Priredila Milena Todorović - assitejsrbija.org.rs smrti u kazalištu za djecu i mlade, Volfgang Šnajder, Teatron - ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 144/145, ... Postoje dramski

1

Priredila Milena Todorović

ČASOPIS SCENA

1. Scena- Ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 4, Novi Sad 2011

Pozorište za decu – Umetnički fenomen, zbornik radova, knjiga 2, Pozorišni

muzej Vojvodine, MeĊunarodni festival pozorišta za decu, Otvoreni univerzitet

Subotica, Novi Sad–Subotica 2011.

2. Pozorište za decu i mlade – prostor slobode ili nuţno zlo

Ko se o mleko opeče i u jogurt duva, Milan Marković i Maja Pelević, Scena -

Ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 1–2, Novi Sad 2011.

Deca sve razumeju, Milan Marković i Maja Pelević, Scena - Ĉasopis za

pozorišnu umetnost, broj 1–2, Novi Sad, 2011.

3. Modeli pozorišnog organizovanja

Neke odlike modela pozorišta za decu u Srbiji, Milivoje MlaĊenović, Scena –

ĉasopis za pozorišnu umetnost, Broj 3, Novi Sad 2009.

4. Theatre Arts Review On Theatre for Children and Young People, Milan

Marković, Scena, No. 25, Novi Sad, 2012.

ČASOPIS TEATRON

1. Budućnost pozorišta za decu i mlade, Anja Suša, Teatron - ĉasopis za

pozorišnu umetnost, broj 144/145, Muzej pozorišne umetnosti Srbije,

Beograd, 2008.

2. Iz perspektive deteta, Irena Kraus, Teatron-ĉasopis za pozorišnu

umetnost, broj 144/145, Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd,

2008.

3. Poreklo komičnog u dramama za decu Aleksandra Popovića, Milivoje

MlaĊenović, Teatron-ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 144/145, Muzej

pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2008.

4. Tabu smrti u kazalištu za djecu i mlade, Volfgang Šnajder, Teatron -

ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 144/145, Muzej pozorišne umetnosti

Srbije, Beograd, 2008.

5. Program za proletersko dečje pozorište, Valter Benjamin, Teatron -

ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj144/145, Muzej pozorišne umetnosti


6. Pozorište i mladi-model koji obećava, Ljubica Beljanski-Ristić, Teatron -

ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj144/145, Muzej pozorišne umetnosti


7. Pozorište - mesto komunikacije s mladima i svetom, Diana Krţanić-

Tepavac, Teatron-ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj144/145, Muzej

pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2008.

8. Pedesete godine:Zlatno doba beogradske glume (Dečije pozorište Boško

Buha), Teodora Arsenović, broj 56/7/8, Beograd, 1987.

9. Carstvo dečije mašte - Pozorište Boško Buha, Vladimir Đurić Đura, broj

93, Beograd, 1995.

10. Marketing pozorišta ovde i sada, Maja Jeliĉić i Ivana Dedić, broj 93,

Beograd, 1995.

11. Hronika kritika za sezonu 1994/95, Maja Jeliĉić i Ivana Dedić, 93,

Beograd, 1995.

12. Dragutin Dobričanin i dramsko stvaralaštvo za decu, Dragana Ĉolić

Biljanovski, broj 93, Beograd, 1995.

13. Sećanja, strepnje, snovi, Donka Ignjatović, broj 93, Beograd, 1995.

14. Iz carstva priča, Mira Santini, broj 93, Beograd, 1995.

15. Moje reţije u Pozorištu Boško Buha, Miroslav Belović, broj 93, Beograd,

1995.

16. Priča o istoriji Pozorišta Boško Buha (1951-1995), Maša Jeremić i Mira

Santini: Pozorište bajki (O Buhi govore Srboljub Stanković, Minja Dedić,

Olja Grastić, Vidoje Vujović, Arsenije Jovanović, Ljubomir Draškić,

Dejan Mijaĉ, Predrag Panić, Slobodan Ninković, Milan Karadţić, Jagoš

Marković i Goran Šušljik), broj 93, Beograd, 1995.

