikalski i osobito "narodnja~ki" ba{ibozluk, od iste je bofl-tkanine skr-

pljeno, i istom se zaludicom povazdan bavi, jer im je to najbolji na~in da ne

rade ni{ta suvislo i korisno, a da emituju utisak kod neukih kako su em

stra{no silni i va`ni, em stra{no rodoljubni. Kako se da videti, Da~i} Ivica

ni ubudu}e ne}e imati razloga da se àli na njih neupokojenom duhu

Gazde, naprotiv, verovatno ih tek ~ekaju prave pohvale. Pravo je pitanje

ho}e li oni drugi, pre svega demokrate - oni su tu, kako god okrene{,

uobi~ajeni sumnjivci - ustrajati u iluziji da se moè {trpnuti pone{to od

Ivice i dru{tva, a da to ostane neprime}eno, i da bude ne{kodljivo, u maloj

dozi, kao rum u kola~u, ne da opije, nego da da {mek. E pa, ne}e mo}i. Ne

gradi se "evropska Srbija" tako {to se vi~e "ja sam za Evropu, majke mi",

nego tako {to se sistematski demontira i razvozi na |ubri{te sav onaj kr{

koji je onaj poàreva~ki neupokojenik posejao okolo. Zar ba{ ni{ta tu

nema da se spase, da se sa~uva? Ni{ta, ni mrva. Uostalom, ionako su Voja

i Velja pokupili sve {to je ostalo. I neka im, po{teno su ga zaradili, evo im

to i Da~i} priznaje.

Verovati da do podneva moè{ da bude{ demokratski Milo{evi} (to jest,

zamajava{ se svime ~ime se i on zamajavao, ali "na demokratski na~in"), a

od podneva se leèrno presvu~e{ i postane{ Ulof Palme, Vili Brant ili neko

takav, to ne zna~i voditi "umerenu i trezvenu politiku", koja "izbegava sve

ekstreme", nego zna~i nemati nikakvu politiku. Konzistentna politika je

skup odre|enih ideja i vrednosti, koje su dakako pluralisti~ke, ali ne mogu

potirati jedna drugu, jer onda nastaje galimatijas, raspad svake koncepci-

je, kolaps svake produktivne akcije.

U svakom slu~aju, treba pomno pratiti Da~i}eve godi{nje izve{taje; tek

ako do~ekamo da Ivica D. do|e pod lipu tuàn, snu`den i ljut, raportirav{i

"patriciju" i "stupu domovine" da je ovde gore sve krenulo na zlo i naopako,

onda }emo znati da smo ne{to uradili, i da za Srbiju ima nade. Sve ostalo

je poàreva~ko tra-la-la, besomu~no variranje sramote i propasti u hiljadu

lekcija, s ovom ili onom "sivom huljom" u svojstvu trenutnog administra-

tora, ~uvara paklenske vatre.

LLjjuuddii uu rreedduu nnaa NNoovvoomm ggrroobblljjuu,, 1122..0033..22000088::

Sve sam tu`nija i sve mi je mra~nije i sve mi je gori ponor i sve mi je gore

i sve nam vi{e treba Zoran i ne mogu da zamislim da su ljudi toliko

beslovesni i toliko neosve{}eni i da Borisu Tadi}u crvena crta nije bilo ono

{to je uradila ruska televizija, nego {to je êda glasao tek u pola deset i

verovatno za Nikoli}a. Eto, za{to nisu demokrate odbranile Zorana

\in|i}a od onog sramnog nastupa na televiziji? Sad jo{ samo treba da

Legija pobegne iz zatvora i da svi budu zadovoljni. Ja sam bila na njego-

vom grobu za zadu{nice, tata mi je tu pored, bila sam kod tate i bila sam

kod Zorana, ali ovo danas je ne{to drugo. To je demonstrativna potreba za

Zoranom i demonstrativno sam protiv onoga {to nije Zoran i onoga {to je

pobedilo.

Ja mislim da }emo do kraja ̀ ivota dolaziti i mislim da }e promene biti jako

te{ke, jer svet mora da se menja, kao {to je \in|i} rekao.

Ja njega nisam mnogo oboàvala, ali sam ga cenila i tek kad je poginuo, ja

sam shvatila {ta smo izgubili.

Ali ja sam stvarno o~ajna tog dana, nikako ne mogu da se oporavim, ne

samo ja, nego cela moja porodica. Ja sam o~ajna ne zbog sebe, ja sam ve}

u dosta poodmaklim godinama, ali sam o~ajna zbog svojih sinova i nji-

410

14.0

3.0

8. hove generacije, koja je zaista zasluìla kvalitetniji ̀ ivot, ali bi i oni morali

vi{e da se uklju~uju u sve to.

Mi stalno pri~amo o mladima. Pa ~ekaj, ho}u i ja da ìvim, ho}u da se

le~im, ho}u da ne bazam vi{e po ulici, ho}u normalnu starost. Jesmo li

zavr{ili s pri~om o tome ko je odgovoran za miting i za onog nesre}nika

{to je poginuo? Zar Tadi} to ne moè da zapita? Ne, nego kaè - Policija je

lepo radila svoj posao.

On neke crvene linije postavlja i samo mu je êda pre{ao crtu, niko drugi,

ni ruska televizija, ni ovaj ~ovek {to je poginuo.

Sve ovo treba da ide brè, ali snage koje su to zaustavile sada treba eli-

minisati ili nekako gurnuti na margine. I ja sam od onih {to su ostali bez

posla i deca mi jo{ nisu u stalnom radnom odnosu, uàs, ovo je ve} uàs,

stvarno je agonija.

Dolazim, naàlost, od 12. marta 2003. godine. Mislim da populacija ipak

postaje svesna da je njegov put i njegova vizija na{e zemlje i na{e nacije

bila ispravna. A dolazi}emo verovatno dok god polovina stanovni{tva

bude glasala za radikale i DSS. Koliko }e to da traje, ja stvarno ne znam.

Koji je moj motiv? Pa, tako ose}am da dajem doprinos onoj boljoj Srbiji,

onoj lep{oj, perspektivnijoj. Verujte mi, toliko mi ga je ào da evo, koliko

godina ve}, uvek mi krenu suze za njim. Bio je {ok, ja sam znala da on ne}e

preìveti, stvarno je bio {ok. A ovo posle je àl za njim, ali i za ìvotom koji

smo mogli da proìvimo zajedno s njim. Tuga {to mi sada ìvimo ovako i

{to smo stalno nad nekim ponorom, na nekom dnu iz koga ne znam kako

}emo se izvu}i. A ja imam poster s njegovom slikom u stanu, gde je

napisana ona njegova re~enica - Oni koji misle da }e mojim ubistvom ubiti

Srbiju se varaju. Mislim da je u pravu. Kad }e se njegove re~i obistiniti?

Kad }e Srbija oìveti, ja ne znam ta~no, ali mislim da je bio u pravu.

Dolazim svake godine i mislim da, dok budem mogla da hodam, da }u

dolaziti i dalje. Ovo je ve} neki inat kod mene, moram tako da kaèm. Do

pro{le godine sam dolazila onako, to je bila potreba stvarno, da budem tu

na ovaj dan, znate, te{ko je to sve izgovoriti, da to bude i odmereno i da ne

bude patetike. Ali to je dug, i taj dug, ja to pome{am s tim ose}anjem inata

zbog svega ovoga {to se de{ava sada. Jja sam do{la s tim ose}anjem, ali

evo, sad sam videla neke prijatelje koje nisam videla jo{ od studija i onda

sam se malo poradovala. Mislim da je taj pravi svet, ako smem tako da

kaèm, na pravom mestu danas. Moj li~ni motiv jeste protest i ja tu

nemam nikakvu dilemu, zato {to je tim ubistvom ubijena svaka nada,

odnosno meni je oduzeta svaka mogu}nost da se nadam da }e do kraja

mog ìvota biti bolje u Srbiji. To je apsolutno odraz mog protesta prema

onome {to nam politi~ari svesno ili ne, iz dana u dan ~ine i ja tu nemam

drugi na~in osim ovoga, i slu{aju}i Pe{~anik, da izrazim tu vrstu protesta.

Prema tome, to je toliko tragi~no da ja mislim da nismo dovoljno svesni

gubitka koji nam se dogodio.

Onog momenta kad se desio taj tragi~ni doga|aj, ubistvo, ja sam shvatio

da su u stvari s tim nestale neke moje vizije o budu}oj modernoj Srbiji.

Ovde sam do{ao iz protesta, a i da se zahvalim \in|i}u za onaj kratak peri-

od kad sam ̀ iveo onako kako ̀ ive ljudi u modernim dràvama. Tako da mi

je 12. mart pome{an i s tugom i sa sre}om, jer sam ìveo u tom periodu

kada je on bio na{ premijer. I to je jedini ~ovek koji }e ostati u mom ìvotu

kao pravi premijer, onako kako sam ja to zami{ljao.

Mi smo zaista duboko verovali da se na{ ̀ ivot pokre}e. Pripadali smo tada

mo`da maloj grupi ljudi, koja je u vreme od te tri godine èlela da ne bude

previ{e u politici. Mi smo se posle odlaska na{e }erke u Ameriku duboko

nadali da }e joj ta moderna vizija Srbije premijera \in|i}a posluìti kao

ne{to gde }e ona ste}i znanje i iskustvo i preneti ga i ìveti u svojoj zemlji.

Kada se dogodio 12. mart, ona je nama saop{tila da se ne}e vratiti i evo,

{est godina je tamo. Ove godine o~ekuje da dobije dràvljanstvo, {to zna~i

da taj preostali deo svog ̀ ivota ̀ eli da provede tamo. Tako da je, eto, nama

porodi~no te{ko s tim da ìvimo, ali s druge strane smo dali ohrabrenje

na{oj }erki. Uzbu|ena sam, zaista, pogotovo kad o ovome pri~am. Da li je

ohrabrenje da ona u toj svojoj borbi tamo nastavi dalje, na|e svoje mesto?

Tu je na{a porodica prepolovljena, no, mi se duboko nadamo da }emo se

jednog dana sastati i biti svi na jednom mestu. Da li }e to biti Srbija ili

mo`da daleka Amerika, vide}emo.

Moje prvo ose}anje je àlost {to njega vi{e nema, pa onda sve drugo, ali

zbog onoga {to je on bio i {to je radio mi jo{ nemamo pravo samo na

ose}anje àlosti, to mora biti i protest. Ja ni danas ne mogu da oprostim

sebi {to imam neko ose}anje da mu nisam pomogla, da je moralo je da po-

stoji ne{to {to smo mogli da uradimo da tako ne zavr{i, jer ona medijska

haranga je predugo trajala, a mi smo }utali. I neka mi oprosti {to danas

tako kaèm, ali i njega krivim {to nas nije na neki na~in upozorio, {to nas

nije pozvao da pomognemo. Verujte, nije to neko ose}anje bezgrani~nog

412

14.0

3.0

8. poverenja u vo|u, ono {to je on radio je ono {to ja duboko èlim i za ovu

Srbiju i za moje unu~e i za moju decu. I zato, mislim, nije smelo tako da se

zavr{i. Znate i sami kakva je to bila situacija i meni je bilo jasno, bilo mi je

sve jasno, ali jednostavno, nisam mogla ni{ta da uradim. Pre svega, on je

to preuzeo samo na svoja ple}a i nije nas pozvao. Da nas je pozvao, mo`da

smo mogli bar poku{ati ne{to da uradimo. Eto, tako, to je moje duboko

ose}anje kada mislim o njemu. I njega nema ve} evo, pet godina, ali ja ba{

iz pijeteta prema svemu {to je on radio ne dozvoljavam sebi da gubim tu

nadu dok sam ìva. Iako imam {ezdeset dve godine i ne znam da li }u

doìveti da se sudi njegovim ubicama, ovi ljudi kojima se sudi su samo

izvr{ioci. Ja ne znam da li }u do~ekati da se sudi ubicama, jer pro{le godine

nas je bilo manje, ove godine nas je vi{e, ja se nadam da }e u Srbiji jednog

dana biti dovoljno ljudi koji }e traìti da se sudi ubicama Zorana \in|i}a.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Pe{~anik.

