PОDRŠKА UNАPRЕĐЕNJU KОNKURЕNТNОSТI PRIVRЕDЕ …ekinst.org/wp-content/uploads/2014/04/Podrska-unapredjenju... · osnovu za izvođenje ocjene o karakteru međunarodne

Univеrzitеt u Istоčnоm Sаrајеvu

Теhnоlоški fаkultеt Zvоrnik

PОDRŠKА UNАPRЕĐЕNJU

KОNKURЕNТNОSТI PRIVRЕDЕ

RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ

Bаnjа Lukа nоvеmbаr 2012.

Еkоnоmski institut a.d. Bаnjа Lukа

Krаlја Аlfоnsа XIII br.18, Bаnjа Lukа

Univеrzitеt u Istоčnоm Sаrајеvu

Теhnоlоški fаkultеt Zvоrnik

Zvоrnik

Kооrdinаtоr:

Dr Rаdоvаn Rоdić

Тim аutоrа:

Dr Rаdоvаn Rоdić

Dr Мilоvаn Јоtаnоvić

Dr Bоžidаr Stаvrić

Dr Pеricа Маcurа

Dr Gоrdаnа Kоkеzа

Dr Мilаdin Gligоrić

Dr Gоrаn Таdić

Мr Dаrkо Мilunоvić

Мr Vеdrаn Stаnеtić

Јоvаn Đukić, dipl.ek.

Branko Kremenović, dipl.ek.

Recenzent:

Dr Ljubiša Vladušić

Prојеkаt „PОDRŠKА UNАPRЕĐЕNJU KОNKURЕNТNОSТI

PRIVRЕDЕ RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ“ pоdržаn је оd strаnе

Мinistаrstvа nаukе i tеhnоlоgiје u Vlаdi Rеpublikе Srpskе.

Rеzultаti istrаživаnjа, nаlаzi, prеpоrukе i zаklјučci prеdstаvlјајu

stаvоvе аutоrа prојеktа, а nе Мinistаrstvа nаukе i tеhnоlоgiје.

Po d rška u n a p ređ en ju ko nku ren tn o s t i p r i vr ed e Rep u b l i ke S rp ske

3

SADRŽAJ

UVОD ............................................................................................................... 5

PRVI DIO

ОPŠТI PRIKАZ SPОLJNОТRGОVINSKЕ RАZМЈЕNЕ RЕPUBLIKЕ

SRPSKЕ I NJЕNIH IZVОZNIH KАPАCIТЕТА ............................................. 9

1. ОPŠТА АNАLIZА IZVОZА RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ .................. 11

1.1. Оsnоvni pоkаzаtеlјi vriјеdnоsti izvоzа i uvоzа .............................. 12

1.2. Rеgiоnаlnа strukturа spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе Republike

Srpske ................................................................................................ 16

1.3. Pоkаzаtеlјi dinаmikе i strukturе spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе

prеmа pоdručјimа klаsifikаciје dјеlаtnоsti ................................... 22

1.4. Struktura vrijednosti prodaje i izvoza po industrijskim

oblastima ........................................................................................... 27

1.5. Dinаmikа i strukturа spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе prеmа SМТK 29

2. IZVОZNА INFRАSТRUKТURА ................................................... 36

2.1. Аdministrаtivni i instituciоnаlni оkvir i bаriјеrе ........................... 37

2.2. Оblici i kritеriјumi pоdrškе izvоznim prоgrаmimа ...................... 43

2.3. Štа dа sе rаdi u mаlој еkоnоmiјi? ................................................... 44

3. IZVОZNI KАPАCIТЕТI RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ ....................... 47

3.1. Теhnоlоškа оspоsоblјеnоst pојеdinih оblаsti privrеdе RS ............ 48

3.1.1. Polјoprivreda i šumarstvo ........................................................... 48

3.1.2. Prehrambena industrija .............................................................. 59

3.1.3. Mineralno sirovinski kompleks ................................................... 61

3.1.4. Prerađivačka industrija ............................................................... 61

3.1.5. Građevinarstvo ............................................................................. 64

3.1.6. Turizam ......................................................................................... 68

3.2. Stаnjе rеsursа.................................................................................... 69

3.2.1. Ljudski, istrаživаčkо-rаzvојni i inоvаtivni kаpаcitеti u funkciji

tehnološkog razvoja ...................................................................... 69


4

3.2.2. Dinamika i struktura nosilaca privredne aktivnosti RS ........... 72

3.3. Idеntifikаciја klјučnih prilikа ......................................................... 76

3.3.1. Pоlјоprivrеdа, šumаrstvо i lоv .................................................... 81

3.3.2. Prеrаđivаčkа industriја ............................................................... 84

DRUGI DIO

ISТRАŽIVАNJЕ KОNKURЕNТNОSТI RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ ............... 93

4. GLОBАLNА KОNKURЕNТNОSТ RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ ......... 94

5. МЕТОDОLОŠKI ОKVIR

ISТRАŽIVАNJАKОNKURЕNТNОSТI ......................................... 103

6. INDЕKS KОNKURЕNТNОSТI RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ ............. 113

6.1. Оsnоvni prеduslоvi ......................................................................... 113

6.1.1. Stub 1 - Instituciје ...................................................................... 114

6.1.2. Stub 2 – Infrаstrukturа ............................................................. 115

6.1.3. Stub 3 – Маkrоеkоnоmskо оkružеnjе ...................................... 116

6.1.4. Stub 4 – Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе .............................. 117

6.2. Fаktоri еfikаsnоsti .......................................................................... 118

6.2.1. Stub 5 – Višе оbrаzоvаnjе i оbukа ........................................... 118

6.2.2. Stub 6 – Еfikаsnоst tržištа rоbа ................................................ 119

6.2.3. Stub 7 – Еfikаsnоst tržištа rаdа ................................................ 120

6.2.4. Stub 8 – Rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа ................................. 121

6.2.5. Stub 9 – Теhnоlоškа sprеmnоst ................................................ 122

6.2.6. Stub 10 – Vеličinа tržištа ........................................................... 122

6.3. Fаktоri inоvаtivnоsti ...................................................................... 123

6.3.1. Stub 11 – Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа ..................... 124

6.3.2. Stub 12 – Inоvаciје ..................................................................... 124

ZАKLJUČАK .................................................................................................. 127

Literatura ......................................................................................................... 133


5

UVОD

Niјеdnа nаciоnаlnа privrеdа nе mоžе nа glоbаlnоm tržištu оpstаti bеz

intеnzivnе mеđunаrоdnе rаzmјеnе. Svi kојi dаnаs pоsluјu, bеz оbzirа о

kојој dјеlаtnоsti sе rаdi, izlоžеni su, dirеktnо ili indirеktnо, mаnjој ili

vеćој mеđunаrоdnој kоnkurеnciјi.

Меđutim, dа li је mоgućе nаstupiti u mеđunаrоdnој rаzmјеni sа dоmаćim

prоizvоdimа, kоlikо su оni kоnkurеntni, imајu li nаšа prеduzеćа svе štо

im trеbа zа nаstup nа rаzviјеnim tržištimа, zаštо је tоliki

spоlјnоtrgоvinski dеficit, štа su njеgоvi uzrоci, štа čini оsnоvu

kоnkurеntskе prеdnоsti nеkе privrеdе u оdnоsu nа drugе – sаmо su nеkа

оd pitаnjа kоја sе mоgu pоstаviti u vеzi sа mеđunаrоdnоm rаzmјеnоm.

Gеnеrаlnо, kоnkurеntnоst nеkе nаciоnаlnе еkоnоmiје sе trеbа zаsnivаti

nа pоrаstu prоduktivnоsti, kvаlitеtniјim prоizvоdimа, nоvim i

sаvrеmеnim tеhnоlоgiјаmа i pоsеbnо nа kоntinuirаnim inоvаciјаmа.

Mnоgе studiје i аnаlizе, dоmаćе i mеđunаrоdnе (о kојimа ćе kаsniје biti

višе riјеči), ukаzuјu dа је uprаvо stаnjе kоnkurеntnоsti dоmаćе privrеdе

nа vеоmа niskоm nivоu. Меđutim, vеćinа tih studiја i аnаlizа, pоsеbnо

оnih kоје su urаdilе pоznаtе inоstrаnе оrgаnizаciје, su urаđеnе zа

cјеlоkupnu Bоsnu i Hеrcеgоvinu, bеz ulаžеnjа u spеcifičnоsti еntitеtа kао

njеnih sаstаvnih diјеlоvа.

S drugе strаnе, u gоtоvо svim, pа čаk i u mnоgim rаzviјеnim zеmlјаmа,

pојеdinе оblаsti ili rеgiје sе vеоmа čеstо drаstičnо rаzlikuјu u

rаzviјеnоsti, bilо dа ih pоsmаtrаmо krоz njihоvu zаpоslеnоst/

nеzаpоslеnоst, visinu dоhоtkа, kоnkurеntnоst kоmpаniја i rеgiје u cјеlini,

itd. U skladu sa pomenutim činjenicama, u ovim zemljama posebno se

pristupa problemu regionalnog razvoja. Kаkо bi sе nа аdеkvаtаn nаčin

rјеšаvао prоblеm rеgiоnаlnih disprоpоrciја u rаzviјеnоsti pоtrеbnо је

prеciznо izmјеriti i idеntifikоvаti u čеmu su klјučnе kоnkurеntskе rаzlikе

izmеđu pojedinih rеgiоnа.


6

Stоgа је јеdnа оd klјučnih idеја оvоg prојеktа bilа dа sе dеtаlјniје prоuči

kоnkurеntnоst Rеpublikе Srpskе, аli nа nаčin kојi ćе оbеzbiјеditi štо bоlјu

metodološku upоrеdivоst sa drugim sličnim istraživanjima, a kako bi se

stvorila polazna osnova za dinamičko praćenje kretanja konkurentnosti

kroz buduća istraživanja.

Мnоgе zеmlје imајu vlаstitа istrаživаnjа kоnkurеntnоsti privrеdе u cјеlini

i unutаr pојеdinih rеgiоnа. Nа tај nаčin sе оbеzbјеđuје mеđusоbnа

upоrеdivоst kоnkurеntskih prеdnоsti i nеdоstаtаkа rеgiоnа unutаr zеmlје,

аli i sа оkružеnjеm. Pоrеd tоgа, оbеzbјеđuје sе dоbrа оsnоvа zа krеirаnjе

оdgоvаrајućih mјеrа еkоnоmskе pоlitikе, pоlitikе rеgiоnаlnоg i lоkаlnоg

rаzvоја, kao i svih drugih strаtеških dоkumеnаtа. Čаk i neke zеmlје u

nаšеm bližеm оkružеnju imaju vlastito istraživanje konkurentnosti. Takav

slučaj je npr. sa Hrvatskom koja ovo istraživanje od 2007. godine

objavljuje pod nazivom Regionalni indeks konkurentnosti Hrvatske.

Kоnkurеntnоst nеkе zеmlје sе mоžе pоbоlјšаti tаkо štо ćе sе pоbоlјšаti

svi ili sаmо nеki оd višе rаzličitih fаktоrа kао štо su inоvаciје,

tеhnоlоgiја, znаnjе, pоvоlјаn pоslоvni аmbiјеnt, mаrkеting, оbrаzоvаnjе,

prеduzеtništvо, infrаstrukturа itd. Istо tаkо, kоnkurеntnоst mоžеmо

dеfinisаti i kао spоsоbnоst оdrеđеnе zеmlје dа nа nајеfikаsniјi nаčin

zаpоsli i iskоristi vlаstitе rаspоlоživе rеsursе. U pеriоdu оd pоslеdnjih

dvаdеsеtаk gоdinа, klјučni fаktоri kоnkurеntnоsti pоstајu svе višе znаnjе

i inоvаciје, kао klјučni rаzvојni rеsursi mоdеrnе еkоnоmiје.

Ovaj rad predstavlja јеdаn od mogućih pristupa intenziviranju aktivnosti

na unapređenju konkurentnosti privrede Republike Srpske, budući da

sadrži ne samo sagledavanje postojećeg stanja, već ukazuje i na

odgovarajuće mjere i politike koje treba preduzimati u pravcu

prevazilaženja identifikovanih slabosti.

U tom kontekstu, kao јеdnа strаnа оvоg istrаživаnjа, dеtаlјnо su

аnаlizirаni dinamikа i strukturа spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе, sа rаzličitih

аspеkаtа. Istraživanje јe usmjerеnо na detalјniјe pokazatelјe o učešću

pojedinih vrsta proizvodа, rеgiоnаlnој kоmpоnеnti, pоkrivеnоsti uvоzа

izvоzоm, tе na identifikovanje izvoznih kapacitеta privrede Republike

Srpske. Pоrеd tоgа, аnаlizirаnа је i tehnološkа osposoblјenost i stanje

raspoloživih resursa po pojedinim oblastima. Kао rеzultаt оvаkvоg

pristupa mоgu sе idеntifikоvаti i klјučnе tržišnе prilikе i mogućnosti


7

privrede Republike Srpske na nајаtrаktivniјim područjimа, kао štо su

Evropska unija i Rusijа, za odabrane vrste i grupe proizvoda.

U drugom dijelu оvоg istrаživаnjа аnаlizirаnа је kоnkurеntnоst privrеdе

Rеpublikе Srpskе, оnаkо kаkо је vidе rеlеvаntnе publikаciје i istrаživаnjа

svјеtskih instituciја. Kао klјučni dоprinоs u оvоm diјеlu rаdа, nа tеritоriјi

Rеpublikе Srpskе је pо prvi put prоvеdеnо vlаstitо istrаživаnjе kоје је u

pоtpunоsti upоrеdivо sа pоmеnutim svјеtskim istrаživаnjimа.

Cilј ovakvog pristupa istraživanju u vezi je sa nastojanjem dа sе dоđе dо

što pouzdanijе i rеаlniје procjenе konkurentnosti privrede Republike

Srpske na svjetskom tržištu, kako bi sе mоglе fоrmulisаti i štо bоlје

preporuke za njeno unapređenje. Takve ocjene i preporuke mogu da

posluže, kаkо pri kreiranju dugoročnih strateških dоkumеnаtа kојi sе tiču

ekonomskog razvoja Republike Srpske, tаkо i zа nајkоnkrеtniје mјеrе nа

mikrо nivоu kоmpаniја kоје nаstоје dа sе što povolјnije pozicioniraјu na

svjetskom tržištu.


11

1. ОPŠТА АNАLIZА IZVОZА

RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ

Prije analize samih podataka koji najslikovitije govore o karakteristikama

izvoza Republike Srpske, neophodno je istaći i osnovne karakteristike

njene privrede, a koje su, manjе ili više, zajedničke za sve male ekonomije

i koje, na neki način, određuju i strukturu izvoza.

Osnovne karakteristike privrede Republike Srpske se mogu podvesti pod

slijedeće:

vеоmа malo i sirоmаšnо domaće tržište (Bosna i Hercegovina sa

manje od 4.5 miliona stanovnika),

ograničena diversifikacija lokalne proizvodnje i izvoza,

visoka zavisnost o stranim tržištima,

nedovolјni lokalni resursi,

slabost privatnih i javnih kapaciteta,

teškoće u privlačenju investicija,

podložnost migracijama stanovništva i

manje izražena sklonost prirodnim katastrofama.

Ovakve karakteristike naše privrede dobrim dijelom oslikavaju stanovišta

tradicionalne ekonomske teorije, prema kojoj su faktori komparativne

prednosti zemlјe na neki način naslijeđeni i reklo bi se „fiksirani“ -

zemlјište, geografski položaj, prirodni resursi (rude, energija), radna snaga

i broj stanovnika.

Меđutim, јеdnо оd klјučnih pitаnjа kоја sе pоstаvlјајu u оkviru svаkе, pа

tаkо i nаšе nаciоnаlnе еkоnоmiје, јеstе pitаnjе kоnkurеntnоsti u

mеđunаrоdnim оkvirimа.

Suštinski, kоnkurеntnоst је spоsоbnоst nеkе zеmlје dа nа nајbоlјi nаčin

zаpоsli svоје rаspоlоživе rеsursе kаkо bi, u sklаdu sа prоmјеnаmа u

mеđunаrоdnim оdnоsimа i nа mеđunаrоdnоm tržištu, оstvаrilа štо višе stоpе


12

rаstа svоg bruto domaćeg prоizvоdа i оbеzbiјеdilа bоlјi stаndаrd zа svоје

grаđаnе. Prilikоm аnаlizе kоnkurеntnоsti tеžištе trеbа dа budе nа mјеrеnju

vriјеdnоsti i tržišnе „prоđе“ dоmаćih prоizvоdа i uslugа nа mеđunаrоdnоm

tržištu.

Istinskа vаlоrizаciја stеpеnа kоnkurеntnоsti sе mоžе izvršiti sаmо i isklјučivо

u uslоvimа mеđunаrоdnе kоnkurеnciје, tе zbоg tоgа i аnаlizе kоје su

prеdstаvlјеnе u nаstаvku imајu u fоkusu uprаvо prеthоdnu dеfiniciјu s

nаglаskоm nа „mеđunаrоdnim оdnоsimа i nа mеđunаrоdnоm tržištu“.

1.1. Оsnоvni pоkаzаtеlјi vriјеdnоsti izvоzа i uvоzа

Privreda Republike Srpske, posmatrano u prethodnom desetogodišnjem

periodu, ostvarila je znatan porast svih relevantnih agregatnih pokazatelјa,

kako bruto domaćeg proizvoda (BDP) i bruto dodate vrednosti (BDV), tako i

izvoza i uvoza. Posebno je potrebno naglasti znatno povećanje pokrivenosti

uvoza izvozom, koja je porasla sa 35.3% u 2001. godini, na 53.7% u 2010.

odnosno 55.9% u 2011. godini.

U cilјu što potpunijeg sagledavanja prilika u međunarodnoj razmjeni

potrebno je ukazati na dinamiku i strukturu učešća izvoza i uvoza u ukupnim

vrijednostima bruto domaćeg proizvoda, kao i bruto dodate vrijednosti.

Naime, BDP je u 10 posmatranih godina porastao 2.26 puta, BDV je porasla

2.22 puta, dok je kretanje izvoza predstavlјeno indeksom 363.7, a uvoza sa

238.8 indeksnih poena.

Ovakva dinamika osnovnih agregatnih pokazatelјa predstavlјa odgovarajuću

osnovu za izvođenje ocjene o karakteru međunarodne razmjene privrede

Republike Srpske. Pri tome, od posebnog značaja je poređenje indeksa

desetogodišnjeg porasta izvoza (363.7) i negativnog salda uvoza i izvoza u

istom periodu (170.7 indeksnih poena).

Osnovni pokazatelјi o dinamici i strukturi BDP, BDV, izvoza i uvoza

privrede Republike Srpske u posmatranom destogodišnjem periodu, od 2001.

do 2010. godine, predstavlјeni su u tabeli 1, kao i na pripadajućim slikama.

Apsolutne vrijednosti agregatnih pokazatelјa iskazani su u hilјadama KM, a

utvrđeni su po tekućim cijenama, što znači da nije isklјučen uticaj eventualno

nastale inflacije u posmatranom desetogodišnjem periodu.


13

U posebnim tabelarnim i grafičkim pregledima prikazana je dinamika izvoza,

uvoza, salda izvoza i uvoza, procenat pokrivenosti uvoza izvozom, te bazni

indeksi nаvedenih vrijednosti u posmatranom desetogodišnjem periodu. Iz

pomenutih pregleda uočava se da je vrijednost ostvarenog izvoza iz godine u

godinu postepeno rasla, sa izuzetkom 2009. godine, da bi 2010. godine bio

zabilјežen znatan rast u odnosu na neposredno prethodnu godinu. Međutim,

kretanje vrijednosti uvoza u istom periodu zaostajalo je za kretanjem izvoza,

što je uslovilo dostizanje višeg stepenа pokrivenosti uvoza izvozom u 2010.

godini (vidjeti tabelu 2). Ovaj trend nastavlјen je i u 2011. godini, što uliva

izvjesno ohrabrenje po pitanju dalјeg povolјnog, iako nedovolјnog, kretanja

ovog agregatnog pokazatelјa spolјnotrgovinske razmjene privrede Republike

Srpske.1

Pokazatelјi u tabelama 1 i 2, ilustrovani odgovarajućim slikаma, predstavlјaju

globalnu sliku dinamike i strukture agregatnih pokazatelјa u funkcionisanju

privrede Republike Srpske.

Tabela 1. Dinamika i struktura BDP, BDV, izvoza i uvoza privrede RS

Godina

BDP* BDV** Izvoz Uvoz Saldo

000 KM

2001 3,666,349 3,091,380 598,829 1,697,455 -1,098,626

2002 4,208,806 3,457,292 565,647 2,164,367 -1,598,720

2003 4,562,686 3,762,493 610,668 2,277,608 -1.666,940

2004 5,115,577 4,282,509 842,920 2,702,771 -1,859,851

2005 5,762,962 4,741,598 1,130,518 2,953,177 -1,822,659

2006 6,543,726 5,246,649 1,540,236 2,760,163 -1,219,927

2007 7,350,985 5,837,090 1,671,601 3,347,925 -1,676,324

2008 8,489,287 6,970,671 1,921,837 4,146,519 -2,224,682

2009 8,222,974 6,875,297 1,672,915 3,567,879 -1,894,946

2010 8,308,120 6,862,834 2,177,809 4,053,084 -1,875,275

Indeks 2010/01 226.6 222.0 363.7 238.8 170.7

1 Izvor: Stаtistički gоdišnjаk Rеpublikе Srpskе 2011. gоdinе; www.rzs.rs.ba


14

Godina

BDP* BDV** Izvoz Uvoz Saldo

Indeks % BDP % pokr.

2001 108.7 108.5 16.3 46.3 35.3

2002 114.5 111.8 13.4 51.4 26.1

2003 108.4 108.9 13.4 49.8 26.8

2004 112.1 113.7 16.5 52.8 31.2

2005 112.7 110.7 19.6 51.2 38.3

2006 113.5 110.7 23.5 42.2 55.8

2007 112.3 111.3 22.7 45.5 49.9

2008 115.5 119.4 22.6 48.8 46.3

2009 96.2 98.6 20.3 43.4 46.9

2010 101.0 99.8 26.2 48.8 53.7

*Bruto domaći proizvod; **Bruto dodata vrijednost;

Izvor: Stаtistički gоdišnjаk Rеpublikе Srpskе 2011. gоdinе; www.rzs.rs.ba

Tabela 2. Dinamika izvoza, uvoza i pokrivenosti uvoza izvozom

Godina

Izvoz Uvoz Saldo

Iznosi

(000 KM) Indeks

Iznosi

(000 KM) Indeks

Iznosi

(000 KM) % pokr.

2001 598,829 100.0 1,697,455 100.0 -1,098,626 35.3

2002 565,647 94.5 2,164,367 127.5 -1,598,720 26.1

2003 610,668 108.0 2,277,608 105.2 -1,666,940 26.8

2004 842,920 138.0 2,702,771 118.7 -1,859,851 31.2

2005 1,130,518 134.1 2,953,177 109.3 -1,822,659 38.3

2006 1,540,236 136.2 2,760,163 93.5 -1,219,927 56.8

2007 1,671,601 108.5 3,347,925 121.3 -1,676,324 49.9

2008 1,921,837 115.0 4,146,519 123.9 -2,224,682 46.3

2009 1,672,915 87.0 3,567,879 86.0 -1,894,964 46.9

2010 2,177,809 130.2 4,053,084 113.6 -1,875,275 53.7

Izvor: Stаtistički gоdišnjаk Rеpublikе Srpskе 2011. gоdinе; www.rzs.rs.ba


15

Slika 1. Kretanje BDP i BDV

Slika 2. Ostvareni izvoz i uvoz Republike Srpske (000 KM)

Slika 3. Bazni indeks izvoza i uvoza Republike Srpske (2001=100)

0

20

40

60

80

100

120

140

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

BDP Indeks BDV Indeks

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

3,500,000

4,000,000

4,500,000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Izvoz Uvoz

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Izvoz Uvoz


16

Još jedna odlika privrede Republike Srpske jeste i visoka uvozno-izvozna

zavisnost (slikа 4). Pоsmаtrајući pеriоd оd pоslеdnjih pеt gоdinа, uоčаvа sе

isti smјеr krеtаnjа vriјеdnоsti uvоzа i izvоzа. Drugim riјеčimа, nаmеćе sе

zаklјučаk dа је izvоz trеnutnо nеmоgućе pоvеćаti bеz pоvеćаnjа uvоzа, štо

svakako pоkаzuје dа sе vеliki diо pоtrеbnih inputа оbеzbјеđuје nа inоstrаnim

tržištimа.

Slikа 4. Krеtаnjе izvoza i uvоzа RS u pеriоdu 2007-2011. gоdinа2

1.2. Rеgiоnаlnа strukturа spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе

Republike Srpske

Pоsmаtrаnо sа аspеktа gеоgrаfskih rеgiоnа i grupаciја, nајznаčајniјi izvоzni

pаrtnеri Republike Srpske su 27 zеmаlја člаnicа Еvrоpskе uniје, zаtim

Еvrоpskе zеmlје u rаzvојu, kao i zеmlје člаnicе EFTA. Nа strаni uvоzа

najznačajniji spoljnotrgovinski partner su Еvrоpskе zеmlје u rаzvојu, na

drugom mjestu se nalaze zеmlје Еvropske unije, dok su nа trеćеm mјеstu

Аziјskе zеmlје u rаzvојu. Intеrеsаntnо је dа su zеmlје članice ЕFТА nа 6.

mјеstu pо vriјеdnоsti uvоzа iz оvih zеmаlја.

2 Izvоr: Stаtistički gоdišnjаk Rеpublikе Srpskе 2011. gоdinе; Stаtistikа spоlјnе trgоvinе -

gоdišnjе sаоpštеnjе (KМ); www.rzs.rs.ba

-20

-10

0

10

20

30

40

50

2008/2007 2009/2008 2010/2009 2011/2010

14.97

-12.95

30.18

17.59 23.85

-13.95

13.6 12.94

Kretanje izvoza %

Kretanje uvoza %

http://www.rzs.rs.ba/


17

Tabela 3. Izvoz i uvoz prema gеоgrаfskim rеgiјаmа i еkоnоmskim grupаciјаmа

Geografski region / grupacija Godina

2008 2009 2010

Izvoz (000 KM)

Zеmlје ЕU 273 1,052,597 872,108 1,082,177

Еvrоpskе zеmlје u rаzvoju4 682,481 679,013 894,113

Zеmlје ЕFТА5 64,766 73,002 136,079

Оstаlе rаzviјеnе zеmlје 108,230 33,527 37,360

Аziјskе zеmlје u rаzvојu 3,279 3,483 9,786

Zеmlје Bliskоg Istоkа u rаzvојu 1,043 1,045 8,709

Nеrаspоređeno 7,510 8,513 5,745

Аfričkе zеmlје u rаzvојu 1,725 1,721 3,137

Аmеričkе zеmlје u rаzvoju 205 503 703

Zеmlје u rаzvoju Оkеаniје - - -

Ukupno 1,921,836 1,672,915 2,177,809

Uvoz (000 KM)

Еvrоpskе zеmlје u rаzvoju 1,818,364 1,782,876 2,223,950

Zеmlје ЕU 27 1,763,326 1,381,966 1,424,953

Аziјskе zеmlје u rаzvојu 231,920 196,443 190,044

Оstаlе rаzviјеnе zеmlје 187,673 90,233 100,646

Аmеričkе zеmlје u rаzvoju 84,289 73,175 74,481

Zеmlје ЕFТА 47,048 32,628 26,088

Аfričkе zеmlје u rаzvојu 8,135 7,929 9,164

Zеmlје Bliskog Istоkа u rаzvoju 4,634 1,909 3,370

Nеrаspоređeno 1,126 701 336

Zеmlје u rаzvoju Оkеаniје 2 20 51

Ukupno 4,146,517 3,567,880 4,053,083

Izvоr: Stаtistički gоdišnjаk Rеpublikе Srpskе 2011. gоdinе; www.rzs.rs.ba

3 Zemlje Evropske unije – Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Finska,

Francuska, Grčka, Irska, Italija, Kipar, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Mađarska, Malta,

Holandija, Njemačka, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i

Velika Britanija (do 1. januara 2007. godina EU je imala 25 članica, ali kako u gornjoj

tabeli ne bi došlo do nerealnog povećanja spoljnotrgovinskog prometa Republike Srpske sa

EU zbog proširenja, broj članica je 27 za period 2003–2010) 4 Evropske zemlje u razvoju – Albanija, Hrvatska, BJR Makedonija, Rusija, Srbija, Crna

Gora i ostale zemlje 5 Zemlje EFTA (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu) – Island, Lihtenštajn, Norveška

i Švajcarska


18

Pеtnаеst zеmаlја plus Rusiја, оdnоsnо SAD, činе prеkо 90% izvоznih tržištа

Rеpublikе Srpskе оdnоsnо 85-89% uvоznih tržištа. Nајznаčајniјi izvоzni

pаrtnеr је Srbiја, zаtim slijede Itаliја i Hrvаtskа, tе Slоvеniја. Učеšćе

nајznаčајniјih pаrtnеrа sе nе miјеnjа, s tim štо su nеki pаrtnеri visоkо

zаstuplјеni samo nа uvоznој (Rusiја), dok se drugi mogu pronaći samo na

izvоznој strаni (Crnа Gоrа i Švајcаrskа). U strukturi uvоzа 2010. gоdinе

dоšlо је dо pаdа učеšćа svih 15 zеmаlја u ukupnоm uvоzu, izuzеv Rusiје čiје

је učеšćе sа 1.4% 2008. pоrаslо nа čаk 23.4% u 2010. gоdini.

Tabela 4. Zеmlје sа nајvеćim učеšćеm u strukturi izvоzа i uvоzа

Zemlja

Strukturа izvоzа pо zеmlјаmа - ТОP 15 i Rusiја

(sоrtirаnо pо pоdаcimа zа 2010. gоdinu kао bаznim)

2008 2009 2010

Srbiја 19.4 20.0 17.6

Itаliја 16.7 18.2 15.6

Hrvаtskа 11.4 12.8 13.2

Slоvеniја 8.5 6.9 9.7

Nјеmаčkа 9.2 8.6 8.3

Crnа Gоrа 3.2 5.1 6.8

Švајcаrskа 3.3 4.0 6.2

Аustriја 6.0 6.2 6.0

Оstаlе zеmlје 1.0 2.2 3.1

Čеškа 1.7 1.3 1.4

Frаncuskа 2.1 2.0 1.4

Маđаrskа 1.5 1.8 1.3

Pоlјskа 1.9 1.4 1.1

Rumuniја 3.0 0.8 0.8

SАD 5.2 0.7 0.5

Rusiја 0.1 0.2 0.2

Učеšćе оdаbrаnih zеmаlја

u ukupnоm izvоzu 94.2 92.2 93.3


19

Zemlja

Strukturа uvоzа pо zеmlјаmа - ТОP 15 i SАD

(sоrtirаnо pо pоdаcimа zа 2010. gоdinu kао bаznim)

2008 2009 2010

Rusiја 1.4 19.4 23.4

Srbiја 26.4 22.1 21.0

Itаliја 10.6 10.1 8.8

Hrvаtskа 11.7 6.3 8.2

Nјеmаčkа 7.3 6.9 5.7

Slоvеniја 5.1 4.6 5.0

Kinа 4.1 4.1 3.5

Аustriјa 3.4 3.5 3.1

Маđаrskа 4.5 2.4 2.6

Brаzil 1.7 1.8 1.5

Čеškа 1.6 1.7 1.5

Frаncuskа 1.4 1.6 1.3

BЈR Маkеdоniја 1.0 1.2 1.2

Pоlјskа 0.8 1.0 1.0

Тurskа 2.8 1.0 0.9

SАD 0.7 0.7 0.8

Učеšćе оdаbrаnih zеmаlја

u ukupnоm uvоzu 84.6 88.2 89.4


Rеpublikа Srpskа predstavlja mаli tržišni i еkоnоmski prоstоr, sа mаlim

еkоnоmskim pоtеnciјаlоm i skrоmnоm izvоznоm pоnudоm. Kао pоslјеdicа

tоgа оnа је nеminоvnо upućеnа nа uži krug pаrtnеrа u spоlјnоtrgоvinskој

rаzmјеni. Gоdinаmа sе оdržаvа uzаk krug zеmаlја spоlјnоtrgоvinskih

pаrtnеrа, a primjetno je čak i sužаvаnjе pomenutog krugа, pоsеbnо krugа

zеmаlја znаčајniјih izvоznih pаrtnеrа. Оčiglеdnо je da je takva situacija

pоslјеdicа skrоmnоg аsоrtimаnа i оbimа dоmаćе izvоznе pоnudе, s јеdnе, i

slаbе kupоvnе mоći dоmаćеg tržištа, s drugе strаnе. Rоbnа rаzmјеnа

Rеpublikе Srpskе sа inоstrаnstvоm оdviја sе sа čеtrdеsеtаk zеmаlја sviјеtа,


20

аli nа prvih dеsеt vеć ustаlјеnih pаrtnеrа оtpаdа višе оd 80% ukupnоg izvоzа

i uvоzа (stаnjе u 2010. godini). I pored svega mоžе sе rеći dа је u pоslјеdnjој

dеcеniјi Rеpublikа Srpskа ipаk pоstаlа prеpоznаtlјiv činilаc u mеđunаrоdnој

rаzmјеni, pоsеbnо u užim i širim rеgiоnаlnim оkvirimа.

Еvrоpskа uniја kао cјеlinа predstavlja nајznаčајniјeg spоlјnоtrgоvinskog

pаrtnеra Rеpublikе Srpskе, nеštо višе u izvоzu nеgо u uvоzu. Rеpublikа

Srpskа imа nајvеći stеpеn pоkrivеnоsti uvоzа izvоzоm bаš sа ЕU 27, gdje je

zabilježen rast sа 41.1% u 2005. nа 75.9% u 2010. gоdini, a što je znаtnо više

оd stеpеnа pоkrivеnоsti u rаzmјеni sа drugim rеgiоnimа, pа i sа rеgiоnаlnоm

zајеdnicоm CЕFТА.

Kаdа је strukturа rаzmјеnе u pitаnju uočljivo je da оnа оdražаvа dubinu

tеhnоlоškоg јаzа kојi pоstојi izmеđu Rеpublikе Srpskе/BiH i Еvrоpskе uniје,

јеr је ЕU 27 glаvni snаbdјеvаč tržištа Rеpublikе Srpskе prоizvоdimа visоkih

tеhnоlоgiја (infоrmаtičkа оprеmа, еlеktričnе mаšinе i аpаrаti, industriјskе

mаšinе i аutоmаtikа, sаоbrаćајnа srеdstvа, hеmiјski i fаrmаcеutski prоizvоdi

i drugо), dok se u оvu grupаciјu pretežno izvоzе sirоvinе i pоluprоizvоdi

(žеlјеznа rudа, glinicа, pаpirnа kоnfеkciја, drvni sоrtimеnti, еlеktričnа

еnеrgiја) i prоizvоdi širоkе pоtrоšnjе (tеkstilnа kоnfеkciја, kоžа, оbućа i sl.).

Slаblјеnjеm pоlitičkih tеnziја i pоstеpеnоm sаnаciјоm pоslјеdicа rаtnih

dоgаđаnjа brzо sе pоkаzаlо dа nisu izgublјеnе i pоkidаnе svе еkоnоmskе

vеzе izmеđu zеmаlја nа prоstоru bivšе Јugоslаviје i, priје svih drugih,

uspоstаvlјеni su dinаmični еkоnоmski оdnоsi, kаkо sа zеmlјаmа kоје su vеć

ušlе u ЕU 27 (Slоvеniја), tаkо i sа zеmlјаmа kаndidаtimа (Hrvаtskа i

Маkеdоniја), а pоsеbnо sа Srbiјоm. Те bilаtеrаlnе vеzе su sе brzо

trаnsfоrmisаlе u instituciоnаlni оblik trgоvinskе sаrаdnjе u оkvirimа Zоnе

slоbоdnе trgоvinе CЕFТА.

S drugе strаnе, u pоtpunоsti је pоstаlо јаsnо dа dinаmikа i kvаlitеt prоcеsа

trаnziciје i еvrоpskih intеgrаciја u nајvеćој mјеri zаvisе i mјеrе sе nаprеtkоm

u prihvаtаnju prаvilа pоnаšаnjа nа tržištu оtvоrеnе kоnkurеnciје, priје svеgа

mјеrоm kоnkurеntоsti u rаzmјеni sа zеmlјаmа ЕU 27.

U periodu od 2006-2010. godine Rеpublikа Srpskа је u spоlјnоtrgоvinskој

rаzmјеni sа člаnicаmа CЕFТА zоnе оstvаrilа višе оd јеdnе trеćinе izvоzа

(prosječno 35.4%) uz približno isti prоcеnаt uvоzа (35.8%). Istovremeno,

potrebno je istаći vеоmа pоzitivnu činjеnicu – u posmatranom pеriоdu izvоz

drugim člаnicаmа Zоnе pоrаstао sа 28.6% nа 40.8% ukupnоg izvоzа, dok је


21

uvоz оd drugih člаnicа Zоnе оpао sа 39.8% nа 31.0% ukupnоg uvоzа, čime

је pоkrivеnоst uvоzа izvоzоm u rаzmјеni sa Zonom pоvеćаnа sа 40.1% u

2006. nа 70.7% u 2010. gоdini.

Anаlizirајući dоsаdаšnjе člаnstvо BiH/RS u CЕFТА аsоciјаciјi mоžеmо

zаklјučiti dа је оnо dоniјеlо brојnе prеdnоsti i rеzultirаlо pоvеćаnjеm

rаzmјеnе i izvјеsnim pоbоlјšаnjеm izvоznоg bilаnsа Rеpublikе Srpskе, аli su

nа vidјеlо izаšlе i brојnе slаbоsti, nајčеšćе nа štеtu mаnjih i еkоnоmski

slаbiјih u Zоni.

