PATENTNA PRAVA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI · 2008-06-18 · 131 MP 1-2, 2006 – Patentna prava u međunarodnoj trgovini (str. 128-156) uticaj u celom svetu i ista ideja može da bude

128

Sanja JELISAVAC1 UDK: 339.5:343.533Biblid 0025-8555,58(2006)

Vol. LVIII, br. 1-2, pp. 128-156 Izvorni naučni rad

Januar 2006.

PATENTNA PRAVA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

ABSTRACT

Apart from trade in goods and services, there has emergeda new field of international trade and it is trade in intellectualproperty rights. Its most important and represented form is tradein patent rights. Possession of patent rights is an increasinglyimportant factor of competitiveness on the international market.This field is very dynamic and therefore there is a need to beconstantly followed. In this paper, the author analyses the origin,process of changes and prospects for trade in patent rights.

1. POJAM PATENTA

Patent je univerzalno prihvaćen pravni oblik zaštite pronalaska.Pronalazak je novo rešenje tehničkog problema, koje u odnosu nadruga rešenja ima najviši stepen inventivnosti i novosti, a koje se

može primeniti u nekoj privrednoj delatnosti. Patentom se štiti pronalazakkoji ispunjava zakonom predviđene uslove. Patent je subjektivno pravo kojepripada fizičkom ili pravnom licu, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđenimaterijalni i formalni uslovi.

Predmet patentne zaštite je pronalazak kao materijalizovan proizvodpronalazačkog rada pojedinca ili grupe ljudi. Pronalazak je finalni rezultat

1 Sanja Jelisavac, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd.

129

MP 1-2, 2006 – Patentna prava u međunarodnoj trgovini(str. 128-156)

pronalazačkog rada, jer pravnu zaštitu uživa onaj pronalazački rad koji jepružio određene rezultate. Predmet pronalaska koji se štiti patentom možebiti proizvod, postupak, nova primena poznatog proizvoda i nova primenapoznatog postupka. Ovu podelu pronalazimo u većini nacionalnih zakonakao i u međunarodnim konvencijama. Svi ostali oblici pronalazačkog rada,koji nisu doveli do nastajanja pronalaska, ne uživaju pravnu zaštitu u smislupatentnog prava. Od pronalaska, takođe treba razlikovati naučna otkrića,različita teorijska saznanja i metode kojima se došlo do tih saznanja.

Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblastitehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.2

Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod (kao npr.uređaj, supstanca, kompozicija, biološki materijal) ili postupak. Predmetpronalaska koji se štiti patentom može se odnositi i na:

1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadržibiološki materijal;

2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ilikorišćen;

3) biološki materijal3 koji je izolovan iz prirodne sredine ili jeproizveden tehničkim postupkom, čak iako je prethodno postojao uprirodi.

Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač. On je osnovni, izvorninosilac ovlašćenja na prijavljeni i kasnije zaštićeni pronalazak. To je licekoje je stvorilo pronalazak i kome pronalazak pripada kao rezultat njegovogduhovnog stvaralaštva. Pronalazač nastoji da zaštiti pronalazak kojinamerava da koristi u proizvodnji ili koji već primenjuje, putem dobijanjaisključivog prava upotrebe zaštićenog pronalaska na određenoj teritoriji, zaodređeno vreme. Pravo na pronalazak je prenosivo i pronalazač ga možeustupiti zainteresovanom fizičkom ili pravnom licu.4 Dok traje pravnazaštita pronalazač ili lice kome je pronalazač ustupio pronalazak, nosilacpatenta, uživa sva prava koja mu nacionalni propisi zemlje u pitanjupriznaju. Nosilac prava na patent ima isključivo pravo da zaštićeni

2 “Zakon o patentima”, Službeni list SCG, br. 32/2004 – 02. 07. 2004. godine.

3 U smislu ovog zakona, biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informacijui koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu(npr. mikroorganizam, biljna ili životinjska ćelijska kultura, sekvenca gena).

4 Vesna Besarović, Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo, Čigojaštampa, Beograd, 2000, str. 71.

130


pronalazak upotrebljava i ostvaruje materijalna i moralna priznanja zavreme trajanja patentne zaštite.

Tokom najnovije naučno-tehnološke revolucije cela privreda idruštvo su počeli da se svesno uključuju u pronalazačku delatnost.Pronalazaštvo je počelo da gubi obeležja individualnog rada i počelo je dase pretvara u organizovanu društvenu delatnost. Rezultati pronalazačkograda postali su značajan faktor globalnog ekonomskog razvoja zemlje injegova uloga je postala presudna u odnosima konkurencije na tržištu.Prema tome, primetno je da se tokom vremena izmenio odnos privredeprema inventivnoj delatnosti, savremena privreda je postala glavniinicijator, organizator i potrošač rezultata inventivnog rada.

Zaštita pronalazaka nastalih u radnom odnosu zadire u dve pravneoblasti radno pravo i pravo industrijske svojine. Ove dve oblasti prava seveoma razlikuju po svom pristupu. U radnom pravu princip je daposlodavac prisvaja sve rezultate rada radnika koji za to dobija naknadu. Upravu industrijske svojine vlada princip da je pronalazač izvorni nosilacprava na svom pronalasku i da samo voljom pronalazača pravo može prećina drugo lice. Materija pronalazaka u radnom odnosu se u nekim zemljamareguliše u zakonima o radnom odnosu. Naše pravo reguliše ovu materiju upropisima o patentima. Primetna je pojava da što jedna zemlja imarazvijeniju privredu to su odredbe o pronalascima u radnom odnosu višenaklonjene poslodavcima nego radnicima. Pravo rešenje ovog pitanja je uizbalansiranom kompromisu između zaposlenog pronalazača i njegovogposlodavca. Tu razlikujemo dva osnovna ovlašćenja, za poslodavca, pravokorišćenja pronalaska koji ima status pronalaska nastalog u radnom odnosu,a za zaposlenog pravo na naknadu nezavisnu od redovnih primanja.

Kada jedno lice postane nosilac ili titular patenta, ono ima određenaprava na određenoj teritoriji (princip teritorijalnog važenja zakona), zaodređeno vreme (ograničenost pravne zaštite). Sadržaj prava na osnovupatenta određuju važeći zakonski propisi u svakoj zemlji. Svojstvo nosiocaprava na patent dokazuje se pomoću patentne isprave, koja predstavljaformalni dokaz o postojanju patenta za određeni pronalazak i pravaodređenog lica na taj patent. Patentnu ispravu izdaje u svakoj zemljiodređeni državni organ.5

Patenti su deo trenda globalizacije. Ako je patent za određenipronalazak odobren u Nemačkoj on ima nacionalni karakter, ali je njegov

5 Ibidem, str. 69.

131


uticaj u celom svetu i ista ideja može da bude patentirana bilo gde. Brojodobrenih patenta u svetu je u stalnom porastu, a osvrt na inostranu sudskupraksu pokazuje da su sudovi sve više naklonjeni njihovoj jačoj zaštiti.Primer je “Microsoft” kompanija koja je u 1999. godini platila na imepovrede tuđih patenata 30 miliona USD. Osim toga, predmet patentnezaštite se širi iz godine u godinu, primer je uvođenje zaštite za bio-inženjering.

Posle mnogo rasprava i dilema u doktrini i u zakonodavnoj praksidanas preovlađuje mišljenje da kompjuterski programi predstavljajuautorsko delo koje treba štititi odredbama autorskog prava. Iz tog razlogaZakon o patentima6 isključuje kompjuterske programe iz patentne zaštite.Sa druge strane postoji tendencija, koja se manifestovala odgovarajućimmeđunarodnim aktivnostima, da se odobri patentna zaštita za kompjuterskeprograme, pozivajući se na njihov tehnički karakter. Pravi razlog leži učinjenici da je patentna zaštita “jača” od zaštite koju pruža autorsko pravo,a da je reč o dobrima koja predstavljaju veliki investicioni kapital i kojekompanije hoće da zaštite od zloupotreba na najbolji mogući način. Od kakoje u patentnom pravu SAD moguće dobiti patent za kompjuterski programkompanije se utrkuju koja će prva da podnese prijavu. Primer je kompanijaIBM koja dobija 10 patenata svakog radnog dana. Ova pojava se naziva“strateško patentiranje”, jer se ne traži zaštita za nastale pronalaske već zabuduće, kako bi se monopolizovale ideje koje će tek biti pretočene upronalaske i time odstranila konkurencija. Na ovaj način se povećavaju iprihodi kompanija od ustupanja licenci. Tako je 1994. godine IBM ostvariood ustupanja licenci 500 miliona USD, a 1999. godine 1,5 milijardi USD,što čini jednu petinu ukupnog profita cele kompanije.