2211.. 0033.. 22000088..

PRIDRÌ SRBIJU

Ne postoji plan o povratku na{e vojske na Kosovo i zato

mi nije jasno za{to bi priglupa akcija slanja voza koji

nikuda ne ide bila tajna ... Ponovi}u jo{ jednom - Bara~e

Obama, budi uvek s nama ...

Oni idu u rat, ~iji ishod smo videli ve} ~etiri puta, a to je

da svi Srbi odu odatle ...

Gosti:

Ljubodrag Stojadinovi}, vojni komentator,

Aida ]orovi}, iz Urban Ina,

Ishak Slezovi}, iz Radija Sto plus,



Dubravka Stojanovi}, istori~arka

Svetlana Luki}:

Kratko je trajalo olak{anje zato {to je Ko{tunica priznao da je vlada pala.

Taj zastra{uju}i ~ovek je prakti~no odmah pokazao da to {to je on podneo

ostavku, {to je vlada tehni~ka, a parlament se ne sastaje, samo zna~i da su

i one tanke niti koje su zauzdavale njegovo ludilo pokidane i da on i

Samardì} mogu da rade {ta god im padne na pamet.

Tadi} i njegovi evropejski ministri,s Dinki}em na ~elu, misle da su padom

vlade odsekli zmiji glavu, da je otrovna Ko{tuni~ina politika ostala bez

otrova. Ali zapamti}emo svi mi ovih nekoliko meseci tehni~ke vlade i

vide}emo koliko je bio u pravu prirodnjak Brem iz devetnaestog veka.

Odrezana zmijska glava, kaè Brem, ujeda gotovo isto tako opasno kao {to

je ujedala dok je zmija bila ~itava; jo{ nekoliko minuta, pa i ~etvrt sata

po{to je odse~ena od tela, glava se okre}e prema strani odakle ju je sna{la

smrt i tako ovaj neznatan i slabo razvijen mozak dokazuje kako vrlo kasno

shvata {ta mu se dogodilo.

Ko{tunica vi{e nije predsednik vlade u punom kapacitetu, {to bi rekao

Tadi}, on je sada vi{e kao onaj Dèri Adams, lider [in Fejna, politi~kog krila

Irske republikanske armije. A Samardì} Slobodan, profesor Evropske

unije i evropskih integracija na Fakultetu politi~kih nauka, je operativac na

terenu. Ne samo da je one elegantne sakoj~i}e zamenio udobnim radnim

sakoima od somota, nego je prerastao i u balisti~kog stru~njaka, koji po

dèpovima nosi ostatke snajperskih metaka koje pokazuje ~lanovima

vlade kao krunski dokaz da su pre neki dan u Mitrovici Srbe ga|ali s

namerom da im zatru seme.

Slobodan Samardì} i Ko{tunica Vojislav mobilnim telefonom svakoga

dana usagla{avaju dràvnu strategiju za Kosovo, dopunjavaju akcioni

plan, jednom re~ju, njih dvojica odre|uju nove nacionalne, dràvne i ratne

ciljeve Srbije.

Kada vidim Samardì}a kako se ùstro {eta po Mitrovici, prisetim se one

scene iz Andergraunda u kojoj pijani i pomahnitali stanovnici podruma ne

~uju Boru Todorovi}a koji upla{eno {apu}e - Ljudi, majmun je u{ao u tenak.

Dok je majmun u tenaku, predsednik dràve nam se ̀ ali kako mu mi-nistar

Samardì} ne da da vidi sporazum koji je ponudio {efu UNMIK-a, a min-

istar vojni [utanovac nam kuka kako mu sekretar vlade, Dejan Mihajlov,

ne da da zvirne u akcioni plan. Jadne i pla~ljive demokrate nam poru~uju da

418

21.0

3.0

8. su njihovi koalicioni partneri bezobrazni. Za{to nam, na primer, ministar

vojni [utanovac nije plakao na ramenu pre pada vlade i po~etka predi-

zborne kampanje? Pa akcioni plan je odavno napisan, u vreme kada je on,

ministar [utanovac, sa svojim predsednikom Tadi}em pose}ivao koncerte

svoga tasta, Miroslava Ili}a. Kako to da se Tadi} tek ju~e setio da traì

hitnu istragu povodom bojkota pekara Albanaca u Somboru? Je li to mo`da

zbog po~etka predizborne kampanje?

A {ta u me|uvremenu radi i gde je riko{etirao ministar spoljnih poslova

Vuk Jeremi}? Bio je, vidim, kod Gadafija i kod njegovih jednogrbih kamila.

U idu}oj fazi borbe za Kosovo poseti}e Gadafija i njegove dvogrbe kamile.

Neverovatan je spisak institucija kojima je Jeremi} poslao pismo kojim

upozorava {ta }e se desiti na svetu, ako razne zemlje na-stave da priznaju

nezavisnost Kosova. Pisao je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Me|unar-

odnoj organizaciji rada, Organizaciji ujedinjenih nacija za industrijski

razvoj, Organizaciji za migracije, Organizaciji za atomsku energiju,

Svetskoj po{tanskoj uniji, Svetskoj carinskoj uniji.

Ameri~ki predsednik Dòrd ̀Bu{ doneo je odluku da potpi{e jedan papiri},

koji zna~i da je predsednik Bu{ Kosovo kvalifikovao kao - primaoca

odbrambenih artikala i odbrambenih usluga. Ko{tunica je odmah reagovao

i rekao da srpski narod s ogor~enjem prati politiku Sjedinjenih Ameri~kih

Dràva. [ta u stvari ova odluka Dòrdà Bu{a zna~i, koliko je ona

neobi~na ili obi~na, govori Ljubodrag Stojadinovi}, vojno-politi~ki komen-

tator Politike.

Ljubodrag Stojadinovi}:

Nije uobi~ajeno da se predsednik jedne velike sile bavi izvozom oru`ja

novoj i maloj dràvi. To zvu~i zlokobno, jer povezuje kosovsko ministarst-

vo odbrane i ameri~ki koncern koji se bavi izvozom naoruànja. Ovde se

verovatno radi o neposrednim donacijama ameri~ke dràve, {to je neka

vrsta militaristi~ke lekcije Srbiji o Kosovu. Neobi~no je da ameri~ki

predsednik li~no govori o izvozu oru`ja i to je zlokobna poruka u trenutku

kada na Kosovu rastu tenzije, koje nagove{tavaju dalji rast nasilja. Nasilje

na Kosovu je jo{ na nivou incidenata, ali postoji mogu}nost nasilja ve}ih

dimenzija. Druga poruka koja nam je poslata jeste da Amerika ozbiljno

razmi{lja o bezbednosnoj poziciji Kosova. To zna~i da }e sve {to se tamo

bude doga|alo, a prevazilazi nadle`nost ili mogu}nost snaga koje su na

terenu, biti razre{eno silom na vi{em nivou. To, naravno, nije dobro i nije

pravedno i pomalo je bahato, ali pokazuje realni odnos snaga.

Ljubodrag

Stojadinovi}

U politici se mora razumeti odnos snaga, ako zemlje poput na{e èle da

preìve. [to se ti~e odnosa velikih sila, Rusije i SAD-a, moram da kaèm da

mi do sada od Rusije nismo dobili konkretnu pomo} u ostvarenju svojih

nacionalnih interesa. Rusija nas je podràla u vezi s Kosovom, ali to je bila

sterilna podr{ka. Mi imamo veliki problem u izboru saveznika. Koliko se

se}am, 1999. godine je savezna skup{tina donela odluku o priklju~enju

Rusiji i Belorusiji i tu odluku jo{ niko nije poni{tio. Rusija nam moè biti

oslonac samo u poku{aju da nas ute{i. To je podr{ka koja se odvija u

atmosferi parastosa. Ljudi vam dolaze i govore - Nema veze, ìvot se na-

stavlja, to {to si izgubio, izgubio si, idemo dalje. Rusi nam obe}avaju da oni

ne}e dozvoliti da se dalje de{ava ono {to se ve} dogodilo.

Istovremeno, kod nas vlada atmosfera mobilizacije, koja lebdi u vazduhu i

atmosfera nostalgije za godinama koje smo nepovratno izgubili. Tom

{timungu nekrofilne mobilizacije doprinose i pobune rezervista, koji pre

odlaska u novu avanturu ̀ ele da naplate svoje u~e{}e u staroj. Tim ljudima

ne treba zamerati, jer mera njihovog patriotizma odslikava vrednosnu

lestvicu vlasti u Srbiji, koja nas ponovo dovodi na rub povratka u

devedesete godine. O~igledno je da je vlada, i kada nije bila samo tehni~ka,

vodila dve politike. Tu ne postoji dràvna politika, ve} partokratski impuls,

koji se prostire od ministarstava do dna partijskih hijerarhija. Premijer se

postavlja kao mesija, koji sve {to se ne uklapa u njegovu projekciju

stvarnosti smatra jereti~kim delom. Iz toga proizlazi njegov nadripatrioti-

zam i poku{aj da se sve re{i pomo}u nekog ~arobnog modela. U taj model

spadaju stvari kao {to su virtuelna mobilizacija, blokiranje puteva, osva-

janje suda i voz gospodina Ili}a i [aran~i}a, koji nikuda ne ide.

Na taj na~in se {alje autisti~na poruka da je mikroratovanjem mogu}e

proizvesti dràvnost tamo gde ̀ ive Srbi. Naravno, sve su to potezi koji Srbe

u Kosovskoj Mitrovici dovode u sve teì poloàj, jer daju opravdanje

me|unarodnim snagama da budu sve brutalnije, {to im verovatno uop{te

nije bila namera. Srbiji preti velika opasnost od sopstvene vlasti. Neke od

odluka akcionog plana o~igledno su gore od razloga povodom kojih su te

odluke donete.

Mi smo tek pre neki dan saznali da je akcioni plan tajna i za vladu. Dakle,

ministar odbrane ne zna koji deo tajnog plana sprovodi ministar za

Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardì}. To je nedopustivi apsurd, bez

obzira na to {to je u pitanju dràva koja se na{la u predizbornom vakuumu.