3

17. Dečji dramski pisac Ljubiša Đokić - sedamdeset godina od umetnikovog

roĎenja, Tihomir Petrović, broj 108, Beograd, 1999.

18. Katalog Pozorište Boško Buha 60 godina, Pozorište Boško Buha,

Beograd, 2010.

19. Trideset pet godina Pozorišta Boško Buha 1950-1985, Pozorište Boško

Buha, Beograd, 1985.

20. Dvadeset godina Pozorišta Boško Buha 1950-1970, Pozorište Boško

Buha, Beograd, 1970.

21. Malo pozorište Beograd 1948-1974 - Dvadeset pet godina Malog

pozorišta, Malo pozorište, Beograd, 1974.

22. Malo pozorište Beograd 1949-1969- Dvadeset godina Malog pozorišta,

Malo pozorište, Beograd, 1969.

23. Pozorište lutaka Pinokio 1972-1997, Pozorište lutaka Pinokio, Beograd,

1997.

24. Malo pozorište 1949-1979, Malo pozorište, Beograd, 1979.

LUDUS POZORIŠNE NOVINE

1. Osnovan ASSITEJ centar Srbije i Crne Gore (priredila Nada Baša),

Ludus pozorišne novine, broj 106, Beograd, 2003.

2. O savremenom pozoristu za decu (piše Ana Djordjevic), Ludus pozorišne

novine, broj 113, Beograd, 2004.

3. Scenografija, scenski kostim i scenska lutka (piše Aleksandra Jak), Ludus

pozorišne novine, broj 113, Beograd, 2004.

4. Subotica u znaku Malog princa (piše Aleksandra Jagodić), Ludus


5. Dijalog snova - teatar za decu na danski način (piše Aleksandra Jakšić),

Ludus pozorišne novine, broj 120, 121, Beograd, 2005

6. Zemlja u kojoj je dete kralj (piše Marica Vuletić-Naumović), Ludus

pozorišne novine, broj 122, 123, Beograd, 2005.

7. Srećan diskontinuitet - jubilarni 55. Festival profesionalnih pozorišta

Vojvodine, odrţan je u Zrenjaninu od 19. do 25. Aprila, Ludus pozorišne

novine, broj 124, 125, 126, Beograd, 2005.

8. Stvarno da poenglezi (piše Branka krilović), Ludus pozorišne novine,

broj 124,125,126, Beograd, 2005.

9. Povratak u detinjstvo (piše Branka Krilović), Ludus pozorišne novine,

broj 124,125,126, Beograd, 2005.

10. Selektore, hvala - 13. Kotorski festival pozorišta za decu, Branko

Dimitrijević-Bahus, Ludus pozorišne novine, broj127, Beograd, 2005

11. Stari festival, nova koncepcija (piše Aleksandra Jakšić), Ludus pozorišne


12. Deca nisu publika budućnosti, već publika sadašnjosti (piše Aleksandra

Jakšić), Ludus pozorišne novine, broj 130, Beograd, 2005.

13. 4. Teatarska internacionalna beogradska avantura, (piše Ana Tasić),

Ludus pozorišne novine, broj 136, Beograd, 2006.

14. Pustimo decu nek rastu (M.J.), Ludus pozorišne novine, broj, broj 136,

Beograd, 2006.

15. Pozorišta za decu su pastorčići, (piše Ana Tasić), Ludus pozorišne


16. Sneţana i 17 (moralnih) patuljaka (piše R.ĐorĊević), Ludus pozorišne


17. Budućnost donosi Srbiji mnogo „malih“ pozorišta, (piše Mirjana Jurĉić),

Ludus pozorišne novine, broj139, Beograd, 2006.