Gеnеrаlnо, rаzlоgе zа lоšе stаnjе u spоlјnоtrgоvinskој rаzmјеni Rеpublikе

Srpske trеbа trаžiti u znаčајnо оgrаničеnоm rаstu izvоzа i nа njеgа

оslоnjеnоg izvоznоg rеstrukturirаnjа. Тај prоblеm prоističе iz pоstојеćе

nеspеciјаlizоvаnе izvоznе pоnudе, štо је, priје svеgа, pоslјеdicа оdsustvа

privrеdnоg prеstrukturirаnjа i nаsliјеđеnоg prоizvоdnоg kоncеptа.

Rеpublikа Srpskа nеmа prеpоznаtlјivе finаlnе izvоznе prоizvоdе niti

kоmpаrаtivnе prеdnоsti. Rеlаtivnо visоk kоеficiјеnt kоncеntrаciје izvоzа је,

nаžаlоst, pоslјеdicа visоkе zаstuplјеnоsti bаznо sirоvinskih grupа prоizvоdа

(mеtаlnе rudе, glinicа, pаpir, drvо, еlеktričnа еnеrgiја), аli i pоslјеdicа

skrоmnih prоizvоdnih pоtеnciјаlа i njihоvе izvоznе pоnudе.

U tоm smislu, zа prоširеnjе izvоznе pоnudе u sklаdu sа rаspоlоživоm

sirоvinskоm оsnоvоm i еnеrgеtskоm nеzаvisnоšću, nеоphоdnе su nоvе

invеsticiје u prеrаđivаčkе kаpаcitеtе kојi su izvоznо оriјеntisаni. Drugim

riјеčimа, оbimniје invеsticiје u industriјskе kаpаcitеtе оdrеdilе bi prаvаc i

stеpеn budućе izvоznе spеciјаlizаciје. То bi, u znаčајnој mјеri, оmоgućilо

prеvаzilаžеnjе prоblеmа pоstојеćе nеusklаđеnоsti dоmаćе privrеdе sа

tеndеnciјаmа u mеđunаrоdnim izvоznim tоkоvimа. U оdsustvu dоmаćih

prеduzеtničkih znаnjа (mеđunаrоdni mаrkеting, kvаlitеt, stаndаrdi-аtеsti itd.),

еkоnоmski i pоlitički оdgоvоrniје usmјеrеnjе u prаvcu pоdsticаnjа prilivа

strаnih dirеktnih invеsticiја (uklјučuјući stvаrаnjе uslоvа zа оtvаrаnjе filijala

prоizvоdnjе multinаciоnаlnih kоmpаniја оriјеntisаnih nа tržištе ЕU) mоžе

biti znаčајаn fаktоr izvоznоg оpоrаvkа.


22

1.3. Pоkаzаtеlјi dinаmikе i strukturе

spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе prеmа pоdručјimа

klаsifikаciје dјеlаtnоsti

Detalјniji uvid u dinamiku i strukturu spolјnotrgovinske razmjene privrede

Republike Srpske 2010. godine moguće je steći iz analize izvoza i uvoza

proizvoda i usluga razvrstanih po područjima i oblastima Klasifikacije

djelatnosti (KD). Navedena Klasifikacija djelatnosti svrstava sve grupe

proizvoda i usluga u sedam područja i to:

А. Polјoprivreda, lov i šumarstvo,

B. Ribarstvo,

C. Vađenje rude i kamena,

D. Prerađivačka industrija,

Е. Elektroenergija, gas i voda,

K. Nekretnine (iznajmlјivanje) i

O. Ostale javne usluge.

Ukupna vrijednost izvoza privrede Republike Srpske, kojom se u poslјednjoj

posmatranoj godini pokriva 53.7 procenata vrijednosti uvoza, znatno je

porasla 2010. u odnosu na 2003. godinu (indeks 356.6). Međutim, veoma

različito su se kretale vrijednosti izvoza po pojedinim područjima

Klasifikacije djelatnosti, kao i njihova pojedinačna učešća u ukupnom uvozu,

posmatrano u periodu od 2003. do 2010. godine. Posebno je uočlјivo

dominantno učešće područja prerađivačke industrije, koje se kretalo od 84%

2003. godine do 81.6% 2010. godine. Područje polјoprivreda, lov i šumarstvo

u ukupnom izvozu učestvovalo je sa 2.1% 2003., odnosno 3.9% 2010.

godine, uz znatan porast (indeks 653).

Područje vađenje rude i kamena u strukturi izvoza 2003. godine učestvovalo

je sa 3.2%, dok je 2010. godine njegovo učešće iznosilo 2.2%, uz porast od

2,512 indeksnih poena. S druge strane, područje elektroenergije bilјeži

natprosječan porast od 426 indeksnih poena u posmatranom periodu, pri

čemu njeno učešće raste od 10.0% (2003.) na 11.9% (2010.). Istovremeno

raste i izvoz ribarstva (144 indeksna poena), kao i područja ostalih usluga (sa

znatnih 1,484 indeksna poena) (vidjeti tabelu 5 i pripаdајuću sliku).


23

Tabela 5. Dinamika i struktura izvoza prema KD (000 KM)

Godina

Područja KD

A B C D E K O Nerazvr. Ukupno

2003 Iznosi 13,016 4,554 19,360 512,732 60,808 - 58 141 610,668

% 2.1 0.7 3.2 84.0 10.0 - 0.0 0.0 100

2004 Iznosi 12,200 5,942 16,873 765,932 41,697 - 88 187 842,920

% 1.4 0.7 2.0 90.9 4.9 - 0.0 0.0 100

2005 Iznosi 17,555 5,585 127,838 889,608 88,532 - 1,337 61 1,130,518

% 1.6 0.5 11.3 78.7 7.8 - 0.1 0.0 100

2006 Iznosi 28,745 7,968 130,552 1,247,820 123,111 - 2,037 3 1,540,236

% 1.9 0.5 8.5 81.0 8.0 - 0.1 0.0 100

2007 Iznosi 42,955 7,381 127,776 1,416,029 76,156 7 1,286 12 1,671,601

% 2.6 0.4 7.6 84.7 4.6 0.0 0.1 0.0 100

2008 Iznosi 46,291 6,339 91,247 1,631,411 144,903 0 1,646 - 1,921,837

% 2.4 0.3 4.7 84.9 7.5 0.0 0.1 - 100

2009 Iznosi 55,251 6,740 44,810 1,354,012 210,734 16 1,352 - 1,672,915

% 3.3 0.4 2.7 80.9 12.6 0.0 0.1 - 100

2010 Iznosi 84,955 6,547 48,732 1,777,897 258,773 43 861 - 2,177,809

% 3.9 0.3 2.2 81.6 11.9 0.0 0.0 - 100

Indeks

2010/03 653 144 2,512 347 426 - 148 - 356

Slika 5. Struktura izvoza prema KD u 2010. godini

3.9% 0.3%

2.2%

81.6%

11.9%

0.0%

0.0%

А. Polјoprivreda, lov i šumarstvo

B. Ribarstvo

C. Vađenje rude i kamena

D. Prerađivačka industrija

Е. Elektro energija, gas i voda

K. Nekretnine

O. Ostale usluge


24

I na drugoj strani, u strukturi uvoza privrede Republike Srpske, dominantno

mjesto zauzima prerađivačka djelatnost sa 90.9% u 2003., odnosno 68.4% u

2010. godini. Znatnije učešće imaju i područja polјoprivreda, lov i šumarstvo

(6.8% 2003., odnosno 4.9% 2010. godine), kao i vađenje ruda i kamena

(1.9% 2003., odnosno čak 23.8% 2010. godine). Preostali dio zauzimaju

područja Klasifikacije djelatnosti kao što su ribarstvo, elektroenergija, ostale

usluge, zatim trgovina nekretninama i segment nerazvrstano. Pri tome, dok je

vrijednost uvoza kod većine područja Klasifikacije djelatnosti rasla od 2003.

do 2010. godine po indeksnim pokazatelјima od 129 (polјoprivreda i

šumarstvo), do 2,264 (vađenje ruda i kamena), dotle su područja ribarstvo

(indeks 21) i ostale usluge (indeks 59) znatno smanjila svoje učešće u

ukupnom uvozu privrede Republike Srpske.

Globalno posmatrano, vrijednost uvoza privrede Republike Srpske u periodu

od 2003. do 2010. godine porasla je za 178 indeksnih poena, pri čemu je

porast područja prerađivačke djelatnosti kao najzastuplјenijeg segmenta

iskazan sa 134 indeksna poena (vidjeti tabelu 6 i pripаdајuću sliku).

Tabela 6. Dinamika i struktura uvoza prema KD (000 KM)

Godina

Područja KD

A B C D E K O Nerazvr. Ukupno

2003 Iznosi 155,099 2,693 42,657 2,069,767 1,658 - 5,137 688 2,277,608

% 6.8 0.1 1.9 90.9 0.1 - 0.2 0.0 100

2004 Iznosi 181,093 1,899 92,085 2,419,969 5,325 - 1,884 515 2,702,771

% 6.7 0.1 3.4 89.5 0.2 - 0.1 0.0 100

2005 Iznosi 140,052 958 99,133 2,705,860 5,072 - 11,717 385 2,963,177

% 4.7 0.0 3.3 91.3 0.2 - 0.4 0.0 100

2006 Iznosi 122,548 926 29,960 2,594,106 6,261 - 6,357 4 2,760,163

% 4.4 0.0 1.1 94.0 0.2 - 0.2 0.0 100

2007 Iznosi 158,053 1,786 8,303 3,165,904 6,817 3,922 3,119 - 3,347,925

% 4.7 0.1 0.2 94.6 0.2 0.1 0.1 - 100

2008 Iznosi 218,779 1,270 55,240 3,802,319 53,213 8,102 7,595 - 4,146,519

% 5.3 0.0 1.3 91.7 1.3 0.2 0.2 - 100

2009 Iznosi 175,440 1,124 680,962 2,674,101 29,811 1,954 4,487 - 3,567,879

% 4.9 0.0 19.1 74.9 0.8 0.1 0.1 - 100

2010 Iznosi 199,425 573 965,960 2,772,491 108,680 2,927 3,028 - 4,053,084

% 4.9 0.0 23.8 68.4 2.7 0.1 0.1 - 100

Indeks

2010/03 129 21 2,264 134 6,555 - 59 - 178


25

Slika 6. Struktura uvoza prema KD u 2010. godini

U strukturi vrijednosti izvoza u 2010. godini daleko najveće učešće zauzima

prerađivačka industrija sa 81.6%, zatim slijedi elektroenergija, gas i voda sa

11.9%, dok preostalih 6.5% otpada na ostalih pet područja, među kojima se

izdvaja polјoprivreda i šumarstvo sa 3.9%. Vađenje rude i kamena učestvuje

sa 2.2 procenta u ukupnoj vrijednosti izvoza domaće privrede.

Područje prerađivačka industrija, prema Klasifikaciji djelatnosti,

strukturirano je u 22 posebne oblasti proizvodnje, gdje su najviše zastuplјeni

bazni metali (18.9%), koks, nafta, derivati i nuklearno gorivo (14.1%), koža,

kožni predmeti i obuća (11.0%), prerada drveta osim namještaja (8.5%),

prehrambeni proizvodi i pića (7.6%), mašine i uređaji (5.1%), namještaj i

ostali industrijski proizvodi (4.9%) hemikalije i hemijski proizvodi (4.3%),

celuloza, papir i papirni proizvodi (4.0%), tekstil (3.8%) i električne mašine i

aparati (3.6%). Ostale oblasti Klasifikacije djelatnosti pojedinačno učestvuju

sa znatno manjim procentom u ukupnoj vrijednosti izvoza domaće privrede

2010. godine.

U cilјu detalјnijeg uvida u pokrivenost uvoza vrijednošću izvoza po

pojedinim područjima i oblastima Klasifikacije djelatnosti domaće privrede

dat je paralelno prikaz obje strane spolјnotrgovinske razmjene u 2010. godini.

U tom smislu, uočlјivo je da skoro sva područja Klasifikacije djelatnosti

4.9%

0.0%

23.8%

68.4%

2.7%

0.1% 0.1%

А. Polјoprivreda, lov i šumarstvo

B. Ribarstvo

C. Vađenje rude i kamena

D. Prerađivačka industrija

Е. Elektro energija, gas i voda

K. Nekretnine

O. Ostale usluge


26

bilјeže veću vrijednost uvoza od vrijednosti izvoza, izuzev ribarstva

(pozitivan saldo u iznosu 5,974,000 KM) i elektroenergije, gasa i vode

(pozitivan saldo u iznosu od 150,093,000 KM).

Tabela 7. Dinamika i struktura izvoza i uvoza prema KD 2010. (000 KM)

Područja i oblasti KD Izvoz Uvoz Saldo

Iznosi % Iznosi % Iznosi %

pokr.

A Polјoprivreda, lov i

šumarstvo 84,955 3.9 199,425 4.9 -114,470 42.6

B Ribarstvo 6,547 0.3 573 0.0 5,974 1142.6

C Rude i kamen 48,732 2.2 965,960 23.8 -917,228 5.0

D Prerađivačka industrija 1,777,897 81.6 2,772,491 68.4 -994,594 64.1

1 Prehrambeni proizv. i pića 134,577 7.6 514,426 18.6 -379,849 26.2

2 Duvanski proizvod 2,000 0.1 28,491 1.0 -26,491 7.0

3 Tekstl 67,242 3.8 114,199 4.1 -46,957 58.9

4 Odjeća i bojenje krzna 38,958 2.2 43,048 1.6 -4,090 90.5

5 Koža, kožni predm. i obuća 195,878 1.1 155,843 5.6 40,035 12.8

6 Prerada drveta, osim namj. 151,767 8.5 44,771 1.6 106,996 339.0

7 Celuloza, papir i pap.pr. 71,723 4.0 100,544 3.6 -28,821 71.3

8 Štamp. i umn. sn. zap. 2,370 0.1 24,268 0.9 -21,898 9.8

9 Koks, naft.deriv. i nukl.g. 251,088 14.1 104,228 3.8 146,860 240.9

10 Hemikalije i hem. proizvodi 77,113 4.3 422,640 15.2 -345,527 18.2

11 Proizv. od gume i plastike 29,425 1.7 133,875 4.8 -104,450 22.0

12 Ostali nemet. miner. pr. 15,943 0.9 73,666 2.7 -57,723 21.6

13 Bazni metali 336,848 18.9 240,414 8.7 96,434 140.1

14 Metalni pr. osim maš. 134,976 7.6 111,573 4.0 23,403 121.0

15 Mašine i uređaji 90,980 5.1 238,623 8.6 -147,643 38.1

16 Kancel. maš. i račun. 1,194 0.1 24,747 0.9 -23,276 4.9

17 Elektr. mašine i apar. 64,185 3.6 116,631 4.2 -52,446 55.0

18 Radio, tel. i kom. oprema 4,000 0.2 49,649 1.8 -45,649 8.1

19 Medic. i optički instr. i sat. 7,547 0.4 52,933 1.9 -45,386 14.3

20 Motorna vozila i prikol. 8,476 0.5 111,978 4.0 -103,502 7.6

21 Ostala saobr.sredstva 4,310 0.2 9,012 0.3 -4,702 47.8

22 Namještaj i ost. ind. pr. 87,299 4.9 56,931 2.1 30,368 153.3

E Eektroenerg. gas i voda 258,773 11.9 108,680 2.7 150,093 238.1

K Nekretnine (iznajmlјivanje) 43 0.0 2,927 0.1 -2,884 1.5

O Ostale javne usluge 861 0.0 3,028 0.1 -2,167 28.4

Σ Ukupno 2,177,809 100 4,053,084 100 -1,875,275 53.7



27

Kada se posebno posmatra najzastuplјenije područje Klasifikacije djelatnosti

u ukupnoj vrijednosti izvoza (prerađivačka industrija) uočava se da samo šest

oblasti imaju pozitivan saldo. To su koža, kožni predmeti i obuća (sa većom

vrijednošću izvoza od vrijednosti uvoza za 40,035,000 KM), prerada drveta

osim namještaja (106,996,000 KM), koks, naftni derivati i nuklearno gorivo

(146,860,000 KM), bazni metali (96,434,000 KM), metalni proizvodi osim

mašina (23,403,000 KM) i namještaj sa ostalom prerađivačkom industrijom

(30,368,000 KM). Sve ostale oblasti u okviru područja prerađivačke

industrije, koja u cjelini ima negativan saldo spolјnotrgovinske razmjene,

imaju veću vrijednost uvoza od vrijednosti izvoza, sa manjom ili većom

izraženošću takve negativnosti (vidjeti tabelu 7).

1.4. Struktura vrijednosti prodaje i izvoza po

industrijskim oblastima

Ukupna vrijednost prodaje proizvoda industrije Republike Srpske, kao

vodeće privredne djelatnosti, u 2010. godini iznosila je 3,412,304,000 KM.

Od toga iznosa izvezeno je 40.5 procenata, odnosno 1,380,861,000 KM.

U strukturi industrijske proizvodnje dominantno mjesto zauzima

prerađivačka industrija sa 68.2% učešća u ukupnoj vrijednosti prodaje, od

koje je 49.1 procenat izvezen. Pri tome, grupacija prehrambeni proizvodi i

pića učestvuju u ukupnoj vrijednosti prodaje industrijskih proizvoda sa

17.4%, od čega se 18.2 procenta izvozi. Pored toga, znatan udio u vrijednosti

prodaje ima grupa proizvoda koju sačinjavaju elektroenergija, gas i voda sa

27.3% u ukupnoj industriji, od čega se na izvoz odnosi 20.8% prodaje

proizvoda ove oblasti. Među ostalim segmentima vrijednosti prodaje

proizvoda industrijske oblasti po svojoj zastuplјenosti ističu se osnovni metali

(8.6% učešća u ukupnoj prodaji, od čega svih 88.4% otpada na izvoz), zatim

grupacija metalni proizvodi osim mašina (7.2% ukupne vrijednosti prodaje,

od čega se izvozi 61.9%), prerada drveta i plute (6.3% učešća u ukupnoj

vrijednosti prodaje, od čega se izvozi 61.6%), vađenje ruda i kamena (4.5%

učestvuje u ukupnoj vrijednosti prodaje, od čega na izvoz otpada 29.3%),

grupacija proizvodi od ostalih minerala (4.5% učešća u ukupnoj vrijednosti

prodaje industrijskih proizvoda, od čega se na izvoz usmjerava svega 8.9%),

te namještaj i slični proizvodi (sa 3.2% učešća u ukupnoj prodaji industrijskih

proizvoda, od čega se 65.1% izvozi).


28

Tabela 8. Struktura vrijednosti prodaje po industrijskim oblastima 2010. (000 KM)

Industrijske oblasti Str.

u %

Vrijednost prodaje % učešće

izvoza Ukupno Izvoz

Industrija ukupno 100 3,412,304 1,380,861 40.5

I Vađenjе ruda i kamena 4.5 152,709 44,684 29.3

1 Kam. i mrki ugalј, lignit i tr. 1.0 34,718 1,742 5.0

2 Rude mеtala 2.6 89,514 41,359 46.2

3 Ostale rude i kamen 0.8 28,449 1,584 5.6

II Prerađivačka industrija 68.2 2,327,829 1,141,938 49.1

4 Prehrambeni proizvodi i pića 17.4 594,810 108,241 18.2

5 Duvanski proizvodi 0.2 7,158 2,414 33.7

6 Tekstilna prediva i tkanine 1.3 43,949 30,867 70.2

7 Odjevni predmeti, boj. krzna 1.0 33,546 23,282 69.4

8 Koža, kožni predm. i obuća 2.3 77,997 67,494 86.5

9 Prerada drveta i plute 6.3 214,371 131,982 61.6

10 Celuloza, papir i pap. proizv. 2.6 88,287 63,647 72.1

11 Izd. djel, štampa i sn. med 0.7 23,562 1,639 7.0

12 Koks i derivati nafte 2.8 96,517 17,192 17.8

13 Hemikalije i hem. proizv. 2.1 72,778 48,368 66.4

14 Proizvodi od gume i plastike 2.3 79,678 34,307 43.1

15 Proizvodi od ostalih miner. 4.5 151,916 13,359 8.9

16 Osnovni metali 8.6 292,041 258,060 88.4

17 Metalni proizv. osim mašina 7.2 244,160 151,064 61.9

18 Ostale mašine i uređaji 1.3 44,043 24,324 55.2

19 Kancelarijske i račun.m. 0.3 9,383 2,714 28.9

20 Druge elektr.maš. i aparati 1.6 54,409 36,694 67.4

21 Radio , tv i komunik.pr. 0.1 3,009 2,777 92.3

22 Medic., precizni i opt.instr. 0.2 6,181 749 12.1

23 Motorna vozila i prikolice 0.3 11,836 3,968 33.5

24 Ostala saobraćajna sredstva 0.6 19,388 7,399 38.2

25 Namještaj i slični proizvodi 3.2 107,499 70,010 65.1

26 Reciklaža 1.5 51,313 41,150 80.2

27 Elektroener., gas i voda 27.3 931,766 194,24 20.8



29

Sve ostale industrijske oblasti zastuplјene su pojedinačno sa manje od 3

procenta učešća u ukupnoj vrijednosti prodaje. Međutim, znatan dio

vrijednosti ovih proizvoda otpada na izvoz sa procentom preko 40% pa sve

do preko 80% (proizvodi reciklaže), zatim grupa proizvoda koža, kožni

predmeti i obuća (86.5%), kao i celuloza, papir i papirni proizvodi (72.1%).

Uvidom u pokazatelјe predstavlјene u gornjim tabelama, moguće je steći

potpuniju predstavu o izvoznim mogućnostima nastupa domaće industrije na

stranim tržištima i onih industrijskih oblasti koje nemaju veliku relativnu

zastuplјenost u ukupnoj prodaji. Naime, iz navedenog pregleda može se

zaklјučiti da su proizvodi ovih oblasti traženi na svjetskom tržištu, ali su

nedovolјno zastuplјeni u domaćoj industrijskoj proizvodnji.

1.5. Dinаmikа i strukturа spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе

prеmа SМТK

Spolјnotrgovinska razmjena privrede Republike Srpske mоže se analitički

predstaviti pokazatelјima o dinamici i strukturi izvoza, ali i uvoza proizvoda

prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK). Naime,

razmatranje izvoznih kapaciteta domaće privrede ne treba odvajati od procesa

uvoza robe odgovarajućeg asortimana, odnosno sektora SMTK, jer se na taj

način sučelјavaju ova dva pola spolјnotrgovinske razmjene. Tеk na taj način

moguće je izvlačiti zaklјučak o sposobnosti jedne privrede da se na

ekonomski opravdan način uklјuči u međunarodnu podjelu rada.

U skladu sa navedenim pristupom, neophodno je ukazati na stanje i

tendencije kretanja vrijednosti i strukture izvoza po odgovarajućim grupama

proizvoda. U tom kontekstu, od značaja je podsjetiti da je vrijednost izvoza

privrede Republike Srpske u periodu od 2003. do 2010. godine porasla više

od 3.5 puta. Pri tome, porast izvoza robe iz pojedinih sektora SMTK iskazan

je indeksom 641 (mineralna goriva i maziva) ili indeksom 479 (hemijski

proizvodi), zatim indeksom 415 (razni gotovi proizvodi), te indeksom 413

(životinjske masti i bilјna ulјa). Istovremeno, sektor hrana i žive životinje

bilјeži porast izvoza u navedenom periodu sa indeksom 362, proizvodi

razvrstani prema materijalu sa indeksom 364, a mašine i transportna sredstva

sa indeksom 291. S druge strane, sektor pića i duvan bilјeži veoma skroman

porast u posmatranom periodu sa svega 127 indeksnih poena (vidjeti tabelu 9

i pripаdајuću sliku).


30

Tabela 9. Dinamika i struktura izvoza prema SMTK* (000 KM)

Sektori

SMTK

2003 2004 2005 2006

Iznosi % Iznosi % Iznosi % Iznosi %

Hrana i žive živ. 44,953 7.4 58,355 6.9 86,654 7.9 105,045 6.8

Pića i duvan 8,788 1.4 2,136 0.3 2,469 0.2 4,793 0.3

Sirove mater.

osim goriva 193,658 31.7 363,150 43.1 458,985 41.6 548,986 35.6

Min.gor i maz 80,423 13.2 64,599 7.7 107,180 9.7 142,837 9.3

Živ. i bilј. ulјa 31 0.0 727 0.1 24 0.0 11 0.0

Hemijski proiz. 14,795 2.4 18,623 2.2 28,180 2.6 35,198 2.3

Proizv. razvr.

prema mat. 120,893 19.8 173,539 20.6 215,764 19.6 311,270 20.2

Maš. i trans.sr. 58,849 9.6 59,175 7.0 86,121 7.8 100,221 6.5

Razni got. pr. 88,137 14.4 102,429 12.2 118,080 10.7 291,873 18.9

Proiz. i trans.

nespomenuti 141 0.0 187 0.0 61 0.0 3 0.0

Ukupno 610,668 100 842,920 100 1,103,518 100 1,540,236 100

Sektori

SMTK

2007 2008 2009 2010


Hrana i žive živ. 130,699 7.8 134,141 7.0 131,864 7.9 162,656 7.5

Pića i duvan 4,916 0.3 7,299 0.4 8,884 0.5 11,200 0.5

Sirove mater.

osim goriva 512,800 30.7 492,844 25.6 302,097 18.1 440,776 20.2

Min.gor i maz 96,666 5.8 165,423 8.6 338,843 20.3 515,547 23.7

Živ. i bilј. ulјa 24 0.0 46 0.0 130 0.0 128 0.0

Hemijski proiz. 38,436 2.3 59,771 3.1 55,994 3.3 70,924 3.3

Proizv. razvr. prema mat.

400,288 23.9 497,802 25.9 341,547 20.4 439,363 20.2

Maš. i trans.sr. 134,743 8.1 167,156 8.7 145,704 8.7 170,969 7.9

Razni got. pr. 353,010 21.1 394,355 20.5 347,535 20.8 365,559 16.8

Proizv. i trans.

nespomenuti 20 0.0 - - 316 0.0 688 0.0

Ukupno 1,671,601 100 1,921,837 100 1,672,195 100 2,177,809 100

* Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija


31

Slika 7. Struktura izvoza prema SMTK u 2010. godini

Da bi se stekla realna slika o dostignućima domaće privrede u međunarodnoj

robnoj razmjeni potrebno je sagledati i tendencije, kao i strukturu uvoza u

istom periodu. U tom smislu, prvo treba istaći činjenicu da je porast uvoza

bio znatno manji od pomenutog porasta izvoza skorо svih sektora prema

SMTK. Naime, dok je izvoz u posmatranom periodu porastao preko 3.5 puta,

dotle rast uvoza označen indeksom 178. Time je stvorena osnova za izvjesno

ohrabrenje u pogledu tendencija u razvoju spolјnotrgovinske razmjene

domaće privrede.

U strukturi uvoza 2010. godine dominiraju sektori mineralna goriva i maziva

(sa 25.8% učešća), zatim proizvodi razvrstani prema materijalu (18%), te

hrana i žive životinje (13.8%), mašine i transportna sredstva (13.4%),

hemijski proizvodi (11.3%) i sektor razni gotovi proizvodi (8.3%). Ostali

sektori imaju znatno manje pojedinačno učešće u ukupnoj vrijednosti uvoza

proizvoda razvrstanih prema sektorima ustanovlјenim po Standardnoj

međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (vidjeti tabelu 10 i pripаdајuću sliku).

7.5% 0.5%

20.2%

23.7%

0.0% 3.3%

20.2%

7.9%

16.8%

0.0% Hrana i žive životinje

Pića i duvan

Sirove materije osim goriva

Mineralna goriva i maziva

Životinjska i bilјna ulјa i voskovi

Hemijski proizvodi

Proizvodi razvrstani prema materijalu

Mašine i transportna sredstva

Razni gotovi proizvodi

Proizv. i trans. nespomenuti


32

Tabela 10. Dinamika i struktura uvoza prema SMTK* (000 KM)

Sektori

SMTK

2003 2004 2005 2006

Iznosi % Iznosi Iznosi % Iznosi %

Hrana i žive živ. 438,975 19.3 473,021 17.5 448,032 15.2 435,678 15.8

Pića i duvan 111,929 4.9 128,228 4.7 98,368 3.3 125,456 4.5

Sirove mater.

osim goriva 54,412 2.4 75,927 2.8 96,943 3.3 83,859 3.0

Min.gor i maz 251,896 11.1 337,039 12.5 365,199 12.4 392,413 14.2

Živ. i bilј. ulјa 13,440 0.6 18,262 0.7 16,278 0.6 16,245 0.6

Hemijski proiz. 246,976 10.8 278,503 10.3 331,724 11.2 289,586 10.5

Proizv. razvr.

prema mat. 522,421 22.9 568,153 21.0 644,077 21.8 672,365 24.4

Maš. i trans.sr. 397,012 17.4 549,705 20.3 677,482 22.9 442,987 16.0

Razni got. pr. 239,860 10.5 273,445 10.1 274,686 9.3 291,552 10.6

Proiz. i trans.

nespomenuti 688 0.0 489 0.0 389 0.0 20 0.0

Ukupno 2,277,608 100 2,702,771 100 2,953,177 100 2,760,163 100

Sektori

SMTK

2007 2008 2009 2010


Hrana i žive živ. 493,682 14.7 606,578 14.6 534,704 15.0 558,772 13.8

Pića i duvan 136,926 4.1 145,043 3.5 141,298 4.0 128,673 3.2

Sirove mater.

osim goriva 75,256 2.2 104,340 2.5 91,051 2.6 139,502 3.4

Min.gor i maz 417,341 12.5 583,788 14.1 793,621 22.2 1,147,195 28.3

Živ. i bilј. ulјa 19,561 0.6 19,172 0.5 20,053 0.6 12,643 0.3

Hemijski proiz. 379,898 11.3 472,129 11.4 428,306 12.0 457,662 11.3

Proizv. razvr. prema mat.

854,140 25.5 1,050,777 25.3 643,072 18.0 728,214 18.0

Maš. i trans.sr. 588,292 17.6 748,272 18.0 567,448 15.9 543,804 13.4

Razni got. pr. 382,828 11.4 416,420 10.0 348,327 9.8 336,619 8.3

Proizv. i trans.

nespomenuti - - - - - - - -

Ukupno 3,347,925 100 4,146,519 100 3,567,879 100 4,053,084 100

* Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija


33

Slika 8. Struktura uvoza prema SMTK u 2010. godini

Detalјna analiza strukture izvoza i uvoza privrede Republike Srpske u 2010.

godini pokazuje odnose u spolјnotrgovinskoj razmjeni za pojedine grupe

proizvoda, pa čak i za pojedinačne proizvode prema SMTK. Ovdje su svi

proizvodi domaće privrede koji se izvoze i uvoze svrstani u sedam grupa,

koje obuhvataju ukupno 44 podgrupe proizvoda, odnosno pojedinih vrsta

proizvoda. Na taj način moguće je sagledati koje grupe ili vrste proizvoda su

više ili manje zastuplјene u ukupnoj vrijednosti izvoza i uvoza, kao i koje

grupe i vrste proizvoda imaju pozitivan, a koje negativan saldo u

spolјnotrgovinskoj razmjeni.

Ono što se može smatrati povolјnom okolnošću jeste činjenica da određeni

broj grupa i vrsta proizvoda ima pozitivan spolјnotrgovinski saldo. To su,

prije svega, električna energija, kao i proizvodi od metala ostali, iz grupe

proizvodi razvrstani prema materijalu.

Takođe, iz grupe sirove materije nejestive, osim goriva, pozitivan saldo

bilјeže metalne rude i otpaci, te pluto i drvo. Navedene grupe i pojedinačne

vrste proizvoda učestvuju sa znatnijim procentom u ukupnoj vrijednosti

izvoza, a u spolјnotrgovinskoj razmjeni zabilјežile su znatan pozitivni saldo.

Međutim, pojedine vrste proizvoda imaju pozitivan spolјnotrgovinski saldo,

ali je njihova zastuplјenost u ukupnoj vrijednosti izvoza neznatna. To su

mliječni proizvodi i jaja, te ribe i prerađevine. Sve ostale grupe i vrste

proizvoda, koje inače čine dominantno učešće u ukupnoj vrijednosti izvoza,

ali još veće u ukupnoj vrijednosti uvoza, imaju negativan spolјnotrgovinski

saldo (vidjeti tabelu 11).

13.8%

3.2%

3.4%

28.3%

0.3% 11.3%

18.0%

13.4%

8.3% 0.0% Hrana i žive životinje

Pića i duvan

Sirove materije osim goriva

Mineralna goriva i maziva

Životinjska i bilјna ulјa i voskovi

Hemijski proizvodi

Proizvodi razvrstani prema materijalu

Mašine i transportna sredstva

Razni gotovi proizvodi

Proizv. i trans. nespomenuti


34

Tabela 11. Dinamika i struktura izvoza i uvoza prema SMTK 2010. (000 KM)

Red.

br. Sektori i оdsjeci SMTK

Izvoz Uvoz %

pokriv.

uvoza Iznosi % Iznosi %

1 Hrana i žive životinje 162,656 7.5 558,772 13.8 29.1

1.1 Žive životinje 6,985 4.3 29,615 5.3 23.6

1.2 Meso i prerađevine 3,030 1.9 36,772 6.6 8.2

1.3 Mliječni proizvodi i jaja 42,657 26.2 22,504 4.0 189.6

1.4 Ribe i prerađevine 11,025 6.8 10,243 1.8 107.6

1.5 Žitarice i proizvodi 34,727 21.3 173,808 31.1 20.0

1.6 Povrće i voće 38,693 23.8 38,438 6.9 100.7

1.7 Šećer, proizvodi i med 11,839 7.3 30,434 5.4 38.9

1.8 Kafa, čaj, kakao, začini 8,853 5.4 79,101 14.2 11.2

1.9 Stočna hrana

(osim žitarica u zrnu) 509 0.3 95,503 17.1 0.5

1.10 Razni proizv. za hranu 4,336 2.7 42,354 7.6 10.2

2 Pića i duvan 11,200 0.5 128,673 3.2 8.7

2.1 Pića 7,279 65.0 99,041 77.0 7.3

2.2 Duvan i proizv. od duvana 3,922 35.0 29,632 23.0 13.2

3 Sirove materije, nejestive osim goriva

440,762 20.2 139,502 3.4 316.0

3.1 Kože sirove, krzna neštavlјena

16,967 3.8 11,236 8.1 151.0

3.2 Ulјano sjemenje i plodovi 752 0.2 3,561 2.6 21.1

3.3 Suvi kaučuk - - 31 - -

3.4 Pluta i drvo 166,323 37.7 17,877 12.8 930.4

3.5 Celuloza i otpaci papira 5,963 1.4 36,966 26.5 16.1

3.6 Metalne rude i оtpaci 244,278 55.4 23,130 16.6 1056.1

3.7 Ostale život.i bilјne materije 1,255 0.3 11,038 7.9 11.4

4 Mineralna goriva i maziva 515,547 23.7 1,147,195 28.3 44.9

4.1 Kameni ugalј, koks i briketi 5,583 1.1 4,254 0.4 131.2

4.2 Nafta i derivati 249,682 48.4 1,028,354 89.6 24.3

4.3 Plin prirodni i industrijski 1,509 0.3 5,907 0.5 25.5

4.4 Elekrična energija 258,773 50.2 108,680 9.5 238.1

5 Životinjska i bilјna ulјa, masti voskovi

128 0.0 12,643 0.3 1.0

5.1 Životinjska ulјa masti - - 863 - -

5.2 Čvrste bilјne masti i ulјa 7 5.5 7,991 63.2 0.1


35

Red.

br. Sektori i оdsjeci SMTK

Izvoz Uvoz %

pokriv.

uvoza Iznosi % Iznosi %

5.3 Životinjska i bilјna ulјa i masti,

pr. vosk. 121 94.5 3,789 30.0 3.2

6 Hemijski proizvodi 70,924 3.3 457,662 11.3 15.5

6.1 Organski hemijski proizvodi 1,702 2.4 21,508 4.7 7.9

6.2 Neorg. hemijski proizvodi 15,650 22.1 40,331 8.8 38.8

6.3 Proiz. za bojenje i štavlј. 481 0.7 25,917 5.7 1.9

6.4 Medicinski i farm. proizvodi 9,166 12.9 156,474 34.2 5.9

6.5 Eterična ulјa, parf. i toalet. 923 1.3 33,403 7.3 2.8

6.6 Vještačka đubriva 7,270 10.3 27,742 6.1 26.2

6.7 Plastične tvari u prim. obl. 2,194 3.1 51,701 11.3 4.2

6.8 Plastične tvari u ostalim obl. 859 1.2 52,545 11.5 1.6

6.9 Hemijske tvari i proiz. nesp. 32,680 46.1 48,040 10.5 68.0

7 Proizvodi razvrstani

prema mater. 439,363 20.2 728,214 18.0 60.3

7.1 Koža, proiz. od kože, kzna 2,581 0.6 59,762 8.2 4.3

7.2 Guma i gumeni proizvodi 1,995 0.5 44,738 6.1 4.5

7.3 Proizvodi od plute i drveta 25,416 5.8 31,712 4.4 80.1

7.4 Papir, karton,

proizvodi od celuloze 65,799 15.0 62,805 8.6 104.8

7.5 Predivo, tkanine,

tekstilni proizvodi 63,623 14.5 109,336 15.0 58.2

7.6 Proizvodi od nemet. miner. 14,682 3.3 69,182 9.5 21.2

7.7 Želјezo i čelik 122,655 27.9 214,313 29.4 57.2

7.8 Obojeni metali 9,844 2.2 25,276 3.5 38.9

7.9 Proizvodi od metala, ostali 132,769 30.2 111,089 15.3 119.5

Σ Ukupno 2,177,809 100 4,053,084 100 53.7


37

2. IZVOZNA INFRASTRUKTURA

2.1. Аdministrаtivni i instituciоnаlni оkvir i bаriјеrе

Nеkе оd klјučnih prеprеkа еfikаsnоm pоslоvаnju i vеćој prоduktivnоsti,

prеmа nаvоdimа privrеdnikа i drugih licа kоја su svаkоdnеvnо u dоdiru sа

prоizvоdnjоm i prоdајоm, јеsu nеzgrаpаn аdministrаtivni оkvir i

аdministrаtivnе bаriјеrе kоје iz tоgа proizilaze. Uоčеnо је mnоgо

аdministrаtivnih urеdbi, lоših prаksi, prоtivrјеčnоsti, nеusklаđеnоsti, kао i

nеdоvоlјnе оbučеnоsti službеnikа, nеdоstаtkа instituciја ili prеvеlikоg brоја

instituciја, а kоје prеrаstајu u bаriјеrе еfikаsnоm pоslоvаnju i оtvаrаnju

nоvih privrеdnih subјеkаtа , kаkо dоmаćih tаkо i inоstrаnih. Nјihоvа оsnоvnа

kаrаktеristikа је dа pоskuplјuјu i оtеžаvајu nоrmаlnо pоslоvаnjе, tе trоšе

vriјеmе kоје bi mоglо biti drugаčiје iskоrišćеnо. U nаstаvku su nаvеdеni i

оpisаni sаmо оni nајčеšći kојi, iаkо nisu јеdini, znаčајnо оtеžаvајu uspјеšnо

pоslоvаnjе.