Najznačajnije konvencije koje regulišu međunarodnu zaštitupatenata su: Ugovor o saradnji u oblasti patenata,7 Strazburški aranžmano međunarodnoj klasifikaciji patenata,8 Budimpeštanski sporazum o

6 Konvencija o Evropskom patentu u čl. 52 st. 3, predviđa da se računarski programiisključuju iz pojma pronalaska ako se traži patentna zaštita za sam program; akoprogram ima pretežno tehnički karakter, na primer, kada se algoritmom računarskogprograma rešava neki tehnički problem vezan za funkcionisanje samog računara, ondabi se moglo otvoriti pitanje, ako naš Zakon to ne predviđa, da li bi se konkretan programmogao zaštititi kao pronalazak.

7 PCT – Patent Cooperation Treaty, od 19. juna 1970. godine.

8 Strasbourg Agreement Concerning the International Patent Classification, od 24. marta1971. godine.

132


međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupkapatentiranja9 i Konvencija o evropskom patentu.10

Strazburški aranžman o međunarodnoj klasifikaciji patenataustanovljava obavezan, jednoobrazan sistem klasifikacije patenta,neophodan u postupku ispitivanja novosti prijavljenog pronalaska. Našazemlja još uvek nije ratifikovala ovaj aranžman.

Ugovorom o saradnji u oblasti patenata je ustanovljen sistem čiji jecilj da, u interesu korisnika patentnog sistema i nacionalnih patentnihadministracija, pojednostavi, pojeftini i učini efikasnijim obezbeđivanjepatentne zaštite za isti pronalazak u više zemalja. On ne predviđa izdavanjemeđunarodnih patenata. Naprotiv, obavezu i odgovornost za izdavanjepatenata zadržavaju isključivo nacionalni patentni zavodi.

Konvencija o evropskom patentu je međunarodni ugovor kojim jeustanovljena Evropska organizacija za patente i sistem za izdavanjeevropskih patenata. Ona je u prednosti, u odnosu na PCT, jer je vođenjecelog postupka ispitivanja i donošenja odluke o izdavanju evropskogpatenta u nadležnosti jednog organa.

2. PRAVA SRODNA PATENTNOM PRAVU

Know how (znati kako)

Pored pronalazaka, rezultat pronalazačkog rada mogu da budu iodređena znanja i iskustva koja se primenjuju u industrijskoj ili zanatskojproizvodnji i privrednom životu uopšte. Uobičajeno je i opšte prihvaćeno,da se skup ovih znanja i iskustava zajedničkim imenom naziva know how(znati kako). Izraz know how se uglavnom ne prevodi na druge jezike, većse anglosaksonski termin upotrebljava u govornom i pisanom poslovnom ipravnom jeziku u celom svetu.

Nacionalni propisi o industrijskoj svojini i međunarodne konvencijeiz ove oblasti ne predviđaju pravnu zaštitu za know how. Prema tome, knowhow ne predstavlja pravni monopol kao ostala prava industrijske svojine, alion ima veliku praktičnu vrednost u postupku korišćenja prava industrijske

9 Budapest Treaty on the International Recognition of the Deposit of Microorganismsfor the Purposes of Patent Procedure, od 28. aprila 1977. godine, sa dopunom iz1980. godine.

10 Convention on the Grant of European Patents (European Patent Convention), od 5.oktobra 1973. godine.

133


svojine kao i ostalih rezultata pronalazačkog rada koji ne uživaju pravnu

zaštitu. Imalac know how-a poseduje znanje i iskustvo koje mu omogućava

brži i efikasniji razvoj u odnosu na konkurente koji ga ne poseduju. Prema

tome on uživa faktički monopol na tržištu. Bitni elementi zbog kojih se

know how smatra faktičkim pravom industrijske svojine su njegova tajnost

i prenosivost, tj. sposobnost da se znanja i iskustva koja ga sačinjavaju

prenose od jednog korisnika na drugog.

Predmet know how-a mogu da budu znanja i iskustva potrebna za

industrijsku primenu jednog patenta, znanja i iskustva koja predstavljaju

neprijavljen (tajni) pronalazak i sva ostala tehnička znanja i iskustva koja se

primenjuju u proizvodnji.11

U razvijenoj tržišnoj privredi stalno je prisutna utakmica između

učesnika na tom tržištu i ona daje impuls savremenom tehnološkom razvoju.

Proizvođači neprestano usavršavaju proizvodnju u cilju održanja svoje

konkurentske sposobnosti. Oni učesnici u privrednom životu koji nemaju

sredstava ili ne žele da ulažu sredstva u istraživanje, nastoje da pribave

potreban know how od onih koji ga već imaju. Zbog toga prenos znanja, tj.

transfer tehnologije postaje isto toliko značajan u svetu koliko i promet roba

i usluga. Vrednost know how-a je dokazivana činjenicom da se svake godine

milioni dolara plaćaju da bi se steklo pravo njegovog korišćenja. Know howse može prenositi putem ugovora, najčešće ugovora o licenci, samostalno ili

zajedno sa nekim zaštićenim pravom (patentom, modelom ili žigom).

Korisni modelPraksa je pokazala da postoji značajan broj pronalazaka koji su

rezultat stvaralačkog rada pojedinca ili grupe ljudi, koji nemaju inventivan

nivo potreban za dobijanje patenta, ali koji predstavljaju realizaciju neke

pronalazačke ideje. Zbog toga se u nacionalnim zakonima razvijenih

zemalja (Nemačka, Italija, Japan, itd.), pored patenta predviđa još jedan

oblik pravne zaštite za pronalaske nižeg inventivnog nivoa. To može biti

mali patent, kao u jugoslovenskom pravu ili korisni model.12 Ovo pravo je

regulisano i međunarodnim konvencijama, i to u Pariskoj konvenciji čl. 1.

11 Vesna Besarović, Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo, op. cit.,str. 122.

12 U engleskom pravu – utiltity model, u francuskom pravu – modele d' utilite, unemačkom pravu – Gebrauchmaster.

134


st. 2, Ugovoru o saradnji u oblasti patenata, čl. 2. tačka 1, i Konvenciji oEvropskom patentu, čl. 40.

Prihvatanje korisnog modela i njegova zaštita se zasniva nadruštvenoj opravdanosti da se stimuliše investiranje u tehnološki napredak,a time i njegova zaštita na brži, lakši i jeftiniji način. Osim toga zaštitaputem korisnog modela sprečava da se patent devalvira ako se koristi zapronalaske nižeg inventivnog nivoa.

Predmet zaštite korisnog modela može biti: određena prostornaforma koja se odnosi na pronalazak, pronalazak koji se ispoljava uodređenoj prostornoj formi i pronalazak koji se ne mora ispoljavati uodređenoj prostornoj formi. Uslovi za sticanje patentne zaštite korisnogmodela su slični uslovima za sticanje patenta, i to su novost, tehničkapriroda i privredna primenljivost. Nosilac korisnog modela ima ista pravakao i nosilac patenta, a to su isključivo pravo proizvodnje i prometa, sajednom razlikom, da je trajanje uglavnom skraćeno na polovinu trajanjapatentne zaštite. Nosilac prava na korisni model stiče pravo da zabranitrećim licima proizvodnju, komercijalizaciju i uvoz proizvoda koji jezaštićen, odnosno korišćenje postupka i proizvodnju, komercijalizaciju iuvoz proizvoda koji se direktno dobijaju zaštićenim proizvodom.

Biljne sorteNaše pravo ne predviđa pravnu zaštitu za biljne sorte u pravu

industrijske svojine, ali je to pravo priznato u mnogim zemljama imeđunarodnim konvencijama, te se ono ne može zaobići kada se razmatrajuprava srodna patentnom pravu. Istraživačka delatnost u oblasti živihorganizama, biotehnologija, je doživela neverovatnu ekspanziju i pitanjepravne zaštite njenih pronalazaka je jedno od najkontroverznijih pitanja uoblasti patentnog prava. Makrobiološki postupci i proizvodi dobijeni timpostupcima su se u međuvremenu izborili za patentnu zaštitu i to pre svegazahvaljujući velikim investicijama u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

Zbog velikog privrednog značaja stvaranja novih biljnih sorti iteškoća oko njihovog patentiranja stvoren je sistem sui generis zaštite, tzv.sortna zaštita, koja nije patentna zaštita, ali je vid pravne zaštite. Životinjskepasmine su i dalje van patentne i bilo koje druge zaštite u oblastiintelektualne svojine. Sve bržim napretkom nauke stvorena je nova metodarada sa živim organizmima, koja se zove genetski inženjering. Genetskiminženjeringom se na nivou gena kreiraju željene osobine živih organizama,

135


što je stvorilo nov problem patentiranja ovih rezultata, koji nacionalnazakonodavstva upravo rešavaju.