18. Čarobni svet lutkarstva i putovanja (piše Tamara Rosić), Ludus


19. Odrastanje uz pozorište (piše Mirjana Odanić). Ludus pozorišne novine,

broj 144, Beograd, 2007.

20. Kada bebe glasaju (piše Aleksandar Milosavljević), Ludus pozorišne


21. Mladost i bez lica i bez naličja (piše Aleksandra Pavlović), Ludus


5

22. Ko su i kakva su danas dobra deca (piše Ana Tasić), Ludus pozorišne


23. Ţivot posvećen lutkama (piše Slobodan Krstić), Ludus pozorišne novine,


24. Za decu i sa decom (piše Aleksandra Jakšić), Ludus pozorišne novine,

broj 153,154, Beograd, 2009.

25. Zaraţen lutkarstvom (piše Tijana Spasić), Ludus pozorišne novine, broj

152, Beograd, 2009.

26. Dete ište pozorište (piše Aleksandra Jakšić), Ludus pozorišne novine,


27. Igra kao princip (piše Sonja Ćirić), Ludus pozorišne novine, broj 155,

Beograd, 2009.

28. Veliki jubilej malog pozorišta (piše Aleksandra Jakšić), Ludus pozorišne

novine, broj 156, 157, Beograd, 2009.

29. Kako je rastao LUTKEF (Ana Milovanović), Ludus pozorišne novine,

broj159, 160, Beograd, 2010.

30. Festival Zvezdarište (piše Aleksandra Jakšić), Ludus pozorišne novine,

broj 162,163, Beograd, 2010.

31. Dete u svetu teatra (piše Z.Đ.), Ludus pozorišne novine, broj 162,163,

Beograd, 2010.

32. „Puţ“ je samo za decu i odrasle (piše Mikojan Bezbradica), Ludus


33. Moj osnovni motiv je izazov (piše Olivera Milošević), Ludus pozorišne


34. Pozorištu nema ko da piše (piše Sonja Ćirić), Ludus pozorišne novine,

broj 166, 167, Beograd, 2010.

35. Više igre, više duha, Pozorište „Boško buha“ (oprema i redakcija

tekstova Ludus), Ludus pozorišne novine, broj 166,167, Beograd, 2010.

36. Lutkarstvo se svesno gura pod tepih (piše Sneţana Miletić), Ludus

pozorišne novine, broj 166,167, Beograd, 2010.

37. Inovativne predstave za decu (piše T.S.), Ludus pozorišne novine, broj

171, 172, Beograd, 2011.

38. Lutkarsko pozorište na početku 21. veka (piše Olivera Mudrinić), Ludus

pozorišne novine, broj 175, 176, Beograd, 2011.

1. Bolje je praviti dobra i lepa dugmeta nego loše brodove: 60 godina

Malog pozorišta “Duško Radović”, Anja Suša, Malo pozorište Duško

Radović, Beograd, 2009.

2. Dete i pozorišna umetnost, Milenko Misailović, Zavod za udţbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 1991.

Master radovi i doktorske disertacije – Fakultet dramskih umetnosti u

Beogradu

1. Ljubica Ristovski, Projekcija dečjeg pozorišta- Gyermekszinhar u

Subotici, Beograd, 1998

Kratak siţe rada:

Predmet istraţivanja ovog rada jeste prouĉavanje sistema i procesa menadţmenta

ovog pozorišta. Na konkretnom primeru izuĉava se organizaciona struktura,

funkcije menadţmenta, nivoi menadţmenta, tehnološko-proizvodni proces,

organizacija rada, plasman sredstava, publika i organizacija i funkcionalnost

pozorišnog prostora.

Cilj rada jeste da se ovo pozorište dovede u „top formu“ kako autor predstavlja, i

u njoj i odrţi. TakoĊe, da se projektuje nov organizacioni model kako bi se

pozorište transformisalo u multimedijalni i multikulturalni centar za decu. U

skladu sa postojećim fenomenom - upravljanjem promenama – svaka oblast

delanja danas u savremenom dobu iziskuje pomenutu veštinu a to podrazumeva

sistem kojim se svesno, planski reaguje na promene u uţem i širem okruţenju.