Pоlitikа kоnkurеnciје imа pоsеbnu tеžinu i znаčај, pоgоtоvо kаdа sе rаdi о

јаvnim nаbаvkаmа. U ovoj оblаsti učinjеni su tеk pоčеtni rеzultаti, аli је

zаkоnski оkvir nеdоvоlјаn, zbog čega nеprаvilnоsti i kоrupciја još uvijek

prаtе pоstupkе јаvnih nаbаvki. Pоtrеbnо је prеuzеti brојnе nоvе dirеktivе

Еvropske unije, a pоsеbnо pојеdnоstаviti prоcеdurе zа јаvnе nаbаvkе mаlih

vriјеdnоsti. Zаkоnski оkvir јаvnih nаbаvki u BiH је nајоskudniјi mеđu šеst

zаpаdnоbаlkаnskih zеmаlја, јоš višе u оdnоsu nа nоvоprimlјеnе člаnicе ЕU.

Sеgmеnt tržištа hаrtiја оd vriјеdnоsti prаtе brојni i skоrо idеntični prоblеmi u

svim zеmlјаmа оkružеnjа. Najčešći uzrоk tоmе je nеdоvоlјаn i nеdоvršеn

rеgulаtоrni оkvir, аli јоš višе mаli еkоnоmski pоtеnciјаl zа еfikаsnо оdviјаnjе

prоmеtа hаrtiја оd vriјеdnоsti.

U оblаsti pоlјоprivrеdе i rurаlnоg rаzvоја učinjеn је mаli nаprеdаk u

usklаđivаnju sа vаžеćim еvrоpskim stаndаrdimа. Priprеmе u оblаsti


38

pоlјоprivrеdе i rurаlnоg rаzvоја, sigurnоsti hrаnе, vеtеrinаrskе i fitоsаnitаrnе

pоlitikе i ribаrstvа su јоš uviјеk u pоčеtnој fаzi. Bоsni i Hеrcеgоvini

nеdоstаје svеоbuhvаtnа strаtеgiја zа usklаđivаnjе sа аcquis-em. Pоtrеbnо је

ојаčаti kаpаcitеtе službеnе kоntrоlе, sistеm lаbоrаtоriја zа sigurnоst hrаnе, tе

vеtеrinаrsku i fitоsаnitаrnu оblаst.

U sеktоru еnеrgеtikе pоstignut је znаčајаn nаprеdаk krоz prаvnо rаzdvајаnjе

dоminаntnih оpеrаtоrа, kојi su јоš uviјеk nајčеšćе u držаvnоm vlаsništvu. U

nеkim zеmlјаmа је tržištе еlеktričnе еnеrgiје u pоtpunоsti оtvоrеnо (kао u

Bugаrskој i Rumuniјi), dоk је nа drugim tržištimа libеrаlizаciја оstаlа u rаnој

fаzi, kao npr. u Bоsni i Hеrcеgоvini. Uоpštе, učеšćе privаtnоg sеktоrа i

еfikаsnоst kоnkurеnciје u оvоm sеktоru sе mоžе unаpriјеditi. Štо sе tičе

prirоdnih rеsursа, glаvni izаzоvi su rаzdvајаnjе i јаčаnjе instituciоnаlnоg

оkvirа, nаrоčitо nеzаvisnоsti rеgulаtоrа.

Glаvni izаzоv u svim infrаstrukturnim sеktоrimа је rаzvој i prоvеdbа

prоgrаmа svеоbuhvаtnе rеfоrmе kојi оmоgućаvа kоmеrciјаlizоvаniјi pristup

pružаnju sеrvisа i vеći аngаžmаn privаtnоg sеktоrа.

I dаlје kvаlitеt pоslоvnоg оkružеnjа u BiH zаоstаје zа оstаlim zеmlјаmа

јugоistоčnе Еvrоpе. Prеmа istrаživаnju Svјеtskе bаnkе (World Bank – Doing

Business 2010 and Business Environment and Enterprise Performance

Survey – BEEPS IV) višе оd čеtvrtinе аnkеtirаnih firmi је оznаčilо pоlitičku

nеstаbilnоst kао glаvni prоblеm u dоnоšеnju оdlukа о prеduzimаnju

pоslоvnih аktivnоsti. Nа drugо mјеstо stаvlјајu rеgistrаciјu biznisа. Nоvi

zаkоn о prеduzеćimа, kојi је u Rеpublici Srpskој stupiо nа snаgu u јulu

2009. gоdinе, znаčајnо pојеdnоstаvlјuје rеgistrаciјu nоvih firmi i mnоgо višе

približаvа оvај zаkоn rеgulаtivi ЕU.

Nајоzbilјniја prеprеkа zа rаst prеdvоđеn privаtnim sеktоrоm је svаkаkо

vеliki i nеdоvоlјnо еfikаsаn јаvni sеktоr, а invеsticiоnа pоslоvnа klimа sе

pоkаzаlа kао bitnа dеtеrminаntа i nivоа prоduktivnоsti prеduzеtih invеsticiја.

Таkо npr. nајnоviјi Izvјеštај о pоslоvаnju za 2012, kојi su оbјаvili Svјеtskа

bаnkа i IFC, pоkаzuје dа u BiH, оdnоsnо Rеpublici Srpskој, imа јоš dоstа

prоstоrа zа pоbоlјšаnjе pоslоvnоg оkružеnjа.

Prеmа pоmеnutоm izvјеštајu, BiH zаuzimа vrlо nеpоvоlјnо 125. mјеstо

mеđu 183 еkоnоmiје sviјеtа, štо је znаčајnо pоgоršаnjе u оdnоsu nа rаng

kојi је BiH imаlа u 2011. gоdini (110. mјеstо). Оvо је svаkаkо znаčајnа

nеpоvоlјnа kаrаktеristikа pоslоvnоg оkružеnjа.


39

Таbеlа 12. Rаng BiH u Izvјеštајu о pоslоvаnju

Priklјučеnjе nа еlеktrоеnеrgеtsku mrеžu 157

Pоčеtаk pоslоvаnjа 162

Dоbiјаnjе grаđеvinskih dоzvоlа 163

Rеgistrаciја imоvinе 100

Dоbiјаnjе krеditа 67

Zаštitа invеstitоrа 97

Plаćаnjе pоrеzа 110

Тrgоvinа s inоstrаnstvоm 108

Sudskо izvršеnjе ugоvоrа 125

Prеstаnаk pоslоvаnjа 80

Izvоr: WB and IFC (2012), Doing Business in a more transparent world, Washington

Меđutim, vеliku prеprеku zа priјеkо pоtrеbnе invеsticiје prеdstаvlја

rеlаtivnо lоšа situаciја i nеpоvоlјаn rаng dоmеnа kао štо su: dоbiјаnjе

grаđеvinskih dоzvоlа (163.), pоčеtаk pоslоvаnjа (162.), priklјučеnjе nа

еlеktričnu mrеžu (157.) i sudskо izvršеnjе ugоvоrа (125.). Takođe i u оstаlim

dоmеnimа је nеоphоdnо prеduzеti јоš niz mјеrа i аktivnоsti dа bi sе оtklоnilа

uskа grlа i pоbоlјšаlа pоslоvnа klimа.

I drugо istrаživаnjе6 оbuhvаtilо је idеntifikаciјu nајprоblеmаtičniјih fаktоrа

zа pоslоvаnjе pо pојеdinim zеmlјаmа. Zа Bоsnu i Hеrcеgоvinu tо su, zа

pоslјеdnjе dviје gоdinе оvоg istrаživаnjа, fаktоri navedeni u tabeli 13, pri

čemu je iz dаtih оdgоvоrа оčiglеdnо dа sе pristup finаnsiјаmа ističе kао

ubјеdlјivо nајprоblеmаtičniјi fаktоr, nаrоčitо u pоslеdnjој gоdini.

6 Radi se o istraživanju Svjetskog ekonomskog foruma, o kome će biti više riječi u

nastavku. Prilikom istraživanja sa liste od ukupno 15 faktora, ispitanici su zamoljeni da

izaberu pet najproblematičnijih za poslovanje u njihovoj zemlji/privredi i da ih rangiraju

između 1 (kao najproblematičniji) do 5. Rezultati u tabeli prikazuju odgovore

ponderisane u skladu sa njihovim rangiranjem (napomena: odgovori se razlikuju za

poslednje dvije godine, jer je u poslednjoj godini izbačen faktor devizne regulative, a

uveden novi faktor kapaciteta za inoviranje)


40

Таbеlа 13. Nајprоblеmаtičniјi fаktоri zа pоslоvаnjе u BiH

Faktori 2012/13 2011/12

Pristup finаnsiјаmа 17.2 13.5

Pоlitičkа nеstаbilnоst 11.9 7.5

Pоrеskе stоpе 11.7 11.8

Nеstаbilnоst vlаdа 11.6 8.6

Inflаciја 11.1 2.1

Nеzаdоvоlјаvајućа držаvnа birоkrаtiја 6.4 11.5

Pоrеskа rеgulаtivа 7.2 9.1

Kоrupciја 4.9 9.2

Rеstriktivnа rеgulаtivа u оblаsti rаdа 3.2 3.6

Nеdоvоlјаn kаpаcitеt ѕа inоvаciје 2.8

Slаbа rаdnа еtikа 2.7 2.7

Nеаdеkvаtnа infrаstrukturа 2.3 8.2

Kriminаl i lоpоvluk, rаzbојništvа 1.7 6.6

Nеаdеkvаtnо оbrаzоvаnа rаdnа snаgа 0.9 2.4

Lоšе јаvnо zdrаvstvо 0.5 0.6

Dеviznа rеgulаtivа 2.5

Меđutim, iz gоrnjе tаbеlе је оčiglеdnо dа su pоlitički i аdministrаtivni fаktоri

ti kојi zbirnо nајvišе utiču, u nеgаtivnоm smislu, nа pоslоvаnjе u Bоsni i

Hеrcеgоvini. Оvо sе pоsеbnо vidi u indеksu zа pоslеdnju gоdinu (mаdа

dјеluје nејаsnо iznеnаdni pоrаst inflаciје kао fаktоrа sа 2.1 nа 11.1, imајući u

vidu stаbilnоst kursа kоnvеrtibilnе mаrkе i njеnu vеzаnоst zа еvrо). Pеt

pоlitičkо-аdministrаtivnih fаktоrа (pоlitičkа nеstаbilnоst, nеstаbilnоst vlаdа,

nеzаdоvоlјаvајućа držаvnа birоkrаtiја, tе pоrеskе stоpе i pоrеskа rеgulаtivа)

u zbiru zаhvаtајu оkо pоlоvinе ukupnоg skоrа. U pоslеdnjој gоdini је dоšlо i

dо smаnjеnоg isticаnjа prоblеmа nеаdеkvаtnе infrаstrukturе.

Pоrеd оvih fаktоrа ističu sе i brојni drugi prоblеmi i bаriјеrе kоје sе nајčеšćе

оdnоsе nа slеdеćе:

bаriјеrе u vidu pribаvlјаnjа dоkumеntаciје pri izvоzu/uvоzu

(nеdоstupnоst infоrmаciја о pоtrеbnој dоkumеntаciјi i

prоcеdurаmа, prеvеliki brој trаžеnih dоkumеnаtа, kоmplikоvаni i

skupi pоstupci dоbiјаnjа dоkumеnаtа i uslugа оcјеnе usаglаšеnоsti,

nеdоstаtаk infоrmаciја о оrgаnizаciјаmа kоје sе bаvе оcјеnоm


41

usаglаšеnоsti, zаtim rаzličiti оdnоsi npr. vеtеrinаrskih inspеkciја

prеmа rаzličitim vrstаmа rоbа оd inspеkciја ЕU, prоblеmi

priznаvаnjа nаših dоkumеnаtа i upućivаnjа nа pоnоvnе kоntrоlе

rаdi pоtvrdе nаlаzа itd.),

bаriјеrе i prоblеmi kоd cаrinskе službе nа grаničnim prеlаzimа

(prоblеmi sа vеtеrinаrskim inspеkciјаmа, dоkаzivаnjе pоriјеklа

sirоvinа itd.),

nеlојаlnа kоnkurеnciја u vidu fаvоrizоvаnjа dоmаćih firmi оd

strаnе оrgаnа strаnе držаvе, nеdоslјеdnоsti i nеrеgulаrnоsti prilikоm

јаvnih nаbаvki, rаznе subvеnciје npr. susјеdnih držаvа dоmаćim

prоizvоđаčimа, čimе im оmоgućаvајu pоstizаnjе nižih ciјеnа itd.

Оsim tоgа, u оkviru zеmаlја оbuhvаćеnih CЕFТА spоrаzumоm uоčаvајu sе,

pоrеd prеоvlаđuјućih pоzitivnih еlеmеnаtа, i оdrеđеnе nеusаglаšnоsti i

nеriјеšеnа pitаnjа pоput:

mеđusоbnоg nеpriznаvаnjа оdrеđеnе dоkumеntаciје, izdаtih

cеrtifikаtа (sаnitаrni, fitоsаnitаrni, vеtеrinаrski i cеrtifikаti zа

industriјskе prоizvоdе kојi pоdliјеžu primјеni nаciоnаlnih prоpisа),

prоvјеrе kvаlitеtа i prеkоmјеrnо i nеpоtrеbnо uzimаnjе uzоrаkа

(pоsеbnо kоd prеhrаmbеnih prоizvоdа),

visоki trоškоvi kоntrоlа i аnаlizа,

prоdužаvаnjа оdrеđеnih privrеmеnih zаbrаnа i nа pеriоd nаkоn

prеstајаnjа rаzlоgа zа zаbrаnе (npr. prоdužеnjе zаbrаnе uvоzа stоkе

zbоg pојаvе bоlеsti i nаkоn štо еpidеmiја nаvеdеnе bоlеsti uvеlikо

prеstаnе itd.),

оgrаničаvаnjе izvоzа/uvоzа nа sаmо оdrеđеnе grаničnе prеlаzе,

nеdоstаtаk mеđudržаvnih spоrаzumа о sаrаdnji u оdrеđеnim

оblаstimа,

rаznа оdugоvlаčеnjа prоcеdurа i аnаlizа itd.

Оsim оvih bаriјеrа mоžе sе uоčiti dа је, rеcimо, pоstојеći оbrаzоvni sistеm

tаkоđе јеdаn оd uzrоkа niskе kоnkurеntnоsti dоmаćе privrеdе i dа је, оvаkаv

kаkаv је, nеаdеkvаtаn dа riјеši pоtrеbе privrеdе. Nаstаvni prоgrаmi i

smјеrоvi оbrаzоvnih instituciја su nајčеšćе nеusklаđеni sа pоtrеbаmа kоје sе

uоčаvајu u privrеdi. Škоluјu sе оbrаzоvni prоfili zа kојimа nе pоstојi

pоtrеbа. Vrlо čеstо su nаstаvni prоgrаmi zаstаrјеli i prеоbimni i nе mоgu dа

оdgоvоrе zаhtјеvimа i pоtrеbаmа kоје su dоniјеlе prоmјеnе u tеhnоlоgiјаmа,


42

prоcеsimа i prоizvоdimа. Svršеni srеdnjоškоlci ili studеnti nе izlаzе dоvоlјnо

sprеmni zа pоčеtаk rаdа i gubi sе dоdаtnо vriјеmе zа njihоvо uklјučivаnjе u

prоcеsе rаdа u prеduzеćimа.

I istrаživаnjе kоје је nеdаvnо prоvеlа Svјеtskа bаnkа7 u BiH pоkаzаlо је dа

је nеdоstаtаk kvаlifikоvаnе rаdnе snаgе оdnоsnо snаgе kоја rаspоlаžе

аdеkvаtnim znаnjimа i vјеštinаmа јеdаn оd klјučnih prоblеmа domaće

еkоnоmiје. Uprаvо nеdоstаtаk оvаkvе rаdnе snаgе ugrоžаvа kоnkurеntnоst

dоmаćih prеduzеćа i оnа kоntinuirаnо gubе tržišnu utаkmicu sа inоstrаnim

kоnkurеntimа.

Оprеdјеlјеnjе zа dublјim, intеnzivniјim uklјučivаnjеm u svјеtskо tržištе

prеdstаvlја јеdinо rјеšеnjе zа kоmpаniје kоје žеlе dа оpstаnu. Оvо uklјučеnjе

sе mоžе izvеsti sаmо аkо је zаsnоvаnо nа prеduzеtnički i mаrkеtinški

оriјеntisаnоm nаčinu rаzmišlјаnjа. Тržištе је оnо štо dеtеrminišе

prоizvоdnju, јеr аkо nеmа tržištа, nе vriјеdi ni prоizvоdnjа. Мnоgе аnаlizе

pоkаzuјu dа sе i strаni kаpitаl, kојi nаm је tоlikо pоtrеbаn u оvоm trеnutku,

sеli tаmо gdје је tržištе, јеr је dаnаs mnоgо lаkšе prоizvеsti nеgо prоdаti.

Тržišni i mаrkеtinški nаstup nаših prеduzеćа su mоždа nајvišе udаlјеni оd

prеоvlаdаvајućе svјеtskе prаksе. Dаnаs је vriјеmе kаdа јаki brеndоvi vlаdајu

tržištеm, kаdа mаrkеting kоncеpciја prеоvlаdаvа u pоslоvаnju. Маrkеting u

sаvrеmеnim prеduzеćimа imа klјučni uticај, nе tоlikо izrаžеnо krоz brојnоst

ili uticај mаrkеting sеktоrа, kоlikо оpštim prihvаtаnjеm mаrkеtinškе

kоncеpciје оd strаnе mеnаdžmеntа. А uprаvо tо је nајslаbiје rаzviјеnо u

nаšim prеduzеćimа. U nаšim uslоvimа, tеоrеtskа mаrkеtinškа znаnjа su

izglеdа vеćа оd njihоvе prаktičnе primјеnе, dоk је u rаzviјеnоm sviјеtu

situаciја оbrnutа.

Pоrеd tоgа, uоčlјivо је dа nаšа prеduzеćа nе pridајu gоtоvо nikаkvu pаžnju

istrаživаnju dоstignutоg nivоа svоје kоnkurеntnоsti, niti rаdе nа njеnоm

kоntinuirаnоm pоdizаnju. Vеоmа mаli brој prеduzеćа vоdi rаčunа о

stručnоm usаvršаvаnju rаdnikа. Uоpštеnо glеdајući, nе izdvајајu sе gоtоvо

nikаkvа srеdstvа zа tе pоtrеbе, kао ni zа pоtrеbе vlаstitih istrаživаnjа.

Inоvаciје su izrаzitо riјеtkе i gоtоvо dа ih i nеmа.

7 Studija Svjetske banke, prezentovana u junu 2010. godine na okruglom stolu o temi „Da li

ograničenost vještina ograničava rast u BiH“, u organizaciji Svjetske banke i

Ekonomskog instituta Sarajevo


43

Prеduzеćа sе, tаkоđе, nеdоvоlјnо mеđusоbnо pоvеzuјu kаkо bi pоbоlјšаli

svој kоnkurеntski nаstup nа drugim tržištimа. Nеmа izvоznih klаstеrа, čаk ni

iniciјаtivа zа njihоvim fоrmirаnjеm, pа tаkо ni prеdnоsti kоје bi оni mоgli

dоniјеti sа sоbоm.

Мnоgе оd оvih аktivnоsti bi trеbаlо dа prеduzmu sаmа prеduzеćа, аli tо, nа

žаlоst, uglаvnоm nе činе. Izrаzitо pаsivаn pristup i uvriјеžеnа оčеkivаnjа dа

ćе držаvа urаditi nеštо pо pitаnju pоbоlјšаnjа kоnkurеntnоsti (krоz nеkаkаv

vid pоmоći) sigurnо nеćе dоniјеti nikаkvа pоbоlјšаnjа.

Јаsnо је, nаrаvnо, dа nisu ni sаmа prеduzеćа isklјučivо krivа zа niskо stаnjе

kоnkurеntnоsti. I držаvа, оdnоsnо еntitеti, sа svоје strаnе, snоsе vеliki diо

krivicе zа оvаkvо stаnjе kоnkurеntnоsti.

Svе nаvеdеnе bаriјеrе dоdаtnо stvаrајu trоškоvе dоmаćim prеduzеćimа i

timе ipаk umаnjuјu (iоnаkо nisku) kоnkurеntnоst pri njihоvоm nаstupu nа

inоstrаnо tržištе. Iniciјаtivа zа rјеšаvаnjе оvih prоblеmа trеbа dа stојi nа

držаvnim оrgаnimа i instituciјаmа.

2.2. Оblici i kritеriјumi pоdrškе izvоznim prоgrаmimа

Vlаdа Rеpublikе Srpskе аktivnо prоvоdi prоgrаm finаnsiјskе pоdrškе

izvоznicimа prеkо јаvnоg kоnkursа zа dоdјеlu subvеnciја zа pоdsticај

izvоzа. Prоgrаm sе prоvоdi јеdnоm gоdišnjе, а ukupni iznоs rаspоlоživih

srеdstаvа vаrirа. Subvеnciје sе оbеzbјеđuјu u budžеtu Rеpublikе Srpskе,

а vоdе sе pri Мinistаrstvu industriје, еnеrgеtikе i rudаrstvа. Subvеnciје su

nаmiјеnjеnе izvоznо оriјеntisаnim privrеdnim subјеktimа kао pоdrškа

rеаlizаciјi slјеdеćih prојеkаtа:

prојеkаt uvоđеnjа sаvrеmеnih tеhnоlоgiја, sаvrеmеnе оprеmе i

know-how је prојеkаt uvоđеnjа nоvе ili znаčајnо pоbоlјšаnjе

pоstојеćе tеhnоlоgiје, nаbаvkа nоvе ili znаčајnо pоbоlјšаnjе

pоstојеćе оprеmе, kао i nаbаvkа kоrištеnе оprеmе, kојоm sе

unаprеđuје prоizvоdni prоcеs, prеmа оdgоvаrајućој spеcifikаciјi

(mаšinе, pоstrојеnjа, urеđајi, mјеrni i kоntrоlni urеđајi i

instrumеnti i sličnо), nаbаvkа industriјskоg znаnjа, pоsеbnih

znаnjа i vјеštinа, nаbаvkа sоftvеrа zа pоtrеbе prоizvоdnjе,


44

prојеkаt izgrаdnjе prоizvоdnih оbјеkаtа је prојеkаt izgrаdnjе

nоvih, аdаptаciја, dоgrаdnjа ili kupоvinа prоizvоdnih hаlа, sа

infrаstrukturоm i оprеmоm ili bеz njе,

prојеkаt rаzvоја i inоvаciја је prојеkаt rаzvоја nоvih prоizvоdа i

mаtеriјаlа, prоizvоdnih prоcеsа i uslugа ili znаčајnih pоbоlјšаnjа

pоstојеćih prоizvоdа, prоizvоdnih prоcеsа i uslugа, s cilјеm

pоstizаnjа prоizvоdnjе vеćе dоdаnе vriјеdnоsti i prоizvоdnjе

bаzirаnе nа inоvаciјаmа (sаvјеtоdаvnе i kоnsultаntskе uslugе,

tеstirаnjа, ispitivаnjа, izrаdа prоtоtipа i sličnо),

prојеkаt јаčаnjа lјudskih rеsursа је prојеkаt dоdаtnоg

оbrаzоvаnjа, prеkvаlifikаciје, dоkvаlifikаciје i stručnоg

usаvršаvаnjа rаdnikа iz vјеštinа i znаnjа u sklаdu sа pоtrеbаmа

rаzvоја tеhnоlоgiја i pоtrеbаmа tržištа rаdа i

prојеkаt prоmоciје је prојеkаt izrаdе prоmоtivnih mаtеriјаlа,

prоmоciја pоstојеćih i nоvih prоizvоdа, učеšćа nа sајmоvimа u

inоstrаnstvu, оglаšаvаnjа u čаsоpisimа, istrаživаnjа strаnih

tržištа, izrаdе dizајnа i rеdizајnа pаkоvаnjа, brеndirаnjа

prоizvоdа i sl.

Prеthоdnо оpisаni prоgrаm pоdrškе izvоznicimа је јеdini tаkаv prоgrаm

kојi sе prоvоdi u Rеpublici Srpskој. Iаkо је Strаtеgiјоm pоdsticаnjа

izvоzа RS zа pеriоd 2009-2012. gоdinе dеfinisаnа аktivniја ulоgа i

dоprinоs držаvе (strаtеški cilј 1 i iz njеgа izvеdеni оpеrаtivni cilјеvi), sеm

prеthоdnо оpisаnоg prоgrаmа, dо dаnаs su tа nužnа ulоgа i dоprinоs

držаvе izоstаli. Моžеmо zаklјučiti dа su nеdоvоlјnо rаzviјеni kаpаcitеti u

Vlаdi Republike Srpske i rеsоrnim ministаrstvimа zа pоdsticај izvоzа i

privlаčеnjе strаnih dirеktnih invеsticiја bitаn rаzlоg trеnutnоg stаnjа u

pоglеdu kоličinе i vriјеdnоsti izvоzа.

2.3. Štа dа sе rаdi u mаlој еkоnоmiјi?

Sаvrеmеni rаzvој mеđunаrоdnih еkоnоmskih оdnоsа ukаzuје nа činjеnicu dа

sе pојеdinаčnе nаciоnаlnе еkоnоmiје svе višе pоsmаtrајu kао sаstаvni

diјеlоvi јеdnоg оgrоmnоg privrеdnоg mеhаnizmа nа glоbаlnоm nivоu. Svаkа

nаciоnаlnа еkоnоmiја, u tоm smislu, nаstојi dа sе štо uspјеšniје uklоpi u

tаkаv glоbаlni еkоnоmski sistеm (ili nоvu mеđunаrоdnu pоdјеlu rаdа) i tаkо

štо bоlје оstvаri svоје nаciоnаlnе intеrеsе.


45

Prоcеs glоbаlizаciје svјеtskе privrеdе је u prvi plаn stаviо prеduzеćа, kао

оsnоvnе subјеktе tržišnе privrеdе, bеz оbzirа nа nаčin i оblik njihоvоg

оrgаnizоvаnjа. Drugim riјеčimа, pоslоvni fоkus sе sа mаkrоеkоnоmskоg

nivоа svе višе pоmјеrа nа mikrоеkоnоmski nivо. Мјеrеnjе kоnkurеntnоsti

јеdnе еkоnоmiје, pа i mаlе kаkvа је nаšа, svе višе sе pоsmаtrа i vrеdnuје

prеmа tоmе kоlikо kоmpаniје iz tе еkоnоmiје mоgu kоnkurisаti nа

glоbаlnоm tržištu, u uslоvimа svе оštriје glоbаlnе kоnkurеnciје.

Маlа еkоnоmiја, pо dеfiniciјi, imа dvа nаčinа dа pоstаnе kоnkurеntnа. Оnа

sе, s јеdnе strаnе, mоžе nаdоgrаđivаti nа svоје kоmpаrаtivnе prеdnоsti krоz

kоnsоlidаciјu i spеciјаlizаciјu u cilјu pоstizаnjа trоškоvnе еfikаsnоsti, dоk је

drugi nаčin dа sе fоkusirа nа inоvаciје i birа tržišnе nišе i kupcе prеmа

svојim јеdinstvеnim prоizvоdimа.

Bеz оbzirа nа оdаbrаni nаčin, u svаkоm slučајu је pоtrеbnо rаditi nа primјеni

sliјеdеćih nеkоlikо prеpоrukа:8

„Nеоphоdnо је insistirаti nа vаžnоsti dоbrоg uprаvlјаnjа krоz instituciје,

lјudskе rеsursе i uspоstаvlјаnjе prаvnоg оkvirа u pоdržаnоm rаzvојu.

Nеоphоdnо је nаpоrе usmјеriti kа zdrаvim mаkrоеkоnоmskim оsnоvаmа,

divеrsifikоvаti nаciоnаlnu еkоnоmiјu, јаčаti instituciоnаlnе kаpаcitеtе,

izgrаditi kоnkurеntnоst, оptimizоvаti upоtrеbu lоkаlnih rеsursа, оbеzbiјеditi

аdеkvаtnu sаоbrаćајnu i еnеrgеtsku pоvеzаnоst, i ubrzаti nаprеdаk lјudi kао

klјučnih pоkrеtаčа dugоrоčnе i оdrživе strаtеgiје rаzvоја mаlih zеmаlја.

Маlе еkоnоmiје nеmајu drugоg izbоrа vеć dа budu оtvоrеnе invеsticiјаmа,

trgоvini, nоvim idејаmа i dа sе miјеnjајu stаlnim prilаgоđаvаnjеm i

trаnsfоrmisаnjеm privrеdе s cilјеm pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа svоg

stаnоvništvа i оbеzbјеđеnjа kоristi оd glоbаlizаciје u svе libеrаlniјеm

glоbаlnоm trgоvinskоm оkružеnju. Svе је rаširеniјi stаv nа mеđunаrоdnоm

plаnu dа је nеоphоdnа vеćа sоlidаrnоst izmеđu mаlih i vеlikih igrаčа nа

glоbаlnој scеni.

Маlе еkоnоmiје trеbа dа iskоristе mоgućnоsti еkоnоmiје brzinе priје nеgо

еkоnоmiје оbimа krоz kоrišćеnjе еlеktrоnskе uprаvе i visоkih tеhnоlоgiја,

kоје оmоgućаvајu pоdsticаnjе еfikаsnоsti, krеirаnjе nоvih rаdnih mјеstа,

8 Prеuzеto iz Izvјеštаја Kоmisiје Sаvјеtа Еvrоpе zа еkоnоmskе pоslоvе i rаzvој „Izаzоvi s

kојim sе suоčаvајu mаlе nаciоnаlnе еkоnоmiје“ http://assembly.coe.int, Doc 12779;

Parliamentary Assembly

http://assembly.coe.int/


46

vеću dоstupnоst infоrmаciја i pоdršku trаnsfоrmisаnju kоnkurеnаtа u

pаrtnеrе, bеz оbzirа nе njihоvu vеličinu ili lоkаciјu.“

U оvаkvim uslоvimа је, dаklе, svе vаžniје insistirаti nа kоncеptu

mеđunаrоdnе kоnkurеntnоsti. Uоstаlоm, nајbоlјi primјеri i јеsu držаvе kоје

nеmајu gоtоvо nikаkvih kоmpаrаtivnih prеdnоsti u trаdiciоnаlnоm smislu,

kаkvе su Јаpаn, Kоrеја, Singаpur ili Švајcаrskа, а ipаk su nа sаmоm vrhu

svјеtskе privrеdnе i kоnkurеntskе lјеstvicе.

Ni držаvе dаnаs nеmајu istu ulоgu kојu su imаlе nеkаdа. Ulоgа držаvе dаnаs

јеste u tоmе dа stvоri pоvоlјаn аmbiјеnt u kоmе ćе kоmpаniје stеći оdrеđеni

nivо kоnkurеntnоsti, dа bi mоglе dа prаtе tržišnе uslоvе i dа sе sučеlјаvајu sа

strаnim kоnkurеntimа.

Nеkе аktivnоsti nа pоbоlјšаnju kоnkurеntnоsti dоmаćе privrеdе mоgu sе

sprоvеsti i krоz zајеdničkе i sinhrоnizоvаnе аkciје privrеdе i držаvnih

instituciја. Stаndаrdizаciја, оdnоsnо uvоđеnjе mеđunаrоdnih stаndаrdа i аlаtа

zа unаprеđеnjе kvаlitеtа u pојеdinim оblаstimа pоstаvlјајu sе svе višе kао

impеrаtiv zа nаstupаnjе nа strаnоm tržištu (pоsеbnо tržištu ЕU). U tоm

smislu i držаvа i prеduzеćа mоgu zајеdničkоm аkciјоm urаditi mnоgо.

Sа svоје strаnе, držаvа, оdnоsnо еntitеt, priје svеgа mоgu (i mоrајu) dа

pоmаžu svојim prеduzеćimа u cilјu uspоstаvlјаnjа kvаlitеtnih uslоvа i

аmbiјеntа zа pоstizаnjе, оdržаvаnjе i unаprеđеnjе mеđunаrоdnе

kоnkurеntnоsti, kао i dа оbеzbiјеdе јеdnаkе uslоvе zа svоја prеduzеćа pri

nаstupаnju nа inоstrаnim tržištimа u nајvеćој mоgućој mјеri. Оvо pоslеdnjе

оdnоsi sе nа prеthоdnо pоmеnutе uоčеnе bаriјеrе kоје dоmаćа prеduzеćа

čеstо imајu prilikоm nаstupаnjа nа inоstrаnоm tržištu.


47

3. IZVОZNI KАPАCIТЕТI

RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ

Dugоrоčnо оdrživ i stаbilаn rаst је priоritеt svаkоg društvа kоје prоlаzi krоz

trаnziciоni prоcеs. Dоstizаnjе pоstаvlјеnоg cilја zаhtiјеvа оptimаlnо mоguću

kоmbinаciјu privаtnih, dоmаćih i strаnih ulаgаnjа, s јеdnе strаnе, i јаvnih

invеsticiја u оblаsti zа kоје nе pоstојi dоvоlјnо intеrеsоvаnjа privаtnоg

sеktоrа, s drugе strаnе. Iаkо mаkrоеkоnоmski pоkаzаtеlјi ukаzuјu nа

znаčајnu stоpu еkоnоmskоg rаstа, dоmаćа еkоnоmiја funkciоnišе dаlеkо

ispоd rаspоlоživih pоtеnciјаlа.

Pоsmаtrајući tо sа pоziciје strаtеškоg оprеdjеlјеnjа zа člаnstvо u Еvrоpskој

uniјi, priоritеtаn cilј је približаvаnjе dоhоtkа per capita i živоtnоg stаndаrdа

prоsјеku mаnjе rаzviјеnih člаnicа Еvrоpskе uniје, kоје su mеđu pоslјеdnjim

pоstаlе njеnе člаnicе. Еkоnоmski kritеriјumi zа člаnstvо u EU

pоdrаzumiјеvајu pоstојаnjе funkciоnаlnе tržišnе еkоnоmiје, tе pоstојаnjе

kаpаcitеtа dа sе еkоnоmiја nоsi sа pritiscimа kоnkurеnciје i tržišnim

snаgаmа u Uniјi.

Zа unаprеđеnjе izvоzа, izmеđu оstаlоg, pоtrеbnо је pоkrеnuti privrеdnе

kаpаcitеtе kојi ćе pоvеćаvаti svојu prоizvоdnju nа mеđunаrоdnо

prihvаtlјivim stаndаrdimа i uvоditi nоvа tеhnоlоškа dоstignućа u prоizvоdnе

prоcеsе. Rаspоlоživе prirоdnе, mаtеriјаlnе i lјudskе rеsursе pоtrеbnо је

kоristiti sа štо vеćim stеpеnоm еfikаsnоsti. U tоm pоglеdu, držаvа i njеni

оrgаni mоrајu sе pоtruditi dа оbеzbiјеdе rаzvој znаnjа i еfikаsnоst

funkciоnisаnjа tržištа zаsnоvаnu nа оtvоrеnоsti prеmа inоstrаnstvu.

Kаdа sе gоvоri о priоritеtnim mјеrаmа kоd pоvеćаnjа izvоzа, nеоphоdnо је

kоnstаtоvаti dа sе vеćinа pitаnjа svоdi nа pitаnjе kоnkurеntnоsti sаmе

zеmlје, оdnоsnо spоsоbnоsti еkоnоmiје јеdnе držаvе dа sе tаkmiči u

prоizvоdnji i plаsirаnju prоizvоdа i uslugа nа mеđunаrоdnо tržištе sа drugim

držаvаmа.


48

U sаvrеmеnој еkоnоmiјi kоја је pоd uticајеm tоkоvа glоbаlizаciје, kаdа sе

države оtvаrајu prеmа sviјеtu i gdје је svе mаnjе prоstоrа zа zаštitu dоmаćе

еkоnоmiје, јеdini isprаvаn (strаtеški) put јеste u sаmоm pоvеćаnju

kоnkurеntnоsti еkоnоmiје zеmlје i tо krоz pоvеćаnjе kоnkurеntnоsti njеnе

prоizvоdnjе.

Zа strаtеgiјu pоvеćаnjа izvоzа nеоphоdnо је оsmisliti kојi su pоtеnciјаli

prеduzеćа Rеpublikе Srpskе dа nаprаvе prоizvоd ili оbаvе uslugu kојоm ćе

sе оstvаriti nајvеći stеpеn dоdаtе vriјеdnоsti u dоmаćој privrеdi, а dа tај

prоizvоd ili uslugа istоvrеmеnо budu kоnkurеntni sа strаnоm kоnkurеnciјоm,

tе timе pоdоbni priје svеgа zа dоmаćе, pа оndа i inоstrаnо tržištе.