Osnovni međunarodni izvor pravne zaštite u ovoj oblasti jeMeđunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti (UPOV).13 Našazemlja još uvek nije ratifikovala ovu konvenciju. Što se tiče TRIPSsporazuma, on obavezuje države potpisnice da pruže stvaraocima novihbiljnih sorti efektivnu pravnu zaštitu u oblasti intelektualne svojine.14

Zemlje članice Evropske unije imaju jedinstven sistem pravne zaštite biljnihsorti pod nazivom Pravilnik Saveta EU br. 2100. iz 1994. godine okomunitarnom pravu sortne zaštite. U našoj zemlji biljne sorte su regulisaneZakonom o sortama iz 1980. godine koji nije usklađen sa odredbamaKonvencije, TRIPS-om i propisima Evropske unije.

3. MEĐUNARODNA TRGOVINA PATENTNIM PRAVIMA

Zaštita intelektualne svojine stimuliše inovacije i kreativnost, što suosnove konkurentnosti u savremenoj ekonomiji. Patentno pravo jekompromis između dve protivrečnosti, prava stvaraoca na rezultate svogintelektualnog rada i prava društvene zajednice da se tim rezultatima koristi.Patent je nacionalno determinisan i zasnovan na principu teritorijaliteta.

Dobrovoljno ograničavanje zakonskog suvereniteta i prevazilaženjeteritorijalnih i političkih granica u jednom izuzetno važnom fenomenu kaošto je inventivna delatnost, pokazuje spremnost zemalja da pomire svojenacionalne interese u korist rezultata ljudskog stvaralaštva.

U ranim fazama kapitalizma, patent je bilo pismo suverena kojim jetrgovac sticao ekskluzivna prava na kontrolu određenog proizvoda, aizumitelj isključivo pravo kontrole korišćenja izuma. Među prvim patentimabila je “Bruneleskijeva dizalica” korišćena pri izgradnji Kupole u Firenci(1421. godine). Danas se ne patentiraju samo nove tehnologije. Patentiranjegena, lekovitih biljaka i softvera dobija sve šire razmere.

U svetu se međusobna saradnja zemalja na polju zaštite patentapovećava, a sama saradnja se proširuje u nove privredne oblasti. Premabroju ukupno prijavljenih patenata, tokom 2001. godine, vodeće zemlje usvetu su Japan (496.621) i Sjedinjene Američke Države. Pošto je patent

13 International Convention for the Protection of New Varieties of Plants (UPOV).

14 Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights (TRIPSAgreement).

136


pravo industrijske svojine, onda nam ovaj pokazatelj govori da je, u ove dvezemlje, prisutan najveći broj novih proizvoda i postupaka u industrijskojproizvodnji. Veliki broj patenata je i pokazatelj uspešnog ulaganja uistraživačko-razvojni rad tih zemalja.

Tabela broj 1: Broj prijavljenih i registrovanih patenata u svetu tokom 2001. godine

Prijavljeni patenti Registrovani patenti Zemlja

Domaæi Strani Ukupno Domaæi Strani Ukupno

Australija 10.244 84.929 95.173 1.270 12.713 13.983

Austrija 3.358 229.823 233.181 1.344 12.982 14.326

Brazil 6.706 87.301 94.007 685 2.904 3.589

Kanada 5.737 92.752 98.489 1.210 10.809 12.019

Kina

(bez Hong Konga) 30.324 118.970 149.294 5.395 10.901 16.296

Èeška Republika 605 78.648 79.253 241 1.478 1.719

Francuska 21.790 153.332 175.122 11.010 31.953 42.963

Nemaèka 80.222 212.176 292.398 19.242 28.965 48.207

Japan 388.390 108.231 496.621 109.375 12.367 121.742

Norveška 1.780 82.593 84.373 500 1.948 2.448

Poljska 2.218 78.856 81.074 851 1.171 2.022

Portugalija 189 230.719 230.908 49 8.518 8.567

Ruska Federacija 25.046 82.632 107.678 13.779 2.513 16.292

Slovaèka 260 77.131 77.391 86 957 1.043

Španija 3.814 230.729 234.543 1.781 17.928 19.709

Švajcarska 7.323 226.329 233.652 1.860 13.779 15.639

Ujedinjeno

Kraljevstvo 34.500 230.206 264.706 3.975 35.674 39.649

Sjedinjene

Amerièke Dr�ave 190.907 184.750 375.657 87.606 78.432 166.038

Euroazijska

patentna

organizacija

491 75.355 75.846 98 760 858

Evropski zavod za

patente 67.330 90.960 158.290 18.303 16.401 34.704

Izvor: WIPO, Industrial Property Statistic, Publication A, 2001, pp. 1-21.

Češka Republika

Nemačka

Slovačka

Američke Države

Domaći Domaći

137


Ako pogledamo da li je patent prijavilo domaće ili strano fizičko ilipravno lice, brojke nam govore da je u Japanu viši nivo kreativnosti,odnosno veći broj patenata su prijavila domaća lica, dok je u SAD taj odnosuravnotežen. Ovo nam takođe govori da se u Japanu podstiču domaćeistraživačke aktivnosti, sa jedne strane, dok je sa druge strane on, relativnogledano, zatvorenije tržište za nastup stranih kompanija. U SjedinjenimAmeričkim Državama, gde je prisustvo domaćih i stranih lica na poljupatentne zaštite gotovo podjednako, vidimo da se osim podsticanja domaćeinventivnosti vodi i računa o prilivu znanja iz inostranstva, što je dobrapolitika, jer vodi većoj otvorenosti i razuđenosti američke privrede.

Broj registrovanih patenata, tokom iste godine, pokazuje prevlastSAD (166.038) u odnosu na Japan (121.742). Od ukupno prijavljenihpatenata u SAD je registrovano 44,19%, dok je u Japanu registrovano24,51%. Sve ostale zemlje su daleko ispod apsolutnog broja registrovanihpatenata u ove dve zemlje.

Interesantan je podatak da je u skoro svim zemljama EU daleko većiprocenat i prijavljenih i registrovanih patenata koje su podnela strana uodnosu na domaća lica. Primer je Nemačka u kojoj strana lica učestvuju sa72,56% ukupno prijavljenih i 60% ukupno registrovanih patenata. To namgovori o sve većoj međunarodnoj trgovini patentnim pravima.

Tabela broj 2: Broj prijavljenih i registrovanih patenata u Jugoslaviji izemljama u okruženju tokom 2001. godine

Prijavljeni patenti Registrovani patenti Zemlja

Domaæi Strani Ukupno Domaæi Strani Ukupno

Slovenija 344 130.599 130.943 193 1.662 1.855

Hrvatska 456 76.035 76.491 112 177 289

Maðarska 1.019 78.181 79.200 182 1.263 1.445

Bugarska 291 77.331 77.622 132 293 425

Rumunija 1.148 130.602 131.750 666 843 1.509

Albanija 0 129.865 129.865 0 502 502

Bosna i Hercegovina 52 76.362 76.414 0 0 0

BJR Makedonija 66 129.995 130.061 26 214 240

Jugoslavija 470 77.043 77.513 142 12 154

Izvor: WIPO, Industrial Property Statistic, Publication A, 2001, pp. 1-21.

Domaći Domaći

Mađarska

138


Patentna zaštita u Jugoistočnoj Evropi u potpunosti odražava političkai ekonomska kretanja na ovom području u poslednjih desetak godina. Pošto inaša zemlja pripada ovoj regiji potrebno je da se ugledamo na najbolje iz svogokruženja. Kada uporedimo broj podnetih patentnih prijava po zemljama,najbolje Slovenija (130.943), Rumunija (131.750) i BJR Makedonija(130.061). Kod svih zemalja Jugoistočne Evrope strana fizička i pravna licaučestvuju sa 99% u ukupno prijavljenim patentima, što nam nedvosmislenopokazuje zainteresovanost za ulaganja na ovom području.

Ovaj odnos između stranih i domaćih lica je zadržan i kodregistrovanih patenata. Međutim, imamo pojavu da je razlika izmeđuprijavljenog i registrovanog broja patenata velika. U Sloveniji je, tokom2001. godine, od 130.599 stranih prijava, registrovano samo 1.662 patenta,dok je u Mađarskoj od 78.181 stranih prijava registrovano takođe samo1.263 patenta.