420

21.0

3.0

8. O~igledno je da je tehni~ka vlada u stanju da napravi mnogo problema

dràvi koju navodno poku{ava da spase. Primer ministra Samardì}a je

veoma zanimljiv, jer zaista nije jasno ~iju politiku taj ~ovek sprovodi. To

nije politika vlade, kaè ministar odbrane, gospodin [utanovac. Na kraju

je ispalo dobro {to je akcioni plan tajan, jer je bolje da velike gluposti ne

budu javne. Pretpostavljam da neke stvari koje su se otkrile doga|ajima

predstavljaju deo akcionog plana. Na primer, me|useoski voz koji nikuda

ne ide ili da Srbi bojkotuju kosovske institucije i napuste svoja radna

mesta, a navodno }e im Srbija pla}ati plate. Onda se ispostavilo da Srbija

to ne moè i tamo je nastalo veliko nezadovoljstvo me|u ljudima koje

Srbija stimuli{e da se pona{aju u skladu s idejama koje imaju ministri

poput Samardì}a.

O~igledno je da u izradi toga plana nije previ{e kori{}eno razmi{ljanje, kao

na~in koji se ina~e koristi kada se donose va`na dràvna akta. O~igledno

je da je to dovelo do niza opasnih i smu{enih koraka, koji dovode u opas-

nost pre svega Srbe koji su u severnom delu Kosovske Mitrovice, kojima

preti opasnost da izgube fizi~ki kontakt sa Srbijom. Mogu}e je da }e taj deo

granice biti blokiran, uz opravdanje me|unarodnih snaga da su morale da

primene taj nivo prisile da bi pacifikovale sukobe. To }e naneti veliku {tetu

Srbiji i kompromitovati pre}utnu ideju o nekakvoj podeli Kosova. Srbi koji

su u totalnim enklavama imaju druge probleme. Do njih ni{ta iz Srbije ne

dopire neposredno. âk ni ministar Samardì} ne moè da ode do njih. Do

enklava stiù samo ministrovi neozbiljni i opasni stavovi, koji bi morali da

budu predmet rasprave tehni~ke vlade. Koga on tamo zastupa kada laè -

Mi }emo im vratiti? On govori kao navija~ nekog seoskog fudbalskog tima,

koji je dobio batine u nekom selu, pa kaè - Oni su nas izmlatili motkama,

ali }emo i mi njih, kada oni budu do{li kod nas, ili }emo oti}i u njihovo selo,

pa }emo im sve vratiti. Iracionalni stav vlade i pojedinih ministara

progla{en je etalonom patriotizma. Svi koji kritikuju takvu poziciju riziku-

ju da budu progla{eni izdajnicima. To je dovelo do situacije da pola Srbije

mrzi ovu drugu polo-vinu i da se vi{e ne zna ko su zaista patriote, a ko su

pravi izdajnici, jer patriotizam i izdajni{tvo se vrednosno odre|uju u odno-

su na reìm koji je na vlasti.

Recimo, Velja Ili} je bio izdajnik u doba Milo{evi}a, pa su ga po planini

Jelici jurile odgovaraju}e snage da ga uhvate kao izdajnika. Sada je on u

poziciji da odre|uje ko je izdajnik i on je taj koji deli stranke na patriotski

blok i ostali bu}kuri{. To je naravno njegova stvar, ali hteo sam da

pokaèm da je pitanje patriota i izdajnika relativno pitanje. Nama su se

Ljubodrag

Stojadinovi}

dogodile zaista te{ke stvari, ali mi ne moèmo da budemo uslovljeni samo

pozicijom premijera, koji ponavlja da mi nikada ne}emo priznati Kosovo.

Nedopustiva je i smrtonosna mantra da bez Kosova Srbija ne postoji. To bi

zna~ilo da Srbija treba da umre dok mi ne vratimo Kosovo, a to zna~i

mo`da zauvek ili mo`da za pedeset godina. Ova politi~ka elita nije bila u

stanju da napravi koncepciju za ostvarenje dva strategijska cilja. Prvi je da

Srbija opstane, nezavisno od politi~ke realnosti koja je po Srbiju trau-

mati~na, a drugo je da Srbi na Kosovu opstanu nezavisno od stanja u

kojem je Srbija. Da li o na{im ìvotima treba da odlu~uju ljudi koji imaju

pet, {est ili sedam odsto podr{ke? Da li smeju da zauzmu mesijansku pozu

nekompetentni ljudi, koji su u stanju da beskona~no ignori{u stvarnost?

Da li o sudbini dràve treba da odlu~uju ljudi koji nas svode na podanike

od kojih se krije sadràj va`nih dràvnih dokumenata? U nekim zemljama

je statut tajnih slu`bi javan, a kod nas je ustav, koji se ti~e na{ih osnovnih

prava, tajna.

Mislim da smo svi mi koji glasamo odgovorni za to i da odgovornost nije

samo na ljudima na vlasti. Tu odgovornost moramo da pojmimo kao ne{to

{to nam sledi u narednim mesecima i da poku{amo da koliko god moèmo

te ljude, koji sada kroje na{u neslavnu istoriju, kona~no po{aljemo u istori-

jski arhiv. U suprotnom }emo morati da organizujemo neki novi 5. okto-

bar. Ako se na ovakav na~in bude radilo, to se verovatno mora dogoditi, jer

nam na ovaj na~in nema opstanka. Mi se silovito vra}amo u devedesete.

Svetlana Luki}:

Ministar [utanovac nas je tek pre dan-dva obavestio da on ne zna {ta pi{e

u akcionom planu, a o tom akcionom planu se govori ve} mesecima. Za{to

nas ranije nisu upozorili, i ministar [utanovac i Demokratska stranka, da

im njihov koalicioni partner ne dozvoljava da vide {ta pi{e u akcionom

planu?

Ljubodrag Stojadinovi}:

Demokratska stranka ima ve}inu ministara u vladi i njena odgovornost za

to je ogromna. Izgleda da je DSS shvatio da je DS meki trbuh izvr{ne vlasti

i da oni mogu da ~ine sve {to poèle. U DS-u je odràvanje koalicije bilo

shva}eno kao pitanje koje je va`nije od dràve. Brine to {to su ovde, izgle-

da, mnoga pitanja va`nija od sudbine dràve. Predsednik Srbije, gospodin

Tadi}, snosi lavovski deo odgovornosti zbog izbegavanja da javno kaè

neke va`ne stvari. On je kalkulisao s podr{kama raznih vrsta. âk i posle

predsedni~kih izbora se nije zahvalio narodu koji ga je izabrao, nego svoj-

422

21.0

3.0

8. im marketin{kim stru~njacima. Ali posle ru{ila~kih demonstracija u

Beogradu, mnogi ljudi su manje odlu~ni da daju svoj glas Borisu Tadi}u

kao ~oveku koji predstavlja evropsko lice Srbije. On to mo`da i jeste, ali to

lice ima i nali~je, a to je njegova defanziva pred agresivnom manjinom,

mislim na stranku gospodina Ko{tunice. [utanovac svoje nepoznavanje

akcionog plana ne moè da pravda time {to mu Samardì} ili Mihajlov

navodno nisu dali da ga vidi. O tome je stvorena misterija kao da se radi o

nekom planu NKVD-a, pa taj plan treba dràti u strogoj tajnosti kao vrhun-

ski dràvni plan, ~ak i posle njegovog ostvarenja, a on se u stvari ti~e

gra|ana Srbije. Ne verujem da postoji ratni plan o povratku na{e vojske na

Kosovo i utoliko pre mi nije jasno za{to bi bila tajna jedna priglupa akcija

o slanju nekog voza koji nikud ne ide i za{to bi bila tajna poku{aj da neko

zauzme sud, kako bi srpski pravosudni sistem navodno i dalje delovao u

Kosovskoj Mitrovici. Sve je to glupa iluzija. Po mom saznanju, oko hiljadu

i po ljudi na Kosovu je izgubilo ili napustilo posao, o~igledno veruju}i da

Beograd zna {ta radi.

înjenica da polovina ~lanova vlade ne zna {ta druga polovina radi je opa-

sna. To svedo~i o tome da se tu mo`da vi{e ne radi o partijama kao sekta-

ma, nego o ljudima koji su se podelili na interesne grupe. Ako se dve

interesne grupe koje tvrde da rade u interesu Srbije sukobljavaju do

granice raskola, to zna~i da ni jedna ni druga ne rade u interesu Srbije,

nego u interesu svojih klika. To je iza{lo na videlo prekju~e, kada smo saz-

nali da ministar odbrane ne zna {ta radi ministar za Kosovo i obrnuto.

Generalni sekretar vlade je rekao da ministar vojni moè da vidi tu

dràvnu tajnu, ali samo u vladi i u prisustvu sekretara i policajaca. I {ta

sada, da ministar ode i to pri~ita, pa da nam kaè - Majku mu, nisam znao

da to pi{e u akcionom planu? Imamo farsi~nu vlast, koja bi bila jako

sme{na da situacija nije ozbiljna i oni bi bili tragikomi~ni junaci neke

posprdne literature da ne ~ine te zastra{uju}e gluposti koje ~ine, i to u ime

dràve. Taj okvir je postao jasniji sada, kada smo shvatili da vlada ne zna

{ta ~ini. Bojim se da mnogi od njih ni ne znaju {ta je interes dràve.

Najgore je da ovi tehni~ari opstanu do avgusta, pa da se onda zbog toga {to

niko nije u stanju da formira vladu raspi{u novi izbori. To bi moglo da

dovede do okolnosti u kojima bi radikali mogli da doguraju do onih 48-49

odsto. Oni bi relativno lako na{li koalicionog partnera od jo{ pet odsto i

onda bi nam sledilo ne{to {to smo zaista ve} temeljno preìveli. Mo`da bi

ba{ to bilo lekovito za Srbiju, da se zaista vidi koliko duboko moèmo da

padnemo. Mo`da nam je potrebna druga katarza. Pametni narodi to rade

Aida

]orovi}

jednom, a nama o~igledno ne{to nije u redu s memorijom. Na{e pam}enje

izgleda treba obnavljati, pa moramo ponovo da se vratimo u devedesete, na

prazne rafove, na prodaju benzina po ulicama i [ainovi}evu inflaciju od

dva miliona posto. Nadam se da se ovo ne}e dogoditi, ovo je prosto projek-

cija najgore mogu}nosti - ako isklju~imo rat. Nadam se da ni njega ne}e

biti i nadam se da ne}e biti sukoba u Srbiji.

Srbi imaju obi~aj da svoj patriotizam izraàvaju mr`njom prema onim

Srbima koji ne misle poput njih, ali ako isklju~imo te najgore mogu}nosti,

dakle, rat i povratak u devedesete, sledi nam dugo tavorenje kroz nekoliko

izbornih sesija, do jedne operativne vlade, koja ne bi vodila pla~ne bitke

oko svoje smenjivosti. Ali mislim da nas od toga deli nekoliko godina

ovakvog ìvota. Treba da poku{amo da sredimo svoja ose}anja, da izbeg-

nemo onu vrstu nostalgije koja nas vodi u ponor, da se vratimo ìvotu i da

se, koliko god je to mogu}e pored ljudi koji poku{avaju da nam budu

vo`dovi, tom ìvotu radujemo u skladu sa sopstvenim mogu}nostima.

Dakle, ignori{u}i ono {to predstavlja vlast, ali ne i ono {to predstavlja poli-

tiku, jer politika nije samo vlast, nego i sve ono {to je ambijent u kojem

ìvimo i u kojem }emo, siguran sam, preìveti.