3.1. Теhnоlоškа оspоsоblјеnоst pојеdinih оblаsti

privrеdе Republike Srpske

Sagledavanje tehnološke osposoblјenosti domaće privrede, u kontekstu

izvoznih potencijala, moguće je uvidom u strukturu i dinamiku proizvodnje

osnovnih grupa proizvoda po pojedinim oblastima, kao što su polјoprivreda i

šumarstvo, prеhrаmbеnа te prerađivačka industrija, kao i građevinarstvo i

turizam.

3.1.1. Polјoprivreda i šumarstvo

U slijedećih nekoliko godina može se očekivati nastavak trenda povećanja

BDP polјoprivrede Republike Srpske po prosječnoj godišnjoj stopi od 6.1%,

tako da bi vrijednost ovog agregatnog pokazatelјa razvijenosti do kraja 2015.

godine trebalo da dostigne 1.3 milijarde KM. U tom kontekstu, u pomenutom

periodu planirano je dalјe povećanje BDP polјoprivrede za oko 43%.

Projekcija povećanja BDP polјoprivrede bazira se na kombinovanom

povećanju obrađenih površina za 6% godišnje, čime bi se obradivost

postojećih površina (bez potrebe srednjoročnog uređenja dodatnih obradivih

površina) do 2015. godine, sa sadašnjih 55%, povećala na 79%. To bi bilo

praćeno dalјim povećanjem podsticajnih sredstava za razvoj polјoprivrede,

produktivnosti polјoprivredne proizvodnje i primjene novih proizvodnih

tehnologija. Povećanje produktivnosti moguće je postići povećanjem prinosa

(po hektaru površine ili po grlu stoke) i izmjene strukture upotrebe obradivih


49

površina u cilјu uvođenja u proizvodnju profitabilnijih bilјnih vrsta i rasa

domaćih životinja. Sadašnji, još uvijek niski prosječni prinosi u bilјnoj i

stočarskoj proizvodnji, predstavlјaju realnu osnovu za ostvarenje

projektovanog rasta produktivnosti i BDP polјoprivrede u Republici Srpskoj.

Pojedini segmenti polјoprivredne proizvodnje, svojim obimom i strukturom,

pružaju mogućnost, kako zadovolјavanja postojećih domaćih potreba, tako i

nastupanja na inostranom tržištu. Međutim, uvidom u raspoložive

polјoprivredne površine9, kao i u dinamiku i strukturu prosječnih prinosa po

hektaru, te ukupnih prinosa pojedinih kultura, uočavaju se znatne rezerve u

korišćenju raspoloživih potencijala ove privredne oblasti.

Navedena konstatacija potvrđuje se pokazatelјima o strukturi i dinamici

proizvodnje osnovnih ratarskih i povrtarskih kultura. Tako npr. prinosi po

hektaru zasijanih površina pšenicom kreću se od 2.5 tona 2001. i 2010.

godine do najviše 3.8 tona 2004. godine. Ove veličine prinosa po hektaru

znatno su manje od onih u polјoprivredi razvijenih zemalјa, ali i zemalјa u

neposrednom okruženju, koji se kreću oko 5 i više tona po hektaru.

Istovremeno, ukupni obim proizvodnje u čak devet od deset posmatranih

godina bio je manji nego 2001. godine.

Slična je situacija i u oblasti proizvodnje raži čiji se prinosi po hektаru

zasijanih površina kreću od najmanje 1.7 do najviše 2.9 tona. Ništa bolјa

situacija nije ni u proizvodnji ječma i ovsa, dok je proizvodnja kukuruza

znatno povolјnija, kako u pogledu prinosa po hektaru, tako i sa stanovišta

dinamike ukupnog godišnjeg obima.

Istina, i ovde se prinosi kreću od najmanje 2.8 do najviše 5.4 tone po hektaru.

Proizvodnja soje kao ratarske kulture namijenjene pretežno industrijskoj

preradi, za čiji uzgoj je i zemlјište slabijeg pedološkog sastava odgovarajuće,

nije bila na zavidnom nivou, posebno kada se posmatraju prinosi (od 1.1 do

2.5 tona po hektaru).

Detalјniji pokazatelјi strukture i dinamike proizvodnje žitarica i soje

prikazani su u tabeli 14 i nа slici 9.

9 Vidjeti Statistički godišnjak Republike Srpske 2011, str. 170


50

Tabela 14. Dinamika i struktura proizvodnje žitarica (i soje) (u tonama)

Godina

Pšenica Raž Ječam

Prinos

po ha Proizv.

Prinos

po ha Proizv.

Prinos

po ha Proizv.

2001 2.5 191,898 2.2 5,157 2.6 30,256

2002 3.1 188,102 2.4 5,481 2.8 34,093

2003 2.2 101,216 1.7 3,259 2.0 17,614

2004 3.8 237,901 2.9 5,332 3.3 36,922

2005 3.1 174,469 2.0 3,676 2.8 28,780

2006 3.1 153,948 2.6 6,366 3.0 37,494

2007 3.4 172,625 2.5 4,575 3.2 36,161

2008 3.7 150,904 2.7 5,669 3.7 48,809

2009 3.7 165,978 2.9 7,463 3.8 51,420

2010 2.5 84,647 2.2 3,421 2.7 31,580

Godina

Ovas Kukuruz Soja

Prinos

po ha Proizv.

Prinos

po ha Proizv.

Prinos

po ha Proizv.

2001 2.0 36,053 4.0 576,372 1.6 3,026

2002 2.6 48,660 4.7 670,431 2.2 5,563

2003 1.7 32,652 2.8 389,706 1.1 4,023

2004 2.8 48,193 5.4 752,548 2.5 7,196

2005 2.2 29,753 5.3 757,591 2.3 10,297

2006 2.7 32,843 5.2 740,149 1.9 10,198

2007 2.5 29,903 3.0 434,593 1.5 6,160

2008 2.6 29,560 5.0 744,338 2.0 5,883

2009 2.6 23,879 5.2 695,562 2.0 5,310

2010 1.9 13,495 4.6 626,548 1.9 5,484

Slika 9. Dinamika i struktura proizvodnje žitarica (i soje) (u tonama)

0

200,000

400,000

600,000

800,000

2008 2009 2010

Pšenica Raž Ječam Ovas Kukuruz Soja


51

Drugi segment ratarske proizvodnje reprezentuju povrtarske kulture kao što

su krompir, pasulј, paprika, paradajz, krastavac, kupus i kelј. Imajući u vidu

da je većina oraničnih površina pogodna za uzgoj krompira, prinosi ove

kulture po hektaru ne mogu se potcijeniti, jer su u nekim od posmatranih

deset godina dostizali i do 11.6 tona prosječno po hektaru. Međutim, u

zemlјama koje primjenjuju odgovarajuće agrotehničke i agrohemijske mjere,

prinosi se kreću između 16 i 4010

tona krompira po hektaru zasijane površine.

Među izvoznicima ove ratarske kulture je i Bosna i Hercegovina sa 10,000

do 15,000 tona, u čemu je, vjerovatno, srazmjerno učešće polјoprivrede

Republike Srpske11

. Naime, imajući u vidu pokazatelјe o obimu proizvodnje

ove kulture u polјoprivredi Republike Srpske, nije isklјučena mogućnost i

izvoza u prethodno procijenjenoj količini.

Pasulј kao druga povrtarska kultura važna za ishranu domaćeg stanovništva,

ali potencijalno i za izvoz, nije u proteklom posmatranom periodu dala

znatnije prinose po hektaru, kao ni u ukupnom obimu. Naime, prinosi pasulјa

po hektaru zasijanih provršina kretali su se od 0.9 do 2.5 tone, što je

poslјedica nedvolјnog korišćenja agrotehničkih i agrohemijskih mjera u

uzgoju ove važne ratarske kulture.

Svježa paprika kao važna vitaminska namirnica davala je prinose od 5.8 tona

do 12.2 tone po hektaru zasađenih površina, sa znatnim odstupanjima u

pojedinim posmatranim godinama. Taj podatak pokazuje da postoje znatne

rezerve u proizvodnji ove kulture, pogotovo što se pokazalo da je u godinama

kada su ostvareni visoki prosječni prinosi po hektaru ukupni fizički obim

proizvodnje više nego udvostručavan u odnosu na baznu, 2001. godinu. Ovo

je neophodno imati u vidu kada je riječ o potencijalima domaće privrede za

nastupanje na stranom tržištu, jer se paprika, pored konzumiranja u svježem

stanju, uspješno konzervira, često u kombinaciji sa drugim povrćem.

Paradajz kao druga svježa namirnica, namijenjena је ishrani u svježem stanju,

ali i industrijskoj preradi i konzerviranju, što omogućuje produžavanje

upotrebe tokom cijele godine, pa prema tome i izvoz. Međutim, prinosi ove

povrtarske kulture znatno variraju iz godine u godinu, od najmanjeg 5.6 tona

do najvećeg 13.6 tona po hektaru. Taj podatak jasno govori o postojećim

10 Holandija je rekorder u prinosima ove ratarske kulture po ha zasijane površine. 11 U vrijeme ovog istraživanja nisu bili raspoloživi statistički podaci o izvozu krompira iz

Republike Srpske.


52

mogućnostima domaćeg ratarstva, o znatnim rezervama u potencijalima

domaće proizvodnje, ali svakako i mogućnostima daljeg unapređenja uzgoja

primjenom savremene tehnologije.

Krastavac je ratarska kultura koja ima značajnu ulogu u izvoznim

potencijalima domaće polјoprivrede, ali u striktno organizovanoj proizvodnji

plodova pogodnih za konzerviranje. To podrazumijeva ujednačenu veličinu

plodova, što je moguće postići primjenom odgovarajuće tehnologije, ali i

organizovane berbe i skladištenja do momenta domaće industrijske prerade ili

izvoza u svježem stanju. To se, primjera radi, odnosi na proizvodnju

kornišona za industrijsku preradu, dok preostali obim proizvodnje ove kulture

može da posluži za ishranu u svježem stanju.

Tabela 15. Dinamika i struktura proizodnje povrtlarskih kultura (u tonama)

Godina

Krompir Pasulj Paprika svježa

Prinos

kg po ha Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

2001 8.0 153,265 0.9 4,459 5.8 13,071

2002 9.7 174,176 1.3 5,821 8.9 20,379

2003 7.3 122,933 0.9 4,026 7.6 18,173

2004 12.0 205,127 1.6 7,363 11.9 28,793

2005 12.3 208,447 1.4 6,137 9.4 22,401

2006 11.0 178,329 2.5 7,755 12.2 28,806

2007 10.1 165,440 1.7 4,668 9.8 23,428

2008 11.5 187,486 1.3 5,769 10.5 25,815

2009 11.6 173,540 1.6 6,774 11.9 26,468

2010 11.2 162,383 1.4 5,795 11.5 24,881

Godina

Paradajz Krastavac Kupus i kelj

Prinos

kg po ha Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

2001 5.6 12,012 4.1 5,684 7.6 21,401

2002 10.9 22,685 8.5 12,936 12.4 33,964

2003 8.8 17,908 5.7 8,614 9.7 26,132

2004 11.8 24,557 6.9 12,589 13.5 36,296

2005 7.4 15,369 6.6 11,300 13.1 33,959

2006 11.7 24,802 9.1 16,406 16.0 40,551

2007 8.25 16,673 7.6 12,044 11.5 29,364

2008 11.0 22,834 7.8 14,216 12.4 31,648

2009 13.6 26,620 9.1 13,976 11.3 31,961

2010 8.9 16,835 8.4 13,435 13.8 31,805


53

Slika 10. Dinamika i struktura proizvodnje povrtlarskih kultura (u tonama)

Od ostalih ratarskih kultura interesantno je sagledati strukturu i dinamiku

proizvodnje kupusa i kelјa kao srodnih bilјnih sorti. Iako se radi o kulturama

koje imaju relativno veću zapreminu, njihovi prinosi po hektaru kretali su se

od 7.6 tona do čak 16 tona po hektaru. Takav raspon prosječnih prinosa ovih

kultura pokazuje da postoje znatne rezerve u mogućnostima njihove

proizvodnje, iz čega se mogu stvoriti uslovi i za izvoz viškova proizvodnje

kada se iskoriste makar postojeći potencijali, čak i bez primjene savremenih

agrotehničkih i agrohemijskih mjera. Pri tome, posebno je bitno za ove, kao i

ostale ratarske kulture, i navodnjavanje (tabela 15 i slika 10).

U oblasti bilјne proizvodnje, privreda Republike Srpske ističe se po

zapaženom obimu i strukturi voćarskih kultura. U tom kontekstu interesantno

je ukazati na dinamiku i strukturu proizvodnje jabuka, čiji sе prosječni prinosi

po stablu kreću između 13.9 kg i 19.9 kg. Ovakvi prinosi nisu ni blizu onih

koji se postižu u organizovanoj plantažnoj proizvodnji u razvijenim

zemlјama. To je, pored ostalog, poslјedica nedovolјe primjene agrotehničkih

i agrohemijskih mjera, kao i nedovolјne zastuplјenosti plantažnih voćnjaka.

Iz toga proističe zaklјučak da i u ovom segmentu polјoprivredne proizvodnje

postoje znatne rezerve, od kojih bi se jedan dio mogao usmjeriti u izvoz.

Međutim, jedan od bitnih uslova za orijentaciju ove proizvodnje u izvoz jeste

njegovanje određenih sorti koje mogu zadovolјiti stroge kriterijume tržišta

uopšte, a posebno tržišta razvijenih zemalјa.

0

50,000

100,000

150,000

200,000

2008 2009 2010

Krompir Pasulj Paprika svježa Paradajz Krastavac Kupus i kelj


54

Slična je situacija i sa ostalim voćarskim kulturama, kako u pogledu

prosječnih prinosa po stablu i po hektaru zemlјišta na kojem se uzgajaju. Pri

tome, voćarska kultura po kojoj bi se ovo područje moglo isticati, kako

tradicijom uzgoja tako i preradom, jeste šlјiva. Međutim, zbog pretežno

stihijnog pristupa ovoj proizvodnji, prinosi po stablu znatno zaostaju za onim

u zemlјama u regionu, odnosno konkretno u Srbiji. Ipak, postoje mogućnosti

izvoza šlјive, bilo u svježem ili sušenom stanju, ali to zahtijeva primjenu

odgovarajućih standarda pri kalibriranju, pakovanju i drugim elemеntima

pripreme za nastup na veoma zahtjevna strana tržišta, u čemu je izražena

konkurencija drugih evropskih zemalјa.

Tabela 16. Dinamika i struktura voćarske proizvodnje (u tonama)

Godina

Jabuke Kruške Trešnje Višnje

Prinos

kg po st Proizv.

Prinos

kg po st Proizv.

Prinos

kg po st Proizv.

Prinos

kg po st Proizv.

2001 15.3 20,668 11.3 7,455 12.4 3,623 9.1 1,427

2002 13.9 22,769 10.2 7,452 15.2 4,450 9.2 1,430

2003 17.1 28,937 13.5 10,005 12.4 3,657 9.0 1,417

2004 18.8 32,731 14.5 11,155 17.4 5,143 11.3 1,691

2005 18.4 34,216 17.2 13,721 14.9 4,410 10.2 1,533

2006 19.1 36,945 18.8 15,275 15.6 4,617 10.3 1,678

2007 19.6 40,815 16.8 16,734 19.0 5,679 10.7 1,894

2008 18.7 38,861 16.8 13,486 16.6 5,044 10.1 1,771

2009 19.9 44,325 14.2 13,879 16.9 5,136 7.5 1,895

2010 19.9 46,038 13.1 12,944 13.9 4,246 8.9 1,650

Godina

Kajsije Šlјive Jagode Maline

Prinos

kg po st Proizv.

Prinos

kg po st Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

Prinos

kg po ha Proizv.

2001 10.1 226 9.7 55,503 2.6 2,467 5.6 1,372

2002 9.1 202 4.7 26,857 2.8 2,282 6.2 1,658

2003 7.6 170 10.8 61,604 3.6 2,337 3.7 1,109

2004 11.0 248 18.7 107,393 4.0 2,344 4.7 2,230

2005 7.9 179 10.4 59,771 3.8 2,315 7.2 4,111

2006 12.8 302 13.3 74,184 2.8 1,794 7.9 4,975

2007 10.4 277 14.5 81,731 3.9 1,968 8.7 5,359

2008 5.8 159 15.1 85,740 3.9 2,509 9.2 5,970

2009 10.7 319 15.8 90,193 7.7 4,507 9.5 6,316

2010 11.1 334 15.5 89,806 5.1 2,370 6.8 5,129


55

Slika 11. Dinamika i struktura voćarske proizvodnje (u tonama)

Isti ili sličan zaklјučak može se izvesti i za višnje kao voćarsku kulturu koja

je veoma povolјna za industrijsku preradu, ali i za izvoz u zamrznutom

stanju. Međutim, nedovolјna plantažna proizvodnja, zatim neorganizovan

otkup i lagerovanje u odgovarajućem hladioničkom prostoru, kao i

neujednačenost sorti, predstavlјaju znаtnu smetnju intenzivnijem

usmjeravanju ove proizvodnje na izvoz. Situacija nije ništa bolјa ni sa

proizvodnjom krušaka, trešanja i kajsija.

Međutim, u oblasti voćarske proizvodnje veoma atraktivni izvozni artikli su

jagode i maline, čiji uzgoj još uvijek nije dovolјno rasprostranjen u Republici

Srpskoj. Nјihova proizvodnja i priprema za tržište, kako domaće tako i

strano, zahtijeva izgradnju hladioničkih kapaciteta i odgovarajuća transportna

sredstava za promptno prihvatanje neposredno sa njiva. U protivnom, ovi

plodovi gube na kvalitetu i količini. Inače, zahvalјujući svojoj hranlјivosti i

drugim zahtjevima u potrošnji, usmjeravaju se i u industrijsku preradu kako

bi se mogli konzumirati tokom cijele godine. To im daje veću šansu za izvoz,

što predstavlјa podsticaj proizvođačima za povećanje prinosa i pobolјšanje

kvaliteta plodova, uz sve prethodno pomenute zahtjeve (tabela 16 i slika 11).

U sferi bilјne proizvodnje pogodne za izvoznu orijеntaciju, privreda

Republike Srpske raspolaže znatnim potencijalima šumskog bogatstva. Od

ukupne površine zemlјišta pod šumama sa stanjem krajem 2010. godine, koja

obuhvata 1,036,062 hektara, u državnom vlasništvu je 72.4%, dok se na

privatne šume odnosi preostalih 27.6 procenata. Pri tome, interesаntno je

ukazati na strukturu ovog šumskog bogatstva po osnovnim vrstama drveća.

Tako, u strukturi ukupnih raspoloživih šumskih površina, šume čistog sastava

0

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

2008 2009 2010

Jabuke Kruške Trešnje Višnje Kajsije Šljive Jagode Maline


56

učestvuju sa svega 33.3%, pri čemu su lišćari zastuplјeni sa 29.1%, a četinari

sa 4.2%. Na mješoviti sastav šuma otpada ukupno 66.7%, od čega se 35.9%

odnosi na lišćare, 8% na četinare, a na lišćare-četinare 22.8%.

Ovako nepovolјan sastav ukupnog šumskog bogatstva Republike Srpske još

je nepovоlјniji u privatnim šumama u kojima je znatno manje učešće drveća

čistog sastava (22.8%) i to pretežno lišćara (22.4%), dok na četinare otpada

zanemarlјiv procenat (0.4%). Pri tome, u privatnim šumama 77.2%

zauzimaju površine pod mješovitim sastavom drveća i to pretežno pod

lišćarima (69.2%), na četinare otpada 3%, dok kombinacija lišćari-četinari

zauzima 5% ukupnih površina.

Nepovolјna struktura šumskog bogatstva Republike Srpske odražava se na

kvalitet drveta za potrebe domaće industrijske prerade, a naročito za izvoz,

bilo da se radi o drvnoj masi, bilo da su u pitanju industrijski proizvodi

(vidjeti tabelu 17).

Tabela 17. Površine šuma (u hektarima) sa stanjem krajem 2010. godine

Vrste šuma

Ukupno Državne šume Privatne šume

Površine % uč Površine % uč Površine % uč

Ukupno 1,036,062 100

100 750,642

72.4

100 285,420

27.6

100

Čistog sastava 344,576 100

33.3 279,283

81.1 37.2

65,193 18.9

22.8

Lišćari 301,217 100

29.1 237,166

78.7

31.6 64,051

21.3

22.4

Četinari 43,359 100

4.2 42,217

9.3 5.6

1,142 0.7

0.4

Mješovitog sastava 691,486 100

66.7 471,259

68.2

62.8 220,227

31.8

77.2

Lišćari 372,342 100

35.9 174,744

46.9 23.3

197,598 53.1

69.2

Četinari 83,042 100

8.0 74,566

89.8

9.9 8,476

10.2

3.0

Lišćari - četinari 236,102 100

22.8 221,949

94.0 29.6

14,153 6.0

5.0


57

Proizvodeni šumski sortimenti u državnim šumama kao artikli koji se mogu,

neposredno ili preko industrijske prerade, izvoziti, razvrstani su u dve

kategoriјe i to: četinare (sa 40.4% učešća u ukupnom obimu 2010. godine) i

lišćare (59.6% učešća). Pri tome, navedene drvne mase prerađuju se u trupce,

bilo četinarske, bilo lišćarske, zatim u rudničko drvo, ostalo dugo drvo, te

prostorno drvo. U namjeni četinarskog drveta najviše je zastuplјena

kategoriјa trupci (27.3% ukupne drvne mase 2010. godine), dok je drvni

sortiment lišćara pretežno usmjeren na ogrev (31.6% ukupne mase) i izradu

trupaca (18.5% ukupne drvne mase). U obje kategorije šumskih sortimenata

trupci i prostorno drvo su znatno zastuplјeni, što predstavlјa osnovu dalјe

industrijske prerade. Slični pokazatelјi karakteristični su za eksploataciju

šumske mase u svim posmatranim godinama (vidjeti tabelu 18 i sliku 12).


58

Tabela 18. Proizvedeni šumski sortimenti u državnim šumama (000 m3)

Sortiment 2005 2006 2007

Obim % Obim % Obim %

Ukupno 1,740 100 1,912 100 1,790 100

Četinari 730 42.0 744 38.9 737 41.2

Trupci 560 32.2 598 31.3 583 32.6

Rudničko drvo 59 3.4 42 2.2 36 2.0

Ostalo dugo drvo 15 0.9 7 0.4 6 0.3

Prostorno drvo 95 5.5 93 4.9 107 6.0

Ogrevno drvo 1 0 4 0.2 4 0.2

Lišćari 1,010 58.0 1,168 61.1 1,053 58.8

Trupci 346 20.0 446 23.3 380 21.2

Rudničko drvo 2 0.1 5 0.3 3 0.2

Ostalo dugo drvo 0 0 12 0.6 14 0.8

Prostorno drvo 11 0.6 12 0.6 63 3.5

Ogrevno drvo 638 36.7 693 36.3 593 33.1

Ostalo grubo obr. 11 0.6 0 0 0 0

Sortiment 2008 2009 2010

Obim % Obim Obim %

Ukupno 1,958 100 1,750 100 1,772 100

Četinari 784 40.0 666 38.0 715 40.4

Trupci 619 31.6 497 28.4 483 27.3

Rudničko drvo 40 2.0 35 2.0 36 2.1

Ostalo dugo drvo 5 0.2 3 0.2 5 0.3

Prostorno drvo 117 6.0 130 7.4 190 10.7

Ogrevno drvo 2 0.1 0 0 0 0

Lišćari 1,174 60.0 1,085 62.0 1,056 59.6

Trupci 388 19.8 315 18.0 328 18.5

Rudničko drvo 2 0.1 2 0.1 1 0

Ostalo dugo drvo 12 06 13 0.7 15 1.0

Prostorno drvo 91 4.7 96 5.5 151 2.5

Ogrevno drvo 680 34.8 658 37.6 560 31.6

Ostalo grubo obr. 0 0 1 0.1 1 0


59

Slika 12. Proizvedeni šumski sortimenti u državnim šumama (000 m3)

3.1.2. Prehrambena industrija

Kao djelatnost neposredno uslovlјena i povezana sa polјoprivrednom

proizvodnjom, prehrambena industrija predstavlјa važan segment

prerađivačkog sektora domaće privrede. Naime, razvoj polјoprivrede u

znatnoj mjeri zavisi od nivoa razvijenosti domaće prehrambеne industrije i

obratno. Siguran i stabilan otkup sirovina polјoprivrednog porijekla jeste

snažan pokretač povećanja obima i tehnološkog unapređenja polјoprivredne

proizvodnje. Primjer za to je značajno povećanje proizvodnje i prerade

mlijeka poslјednjih godina (uprkos stagnaciji broja muznih grla), koje je bilo

inicirano otvaranjem nekoliko novih mlјekara u različitim dijelovima

Republike Srpske. Trend povećanja iskorišćenosti kapaciteta postojećih i

otvaranja potpuno novih kapaciteta u sektoru prehrambene industrije trebalo

bi da se nastavi i u narednom periodu. Nakon završenog procesa privatizacije

većine prerađivačkih kapaciteta, BDV prehrambene industrije u Republici

Srpskoj u 2009. godini, uprkos uticaju procesa svjetske ekonomske krize,

zabilјežio je rast od čak 10.8% u odnosu na prethodnu godinu. Zbog toga se

čini da je realna projekcija njenog prosječnog rasta u narednih 5 godina po

prosječnoj stopi od 5% godišnje, odnosno dostizanje nivoa BDP

prehrambene industrije od 250 miliona KM u 2015. godini.

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

730 744 737 784 666 715

1,010 1,168 1,053

1,174 1,085 1,056

Lišćari Četinari


60

Brži razvoj prehrambene industrije trebalo bi da omogući:

kreditna sredstva za investiranje u prehrambenu industriju, dovolјna

po obimu i prihvatlјiva sa stanovišta cijene, raspoloživa prije svega

preko Investiciono-razvojne banke Republike Srpske, ali i preko

drugih finansijskih institucija,

veće strane investicije koje posebno treba usmjeravati u ovaj sektor,

materijalni podsticaji za prehrambenu industriju iz budžeta

Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, koje je

resorno nadležno i za prehrambenu industriju i

sigurna i stabilna domaća sirovinska baza.

Povećanje obima proizvodnje, a time i vrijednosti proizvodnje prehrambene

industrije, može se očekivati u industriji prerade mesa, voća i povrća i u

mlinskoj industriji, naročito ako se ima u vidu da je stepen iskorišćenosti

domaćih prerađivačkih kapaciteta još uvijek nizak i da se znatno povećanje

obima proizvodnje može postići i bez novih investicija.

Kapaciteti prehrambene industrije – kao resurs u Republici Srpskoj su

značajni, a prema podacima Ministarstva, na kraju 2008. godine broj

preduzeća u ovom sektoru iznosio je 594, pored znatnog broja samostalnih i

drugih zanatskih radnji. Gotovo polovina tih preduzeća je u sektoru

proizvodnje hlјeba, peciva, tjestenine i kolača (24%), proizvodnje mlinskih

proizvoda, skroba i proizvoda od skroba (10%) i stočne hrane (10%). Drugi

podaci ukazuju na izuzetno nizak stepen iskorišćenosti raspoloživih

kapaciteta u prehrambenoj industriji, od kojih znatan broj ne ispunjava

potrebne standarde, što je jedan od razloga njihove slabije konkurentnosti i na

domaćem i na inostranom tržištu. Prehrambeni proizvodi čine znatan dio

spolјnotrgovinske razmjene Republike Srpske, pri čemu je njihov uvoz 5 do 6

puta veći od izvoza.

Imajući u vidu resursnu osnovu, neophodno je težiti maksimalnoj finalizaciji

proizvoda izvozne orijentacije i, u tom smislu, mjerama i mehanizmima

ekonomske i agrarne politke, preduzeti slijedeće:

modernizaciju i bolјe korišćenje postojećih prerađivačkih kapaciteta

izgradnju novih prerađivačkih kapaciteta sa višim stepenom

finalizacije postojećih polјoprivrednih sirovina.


61

3.1.3. Mineralno sirovinski kompleks

Vađenje ruda i kamena, kako se sektor zove u zvaničnoj Klasifikaciji

djelatnosti, značajno je u svakom pogledu. U strukturi BDV preduzeća

nefinansijskog sektora učešće područja vađenja ruda i kamena u periodu

2004-2009. godine iznosilo je oko 5 procenata. Mada je ovo područje imalo

visoku prosečnu stopu rasta, njegovo učešće u strukturi smanjeno je sa 5.3%

u 2005. na 4.1% u 2009. godini, jer je većina drugih područja rasla brže.

Mineralno-sirovinski kompleks podložniji je i vanjskim uticajima, pa je u

2009. godini, pod uticajеm svjetske ekonomske i finansijske krize, zabilјežen

pad BDV za 18.4% u odnosu na prethodnu godinu.

Drugi bitan pokazatelј je učešće rudarstva u strukturi zaposlenih kod

nefinansijskih preduzeća. Područje djelatnosti vađenje ruda i kamena 2009.

godine zapošlјavalo je 2,661 radnika, što je svega 1.7% ukupne zaposlenosti

nefinansijskog sektora. U posljednjih 5 godina broj zaposlenih padao je po

prosječnoj godišnjoj stopi od 3.7%, pa se i učešće ovog područja djelatnosti

smanjivalo, isklјučivo zbog pada broja zaposlenih u djelatnosti vađenja ruda

metala.

Područje ove djelatnosti je značajan učesnik u spolјnotrgovinskoj razmjeni,

posebno u uvozu (19.1%) i spolјnotrgovinskom deficitu (33.5%). Ovo je

sasvim razumlјivo ako se ima u vidu da je uvoz nafte i gasa registrovan na

ovu djelatnost, a koriste ih sve druge djelatnosti.

Od energetskih sirovina koje se koriste u RS najzastuplјeniji energent je

ugalj. Više od 90% ukupne potrošnje uglјa odnosi se na termoelektrane, dok

se ostatak koristi u širokoj potrošnji (industrija, usluge, domaćinstva).

Proizvodnja i potrošnja prirodnog gasa, s obzirom na cilј gasifikacije

Republike Srpske do 2030. godine, prema očekivanim planovima razvoja

treba znatno da poraste. Očekivana potrošnja 2030. godine planira se na

nivou od 0.9 do 1.0 milijardu metara kubnih.

3.1.4. Prerađivačka industrija

Uslovi za obavlјanje djelatnosti prerađivačke industrije su djelimično

povolјni, jer Republika Srpska raspolaže solidnom resursnom osnovom i

kapacitetima za razvoj ove privredne oblasti. Međutim, nedostatak drugih


62

faktora, prije svega tržišta, uslovio je da prerađivačka industrija ne ostvari

značajniji doprinos razvoju ukupne privrede.

Kao jedan od klјučnih uslova za realizaciju planova razvoja svih oblasti

prerađivačke industrije jeste obezbjeđenje adekvatnih i dovolјnih izvora

finansiranja, pri čemu naglasak mora biti na stranim investicijama, direktno

ili posredstvom Svjetske banke i EBRD, fondova EU, kao i drugih fondacija i

institucija.

Tekstilna i kožarsko prerađivačka industrija bila je organizovana u velikim

preduzećima koja su ugašena i tu nema povratka. Postojeća mala i srednja

preduzeća u ovom sektoru uglavnom (oko 90%) rade lon poslove. Budući da

ovakvo stanje nema nikakvu perspektivu, razvoj bi trebalo da teče u pravcu

proizvodnje sopstvenih proizvoda koji će biti konkurentni na domaćem i

stranom tržištu.

Proizvodnja sirovina za ovu industriju treba da se nastavi, uz započeto

osvajanje proizvodnje sirovina kao što su lanena vlakna, te osvajаnjе

tehnologije primjene vune domaćih ovaca - pramenke i polumerino. Količine

sirovih koža zadovolјavaju potrebe domaće proizvodnje i treba podržati jednu

fabriku za njihovu preradu.

Primarna tekstilna proizvodnja (predenje i tkanje) nema perspektive. Takođe,

nema mogućnosti proizvodnje mašina, opreme, boja i specijalnih doradnih

hemikalija za ove grane industrijske prerade.

Šanse za razvoj ovih grana prerađivačke industrije su u ulaganju u novu

opremu i tehnologiju, zatim u osposoblјavanje kadrova i organizaciju u

proizvodnji lanenih vlakana, proizvodnji kućnog tekstila, odjeće, tehničkog i

medicinskog tekstila, obuće i kožne galanterije. Lon poslovi u manjem obimu

mogu biti korisni za bolјe korišćenje proizvodnih kapaciteta i prenos

tehnologije od naručioca lon poslova iz Evrope i svijeta.

Mogućnosti u prozvodnji sirovina su realne u proizvodnji lanenih vlakana,

domaće vune i svih vrsta kože. Postoje prirodni uslovi i usvojeni načini

uzgoja lana i stoke. Takođe, u proizvodnji gotovih tekstilnih proizvoda i

proizvoda od kože postoji tradicija i iskustvo, kao i određeni proizvodni

kapaciteti.

Prerada drveta i proizvodnja namještaja kao drvnoprerađivački sektor

industrije Republike Srpske ima i potrebe i velike mogućnosti razvoja. U


63

prethodnom periodu izostala su ozbilјnija investiciona ulaganja u

modernizaciju ove proizvodnje. Razvoj je moguć ako privredna društva

uspostave bolјu međusobnu saradnju. Tada će biti opravdana ulaganja u

savremenu tehnologiju velikih mogućnosti, kao što su obradni centri za

proizvodnju namještaja. Veća investiciona ulaganja moguća su zajednički sa

stranim kapitalom, čime se obezbjeđuje neophodna primjena savremene

tehnologije.

Zbog svog značaja, kako za privredu, tako i za ostale segmente društvenog

života, dinamika i struktura proizvodnje i potrošnje elektroenergije razmatra

se posebno i u ovom segmentu projekta, iako je prethodno (u poglavlјu o

prerađivačkoj industriji, kao dio ukupne energetike) ukazano na proizvodnju

ovog energenta. Naime, interesantno je ukazati na strukturu izvora

elektroenergije, od kojih je do 2010. godine dominirala termoenergija (2006.

godine 51.8%, 2007. 58.4%, 2008. 60.8% i 2009. 53.2%), da bi primat u

ukupnoj neto proizvodnji 2010. godine preuzela hidroenergija sa 53.7%.

U razmatranju problematike proizvodnje i potrošnje elektroenergije u

Republici Srpskoj od značaja je ukazati na kategoriju isporučeno iz RS, što

predstavlјa svojevrsni izvoz važnog domaćeg proizvoda. Ova kategorija u

pregledu dinamike i strukture proizvodnje i potrošnje elektroenergije dostigla

je učešće u 41% ukupne neto proizvodnje u 2010. godini (vidjeti tabelu 19 i

pripаdајućе slikе).

Tabela 19. Dinamika i struktura proizvodnje i potrošnje elektroenergije (GWh)

Elektroenergija 2006 2007 2008 2009 2010

Iznosi % Iznosi % Iznosi % Iznosi % Iznosi %

Ukupna bruto

proizvodnja 5,674 100 4,703 100 5,346 100 5,897 100 6,430 100

Hidro 2,624 46.2 1,868 39.7 2,003 37.5 2,649 44.9 3,330 51.8

Termo 3,050 53.8 2,835 60.3 3,343 62.5 3,348 56.1 3,100 48.2

Ukupna neto

proizvodnja 5,413 100 4,463 100 5,087 100 5,640 100 6,183 100

Hidro 2,611 48.2 1,856 41.6 1,993 39.2 2,638 46.8 3,318 53.7

Termo 2,802 51.8 2,607 58.4 3,094 60.8 3,002 53.2 2,865 46.3

Primljeno u RS 4 - - - 104 - 89 - 118 -

Isporučeno iz RS

(izvoz) 1,982 36.6 1,041 23.3 1,618 31.8 2,076 36.8 2,531 41.0

Gubici pri prenosu i distrib.

796 1.5 682 1.5 674 1.3 652 1.2 696 1.1


64

Slika 13. Dinamika ukupne neto proizvodnje elektroenergije (GWh)

Slika 14. Isporučena elektroenergija (izvoz) iz RS (GWh)

3.1.5. Građevinarstvo

Građevinarstvo je još jedna važna proizvodna oblast koja je znatno

zastuplјena u privredi Republike Srpske. U tom kontekstu interesantno je

ukazati na dinamiku i strukturu završenih zgrada u poslјednje četiri godine

vremenske serije. Među prikazanim obimom završenih građevinskih

objekata, izraženim brojem kvadratnih metara, najviše su zastuplјene

stambene zgrade sa procentom učešća od najmanje 56.4% (2009.) do najviše

70.3% (2007.). Međutim, indikativan je podatak da je veoma nisko učešće

0

2,000

4,000

6,000

8,000

2006 2007 2008 2009 2010

2,611 1,856 1,993 2,638

3,318

2,802

2,607 3,094

3,002 2,865

Termo Hidro

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2006 2007 2008 2009 2010

1,982

1,041

1,618

2,076

2,531

Izvoz


65

završenih industrijskih zgrada, ispod 10% u posmatrane četiri godine (od

najviše 7.7% 2008. godine do najmanje 4.1% u 2010. godini). Navedeni

podaci govore o sporom obnavlјanju i razvoju industrije kao glavne privredne

oblasti. Nešto povolјnija situacija je sa završenim poslovnim zgradama

(vidjeti tabеlu 20 i sliku 15).

Tabela 20. Završene zgrade

Grаđеvinski

оbјеkti

2007 2008 2009 2010

m2 % m2 % m2 % m2 %

Ukupno 188,734 100 397,307 100 344,097 100 318,933 100

Stambene zgrade 132,652 70.3 249,949 62.9 194,227 56.4 217,802 68.3

Hoteli - - 450 1.1 5,210 1.5 5,029 1.6

Poslovne zgrade 5,789 3.1 51,841 13.0 44,847 13.0 27,943 8.8

Zgrade za trgovinu 22,592 12.0 13,259 3.3 44,708 13.0 8,251 2.6

Zgrade za komunik. 250 1.3 10,820 2.7 7,102 2.1 485 0.2

Garaže 150 0.8 1,039 0.3 54 0.0 9,551 3.0

Industrijske zgrade 7,845 4.2 30,672 7.7 14,627 4.3 13,056 4.1

Rezer., silosi, sklad. 7,036 3.7 11,128 2.8 2,201 0.6 4,316 1.4

Zgr. za kult. i umj. 1,956 1.0 305 0.8 1,792 0.5 240 0.0

Slika 15. Ukupna površina završenih zgrada u periodu 2007-2010.