Sa druge strane, domaći kreativni potencijal se u ovim zemljama tekbudi. Jasno je da većina njih ima posledice u starom socijalističkom sistemuprivređivanja, gde se inventivni i pronalazački rad nije posebno nagrađivao.U takvoj situaciji inovacije su polako zamirale zbog nedostatka motivacije.Da bi se ova slika popravila potrebno je preokrenuti način privređivanja,posebno u velikim kolektivima. Kod malih i srednjih preduzeća, gde je obrtbrži, svaka kreativnost se lakše primeti i nagradi, i brže primeni uproizvodnji. Prema tome, ukoliko želimo da se i u Srbiji i Crnoj Gori povećabroj i domaćih i stranih registrovanih patenata potrebno je pre svegaomogućiti povoljnu poslovnu klimu koja će se ogledati u jačanju zaštiteprava industrijske svojine i u jačanju svih odlika tržišnog privređivanja.

Prema podacima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu(World International Property Organization), u periodu 1999-2000. godinenajveći prirast prijavljenih patenata, od posmatranih zemalja, imale suHrvatska (46,3%), zatim Bosna i Hercegovina (43,6%) i Jugoslavija(41,8%). One su u ovom periodu po stopi rasta daleko ispred Japana,Amerike, Francuske i drugih razvijenih zemalja. Ipak razvijene zemljeimaju daleko viši apsolutni broj prijavljenih patenata, na primer Japan486.204, SAD 331.773 i Nemačka 262.550. Na žalost, negativni procenatregistrovanih patenata tokom posmatranog perioda je prisutan kod svihzemalja, osim kod Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije i BJRMakedonije. Slovenija i BJR Makedonija, naprotiv pokazuju veoma visokprocentualan rast registrovanih patenata od 1999. do 2000. godine (46,5% i54,4% respektivno), ali su kod obe zemlje u pitanju mali apsolutni iznosi.

139


U 1999. godini fizička i pravna lica iz zemalja OECD-a prijavila su99.268 patenata Evropskom zavodu za patente. Evropska unija prednjači sa47% od svih zemalja OECD-a koje su prijavile patent Evropskom zavodu zapatente. Ovaj podatak je i očekivan, jer je Zavod i nastao u okviru Evropskeunije. EU je, znači, znatno ispred Sjedinjenih Američkih Država (28%) iJapana (18%) po broju prijavljenih patenata. Međutim, udeo koji pripada EU,od skoro polovine svih patentnih prijava, nije realan pokazatelj zato što se ovipatenti štite prevashodno za nastup na unutrašnjem tržištu EU (homeadvantage). Taj pokazatelj, prema tome, precenjuje inventivnu performansuzemalja EU.

Među evropskom zemljama Nemačka je „najinventivnija”, odnosnona nju dolazi 20,5% ukupnih patentnih prijava Evropskom zavodu za

Tabela broj 3: Uporedna analiza zemalja prema broju prijavljenih iregistrovanih patenata u periodu od 1999-2000. godine

Prijavljeni patenti Registrovani patenti

Zemlja 1999 2000 (+/- %) 1999 2000 (+/- %)

Japan 442.245 486.204 9.9% 150.059 125.880 -16.1%

USA 294.706 331.773 12.6% 153.487 157.496 2.6%

Nemaèka 220.761 262.550 18.9% 49.548 41.585 -16.1%

Ujedinjeno

kraljevstvo 192.875 233.223 20.9% 40.683 33.756 -17.0%

Francuska 138.455 160.178 15.7% 44.287 36 404 -17.8%

Italija 128.260 151.188 17.9% 32.476 24.937 -23.2%

BJR

Makedonija 89.425 111.683 24.9% 55 86 56.4%

Ruska

Federacija 67 876 89.429 31.8% 19.508 17 592 -9.8% -

Slovenija 90.972 112.864 24.1% 871 1.276 46.5%

Maðarska 44.974 62.438 38.8% 1.881 1.605 -14.7%

Jugoslavija 42.084 59.669 41.8% 175 8 -95.4%

Bosna i

Hercegovina 41.224 59.188 43.6% 5 1 -80.0%

Hrvatska 40.279 58.936 46.3% 275 379 37.8%

Izvor: WIPO, Broad summary of patents figures, Publication B 2000, Part I Extracts.

Mađarska

Nemačka

140


Tabela broj 4: Broj patentnih prijava Evropskom zavodu za patente(EPO) prema zemlji porekla

Udeo u OECD prijavama

EPO-u

Broj EPO patentnih

prijava na milion

stanovnika Zemlja 1991 1995 1999

Proseèna

godišnja

stopa rasta

1991-99 1991 1995 1999 1991 1995 1999

Kanada 548 805 1.493 13,3 0,93 1,19 1,50 19,6 27,4 48,9

Meksiko 14 24 40 14,1 0,02 0,04 0,04 0,2 0,3 0,4

SAD 17.401 21.005 28.109 6,2 29,45 30,98 28,32 68,7 78,9 100,7

Australija 399 487 885 10,5 0,67 0,72 0,89 22,9 26,8 46,4

Japan 11.804 12.191 17.454 5,0 19,98 17,98 17,58 95,3 97,1 137,8

Koreja 168 453 972 24,6 0,28 0,67 0,98 3,9 10,0 20,9

Novi Zeland 44 64 135 15,2 0,07 0,09 0,14 12,5 17,5 35,5

Austrija 655 670 1.043 6,0 1,11 0,99 1,05 83,9 83,2 128,9

Belgija 596 803 1.277 10,0 1,01 1,18 1,29 59,6 79,3 124,9

Èeška

Republika 28 19 60 9,9 0,05 0,03 0,06 2,7 1,8 5,8

Danska 364 486 802 10,4 0,62 0,72 0,81 70,7 92,9 150,7

Finska 417 698 1.367 16,0 0,71 1,03 1,38 83,1 136,6 264,6

Francuska 4.961 5.115 7.050 4,5 8,40 7,54 7,10 84,9 86,1 116,9

Nemaèka 11.285 12.953 20.397 7,7 19,10 19,10 20,55 141,1 158,6 248,5

Grèka 25 27 48 8,7 0,04 0,04 0,05 2,4 2,5 4,4

Maðarska 56 54 107 8,4 0,09 0,08 0,11 5,4 5,3 10,5

Island 10 10 35 16,5 0,02 0,01 0,04 39,7 38,0 125,6

Irska 64 96 216 16,5 0,11 0,14 0,22 18,1 26,6 57,5

Italija 2.285 2.468 3.638 6,0 3,87 3,64 3,67 40,3 43,1 63,1

Luksemburg 30 32 60 9,0 0,05 0,05 0,06 77,4 79,0 138,5

Holandija 1.439 1.724 2.873 9,0 2,43 2,54 2,89 95,5 111,5 181,7

Norveška 173 235 356 9,4 0,29 0,35 0,36 40,6 54,0 79,7

Poljska 19 13 32 6,4 0,03 0,02 0,03 0,5 0,3 0,8

Portugalija 10 14 36 16,7 0,02 0,02 0,04 1,1 1,4 3,5

Slovaèka 0 7 15 .. 0,00 0,01 0,02 0,0 1,3 2,9

Španija 322 386 714 10,5 0,55 0,57 0,72 8,3 9,9 18,0

Švedska 923 1.514 2.119 11,0 1,56 2,23 2,13 107,1 171,5 239,2

Švajcarska 1.593 1.679 2.424 5,4 2,70 2,48 2,44 234,3 238,5 339,2

Turska 4 5 22 22,8 0,01 0,01 0,02 0,1 0,1 0,3

Ujedinjeno

Kraljevstvo 3.452 3.769 5.492 6,0 5,84 5,56 5,53 60,1 65,0 93,8

EU 26.827 30.755 47.130 7,3 45,40 45,36 47,48 73,0 82,4 125,0

OECD Total 59.089 67.806 99.268 6,7 100,00 100,00 100,00 56,0 62,2 88,4

Svet 60.020 68.993 101.731 6,8

Izvor: OECD, Patent database, May 2003.

Prosečna

godišnja

stopa rasta

1991-99

Češka Republika

Nemačka

Grčka

Mađarska

Slovačka

141


patente. Ovaj udeo je veći čak i kada se uporedi sa ukupnim udelomFrancuske, Ujedinjenog kraljevstva, Italije i Holandije zajedno.