Svetlana Luki}:

Bio je ovo Ljubodrag Stojadinovi}, vojno-politi~ki komentator Politike. Svi

se pla{imo 11. maja i izbora, pla{imo se koliko miliona ljudi u ovoj zemlji jo{

ne shvata da je ~amac u kome ve} decenijama plutamo bu{an i da nam je

voda ve} do grla, a oni ne}e da sko~e i ne}e da zaplivaju prema obali, nego

stalno imaju primedbe na vodu. Za{to je ovako mutna, da li je slana ili slat-

ka, kolika li je temperatura, 'o}u li da se pre'ladim i {ta je uostalom na toj

obali, ima li tamo rajskog vo}a i vina rumena, najnovijih audija na lizing i

bespovratnih kredita? Me|utim, ~ini mi se da se niko toliko ne pla{i izbora,

pogotovo lokalnih, kao Pazarci. Tamo je na glasanjima ve} bilo mrtvih i

neprekidni su sukobi izme|u politi~kih i verskih lidera. U Sandàku se

poslednjih meseci jako lako poteè oru`je. U narednih petnaestak minuta

slu{ate Aidu ]orovi}, koja vodi nevladinu organizaciju Urban In i glavnog

urednika Radija Sto plus, koji reemituje Pe{~anik, gospodina Ishaka

Slezovi}a.

Aida ]orovi}:

Nas su stalno pla{ili - Vi ste slede}e bure baruta. To je po~elo jo{

devedesetih godina. U to vreme je Srbija ratovala s ostatkom Jugoslavije,

odnosno rasturala Jugoslaviju, a mi smo bili rezervni krivci. Me|utim, bilo

424

21.0

3.0

8. je jasno da Milo{evi} ne}e dirati Sandàk, jer devedesetih godina

Milo{evi} je odavde iznosio jako mnogo novca i naravno da uop{te nije bilo

pametno dirati tako dobro trì{te. Mnogim ljudima koji su imali privatne

fabrike u to vreme, na svakih nekoliko meseci bi pokucali finansij-ski reke-

ta{i i pokupili po vi{e stotina hiljada. I to je trajalo nekoliko godina. Na{i

privrednici su kupovali sebi prostor za biznis. U prvih desetak dana bom-

bardovanja novopazarski privrednici su skupili milion maraka i bukvalno

platili na{ opstanak. Postojao je dil s vojskom i tim ~uvenim generalom

Davidovi}em. Njemu je predat milion maraka.

Svetlana Luki}:

Za{to?

Aida ]orovi}:

Da nas ne diraju, i to je zapravo bilo to pazarsko ~udo.

Ishak Slezovi}:

Milo{evi}u je u vreme embarga bilo bitno da trì{te bude snabdeveno

robom. Pazarski biznismeni su i pre toga imali dobre poslovne veze s

Turskom i oni su postali jedini ljudi koji su mogli da unesu velike koli~ine

robe na ovo trì{te, da omogu}e da se narod jeftino obu~e. Zato je

funkcionisao taj pazarski biznis. Problem je u tome {to su ti ljudi pomi-slili

da }e taj biznis trajati ve~no. Oni su projektovali kapacitete za dvesta ili

trista radnika i jedno vreme su i upo{ljavali toliko, ali je do{lo vreme kada

vi{e nisu mogli da uposle ni deset ili dvadeset odsto tog kapaciteta i to je

postao mrtav kapital. To je problem pazarske ekonomije. Da li je mogu}a

destabilizacija ovog podru~ja? Verujem da je sve to pod kontrolom.

Prethodnih dvadeset godina me je nau~ilo da se u ovoj Srbiji ni{ta ne

de{ava slu~ajno i da }e ovo podru~je, ukoliko to nekome bude bilo potreb-

no, biti destabilizovano.

Aida ]orovi}:

Ja tako|e mislim da ne}e biti velikog sukoba. Imali smo kontrolisani

sukob dva jaka politi~ka lidera, koji je bio uvezen iz Beograda. Onda smo

imali vehabije, koje vi{e niko ne pominje. Vehabije su bile va`ne kada je

trebalo da dobijemo novu vladu i novog ministra policije, Jo~i}a, pa je bilo

potrebno da se on nekako promovi{e kao nezamenljivi ~ovek, koji }e nas

spasti od svetske po{asti islamskog terorizma.

Aida

]orovi}

Ishak Slezovi}:

Do sada smo imali dvojicu politi~kih lidera, a sada imamo jo{ dvojicu, ali

verskih. Scena je do sada bila podeljena na dva pola, a sada je delimo na

~etiri dela. Sva ~etvorica imaju svoje konkretne èlje, ambicije, oni èle da

budu jedini {efovi verske zajednice ili jedini politi~ki predstavnici

Sandàka i pristaju na sve da bi ostvarili svoje ciljeve. Ne vidim drugi izlaz,

osim kompletne smene establi{menta u lokalnoj zajednici. Pitam se {ta }e

se de{avati na lokalnim izborima, jer oba politi~ka lidera se boje da }e LDP

u lokalnoj pazarskoj skup{tini biti odlu~uju}i jezi~ak na vagi.

Aida ]orovi}:

Novi Pazar je dobio status grada pre nekoliko meseci. Odavno postoje neke

mape, koje dele Pazar po etni~kom principu. I dvoje-troje ra-njenih ljudi je

mnogo posle svega {to nam se de{avalo. Dakle, 11. maj je za nas zaista dan

D. Ugljanin ne}e dati vlast bez krvi. On zna koliko je prljav, u poslednje dve

i po godine nije ni krio da je ~ovek Vojislava Ko{tunice, i shodno tome

~ovek Dràvne bezbednosti. Sada se otkrivaju i repovi koje on vu~e iz

devedesetih. On ne}e dati vlast bez krvi.

Ishak Slezovi}:

Postoji svakodnevna prinuda izja{njavanja, na ulici, u kafani, na poslu.

Dva svetovna lidera su u politi~kom ratu ve} deset godina. Bilo im je

potrebno deset godina da do|e do potezanja oru`ja na onim lokalnim

izborima, kada je ubijen odborni~ki kandidat Durovi}. Kada se ta borba

prenela na duhovni plan, na dva verska lidera, ve} posle {est meseci je

potegnuto oru`je i dva puta su ranjavani ljudi. U Tutinu je ispaljeno dvade-

set-trideset metaka, bio je to pravi mali uli~ni rat. Koliko sam ja obave{ten,

sva ~etvorica imaju svoju pretorijansku gardu, spremnu da poslu{a svaku

komandu.

Aida ]orovi}:

Mi, Kosovo, sever Crne Gore smo vrlo konzervativni, i dalje se plemenski

organizujemo. Sulejman Ugljanin sebe doìvljava maltene kao bo`jeg iza-

slanika, on ~ak ide dotle da mu se u izbornim pesmama peva - Tvoj nas nur

obasjava. Nur je boànsko svetlo, izraz koji se koristi isklju~ivo za

Muhameda. Samo je njega kao bo`jeg poslanika obasjavalo svetlo.

Ishak Slezovi}:

Cilj je bio da se Islamska zajednica stavi pod kontrolu politi~ara koji nad-

vlada onog drugog, jer }e onda imati agitaciju kroz dàmije i odatle }e crp-

sti glasove koji su se prili~no osuli tokom ovih dvadeset godina.

426

21.0

3.0

8. Aida ]orovi}:

To prate neki ljudi iz Beograda i kada su videli da verska zajednica moè

da bude mo}na poluga vlasti, oni su je stavili pod kontrolu. S druge strane,

muftija Muamer Zukorli} isprofilisao se kao li~ni neprijatelj Sulejmana

Ugljanina i tako je Islamska zajednica postala najve}a pretnja lokalnoj

vlasti. To je bio signal Beogradu da hitno mora da pomogne svom partneru

u lokalnoj vlasti, Sulejmanu Ugljaninu, da uni{ti Islamsku zajednicu.

Ishak Slezovi}:

Ja mislim da }e sukob u Islamskoj zajednici da traje dugo, jer mi sve

imamo duplo. Duplo nam je ~ak i Bo{nja~ko nacionalno ve}e, pa za{to ne

bismo imali i duplu Islamsku zajednicu? Za{to ne bismo uvek imali opo-

nenta unutar ovog naroda ovde?

Aida ]orovi}:

Za Beograd smo mi - ta turska stoka. Odande se ~uje - Nije nam potrebna

islamska dàmahirija na na{em tlu. Ceco, Srbija nema nijedan nacionalni

praznik koji nije verski pravoslavni praznik. Srbija gene-ralno ima katas-

trofalan stav prema manjinama, sem u predizbornim kampanjama, u koji-

ma imamo i svog Roma i svog Bo{njaka i svog Ma|ara. Ali osnovna teza je

da bi Srbija bila sre}na zemlja da nema tih manjina, koje samo truju - Evo,

pogledajte {ta rade ti Ma|ari po Vojvodini, o Bo{njacima ne}emo ni da

pri~amo, pa Pre{evo, Bujanovac, to je katastrofa.

Da srpska politi~ka elita ima mozga, da nije ovako nacionalisti~ki

otrovana i potpuno sumanuta, ona je mogla da brani Kosovo u Sandàku,

da pokaè - Evo kakav mi odnos imamo prema manjinama. To Srbija zaista

niti je umela, niti je u krajnjoj liniji èlela. Bombardovanje je bilo te{ko u

Beogradu, ali nama je ovde svakoga dana pretila opasnost da nam upadnu

Frenkijevci i ostali bolesnici. Neke od tih ljudi smo vi|ali kako dolaze u

crnim dìpovima bez tablica, u spitfajer jaknama, s rejban nao~arima.

U|u, nato~e gorivo do vrha i odvezu se u svojim crnim hamerima. Moj pri-

marni strah su izazivali ti ljudi, a ne bombardovanje. Srpska javnost pros-

to nema ni volje, ni vremena da se istinski pozabavi nama. U to je ume{ana

i pri~a koja je postala globalna histerija posle 11. septembra 2001. U to

vreme su makedonske vlasti i Vojislav Ko{tunica poku{ali da opravdaju

zlo~ine u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji stavom - Pa mi smo jurili

islamske teroriste. âk i to su poku{ali da izmanipuli{u, a da ne go-vorim

o paljenju dàmija pre ~etiri godine i o drugim stvarima.

Petar

Lukovi}

Ishak Slezovi}:

Raduje me ~injenica da ovde nikada nije bilo me|unacionalnih sukoba. To

nije rezultat ni~ije politike, to je rezultat iskustva kroz vekove, i jednog i

drugog naroda, jer je Sandàk mesto na kom se ukr{taju putevi od Bosne

prema Kosovu, od Crne Gore, odnosno od mora prema Beogradu. Sva{ta je

ovuda prolazilo kroz vekove. Kada govorimo o tenkovima, ~ije su cevi sve

vreme bombardovanja virile s okolnih brda, uperene na grad, zvani~no

obrazloènje dràve je bilo da nas ona tako {titi od upada paravojnih

formacija da nas ne pokolju. To obja{njenje je zaista izazivalo smeh po

pazarskim kafanama. Ponekad mi se ~ini da je ovaj narod pametniji od

svojih lidera i da ne}e dozvoliti da do|e do bilo kakvih sukoba. A ponekad

kaèm - dovoljni su Bo{njaci sami sebi, ne treba im niko drugi da bi se

sukobili. Ja imam ose}aj da Srbi u Novom Pazaru donekle razumeju ma-

njinske potrebe Bo{njaka u ovom gradu i to je vrlo dobra stvar. Samo bih

èleo da Bo{njaci kao ve}inski narod u ovom delu Srbije shvate da su ti

Srbi u svojoj mati~noj dràvi ovde manjina i da oni tako|e treba da imaju

svoja prava. Mislim da bi neko pametan malo trebalo da radi na tome. Srbi

kao manjina u Novom Pazaru treba da shvate da u dogledno vreme ne}e

imati predsednika op{tine i da ne}e biti osamdeset odsto Srba policajaca i

tako dalje. Do skoro je bilo tako, ali sada jedno vreme to ne}e biti mogu}e.