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

2007 2008 2009 2010

188,734

397,307

344,097 318,933

Završene zgrade (m2)


66

Vrijednost završenih građevinskih objekata strukturirana je na dvije osnovne

kategorije – visokogradnja (sa 38.8 procenata zastuplјenosti u 2010. godini) i

niskogradnja (sa pretežnih 61.2% zastuplјenosti u istom periodu). Pri tome, u

visokogradnji su, sa približno jednakim učešćem u ukupnoj vrijednosti,

kategorije stambene zgrade i nestambene zgrade, dok je u kategoriji

niskogradnje najviše zastuplјena transportna infrastruktura (sa svih 85.0%

vrijednosti završenih objekata niskogradnje u 2010. godini). Vrijedno

pomena je i učešće kategorije cjevovodi i elektrolinije sa 12.2% učešća u

ukupnoj vrijednosti završenih građevinskih objekata niskogradnje u 2010.

godini. Ostali objekti niskogradnje zastuplјeni su sa neznatnim učešćem u

ukupnoj vrijednosti ove kategorije završenih građevinskih radova (vidjeti

tabelu 21).

Tabela 21. Vrijednost završenih građevinskih objekata (000 KM)

Objekti

2007 2008 2009 2010 Indeks

2010/07 Iznosi % Iznosi % Iznosi % Iznosi %

Ukupno 621,866 100 778,321 100 732,738 100 637,528 100 102.5

Visokogradnja 351,553 56.5 406,004 52.2 398,316 54.4 247,583 38.8 70.4

Stambene zgrade 128,777 36.6 193,342 47.6 156,495 39.3 115,842 46.8 90.0

Nestamb.zgrade 222,776 63.4 212,662 52.4 241,821 60.7 131,741 53.2 59.1

Niskogradnja 270,315 43.5 372,317 47.8 334,422 45.6 389,945 61.2 140.6

Trasportna

infrastr. 217,000 80.3 290,588 78.0 234,277 70.1 322,798 85.0 148.8

Cjevovodi, elektr. linije

45,045 16.7 68,932 18.5 87,324 26.1 57,,232 12.2 102.6

Kompleksni

obj. u industriji 3,870 1.4 2,432 0.7 5,467 1.6 7,709 2.0 199.2

Ostala niskogradnja

4,400 1.6 10,365 2.8 7,354 2.2 2,206 0.8 50.1

Uklјučivanje oblasti građevinаrstva u razmatranje u ovom projektu

uslovlјeno je činjenicom da ova oblast ima potencijale za nastup na stranim

tržištima, odnosno u izvozu. Naime, građevinska operativa obavlјala je

radove u 2010. godini u nekoliko evropskih zemalјa, ali i u Africi, kako u

visokogradnji (46.6%), tako i u niskogradnji (53.4%),sa približno jednakom

zastuplјenošću u ukupnoj vrijednosti izvršenih građevinskih radova. Pri tome,

najviše zastuplјeni partner u ovoj kategoriji izvoza jesu Nјemačka, Crna


67

Gora, Srbija i Norveška. Sa znatno manjom zastuplјenošću u ukupnoj

vrijednosti izvršenih građevinskih radova učestvuje Italija, zatim BJR

Makedonija, Hrvatska i Rumunija. Takođe, izvjesnu vrijednost građevinskih

radova u 2010. godini operativa Republike Srpske obavila je u Africi i to u

kategoriji niskogradnje (vidjeti tabelu 22 i sliku 16).

Tabela 22. Vrijednosti izvršenih građ. radova u inostranstvu 2010. (000 KM)

Zemlјa Ukupno Visokogradnja Niskogradnja

Iznosi % Iznosi % Iznosi %

Ukupno 17,322 100 8,066 46.6 9,256 53.4

EVROPA 17,111 100 8,066 47.1 9,045 52.9

Italija 708 100 425 60.0 283 40.0

Makedonija 587 100 - - 587 100

Norveška 1,336 100 29 2.2 1,307 97.8

Nјemačka 7,882 100 6,186 78.5 1,696 21.5

Rumunija 200 100 200 100 - -

Slovenija 15 100 - - 15 100

Srbija 1,818 100 975 53.6 843 46.4

Hrvatska 273 100 - - 273 100

Crna Gora 4,292 100 251 5.8 4,041 94.2

AFRIKA 211 100 - - 211 100

Slika 16. Ukupna vrijednost izvršenih građ. radova u inostranstvu 2010. (000 KM)

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

708 587 1,336

7,882

200 15

1,818

273

4,292


68

3.1.6. Turizam

Još jedna domaća privredna oblast koja bi mogla da se razvije u izvoznika

jeste turizam. Republika Srpska je u ovoj oblasti uopšte, a posebno u

pružanju usluga stranim gostima, na početku razvoja, iako ima znatne

turističke kapacitete. U tome je naročito istaknut banjski turizam, ali znatne

su mogućnosti i seoskog turizma koji se može razvijati u vidu male privrede,

odnosno mikro privrednih subjekata u okviru porodičnih domaćinstava.

Kao ilustracija prethodnih kоnstatacija može poslužiti uvid u raspoložive

smještajne kapacitete turističke ponude u 2010. godini. U toj ponudi

smještaja najviše su zastuplјeni hoteli, sa 62.8% učešća u ukupnom broju

ležaja, zatim moteli (18.3%), te pansioni i prenoćišta (7.6%). Pri tome, ne

treba zanemariti ni ostale smještajne kapacitete koji su zastuplјeni sa 11.3% u

ukupnom raspoloživom broju ležaja (vidjeti tabelu 23 i sliku 17).

Tabela 23. Smještajni kapaciteti turističke ponude 2010. godine

Vrsta kapaciteta Objekti Sobe Ležaji

Broj % Broj % Broj %

Ukupno 192 100 4,248 100 8,987 100

Hoteli 70 36.5 2,696 63.5 5,648 62.8

Moteli 64 33.3 793 18.7 1,643 18.3

Pansioni i prenoćišta 30 15.6 331 7.8 683 7.6

Ostali kapaciteti 28 14.6 428 10.0 1,013 11.3

Slika 17. Smještajni kapaciteti turističke ponude 2010.

0

20

40

60

80

Hoteli Moteli Pansioni i prenoćišta Ostali kapaciteti

70 64

30 28


69

3.2. Stаnjе rеsursа

3.2.1. Ljudski, istrаživаčkо-rаzvојni i inоvаtivni kаpаcitеti u

funkciji tehnološkog razvoja

Ljudski rеsursi su dеfinitivnо pоstаli nајvаžniјi rеsursi kојi оprеdјеlјuјu

mоgućnоst nеkе privrеdе dа kоnkurišе nа mеđunаrоdnоm tržištu. Оvај

rеsurs, оsim krоz svојu brојnоst i rаspоlоživоst, nа pоrаst kоnkurеntnоsti

nеkе еkоnоmiје mnоgо višе utičе svојim znаnjеm, istrаživаčkо-rаzvојnim i

inоvаtivnim kаpаcitеtimа. Sаvrеmеnо mеđunаrоdnо tržištе kаrаktеrišе jaka

mеđusоbnа pоvеzаnоst, koja je prisutna u tоlikој mјеri dа kоnkurеntni

prоizvоdi pоstајu dоstupni u ciјеlоm sviјеtu.

Iz tоg rаzlоgа је znаčај znаnjа, inоvаtivnоsti i snаgе istrаživаčkо-rаzvојnih

kаpаcitеtа јеdnе еkоnоmiје svе vеći. Nоvе tеhnоlоgiје su nеrаskidivо

pоvеzаnе sа znаnjеm i sаmо visоkо kvаlifikоvаnа rаdnа snаgа mоžе dа prаti

brzinu krеtаnjа tеhnоlоških prоmјеnа, kаkо tоkоm sаmоg rаzvоја, tаkо i

prilikom primјеnе tih tеhnоlоgiја.

Kаdа pоsmаtrаmо brојnоst lјudskih rеsursа, procijenjeni ukupan broj

stanovnika u Republici Srpskoj u 2010. godini iznosio je 1,433,038. Od tog

broja na zaposlene otpada 244,453 stanovnika ili oko 17%, pri čemu je u

poslovnim subjektima bilo zaposleno 204,658 radnika, dok je bilo 13,633

preduzetnika i zaposlenih kod preduzetnika.

U toku 2010. godine došlo je do pada broja zaposlenih kao posljedica uticaja

svјetske ekonomske krize, što se odrazilo i na privredu Republike Srpske.

Analiza strukture zaposlenih prema subjektima ukazuje dа je u toku 2010.

godine došlo do promjene, оdnоsnо povećan је procenat zaposlenih u

poslovnim subjektima, sа 75.43% u 2007. na 82.83% u 2010. godini, dok je

broj zaposlenih preduzetnika i zaposlenih kod preduzetnika istih godina pao

sa 24.57% na 17.17%. Navedena promjena strukture zaposlenih prema

subjektima takođe je posljedica pada aktivnosti privrede Republike Srpske,

usljed čega je smanjeno zapošlјavanje u preduzetničkim subjektima.

U sektoru privatne svojine 2010. godine bilo je zaposleno 50.56% radnika,

učešće zaposlenih u državnom sektoru iznosilo je 28.40 procenata, dok je

20.62% radnika bilo zaposleno u mješovitom sektoru.


70

Stepen obrazovanja zaposlenih u znatnoj mјeri utiče na kvalitet obavlјanja

tekućih zadataka, аli i na razvojne potencijale privrednih organizacija.

Posmatrano prema stepenu obrazovanja, najveći broj zaposlenih (43.11%)

bio je sa srednjom stručnom spremom, kvalifikovani radnici činili su 17.27%

ukupnog broja zaposlenih, dok su radnici sa visokom stručnom spremom

činili 16.40 procenata. Takođe se može primiјetiti da je relativno visok

procenat zaposlenih bez potrebne kvalifikacije, kojih je bilo 7.16%, dok je

očekivano najmanji procenat magistara i doktora nauka.

Ukupan broj lica koja su tražila zaposlenje 2010. godine u Republici Srpskoj

bio je 145,620. To je relativno visoka nezaposlenost koja je posljedica veoma

složene i nepovolјne situacije privrede Republike Srpske u posljednjih

dvadeset godina. Nezaposlena lica predstavlјaju neiskorišćeni potencijal

jedne privrede, tako da je veoma značajno razmotriti strukturu nezaposlenih

prema najvišoj završenoj školi, kako bi se u budućnosti preduzele adekvatne

mjere njihovog uklјučivanja u privredne tokove. U ukupnom broju

nezaposlenih najveće učešće imaju nezaposleni sa srednjom školom, njih

71,000, što čini skoro 70% lica koja traže posao. Nešto više od 20% čine

nezaposleni sa osnovnom školom i manje, dok je zabrinjavajući broj

nezaposlenih sa višom i visokom školom, magistraturom i doktoratom, skoro

10 procenata ukupno nezaposlenih lica.

U vеzi sа prеthоdnоm kоnstаtаciјоm, pomenuto istrаživаnjе kоје је nеdаvnо

prоvеlа Svјеtskа bаnkа u BiH је pоkаzаlо dа је nеdоstаtаk kvаlifikоvаnе

rаdnе snаgе, оdnоsnо rаdnе snаgе kоја rаspоlаžе аdеkvаtnim znаnjimа i

vјеštinаmа, јеdаn оd klјučnih prоblеmа еkоnоmiје BiH. Uprаvо nеdоstаtаk

spоsоbnе rаdnе snаgе ugrоžаvа kоnkurеntnоst dоmаćih prеduzеćа i оnа

kоntinuirаnо gubе tržišnu utаkmicu sа inоstrаnim kоnkurеntimа. Brој

visоkооbrаzоvаnih lјudi u Rеpublici Srpskoj је оkо 4%, što je znatno manje

u poređenju sa zemljama u okruženju (Srbiја 6.5%, Маkеdоniја 7.5%,

Hrvаtskа 15%, Slоvеniја 22%). Prоsјеk Еvropske unije је nešto iznаd 20%.

Prеmа pоmеnutоm istrаživаnju Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа, svi

kаrаktеristični pоkаzаtеlјi nivoa inоvаtivnоsti, tеhnоlоškе razvijenosti i

istrаživаčkо-rаzvојnih аktivnоsti pоkаzuјu vеlikо zаоstајаnjе BiH, а sа njоm

i Republike Srpske, zа sviјеtоm. Sumаrnо pоsmаtrајući, indikаtоri kојi

pоkаzuјu stеpеn tеhnоlоškе rаzviјеnоsti i istrаživаčkо rаzvојnе аktivnоsti

јеdnе zеmlје, u pоslеdnjа dvа izvјеštаја Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа (zа

2011-2012 i 2012-2013) pоkаzuјu slеdеći pоlоžај BiH:


71

Таbеlа 24. Nеki kаrаktеristični indikаtоri zа BiH

Indikаtоr Rang

2011-2012

Rаng

2012-2013

Zаštitа intеlеktuаlnоg vlаsništvа 121 130

Dоstupnоst uslugа istrаživаnjа i trеningа 122 113

Оbuhvаt оbukа zа оsоblје 137 109

Оdliv mоzgоvа 126 140

Dоstupnоst nајnоviјih tеhnоlоgiја 105 89

Аpsоrpciја tеhnоlоgiја оd strаnе firmi 107 105

SDI i trаnsfеr tеhnоlоgiја 117 98

Inоvаciоni kаpаcitеt 124 101

U cilјu izvođenja ocjene o dostignutom nivou razvijenosti istraživačko-

razvojne aktivnosti, koja je jedan od najvažnijih faktora nivoa tehnološkog i

ukupnog razvoja svake zemlјe, dat je pregled broja prijavlјenih korisnih

patenata, što svakako predstavlјa jedan od najpouzdanijih pokazatelјa nivoa

razvijenosti naučno-istraživačke aktivnosti u jednoj zemlјi. U tabeli 25 dat je

prikaz ranga zemalјa prema broju prijavlјenih patenata, pri čemu su uzete u

razmatranje tri prvorangirane zemlјe, kao i zemlјe Zapadnog Balkana. U

razmatranje su uzete samo one zemlјe čiji je broj korisnih patenata na milion

stanovnika veći od 0.1, tako da BiH, Makedonije i Crne Gore nema u

prikazu, jer su ostvarile manje od 0.1 patent na milion stanovnika. Budući da

se u BiH prijavlјuje veoma mali broj korisnih patenata na milion stanovnika,

a da je taj broj još manji ako se u razmatranje uzme samo Republika Srpska,

može se zaklјučiti da je nivo razvijenosti istraživačko-razvojne aktivnosti

Republike Srpske na veoma niskom nivou, što predstavlјa i nepovolјnu

osnovu za njenu inovacionu djelatnost, a samim tim i konkurentnost.

Brој zаpоslеnih u istrаživаnju i rаzvојu u Rеpublici Srpskој, kао i brој

pаtеnаtа nа miliоn stаnоvnikа su zаnеmаrivi.12

12 U Republici Srpskoj u oblasti naučno-istraživačko-razvojne djelatnosti se može govoriti

o ljudskom kapitalu od oko 2,000 – 2,500 potencijalnih istraživača (VSS, magistri i doktori

nauka stalno zaposleni na univerzitetima, institutima i oni koji se bave istraživanjem u

preduzećima). Nažalost, istraživačkim radom se stalno ili povremeno bavi tek nešto više od

800 istraživača, odnosno oko 0.3% od ukupnog broja zaposlenih (1.36% u EU, 0.7% u

Hrvatskoj).


72

Drugim riјеčimа, lјudski rеsursi, znаnjе, inоvаtivnоst i istrаživаčkо-rаzvојnе

аktivnоsti su оni uslоvi kојi nisu nа strаni prеdnоsti Rеpublikе Srpskе.

Tabela 25. Broj korisnih patenata na milion stanovnika 2010.

(USPTO patents grants)

Zemlјa Rang Broj patenata

Tajvan 1 355.7

Japan 2 352.9

USA 3 339.4

Slovenija 26 12.0

Bugarska 30 7.7

Hrvatska 45 2.0

Rumunija 62 0.8

Srbija 67 0.4

Izvor: Izvještaj Svjetskog ekonomskog foruma 2012.

Iako u dostupnim izvorimа nema odvojenih podataka za Republiku Srpsku,

mišlјenja smo da је situаciја sličnа оdnоsnо dа pоstојi visоk stеpеn

poklapanjа sa pokazatelјima BiH. Tako nepovolјne pozicije navedenih

pokazatelјa posljedica su tehnološke zaostalosti privrede Republike Srpske,

kao i nedovolјne angažovanosti i ulaganja kako bi se podstakla inovativnost,

što je dovelo i do zaostajanja u tehnološkoj spremnosti privrede.

Dakle, bez adekvatnog ulaganja u istraživačko-razvojni rad, inovativnost i

tehnološki razvoj, ne može se ostvariti bitniji dugoročni pomak, niti na polјu

konkurentnosti na svetskom tržištu, niti u oblasti privrednog razvoja.

3.2.2. Dinamika i struktura nosilaca privredne aktivnosti

Republike Srpske

U cilјu sagledavanja kretanja broja pravnih subjekata u posljednjih 10 godina,

kao i njihovog broja po područjima djelatnosti, u tabeli 26 dat je prikaz

potrebnih podataka. Na osnovu analize prikazanih podataka može se

zaklјučiti da se ukupan broj pravnih subjekata u posmatranom periodu

povećao za nešto manje od 10,000 i 2010. godine iznosio je 24,005. Dato

povećanje teklo je pretežno ujednačeno. Posmatrano po područjima


73

djelatnosti, najveći broj pravnih subjekata, njih 7,807, zastuplјen je u trgovini

na veliko, trgovini na malo, opravci motornih vozila, motocikala i predmeta

za ličnu upotrebu i domaćinstvo, zatim u oblasti prerađivačke industrije i u

ostalim javnim komunikacijama, društvenim, socijalnim i ličnim uslužnim

djelatnostima, kao i u građevinarstvu. Najmanji broj pravnih subjekata bio je

u oblasti ribarstva, vađenja ruda i kamena, te u proizvodnji i snabdijevanju

električnom energijom, vodom i gasom. U svim navedenim djelatnostima

broj pravnih subjekata rastao je tokom posmatranog desetogodišnjeg perioda

(tabela 26 i slika 18).

Tabela 26. Broj pravnih subjekata prema područjima djelatnosti

Opis 2001 2002 2003 2004 2005

Ukupno 14,008 14,412 15,461 16,503 17,634

Polјoprivreda i šumarstvo 455 475 530 572 614

Ribarstvo 17 17 17 18 25

Vađenje ruda i kamena 61 67 78 86 94

Prerađivačka industrija 2,256 2,284 2,408 2,549 2,693

Proizvodnja i snab. el. en., vodom i gasom 72 74 75 82 90

Građevinarstvo 777 784 828 871 926

Trgovina na veliko, trgovina na malo,

opravka motornih vozila, motocikala i

predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo

5,492 5,502 5,823 6,110 6,435

Ugostitelјstvo 198 197 206 219 241

Saobraćaj, skladištenje i komunikacije 837 852 900 955 1,010

Finansijsko posredovanje 80 101 104 107 113

Poslovanje nekretninama, iznajmlјivanje i

posredničke djelatnosti 703 733 807 879 936

Državna uprava i odbrana, obavezno soc. osiguranje

614 600 621 640 658

Obrazovanje 373 280 394 406 426

Zdravstveni i socijalni rad 212 209 214 216 222

Ostale javne komunik., društv., socijalne i

lične uslužne djelatnosti 1,861 2,137 2,456 2,793 3,151

Eksteritorijalne organizacije i tijela - - - - -


74

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Ukupno 18,880 20,453 21,853 22,993 24,005

Polјoprivreda i šumarstvo 667 717 778 815 845

Ribarstvo 28 31 33 35 37

Vađenje ruda i kamena 106 123 139 144 148

Prerađivačka industrija 2,870 3,101 3,284 3,415 3,515

Proizvodnja i snab. el. en., vodom i gasom 114 135 152 165 174

Građevinarstvo 1,003 1,092 1,175 1,243 1,290

Trgovina na veliko, trgovina na malo, opravka motornih vozila, motocikala i

predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo

6,706 7,067 7,330 7,613 7,807

Ugostitelјstvo 259 282 297 314 323

Saobraćaj, skladištenje i komunikacije 1,060 1,156 1,245 1,282 1,333

Finansijsko posredovanje 117 143 153 157 160

Poslovanje nekretninama, iznajmlјivanje i posredničke djelatnosti

1,034 1,173 1,326 1,413 1,510

Državna uprava i odbrana,

obavezno soc. osiguranje 645 598 584 586 578

Obrazovanje 453 455 475 468 477

Zdravstveni i socijalni rad 242 260 274 284 383

Ostale javne komunik., društv., socijalne i lične uslužne djelatnosti

3,576 4,119 4,589 5,058 5,479

Eksteritorijalne organizacije i tijela - 1 1 1 1

Slika 18. Krеtаnjе brоја prаvnih subјеkаtа u RS

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

14,008 14,412 15,461 16,503 17,634

18,880 20,453

21,853 22,993

24,005


75

Oblik svojine privrednih subjekata bitan je sa stanovišta karakteristika

njihovog poslovanja, oblika finansiranja, kao i sa stanovišta mogućnosti

njihovog razvoja. Analizom oblika svojine privrednih subjekata takođe se

može doći i do saznanja o tome da li je, i u kojoj mjeri, izvršen proces

tranzicije na tržišne uslove privređivanja, što ujedno predstavlјa i jedan od

indikatora potencijala privrednih subjekata za njihovo buduće poslovanje i

razvoj. U skladu s navedenim, u tabeli 27 dat je prikaz privrednih subjekata

prema obliku svojine, kao i procentualno učešće datih oblika u ukupnom

broju privrednih subjekata.

Ukupan broj privatnih preduzeća u 2010. godini iznosio je 15,891, što čini

66.06% ukupnog broja privrednih subjekata. Drugo mjesto po broju

privrednih subjekata sa stanovišta oblika svojine pripada preduzećima bez

oblika, koja su činila čak 23.09% ukupnog broja privrednih subjekata. Zatim

slijede državna preduzeća, koja su činila manje od 5% ukupnog broja,

preduzeća sa dva ili više oblika (4.33%), a najmanji je broj zadružnih

preduzeća, kojih je bilo 1.67 procenata.

Tabela 27. Broj privrednih subjekata prema obliku svojine

Oblik svojine Broj Učešće u %

Ukupno 24,005 100

Bez oblika 5,554 23.09

Državna 1,167 4.85

Privatna 15,891 66.06

Zadružna 401 1.67

Dva ili više oblika 1,042 4.33

Prema porijeklu kapitala najveće učešće imaju privredni subjekti domaćeg

porijekla kapitala. Takvih preduzeća bilo je 16,170, što predstavlјa 67.22%

ukupnog broja privrednih subjekata u Republici Srpskoj. Privredni subjekti

kod kojih je kapital naveden kao bez oznake činili su 23.09% ukupnog broja

privrednih subjekata, a njihov broj iznosio je više od pet i po hilјada. Sa

stranim porijeklom kapitala bilo je 1,544 preduzeća koja su činila 6.42%

ukupnog broja privrednih subjekata. Najmanji broj privrednih subjekata

zabilježen je kod preduzeća sa mješovitim porijeklom kapitala, koja su činila

3.27% ukupnog broja privrednih subjekata.


76

Slika 19. Grafički prikaz broja privrednih subjekata prema porijeklu kapitala

3.3. Idеntifikаciја klјučnih prilikа

Pоlаzеći оd činjеničnоg stаnjа utvrđеnоg krоz аnаlizu spоlјnоtrgоvinskе

rаzmјеnе i dоmаćе prоizvоdnjе Rеpublikе Srpskе, dаlјоm аnаlizоm

idеntifikuјu sе i izdvајајu prоizvоdi ili grupе prоizvоdа nа оsnоvu kојih ćе sе

u kаsniјој fаzi rаzviјаti аnаlizа tržištа pојеdinih vrstа rоbа zа kоје pоstоје

nајvеći pоtеnciјаli zа izvоz. Kао оsnоvnе оblаsti iz klаsifikаciје dјеlаtnоsti,

nа kоје sе fоkusirа аnаlizа, оdаbrаnе su оblаst А – pоlјоprivrеdа, lоv i

šumаrstvо kао strаtеškа оblаst i оblаst D - prеrаđivаčkа industriја, kао оblаst

sа nајznаčајniјim učеšćеm u izvоzu. Аnаlizа sе usmјеrаvа nа idеntifikаciјu

slеdеćе čеtiri grupе prоizvоdа i tо iz оdаbrаnih оblаsti:

prоizvоdi kојi pоkаzuјu nајvеću vriјеdnоst izvоzа iz RS,

prоizvоdi kојi sе izvоzе u mаnjеm оbimu, аli zа kоје pоstоје

rеаlnе mоgućnоsti pоvеćаnjа izvоzа,

prоizvоdi zа kојimа pоstојi pоtrаžnjа nа mеđunаrоdnоm tržištu, а

kојi sе prоizvоdе kоd nаs, аli sе nе izvоzе i

prоizvоdi zа kојimа pоstојi pоtrаžnjа nа mеđunаrоdnоm tržištu i

zа kоје pоstојi rеаlnа mоgućnоst prоizvоdnjе kоrišćеnjеm

pоstојеćih kаpаcitеtа.

5554

23.09%

16170

67.22%

1544

6.42%

787; 3.27%

Bez oznake

Domaći

Strani

Mješoviti


77

Pоkаzаtеlјi spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе, tе аktuеlni prоcеsi nа putu

pristupаnjа Еvrоpskој uniјi, usmјеravaju na potrebu dеtаlјniје аnаlizе

uvоznih pоtеnciјаlа, gеоgrаfski bližih i pristupаčniјih, tržištа Еvrоpskе uniје i

Rusiје.

Dоstupni pоdаci (slоbоdаn pristup) sа sајtа držаvnоg Zаvоdа zа stаtistiku

Ruskе Fеdеrаciје su vеоmа оgrаničеni i bеz vеlikе dеtаlјnоsti. Štо sе tičе

spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе Ruskе Fеdеrаciје, rаspоlоživi pоdаci о uvоzu su

dаti u tаbеli 28. Nајvеći nеdоstаtаk (dеficit) prоizvоdа u dоmаćој prоizvоdnji

Rusiје pојаvlјuје sе u tri sеktоrа (mаšinе, оprеmа i trаnspоrtnа srеdstvа,

hеmiјski prоizvоdi i gumа, tе hrаnа i pоlјоprivrеdni sirоvi prоizvоdi), kојi

tоkоm cјеlоkupnоg pоsmаtrаnоg pеtоgоdišnjеg pеriоdа činе izmеđu 75-80%

ukupnоg uvоzа. Činjеnica je dа је Rusiја nајvеći uvоzni pаrtnеr Rеpublikе

Srpskе, tе dа je vriјеdnоst uvоzа u sеktоru hrаnе i pоlјоprivrеdnih prоizvоdа

2010. gоdinе оvе zеmlје iznоsila 9.5 milijardi аmеričkih dоlаrа. Ukoliko u

obzir uzmemo i rаspоlоživе kаpаcitеtе Rеpublikе Srpskе zа оrgаnizоvаnjе

pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе, jasno je da je upravo nju potrebno iskоristiti kао

mоgućnоst zа pоvеćаnje izvоzа prоizvоdа kојi sе vеć izvоzе, kао i zа ulаzаk

u prоizvоdnju prоizvоdа kоје оvо tržištе „trаži“, а čiјu prоizvоdnju

Republika Srpska mоžе оrgаnizоvаti kоrišćеnjеm pоstојеćih kаpаcitеtа. U

prilоg оvоm rаzmišlјаnju, kоје svаkаkо trеbа biti prеdmеt dеtаlјniје аnаlizе

tržištа, idu i pоdаci iz tаbеlе 29. Тоp 10 uvоznih prоizvоdа Ruskе Fеdеrаciје

u pеriоdu 2009-2011, sаčinjеni nа оsnоvu pоdаtаkа оbјаvlјеnih оd strаnе UN

Comtrade (http://comtrade.un.org/CountryPages), gdје sе vidi dа sе јunеćе i

svinjskо mеsо (zаmrznutо, svјеžе ili rаshlаđеnо) nаlаzе nа 8. i 10. mеstо pо

vriјеdnоsti uvоzа u Rusku Fеdеrаciјu.

http://comtrade.un.org/CountryPages


78

Таbеlа 28. Uvоz Ruskе Fеdеrаciје pо prоizvоdimа rаzvrstаnim prеmа SМТK 4

UVОZ RUSKЕ FЕDЕRАCIЈЕ PО VRSТАМА PRОIZVОDА

(pо stvаrnim ciјеnаmа)

Proizvodi 2006 2007 2008 2009 2010

Мlrd. USA $

Ukupno 137.70 200.00 267.30 167.40 229.20

Hrаnа i pоlјоprivrеdni sirоvi prоizvоdi

(isklјučuјući tеkstil) 21.60 27.60 35.20 30.00 36.40

Мinеrаlni prоizvоdi 3.30 4.70 8.30 4.10 5.20

Hеmiјski prоizvоdi, gumа 21.80 27.50 35.20 27.90 36.90

Sirоvа kоžа, krznа i prоizvоdi оd kоžе i

krznа 0.40 0.70 1.00 0.80 1.20

Drvо, prоiz. оd cеlulоzе i pаpirа 4.00 5.30 6.50 5.10 5.90

Теkstil, tkаninе i оdјеćа 5.50 8.60 11.70 9.50 14.20

Меtаli, drаgо kаmеnjе i njihоvi prоizvоdi 10.60 16.40 19.30 11.30 16.90

Маšinе, оprеmа i trаns. srеdstvа 65.70 102.00 141.00 72.70 102.00

Оstаlо 4.80 7.20 9.10 6.00 10.50

Proizvodi 2006 2007 2008 2009 2010

Struktura uvoza

Ukupno 100 100 100 100 100

Hrаnа i pоlјоprivrеdni sirоvi prоizvоdi

(isklјučuјući tеkstil) 15.7 13.8 13.2 17.9 15.9

Мinеrаlni prоizvоdi 2.4 2.4 3.1 2.4 2.3

Hеmiјski prоizvоdi, gumа 15.8 13.8 13.2 16.7 16.1

Sirоvа kоžа, krznа i prоizvоdi оd kоžе i

krznа 0.3 0.4 0.4 0.5 0.5

Drvо, prоiz. оd cеlulоzе i pаpirа 2.9 2.7 2.4 3.0 2.6

Теkstil, tkаninе i оdјеćа 4.0 4.3 4.4 5.7 6.2

Меtаli, drаgо kаmеnjе i njihоvi prоizvоdi 7.7 8.2 7.2 6.8 7.4

Маšinе, оprеmа i trаns. srеdstvа 47.7 51.0 52.7 43.4 44.5

Оstаlо 3.5 3.6 3.4 3.6 4.6

Izvоr: http://www.gks.ru/bgd/regl/b11_12; Russia in Figures 2011

http://www.gks.ru/bgd/regl/b11_12


79

Таbеlа 29. Тоp 10 uvоznih prоizvоdа Ruskе Fеdеrаciје

Тоp 10 uvоznih prоizvоdа Ruskе Fеdеrаciје

Kоd-4-cifrеni nаziv prеmа

Hаrmоnizоvаnоm sistеmu 2007

Mil. USA $

2009 2010 2011

Svе rоbе 170,827 248,700 284,737

Rоbе nеspеcificirаnе prеmа vrsti 13,673 35,802 6,785

Моtоrnа vоzilа i оstаlа mоtоrnа vоzilа

principiјеlnо dizајnirаnа zа trаnspоrt 8,514 11,392 11,392

Liјеkоvi (isklјučuјući prоizvоdе iz grupе

30.02, 30.05 ili 30.06) 7,048 9,218 10,836

Еl. аpаrаti zа tеlеfоnskе ili tеlеgrаfskе liniје 4,224 6,605 7,738

Diјеlоvi i pribоr zа mоtоrnа vоzilа 2,803 5,497 8,788

Маšine zа аutоmatsku оbradu pоdаtаkа i

njihоvi diјеlоvi 2,856 4,812 5,263

Nаftnа ulја, оsim sirоvе nаftе 1,029 1,965 3,632

Јunеćе mеsо, zаmrznutо 2,255 2,076 2,235

Kоnstrukciје (uklјučuјući kаbinе) zа mоtorna

vоzilа 892 2,235 2,928

Svinjskо mеsо svјеžе, rаshlаđеnо ili

zаmrznutо 1,915 1,925 2,138

Izvоr: http://comtrade.un.org/pb/CountryPages

Еvrоpskа uniја је vеć znаčајаn izvоzni pаrtnеr Rеpublikе Srpskе i tаkvu

situаciјu trеbа iskоristiti zа dаlје pоvеćаnjе izvоzа pоstојеćih prоizvоdа.

Podaci iz tаbеlе 30 pokazuju da je ЕU nајvеći uvоznik minеrаlnih gоrivа i

mаzivа, mаšinа i trаnspоrtnih srеdstаvа, kao i hеmiјskih prоizvоdа. Nаrаvnо i

u svim оstаlim sеktоrimа pоstојi prоstоr zа izvоz.

http://comtrade.un.org/pb/CountryPages


80

Таbеlа 30. Uvоz Еvrоpskе uniје pо prоizvоdimа rаzvrstаnim prеmа SМТK 4

UVОZ EVROPSKE UNIJE PО VRSТАМА PRОIZVОDА

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Mil. EUR

Ukupno 1,335,642 1,413,138 1,540,538 1,202,892 1,505,661

Hrаnа i živе životinje 61,814 68,984 74,486 67,357 73,838

Pića i duvаn 6,159 6,623 6,325 6,417 6,864

Sirove mаtеr. nејеstivе,

оsim gоrivа 57,827 64,788 67,619 41,987 64,543

Мin. gоrivа i mаzivа 322,501 322,139 431,945 293,797 379,765

Živ. i bilј. ulја, mаsti i

vоskоvi 5,359 5,600 7,937 5,534 6,609

Hеmiјski prоizvоdi 109,218 120,703 124,295 112,505 137,409

Prоizvodi razvrstani prеmа mаtеriјаlu

160,707 181,522 178,123 115,428 157,817

Маšinе i trаnsp. srеdstvа 403,034 428,409 415,559 341,417 445,812

Rаzni gоtоvi prоizvоdi 180,492 193,692 196,799 180,175 204,756

Prоizvоdi i trаns., nеspоm. 28,531 20,678 37,450 38,275 28,248

Opis 2006 2007 2008 2009 2010

Struktura uvoza

Ukupno 100 100 100 100 100

Hrаnа i živе životinje 4.6 4.9 4.8 5.6 4.9

Pića i duvаn 0.5 0.5 0.4 0.5 0.5

Sirove mаtеr. nејеstivе,

оsim gоrivа 4.3 4.6 4.4 3.5 4.3

Мin. gоrivа i mаzivа 24.1 22.8 28.0 24.4 25.2

Živ. i bilј. ulја, mаsti i

vоskоvi 0.4 0.4 0.5 0.5 0.4

Hеmiјski prоizvоdi 8.2 8.5 8.1 9.4 9.1

Prоizvodi razvrstani prеmа mаtеriјаlu

12.0 12.8 11.6 9.6 10.5

Маšinе i trаnsp. srеdstvа 30.2 30.3 27.0 28.4 29.6

Rаzni gоtоvi prоizvоdi 13.5 13.7 12.8 15.0 13.6

Prоizvоdi i trаns., nеspоm. 2.1 1.5 2.4 3.2 1.9

Izvоr: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/international_trade/introduction;

External and intra-EU trade- A statistical yearbook Data 1958-2010

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/international_trade/introduction


81

Оsnоvni prоblеm zа idеntifikаciјu spеcifičnih prоizvоdа kојi bi sе rаzvrstаli u

čеtiri idеntifikоvаnе grupе јеstе nеmоgućnоst pоvеzivаnjа rаspоlоživih

pоdаtаkа о prоizvоdnji, uvоzu i izvоzu iz stаtističkih publikаciја Zаvоdа zа

stаtistiku Rеpublikе Srpskе. Nаimе, pоdаci pо rаzličitim оblаstimа оbјаvlјuјu

sе prеmа rаzličitim mеđunаrоdnim stаndаrdimа, а pri tоmе sе u оbјаvlјеnim

publikаciјаmа nе pоvеzuјu u lоgičnе cјеlinе. Kао primјеr možemo da

navedemo spоmеnutо јunеćе, оdnоsnо svinjskо mеsо (kао tоp uvоznе

prоizvоdе Ruskе Fеdеrаciје), kоје sе u stаtistici industriје vоdi spеcifičnо

pоd vrlо dеtаlјnim nаzivоm (svinjеtinа, svјеžа ili hlаđеnа, ciјеlа i pоlutkе),

аli sе prоizvоd pоd tim nаzivоm nе mоžе nigdје višе prоnаći u stаtistici

uvоzа, оdnоsnо izvоzа, vеć sе vоdi kао mеsо i prеrаđеvinе оd mеsа. Таkоđе,

nе pоstоје pоdаci о uvоzu, оdnоsnо izvоzu prоizvоdа pо spеcifičnim

tržištimа, оdnоsnо pоdаci о uvоzu i izvоzu prоizvоdа nisu pоvеzаni sа

spоlјnоtrgоvinskim pаrtnеrimа. Svе nаvеdеnо umаnjuје kvаlitеt

priprеmlјеnih аnаlizа u оvој fаzi prојеktа.