Patentne prijave iz Koreje, Irske i Finske naglo su se povećale tokom90-ih godina (godišnje stope rasta 16% i više). Sa druge strane, rastpatentnih prijava tokom 90-ih godina u velikim zemljama, kao što suFrancuska, Japan i Ujedinjeno kraljevstvo, bio je ispod OECD proseka(6,7%).

Da bismo ostvarili uporedivost i između velikih i malih zemalja služinam pokazatelj broja patentnih prijava prema stanovniku. Na ovaj načinposmatrano, smanjile su se apsolutne razlike između tri regije OECD-a,Severnoameričke, Azijske i Evropske regije. Najveću „patentnuinventivnost” pokazuju Švajcarska (339 patentnih prijava na milionstanovnika), Finska (265), Nemačka (248), i Švedska (239), premapodacima za 1999. godinu. Osim toga, kod svih zemalja je primetan znatniskok u broju patenata posmatrano od 1991. do 1999. godine. Možemo dakonstatujemo pozitivan trend rasta broja patenata u celom svetu.

4. POTREBA ZA PATENTNOM ZAŠTITOM U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

Na primeru patentnog prava vidimo da prijavljivanjem pronalazakaza patentnu zaštitu pronalazač čini dostupnim 18 meseci po podnošenjuprijave njen tehnički sadržaj. Razvijena međunarodna saradnja izmeđupatentnih zavoda čini da ovde informacije nisu ograničene na teritorijudržave u kojoj je podneta prijava. Naprotiv, patentne informacije pružajupregled najnovijih tehničkih rešenja i podatke o vlasnicima novo zaštićenogtehničkog znanja. Prema tome, patentno pravo stimuliše protok tehničkihinformacija na nacionalnom i međunarodnom planu.

Ako bismo pretpostavili da nema patentne zaštite za tehnološkoznanje onda bi rezultat bio privredni haos s jedne strane, i oklevanjeozbiljnih firmi da finansiraju novu proizvodnju u odsustvu zakonske zaštite,s druge strane.

Razvoj novih tehnologija u koje su investirana ogromna finansijskasredstva zahtevala su odgovarajuće oblike pravne zaštite. Pravointelektualne svojine je grana prava koja je pružila zaštitu za te nove pojavepoput kompjuterskih programa, digitalne tehnologije, topografijaintegrisanih kola, elektronske trgovine putem Interneta, baze podataka,biotehnoloških pronalazaka i slično. Pored toga, ulaganja u istraživanja su

142


nametnula nove zahteve postojećim kategorijama zaštite prava intelektualnesvojine. Jedan od primera je zahtev da se patentna zaštita za farmaceutskeproizvode produži sa opšte prihvaćenih 20 godina na duži period, budući dase u razvoj ove grane ulaže mnogo, a da komplikovan postupak odobravanjazaštite nesumnjivo skraćuje rok od 20 godina, a time i uživanjemonopolskih prava za nosioca.

U pojedinim zemljama problem međunarodnoj trgovini predstavljaneodobravanje pravne zaštite hemijskim, farmaceutskim i prehrambenimproizvodima. Primedbe se upućuju i zemljama koje ne odobravaju patenteza novu upotrebu poznatog proizvoda ili sastojaka proizvoda i zabiotehnološke pronalaske. Uvećane restrikcije u pogledu sticanja patenta zastrance u cilju zaštite domaće tehnologije, takođe predstavljaju problem.Ograničenja prilikom registracije žigova za farmaceutske i hemijskeproizvode u pojedinim zemljama pogađaju zainteresovane poslovnekrugove. Sa druge strane, u nekim zemljama ne postoji dovoljno efikasnakontrola prilikom odobravanja žigova za generičke oznake proizvoda ili zanotorne i renomirane žigove, te se tako pruža pravna zaštita i za nedovoljnokorišćenje robnih i uslužnih znakova.

Tehnološki razvijene zemlje su shvatile da njihove postojeće ibuduće komparativne prednosti zavise od sposobnosti da dominirajuindustrijskim granama sa visokim učešćem inovacija, što ih je navelo dapreduzmu represivne mere protiv onih zemalja koje tolerišu na domaćemtržištu nepoštovanje principa zaštite intelektualne svojine.

Najbolji primer su Sjedinjene Američke Države, koje su preduzelekonkretne mere zaštite. Član 133. Carinskog zakona Sjedinjenih AmeričkihDržava štiti domaće firme od nedozvoljenog uvoza i to tako što se ne tražida domaća firma dokaže da je pretrpela štetu od firme iz zemlje u kojoj jepatentna zaštita neodgovarajuća, već na osnovu same činjenice da zaštita neodgovara američkim standardima pravne zaštite. Dalje, član 301.Trgovinskog zakona pogađa zemlje sa nedovoljnom zaštitom intelektualnesvojine, čije su firme pričinile štetu američkim firmama na američkom ilistranom tržištu, ne uslovljavajući pri tome da je proizvod u pitanju predmetnelojalne konkurencije. Kada sud utvrdi postojanje povrede, može se zemljiu pitanju oduzeti ili smanjiti prednost trgovinskih preferencijala i povećaticarinska tarifa za bilo koji proizvod iz te zemlje, pozivajući se na pomenutičlan 301. Trgovinskog zakona.15

15 Vesna Besarović, Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo, op. cit.,str. 31.

143


Izvor: Mansfield (1994)

5. MEĐUNARODNI UGOVORI O ZAŠTITI PATENATA

Postoji veliki broj međunarodnih ugovora i konvencija koji regulišuoblast patentne zaštite. Najobuhvatniji i na međunarodnom nivou najvažnijisu sledeći:

• Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine

• Ugovor o saradnji u oblasti patenata (PCT)

• Strazburški aranžman o međunarodnoj klasifikaciji patenata

• Budimpeštanski sporazum o međunarodnom priznanju depozitamikroorganizama radi postupka patentiranja

• Konvencija o Evropskom patentu (KEP)

• Konvencija o evroazijskom patentu

• Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

• Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine(TRIPS sporazum)

Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojineNajvažniji i ujedno i najstariji izvor međunarodnog prava

industrijske svojine je Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine16 (u

Tabela broj 5: Procenat firmi (po sektorima, za 1991. godinu) kod kojihje direktna patentna zaštita u korelaciji sa prilivom i odlivom FDI

Sektor Prodaja i

distribucija

Bazièna

proizvodnja i

sklapanje

Proizvodnja

komponenti

Kompletna

linija

proizvodnje

I&R

kapaciteti Prosek

Hemijska

industrija 19 46 71 87 100 65

Transportna

oprema 17 17 33 33 80 36

Elektrièna

oprema 15 40 57 74 80 53

Hrana 29 29 25 43 60 37

Metali 20 40 50 50 80 48

Mašine 23 23 50 65 77 48

Prosek 20 32 48 59 80 48

16 Paris Convention for the Protection of Industrial Property.

Bazičnaproizvodnja i

sklapanje

Električna oprema

144


daljem tekstu Pariska konvencija). Pariska konvencija je doneta 1883.godine u Parizu i njom je osnovana međunarodna Unija za zaštituindustrijske svojine.17 Među prvih 11 država koje su potpisale Pariskukonvenciju i osnovale međunarodnu Uniju za zaštitu industrijske svojinebila je i Srbija. Tekst Pariske konvencije je više puta revidiran, a poslednjarevizija je bila 1979. godine.

Zaštita industrijske svojine, prema Pariskoj konvenciji, ima zapredmet patente, korisne modele (“male patente”), industrijske uzorke imodele, žigove, trgovačko ime i geografske oznake porekla, kao i suzbijanjenelojalne konkurencije. Zaštita industrijske svojine nije zamišljena kao ciljpo sebi, već kao sredstvo za podsticanje kreativnog rada, transferatehnologije, industrijalizacije, investiranja i fer trgovine. Pariska konvencijao zaštiti industrijske svojine se zasniva na tri osnovna načela: 1) načelunacionalnog tretmana; 2) načelu asimilacije; i 3) načelu minimalnih prava.

Načelo nacionalnog tretmana predviđa da državljani svake odzemalja članica Unije uživaju u ostalim zemljama Unije, ukoliko je reč ozaštiti industrijske svojine, ista prava i obaveze kao domaći državljani tezemlje. Oni će, ne samo uživati istu zaštitu, već će imati ista pravna sredstvaprotiv svake povrede nanesene njihovim pravima, s tim da se ispune uslovii formalnosti koje nacionalni propisi zahtevaju od domaćih državljana. Zauživanje ovih prava ne može se od pripadnika Unije tražiti ni uslovdomicila, ni mesta sedišta u zemlji u kojoj se traži pravna zaštita.