2. Milan MaĊarev, Kreativna drama – proces stvaranja u „Škozorištu“,

Beograd, 1998.

7

Kratak siţe rada:

Škola i pozorište jesu dve dominantne oblasti interesovanja deteta. Deca se kroz

kreativni proces sinteze umetnosti podstiĉu na stvaranje originalnih ideja

primenljivih za rešenje neke situacije ili problema. Zahvaljujući ovom

istraţivanju imamo priliku da se upoznamo sa procesom stvaralaštva u

„Škozorištu“ deĉjem i omladinskom dramskom studiju od 1977. godine kada je

osnovan, do 1991. U reprezentativnoj ustanovi za rad sa decom i mladima

„Škozorište“ u Centru za kulturu „Stari grad“, Ljubica Beljanski Ristić je

iskustvenim principom razvila varijantu kreativne drame i 3 baziĉna principa po

kojim dramski studio predstavlja svoju razliĉitost i inovativnost: igra kao princip,

deca kao stvaraoci i deca kao izvoĊaĉi svojih ideja. Postoje dramski studiji za

decu i omladinu gde se animatori i dramski pedagozi tj. takozvani voditelji

oslanjaju na iskustveni princip dramskog pedagoga jer nema institucije koja bi se

bavila školovanjem onih koji su sa svojim interesovanjem negde izmeĊu

pedagogije i teatra. Škozorište kao van školska aktivnost predstavlja mogućnost

da u zaštićenim okolnostima deca upoznaju sebe i svet koji ih okruţuje.

3. Marijana Petrović, Sergej Obrascov-glumac sa lutkom, Beograd, 1999.

Kratak siţe rada:

S obzirom na postojanje malobrojnih bibliogrfskih jedinica koje se bave

glumcem sa lutkom, autorka ţeli da osvetli fenomen praktiĉnog rada glumca u

savremenom lutkarskom pozorištu kroz predstavljanje jednog od najznaĉajnijih

stvaralaca lutkarstva Sergeja Obrascova (1901-1992) ruskog sovjetskog glumca,

reditelja, teatrologa, pedagoga, filmskog scenaristu, osnivaĉa i direktora

Drţavnog centralnog pozorišta lutaka u Moskvi. Namera rada jeste da se pored

liĉnosti Sergeja Obrascova osvetli i jedna vrsta glumaĉke specijalizacije –

glumca/glumice sa lutkom, o ĉemu se nedovoljno piše i još manje zna.

4. Dragana Abramović, Lik deteta u igranim programima za decu Televizije

Beograd, Beograd, 1999.

Kratak siţe rada:

Mali je broj sistematizovanih iskustava, teorijskih analiza ili studija napisanih o

liku deteta u televizijskom igranom programu (TV dramama i TV serijama),

navodi autorka dela. U skladu sa navedenom ĉinjenicom, namera istraţivanja je

da se lik deteta podvrgne dramaturškoj analizi i da mu se odredi mesto i znaĉaj u

igranom televizijskom programu (TV drami za decu, kao specifiĉnom i

modernom naĉinu dramskog izraţavanja). Zatim, drugi oblik istraţivanja

vremena u TV drami za decu su razdoblja u kojima se drama dogaĊa. Najviše

uspeha su imale drame koje se dešavaju: u savremeno doba, doba ratova i borbi i

u vreme bajki. Treći oblik istraţivanja je duţina trajanja TV drame za decu jer

deĉja paţnja u zavisnosti od uzrasta ne moţe dugo da se odrţi.