Mislim da }e taj proces pro}i bezbolno i da ne}e biti razlog za neko

trvenje.

Svetlana Luki}:

Bili su ovo Aida ]orovi} i Ishak Slezovi}, s kojima smo razgovarali prekju~e

u Novom Pazaru, gde smo odràli 61. promociju Pe{~anika. Promociji 11.

knjige Pe{~anika FM prisustvovalo je oko dvesta gra|ana Pazara, Tutina i

okolnih gradova, a govorili su im Teofil Pan~i} i Petar Lukovi}.

Petar Lukovi}:

Kada vidim da taksista na tabli ispred sebe ima sve vrste srpskih svetaca,

od Nikolaja Velimirovi}a, ono - Kuvarice manje zbori, da Kosovo ne zagori,

je l' tako be{e, pa sve one zastavice, ja onda }utim, ni{ta ne govorim. Vidim

pored njega Novosti, Kurir, Gazetu i }utim. Vozimo se i vidim neke radnike

na merdevinama, ka~e bilbord. Vidim Dòna Kenedija tamo u }o{ku, vidim

i Baraka Obamu s desne strane, a u sredini vidim ùtu mapu Kosova i veli-

ki slogan - Kosovo je Srbija, s potpisom - www.ministarstvozakim i ostale

za~ine. I sad to ne bi bilo ni{ta, ali kod Obame stoji i stih - Bara~e Obama,

budi uvek s nama. Ponovi}u vam jo{ jedanput - Bara~e Obama, budi uvek s

nama. Ne izdrìm i prekrstim se, a taksista me pita - [ta je, ima neki prob-

428

21.0

3.0

8. lem? - Ne, rekoh, super je ovo - A - pita on - {ta vam je to na na bedù? Ja

nosim bed ̀na kome pi{e - I ja sam jedna od nas. I on gleda ono i kaè - Je li

ovo ne{to pederski? - Ma nije - rekoh - pederski, to je kosovski zavet.

Kaè on - Da ja tebi ne{to kaèm, ovo je tek po~etak. Po~etak ~ega? - pitam

ja. I sad stojimo na semaforu i on pri~a - Imam poverljivu informaciju -

pazi, taksista ima poverljivu informaciju. Kaè - Vojvodina progla{ava

nezavisnost - a ja - Majke ti? Super. - Kaè on - Kako super? - Pa - rekoh -

~etiri godine nisam bio u inostranstvu, a sada odem do Ba~ke Palanke i to

je inostranstvo. Kaè - Ali to nije sve, odlazi i Sandàk - a onda kaè - pa

stara ra{ka oblast. - Pa to je isto, ~ove~e. - Ne, ne, nije to isto, pa kaè - I

Bugari napreduju. Rekoh - Zeleno je, ajde da idemo, molim te. On kaè - Da

ti objasnim jo{ ne{to - Nemoj, molim te - rekoh - stani. êkao sam da mi

vrati svih sedamnaest dinara kusura, dinar po dinar da mi vrati, nema

bak{i{a.

Iza|em kod ruske ambasade i stanem na onaj plo~nik, tr~i milicioner

prema meni - Sklonite se s plo~nika. - [ta ti je? - rekoh. - [ta nosite u torbi?

- Idem u bolnicu. - Sklonite se s plo~nika. - Pa gde da se sklonim? Tamo je

ulica. - Kaè - Sklonite se. Dobro, rekoh, jebote, niko ne sme da pro|e pored

ruske ambasade. Onda sam ja zamislio bilbord Vladimiru Putinu, ali s

mojim stihom - Vladimire Putine, razmakni nam butine. I vratim se prema

Terazijama, a tamo demonstrira neka fa{isti~ka masa, Obraz, Dveri, otkud

znam, Srpska fa{isti~ka misao. To Novosti opisuju - Sahranili nam

se}anje. Kako se se}anje sahranjuje, ajde keve ti, hteo bih da pitam nekog

kako li se sahranjuje se}anje. Hajde, ìvota vam, objasnite mi, u {ta ga

stavite, gde ga sahranjujete? Kako je mogu}e da to napi{u?

Senzacionalni smo, prvaci, {ampioni sveta u gubljenju vremena. Ra~unaj-

te, izbori su 11. maja, pa dok se to obra~una, pro}i }e mesec dana, to je 11.

jun, pa dolazi leto, {ezdeset dana, dr ̀- ne daj, ovaj Ko{tunica je sebi obezbe-

dio premijersko mesto do septembra. Niti ga iko i{ta pita, nema ni

skup{tine, sedam totalno upropa{}enih meseci, a pre toga upropa{}enih

pet godina, pre toga upropa{}enih petnaest godina. Nikada nije postojao

takozvani demokratski blok. Ne znam koji ludaci su DSS ra~unali u

demokratski blok. Kako Ko{tunica moè da bude demokratski blok, kada

~ovek nije normalan? Jedna moja re~enica stoji u {pici Pe{~anika - Izbori

su dosadni, Ko{tunica uvek pobe|uje. Pa, on je uvek premijer, {ta god da se

desi, on je uvek premijer. I za{to mu Tadi} to opet ne bi dao?

Petar

Lukovi}

Tadi} je sad u stanju majke Tereze, na sve strane deli procente. Meni

najomraènija organizacija, koja se zove G17 plus, po svim mogu}im

istraìvanjima ne moè da dotakne cenzus. Ma nema {anse, oni su na 4,3 -

4,9. Odu kod Tadi}a i on im da 25 odsto. Jutros ustanem, stra{no, prva vest

- Vuk Dra{kovi} dobio od Tadi}a 5 odsto. Pa to mu ni Dana ne bi dala. Ima

jo{. Nenad ̂ anak se hvali da je s Tadi}em postigao sporazum, verovatno 7-

8-9-10 odsto. Jo{ ako i ovi va{i do|u da traè, Rasim i ovaj drugi, a mo`da i

zajedno do|u. [to se Suljo i Rasim ne bi pomirili u okrilju Demokratske

stranke, ako su mogli da se pomire Dinki} i Demokratska stranka? Ko

pamti {ta je Dinki} radio pre ~etiri godine? Iìvljavao se kao nad le{om,

uzeo motiku pa udarao, pa Bodrum, pa laù, pa lopovi, pa kreteni, pa

|ubrad, pa sve najgore. Ni{ta. I da sve bude lu|e, ~itam u novinama, ne

mogu da verujem - njih dvojica su pre neki dan proslavili taj sporazum, ono

- ja tebi 26 odsto, a ti meni ni{ta - tako {to su bili u kafani Reka do ~etiri

ujutru i u jednom trenutku je Mla|an Dinki} iza{ao na scenu s gitarom i

po~eo da peva ne`nu ljubavnu pesmu Borisu Tadi}u - Ima neka tajna veza.

Ne, ne zajebavam se. I tada je i Boris Tadi} iza{ao na scenu, pa su zajedno

otpevali ~etiri pesme - Selma, ne naginji se kroz prozor i tako.

I posle mi kaù - Za{to nisi glasao za Tadi}a? On je manje zlo, jeste glup,

jeste kreten, ali ajmo. Ne mogu vi{e, ne mogu vi{e da glasam za glupe, za

budale, za manje lopove. Pre nekoliko godina sam bio u Kuli i sa mnom je

bio u emisiji neki iz G17. Hteo sam da se sru{im kada sam ~uo da je lokalni

slogan G17 u Kuli - Manje korupcije. Dakle, korupcija - da, ali manje,

umereno. Poku{avam da se ne uzbu|ujem previ{e, ne uspeva mi ba{ po ceo

dan, tako da ve}inu dana gubim, ali ima trenutaka kada ostajem relativno

miran. Nikada u ìvotu mi nije bila va`na veli~ina dràve, nije mi bila

bitna, ba{ me briga za to. [to se mene ti~e, dovoljna mi je moja Zvezdara,

op{tina na kojoj ̀ ivim. I ona mi je velika, da vam kaèm iskreno, ima puno

autobuskih stanica i puno taksista. Pa ljudi ìve po raznim malim zemlja-

ma. [ta da kaè onaj koji ìvi u Lihten{tajnu, jebi ga, {ta taj treba da radi,

da se ubije, ili onaj u Monte Karlu, da li svi trebi kolektivno da sko~e u

more? ̂ emu velike dràve, velike teritorije, velike planine? Pa idite tamo u

{etnju, na zdrav vazduh, idite, pustite mene.

Gledam u novinama, osnovno pitanje je kada }emo da pozovemo rusku

vojsku. Ju~e Ko{tunica povodom doga|aja u severnoj Mitrovici kaè da

mora da se konsultuje s Putinom u vezi s pravljenjem zajedni~ke plat-

forme. Pa ~ekaj, jeste li se smejali Hrvatima za pesmu Danke Doj~land? Ej,

zove{ ovoga da pita{ {ta da radi{. Morao sam da saslu{am jedne ve~eri

430

21.0

3.0

8. Borisa Tadi}a, da me obraduje zato {to ne}e u}i u koaliciju s LDP-om. Bio

sam jako hepi zbog toga, ali on je rekao i jednu stvar koja me je zabrinula.

Rekao je ovako - njemu je najve}a ideja, kamen temeljac, krov i podrum da

se pod A - nikada Kosovo ne prizna kao nezavisna dràva, B - da on ne odus-

taje od ideje da Srbija s Kosovom u|e u Evropu i C, to mi je najza-nimljivi-

je od svega - jer }emo samo tako, u Evropi s Kosovom, mo}i da se izborimo

da Kosovo ne postane deo Evrope. Pa ~ekajte, evo ovako - ja sam Srbija,

pretpostavite to, a Ceca je Kosovo.

Aida ]orovi}:

A ja sam Sandàk.

Petar Lukovi}:

Ti si problem idu}e godine, polako. I sada, nas dvoje ulazimo u Evropu kao

sijamski blizanci. Ulazimo, pazite, zajedno, da bih se ja borio da ona

nikako ne u|e - a ve} smo u{li u Evropu zajedno. To je do te mere apsurdno

i blesavo, toliko kretenski, da bi dete od sedam godina reklo - îka Tadi}u,

pogre{ili ste malo. A i da nije pogre{io, zar je na{ jedini cilj da u|emo u

Evropu da bismo zajebali Kosovo da ne u|e u Evropu? Ne vidim dobro u

poslednje vreme, oslabile su mi o~i, {to izaziva zanimljive efekte. Jutros

sam gledao B92 i vidim onaj kajron {to ide dole i ~itam da je DSS smislio

novi slogan, koji sam ja pro~itao kao - Pridrì Srbiju. Ja se okre-nem èni i

kaèm, vidi stvarno, super je slogan, Srbija se stvarno nagnula, mislim,

istinitiji slogan davno nisam video. I kaèm - jebote, mo`da ne{to i bude od

njih - pridrì Srbiju, stvarno je super. Moram da vas razo~aram, nije

pridrì Srbiju, nego - Podrì Srbiju, ali pridrì Srbiju je, evo, moj slogan za

ve~eras. Hvala vam.