Načelo asimilacije koje je predviđeno Konvencijom omogućavapripadnicima zemalja Unije da budu izjednačeni sa državljanima zemaljakoje ne pripadaju Uniji pod uslovom da imaju domicil ili “stvarno i ozbiljnoindustrijsko ili trgovinsko preduzeće” na teritoriji jedne od zemalja Unije.18

Primenom načela nacionalnog tretmana i načela asimilacije proizilazi da unašoj zemlji zaštitu prava na patent ili znakove razlikovanja (generički nazivza modele, uzorke, žigove i oznake porekla robe) pod istim uslovima kaonaši državljani, uživaju pripadnici zemalja članica Unije, bez izuzetka.

Načelo minimalnih prava predviđa da će se na pripadnike Unije iasimilirana lica primenjivati, pored nacionalnih propisa zemlje o kojoj je reči jedan broj prava, tzv. minimalnih prava, koja su predviđena samim tekstom

17 Zbornik radova, Multilateralni trgovinski pregovori – Usluge, investicije iintelektualna svojina, Konzorcijum ekonomskih instituta Jugoslavije, Beograd, 1989.godine, str. 122.

18 Ibidem, str. 122.

145


Konvencije. Najvažnija prava u okviru minimalnih prava su pravounionističkog i sajamskog prioriteta. Pravo unionističkog prioriteta znači dana osnovu prve uredne prijave podnete u jednoj od zemalja članica Unije,podnosilac prijave može, u određenom vremenskom periodu (12 meseci zapatente i korisne modele, 6 meseci za žigove, industrijske modele i uzorke),tražiti zaštitu u svim drugim zemljama članicama Unije, pri čemu će se zasve kasnije podnete prijave, koje se odnose na isti predmet zaštite, priznatipravo prvenstva (prioritet) prve podnete prijave.19 Pravo sajamskogprioriteta se odnosi na priznanje izložbenog prvenstva za prijave patenta,korisnog modela, žiga, industrijskog modela i uzorka, čiji su predmetizaštite izloženi na zvanično priznatoj međunarodnoj izložbi na teritorijineke od zemalja članica Unije.

Ugovor o saradnji u oblasti patenata (PCT)Ugovor o saradnji u oblasti patenata je međunarodni ugovor

zaključen 1970. godine u Vašingtonu, čiji je cilj saradnja zemalja nasledećim poslovima: podnošenju patentnih prijava, utvrđivanju stanjatehnike u postupku patentiranja, ispitivanju prijava i širenju tehničkihinformacija koje su sadržane u njima. On ipak ne predviđa i izdavanjemeđunarodnih patenata, jer obavezu za izdavanje patenata, kao iodgovornost u vezi sa tim, zadržavaju isključivo nacionalni patentni zavodi.Ugovor o saradnji u oblasti patenata je u potpunosti usklađen sa Pariskomkonvencijom o zaštiti industrijske svojine.20 Izvan mehanizma koji jeuspostavljen ovim Ugovorom, jedini način da se obezbedi patentna zaštitaza isti pronalazak u više zemalja, jeste podnošenjem odvojenih patentnihprijava u svakoj zemlji pojedinačno, što iziskuje ponavljanje posla. Tako daje Ugovor o saradnji u oblasti patenata ustanovio sistem čiji je cilj da, uinteresu korisnika patentnog sistema i nacionalnih patentnih administracija,pojednostavi, pojeftini i učini efikasnijim obezbeđenje patentne zaštite zaisti pronalazak u više zemalja.

Ugovor o saradnji u oblasti patenata uspostavlja preciznu procedurukoja se zove međunarodna faza postupka patentiranja. Na nju se nadovezujetzv. nacionalna faza, tj. nacionalni patentni zavod, na temelju rezultata umeđunarodnoj fazi, donosi odluku o odobravanju, odnosno odbijanju

19 Vesna Besarović, Blagota Žarković, Intelektualna svojina – međunarodni ugovori,Dosije, Beograd, 1999. godine, str. 427.

20 Ibidem, str. 430.

146


patentne zaštite. Ovaj Ugovor pruža znatne prednosti državama članicama,nacionalni patentni zavodi rade ekonomičnije i racionalnije, jer ne moraju daobavljaju čitav niz radnji, dok se takođe ne smanjuju nužno prihodi odnacionalnih taksi, zbog toga što se čitav postupak finalizira u zemljidomaćinu. Nacionalni patentni zavod ima mogućnost da smanji takse unacionalnoj fazi postupka, polazeći od ovih ušteda, i da na taj način motivišeinostrane podnosioce prijave da traže patentnu zaštitu međunarodnim putem.

U najvećem broju zemalja, čak i najrazvijenijih, većinu patentnihprijava podnose stranci. To je posledica potrebe da vlasnik nove tehnologijeobezbedi patentnu zaštitu u svakoj zemlji u kojoj smatra da postojiekonomski interes za korišćenje njegove tehnologije. Inostrane prijavepatenata čine osnov priliva iz inostranstva, što podstiče razvoj u privredizemlje domaćina. Ugovor o saradnji u oblasti patenata olakšava podnošenjepatentnih prijava i doprinosi transferu tehnologije.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) Prema ovom Sporazumu patenti se dodeljuju za svaki pronalazak,

bilo da se radi o proizvodima ili postupcima iz svih oblasti tehnike, poduslovom da su novi, da sadrže inventivni nivo i da su podobni zaindustrijsku primenu. Sporazum reguliše generalnu obavezu svih članicaWTO na poštovanje odredbi Pariske konvencije iz 1967. godine. Poredtoga, predviđa se obaveza odobrenja roka zaštite od 20 godina, računajućiod datuma podnošenja prijave, za većinu pronalazaka u oblasti tehnike, bezobzira da li se radi o proizvodima ili postupcima.

Patenti treba da budu dostupni i da se patentna prava mogu koristitibez diskriminacije u odnosu na mesto pronalaska, oblast tehnike kao i da lise radi o uvezenim ili lokalno proizvedenim proizvodima. Istovremeno, izpatentne zaštite se mogu isključiti pronalasci čija je komercijalnaeksploatacija zabranjena radi zaštite javnog reda i morala, radi zaštite životai zdravlja ljudi, biljaka i životinja, te da bi se izbeglo ozbiljno narušavanježivotne sredine.

Članice takođe mogu isključiti iz patentne zaštite:

a) dijagnostičke, terapeutske i hirurške metode lečenja ljudi iliživotinja;

b) biljke i životinje, osim mikroorganizama, i suštinski biološkepostupke za proizvodnju biljaka ili životinja, osim nebioloških i

147


mikrobioloških postupaka.21 Za biljne sorte se međutim predviđazaštita i to, bilo putem patenata bilo odgovarajućim sui generissistemom, ili njihovom kombinacijom.

Patent svom vlasniku daje isključiva prava da:

1) kada je predmet patenta proizvod, spreči treća lica koja nemajunjegovu saglasnost da vrše dela proizvodnje, korišćenja, nuđenja naprodaju, prodaje ili uvoza u te svrhe tog proizvoda;

2) kada je predmet patenta postupak, spreči treća lica koja nemajunjegovu saglasnost da vrše delo korišćenja postupka, kao i delakorišćenja, nuđenja na prodaju, prodaje ili uvoza u ove svrhe barproizvoda direktno dobijenih tim postupkom. Vlasnici patentatakođe imaju pravo da prenose ili ustupaju patent u nasleđe i dazaključuju ugovore o licenci.

Sporazum reguliše i detaljne uslove korišćenja predmeta patenta, bezdozvole titulara prava, kada je u pitanju prinudna licenca ili akt vlade bilokoje od članica WTO. Odobrena patentna prava na proizvodni proces semoraju proširiti i na sve proizvode koji se direktno dobijaju iz tog procesa.Pod određenim uslovima, međutim, sud može narediti navodnomprekršitelju da dokaže da za dati proizvod nije koristio patentirani proces.

6. SRBIJA I CRNA GORA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINIPATENTNIM PRAVIMA

Zaštita patentnih pravaPrema Zakonu o patentima rezultati stvaralačkog rada se u spoljnom

svetu pojavljuju kao pronalasci u najširem smislu reči. Rezultatistvaralačkog rada mogu dobiti pravnu zaštitu na osnovu nacionalnih propisai međunarodnih konvencija u obliku patenta, malog patenta, korisnogmodela, tehničkog unapređenja, know how-a, uzorka i modela, biljnih sortii topografija integrisanih kola. Pronalazak u užem smislu predstavlja novorešenje nekog tehničkog problema koje se može primeniti u nekoj odprivrednih delatnosti. To je finalni rezultat pronalazačkog rada koji se možepraktično primeniti i iskorišćavati.22 Pronalazak koji ispunjava uslove

21 TRIPS Sporazum, Internet: http://www.yupat.sv.gov.yu/Stranice/TRIPS/TRIPS_Index.htm 25/06/2003.

22 Vesna Besarović, Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorsko pravo, op .cit.,str. 13.

148


predviđene pozitivnim propisima određene zemlje za dobijanje pravnezaštite dobija pravnu zaštitu u toj zemlji u obliku patenta.