Svaku TV dramu koje je dete gledalo dodaje njegovom iskustvu još jedan sadrţaj

priĉe, kao obogaćenje ţivotnog iskustva. Na taj naĉin dete poseduje i stvara nove

odreĊene psihiĉke karakteristike, a paţljivim slušanjem detetovih komentara na

situacije i likove koje gleda u TV drami, lako moţe da se uoĉe problemi koje

ima, ili greške u poimanju, koje se onda lakše ispravljaju. Pored toga postoji i

emotivni uticaj jer bez njega nema ni vaspitanja, a ni stvaralaštva. TV drama za

decu je znaĉajan i provokativan dramski rad. Njeni uspešni dometi su

nesumnjivi, a mesto lika deteta u okviru TV drame za decu je krucijalno, što

navodi autora istraţivanja da podstakne i druge za dalji rad na ovoj temi.

5. Nevena Vitošević Ćeklić, Dramaturgija prostora scenske bajke (sa

posebnim osvrtom na realni i fantastični prostor u Plavoj ptici Morisa

Meterlinka, Malom princu Antoana De Sent-Egziperija, Čarobnjaku iz

Oza Limana Franka Bauma, Sneţnoj kraljici Evgenija Švarca, Alisi u

zemlji čuda Luisa Kerola i Dečjoj sobi Desanke Maksimović), Beograd,

2005.

Kratak siţe rada:

Ovaj rad posvećen je jednom broju srodnih scenskih bajki koje se ovde,

uglavnom, razmatraju iz ugla dramaturgije scenskog prostora. Radi boljeg

poimanja, razmatra se sam fenomen prostora (ĉulo za prostor), kao i odnos

izmedju pozorišta i prostora. U središte prouĉavanja smeštene su one bajke koje

su izrazito prostorne, odnosno one u kojima imamo posebno preplitanje realnog i

fantastiĉnog prostora. TakoĊe, uzimajući u obzir da ove bajke predstavljaju i

najuspešnije umetniĉke bajke uopšte.

Pitanja kao što su dramaturgija prostora, scenske bajke, fenomen prostora i bajke

uopšte, istraţivana su u našem pozorišnom prostoru. Rad se takoĊe bavi

analizom prostorno-vremenske strukture ovih bajki i njihovim meĊusobnim

poreĊenjem i dovoĊenjem u komparaciju sa ostalim bajkama, narodnim kao i

delima fantastiĉne literature. Autorka predstavlja svoj istraţivaĉki rad s ciljem da

se skrene paţnja na vredan ugao posmatranja – dramaturgija (scenskog) prostora,

koji dela otkljuĉava na nov i dubok naĉin, što će moţda doprineti većoj sveţini

budućih ĉitanja i postavljanja ovde razmatranih bajki.

9

6. Sunĉica Milosavljević, Kreativna drama kao umetnički proces u funkciji

socio-kulturnog razvoja, Beograd, 2009

Kratki siţe rada:

Predstavljenjem i objašnjavanjem savremene prakse kreativne drame kao

participativnog i procesnog stvaralaĉkog rada u pozorištu, koja se primenjuje u

umetniĉkom radu sa profesionalnim pozorišnim umetnicima, i u radu sa

neprofesionalcima u postizanju socijalnog i kulturnog razvoja, rad ukazuje na

moguće smernice za konkretnu primenu kreativne drame u našoj sredini, u

nastojanju da se ona senzibiliše i podrţi na putu graĊenja otvorenijeg i

demokratiĉnijeg društva.

7. Biljana Lukić, Produkcija i menadţment pozorišta za decu na primeru

pozorišta lutaka „Pinokio“, Beograd, 2009

Kratak siţe rada:

Lutkarsko pozorište za decu, kao daleko ĉešći vid lutkarskog pozorišta u ovom

delu sveta, nadomešćuje i pribliţava detetu maštu, osećaj igre predstavljajući i

objašnjavajući tako na posredan i metaforiĉan naĉin neposrednu okolinu.

Pozorište lutaka „Pinokio“ kao jedino iskljuĉivo lutkarsko pozorište, predstavlja

najmlaĊe deĉje pozorište u Beogradu.