Teofil Pan~i}:

Mi imamo stalno jedne te iste teme, koje moramo da vrtimo, jer nam se

ìvot vrti oko njih. Mi se su{tinski nismo odmakli od tema koje nam je jo{

Milo{evi} zadao za doma}i zadatak. Mi smo stalno govorili - Kosovo, Crna

Gora, Hag, Kosovo, Crna Gora, Hag... Na sre}u, Crna Gora je samu sebe oslo-

bodila toga da nam bude tema, pa nam je sada ostalo - Kosovo, Hag, Kosovo,

Hag... Na to nam se svodi ìvot. U vezi s tim }u vam ispri~ati malu anegdo-

tu. Pre tri dana bio sam u Zagrebu na tri sata, oti{ao sam s dve kese pune

knjiga i diskova da odnesem prijatelju, dao mu to, a on je meni dao dve

svoje kese knjiga i diskova, dakle, ono {to sam ja od njega nau~io, oti{li

smo i popili kafu, ru~ali i tako dalje. Dakle, on me do~ekuje na glavnom

kolodvoru, silazimo i preko Zrinjevca kre}emo prema centru grada i idemo

Teofil

Pan~i}

rubom parka. I odjednom, niotkud, stvorila se neka masa i ~ujem uàsnu

buku. Istraumiran od onog 21. februara i od svih onih ~udesa, pomislim da

je subota, pa su sigurno neki Bed blu bojsi, neki fa{isti. Malo bolje

pogledam, vidim da tu ima i starijeg sveta, dosta èna. Te{ko da su to Bed

blu bojsi. Rekoh, hajde, mo`da su neki radnici iz fabrike koja je propala, {to

bi opet bila neka tema koja je nama bliska.

I mi idemo jednom stranom ulice, oni prolaze drugom, oni su uàsno

bu~ni, kao najstra{nija razbesnela masa i ima ih oko dvesta. Pogledam {ta

nose - oni protestuju protiv ulova tuljana iliti foka, kaè - Spasimo tul-

janove koè. Dvesta ljudi hoda centrom Zagreba u subotu po podne i urla -

Spasimo tuljane. Znate, hrvatske vode nisu ba{ poznate po tu-ljanima, ali

ho}u da kaèm da ti ljudi ve} imaju neke postmoderne probleme. Pa zamis-

lite da sada organizujete demonstracije u Beogradu ili u Novom Pazaru za

spas tuljanove koè. Pitanje je samo da li su sme{ni oni ili smo sme{ni mi.

Jedan sjajan momak iz Novog Sada, koji se zove Zoran Petakov, zvani Zeka,

legendarni aktivista svih mogu}ih anarholevi~arskih i tome sli~nih orga-

nizacija je osu|en u ̂ etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, jer je rekao da

su Irinej, Artemije, Amfilohije i Atanasije ~etiri jaha~a apokalipse. Jedan

od jaha~a apokalipse, njegov doma}i, novosadski vladika Irinej, presavije

tabak i tuì ga i êtvrti op{tinski sud presudi da je Petakov duàn da mu

isplati sto hiljada dinara na ime silne du{evne povre|enosti. I to ne bude

dosta, nego sudija obrazloì presudu time {to kaè da ga takve re~i vre|aju

kao hri{}anina. Prvo, sudija nije ni hri{}anin, ni musliman, ni budista.

Sudija je neko ko sprovodi zakon i na sudu je njegova jedina veroispovest

krivi~ni zakon. Drugo, da je neko mene, Peru, Cecu i drugu Svetlanu, nas

~etvoro, nazvao jaha~ima apokalipse...

Petar Lukovi}:

Ja bih ga tuìo.

Teofil Pan~i}:

Evo, Pera bi ga tuìo, ali ne bi dobio. Probao bi, ali ne bi dobio, u tome je

stvar. Dakle, Petakov je osu|en za metaforu. Ne moète u demokratskom

dru{tvu biti osu|eni za metaforu, ali kod nas su crkveni velikodostojnici,

eto, za{ti}eni i od metafora.

432

21.0

3.0

8. Petar Lukovi}:

Ja sam iza{ao u drugom krugu, ali nisam glasao ni za jednog. Crtao sam

neke krugove, petnaest minuta sam proveo iza paravana, lepo sam se

zabavljao. To je moje pravo. Dozvolite mi da je moje pravo da tamo radim

{ta ho}u. Hteo sam da ostanem sat vremena, ali su me izbacili ranije.

Mo`da sam malo cini~niji nego {to bi trebalo da budem, ali dovoljno je da

pomislim da }e Vuk Dra{kovi}, za koga sam mislio da se povukao, da je

umro, da }e on da doprinese nekoj pobedi. Da li to zna~i da }u slede}e tri

godine da slu{am Rasima Ljaji}a kako ponavlja - Samo {to nismo uhvatili

Mladi}a, evo ga, ba{ sad ga hvatamo? Dosadno mi je vi{e, da li me

razumete? Zato tamo gde je Dinki} - ni mrtav, tamo gde je Ljaji} - ni mrtav,

tamo gde je Nikoli} - ni mrtav, tamo gde je Da~i} - da ne pri~am. Tadi} je ve}

ispucao 40 odsto ovome, 25 onome, 10 ovome, sutra 12 onome. Pa njemu }e

na kraju da ostane 5 odsto. Kako je krenula matematika dava-nja, pa jedna

kafana, pa druga, pa jedna pesma, pa druga, nato~i vina kr~marice, pa

tome nema kraja. Ja za to ne mogu da glasam.

I nemam vi{e velikih ambicija, pa da verujem da }e ova zemlja jednoga

dana postati normalna. Jebe mi se, da vam kaèm iskreno, da li }e postati

normalna ili ne}e, sudbina Srbije me uop{te vi{e ne interesuje. Ne intere-

suje me ni budu}nost mladih generacija, ni starih generacija, ne interesu-

ju me ni zatvorene fabrike, ni poljoprivreda, ni zelena salata, ni luk, ni{ta

me od toga ne interesuje. Koliko mogu, ja se borim za svoje ideje, ali ja ne

mogu da budem Gospod Bog, pa da se za sve borim. Kada mi neko kaè -

Hajde, do|i idu}e nedelje - ja ga oteram u onu stvar. Kakve idu}e nedelje,

pa jesi li ti normalan, kakve idu}e nedelje? Kada me neko pita - Gde }e{ na

more? - do|e mi da ga udarim. Pa kako da idem na more, otkud znam {ta }e

ovde da se digne, mo`da i Pirot ho}e da bude nezavisan? [ta ako do|u Rusi?

Do{li mi na vrata pre neki dan oni - Evropa nema alternativu. Ja sam ih

ignorisao. Be '̀te, bre, vi{e, i vi {to nemate alternativu i vi {to imate alter-

nativu, pustite me.

Onda mi neko kaè - Volim Srbiju, jer sam je upoznao. Pa nisam upoznao

Srbiju, ima hiljade mesta na kojima u ìvotu nisam bio i na koja nikada ne

bih ni oti{ao. I kada sam oti{ao, proklinjao sam sebe {to sam uop{te oti{ao.

Kada smo bili, gde be{e ono, ne znam, u Ubu, rekli su mi - Kako nikada niste

bili ovde? - Pa koji }u vam ovde, {ta ima da vidim, diskoteku, kafanu, pro-

davnicu, za{to bih do{ao? [ta sam ja, neki hodo~asnik da idem po Srbiji?

Ne interesuje me uop{te, ne traìte od mene da budem zamenik za Boga,

da grlim ~ove~anstvo. Kada mi neko kaè - Nas voli narod Gr~ke - do|e mi

Dubravka

Stojanovi}

stvarno da ga ubijem. Pa kako te voli ceo narod? Nikad nisi ni video ceo

narod, video si tri Grka u ìvotu. A ako si pri~ao s jednim od njih, poludeo

si od toga {to pri~a. I sada nas voli ceo narod Gr~ke. Ili - Voli nas kineski

narod. Jesi li normalan, ~ove~e, pa jesi li ti stvarno normalan? Ne mogu

vi{e, ovako }u da budem malo slobodan, da lebdim, da eleviram iznad

Srbije, ako mogu. Ako padnem, moja zemlja, moje dupe, kako da vam

kaèm.

Svetlana Luki}:

Na na{em sajtu su novi tekstovi Teofila Pan~i}a, Vladimira Gligorova i

Ivana Torova. Nastavnici istorije u Danskoj imaju pravo da cele {kolske

godine s decom obra|uju jedan istorijski doga|aj po svom izboru. Da i ona

moè tako, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu,

Dubravka Stojanovi}, bi izabrala jedan doga|aj iz srpske istorije koji nije

zabeleèn u na{oj istoriografiji, niti u na{im ud`benicima. Govori

Dubravka Stojanovi}.

Dubravka Stojanovi}:

S kim god razgovaram, svi se hvataju za glavu i govore - Jao, ovo je isto kao

devedesete, da li je mogu}e da nam se sve ponavlja, da li smo mi debili i

kako je mogu}e da prolazimo to isto? I stvarno, kada pogledate te doga|aje,

oni se zaista ponavljaju, jer ovo {to se sada radi na severu Kosova podse}a

na po~etak rata u Kninu. Onda imamo obe}anu tu`bu protiv zemalja koje

su priznale Kosovo, a to je i Milo{evi} radio. Svakoga dana imamo neki

doga|aj koji zaista uàsno li~i na doga|aje iz devedesetih. Kao svoj hit

doga|aj te vrste bih uzela scenu u Dnevniku, u kojoj Vuk Jeremi} sedi na

~uvenom kanabetu s Gadafijem, jer nam je Gadafi ponovo dao podr{ku.

Stvarno mislim da bi bio red da istori~ari prebroje podr{ke koje smo dobili

od Gadafija i njima se okitili u nekom od te{kih trenutaka u na{oj

pro{losti. Dakle, svakoga dana imamo neki doga|aj koji na to li~i, ali je

problem, po meni, mnogo dublji. Nije stvar u tome {to su ovo potezi nalik

na one koje je ~inio Slobodan Milo{evi}, nego je problem u tome {to mi

nismo iza{li iz te ideje. Mi nismo iza{li iz tog programa. Iz tog programa

nu`no proisti~u takvi potezi i zato oni neprestano li~e jedan na drugi. O

~emu se radi?

Podsetila bih na knjigu Srpska strana rata, koju je ranih devedesetih go-

dina uredio Neboj{a Popov. Tamo je analizirana uloga glavnih nacionalnih

institucija tokom osamdesetih godina. Analizirana je uloga crkve,

udruènja knjièvnika, ~ak i Crvene zvezde, stranaka, pojedinaca, uni-

434

21.0

3.0

8. verziteta. I ta knjiga je pokazala da su delovi tih institucija i najuticajniji

pojedinci izneli tu ideologiju u javnost pre nego {to je Slobodan Milo{evi}

do{ao na vlast. Dakle, oni od 1985/86. preko stranica Duge, Intervjua,

crkvene {tampe postepeno formiraju nacionalni program i ideologiju iz

kojih mi jo{ nismo iza{li. Stranke su organizovali ljudi koji su u~estvovali

u formiranju te ideologije i od kraja osamdesetih Slobodan Milo{evi}

zapravo je sprovodio program opozicije. On je preuzeo njihov program i on

je postao izvo|a~ tih radova. Mi iz toga nismo mogli da iza|emo, jer opozi-

cija nije su{tinski imala druga~iji program. îme je ona mogla da se bori

protiv Milo{evi}a? Mogla je samo da tr~ka iza njega i da vi~e - Mi bismo to

bolje uradili - ili da mu u najgorem slu~aju dovikne - Komunisto.