Zaštita pronalazaka u Srbiji i Crnoj Gori regulisana je:

• Zakonom o patentima (“Službeni list SCG”, br. 32/04),23

• Uredbom o postupku za priznanje patenta, odnosno malog patenta(“Službeni list SRJ”, br. 7/96),

• Zakonom o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata(“Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori” broj 3/96).

• Sporazumom o saradnji i proširenju (“Službeni list SCG –Međunarodni ugovori” broj 14/2004 – 18. 06. 2004)

Pronalasci se mogu zaštititi patentom i malim patentom. Patent jepravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov,koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Mali patent je pravokojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivninivo koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnikeod strane stručnjaka, ali nema inventivni nivo koji se traži za patent.Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenjekoje se odnosi na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili rasporednjegovih sastavnih delova.

Patent i mali patent razlikuju se:

• po predmetu zaštite: predmet pronalaska koji se štiti patentom možebiti proizvod (uređaj, supstanca, kompozicija, mikroorganizam,biljna ili životinjska ćelijska kultura) i postupak. Predmet pronalaskakoji se štiti malim patentom može biti samo proizvod (uređaj);

• po vremenu trajanja: patent traje 20 godina od dana podnošenjaprijave, a mali patent 6 godina, sa mogućnošću produženje dva putapo dve godine;24

• po postupku po prijavi: postupak po prijavi patenta čine tri faze, a zazaštitu pronalaska malim patentom dovoljna je formalna urednostprijave.

Međutim, po sadržaju prava, patent i mali patent su identični isvom nosiocu obezbeđuju ista prava. Pravna zaštita patentom, odnosno

23 Skupština Srbije i Crne Gore, na sednici održanoj dana 02. 07. 2004. godineusvojila je Zakon o patentima

24 Prema Zakonu o patentima iz 1995. godine mali patent je imao vreme trajanja 10godina od dana podnošenja prijave.

149


malim patentom znači da se pronalazak ne sme komercijalno izrađivati,koristiti, stavljati u promet ili prodavati bez saglasnosti njegovog nosioca.Dakle, nosilac patenta, odnosno malog patenta, ima pravo da odluči komože, a ko ne može da koristi njegov pronalazak za vreme trajanja zaštite.

Nosilac prava može dati licencu drugim licima da koriste pronalazakpod uslovima koji su predmet međusobnog ugovaranja. Nosilac pravamože, takođe preneti pravo na drugo lice koje postaje njegov novi nosilac.Nakon isteka trajanja prava ili prestanka njegovog održavanja, zaštitaprestaje, a pronalazak postaje javno dobro. To znači da nosilac prava višenema isključivo pravo na pronalazak, i on postaje slobodan za komercijalnoiskorišćavanje.

Trgovina patentnim pravimaPatent obezbeđuje nosiocu društvenu afirmaciju za kreativan rad,

kao i materijalnu naknadu za pronalazak koji ima potvrdu na tržištu. U istovreme, time se podstiče pronalazaštvo koje obezbeđuje poboljšanje kvalitetaljudskog života. Patentirani pronalasci zadiru u svaki aspekt ljudskog života,od prenosa električne energije i daljinskog upravljanja (Teslini patenti),električnog osvetljenja (Edisonovi i Snjanovi patenti), plastike(Baekelandovi patenti), do hemijskih olovaka (Biroovi patenti) imikroprocesora (Intelovi patenti).

Slika broj 1: Pregled prijava patenata za 2002. po oblastima tehnike u Srbiji i Crnoj Gori

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, Internet: www.yupat.sv.gov.yu 05/03/2004.

Preparati za medicinske

i higijenske nam ene,

17.7

Elektrotehnika, 4.3

Organska hem ija, 29Ostalo, 30.2

Zdravlje , 5.3Transport, 4 .6

G radjevinarstvo, 4.5

M ašinstvo, 4.4

150


U našoj zemlji tokom 2002. godine najviše patenata je prijavljeno udve oblasti, i to, organskoj hemiji (29%) i preparata za medicinske ihigijenske namene (17,7%). Ove dve oblasti se nalaze daleko ispredzdravstva, transporta, građevinarstva i ostalih. Zbog rada u ratnomokruženju zdravstveni radnici Srbije i Crne Gore bili su u kontaktu sažrtvama u prilici da otkriju nove metode primene postojećih lekova. Lekarei sve druge, koji su tokom obavljanja svog redovnog posla, došli dopronalaska, trebalo bi posebno podsticati da svoje otkriće patentiraju, jer zanjih se mogu zainteresovati i velike svetske kompanije.

Slika broj 2: Pregled prijava malih patenata za 2002. po oblastimatehnike u Srbiji i Crnoj Gori

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, Internet: www.yupat.sv.gov.yu 02/02/2004

Mali patent je tokom 2002. godine bio prijavljen najviše u oblasti

transporta (14,6%), zatim slede zdravlje (11,9%) i proizvodi za ličnu i

kućnu upotrebu (11,9%). Međutim, u ovom slučaju su i ostale oblasti

tehnike zastupljene u velikom procentu, tako da se nadamo da će se ovaj

trend nastaviti.

Da bi dobio patentnu zaštitu, nosilac prava (pronalazač) je dužan da

pronalazak opiše potpuno i jasno, tako da stručnjak iz odgovarajuće oblasti

tehnike može da ga primeni. Na taj način, patenti ne samo da pružaju zaštitu

nosiocu patenta, već su izvor vrednih tehničkih informacija i inspiracija

budućim generacijama istraživača i pronalazača.

O stalo, 43.4

Zdravlje, 11.9

G rejanje i osvetljenje, 7.3

Proizvodi za licnu i kucnu

upotrebu, 11.9

Transport, 14.6

Poljoprivreda, 2.7

E lektrotehnika, 8.2

151


Patent, odnosno mali patent, je teritorijalno pravo i priznat od stranenašeg Zavoda za intelektualnu svojinu važi na području naše zemlje.Ugovor o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation Treaty – PCT)predviđa podnošenje jedne međunarodne patentne prijave koja ima istipravni učinak kao i podnošenje nacionalne prijave u svakoj od naznačenihzemalja. Time je omogućeno da podnosilac prijave može da podnese jednuprijavu i da zahteva zaštitu u više zemalja potpisnica PCT u kojima imanameru da štiti pronalazak.

Pravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, patent i mali patentmogu da budu u celini ili delimično predmet prenosa na osnovu ugovora oprenosu ili na osnovu nasleđivanja. Ugovor o licenci regulisan je članovima686. – 711. Zakona o obligacionim odnosima. To je ugovor kojim seobavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi, u celini ili delimično,pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, a sticalaclicence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Ugovor o licencimora da se zaključi u pismenoj formi. Licenca za iskorišćavanjepatentiranog pronalaska, ne može biti zaključena na vreme duže od trajanjazakonske zaštite tih prava. Ugovor o licenci upisuje se u odgovarajućiregistar koji vodi Zavod, a ugovor koji nije upisan u registar ne proizvodipravno dejstvo prema trećim licima.

Tabela broj 6: Pregled prijava patenata u periodu 2000-2003. godine u Srbiji i Crnoj Gori

Podnosilac 2000 2001 2002 2003 2002/2003

Domaæi 324 362 359 381 +22

Strani 524 573 657 658 +1

- PCT prijave 498 545 625 635 +10

- ostalo 26 28 32 23 -9

Ukupno 848 935 1016 1039 +23

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore,

Internet: www.yupat.sv.gov.yu 05/02/2005

Tokom 2002. godine Zavodu je podneto 1165 prijava pronalazaka odkojih je za 1016 tražena zaštita u vidu patenta, a za 149 zaštita u vidu malogpatenta. Domaća pravna i fizička lica su podneli 507 prijava, dok su stranafizička i pravna lica podneli 658 prijava. Od stranih prijava najveći deo,odnosno 68% dolazi iz četiri zemlje, i to, SAD, Nemačke, Francuske i

Domaći

152


Švajcarske. Zainteresovanost stranih fizičkih i pravnih lica da registrujusvoj patent u Srbiji i Crnoj Gori pokazuje da im ovo tržište pruža uslov zaprofitabilno ulaganje. Spremnost da zaštite svoj patent ukazuje i naspremnost za dugoročno prisustvo na našem tržištu.