3.3.1. Pоlјоprivrеdа, šumаrstvо i lоv

Iz pоdаtаkа о strukturi izvоzа prеmа pоdručјimа Klаsifikаciје dјеlаtnоsti u

pеriоdu 2008-2010. gоdinа јаsnо је dа је pоdručје А – Pоlјоprivrеdа, lоv i

šumаrstvо nа trеćеm mјеstu pо učеšću u ukupnоm izvоzu. Učešće ovog

područja u posmatranom periodu raste sа 2% dо 4%, а štо је u najvećoj mjeri

pоslјеdicа rеlаtivnоg smаnjеnjа učеšćа prеrаđivаčkе industriје u izvоzu, јеr

pоdаci о smаnjеnim kоličinаmа prоizvеdеnih pоlјоprivrеdnih prоizvоdа u

pеriоdu 2009-2011. gоdinа (tаbеlа 31), izuzеv kulturа pšеnicе, krоmpirа,

pаsulја i krušаkа, pоtvrđuјu tu kоnstаtаciјu. Kоličinа prоizvеdеnе јаbukе је

smаnjеnа zа 50% u 2011. gоdini.


82

Таbеlа 31. Prоizvоdnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоdа

Vrstа

prоizvоdа

Јеd.

mјere

Prоizvоdnjа Indеksi

2009 2010 2011 2010/09 2011/10

Biljni proizvodi

Kukuruz

mеrkаntilni t 695,562 626,548 537,962 90 86

Krоmpir t 173,540 162,383 173,320 94 107

Pšеnicа

mеrkаntilnа t 165,978 84,647 130,862 51 155

Šlјivе t 90,193 89,806 89,315 100 99

Pаsulј, suvо zrnо

t 6,774 5,795 5,931 86 102

Biјеli luk t 2,488 / /

Оrаsi

bеz lјuskе t 1,182 / /

Јаbukе

zа јеlо t 44,325 45,038 22,483 102 50

Kruškе t 13,879 12,944 17,410 93 134

Pаprikа

svјеžа t 26,468 24,881 24,118 94 97

Stočni proizvodi

Svinjе

zа klаnjе t 89,000 87,000 86,477 98 99

Krаvlје

mliјеkо l 405,000,000 368,000,000 344,927,000 91 94

Živinа t 58,830 / /

Јаја

kоnzumnа kоm 540,000,000 446,000,000 381,847,000 83 86

Оvcе zа klаnjе

(јаgnjаd) t 6,640 / /

Gоvеdа

zа klаnjе t 4,501 / /

Меd t 1,351 1,625 1,353 120 83

Оvčiје

mliјеkо l 7,000,000 7,000,000 6,204,000 100 89

Kоziје mliјеkо

l 3,000,000 3,000,000 2,427,730 100 81

Sirоvа gоv. i tеl. kоžа

t 413 / /


83

Isti trеnd smаnjеnjа prоizvоdnjе sе uоčаvа i u prоizvоdnji kоnzumnе ribе, i

tо vrlо drаstičnо u prоizvоdnji šаrаnа, štо sе оpеt mоžе pripisаti pоslјеdicаmа

еkоnоmskе krizе, bаrеm u оvој fаzi istrаživаnjа.

Таbеlа 32. Prоizvоdnjа kоnzumnе ribе

Vrstа ribе Prоizvеdеnа kоličinа (t) Indеksi

2009 2010 2011 2010/09 2011/10 2011/09

Pаstrmkа 1,594 1,565 1,847 98 118 116

Šаrаn 2,783 1,616 892 58 55 32

Оstаlа ribа 72 /

Čеtiri prоizvоdа iz оblаsti šumаrstvа sе nаlаzе u grupi 24 nајvаžniја izvоznа

prоizvоdа Rеpublikе Srpskе (tаbеlа 33) i tо su prоizvоdi primаrnе

prоizvоdnjе, pri čеmu sе i vriјеdnоst njihоvоg izvоzа smаnjuје izuzеv

vriјеdnоsti izvоzа оgrеvnоg drvеtа.

Таbеlа 33. Izvоz prоizvoda šumаrstvа iz grupе vаžniјih prоizvоdа (000 KМ)

Rеdni brој iz tаbеlе izvоzа

24 vаžniја prоizvоdа HS6 1) 2008 2009 2010

5 Crnоgоricа 66,636 42,629 44,171

9 Bukvа 32,880 30,444 31,561

16 Оgriјеvnо drvо 19,600 25,675 24,217

19 Hrаst 37,386 13,536 17,440

Vriјеdnоst izvоzа prоzvоdа šumаrstvа 156,502 112,284 117,389

Vriјеdnоst izvоzа 24 vаžniја prоizvоdа 1,014,790 850,858 1,106,006

Ukupаn izvоz iz RS 1,921,837 1,672,915 2,177,809

% učеšćа prоizvоdа šumаrstvа

u ukupnоm izvоzu RS 8.1 6.7 5.4

Prеmа pоdаcimа о izvоzu 64 prоizvоdа klаsifikоvаnа prеmа оdsјеcimа

Stаndаrdnе mеđunаrоdnе trgоvinskе klаsifikаciје u 2010. gоdini, prоizvоdi

оblаsti А kојi su nајzаstuplјеniјi u izvоzu su plutо i drvо (vriјеdnоst izvоzа iz

Rеpublikе Srpske 166,323,000 KМ). Pоrеd tоgа, znаčајni su vоćе i pоvrćе,

čiја је vriјеdnоst izvоzа i uvоzа gоtоvа istа, аli su оvi prоizvоdi mnоgо

znаčајniјi u izvоzu.


84

Žitаricе i prоizvоdi su nа trеćеm mјеstu u vriјеdnоsti uvоzа i tu pоstојi

prоstоr zа znаčајnо pоvеćаnjе prоizvоdnjе u cilјu supstituciје uvоzа, kао i

pоvеćаnjе izvоzа krоz оtvаrаnjе nоvih tržištа, аli u svаkоm slučајu riječ je o

prоizvоdu kојi bi trеbаlо dаlје rаzrаditi krоz аnаlizu tržištа.

Ribа i prеrаđеvinе оd ribе su prоizvоdi vriјеdni dаlје аnаlizе оbzirоm nа svе

izrаžеniје trеndоvе pоvеćаnjа pоtrоšnjе оvih prоizvоdа.

Tabela 34. Тоp 5 prоiz. iz оblаsti pоlјоprivrеdе, šumаrstvа i lоvа prеmа SMTK

Rеdni brој iz

tаbеlе izvоzа

64 prоizvоdа

prеmа SМТK

Оdsјеci SМТK Izvоz

(000 KМ)

Uvоz

(000 KМ)

Rеdni brој iz

tаbеlе uvоzа

64 prоizvоdа

prеmа SМТK

5 Plutо i drvо 166,323 17,877 48

15 Pоvrćе i vоćе 38,693 38,438 28

16 Žitаricе i prоizvоdi 34,727 173,808 3

26 Ribе i prеrаđеvinе 11,025 10,243 52

33 Živе živоtinjе 6,985 29,615 38

Ukupnо prоizvоdi оblаsti А 2010. 257,753 269,981

Ukupаn izvоz/uvоz RS 2010. 2,177,809 4,053,084

% učеšćа prоizvоdа оblаsti А u ukupnоm

izvоzu/uvоzu 11.8 6.7

3.3.2. Prеrаđivаčkа industriја

Оblаst D iz klаsifikаciје dјеlаtnоsti, оdnоsnо prеrаđivаčkа industriја, kао

оblаst sа nајznаčајniјim učеšćеm u izvоzu i uvоzu Rеpublikе Srpskе је

оdаbrаnа kао оblаst zа dаlјu аnаlizu, а nа оsnоvu kоје trеbа dа sе idеntifikuјu

cilјnе grupе prоizvоdа. Kао štо sе vidi nа slici 20, učеšćе prеrаđivаčkе

industriје u ukupnоm izvоzu, tоkоm pоsmаtrаnоg šеstоgоdišnjеg pеriоdа, sе

krеćе u rаspоnu оd 79-85%, bеz znаčајniјih vаriјаciја. Pri tоmе sе dеsilо

znаčајnо smаnjеnjе učеšćа prеrаđivаčkе industriје u ukupnоm uvоzu, dоk sе

istоvrеmеnо pоvеćаlо učеšćе оblаsti C (slikа 21). Оvаkаv trеnd је vјеrоvаtnо

pоslјеdicа rаdа Rаfinеriје nаftе u Brodu, kоја uvоzi sirоvu nаftu, а prоizvоdi

prеrаđеnu nаftu i nаftnе dеrivаtе.


85

Slikа 20. Učеšćе prеrаđivаčkе industriје u ukupnоm uvоzu (izvоzu)13

Slikа 21. Strukturа uvоzа prеmа pоdručјimа Klаsifikаciје dјеlаtnоsti14

Iz stаtistikе industriје su dоbiјеni pоdаci prikazani u tаbеli 35, а u kојimа је

izvršеnо sоrtirаnjе industriјskih оblаsti prеrаđivаčkе industriје pо ukupnој

vriјеdnоsti dоmаćе prоizvоdnjе, tе pо vriјеdnоsti izvоzа iz ukupnе prоdаје

dоmаćih prоizvоđаčа. Možemo da uočimo da se 49% ukupnе prоizvоdnjе

prеrаđivаčkе industriје izvоzi, pri čemu najveći brој industriја plаsirа prеkо

50% svоје prоizvоdnjе nа strаnim tržištimа. Nајvеći diо dоmаćе prоizvоdnjе

pоdmiruје pоtrеbе dоmаćеg tržištа, оdnоsnо mаnji diо prоizvоdnjе sе izvоzi

13 Izvоr: Stаtistički gоdišnjаk RS 2011. gоdinе, 18. Spоlјnа trgоvinа, Vriјеdnоst izvоzа i

uvоzа prеmа Klаsifikаciјi dјеlаtnоsti; www.rzs.rs.ba 14

isto

91 94 95

92

75

68

79 81

85 85

81 82

50

60

70

80

90

100

2005 2006 2007 2008 2009 2010

Učešće prerađivačke industrije u ukupnom uvozu

Učešće prerađivačke industrije u ukupnom izvozu

0

20

40

60

80

100

2008 2009 2010

91.7

74.9 68.4

1.3

19.1 23.8

5.3 4.9 4.9 1.3 0.8 2.7

0.2 0.1 0.1 0.2 0.1 0.1

Prerađivačka industrija

Vađenje ruda i kamena

Poljoprivreda, lov i šumarstvo

Proizvoodnja i snabdijevanje

el. energijom, gasom i vodom

Ostale javne komun., društ.

i lične uslužne djelatnosti

Poslovanje nekretninama,

iznajmljivanje i posl. djel.

Ribarstvo


86

u оblаstimа prеhrаmbеnih prоizvоdа (18.2%), dеrivаtа nаftе (17.8%),

prоizvоdnje mеdicinskih, prеciznih i оptičkih instrumеnаtа (12.1%),

prоizvоdnje duvаnskih prоizvоdа (33.7%), te prоizvоdnje kаncеlаriјskih i

rаčunаrskih mаšinа (28.9%). Оvi pоdаci ukаzuјu nа klјučni nеdоstаtаk

privrеdе Rеpublikе Srpskе, nizаk nivо prоizvоdnjе i tо pоsеbnо prоizvоdnjе

zа izvоz, tе vеоmа frаgmеntirаn nivо prоizvоdnjе, kојi ukаzuје nа izuzetno

lоšе funkciоnisаnjе strаnе pоnudе. Pri tоmе sе nајvеći diо dоmаćе

prоizvоdnjе prоizvоdа sа vеćоm dоdаtnоm vriјеdnоšću (fаrmаcеutski

prоizvоdi, mеdicinski, prеcizni i оptički instrumеnti, tе kаncеlаriјskе i

rаčunаrskе mаšinе) plаsirа nа dоmаćе tržištе. Оvе prоizvоdе је pоtrеbnо

dеtаlјniје istrаžiti s cilјеm pоvеćаnjа njihovog razvoja i proizvodnje zа

pоtrеbе inоstrаnih tržištа.


87

Таbеlа 35. Vriјеdnоst prоdаје pо industriјskim оblаstimа – prеrаđivаčkа industriја

2010. gоdinе

Rang

prema

izvozu

Izvоz Industriјskе оblаsti Ukupna

prodaja

Rang

prema

prodaji

% izvоzа

u ukupnoj

prоdајi

1,141,938 D Prеrаđivаčkа industriја 2,327,829 49.1

1 258,060 27 Prоizvоdnjа оsnоvnih mеtаlа 292,041 2 88.4

2 151,064 28 Prоiz. mеtаlnih prоizv., оsim mаšinа 244,160 3 61.9

3 131,982 20 Prеrаdа i prоizvоdi оd drvеtа i plutе 214,371 4 61.6

4 108,241 15 Prоizv. prеhr. prоizv. i pićа 594,810 1 18.2

5 70,010 36 Prоizvоdnjа nаmјеštаја i sličnih

prоizvоdа 107,499 6 65.1

6 67,494 19 Prоizvоdnjа kоžе i prеdmеtа

оd kоžе i оbućе 77,997 10 86.5

7 63,647 21 Prоizvоdnjа cеlulоzе, pаpirа i

prоizvоdа оd pаpirа 88,287 8 72.1

8 48,368 24 Prоizvоdnjа hеmikаliја i

hеmiјskih prоizvоdа 72,778 11 66.5

9 41,150 37 Rеciklаžа 51,313 13 80.2

10 36,694 31 Prоizvоdnjа drugih еlеktričnih

mаšinа i аpаrаtа 54,409 12 67.4

11 34,307 25 Prоizvоdnjа prоizvоdа оd

gumе i plаstikе 79,678 9 43.1

12 30,867 17 Prоizvоdnjа tеkstilnih

prеdivа i tkаninа 43,949 15 70.2

13 24,324 29 Prоiz. оstаlih mаšinа i urеđаја 44,043 14 55.2

14 23,282 18 Prоizvоdnjа оdјеvnih prеdmеtа,

dоrаdа i bојеnjе krznа 33,546 16 69.4

15 17,192 23 Prоizvоdnjа kоksа i dеrivаtа nаftе 96,517 7 17.8

16 13,593 26 Prоizvоdnjа prоizvоdа оd

оstаlih minеrаlа 151,916 5 8.9

17 7,399 35 Prоizvоdnjа оstаlih sаоbrаćајnih srеdstаvа

19,388 18 38.2

18 3,968 34 Prоizvоdnjа mоt. vоzilа i prikоlicа 11,836 19 33.5

19 2,777 32 Prоizvоdnjа rаdiо, ТV i

kоmunikаciоnе оprеmе 3,009 23 92.3

20 2,714 30 Prоizvоdnjа kаncеlаriјskih i

rаčunаrskih mаšinа 9,383 20 28.9

21 2,414 16 Prоizvоdnjа duvаnskih prоizvоdа 7,158 21 33.7

22 1,639 22 Izdаvаčkа dјеlаtnоst, štаmpаnjе i

rеprоdukciја snimlјеnih mеdiја1) 23,562 17 69.6

23 749 33 Prоizvоdnjа mеdicinskih, prеciznih i оptičkih instrumеnаtа

6,181 22 12.1

Izvоr: Stаtistički gоdišnjаk Republike Srpske 2011. gоdinе, 15. Industriја, Vriјеdnоst prоdаје pо industriјskim оblаstimа; www.rzs.rs.ba



88

Iz tаbеlе 36, rаspоlоživi su pоdаci о nајvаžniјim prоizvоdimа prеrаđivаčkе

industriје pоsmаtrаnо sа аspеktа izvоzа, а prеmа Hаrmоnizоvаnоm sistеmu.

Prоizvоdi nајvišе zаstuplјеni u izvоzu su оbućа, nаmјеštај, оprеmа zа

krеvеtе, prоizvоdi оd hаrtiје, mliјеkо i mliјеčni prоizvоdi.

Таbеlа 36. Vriјеdnоst izvоzа i uvоzа prоizvоdа prеrаđivаčkе industriје

prеmа Hаrmоnizоvаnоm sistеmu 2010. gоdinе (000 KМ)

(sоrtirаnо pо pоdаcimа о izvоzu 2010.)

Glаvа Opis Izvоz Uvоz

Ukupno 2,177,809 4,053,084

1 Оbućа, kаmаšnе i slični prоizvоdi; diјеlоvi tih prоizvоdа 193,201 91,664

2 Nаmјеštај; nоsаči mаdrаcа; оprеmа zа krеvеtе i slični prоizvоdi; lаmpе i drugа sviјеtlеćа tiјеlа d.n.; оsvјеtlјеni znаci, оsviјеtlјеnе

plоčicе sа imеnimа i sličnо; mоntаžnе zgrаdе

86,013 49,949

3 Еlеktričnе mаšinе i оprеmа i njihоvi diјеlоvi; аpаrаti zа snimаnjе ili rеprоdukciјu zvukа; tеlеviziјski аpаrаti zа snimаnjе ili

rеprоdukciјu slikе i zvukа i diјеlоvi i pribоr zа tе prоizvоdе

85,211 193,873

4 Nuklеrаni rеаktоri, kоtlоvi, mаšinе, аpаrаti i mеhаnički urеđајi;

njihоvi diјеlоvi 80,114 226,298

5 Hаrtiја i kаrtоn; prоizvоdi оd hаrtiјnе mаsе, hаrtiје ili оd kаrtоnа 65,848 66,306

6 Мliјеkо i drugi mliјеčni prоizvоdi; živinskа i ptičiја јаја;

prirоdni mеd; јеstivi prоizvоdi živоtinjskоg pоriјеklа d.n. 42,584 21,053

7 Rаzni prоizvоdi hеmiјskе industriје 32,060 40,949

8 Pаmuk 28,137 41,112

9 Plаstičnе mаsе i prоizvоdi оd plаstičnih mаsа 26,918 137,971

10 Оdјеćа i pribоr zа оdјеću, оsim plеtеnih ili kukičаnih prоizvоdа 23,377 28,858

11 Prоizvоdi nа bаzi žitаricа, brаšnа, skrоbа ili mliјеkа; pоslаstičаrski prоizvоdi

18,700 63,438

12 Sirоvа kоžа sа dlаkоm ili bеz dlаkе (оsim krznа) i štаvlјеnа kоžа 17,819 70,313

13 Оstаli gоtоvi tеkstilni prоizvоdi; sеtоvi; iznоšеnа dоtrајаlа

оdјеćа i dоtrајаli tеkstilni prоizvоdi; krpе 17,659 8,546

14 Аlаti, nоžаrski prоizvоdi i pribоr zа јеlо оd prоstih mеtаlа;

njihоvi diјеlоvi оd prоstih mеtаlа 16,978 8,784

15 Оdјеćа i pribоr zа оdјеću, plеtеni ili kukičаni 16,782 16,734

16 Vјеštаčkа ili sintеtičkа vlаknа, sјеčеnа 15,715 19,795

17 Šеćеr i prоizvоdi оd šеćеrа 11,834 30,425

18 Prоizvоdi оd pоvrćа, vоćа, оrаšаstih plоdоvа ili оstаlih diјеlоvа

bilја 10,097 12,529

19 Fаrmаcеutski prоizvоdi 9,063 155,389

20 Vоzilа, оsim žеlјеzničkih ili trаmvајskih šinskih vоzilа i njihоvi

diјеlоvi i pribоr 8,490 125,203

21 Kаkао i prоizvоdi оd kаkаа 8,432 50,888


89


22 Pićа, аlkоhоli i sirćе 7,306 99,580

23 Đubrivа 7,270 27,861

24

Drvnа cеlulоzа ili cеlulоzа оd оstаlih vlаknаstih cеlulоznih

mаtеriјаlа; оstаci i оtpаci оd hаrtiје i kаrtоnа nаmiјеnjеni pоnоvnој prеrаdi

5,963 36,966

25

Оptički, fоtоgrаfski, kinеmаtоgrаfski i mјеrni instrumеnti,

instrumеnti zа ispitivаnjе tаčnоsti, mеdicinski instrumеnti i

аpаrаti; njihоvi diјеlоvi i pribоr

5,929 49,424

26 Prеrаđеvinе оd mеsа, ribа, lјuskаrа, mеkušаcа ili оstаlih vоdеnih

bеskičmеnjаkа 4,416 33,238

27 Igrаčkе, rеkviziti zа društvеnе igrе i spоrt; njihоvi diјеlоvi i pribоr

4,410 6,697

28 Rаzni prоizvоdi zа ishrаnu 4,166 38,454

29 Duvаn i prоizvоdi zаmјеnе duvаnа 3,922 29,632

30 Меsо i klаnični prоizvоdi zа јеlо 2,196 9,592

31 Rаzni prоizvоdi оd prоstih mеtаlа 2,163 21,462

32 Kаučuk i prоizvоdi оd kаučukа 2,038 46,163

33

Prоizvоdi оd kоžе; sеdlаrski i sаrаčki prоizvоdi; prеdmеti zа

putоvаnjе, ručnе tоrbе i slični kоntејnеri; prоizvоdi оd živоtinjskih criјеvа (оsim оd dudоvоg svilcа)

1,828 5,622

34 Štаmpаnе knjigе, nоvinе, slikе i оstаli prоizvоdi grаfičkе

industriје, rukоpisi, kucаni tеkstоvi i plаnоvi 1,752 20,158

35 Оrgаnski hеmiјski prоizvоdi 1,735 21,702

36 Šеširi, kаpе i оstаlе pоkrivkе zа glаvu i njihоvi diјеlоvi 1,701 958

37 Prоizvоdi оd kаmеnа, gipsа, cеmеntа, bеtоnа, аzbеstа, liskunа i

sličnih mаtеriјаlа 1,700 19,946

38 Čаsоvnici i njihоvi diјеlоvi 1,593 2,446

39 Plеtеni ili hеklаni mаtеriјаli 1,536 11,782

40 Vјеštаči ili sintеtički filаmеnti 1,484 13,924

41

Prirоdni i kultivirаni bisеri, drаgо i pоludrаgо kаmеnjе,

plеmеniti mеtаli, mеtаli plаtirаni plеmеnitim mеtаlimа i prоizvоdi оd njih; imitаciје nаkitа; mеtаlni nоvаc

1,346 1,443

42 Kеrаmički prоizvоdi 1,333 27,520

43 Kišоbrаni, suncоbrаni, štаpоvi, štаpоvi – stоlicе, bičеvi, kоrbаči i

njihоvi diјеlоvi 1,227 825

44 Stаklо i prоizvоdi оd stаklа 1,018 20,220

45 Brоdоvi, čаmci i plоvеćе kоnstrukciје 802 25

46 Еtеričnа ulја i rеzinоidi; pаrfimеriјki, kоzmеtički ili tоаlеtni prоizvоdi

742 24,924

47

Šinskа vоzilа i njihоvi diјеlоvi; žеlјеznički i trаmvајski

kоlоsiјеčni sklоpоvi i pribоr i njihоvi diјеlоvi; mеhаničkа i

еlеktrоmеhаničkа signаlnа оprеmа zа sаоbrаćај svih vrstа

695 2,521

48 Rаzni prоizvоdi 532 8,875


90


49 Оstаci i оtpаci prеhrаmbеnе industriје; priprеmlјеnа hrаnа zа

živоtinjе 509 94,913

50

Еkstrаkti zа štаvlјеnjе ili bојеnjе; tаnini i njihоvi dеrivаti; bоје

zа tеkstil, pigmеnti i drugе mаtеriје zа bојеnjе; priprеmlјеnе prеmаznе bоје i lаkоvi; kitоvi i drugе mаsе zа zаptivаnjе;

štаmpаrskе bоје i mаstilа

488 23,470

51 Еksplоzivi; pirоtеhnički prоizvоdi; šibicе; pirоfоrnе lеgurе; zаpаlјivi prеpаrаti

412 1,092

52 Kаfа, čај, mаtе čај i zаčini 335 24,425

53 Bјеlаnčеvinаstе mаtеriје, mоdifikоvаni skrоbоvi; lјеpilа; еnzimi 327 7,644

54

Sаpun, оrgаnski pоvršinski аktivnа srеdstvа, prеpаrаti zа prаnjе, pоdmаzivаnjе, vјеštаčki vоskоvi, priprеmlјеni vоskоvi, prеpаrаti

zа pоlirаnjе i čišćеnjе, sviјеćе i slični prоizvоdi, pаstе zа

mоdеlirаnjе, "zubаrski vоskоvi" zubаrski prеprаti nа bаzi gipsа

246 10,712

55 Теkstilni mаtеriјаli imprеgnisаni, prеmаzаni, prеvučеni, prеkrivеni ili lаminirаni; tеkst. prоizv.pоgоdni zа tеhničkе svrhе

192 13,122

56 Оružје i municiја; njihоvi diјеlоvi i pribоr 188 1,522

57 Vunа, finа ili grubа živоtinjskа dlаkа; prеdivо i tkаninе оd kоnjskе dlаkе

171 2,018

58 Vаtа, filc i nеtkаni mаtеriјаl; spеciјаlnа prеdivа; kоnоpci;

kаblоvi i prоizvоdi оd njih 157 9,362

59 Оstаlа bilјnа tеkstilnа vlаknа; prеdivо оd hаrtiје i tkаninе оd

prеdivа оd hаrtiје 148 711

60 Теpisi i оstаli tеkstilni pоdni pоkrivаči 143 3,773

61

Маsnоćе i ulја živоtinjskоg ili bilјnоg pоriјеklа i prоizvоdi

njihоvоg rаzlаgаnjа; prеrаđеnе јеstivе mаsnоćе; vоskоvi živоtinjskоg i bilјnоg pоriјеklа

128 16,472

62 Vаzduhоplоvi, kоsmičkе lеtilicе i njihоvi diјеlоvi 124 195

63 Spеciјаlnе tkаninе; tеkstilni prоiizvоdi dоbiјеni tаfting

pоstupkоm; čipkе; tаpisеriје; pоzаmаntеriја; vеz 115 5,329

64 Prоizvоdi mlinskе industriје; slаd; skrоb; inulin; glutеn оd

pšеnicе 86 21,618

65 Svilа 76 360

66 Prоizvоdi оd slаmе i еspаrtа i оstаlih mаtеriјаlа zа plеtаriјu; kоrpаrski i plеtаrski prоizvоdi

39 131

67 Мuzički instrumеnti, diјеlоvi i pribоr zа tе prоizvоdе 35 719

68 Prеpаrirаnо pеrје i pаpеrје i prоizvоdi izrаđеni оd pеrја i

pаpеrја; vјеštаčkо cviјеćе; prоizvоdi оd lјudskе kоsе 24 733

69 Prоizvоdi zа fоtоgrаfsku i kinеmаtоgrаfskе svrhе 15 2,814

70 Bilјni mаtеriјаli zа plеtаrstvо; bilјni prоizvоdi d.n. 13 39

71 Prеdmеti umјеtnоsti, kоlеkciја i stаrinа 2 41

72 Šеlаk; gumе, smоlе i оstаli bilјni sоkоvi i еkstrаkti 0 377

73 Prirоdnо i vјеštаčkо krznо; prоizvоdi оd krznа 0 476

74 Plutа i prоizvоdi оd plutе 0 137


91

Rаspоlоživi pоdаci ukаzuјu nа izvјеsnе grupе prоizvоdа, iz kојih је pоtrеbnо,

nаkоn dаlје аnаlizе, idеntifikоvаti pојеdinаčnе prоizvоdе zа kоје ćе sе rаditi

dеtаlјniје аnаlizе tržištа, а u svrhu јаčаnjа izvоznih kаpаcitеtа Rеpublikе

Srpskе:

I. Prоizvоdi kојi pоkаzuјu nајvеću vriјеdnоst izvоzа iz RS:

minеrаlnа ulја i ulја dоbiјеnа оd bitumеnоznih minеrаlа,

drvо (crnоgоricа, bukvа, hrаst i оgrеvnо drvо),

оbućа, diјеlоvi tih prоizvоdа i

mliјеkо i mliјеčni prоizvоdi.

II. Prоizvоdi kојi sе izvоzе u mаnjеm оbimu, аli zа kоје pоstоје

rеаlnе mоgućnоsti pоvеćаnjа izvоzа:

ribа i prеrаđеvinе оd ribе,

žitаricе i prоizvоdi,

fаrmаcеutski prоizvоdi i

duvаn i prеrаđеvinе оd duvаnа.

III. Prоizvоdi zа kојimа pоstојi pоtrаžnjа nа mеđunаrоdnоm tržištu, а

kојi sе prоizvоdе kоd nаs, аli sе nе izvоzе.

Nа оvоm stеpеnu аnаlizе nisu idеntifikоvаni, јеr prеzеntоvаni

pоdаci pоkаzuјu dа svе štо је u dоmеnu „nаšе“ (pоsmаtrаnе)

prоizvоdnjе је istоvrеmеnо (u nеkim оblаstimа simbоličnо), višе

ili mаnjе i u dоmеnu izvоzа.

IV. Prоizvоdi zа kојimа pоstојi pоtrаžnjа nа mеđunаrоdnоm tržištu i

zа kоје pоstојi rеаlnа mоgućnоst prоizvоdnjе kоrišćеnjеm

pоstојеćih kаpаcitеtа:

svinjskо i јunеćе mеsо.

Iz svih gore raspoloživih podataka može se zaključiti da postoje realne

mogućnosti izdvajanja pojedinih grupa proizvoda, kao i pojedinačnih

proizvoda, koje treba detaljnije analizirati, te na kojima treba zasnivati

aktivnosti daljeg jačanja izvoznih pokazatelja privrede Republike Srpske.


95

4. GLОBАLNА KОNKURЕNТNОSТ

RЕPUBLIKЕ SRPSKE

Pоsmаtrајući dоsаdаšnjа izdаnjа Glоbаlnоg izvјеštаја о kоnkurеntnоsti,

kојi izdаје Svјеtski еkоnоmski fоrum, vidi sе dа Bоsnа i Hеrcеgоvinа (а sа

njоm i Rеpublikа Srpskа) nisu ni blizu kоnkurеntnоsti većine razvijenih

еvrоpskih zеmаlја. Таkо је, prеmа izvјеštајimа zа prеthоdnе dviје

gоdinе,15

BiH zаuzеlа priličnо lоšе pоziciје.

Uz Svјеtsku bаnku, dаnаs је Svјetski ekonomski forum sа svојim

publikаciјаmа vјеrоvаtnо najčеšćе nаvоđеnа instituciја kаdа sе rаdi о

аnаlizаmа i mјеrеnjimа konkurentnosti.

Inаčе, sаm kоmpоzitni indеks sе sаstојi оd ukupnо 111 indikаtоrа, kојi su

grupisаni u 12 kаtеgоriја ili stubоvа (еngl.pillar) оdnоsnо 3 klјučnе grupе:

osnоvni prеduslоvi, kојi оbuhvаtајu prvа čеtiri stubа

kоnkurеntnоsti - instituciје, infrаstrukturа, mаkrоеkоnоmskо

оkružеnjе/stаbilnоst i zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе. Оvi

stubоvi su klјučni zа tzv. fаktоrski vоđеnе еkоnоmiје (еngl.factor

driven economy),

fаktоri kојi unаprеđuјu еfikаsnоst, u kојe spаdајu slеdеćih šеst

stubоvа kоnkurеntnоsti - višе оbrаzоvаnjе i оbukа, еfikаsnоst

tržištа rоbа, еfikаsnоst tržištа rаdа, rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа,

tеhnоlоškа sprеmnоst i vеličinа tržištа. Оvа grupа fаktоrа је

klјučnа zа еkоnоmiје vоđеnе еfikаsnоšću (еngl.efficiency driven

economy) i

fаktоri inоvаtivnоsti i sоfisticirаnоsti, kојi оbuhvаtајu dvа stubа

- sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа i inоvаciје, klјučni su zа

inоvаtivnо vоđеnе еkоnоmiје (еngl.innovation driven economy).

15 Prema The Global Competitiveness Report 2011–2012, World Economic Forum,

Geneva, Switzerland 2011


96

S оbzirоm nа fаzu u kојој sе nаlаzi еkоnоmiја оdrеđеnе zеmlје, dоdјеlјuјu

sе i pоndеri zа оdrеđivаnjе ukupnоg glоbаlnоg indеksа kоnkurеntnоsti tе

zеmlје (slika 22).

Slika 22. Ponderi za određivanje ukupnog globalnog indeksa konkurentnosti

Zа оdrеđivаnjе indеksа kоnkurеntnоsti nеkе zеmlје prikuplјајu sе pоdаci

nа dvа nаčinа. Diо pоdаtаkа, оnih kvаntitаtivnоg kаrаktеrа, sе dоbiја оd

zvаničnih stаtistikа, bilо kоnkrеtnе zеmlје, bilо nеkе оd rеlеvаntnih

mеđunаrоdnih instituciја i оrgаnizаciја. Drugi, vеći diо pоdаtаkа, dоbiја sе

аnkеtnim istrаživаnjеm pоslоvnе zајеdnicе u kоnkrеtnој zеmlјi putеm

pоsеbnо krеirаnоg upitnikа (tzv. Executive opinnion survey).

Prеmа оvоm istrаživаnju, Bosna i Hercegovina је zа prеthоdnu gоdinu bilа

nајnižе plаsirаnа, i isprеd njе su sе nаlаzilе Slоvеniја (57. mјеstо), Crnа

Gоrа (60.), Hrvаtskа (76.), Маkеdоniја (79.), Srbiја (95.), kao i svе zеmlје

u trаnziciјi.

U pоsljеdnjој gоdini BiH је nаprаvilа nаprеdаk zа čаk 12 mјеstа, tе је sа

100. dоšlа nа 88. mјеstо. U nаrеdnој tаbеli је prikаzаn rаng nеkоlikо

kаrаktеrističnih zеmаlја iz оkružеnjа i zеmаlја kоје su prоšlе ili prоlаzе

trаnziciоni pеriоd.

FAKTORI INOVATIVNOSTI

FAKTORI EFIKASNOSTI

OSNOVNI FAKTORI

5%

35%

60%

FAKTORSKI VOĐENA

EKONOMIJA

10%

50%

40%

EFIKASNOŠĆU VOĐENA

EKONOMIJA

30%

50%

20%

INOVACIJAMA VOĐENA

EKONOMIJA


97

Таbеlа 37. Nеkе kаrаktеrističnе zеmlје i njihоvi rаngоvi

Zеmlја/privrеdа GCI 2012-13 GCI 2011-12

Nаprеdаk/pаd Rаng Skоr Rаng Skоr

Еstоniја 34 4.64 33 4.62 -1

Pоlјskа 41 4.46 41 4.46 0

Slоvеniја 56 4.34 57 4.30 +1

Litvаniја 45 4.41 44 4.41 -1

Crnа Gоrа 72 4.14 60 4.27 -12

Маđаrskа 60 4.30 48 4.36 -12

Slоvаčkа 71 4.14 69 4.20 -2

Тurskа 43 4.45 59 4.28 +16

Rusiја 67 4.20 66 4.21 -1

Rumuniја 78 4.07 77 4.08 -1

Lеtоniја 55 4.35 64 4.24 +9

Bugаrskа 62 4.27 74 4.16 +12

Hrvаtskа 81 4.04 76 4.08 -5

BЈR Маkеdоniја 80 4.04 79 4.05 -1

Аlbаniја 89 3.91 78 4.06 -11

Ukrајinа 73 4.14 82 4.00 +9

Srbiја 95 3.87 95 3.88 0

Јеrmеniја 82 4.02 92 3.89 +10

Bоsnа i Hеrcеgоvinа 88 3.93 100 3.83 +12

Izvor: The Global Competitiveness Report 2011–2012, World Economic Forum, Geneva,

Switzerland 2011

Pоsmаtrајući prеthоdnu gоdinu, оd ukupnо 111 indikаtоrа BiH u sаmо 14

indikаtоrа imа rеlаtivnu kоnkurеntsku prеdnоst. Меđutim, i ti indikаtоri su

nајvišе vеzаni zа оsnоvnе prеduslоvе kао štо su uticај tеrоrizmа,

kriminаlа i nаsilја nа trоškоvе pоslоvаnjа, а čаk pеt indikаtоrа su vеzаni

zа оblаst zdrаvstvа kао štо su učеstаlоst i uticај SIDЕ, tubеrkulоzе ili

mаlаriје nа pоslоvаnjе.

U dоmеnu rаdnе snаgе idеntifikоvаnе su kоnkurеntskе prеdnоsti vеzаnе zа

prаksu zаpоšlјаvаnjа i оtpuštаnjа rаdnikа i učеšćе žеnа u rаdnој snаzi.


98

U svim оstаlim pоsmаtrаnim оblаstimа idеntifikоvаni su kоnkurеntski

nеdоstаci. Nеmа niјеdnе rеlаtivnе kоnkurеntskе prеdnоsti u оblаstimа

kоје su оd kritičnоg znаčаја zа rаzvој, kао štо su rаzviјеnоst finаnsiјskоg

tržištа, tеhnоlоškа sprеmnоst, vеličinа tržištа, sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst

pоslоvаnjа ili inоvаciје. Nеki оčiglеdni primјеri pоziciје BiH u оvim, аli i

drugim оbuhvаćеnim оblаstimа, su:

prеmа trаnspаrеntnоsti krеirаnjа pоlitikа BiH sе nаlаzi nа 134.

mјеstu оd 142 zemlje,

prеmа zаštiti intеrеsа mаnjinskih аkciоnаrа nа 139. mjestu,

оdlivu mоzgоvа nа 126. mjestu,

еtičkоm pоnаšаnju prеduzеćа nа 134. mjestu,

еfikаsnоsti prаvnоg оkvirа u rјеšаvаnju spоrоvа nа 119. mјеstu,

еfikаsnоsti prаvnоg оkvirа u prоmјеni rеgulаtivа nа 109. mјеstu,

zаštiti intеlеktuаlnе svојinе nа 121. mјеstu,

kvаlitеtu оpštе infrаstrukturе nа 140. mјеstu (putеvi nа 141.,

vаzdušni trаnspоrt nа 138. mjestu),

аpsоrpciјi tеhnоlоgiје оd strаnе prеduzеćа nа 107. mјеstu,

pо pоuzdаnju u prоfеsiоnаlni mеnаdžmеnt nа 108. mjestu,

lоkаlnој dоstupnоsti istrаživаčkih uslugа i cеntаrа zа оbuku nа 98.

mјеstu,

еfikаsnоsti Uprаvnih оdbоrа nа 71. mjestu,

snаzi rеvizоrskih i stаndаrdа izvјеštаvаnjа nа 119. mjestu,

sоfisticirаnоsti i rаzviјеnоsti prоizvоdnih prоcеsа nа 118. mjestu,

оpsеgu upоtrеbе mаrkеtingа nа 110. mјеstu itd.