Opozicija nije imala identitet, svoju poziciju, svoj program, ona nije imala

u ime ~ega da obori Slobodana Milo{evi}a. I ona ga nije ni oborila u ime bog

zna koliko druga~ijeg koncepta. On je prosto pao posle ~etiri izgubljena

rata, posle bombardovanja, posle sankcija, ali program nije zamenjen,

zamenjen je izvo|a~ radova. Program koji polazi od etni~ki ~iste dràve,

mora da proizvodi ovakve posledice i imam potrebu da kaèm - da, li~i na

devedesete, ali li~i samo zato {to je to mnogo stariji, mnogo dublji pro-

gram, koji niko su{tinski nije doveo u pitanje. Sve je to u redu, i Evropa i

reforme, u redu je suo~avati se sa zlo~inima, ali suo~avanje s onim {to nas

je uop{te dovelo u tu situaciju nije pokrenuto na dovoljno ozbiljan na~in ili

nije pokrenuto uop{te.

Pogledajmo doga|aj s osvajanjem zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici. Prvo

sam uloìla dosta napora da bih shvatila {ta se uop{te de{ava tamo i onda

sam shvatila da su sudije i zaposleni taj sud napustili '99. godine. Ovaj

doga|aj nema nikakve veze s progla{enjem nezavisnosti Kosova od pre

mesec dana, ve} s ne~im od pre osam godina, kada je UNMIK ukinuo sve te

sudove i napravio svoj sistem sudstva. Dakle, taj sud je ukinut '99. godine

i on ne postoji kao institucija. Postoji samo ta zgrada. I oni su sada, s

o~iglednom namerom da naprave incident, u{li u zgradu koja je u stvari

prazna, koja nije institucija, ona je samo zid. Oni prave incident mimo

ikakve su{tine. Ni govora o tome da oni ho}e da se vrate na svoj posao.

Njihovog posla nema, jer nema tog suda. I mi se sada pitamo {ta to zna~i,

kao i {ta je zna~io onaj poku{aj da pro|u vozovi i oni nesre}ni lekovi koji

nisu mogli da stignu do ljudi, koji su umirali, jer ovi nisu hteli da priznaju

da je to sada Kosovo i da ti lekovi moraju da pro|u kroz carinske analize.

Isto vaì i za spaljivanje grani~nih prelaza.

Dubravka

Stojanovi}

[ta se tu de{ava? Tu se de{ava identi~na stvar kao u Hrvatskoj 1990, go-

dinu dana pred po~etak rata. I ako se pitate {ta je cilj, ja sam uverena da je

cilj da oni otcepe severni deo Kosova. Cilj je ponovo isti, zato {to izlazi iz

iste ideje da }e se ta dràva kona~no zaokruìti i da }e onda u njoj, unutar

tih kona~no zaokruènih granica, ̀ iveti samo Srbi. I oni sada prave taj rat,

kao da se ni{ta pre toga nije desilo. Hajde da kaèmo da u Kninu 1990. oni

nisu morali znati da }e to dovesti do rata i da ni Hrvatska, niti bilo ko na

svetu ne}e dozvoliti da se Hrvatska precvika na dva dela, pa da jo{

Republika Srpska Krajina bira gde }e da iza|e na more, da li u Zadru ili u

[ibeniku, {to je bila velika strate{ka polemika. Hajde da kaèmo da oni

1990. nisu mogli da znaju posledice svoga delovanja. Ali po{to su

bezuspe{no istu stvar probali ~etiri puta, oni sada ponovo poku{avaju da

otcepe severno Kosovo i potpuno ignori{u to da se situacija u me|uvre-

menu potpuno promenila. Dakle, oni idu u rat, mislim da to treba da se zna

i da to neko treba da formuli{e. Oni idu u rat, ~iji je kraj nama apsolutno

jasan, jer smo ga videli ve} ~etiri puta, a to je da svi Srbi odu s Kosova.

Cela ta situacija podse}a me na jedan doga|aj u srpskoj istoriji, koji je

ostao sasvim nepoznat i na{oj istoriografiji, o kome se naravno ni{ta ne

u~i, ali ga niko ni u istoriografiji, pa ni u vojnoj istoriji nikada nije obradio,

iako duboko verujem da se iz te situacije moè jako mnogo nau~iti. 1912.

godine, kada je kretala sa svojim saveznicima u Prvi balkanski rat protiv

Osmanskog carstva, Srbija je u taj rat u{la s dva javno obznanjena ratna

cilja. Tada se u rat ulazilo vite{ki, tako {to na prvoj strani novina objavi{

za{to ide{ u rat. Prvi ratni cilj bilo je prodiranje ka jugu, ka Kosovu i

Makedoniji, a drugi ravnopravni ratni cilj bio je izlazak na Jadransko more

preko severne Albanije.

U to vreme postojala je opsesija da dràva ne moè postojati bez izlaza na

more. Stalno se ponavljalo da samo [vajcarska i Srbija nemaju more. Bilo

je jasno da }e oko Soluna biti povelika tu~a i da ne treba i}i na tu stranu i

mudro rukovodstvo do{lo je do zaklju~ka da }emo mi nekako preko te se-

verne Albanije da iza|emo na more. I sada je stra{no zanimljivo ~itati

opozicione reakcije u skup{tini i tada{njoj {tampi, jer se opozicija ve} tada

hvatala za glavu i govorila - Ma da li ste vi normalni? Put od Srbije do tog

Jadranskog mora ide preko Prokletija. Kako vi mislite da idete svaki ~as na

to more preko tih Prokletija? Drugo, da li ste vi ikada pro~itali ne{to o toj

severnoj Albaniji? Tamo je pe{~ana plaà i more dubine trideset centi-

metara. Kako }ete tamo da napravite luku, preko koje }e va{ izvoz da pro-

dre u svet, {to je valjda ideja? Naravno, danas mi znamo sve {to se desilo,

pa znamo i da je prugu, dodu{e ne preko Prokletija, nego preko mnogo

436

21.0

3.0

8. niìh i blaìh crnogorskih planina, napravio tek drug Tito sa svim krediti-

ma ovoga sveta sedamdesetih godina dvadesetog veka. To je pruga

Beograd - Bar, koja se sada rasformirala, jer je niko nije odràvao. Ali ne,

oni 1912. prave luku u tom pesku i nekako }e oni tamo da stignu, ne zna se

kako, ali Srbija }e da iza|e na more i ta~ka.

Srpska vojska zaista je vrlo brzo pro{la i oslobodila ili osvojila Kosovo i

onda je deo srpske vojske krenuo da osloba|a to more. Va`no je znati da se

ta prva akcija odigrava u novembru 1912. Deo vojske nastavlja prema

Makedoniji, gde se odvija Kumanovska bitka i sve redom, a deo vojske,

ponavljam, u novembru 1912. godine, prelazi Prokletije u poku{aju da

Srbija dobije more. Iza|u oni na more kod Dra~a. Zgranu se velike sile, ne

mogu da veruju. Kaù - êkajte, drugari, prvo smo vam rekli - Nemojte da

nam ru{ite Osmansko carstvo, to je ravnoteà velikih sila, mi smo se o

svemu dogovorili, ali vi ste krenuli. I sada ste nam do{li na more, a mi smo

vam objasnili da je to interesna sfera Austro-Ugarske i Italije, mi smo to

podelili i vi niste predvi|eni u toj situaciji. Ovi stoje na moru i ponavljaju -

Srbija je iza{la na more. Austro-Ugarska {tampa objavu rata Srbiji, vr{i

jednu od prvih velikih mobilizacija, mobili{e oko dvesta hiljada ljudi, dovo-

di ih na Drinu i kaè Srbiji - Povucite se s tog mora, niste predvi|eni u toj

igranci, krenu}emo u rat protiv vas, sklonite se odatle. Oni su sedeli na tom

moru dvadesetak dana. I Rusija i svi su im rekli - I{ s tog mora. I posle

dvadesetak dana, sad je ve} malo kasniji novembar i po~etak decembra,

oni se povla~e preko Prokletija nazad u Srbiju. Sede oni, o~igledno ner-

vozni zbog tog mora, kad stiè bratski poziv. Sve to vreme dok su oni i{li

gore-dole preko Prokletija, Crnogorci poku{avaju da osvoje Skadar, jer to

je valjda epska poezija, Bolani Doj~in i cela ekipa i to nekako mora da pri-

padne Crnoj Gori i taj Skadar je njihov ratni cilj. Te{ko ide ta opsada

Skadra i u trenutku ve} potpune zanemo}alosti, oni pozivaju srpsku

vojsku da do|e da im pomogne. Vide ovi novu {ansu.

Svetlana Luki}:

Voda.

Dubravka Stojanovi}:

Da se ide na more. Kre}u u februaru 1913. ponovo preko Prokletija, istim

putem. U me|uvremenu se sva{ta de{ava, o tome pi{e opoziciona {tampa.

Zapanjeni Albanci gledaju {ta je ovo, malo-malo, pa pro|e neka vojska, tu i

tamo neko tu vojsku napadne, jer im je ~udno {ta }e ovi ovde, vojska odgov-

ori, bilo je tu i civilnih zlo~ina i tako dalje. Sva{ta se tu de{ava, a da ne gov-

Dubravka

Stojanovi}

orimo kako je toj vojsci koja ponovo ide u februaru, po{to se u novembru

vratila. Tu se svaki put izgubi polovina vojnika, dok se to uop{te pre|e u

jednom smeru. Do|u oni pod Skadar, trajala je ta opsada jo{ izvesno

vreme, ali s oja~anim srpskim trupama, u|u oni slavodobitno u taj Skadar,

u kojem se opet de{avaju svakakvi ratni zlo~ini.

Velike sile su {okirane - pre tri meseca smo vam rekli da ovo ne moè, u

decembru 1912. je Albanija priznata kao nezavisna dràva, upravo da bi se

obeleìlo da tu nema dalje. Drugo, ponovo vam kaèmo, to je prosto interes

evropskih sila, bez obzira na to {to su u tom trenutku podeljene na dva

bloka, ali imaju strate{ke dogovore i vi opet niste predvi|eni u toj okol-

nosti. Sazove se konferencija ambasadora velikih sila, koja po{alje protest-

nu notu Srbiji i Crnoj Gori da se hitno povla~e odatle. Srbija je tu bila

donekle mudrija od Crne Gore i brè se povukla, ali ponavljam, u februaru,

opet preko Prokletija, nazad u Srbiju. Crna Gora je jo{ desetak dana ostala

u Skadru i po{tu su velike sile napravile pomorsku blokadu obale i rekle da

}e zaista raspaliti s tih brodova po Crnoj Gori, i oni su se na kraju povukli

iz Skadra i time se zavr{ava skadarska kriza 1913. godine.