Uzimajući u obzir da je Skupština grada Beograda osnivaĉ i glavni finansijer

predstavljenog pozorišta, ovaj rad se bavi dokazivanjem da bez obzira na

formalne produkcione, pa i socijalne poteškoće, pozorište u današnje vreme i

prostoru delovanja, uspešno radi u okvirima dostupnih mogućnosti i u skladu sa

ĉinjenicom da u Srbiji još uvek ne postoji katedra lutkarstva na postojećim

Univerzitetima. Autorka takoĊe analizira nastanak i istorijski razvoj samog

pozorišta „Pinokio“, obrazovanje kadrova, organizacionu strukturu, repertoarsku

politiku, finansijski i kadrovski menadţment, tehniĉke osobine i najbitnije,

predstavljen je naĉin na koji autor rada vidi budućnost samog pozorišta

„Pinokio“.

8. Nevena Vitošević Ćeklić, Uloga i značenje bajki u pozorištu lutaka

(Pozorište lutaka „Pinokio“ 1972-2008), Beograd, 2010.

Kratak siţe rada:

Rad nastaje u ţelji da se da doprinos istraţivanju odnosa bajke i lutkarstva, kao i

da se ukaţe na sloţenost i vaţnost ove problematike. Istraţuje se funkcija i

znaĉenje bajki, kako narodnih tako i umetniĉkih, uobliĉenih u scenske bajke u

lutkarskom teatru. Radi potpunijeg uviĊanja specifiĉnih odnosa izmeĊu bajke i

izraţajnih sredstava lutkarskog pozorišta, autorka se posebno usredsredila na

stvaralaĉku praksu Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Zemuna, u razdoblju od

nastanka 1972. godine zakljuĉno sa 2008. godinom kada je rad i napisan.

9. Ana Milovanović, Značaj glumački animirane lutke u TV programima za

decu, Beograd, 2012

Kratak siţe rada:

Predmet istraţivanja ovog rada u širem smislu jeste generiĉka povezanost i

strukturalna sliĉnost lutkarske pozorišne umetnosti i televizije. Medjutim,

predmet rada jeste teorijsko promišljanje znaĉaja glumaĉki animirane lutke u

televizijskom programu za decu, a na osnovu empirijskog istraţivanja TV prakse

Televizije Beograd koje je pokazalo da se glumaĉki animirana lutka autentiĉno i

sa velikim uspehom primenjuje na televiziji za decu. Uzimajući u obzir da je

autorka obavila istraţivanje lutkarskog programa na Televiziji Beograd od 1996.

do 2004. godine.

S obzirom da glumaĉki animirana lutka poseduje izuzetne potencijale za primenu

u televizijskim programima za decu, kao i da vizuelna svojstva lutke na TV

ekranu mogu da se koriste u svrhu razvoja deĉje vizuelne percepcije i

kreativnosti, ovim istraţivanjem imamo priliku da saznamo nešto više o

otkrivanju naĉina na koji se zakonitosti masovnog uticaja televizijskog medija na

deĉju populaciju mogu pozitivno iskoristiti za podsticanje deĉjeg psihofiziĉkog i

emocionalnog razvoja.

10. Marija Stojić, Okamenjeni princ: Šekspir i problem odrastanja kod

autora Heninga Menkela, Elgarda Jonsona i Mark van der Veldena,

Beograd, 2013

Kratak siţe rada:

Predmet rаdа i istrаţivаnjа je аnаlizа drаme/predstаve Okаmenjeni princ

Heningа Mаnkelа, kojа se u reţiji Mаrk vаn der Veldenа od 2005. godine

uspešno igrа nа sceni zа mlаdu publiku Mаlog pozorištа Duško Rаdović. Drаmа

predstаvljа аdаptаciju Elgаrd Jonsonovog аutobiogrаfskog romаnа

„Galefyrsten“. Drаmа/predstаvа Okаmenjeni princ nа sаsvim osoben nаĉin

obrаĊuje uzroke i posledice lošeg roditeljstvа, istiĉući dа se iste pedаgoške

greške u okviru zаpаdne civilizаcije ponаvljаju od Šekspirа do dаnаs. U

11

komаdimа Vilijаmа Šekspirа (kаo što su Tit Andronik, Timon Atinjаnin, Krаlj

DŢon i drugi o kojimа je u ovom rаdu reĉ) posebаn znаĉаj dаt je procesu

okаmenjivаnjа, uništаvаnju duhovne inteligencije ili ''ubijаnju duše''. Šekspir

kritiĉki prikаzuje sistem vrednosti nа kojem poĉivа (trаdicionаlnа) pedаgogijа

pаtrijаrhаlne civilizаcije zbog ogromne koliĉine normаlizovаnog vidljivog i

nevidljivog nаsiljа.

Cilj istrаţivаnjа je dа se pokаţe uzroĉno – poslediĉnа vezа kojа postoji izmeĊu

procesа koji Alis Miler nаzivа otrovnа pedаgogijа (poisonous pedagogy), i

mehаnizmа istorije koji se neprestаno po istom obrаscu ponаvljа i sprovodi ono

što Alis Miler, Viktor Frаnkl i Bruno Betelhаjm nаzivаju ubijаnje duše. Ovаj rаd

imа zа cilj dа istаkne vаţnost kritiĉkog pristupа društvenim fenomenimа nа koje

pomenutа umetniĉkа delа ukаzuju, zаto što se mnogo gubi kаdа se teorijski

pristup drаmi svede sаmo nа formаlnu аnаlizu i estetiku delа. Poštujući intencije

аutorа, rаd ţeli dа ukаţe nа lekovitu moć drаmske umetnosti i istаkne njenu

sposobnost dа zаceljuje i isceljuje okаmenjenog, lobotomisаnog, dissocirаnog,

podeljenog, i od emocijа odvojenog ĉovekа. U predloţenom mаster rаdu ispituje

se dа li je drugаĉiji rаst, rаzvoj i odgoj dece i mlаdih moguć i kojа su to

аlternаtivnа rešenjа kojа nude umetnici i sаvremenа humаnistiĉkа misаo.

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Centar za interdisciplinarne studije,

UNESCO-va katedra za Kulturnu politiku i menadžment:

1. Ljiljana Milivojević, Children and culture in Serbia - development of

culture for children and youth: outcomes and potentials-, Belgrade, 2010

Kratak siţe rada:

Cilj ovog istraţivanja jeste da se istraţe i analiziraju potencijali i proizvodi iz

domena kulture za decu i mlade u Srbiji kako bi se kreirala strategija razvoja

kulture za decu i mlade. TakoĊe, kako bi se predstavila i dobra praksa, autorka je

predstavila strategije i drugih evropskih zemalja. Pomenutim istraţivanjem na

kraju samog rada istaknute su preporuke donete na osnovu zakljuĉaka

istraţivanja za kreatore politika i donosioce odluka, kulturne institucije i civilni

sektor, škole i edukativne centre koji podstiĉu razvoj kulture za decu i mlade.

2. Milena Kaliĉanin, Strategija razvoja publike: uključivanje dece u kulturni

ţivot Pančeva, Beograd, 2011.

Kratak siţe rada:

Uzimajući u obzir ĉinjenicu da autorka dela poseduje liĉna interesovanja za

razvoj kulturnog ţivota posvećenog deci i mladima, u ovom istraţivanju daje

primat istraţivanju razvoja publike (u ovom sluĉaju dece i mladih) kada su u

pitanju kulturni sadrţaji kako bi se kod dece razvijala potreba za umetnošću i

njihova participacija u istoj. Fokus je stavljen na grad Panĉevo u oblasti kulturne

i umetniĉke ponude za decu, zatim nivo njihove participacije u kulturnom ţivotu

grada kao i moguće strateške metode i naĉine usmerene ka sistematiĉnom radu

na razvijanju deĉijih kulturnih navika i interesovanja. Preporuke na samom kraju

rada doprinose razvoju svemu pomenutom iz ugla gledišta autorke koja svojim

idejama pomaţe moguću implementaciju navedenog, ali i dalji istraţivaĉki rad

budućih kolega.