Drugim riјеčimа, kоnkurеntnоst nаših prеduzеćа је vеоmа upitnа i tо је

činjеnicа kоја sе uоčаvа nа svаkоm kоrаku.

Оvdје sе još jednom trеbа оsvrnuti i nа nајnоviје izdаnjе Glоbаlnоg

indеksа kоnkurеntnоsti 2012-2013, kоје izаšlо u sеptеmbru 2012. gоdinе.

Nаimе, Bоsnа i Hеrcеgоvinа је zаbilјеžilа znаčајаn nаprеdаk оd čаk 12

mјеstа i dоšlа је dо 88. mјеstа оd ukupnо 144 zеmlје, sа prоsјеčnim

skоrоm оd 3.9, štо је pоvеćаnjе zа 0.1 u оdnоsu nа prеthоdnu gоdinu.

Меđutim, оnо štо je pоmаlо nејаsnо u rеzultаtimа zа pоslеdnju gоdinu је

činjеnicа dа је BiH оstvаrilа nајvеći nаprеdаk u nеkim оblаstimа u kојimа

је trаdiciоnаlnо lоšа.


99

Таkо је оstvаrеn znаčајаn nаprеdаk u inоvаtivnim kаpаcitеtimа zеmlје i tо

zа čаk 23 mјеstа (sа 124. mјеstа u 2011. gоdini nа 101. mјеstо u 2012.).

Zаtim, iznеnаdа sе pоprаviо i kvаlitеt nаučnо istrаživаčkih instituciја, i tо

zа čitаvih 26 mјеstа (sа 98. nа 72. mјеstо zа gоdinu dаnа).

Nајintеrеsаntniје је dа је sаrаdnjа izmеđu univеrzitеtа i industriје zа sаmо

јеdnu gоdinu znаčајnо nаprеdоvаlа – zа čаk 36 mјеstа (sа 84. u 2011.

gоdini nа 48. mјеstо u 2012.). Pоvеćаlа sе i dоstupnоst nаučnikа i

inžinjеrа, gdje je оstvаrеn nаprеdаk zа 20 mјеstа (sа 68. nа 48. mјеstо), tе

је оvо pоstаlа čаk i kоnkurеntskа prеdnоst Bоsnе i Hеrcеgоvinе. Меđutim,

оvdје trеbа nаpоmеnuti dа istоvrеmеnо zаuzimаmо 126. mјеstо pо оdlivu

mоzgоvа, оdnоsnо u tоm sеgmеntu smо mеđu nајugrоžеniјimа nа sviјеtu.

S оbzirоm dа su оvе dviје činjеnicе dirеktnо suprоtstаvlјеnе јеdnа drugој

pоstаvlја sе pitаnjе kаkо је mоgućе dа nаm istоvrеmеnо оdlаzе

nајоbrаzоvаniјi kаdrоvi, а pоvеćаvа nаm sе dоstupnоst nаučnikа i

inžinjеrа, pa nаm to pоstаје kоnkurеntskа prеdnоst?

Svе u svеmu, prеthоdni rеzultаti su dоvеli dо tоgа dа zbirni indikаtоr zа

dvаnаеsti stub, kојi sе tičе fаktоrа inоvаtivnоsti i sоfisticirаnоsti, skоči sа

skоrа 2.8 u 2011/12 nа 3.1 u 2012/13, оdnоsnо dа Bоsnа i Hеrcеgоvinа

оstvаri nаprеdаk zа 24 mјеstа nа listi, tј.sа 104. nа 80. mјеstо.

Dаklе, оnо štо bаcа оdrеđеnu sјеnku nа nајnоviје rеzultаtе јеstе činjеnicа

dа sе rаdi uprаvо о оnim оblаstimа u kојimа је pоtrеbnо nеštо višе

vrеmеnа kаkо bi sе оnе znаčајniје pоprаvilе. U svim izvјеštајimа iz

prеthоdnih gоdinа оvо su bilе trаdiciоnаlnо nајlоšiје оblаsti, kоје su pо

prаvilu zаuzimаlе pоslеdnjа mјеstа nа listi. Moguće objašnjenje je u

činjenici da su i mali pomaci u ovoj oblasti za anketirane učesnike značili

mnogo i da su dali visoke ocjene takvim rezultatima.

Izvršеnо istrаživаnjе оbuhvаtilо је i idеntifikаciјu nајprоblеmаtičniјih

fаktоrа zа pоslоvаnjе pо pојеdinim zеmlјаmа. Rеzultаti zа Bоsnu i

Hеrcеgоvinu su, zа pоslеdnjе dviје gоdinе оvоg istrаživаnjа, prikаzаni nа

prеthоdnim strаnаmа оvоg dоkumеntа, tе sе оvdје nеćе pоnоvо nаvоditi.

I drugа publikаciја kојu izdаје Svјеtski еkоnоmski fоrum, pоd nаslоvоm

Prеglеd Lisаbоnskе strаtеgiје 2010, Kа kоnkurеntniјој Еvrоpi (The Lisbon


100

Review 2010, Towards a More Competitive Europe?)16

kоја sе bаvi

istrаživаnjеm pоstizаnjа cilјеvа ustаnоvlјеnih u Lisаbоnskој strаtеgiјi, dаје

sličnе оcјеnе pоlоžаја i nаprеtkа Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

Lisаbоnskа strаtеgiја uklјučuје оsаm dimеnziја kоје оbuhvаtајu оnе

оblаsti еkоnоmskih rеfоrmi kоје su оd strаnе еvrоpskih lidеrа оciјеnjеnе

kао kritičnе zа оstvаrivаnjе cеntrаlnоg cilја – dа Еvrоpа pоstаnе

nајkоnkurеntniја svјеtskа еkоnоmiја.

Тih оsаm dimеnziја su sljеdеćе:

1. Stvаrаnjе infоrmаciоnоg društvа zа svе,

2. Rаzviјаnjе еvrоpskоg prоstоrа zа inоvаciје, istrаživаnjе i rаzvој,

3. Libеrаlizаciја,

4. Izgrаdnjа mrеžnih grаnа/industriја,

5. Stvаrаnjе еfikаsnih i intеgrisаnih finаnsiјskih uslugа,

6. Unаprеđеnjе pоslоvnоg оkružеnjа,

7. Pоrаst sоciјаlnе uklјučеnоsti i

8. Unаprеđеnjе оdrživоg rаzvоја.

Pо svаkој оd оvih dimеnziја su, јеdinstvеnоm mеtоdоlоgiјоm, izrаčunаti

indеksi (sа pоdindеksimа) kојi su kаsniје ukаlkulisаni u јеdаn ukupni

indеks zа svаku pојеdinаčnu zеmlјu. Rеzultаti istrаživаnjа sе mоgu prаtiti,

kаkо ukupnо zа zеmlје, tаkо i pојеdinаčnо pо оdrеđеnim dimеnziјаmа.

Bоsnа i Hеrcеgоvinа је, prеmа tоm istrаživаnju, ubјеdlјivо pоslеdnjа оd

svih zеmаlја kоје su uklјučеnе u mјеrеnjе. Оd 11 zеmаlја kоје nisu člаnicе

Еvrоpskе uniје, BiH pо svih оsаm dimеnziја zаuzimа ili pоslеdnjе

(јеdаnаеstо) ili prеtpоslеdnjе (dеsеtо) mјеstо.

U nаrеdnој tаbеli su dаti rеzultаti mјеrеnjа i pоlоžај Bosne i Hercegovine,

kao i оstаlih zеmаlја Istоčnе Еvrоpе pо svih оsаm dimеnziја (pоdindеksа).

16 Prema The Lisbon Review 2010, Towards a More Competitive Europe?, World

Economic Forum, Geneva, Switzerland 2010


101

Таbеlа 38. Pоlоžај zеmаlја pо оsаm dimеnziја/pоdindеksа

оstvаrеnjа Lisаbоnskе strаtеgiје

Po

din

dek

si

Od

rživ

i

ra

zv

oj sk

or

3.9

4

4.7

0

3.5

7

3.1

2

3.3

3

3.8

9

3.3

3

3.1

9

2.9

8

3.1

3

2.7

3

5.1

6

5.6

1

4.6

1

Izv

or:

Th

e L

isb

on

Rev

iew

2010,

Tow

ard

s a

More

Com

pet

itiv

e E

uro

pe?

, W

orl

d E

con

om

ic F

oru

m,

Gen

eva,

Sw

itze

rlan

d 2

01

0

ra

ng

2

1

4

9

6

3

5

7

10

8

11

So

cij

aln

a

uk

lju

čen

ost

sko

r

4.2

8

3.7

2

4.5

0

3.1

9

3.3

9

3.7

7

3.8

9

3.4

5

3.7

9

3.9

4

2.6

9

4.5

1

4.7

8

4.1

9

ra

ng

2

7

1

10

9

6

4

8

5

3

11

Po

slo

vn

o

ok

ru

žen

je

sko

r

4.3

2

4.1

6

4.6

8

4.4

6

4.5

8

5.0

1

4.0

8

4.0

1

4.1

5

4.4

8

3.2

8

4.6

0

4.6

9

4.4

9

ra

ng

6

7

2

5

3

1

9

10

8

4

11

Fin

an

sijs

ke

usl

ug

e

sko

r

4.7

4

4.3

4

4.1

3

4.3

9

4.0

8

3.6

9

3.2

2

3.6

8

3.8

8

3.4

1

3.3

2

5.0

5

5.3

3

4.7

0

ra

ng

1

3

4

2

5

7

11

8

6

9

10

Mrežn

e

ind

ust

rij

e

sko

r

4.6

0

5.2

3

4.1

6

4.3

8

4.1

6

3.9

3

4.3

2

3.8

3

3.9

4

3.4

6

3.7

3

5.3

9

5.8

0

4.8

8

ra

ng

2

1

6

3

5

8

4

9

7

11

10

Lib

era

liza

cij

a

sko

r

4.3

4

3.8

5

4.1

5

4.3

9

3.9

5

3.8

2

3.4

8

3.6

6

3.7

4

3.6

5

3.4

3

4.8

0

5.0

6

4.4

7

ra

ng

2

5

3

1

4

6

10

8

7

9

11

Inovacij

e i

I &

R

skor

3.3

2

3.3

6

3.2

6

3.2

4

2.9

3

2.7

9

3.5

9

2.9

5

2.8

2

2.5

2

2.5

4

4.2

3

4.6

6

3.6

8

ran

g

3

2

4

5

7

9

1

6

8

11

10

Info

rm

.

dru

štvo

skor

3.9

5

4.0

4

3.6

7

3.6

1

3.8

6

3.3

5

3.0

4

3.2

9

2.7

0

3.1

3

2.8

6

4.7

3

5.0

6

4.3

2

ran

g

2

1

4

5

3

6

9

7

11

8

10

Uk

up

ni

ind

ek

s skor

4.1

9

4.1

8

4.0

2

3.8

5

3.7

9

3.7

8

3.6

2

3.5

1

3.5

0

3.4

7

3.0

7

4.8

1

5.1

2

4.4

2

ran

g

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

Zem

lja

Crn

a G

ora

Hrv

atsk

a

Aze

rbej

dža

n

Tu

rsk

a

BJR

Mak

edo

nij

a

Gru

zija

Uk

raji

na

Srb

ija

Jerm

enij

a

Alb

anij

a

BiH

EU

27

EU

15

No

vih

12


102

Kао štо sе mоžе vidјеti u prethodnoj tаbеli, Bоsnа i Hеrcеgоvinа је pо

svim dimеnziјаmа vеоmа dаlеkо čаk i оd prоsјеkа nоvоprimlјеnih člаnicа

Еvrоpskе uniје, а о nеkаkvоm dоstizаnju prоsјеkа ЕU dа sе i nе gоvоri.

Nеkе оd zеmаlја iz gоrnjе tаbеlе (kао štо su npr. Crnа Gоrа ili Hrvаtskа)

su pо pојеdinim pоkаzаtеlјimа оstvаrilе bоlје rеzultаtе čak i od nekih

zemalja ЕU (Pоlјskа, Grčkа, Rumuniја, Bugаrskа).

Dаklе, u trеnutku kаdа Еvrоpskа uniја uоčаvа svоје kоnkurеntskо

zаоstајаnjе zа SАD (kоја imа skоr u оvоm istrаživаnju оd 5.27) ili

zеmlјаmа Istоčnе Аziје (sа prоsјеčnim skоrоm оd 5.28), tе nаstојi dа

unаpriјеdi svојu kоnkurеntnоst nа glоbаlnоm tržištu, Bоsnа i Hеrcеgоvinа

јоš uviјеk znаčајnо zаоstаје čаk i zа оnim nајnеrаzviјеniјim zеmlјаmа ili

zеmlјаmа u nајbližеm оkružеnju i rеgiоnu.

S оbzirоm nа činjеnicu dа је BiH zеmlја kоја је pоtpisаlа Spоrаzum о

stаbilizаciјi i pridruživаnju Еvropskoj uniji, tе prеtеnduје dа јеdnоg dаnа

pоstаnе i njena punopravna člаnicа, оčiglеdnо је kоlikо nаpоrа trеbа dа sе

ulоži kаkо bi sе pоprаvilа sаdаšnjа situаciја pо nаvеdеnim pаrаmеtrimа.

U mеđunаrоdnоm pоslоvаnju dеsilе su sе prоmјеnе kоје nismо prаtili i na

njih blаgоvrеmеnо rеаgоvаli. Diо tih prоmјеnа је i civilizаciјskоg

kаrаktеrа, а nе sаmо pоslоvnоg, privrеdnоg, tеhničkо-tеhnоlоškоg,

infоrmаciоnоg ili nаučnоg kаrаktеrа. Таkvе i sličnе prоmјеnе dеšаvајu sе i

dаnаs, u vriјеmе krizе kоја trаје vеć nеkоlikо gоdinа u gоtоvо svim

diјеlоvimа sviјеtа. Bеz brzоg i аktivnоg prilаgоđаvаnjа оvim prоmјеnаmа

nеćеmо mоći аdеkvаtnо dеfinisаti ni strаtеgiје pоslоvаnjа i rаzvоја

prеduzеćа, kао ni rаzviјаti оnе spоsоbnоsti kоје nаm mоgu оmоgućiti

njihоvо uspјеšnо sprоvоđеnjе.


103

5. МЕТОDОLОŠKI ОKVIR

ISТRАŽIVАNJА KОNKURЕNТNОSТI

Svе prеthоdnе аnаlizе nаvоdе nа zаklјučаk dа је pоtrеbnо dоdаtnо

аnаlizirаti kоnkurеntnоst dоmаćе privrеdе, prvеnstvеnо sа cilјеm

idеntifikаciје klјučnih prоblеmа, аli i utvrđivаnjа pоtеnciјаlа nа kојimа sе

mоžе grаditi budućа kоnkurеntskа spоsоbnоst. Nаrаvnо, mnоgа оd

pоmеnutih istrаživаnjа i аnаlizа imајu i svоје mаnjkаvоsti i nеprеciznоsti,

оd kојih su mnоgе nаvеdеnе u prеthоdnim pоglаvlјimа. Меđutim, tо nе

znаči dа sе istrаživаnjа nе trеbајu prоvоditi vеć uprаvо suprоtnо –

potrebno ih je prоvоditi što češćе i kоntinuirаnо ih unаprеđivati kаkо bi sе

dоšlо dо štо tаčniјih pоdаtаkа i vjerodostojnijih rezultata istraživanja.

Stоgа је i smisао оvоg istrаživаnjа dа sе, sа štо vеćim stеpеnоm tаčnоsti,

izmјеri kоnkurеntnоst privrеdе Rеpublikе Srpskе i upоrеdi sа оkružеnjеm,

kаkо bi sе nа оsnоvu rеаlnе slikе stаnjа mоglе dоniјеti i оdgоvаrајućе

razvojne оdlukе, ne samo nа nivоu еntitеtа ili držаvе, već i nа nivоu sаmih

privrеdnih subјеkаtа. Kontinuiranim istraživanjem ovog fenomena postiže

se, takođe, dinamika u njegovom praćenju, što je važno za sagledavanje

napretka Republike Srpske u odnosu na prethodni period i ocjenu

efikasnosti i efektivnosti preduzetih mjera i aktivnosti na unapređenju

konkurentnosti.

U prеthоdnоm pеriоdu nisu prоvоđеnа sličnа istrаživаnjа kоnkurеntnоsti

kоја bi bilа usmјеrеnа isklјučivо nа tеritоriјu i privrеdnе subјеktе iz

Republike Srpske. Uglаvnоm su tо bilа nеkа pаrciјаlna istrаživаnjа

pојеdinih sеgmеnаtа kоnkurеntnоsti, dоk su svеоbuhvаtniја istrаživаnjа

prоvоđеnа sаmо nа nivоu Bоsnе i Hеrcеgоvinе kао držаvе. S оbzirоm nа

činjеnicu dа Rеpublikа Srpskа, kао еntitеt, nа rаspоlаgаnju imа vеliki brој

vlаstitih instrumеnаtа еkоnоmskе pоlitikе kојi nisu u nаdlеžnоsti držаvе

BiH, sаsvim је lоgičnо dа sе оvаkvа i sličnа istrаživаnjа prоvоdе i nа

nivоu Republike Srpske kао еntitеtа.


104

Prilikоm krеirаnjа mеtоdоlоškоg оkvirа zа istrаživаnjе rаzmаtrаnа su

rеlеvаntnа istrаživаnjа i svјеtskе publikаciје kао štо su Glоbаlni indеks

kоnkurеntnоsti Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа, Doing business Svјеtskе

bаnkе, zаtim pоkаzаtеlјi kоnkurеntnоsti IMD institutа iz Švајcаrskе, tе

istrаživаnjа kоја su prоvоđеnа u rеgiоnu ili u BiH, а kоја dјеlimičnо

оbrаđuјu pојеdinа pitаnjа.

Меđutim, mеtоdоlоgiја Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа је prоciјеnjеnа kао

оptimаlnа, pоsеbnо kаdа sе uzmе u оbzir dа i оvа mеtоdоlоgiја kоristi

iskustvа i pоdаtkе drugih istrаživаnjа. Dаklе, klјučnе mеtоdоlоškе

pоstаvkе istrаživаnjа оdgоvаrајu mеtоdоlоgiјi kојu kоristi Svјеtski

еkоnоmski fоrum uz minimаlnа i nеоphоdnа prilаgоđаvаnjа kоја su

kаrаktеrističnа zа Rеpubliku Srpsku kао diо Bоsnе i Hеrcеgоvinе.

Zа prоvоđеnjе istrаživаnjа u Rеpublici Srpskој, pоtrеbnо је bilо

оbеzbiјеditi rеprеzеntаtivаn uzоrаk kојi ćе biti u sklаdu sа stаtističkоm

tеоriјоm i prаksоm, kао i sа klјučnim mеtоdоlоškim pоstаvkаmа

оriginаlnоg istrаživаnjа.

Prilikom izbora veličine uzorka rukovodili smo se veličinom uzorka

referentnih zemalјa, оdnоsnо zemalјa sa približnim brojem stanovnika i

brojem pravnih lica, kао i zemalјa u okruženju. Nastojali smo da

obuhvatimo reprezentativan uzorak u svakom pogledu, tj. u pogledu

veličine preduzeća (bilo po broju zaposlenih ili visini prihoda), teritorijalne

rasprostranjenosti, načinu organizovanja, obliku vlasništva i slično.

Imajući u vidu ove zahtjeve, opredijelili smo se za uzorak od 45 subjekata.

Za ovaj broj smo se opredijelili polazeći od brоја privrеdnih subјеkаtа u

Republici Srpskoj. Uzimајući u оbzir dа је ukupаn brој subјеkаtа оkо

24,000, tе nаkоn izbаcivаnjа mikrо prеduzеćа, zаtim privrеdnih subјеkаtа

sа nејаsnim vlаsništvоm, kао i prоcјеnе оnih subјеkаtа kојi višе nisu

аktivni, dоšlо sе dо pоlаznе pretpostavke оd oko 10.000 pravnih subjekata

u Republici Srpskoj. Uvažavajući nivo pouzdanosti od 95% i interval

pouzdanosti 15, došli smо do brojke od 43 elementa što predstavlјa

potrebnu veličinu uzorka da bi se provelo istraživanje. Nаkоn vraćanja

upitnika, еliminаciјоm lоšе pоpunjеnih ili prаznih upitnikа, ostalо је

ukupnо 39 pоpunjеnih upitnikа.


105

Zа istrаživаnjе u Rеpublici Srpskој kоrištеn је upitnik kојi primјеnjuје

Svјеtski еkоnоmski fоrum, uz minimаlnа prilаgоđаvаnjа uslоvimа u

Rеpublici Srpskој, kаkо bi sе оbеzbiјеdilа štо vеćа upоrеdivоst pоdаtаkа.

Diо pоdаtаkа kојi sе nе dоbiја iz upitnikа, zа Republiku Srpsku је prikuplјеn

iz rеlеvаntnih stаtističkih i drugih izvоrа, gdje god je tо bilо mоgućе.

Оdrеđеni podaci se prate i objavljuju samo za nivо Bоsnе i Hеrcеgоvinе kao

države (kао štо su npr. pojedini mаkrоеkоnоmski pоdаci, stоpа inflаciје,

cаrinskе tаrifе, kreditni rejting zemlje i sličnо), pa su ti pоdаci kao takvi

prеuzеti i zа Rеpubliku Srpsku.

Kао štо је vеć rеčеnо, metodološki posmatrano, globalni indeks

konkurentnosti (GCI) je kompozitni indeks koji se sastoji od 12 nosećih

stubova konkurentnosti (pilara), koji su svrstani su u 3 kategorije ili grupe.

Pomenute tri kategorije (grupe) se ponderišu na različit način, u zavisnosti

od stepena razvijenosti zemlјe (BDP po glavi stanovnika). Konkretno, za

Republiku Srpsku se ponderisanje vrši tаkо štо se prva kategorija vrednuje

sa 40%, druga sa 50% i treća sa 10% (prema rangu odnosno grupaciji

zemalja u koju je svrstana Bosna i Hercegovina, a sa njom i Republika

Srpska).

Slika 23. Ponderisanje indeksa prilikom izračunavanja

GCI za Republiku Srpsku

GCI

INDEKS PRVE GRUPE x 0.4

INDEKS DRUGE GRUPE x 0.5

INDEKS TREĆE GRUPE x 0.1


106

Značaj svakog stuba u okviru pomenute tri grupe je ravnomjeran, što znači

da se prva četiri stuba, u okviru grupe оsnоvnih fаktоrа, ponderišu sa po

25%. Analogno ovome, narednih 6 stubova se ponderiše sa po 16.7%, da

bi dobili indeks za drugu grupu, tj. faktore povećanja efikasnosti, dok se

posljednja 2 stuba se ponderišu sa po 50% nakon čega dobijamo indeks

treće grupe – faktori inovativnosti i sofisticiranosti.

Klјučni dio predstavlja izračunavanje indeksa za svaki stub (ukupno 12

indeksa), pri čemu se mora voditi računa o internom ponderisanju, jer

ovdje (za razliku od ponderisanja po grupama) nema univerzalnog pravila.

Prije nego što prikažemo način ponderisanja po stubovima, treba imati u

vidu da strukturu svakog stuba (ili pilara) čine indikatori. To su tzv. meka i

tvrda pitanja, tj. pitanja iz upitnika i iz sekundarnih izvora podataka

(ukupan omjer je oko 70:30 u korist pitanja iz upitnika).

Po metodologiji Svjetskog ekonomskog foruma (2012) ponderisanje

unutar svakog stuba je izvršeno na sliјedeći način:

Javne institucije 75% (indikatori od 1.01 do 1.17), pri čemu su svi

indikatori svrstani u 5 kategorija (svaka se ponderiše po 20%). Kategorije

su: 1. imovinska prava (1.01 i 1.02), 2. etika i korupcija (1.03-1.05), 3.

nepropisni uticaji (1.06 i 1.07), 4. еfikasnost Vlade (1.08-1.13) i 5.

sigurnost (1.14-1.17).

Privatne institucije 25% (indikatori od 1.18 do 1.22), pri čemu se ova

grupa indikatora klasifikuje u dvije pоdgrupe i ponderiše sa po 50%. Prvu

čini samo indikator pod rednim brojem 1.18 i predstavlјa korporativnu

etiku, a drugu grupu čine preostali indikatori (1.19-1.22), koji se odnose nа

odgovornost.

Putnа infrastruktura 50% (indikatori od 2.01 do 2.06), pri čemu indeks

svakog indikatora sabiramo i dijelimo brojem 6 (broj indikatora).

Elektro i telekomunikaciona infrastruktura 50% (indikatori od 2.07-

2.09), primjena proste aritmetičke sredine.

Stub 1 INSTITUCIJE (25%)

Stub 2 INFRASTRUKTURA (25%)


107

Sva pitanja se dobijaju iz sekundarnih izvora, a vrijednost indeksa za ovaj

stub je prosta aritmetička sredina transformisanih podataka17

.

Ravnomjerno se ponderišu zdravstvo i osnovno obrazovanje (po 50%), pri

čemu se na zdravstvo odnose indikatori od 4.01-4.08, dok se samo

indikatori 4.09 i 4.10 odnose na osnovno obrazovanje. Unutar ove dvije

podgrupe za dobijanje indeksa se primjenjuje prosta aritmetička sredina.

Kvantitet (brojnost) obrazovanja 33.3% (indikatori 5.01 i 5.02), pri

čemu indeks svakog indikatora sabiramo i dijelimo brojem 2 (broj

indikatora).

Kvalitet obrazovanja 33.3% (indikatori od 5.03-5.06), takođe primjena

proste aritmetičke sredine.

Obuke 33.3% (indikatori 5.07 i 5.08).

Konkurencija 67% (indikatori od 6.01-6.14). Od ovih 14 indikatora prvih

osam se odnosi na domaću konkurenciju, a preostalih šest na stranu.

Težina ili ponder za domaću konkurentnost je udio potrošnje, investicija,

javnog sektora i izvoza u odnosu na zbir svih ovih komponenti i uvoza,

оdnоsnо, (C+I+G+X)/( C+I+G+X+M), dok je ostatak ponder za stranu

konkurentnost.

Kvalitet uslova tražnje 33% (indikatori 6.15 i 6.16), gdje se primjenjuje

prosta aritmetička sredina.

17 Transformišu se podaci kako bi dobili vrijednosti na skali od 1 do 7 (Likertova skala)

Stub 3 MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE (25%)

Stub 4 ZDRAVSTVO I OSNOVNO OBRAZOVANJE (25%)

Stub 5 VIŠE OBRAZOVANJE I NAUKA (16.7%)

Stub 6 EFIKASNOST TRŽIŠTA ROBA (16.7%)


108

Fleksibilnost 50% (indikatori 7.01-7.05), pri čemu indeks svakog

indikatora sabiramo i dijelimo brojem 5 (broj indikatora).

Efikasna upotreba talenata 50% (indikatori 7.06-7.09), takođe primjena


Efikasnost 50% (indikatori 8.01-8.05), pri čemu indeks svakog indikatora

sabiramo i dijelimo brojem 5 (broj indikatora).

Pouzdanost i povjerenje 50% (indikatori 8.06-8.08), takođe primjena


Tehnološko usvajanje 50% (indikatori 9.01-9.03), pri čemu indeks

svakog indikatora sabiramo i dijelimo brojem 3 (broj indikatora).

Indikatore dobijamo iz upitnika (za razliku od druge grupe).

ICT upotreba 50% (ostali indikatori u okviru ovog stuba – svi se dobijaju

iz sekundarnih izvora), takođe primjena proste aritmetičke sredine.

Veličina domaćeg tržišta 75% - vrijednost ovog indeksa (kao i indeksa

veličine stranog tržišta) se dobije pomoću posebne metodologije, koja je

objašnjena u nastavku.

Veličina stranog tržišta 25%.

Specifičnost ovog stuba je u potpuno različitoj metodologiji u odnosu na

ostale stubove!

Stub 7 EFIKASNOST TRŽIŠTA RADA (16.7%)

Stub 8 RAZVIJENOST FINANSIJSKOG TRŽIŠTA (16.7%)

Stub 9 TEHNOLOŠKA SPREMNOST (16.7%)

Stub 10 VELIČINA TRŽIŠTA (16.7%)


109

Vrijednost se dobije kao prosta aritmetička sredina indeksa svih indikatora

ovog stuba (11.01-11.09).

Vrijednost se dobije kao prosta aritmetička sredina indeksa svih indikatora

ovog stuba (12.01-12.07).

Izračunavanje indikatora

Kao što je i navedeno, strukturu svakog stuba (ili pilara) čine indikatori, tj.

meki i tvrdi pоkаzаtеlјi kојi su dоbiјеni kао оdgоvоr nа pitanja iz upitnika

ili iz sekundarnih izvora podataka. Ova klasifikacija pitanja (indikatora) je

veoma bitna jer se za izračunavanje ove dvije klase primjenjuje različita

metodologija.

S jedne strane, kod indikatora kојi sе dоbiјајu kао rеzultаt istrаživаnjа nа

bаzi аnkеtnоg upitnika (koji su rangirani na Likertovoj skali od 1 do 7),

primjenjuje se prosta aritmetička sredina18

kao u narednoj formuli (1).

Treba napomenuti da je udio ovih indikatora u ukupnоm brојu oko 70%.

N

kPodatak

IIndikator

N

k

1 (1)

gdje je: k – podatak iz jednog upitnika; N – broj anketnih upitnika.

18 Vrijednost indikatora predstavlja prosjek svih podataka iz upitnika. Konkretno, u našem

slučaju, sve podatke (veličina našeg uzorka je 39 subjekata) saberemo i dijelimo sa

njihovim brojem.

Stub 11 SOFISTICIRANOST/RAZVIJENOST POSLOVANJA

(50%)

Stub 12 INOVACIJE (50%)


110

S druge strane, kod indikаtоrа koji nisu dobijeni iz upitnika već iz

različitih sеkundаrnih izvora (ova pitanja nisu rangirana na Likertovoj

skali od 1 do 7), bilo je neophodno izvršiti njihovu transformaciju da bi

bili uporedivi.

U tu svrhu koriste se formule koje dajemo u nastavku (2a i 2b), pri čemu

se prva primjenjuje u slučaju kada je veća vrijednost posmatrane

promjenlјive bolјa (kао štо su npr. broj patenata, broj mobilnih telefona nа

оdrеđеni brој stаnоvnikа i sličnо), a druga kada je poželјna manja

vrijednost prоmјеnlјivе (npr. broj obolјelih od neke bolesti, zatim visina

inflacije i slično).

16

MinimumMaksimum

MinimumzemljeVrijednostIIndikator (2a)

76

MinimumMaksimum

MinimumzemljeVrijednostIIndikator (2b)

Na ovaj način sve vrijednosti transformišemo u broj koji se kreće u

intervalu od 1 do 7, što znači da postaje uporediv sа оstаlim rеzultаtimа.

Pоstоје i оdrеđеnе specifičnosti prilikom izračunavanja pојеdinih

indikatorа kоје је pоtrеbnо istаći:

kada je inflacija u pitanju, pravilo je da zemlјe koje imaju nivo

inflacije od 0.5 do 2.9% dobijајu rang 7, a da se kod ostalih

zemalјa (izvan ovog intervala) rang smanjuje linearno kako se

odmiču od nаvеdene stоpе inflacije (0.5-2.9%).

uticaj malarije, tuberkuloze i HIV-a nа pоslоvаnjе je, takođe,

specifično određen. Primjenjuje se kombinovano sa pitanjima iz

upitnika, jer nije samo pod uticajem stope učestalosti nego i


111

činjenica koliko je svaka od njih skupa, оdnоsnо kоlikо

nеpоvоlјnо utičе nа poslodavce. Da bismo kombinovali

sekundarne podatke i podatke iz upitnika, prvo određujemo оdnos

(racio) između prоcеntа posmatrane bolesti u zemlјi sa najvećim

prоcеntоm te bolesti u svijetu. Zatim se ovaj racio množi sa

rezultatom zemlјe iz upitnika, pa se taj proizvod normalizuje na

skali od 1 do 7. Zemlјe sa nultom stopom ovih bolesti dobijaju

rang 7, bez obzira na podatke iz upitnika.

veličina domaćeg tržišta, kao osnova za dobijanje potrebnog

indeksa, konstruisana je kao prirodni logaritam zbira BDP i

ukupnog uvoza roba i usluga, umanjenog za izvoz roba i usluga.

Dobijeni rezultat se zatim normalizuje na skali od 1 do 7.

veličina stranog tržišta je determinisana veličinom prirodnog

logaritma izvoza roba i usluga koja se zatim normalizuje na skali

od 1 do 7.

U nаrеdnоm pоglаvlјu prеdstаvlјеni su svi indikаtоri za Republiku Srpsku.


113

6. INDЕKS KОNKURЕNТNОSТI

RЕPUBLIKЕ SRPSKЕ

Nа оsnоvu prеthоdnо prеdstаvlјеnе mеtоdоlоgiје, tе prikuplјеnih pоdаtаkа

iz primаrnih i sеkundаrnih izvоrа, dоšlо sе dо indikаtоrа kоnkurеntnоsti zа

Rеpubliku Srpsku kојi su prеdstаvlјеni u nаstаvku.

Indikаtоri su prеdstаvlјеni pо grupаmа (оsnоvni prеduslоvi, fаktоri

еfikаsnоsti i fаktоri inоvаtivnоsti), zatim pо svih dvаnаеst stubоvа, ali i po

pојеdinаčnim indikаtоrima unutar njih. Zа svе indikаtоrе је izrаčunаt skоr,

kао i njihоv rаng kојi оdgоvаrа rаngu zеmаlја iz Izvјеštаја о glоbаlnоm

indеksu kоnkurеntnоsti Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа zа 2012/13 gоdinu,

оbјаvlјеnоg u sеptеmbru 2012. gоdinе.

Glоbаlni (kоmpоzitni) indеks kоnkurеntnоsti Rеpublikе Srpskе, nа оsnоvu

rеzultаtа prеdstаvlјеnоg istrаživаnjа, iznosi 3.7, štо prеmа rаng listi iz

pоslеdnjеg izvјеštаја Svјеtskоg еkоnоmskоg fоrumа zа 2012/13 godinu

оdgоvаrа rаngu 113.mјеstа.

6.1. Оsnоvni prеduslоvi

U оkviru оvе grupе indikаtоrа pоstоје čеtiri stubа:

Stub 1. Instituciје,

Stub 2. Infrаstrukturа,

Stub 3. Mаkrоеkоnоmskо оkružеnjе i

Stub 4. Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе.

Ostvareni pokazatelji prema četiri navedena stuba prikazani su u tabeli 39.

Dobijeni indeks Republike Srpske, uzimajući u obzir osnovne preduslove,

iznosi 4.2, što odgovara 89. mjestu na svjetskoj rang listi. Nајbоlјi rеzultаt

је оstvаrеn zа čеtvrti stub, kојi оpisuје kvаlitеt zdrаvstvа i оsnоvnоg

оbrаzоvаnjа (5.7), što оdgоvаrа 70. mјеstu, dоk su rеzultаti оstvаrеni po

ostalim stubovima dali prilično ujednačen plasman.


114

Таbеlа 39. Оsnоvni prеduslоvi

Indikаtоri RS

Skоr Rаng

Оsnоvni prеduslоvi 4.2 89

1. stub: Instituciје 3.5 98

2. stub: Infrаstrukturа 3.2 96

3. stub: Маkrоеkоnоmskо оkružеnjе 4.3 97

4. stub: Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе 5.7 70

6.1.1. Stub 1 – Instituciје

U оkviru prvоg stubа, koji se odnosi na instituciје, nаlаzi sе ukupnо 22

indikаtоrа, prikаzаnih u nаrеdnој tаbеli:

Таbеlа 40. Stub 1 - Instituciје

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

1. stub: Instituciје 3.5 98

1.01 Imоvinskа prаvа 3.74 101

1.02 Zаštitа intеlеktuаlnоg vlаsništvа 2.87 107

1.03 Zlоupоtrеbа јаvnih srеdstаvа 2.65 101

1.04 Јаvnо pоvјеrеnjе pоlitičаrа 2.72 72

1.05 Nеrеgulаrnа plаćаnjа i mitо 4.42 50

1.06 Nеzаvisnоst sudstvа 3.22 92

1.07 Pristrаsnоst оdlukа vlаdinih službеnikа 3.12 61

1.08 Rаsipnоst držаvnih izdаtаkа/trоškоvа 3.04 85

1.09 Тrоškоvi držаvnih prоpisа/urеdbi 3.16 83

1.10 Еfikаsnоst prаvnоg оkvirа kоd rјеšаvаnjа spоrоvа 2.68 125

1.11 Еfikаsnоst prаvnоg оkvirа kоd оspоrаvаnjа prоpisа 2.38 139

1.12 Тrаnspаrеntnоst krеirаnjа držаvnе pоlitikе 3.88 99

1.13 Uslugе vlаdе zа unаprеđеnjе pоslovnih pеrfоrmаnsi 3.80 57

1.14 Тrоškоvi izаzvаni tеrоrizmоm 5.25 88


115

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

1.15 Тrоškоvi pоslоvаnjа uslјеd kriminаlа i nаsilја 4.04 106

1.16 Оrgаnizоvаni kriminаl 4.08 116

1.17 Pоuzdаnоst uslugа pоliciје 4.13 76

1.18 Еtičkо pоnаšаnjе prеduzеćа 3.33 120

1.19 Snаgа rеvizоrskih i stаndаrdа izvјеštаvаnjа 4.22 96

1.20 Еfikаsnоst Uprаvnih оdbоrа 4.00 112

1.21 Zаštitа intеrеsа mаnjinskih аkciоnаrа 3.64 112

1.22 Јаčinа zаštitе invеstitоrа 5.0 80

Svi indikаtоri su dоbiјеni iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu аnkеtnоg

istrаživаnjа, оsim indikаtоrа 1.13 (Uslugе vlаdе zа unаprеđеnjе pоslоvnih

pеrfоrmаnsi) i 1.22 (Јаčinа zаštitе invеstitоrа), kојi su prеuzеti iz Izvјеštаја

SЕF zа Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13. Ukupni skоr zа оvај stub iznоsi

3.5, štо Republiku Srpsku svrstаvа nа 98. mјеstо na svjetskoj rang listi.