To nije kraj. Bude tu i Drugi balkanski rat, to je leto 1913. Ono je bio febru-

ar 1913, a sada smo u letu 1913. Ratovali smo s Bugarima, opet je izgubljeno

dvadeset-trideset hiljada ìvota. I onda ide u septembru 1913. godine nova

epizoda, u kojoj su neke albanske trupe s teritorije priznate albanske

dràve upale na teritoriju koja je sada srpska, u Makedoniju. Dakle, neka

pograni~na ~arka se iskomplikovala i krenu srpske trupe da odbrane svoju

teritoriju, a kada su se ve} na{le na Prokletijama, ne mogu da odole. Prosto

se name}e. I oni tre}i put, u septembru 1913, ponovo do|u na more, opet se

cela stvar ponavlja, ponovo se velike sile hvataju za glavu, ponovo se oni

vrate preko Prokletija nazad. I ima jo{ jedna epizoda, o kojoj ne mogu

nikakvog ozbiljnog traga da na|em. To se sigurno desilo, ali nemam detal-

je kakve imam za ove prethodne tri epizode. Apsolutno se dogodilo ponovo

u januaru 1915. godine. To je trenutak posle Kolubarske bitke, koja je tra-

jala skoro mesec dana. Znate ceo onaj ep koji je iz toga iza{ao i sve te `rtve

koje su bile realne i tako dalje. To je trenutak tifusa, kada se masovno

umire u Srbiji, to je trenutak koji opisuje Dobrica ]osi}, se}ate se valjevske

bolnice. Se}ate se kako se pucalo i pevalo svojevremeno na toj predstavi

osamdesetih godina. Dakle, Srbija je u katastrofalnom stanju, tek

oslobo|ena od prve okupacije. Oni ra~unaju da im je Kolubarska bitka

donela toliki presti ̀kod saveznika da mogu da probaju ponovo, u januaru

438

21.0

3.0

8. 1915, usred svetskog rata, da tu stvar ponovo urade. I naravno, sve se

de{ava kao i u prethodnim epizodama.

To je pri~a koju je vrlo te{ko rekonstruisati na osnovu na{e postoje}e isto-

riografije. Ona nigde nije ispri~ana, ali je apsolutno paradigmati~na. Vi

imate opsesiju, pa sad, da li je to more, da li su to odre|ene teritorije, nije

bitno, ali vi ste ne{to odlu~ili, i velike sile vam kaù - Ne moè - i vi se nalju-

tite na velike sile i kaète - E, vide}e{ da moè. I vi sad to terate, umesto da

poku{ate da na|ete neku situaciju u kojoj }ete se vi namestiti da budete s

tim velikim silama, pa da onda uz njihovu pomo} ostvarujete neke svoje

interese, ma kakvi ti interesi bili. Tako rade pametne zemlje. Ne, vi uporno

sprovodite dalje svoje planove. Stvarno se postavlja pitanje kakav je to

problem, da li je to neko ludilo te elite, o ~emu ~esto govorimo, ili je to ludi-

lo odre|enih pojedinaca. [ta }emo da dobijemo ako kaèmo da Ko{tunica

ima odre|enih psiholo{kih problema? Da li time re{avamo na{u situaciju?

Onda }emo da kaèmo da ih je imao i Milo{evi}, pa }emo da se vra}amo

unazad, pa ih je imao, bogami, i Pa{i}. Ne mogu neprestano takve situaci-

je da izlaze iz ne~ijih psiholo{kih problema. Mora da postoji neki ozbiljni-

ji razlog. Jedan od razloga jeste to {to ono za {ta mi vidimo da je ludo, nije

i za njih ludo. Mislim da je to jedan od osnovnih nesporazuma izme|u tog

vo|stva i tog dru{tva, ili bar dela dru{tva koji ne razume odluke toga

vo|stva. U Pe{~aniku smo ~esto o tome pri~ali i svakoga puta poku{avali

da na|emo neki novi razlog. Jedan od razloga koje smo naveli je u onome

{to sam tada nazvala savez elita, dakle, da je to prosto u li~nom interesu

odre|enih elita i da su te elite - ekonomske, finansijske, trgova~ke, vojne,

intelektualne, crkvene i da one imaju interes u proizvodnji tih kriza, koje

im daju odre{ene ruke. Tako|e stalno treba imati u vidu i to da je sa

stanovi{ta vlasti ovo racionalna politika. Zato mi, izme|u ostalog, stalno u

njoj opstajemo. To {to nama izgleda kao iracionalno, s njihovog stanovi{ta

je racionalno, jer se tako najbolje vlada. Dakle, dok god oni predu tu pri~u,

dok god oni prave tu situaciju stalne opasnosti, dok god je taj adrenalin

povi{en, njihova vlast mora biti apsolutna i u svakom slu~aju mnogo ve}a

nego u bilo kakvom ure|enom i demokratskom dru{tvu.

Na{la sam jedan izvanredan tekst u opozicionoj {tampi toga vremena, koji

se zove Na prole}e. Tu se kaè da se u Srbiji vlada pomo}u parole - Na

prole}e. êkajte, na prole}e se spremaju presudni, sudbonosni doga|aji.

Nemojte sada da postavljate ta glupa ̀ ivotna pitanja. Neka se to desi, neka

to pro|e, lako }emo posle re{iti te puteve, bolnice, gluposti, {kolstvo, plate,

penzije i ostale detalje, jer na prole}e }e se desiti ozbiljni doga|aji. I ovo sa

Dubravka

Stojanovi}

severnim Kosovom je taj na~in vladanja. On je vrlo racionalan, jer se tako

odli~no i skoro zauvek moè vladati.

Opet da se vratimo na pitanje odakle proizlaze ta ludila. ̂ esto imam utisak

da se tu napravio zatvoreni krug izme|u siroma{tva i zaostalosti s jedne

strane, i kompleksa vi{e nacionalne vrednosti, dakle, nacionalne arogan-

cije i uobraènosti, s druge strane. U trenutku kada Srbija postaje

samostalna ili relativno samostalna zemlja, po~etkom devetnaestog veka,

imate devastirano dru{tvo, jako siroma{no i nerazvijeno, ali po~inje da se

formira elita, koja ima veoma velike nacionalne ambicije. Te nacionalne

ambicije ni na koji na~in ne odgovaraju realnom stanju i mogu}nostima te

zemlje, ali one postaju opsesija te elite. I onda vi kaète - Pa dobro, jesmo

mi sada siroma{na zemlja, ali hajde to da re{imo tako {to }emo osloboditi

srpstvo, hajde to da re{imo tako {to }emo postati velika zemlja, pa }emo

onda kao velika zemlja lak{e da iza|emo iz tog kruga siroma{tva. Vi

moète da kaète da je to jedan mogu}i na~in da vidite tu stvar, ja se na-

ravno s tim na~inom ne bih sloìla, ali to je devetnaesti vek, vreme velikih

nacionalnih dràva. I hajde, dobro. Jedan rat, drugi rat, a dru{tvo ne stag-

nira, ono opada, postaje sve siroma{nije.

Vi sve vi{e novca tro{ite na tu veliku dràvu koju ne moète da postignete

i tu se zatvara taj krug. Dru{tvo postaje sve siroma{nije, a vi kao kockar

idete dalje, s idejom - êkaj, samo jo{ ovaj put da uloìm, pa }e da mi se

vrati, pa }u onda ja to siroma{tvo da pokrenem, hajde samo jo{ ovaj put da

probam. I vi do|ete do jednog stepena nerazvijenosti, kada ste ve}

proma{ili ogromno vreme, kada su ve} svi drugi oti{li, napustili tu obalu,

{to bi rekli romanti~ari, i kada vam je svaki put potrebno jo{ mnogo vi{e

novca da to dru{tvo pokrenete iz siroma{tva. Dakle, cena raste. Mislim da

se u jednom prelomnom trenutku shvatilo i reklo - êkaj, mi ovo ne

moèmo da pokrenemo i hajde stalno da ratujemo, da idemo iz avanture u

avanturu, jer ovo je ve} preteàk zadatak, pa neka ga uradi neko slede}i.

Mo`da }e da se promene, {to ovi sada kaù, me|unarodne okolnosti.

Mo`da }e opet, daj boè, da bude hladni rat, pa bipolarna ili ne znam koja

podela sveta, pa da se mi ovajdimo. Pa ne}e, ne de{avaju se stvari tako. Ovo

je sada novi svet i mi ne ̀ elimo da ga razumemo i mi ne}emo da razumemo

{ta u njemu treba da uradimo, to jest da podvu~emo crtu i da kaèmo - Tu

smo gde smo, daj da vidimo kona~no za{to na{ narod nema zube i za{to su

nam ovakve bolnice i za{to na{i |aci imaju najlo{ije rezultate na testu Pisa

i tako dalje.

440

21.0

3.0

8. I tu se uvek setim jednog razgovora s Marijom Todorovom, koja je napisala

poznatu knjigu Imaginarni Balkan. Ona je ve} petnaest godina profesor u

Americi, ali je bugarska istori~arka. I pri~ala mi je kako je, dok je predavala

u Bugarskoj, svakoj novoj generaciji studenata govorila istu re~enicu -

Glavna sre}a Bugarske je {to je izgubila sve ratove. To bi, na-ravno, izazi-

valo konsternaciju kod studenata, ali je njoj davalo mogu}nost da objasni

kako je Bugarska zahvaljuju}i nizu poraza, koji su normalno usledili iz

iste ovakve arogantne nacionalne politike i iste ovakve uobrazilje kakva je

bila ovde, kona~no izvukla zaklju~ak da je tu gde je i da treba da vidi {ta }e

s tim {to realno ima.

E, mi smo krenuli drugim putem, sticajem okolnosti ti ratovi su nam bolje

i{li i nije se do{lo do tog trenutka kada se crta podvla~i i nije se shvatilo da

je dvadeset prvi vek i da to vi{e ni na koji na~in ne li~i na onu podelu sveta

iz devetnaestog veka, ni na onu iz dvadesetog veka, ni prve ni druge

polovine, da ne li~i ni na jednu podelu sveta. I pita me neko ovih dana, za

neke novine, o 27. martu kao presudnom doga|aju - pa da li smo mi sada u

toj istoj situaciji. Pa nismo u istoj situaciji. To je bila podeljena Evropa,

koja je uvek bila podeljena i razni narodi su imali mogu}nost da se orijen-

ti{u na ovu ili na onu stranu. Prvi put nema te podele i zapravo nema

dileme - ho}e{ ovo ili, brate idi, ostani tamo gde si, ako si to izabrao. Prema

tome, nema te situacije s kojom se mi moèmo poreditii, nema tog izbora

iz dvadesetog ili iz devetnaestog veka koji bismo mi mogli danas primeni-

ti. Danas je potpuno druk~ija situacija i ko je ne razume, ̀ ao mi je. [to kaè

Latinka Perovi} - Ima naroda koji su u istoriji nestali.

Svetlana Luki}:

U dana{njoj emisiji dva puta ste slu{ali pesmu Ple{i me do kraja ljubavi,

Lenarda Koena, koju je otpevala i Madlen Pejdo. Na ovu pesmu nas je pod-

setila slu{ateljka Olivera. U emisiji su govorili Ljuba Stojadinovi}, Aida

]orovi}, Ishak Slezovi}, Pera Lukovi}, Teofil Pan~i} i Dubravka Stojanovi},

a mi je celu posve}ujemo uspomeni na Stojana Cerovi}a, koji je umro na

dana{nji dan pre tri godine. Do vi|enja.

Documents

Pescanik FM 11