3. Milena Todorović, New Forms of Theatre for Children:

Recommendations for Belgrade Theatres Little Theatre Duško Radović

and Boško Buha, Belgrade, 2012.

Kratak siţe rada:

Pozorište predstavlja mesto za liĉno i društveno uzdizanje i razvoj. Upotreba

razliĉitih dramskih tehnika kao što su igranje uloga, lutke, improvizacija,

dramske igre, ples, teatar senki, pripovedanje i pantomima upotpunjuju i

razvijaju kod dece sigurnost u sebe, kao i komunikacijske veštine, kreativni

kapital, duh rada u grupi, empatiju i motivaciju.

Ne postoji puno radova koji se bave istraţivanjem implementacije plesa tj.

scenskog pokreta i neverbalnog teatra u pozorišne predstave za decu i mlade. Ali,

dramatizacija modernog baleta u predstavama za decu i mlade jeste upravo

glavna tema ovog istraţivanja. Zasnovano na teorijama o recepciji, sociološkim

teorijama, dve studije sluĉaja dva vaţna deĉija pozorišta u Srbiji Malo pozorište

Duško Radović i Pozorište Boško Buha, zatim radu sa Udruţenjem za razvoj

pozorišta za decu i mlade ASSITEJ Srbija, intervjuima sa direktorima pozorišta i

glumcima i odgledanim predstavama, autorka stvara bazu svog istraţivanja i

ukazuje na vaţnost dramatizacije plesa u predstavama za decu i mlade.

4. Dalibor Stojanović, Razvoj dečje kreativnosti u ustanovama kulture za

decu, Beograd, 2012.

13

Kratak siţe rada:

U današnjem modernom društvu teţnja jeste da savremena deca dobiju što bolje

obrazovanje, ali negde u našem školskom sistemu postoji propust s obzirom da

danas sve više iz školskih klupa izlaze generacije sa sve manjim kreativnim

potencijalom. Razvijanje umetniĉke kreativnosti dece u ustanovama kulture za

decu je dopuna i nadgradnja procesa obrazovanja, a takoĊe je misija kulturnih

institucija koje se bave decom. Bez drţavne podrške, teško je navedeno sprovesti

u delo. Svaka institucija, lokalna samouprava mora pruţati svoj maksimum s

obzirom da se kreativni potencijal gradi u periodu detinjstva, a ono je kljuĉno za

intelektualni razvoj svake osobe. Za studiju sluĉaja autor je izabrao Deĉji

kulturni centar Beograd i kroz razliĉitte predloge predstavlja svoje ideje koje bi

mogle unaprediti rad ove ustanove u oblasti razvoja deĉje kreativnosti.

Radovi članova i članica ASSITEJ Srbije:

1. Marijana Petrović, U potrazi za izgubljenom e(ste)tikom savremenog

srpskog lutkarstva (u uslovima društvene tranzicije), dostupno na sajtu

ASSITEJ Srbije..

2. Marijana Petrović, Upotreba elemenata lutkarstva u terapeutske svrhe

(Primeni pozorište - promeni ţivot), objavljeno u: Theatre for Children -

Artistic Phenomenon / Pozorište za decu – Umetnički fenomen, Zbornik

radova, broj 4, priredili: Henrik Jurkovski i Miroslav Radonjić, Otvoreni

univerzitet Subotica, Subotica, MeĊunarodni festival pozorišta za decu,

Subotica, Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2012., str. 244 - 253

Documents

Priredila Milena Todorović - assitejsrbija.org.rs smrti u kazalištu za djecu i mlade, Volfgang Šnajder, Teatron - ĉasopis za pozorišnu umetnost, broj 144/145, ... Postoje dramski