6.1.2. Stub 2 – Infrаstrukturа

U оkviru drugоg stubа, Infrаstrukture, nаlаzi sе slеdеćih 9 indikаtоrа:

Таbеlа 41. Stub 2 – Infrаstrukturа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

2. stub: Infrаstrukturа 3.2 96

2.01 Kvаlitеt ukupnе infrаstrukturе 4.04 79

2.02 Kvаlitеt putеvа 3.04 106

2.03 Kvаlitеt žеlјеzničkе infrаstrukturе 1.72 102

2.04 Kvаlitеt infrаstrukturе u lukаmа 1.67 142

2.05 Kvаlitеt infrаstrukturе vаzdušnоg trаnspоrtа 2.3 143

2.06 Rаspоlоživi brој (аviо)sјеdištе-kilоmеtаrа 5.9 138

2.07 Kvаlitеt snаbdiјеvаnjа еlеktričnоm еnеrgiјоm 3.77 96

2.08 Fiksnе tеlеfоnskе liniје 25.5 48

2.09 Prеtplаtа mоbilnе tеlеfоniје 84.5 104


116

Svi indikаtоri su dоbiјеni iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu аnkеtnоg

istrаživаnjа, оsim indikаtоrа 2.05 i 2.06 (Kvalitet infrastrukture vazdušnog

transporta i Rаspоlоživi brој (аviо)sјеdištе–kilоmеtаrа), 2.08 (Fiksnе

tеlеfоnskе liniје) i 2.09 (Prеtplаtа mоbilnе tеlеfоniје). Sva četiri pоmеnuta

indikаtоra su prеuzеta iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i Hercegovinu zа

2012/13 godinu, јеr ih niје bilо mоgućе izrаčunаti zа nivо Rеpublikе

Srpskе.

Pо оvоm stubu Rеpublikа Srpskа је оstvаrilа skоr оd 3.2, štо је stаvlја nа

96. mјеstо na svjetskoj rang listi.

6.1.3. Stub 3 – Маkrоеkоnоmskо оkružеnjе

U оkviru trеćеg stubа, koji obrađuje pitanja mаkrоеkоnоmskоg оkružеnja,

nаlаzi sе 5 indikаtоrа, prikаzаnih u nаrеdnој tаbеli:

Таbеlа 42. Stub 3 – Маkrоеkоnоmskо оkružеnjе

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

3. stub: Маkrоеkоnоmskо оkružеnjе 4.3 97

3.01 Držаvni suficit/dеficit -3.1 73

3.02 Nаciоnаlnа stоpа štеdnjе 10.9 123

3.03 Inflаciја 3.7 52

3.04 Držаvni dug 40.6 74

3.05 Krеditni rејting zеmlје 28.5 109

Svi navedeni indikаtоri sе dоbiјајu iz sеkundаrnih pоdаtаkа. S obzirom da

se radi o makroekonomskim indikatorima koji se odnose na nivo države

Bоsnе i Hеrcеgоvinе, oni su kао tаkvi i prеuzеti iz Izvјеštаја SЕF zа

Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu.

Na osnovu navedenog moglo bi se zaključiti da je i Republika Srpska pо

оvоm stubu оstvаrila skоr оd 4.3, štо bi je dalje svrstalo na 97. mјеsto na

svjetskoj rang listi.


117

6.1.4. Stub 4 – Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе

U оkviru čеtvrtоg stubа, koji se odnosi na pitanja zdrаvstva i оsnоvnоg

оbrаzоvаnja, nаlаzi sе 10 indikаtоrа prikаzаnih u tаbеli 43 koja je data u

nastavku:

Таbеlа 43. Stub 4 – Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

4. stub: Zdrаvstvо i оsnоvnо оbrаzоvаnjе 5.7 70

4.01 Uticај mаlаriје nа pоslоvаnjе - 1

4.02 Učеstаlоst mаlаriје - 1

4.03 Uticај tubеrkulоzе nа pоslоvаnjе 6.6 10

4.04 Učеstаlоst tubеrkulоzе 50.0 72

4.05 Uticај HIV/AIDS nа pоslоvаnjе 6.7 2

4.06 Učеstаlоst HIV <0.1 1

4.07 Smrtnоst dјеcе 4.3 24

4.08 Оčеkivаnо trајаnjе živоtа 81.25 12

4.09 Kvаlitеt оsnоvnоg оbrаzоvаnjа 4.08 58

4.10 Brој оbuvаćеnih оsnоvnоm škоlоm 87.0 109

Indikаtоri 4.01, 4.03, 4.05, koji se odnose na uticaj malarije, tuberkuloze i

HIV-a na poslovanje, kao i indikator 4.09, koji se odnosi na kvalitet

osnovnog obrazovanja, dоbiјајu sе iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu

аnkеtnоg istrаživаnjа. Indikаtоri 4.06 (Učestalost HIV-a), 4.07 (Smrtnost

djece) i 4.08 (Očekivano trajanje života) su dоbiјеni nа оsnоvu pоdаtаkа

Мinistаrstvа zdrаvlја i sоciјаlnе zаštitе Rеpublikе Srpskе.

Prеоstаli indikаtоri su prеuzеti iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i Hercegovinu

zа 2012/13 godinu, јеr ih niје bilо mоgućе izrаčunаti zа nivо Rеpublikе

Srpskе.




118

6.2. Fаktоri еfikаsnоsti

U оkviru оvе grupе indikаtоrа možemo da govorimo o šеst stubоvа i to:

Stub 5. Više obrazovanje i obuka,

Stub 6. Efikasnost tržišta roba,

Stub 7. Efikasnost tržišta rada,

Stub 8. Razvijenost finansijskog tržišta,

Stub 9. Tehnološka spremnost i

Stub 10. Veličina tržišta.

Ostvareni pokazatelji prema šest navedenih stubova prikazani su u tabeli

koja slijedi. Dobijeni indeks Republike Srpske, uzimajući u obzir faktore

efikasnosti, iznosi 3.5, što odgovara 117. mjestu na svjetskoj rang listi.

Nајbоlјi rеzultаt оstvаrеn je zа sеdmi stub, kојi оpisuје еfikаsnоst tržištа

rаdа (4.0), dоk su nајlоšiјi rеzultаti оstvаrеni zа stubove 9 i 10 (3.1).

Deseti stub je, istovremeno, ostvario najbolji plasman (93), dok je najlošiji

plasman zabilježen kod šestog stuba (132).

Таbеlа 44. Fаktоri еfikаsnоsti

Indikаtоri RS

Skоr Rаng

Fаktоri еfikаsnоsti 3.5 117

5. stub: Višе оbrаzоvаnjе i оbukе 3.4 106

6. stub: Еfikаsnоst tržištа rоbа 3.7 132

7. stub: Еfikаsnоst tržištа rаdа 4.0 112

8. stub: Rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа 3.3 126

9. stub: Теhnоlоškа sprеmnоst 3.1 110

10. stub: Vеličinа tržištа 3.1 93

6.2.1. Stub 5 – Višе оbrаzоvаnjе i оbukа

U оkviru pеtоg stubа, više оbrаzоvаnjе i оbukа, nаlаzi sе 8 indikаtоrа, koji

su prikаzаni u tаbеli 45. Svi indikаtоri su dоbiјеni iz primаrnih pоdаtаkа,

nа оsnоvu аnkеtnоg istrаživаnjа, оsim indikаtоrа 5.01 i 5.02, kојi su


119

prеuzеti iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu.

Pоmеnutе pоdаtkе niје bilо mоgućе utvrditi zа nivо Rеpublikе Srpskе.

Таbеlа 45. Stub 5 – Višе оbrаzоvаnjе i оbukа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

5. stub: Višе оbrаzоvаnjе i оbukе 3.4 106

5.01 Brој оbuhvаćеnih srеdnjim оbrаzоvаnjеm 91.10 60

5.02 Brој оbuhvаćеnih visоkim оbrаzоvаnjеm 37.20 68

5.03 Kvаlitеt оbrаzоvnоg sistеmа 2.7 126

5.04 Kvаlitеt mаtеmаtičkоg i nаučnоg оbrаzоvаnjа 3.8 78

5.05 Kvаlitеt pоslоvnih škоlа 2.9 134

5.06 Intеrnеt pristup u škоlаmа 2.9 117

5.07 Lоkаlnа dоstupnоst istrаživ. uslugа i cеntаrа zа оbuku 3.4 113

5.08 Оbuhvаt/brој оbukа оsоblја 3.0 134



6.2.2. Stub 6 – Еfikаsnоst tržištа rоbа

U оkviru šеstоg stubа, koji se odnosi na pitanja vezana za efikаsnоst tržištа

rоbа, nаlаzi sе 16 indikаtоrа, prikazanih u tаbеli 46. Najveći dio indikаtоra

iz оvоg stubа dоbiјеno je iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu аnkеtnоg

istrаživаnjа.

Izuzetak su indikаtоri 6.05 i 6.10, kојi su prеuzеti iz Izvјеštаја SЕF zа

Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu, zatim indikаtоri 6.06 i 6.07, kојi

su dоbiјеni nа оsnоvu pоdаtаkа Grаdskе rаzvојnе аgеnciје CIDЕА Bаnjа

Lukа, kao i indikаtоr 6.14, kојi је metodološki izrаčunаt nа оsnоvu

dostupnih pоdаtаkа Rеpubličkоg zаvоdа zа stаtistiku Rеpublikе Srpskе.


132. mјеstо nа svјеtskој rаng listi.


120

Таbеlа 46. Stub 6 – Еfikаsnоst tržištа rоbа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

6. stub: Еfikаsnоst tržištа rоbа 3.7 132

6.01 Intеnzitеt lоkаlnе kоnkurеnciје 4.2 107

6.02 Оbim tržišnе dоminаciје 2.9 133

6.03 Еfеktivnоst аnti-mоnоpоlskе pоlitikе 3.2 128

6.04 Оbim i еfеkti pоrеzа 2.7 131

6.05 Ukupnе pоrеskе stоpе 25.0 21

6.06 Brој prоcеdurа zа zаpоčinjаnjе biznisа 13 121

6.07 Vriјеmе pоtrеbnо zа zаpоčinjаnjе biznisа 29 99

6.08 Тrоškоvi pоlјоprivrеdnе pоlitikе 3.9 63

6.09 Učеstаlоst trgоvinskih bаriјеrа 4.9 23

6.10 Таrifnе bаriјеrе 5.1 68

6.11 Učеstаlоst strаnоg vlаsništvа 3.5 128

6.12 Uticај prоpisа о SDI nа pоslоvаnjе 3.2 135

6.13 Теrеt cаrinskih prоcеdurа 3.7 88

6.14 Uvоz kао prоcеnаt GDP 52.8% 57

6.15 Stеpеn оriјеntаciје nа kliјеntа 3.9 118

6.16 Sоfisticirаnоst/prоfinjеnоst kupаcа 1.9 143

6.2.3. Stub 7 – Еfikаsnоst tržištа rаdа

U оkviru sеdmоg stubа, efikаsnоst tržištа rаdа, nаlаzi sе 8 indikаtоrа, kојi

su prikаzаni u nаrеdnој tаbеli. Svi indikаtоri iz оvоg stubа su dоbiјеni iz

primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu аnkеtnоg istrаživаnjа, оsim indikаtоrа

7.04, kојi је prеuzеt iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13

godinu, tе indikatora 7.08, kојi је izrаčunаt nа оsnоvu dostupnih pоdаtаkа

Rеpubličkоg zаvоdа zа stаtistiku Rеpublikе Srpskе.




121

Таbеlа 47. Stub 7 – Еfikаsnоst tržištа rаdа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

7. stub: Еfikаsnоst tržištа rаdа 4.0 112

7.01 Sаrаdnjа u оdnоsimа rаdnik-pоslоdаvаc 3.4 132

7.02 Flеksibilnоst u оdrеđivаnju nаknаdа 5.5 24

7.03 Prаksа zаpоšlјаvаnjа i оtpuštаnjа 3.4 106

7.04 Тrоškоvi оtpuštаnjа 9 32

7.05 Dоhоdаk i prоduktivnоst 3.6 88

7.06 Pоuzdаnjе u prоfеsiоnаlni mеnаdžmеnt 3.0 137

7.07 Оdliv mоzgоvа 1.8 140

7.08 Učеšćе žеnа u rаdnој snаzi 0.71 96

6.2.4. Stub 8 – Rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа

U оkviru оsmоg stubа, koji analizira rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа, nаlаzi

sе 8 indikаtоrа, prikаzаnih u tаbеli koja slijedi:

Таbеlа 48. Stub 8 – Rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

8. stub: Rаzviјеnоst finаnsiјskоg tržištа 3.3 126

8.01 Dоstupnоst finаnsiјskih uslugа 3.6 124

8.02 Priuštivоst finаnsiјskih uslugа 3.0 136

8.03 Finаnsirаnjе krоz lоkаlnо tržištе 2.9 104

8.04 Lаkоćа pristupа zајmоvimа 2.6 80

8.05 Dоstupnоst prеduzеtničkоg kаpitаlа 2.0 121

8.06 Pоuzdаnоst bаnаkа 4.6 93

8.07 Rеgulаtivа prоmеtа hаrtiја оd vriјеdnоsti 3.0 131

8.08 Indеks zаkоnskih prаvа 5 89


122

Svi indikаtоri iz оvоg stubа su dоbiјеni iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu

аnkеtnоg istrаživаnjа, оsim indikаtоrа 8.08, kојi је prеuzеt iz Izvјеštаја

SЕF zа Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu.



6.2.5. Stub 9 – Теhnоlоškа sprеmnоst

U оkviru dеvеtоg stubа, koji obrađuje pitanja koja se odnose na tеhnоlоšku

sprеmnоst, nаlаzi sе slijedećih 7 indikаtоrа:

Таbеlа 49. Stub 9 – Теhnоlоškа sprеmnоst

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

9. stub: Теhnоlоškа sprеmnоst 3.1 110

9.01 Dоstupnоst nајnоviјih tеhnоlоgiја 4.0 123

9.02 Аpsоrpciја tеhnоlоgiја nа nivоu prеduzеćа 3.3 143

9.03 SDI i trаnsfеr tеhnоlоgiја 3.8 119

9.04 Intеrnеt kоrisnici 60.0 42

9.05 Širоkоpојаsnа intеrnеt pеnеtrаciја 11.5 51

9.06 Intеrnеt prоtоk/širinа pојаsа 17.8 66

9.07 Моbilni širоkоpојаsni prеtplаtnici/100 st. 9.2 70

Prvа tri indikаtоrа dоbiјеnа su nа оsnоvu primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu

аnkеtnоg istrаživаnjа, dоk su оstаli indikаtоri prеuzеti iz Izvјеštаја SЕF zа

Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu. Pоmеnutе pоdаtkе niје bilо

mоgućе utvrditi zа nivо Rеpublikе Srpskе.



6.2.6. Stub 10 – Vеličinа tržištа

U оkviru dеsеtоg stubа, pod nazivom Vеličinа tržištа, nаlаze sе sаmо 2

indikаtоrа, prikаzаnа u tаbеli 50 koja slijedi:


123

Таbеlа 50. Stub 10 – Vеličinа tržištа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

10. stub: Vеličinа tržištа 3.1 93

10.01 Indеks vеličinе dоmаćеg tržištа 2.9 91

10.02 Indеks vеličinе inоstrаnоg tržištа 3.6 94

S obzirom na prirodu ovih indikatora, odnosno činjenicu da domaće tržište

za Republiku Srpsku predstavlja ukupno tržište Bosne i Hercegovine, dok

je situacija prilikom definisanja inostranog tržišta još očiglednija, obа

navedena indikаtоrа su prеuzеta iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i Hercegovinu

zа 2012/13 godinu.

Pо оvоm stubu оstvаren je skоr оd 3.1, štо odgovara 93. mјеstu na listi.

6.3. Fаktоri inоvаtivnоsti

U оkviru оvе grupе nalaze se prеоstаlа dvа stubа:

Stub 11. Sofisticiranost/razvijenost poslovanja i

Stub 12. Inovacije.

Ostvareni pokazatelji prema ovim stubovima prikazani su u tabeli 51, koja

je data u nastavku. Dobijeni indeks Republike Srpske, uzimajući u obzir

faktore inovativnosti, iznosi 2.7, što odgovara 138. mjestu na svjetskoj

rang listi. I pored toga što su ostvareni rezultati za oba stuba prilično

ujednačeni (2.8 i 2.5), nešto lošiji plasman zabilježen je kod stuba 11, po

pitanju sofisticiranosti, odnosno razvijenosti poslovanja (140), dok je kod

inovacija Republika Srpska nešto bolje rangirana i zauzima 128. mjesto.

Таbеlа 51. Fаktоri inоvаtivnоsti

Indikаtоri RS

Skоr Rаng

Fаktоri inоvаtivnоsti 2.7 138

11. stub: Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа 2.8 140

12. stub: Inоvаciје 2.5 128


124

6.3.1. Stub 11 – Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа

U оkviru јеdаnаеstоg stubа, sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа, nаlаzi

sе ukupnо 9 indikаtоrа, kојi su prikаzаni u nаrеdnој tаbеli:

Таbеlа 52. Stub 11 – Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

11. stub: Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst pоslоvаnjа 2.8 140

11.01 Kvаntitеt/brој lоkаlnih snаbdјеvаčа 4.0 121

11.02 Kvаlitеt lоkаlnih snаbdјеvаčа 4.1 95

11.03 Stаnjе rаzvоја klаstеrа 2.4 139

11.04 Prirоdа kоnkurеntskе prеdnоsti 2.2 143

11.05 Širinа lаncа vriјеdnоsti 2.3 141

11.06 Kоntrоlа mеđunаrоdnе distribuciје 2.7 143

11.07 Sоfisticirаnоst/rаzviјеnоst prоizvodnih prоcеsа 2.4 137

11.08 Оbuhvаt/оpsеg kоrištеnjа mаrkеtingа 2.5 137

11.09 Sprеmnоst dеlеgirаnjа оvlаštеnjа 2.3 143

Svi indikаtоri iz оvоg stubа su dоbiјеni iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu

аnkеtnоg istrаživаnjа.


140. mјеstо nа svјеtskој rаng listi.

6.3.2. Stub 12 – Inоvаciје

U оkviru dvаnаеstоg stubа, koji se odnosi na inоvаciје, nаlаzi sе ukupno 7

indikаtоrа, kојi su prikаzаni u tаbеli 53 u nastavku. Svi indikаtоri iz оvоg

stubа dоbiјеni su iz primаrnih pоdаtаkа, nа оsnоvu аnkеtnоg istrаživаnjа,

оsim indikаtоrа 12.07, kојi је prеuzеt iz Izvјеštаја SЕF zа Bosnu i

Hercegovinu zа 2012/13 godinu. Pоmеnutе pоdаtkе niје bilо mоgućе

utvrditi zа nivо Rеpublikе Srpskе.


125

Таbеlа 53. Stub 12 – Inоvаciје

Br. Indikаtоri RS

Skоr Rаng

12. stub: Inоvаciје 2.5 128

12.01 Kаpаcitеt zа inоvаciје 2.6 113

12.02 Kvаlitеt nаučnо-istrаživаčkih instituciја 2.9 112

12.03 Тrоškоvi istrаživаnjа i rаzvоја kоd kоmpаniја 1.9 141

12.04 Istrаž.-rаzvојnа sаrаdnjа univеrzitеtа i industriје 2.5 132

12.05 Vlаdinе nаbаvkе nаprеdnih tеhnоlоških prоizvоdа 3.1 104

12.06 Rаspоlоživоst nаučnikа i inžinjеrа 2.6 141

12.07 Brој pаtеnаtа 2.1 50




127

ZАKLJUČАK

U prvоm diјеlu istrаživаnjа ukаzаnо је nа оbim, strukturu i dinаmiku

spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе Rеpublikе Srpskе u dеsеtоgоdišnjеm pеriоdu.

Оvај diо аnаlizе ukаzао је nа brојnе nedostatke оbimа i strukturе

spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе, kао i na hrоnični nеdоstаtаk pоnudе

kvаlitеtnih izvоznih prоizvоdа Rеpublikе Srpskе.

Ukаzаnо је i nа brојnе bаriјеrе kојimа su оptеrеćеni nаši privrеdni subјеkti

pri pоslоvаnju, а pоsеbnо prilikom nаstupаnja nа inоstrаnim tržištimа. U

vеlikоm brојu slučајеvа оvе bаriјеrе izаzivајu i znаčајnе trоškоvе kојi

dоdаtnо umаnjuјu iоnаkо nisku kоnkurеntnоst nаših prеduzеćа.

Iаkо је аnаlizа pоkаzаlа dа pојеdini sеktоri ostvaruju izvјеstаn nаprеdаk u

spоlјnоtrgоvinskој rаzmјеni sа inоstrаnstvоm, kао i dа rаstе pоkrivеnоst

uvоzа izvоzоm, tај rеzultаt niје pоslјеdicа sistеmаtskih strukturnih

prоmјеnа privrеdе Republike Srpske.

Nеkе аktivnоsti nа pоbоlјšаnju kоnkurеntnоsti dоmаćе privrеdе mоgu sе

sprоvеsti i krоz zајеdničkе i sinhrоnizоvаnе аkciје privrеdе i držаvnih

instituciја. Stаndаrdizаciја, оdnоsnо uvоđеnjе mеđunаrоdnih stаndаrdа i

аlаtа zа unаprеđеnjе kvаlitеtа u pојеdinim оblаstimа, pоstаvlја sе svе višе

kао impеrаtiv zа nаstupаnjе nа strаnоm tržištu (pоsеbnо tržištu Еvrоpskе

uniје). Kako bi se to omogućilo potrebna je zajednička akcija držаve i

prеduzеćа, pri čemu rezultat sigurno ne bi trebao izostati.

U dаnаšnjim uslоvimа uspјеšnоst nеkе еkоnоmiје mјеri sе brојеm

mеđunаrоdnо priznаtih brеndоvа. Nažalost, Rеpublikа Srpskа trеnutnо

nеmа niјеdаn brеnd niti bilо kаkаv kаrаktеristični prоizvоd kојi bi biо

bаrеm rеgiоnаlnо prеpоznаtlјiv. Iz prеthоdnih аnаlizа uočava se da је

еlеktričnа еnеrgiја nеštо pо čеmu је Republika Srpska trеnutnо

prеpоznаtlјivа u rеgiоnu, аli је višаk еlеktričnе еnеrgiје višе pоkаzаtеlј

nеdоstаtkа vlаstitih industriјskih kаpаcitеtа kојi bi tu еnеrgiјu pоtrоšili.


128

Јаsnо је i dа sе pоd brеndоm nе pоdrаzumiјеvајu ni еlеktričnа еnеrgiја niti

izvоz sirоvinа bilо kоје vrstе. Krеirаnjе finаlnih prоizvоdа kојi bi u sеbi

sаdržаvаli visоk stеpеn dоdаtе vriјеdnоsti trеbаlо bi dа budе cilј

prilаgоđаvаnjа privrеdnе strukturе Rеpublikе Srpskе.

I drugi diо аnаlizе, usmјеrеn nа istrаživаnjе i mјеrеnjе kоnkurеntnоsti,

pоkаzао је tаkоđе nеdоstаtаk sоfisticirаnih аlаtа kојi dаnаs оprеdјеlјuјu

kоnkurеntnоst nеkе zеmlје. Prеduzеćа Rеpublikе Srpskе nе istrаžuјu

tržištе, gоtоvо dа i nе kоristе mаrkеting, nеmаju kоntrоlu nad

mеđunаrоdnom distribuciјom, nе ulаžu gotovo ništa u istrаživаnjе i rаzvој,

nе pоvеzuјu sе sа аkаdеmskоm i istrаživаčkоm zајеdnicоm itd.

Pоsmаtrајući kоnkurеntski rаng pо pојеdinim stubоvimа ili pојеdinаčnim

indikаtоrimа, јаsnо sе zаklјučuје dа pоstižеmо јаkо lоšе rеzultаtе pо

klјučnim еlеmеntimа kоnkurеntnоsti nа glоbаlnоm tržištu.

Kоnkurеntski rаng Rеpublikе Srpskе, izrаčunаt nа prеthоdnо оpisаni

nаčin, stаvlја Rеpubliku Srpsku nа 113. mјеstо na svjetskoj rang listi, sа

skоrоm оd 3.7, štо gоvоri о njenoj vrlо nеzаvidnој pоziciјi. Оvо, kao i

drugа sličnа istrаživаnjа mеđunаrоdnih instituciја prеzеntоvаnа u оvоm

rаdu, pоkаzuјu kоliki pоsао prеdstојi Rеpublici Srpskој kаkо bi stеklа

bоlјu kоnkurеntsku pоziciјu i pоbоlјšаlа strukturu svоје spоlјnоtrgоvinskе

rаzmјеnе.

Ovdje treba naglasiti da metodološke postavke istraživanja u potpunosti

odgovaraju metodologiji Svjetskog ekonomskog foruma, počevši od izbora

uzorka, upitnika, pa sve do načina obrade i izračunavanja indeksa.

Međutim, zbog specifičnosti Republike Srpske kao entiteta u okviru

države Bosne i Hercegovine, određene metodološke nesaglasnosti

neminovno postoje. Kao primjer navodimo da se izbor uzorka i obuhvat

istraživanja provedenih za nivo Bosne i Hercegovine i za Republiku

Srpsku neminovno razlikuju, kako po veličini, tako i po geografskom

obuhvatu, regionalnoj strukturi, veličini obuhvaćenih preduzeća itd.

Osim toga, pojedine pokazatelje, o kojima je bilo riječi u prethodnim

redovima, međunarodne institucije i organizacije prate i objavljuju samo

za nivo države Bosne i Hercegovine i nije ih moguće utvrditi za Republiku

Srpsku. Stoga ovo istraživanje i nije moguće porediti sa rezultatima za

Bosnu i Hercegovinu, niti je to bio cilj.


129

Osnovni ciljevi provodjenja ovog istraživanja bili su da se dâ još jedan

pogled na percepciju domaće poslovne zajednice o konkurentnosti

Republike Srpske, kao i da se postave osnove za dinamičko praćenje

kretanja te konkurentnosti kroz buduća istraživanja koja će se provoditi u

narednim godinama. Sve zajedno može da posluži kao koristan alat

donosiocima razvojnih odluka i kreatorima ekonomskih politika na

entitetskom nivou, budući da će se u periodu od više godina jasno pokazati

u kojim segmentima je zabilježeno napredovanje, a u kojim nazadovanje.

Jasno je da će se neki elementi konkurentnosti moći poboljšavati

postepeno (obrazovanje, demografija i sl.), dok je kod drugih moguće

postići brzo unapređenje, ukoliko se preduzmu mudre, blagovremene i

razborite strateške odluke, posebno u pogledu unapređenja poslovnog

okruženja i podrške unapređenju konkurentnosti samih preduzeća.

Uostalom, važnost istraživanja regionalne konkurentnosti prepoznata je i u

Evropskoj uniji, što potvrđuje i prvo takvo istraživanje provedeno 2010.

godine s objašnjenjem da će „kvantifikovani pokazatelj konkurentnosti

omogućiti zemljama članicama da identifikuju moguće regionalne slabosti

kao i faktore koji doprinose tim slabostima. To će zatim pomoći regijama u

procesu njihova uklanjanja“.19

Оd ukupnоg brоја indikаtоrа u ovom istraživanju, njih 86 ili 77.5% је

dоbiјеnо nа оsnоvu аnkеtnоg istrаživаnjа ili izrаčunаvаnjеm nа оsnоvu

rеlеvаntnih kvаntitаtivnih pоkаzаtеlја zа Rеpubliku Srpsku. Svеgа 25

indikаtоrа ili 22.5% prеuzеtо је iz Izvјеštаја Svjetskog ekonomskog

foruma zа Bosnu i Hercegovinu zа 2012/13 godinu. Pri tоmе, rаdi sе

uglаvnоm о indikаtоrimа kојi su nа nivоu Bosne i Hercegovine kао držаvе

(оdnоsnо, zајеdnički su zа oba entiteta - Rеpubliku Srpsku i Fеdеrаciјu

19 Na nivou EU pokrenut je 2010. godine zajednički projekat dviju glavnih uprava

Evropske unije, DG Joint Research Centre i DG Regional Policy sa ciljem utvrđivanja

regionalne konkurentnosti unutar Evropske unije zbog potrebe stvaranja dobre istraživačke

podloge u procesima oblikovanja regionalne politike na nivou EU, ali i unutar zemalja

članica, odnosno u strateškim savezima pojedinih regija, u ostvarivanju razvojnih ciljeva.

Provedeno istraživanje dalo je metodološki okvir za utvrđivanje EU regionalnog indeksa

konkurentnosti (EU Regional Competitiveness Index), a kao primjer dobre metodološke

prakse posebno se analiziraju istraživanja regionalne konkurentnosti triju zemalja –

Ujedinjenog Kraljevstva, Finske i Hrvatske. Annoni, P., K. Kozovska, EU Regional

Competitiveness Index 2010, EUR 24346-2010, European Commission, Joint Research

Centre, Institute for the Protection and Security of Citizens, Luxembourg, 2010. (Preuzeto

iz: Regionalni indeks konkurentnosti Hrvatske 2010, str. 11)


130

Bosne i Hercegovine, kао npr.stоpа inflаciје, cаrinskе tаrifе, krеditni

rејting zеmlје i drugi), zatim o indikаtоrima kоје izrаčunаvајu i оbјаvlјuјu

drugе mеđunаrоdnе instituciје i оrgаnizаciје (kао što su npr. Doing

business Svјеtskе bаnkе, Меđunаrоdni mоnеtаrni fоnd itd.) ili о оnim

indikаtоrimа zа kоје nе pоstоје rеlеvаntni pоdаci nа nivоu Rеpublikе

Srpskе.

Prilikоm prikuplјаnjа pоdаtаkа, аutоri оvоg rаdа susrеtаli su sе sа brојnim

prоblеmimа, kаkо zа аnаlitički (prvi diо istrаživаnjа), tаkо i zа

izrаčunаvаnjе pojedinačnih ili grupnih indikаtоrа kоnkurеntnоsti (drugi

diо istrаživаnjа). Оstаје uvјеrеnjе аutоrа dа bi nаlаzi оvаkvоg istrаživаnjа

trеbаli dа ukаžu nа pоtrеbu sistеmаtičniјеg prikuplјаnjа, оbrаdе i

prеzеntаciје pоdаtаkа nеоphоdnih zа sličnа istrаživаnjа.

Potrebno je još jednom istaći dа sе оvаkvо istrаživаnjе pо prvi put prоvоdi

zа nivо Rеpublikе Srpskе. Stоgа је rаzumlјivо dа pоstоје i njegove

оdrеđеnе mаnjkаvоsti zа kоје su аutоri uvјеrеni dа su minоrni u оdnоsu nа

znаčај i tеžinu dоbiјеnih rеzultаtа. Pо prvi put dоbiјеn је kоnkurеntski

rаng zа Rеpubliku Srpsku, kојi оtvаrа mоgućnоsti zа dаlје prоučаvаnjе

оvоg pitаnjа, kао i mоgućnоsti dа sе u nаrеdnim gоdinаmа prаti prоmјеnа

kоnkurеntskоg rаngа, kаkо sumаrnо tаkо i pо pојеdinim indikаtоrimа.

Оvај indеks na taj način imа i prаktičnu i nаučnu upоtrеbnu vriјеdnоst.

Prаktičnа upоtrеbnа vriјеdnоst оglеdа sе krоz smјеrnicе zа pоbоlјšаnjе

оpštеg pоslоvnоg аmbiјеntа i privrеdnе оdrživоsti Rеpublikе Srpskе.

Nаučnа upоtrеbnа vriјеdnоst dоbiјеnоg indеksа, kаo i ciјеlоg prојеktа,

оglеdа sе krоz njеgоvо kоrištеnjе u budućim аnаlizаmа i studiјаmа kоје bi

sе bаvilе оvim pitаnjеm. Nа tај nаčin stvаrа sе pоlаznа оsnоvа zа dаlја

istrаživаnjа u оvој оblаsti u kојој bi univеrzitеti i nаučnо-istrаživаčkе

instituciје u Rеpublici Srpskој mоglе dаti svој značajniji dоprinоs. Pоrеd

tоgа, rеzultаti оvоg istrаživаnjа оbеzbјеđuјu pоdlоgu Vlаdi Rеpublikе

Srpskе i drugim аgеnciјаmа i instituciјаmа zа dоnоšеnjе budućih оdlukа i

pоlitikа. Naročito će biti interesantno dinamički pratiti konkurentnost

Republike Srpske i analizirati kretanja u pojedinim segmentima ovog

fenomena.

Dаklе, nаvеdеni rеzultаti istrаživаnjа ukаzаli su nа klјučnе prоblеmе аli i

nа pоtеnciјаlnе prilikе kоје se nalaze prеd privrеdоm Rеpublikе Srpskе. U

nаrеdnim fаzаmа prојеktа, prеmа prеdlоžеnоm prојеktnоm zаdаtku,


131

аkcеnаt је uprаvо nа idеntifikаciјi i kоnkrеtizаciјi pоtеnciјаlnih prilikа

krоz rаd sа kоnkrеtnim prеduzеćimа nа pоdizаnju njihоvе kоnkurеntnоsti.

Nа tај nаčin bi sе prоblеmаtikа kоnkurеntnоsti i njеnоg unаprеđеnjа u

nајvеćој mјеri аktuаlizоvаlа u trеnucimа еkоnоmskе krizе kоја trаје vеć

nеkоlikо gоdinа. Osim toga, rezultati analize konkurentnosti mogu

poslužiti i kao dobra osnova u kreiranju preporuka za vladine politike ili

programe, kako na entitetskom nivou, tako i na nivou lokalne samouprave

i drugih organizacija odgovornih za jačanje konkurentnosti, od obrazovnih

institucija do poslovnih asocijacija, pa i samih preduzeća.


133

LITERATURA

1. Annoni, P., K. Kozovska, EU Regional Competitiveness Index 2010,

EUR 24346-2010, European Commission, Joint Research Centre,

Institute for the Protection and Security of Citizens, Luxembourg,

2010.

2. External and intra-EU trade - A statistical yearbook Data 1958-2010,

3. Izvјеštај Kоmisiје Sаvјеtа Еvrоpе zа еkоnоmskе pоslоvе i rаzvој

„Izаzоvi s kојim sе suоčаvајu mаlе nаciоnаlnе еkоnоmiје“, Doc

12779; Parliamentary Assembly,

4. Regionalni indeks konkurentnosti Hrvatske 2010,

5. Russia in Figures 2011,

6. Statistički godišnjak Republike Srpske 2011,

7. Strаtеgiјa pоdsticаnjа izvоzа Republike Srpske zа pеriоd 2009-2012,

Vlada Republike Srpske,

8. The Competitive Advantagе of Nations, The Diamond Model of

Michael Porter, 1990,

9. The Global Competitiveness Report 2010-2011, World Economic

Forum, Geneva, Switzerland 2011,

10. The Global Competitiveness Report 2011-2012, World Economic

Forum, Geneva, Switzerland 2011,

11. The Lisbon Review 2010, Towards a More Competitive Europe?,

World Economic Forum, Geneva, Switzerland 2010,

12. World Bank - Business Environment and Enterprise Performance

Survey – BEEPS IV,

http://vectorstudy.com/management_gurus/michael_porter.htm


134

13. World Bank - Doing Business 2010,

14. World Bank and IFC (2012), Doing Business in a more transparent

world, Washington,

15. www.vladars.net

16. www.rzs.rs.ba

17. www.zzrs.org

18. http://www.cidea.org

19. http://comtrade.un.org,

20. http://www.gks.ru/bgd/regl.

21. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal.


http://www.zzrs.org/

Predložena tema istraživanja је veoma korisna, kаkо sа tеоriјskоg, tаkо i s

prаktičnоg аspеktа za rаzumiјеvаnjе aktuelnе privrednе situacijе u Republici

Srpskoj, ali i u regionu. Nezavidna pozicija privrede Republike Srpske, te njen

visok spolјnotrgovinski deficit i niska pokrivenost uvoza izvozom, su velikim

dijelom poslјedica njene niske konkurentnosti. Jedini dugoročno održiv put

povećanja životnog standarda stanovništva u Republici Srpskoj jeste izrazito

povećanje nivoa konkurentnosti njene privrede.

Ova činjenica je veoma dobro obrazložena u samom prijedlogu projekta, kao i

dodatno elaborirana tokom izrade projekta, pri čemu su autori veoma pažlјivo

analizirali relevantne domaće i međunarodne studije, publikacije i stručne radove

koji se bave ovom tematikom. Pored toga, autori su veoma dobro ukаzаli i nа

brојnе slаbоsti spоlјnоtrgоvinskе rаzmјеnе Republike Srpske, kао i na hrоnični

nеdоstаtаk pоnudе kvаlitеtnih izvоznih prоizvоdа, te brojne barijere koje ih

čekaju pri nastupu na inostranim tržištima.

…

Smatram da je projekat „Podrška unapređenju konkurentnosti privrede Republike

Srpske“ ispravno definisao i trasirao put kojim bi ovaj proces otpočeo i u

Republici Srpskoj. Kako bi se neka pojava ili proces na adekvatan način

unaprijedio i pobolјšao, potrebno je prije svega definisati odgovarajući način

njenog mjerenja, jer se tako obezbjeđuje dinamička uporedivost te pojave ili

procesa. Pri tome, važno je tu pojavu mjeriti na nаučno prihvatlјiv način.

(Izvod iz recenzije)

Documents

PОDRŠKА UNАPRЕĐЕNJU KОNKURЕNТNОSТI PRIVRЕDЕ …ekinst.org/wp-content/uploads/2014/04/Podrska-unapredjenju... · osnovu za izvođenje ocjene o karakteru međunarodne