Tokom 2003. godine Zavodu je podneto 1188 prijava pronalazaka odkojih je za 1039 tražena zaštita u vidu patenta, a za 149 zaštita u vidu malogpatenta. U odnosu na predhodnu godinu, primetan je neznatan rast. Takođevidimo da se nastavlja trend većeg prisustva stranih u odnosu na domaćepatentne prijave.

Tabela broj 7: Pregled prijava malih patenata u periodu 2000-2003. godine u Srbiji i Crnoj Gori

Podnosilac 2000 2001 2002 2003

Domaæi 72 108 148 149

Strani - 2 1 0

Ukupno 72 110 149 149


Od ukupnog broja stranih prijava u 2002. godini 95% (625) jepodneto preko Ugovora o saradnji u oblasti patenata. To je najboljipokazatelj uspešne međunarodne saradnje. Nadamo se da će se mudrompolitikom patentne zaštite u našoj zemlji ovaj pozitivan trend nastaviti.

Tabela broj 8: Pregled registrovanih patenata u periodu 2000-2003. godine u Srbiji i Crnoj Gori

Podnosilac 2000 2001 2002 2003

Domaæi 3 31 73 86

Strani - 11 58 93

Ukupno 3 42 131 179


Tokom 2003. godine priznato je, odnosno registrovano 179 patenata,od kojih je 86 priznato domaćim, a 93 stranim podnosiocima prijava. Odukupnog broja patenata priznatih stranim podnosiocima, samo je 17 patenata

Domaći

Domaći

153


priznato za prijave po kojima se postupak vodio u nacionalnoj fazi postupkapo PCT prijavama (18,30%). Od ukupnog broja patenata priznatih domaćimnosiocima prava, 75 patenata ili 87,20% priznato je pojedincima, 7 ili 8,1%preduzećima, a samo 4 patenta, ili 4,7% domaćim institutima. Ukupan brojprijavama po kojima je okončan upravni postupak u protekloj godini posvim osnovama je 1199. Dakle, postupak po 179 prijava okončan jepozitivno, što predstavlja 15%. Međutim, ukoliko se u obzir uzme i brojpriznatih malih patenata, broj pozitivnih okončava iznosi 279, odnosno23,26%. Tokom godina zadržan je trend prema kome se stranim nosiocimaprizna više patenata, nego domaćim.

Zavodu za intelektualnu svojinu su tokom 2003. godine podnete 34međunarodne prijave, a od početka primene PCT-ugovora u našoj zemlji(1997. godine) ukupno je podneto 167 međunarodnih prijava.

LITERATURA

1. „Zakon o patentima”, Službeni list SCG, br. 32/2004 – 02. 07. 2004.

2. „Sporazumom o saradnji i proširenju”, Službeni list SCG - Međunarodniugovori, br. 14/2004 – 18. 06. 2004.

3. „Uredba o postupku za priznanje patenta, odnosno malog patenta”,Službeni list SRJ, br. 7/96.

4. „Zakon o patentima”, Službeni list SRJ, br. 15/95 – 24. 03. 1995.

5. „Zakonom o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata”,Službeni list SRJ – Međunarodni ugovor”, br. 3/96.

6. Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights(TRIPS Agreement), Sporazum o trgovinskim aspektima pravaintelektualne svojine (TRIPS sporazum), Internet: http://www.yupat.sv.gov.yu/Stranice/TRIPS/TRIPS_Index.htm 25/06/2003.

7. Budapest Treaty on the International Recognition of the Deposit ofMicroorganisms for the Purposes of Patent Procedure, Budimpeštanskisporazum o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radipostupka patentiranja, od 28. aprila 1977.godine, sa dopunom iz 1980.godine, u: Vesna Besarović, Blagota Žarković, Intelektualna svojina –međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999, str. 125-34.

8. Convention on the Grant of European Patents (European PatentConvention), Konvencija o evropskom patentu, od 5. oktobra 1973.godine, u: Vesna Besarović, Blagota Žarković, Intelektualna svojina –međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999, str. 136-89.

154


9. International Convention for the Protection of New Varieties of Plants(UPOV), Međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti, od 19.marta 1991. godine, u: Vesna Besarović, Blagota Žarković,Intelektualna svojina – međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999,str. 312-328.

10. OECD, Patent database, Internet: http://www.oecd.org 25/12/2003.

11. Paris Convention for the Protection of Industrial Property, Pariskakonvencija o zaštiti industrijske svojine, od 14 jula 1967. godine, u:Vesna Besarović, Blagota Žarković, Intelektualna svojina –međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999, str. 59-80.

12. Patent Cooperation Treaty (PCT), Ugovor o saradnji u oblasti patenata,od 19. juna 1970. godine, u: Vesna Besarović, Blagota Žarković,Intelektualna svojina – međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999,str. 81-114.

13. Strasbourg Agreement Concerning the International PatentClassification, Strazburški aranžman o međunarodnoj klasifikacijipatenata, od 24. marta 1971. godine, u: Vesna Besarović, BlagotaŽarković, Intelektualna svojina – međunarodni ugovori, Dosije,Beograd, 1999, str. 115-24.

14. Vesna Besarović, Blagota Žarković, Intelektualna svojina –međunarodni ugovori, Dosije, Beograd, 1999.

15. Vesna Besarović, Intelektualna svojina, industrijska svojina i autorskopravo, Čigoja štampa, Beograd, 2000.

16. WIPO, Broad summary of patents figures, Publication B 2000, Part IExtracts, Internet: http://www.wipo.int 25/12/2003.

17. WIPO, Industrial Property Statistic, Publication A, 2001, Internet:http://www.wipo.int 25/12/2003.

18. Zavod za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, Internet:www.yupat.sv.gov.yu 05/03/2004.

19. Zbornik radova, Multilateralni trgovinski pregovori – Usluge,investicije i intelektualna svojina, Konzorcijum ekonomskih institutaJugoslavije, Beograd, 1989. godine.

155


Sanja JELISAVAC

PATENT RIGHTS IN INTERNATIONAL TRADE

SUMMARY

The significance of intellectual property rights grows for tradesimultaneously with the growth of the share of high technology and knowledge ofintensive products in the overall world trade. There is a strong economic need forpatent protection. The paper analyses the origin, process of changes and prospectsfor trade in patent rights. It is necessary to functionally protect them so thatinternational trade in patent rights can proceed. The basic criterion for authorisationof the protection should be the invested effort in attaining the goal its creator hasstriven to as well as the degree of merit for creation of a piece of intellectual goods.The criterion of social benefit offers the basis for justification of that protection.Actually, if a society does not award creators an optimal social output would not beachieved. This would occur particularly be the case if the illegal use of intellectualproperty is not prohibited. Such a bad policy a country pursues would discourageinnovators, what would for a long period of time cause decline in GDP.

In order to keep on developing this field it is necessary to encouragedevelopment in a proper way and by applying appropriate economic factors. Theinternational trade in patent rights is stimulated by higher protection of these rights,when, for example, exports in patent products on a foreign market is on the increase.For a short period of time, only an exporting country benefits from a higherprotection of patent rights. From a static point of view, patent rights can be regardedas a mechanism for technology transfer that worsens the international allocation ofoutput. But for a long period of time protection promotion positively affects bothdeveloped and developing countries. International recognition of patent rights can bealso interpreted as an adjustment mechanism offering guarantees for achievement ofa dynamic competition among countries. It is through patent rights that innovatingcountries are encouraged to develop new technologies that in the next generationswill be used by following countries. This mechanism brings about a continuoustechnological process and economic growth and from the dynamic point of view,both leading and following countries benefit from them. Protection promotion givesrise to growth of international trade in patent rights.

Increase in the innovative activity has led to adoption of a large number ofinternational legal regulations. The fast development of human thought and anincreasing number of innovations has been regulated by numerous internationalconventions and agreements.

The degree of patent protection is important for the foreign investors whowish to access the markets in Serbia and Montenegro. When laws in this field are

156


adopted Serbia and Montenegro will fulfil significant preconditions forharmonisation and modernisation of laws according to the requirements imposedby the EU, the Process of Stabilisation and Associations and WTO rules (especiallythose included in TRIPS). The net importing countries of intellectual property, asours is, should implement the TRIPS Agreement in the ways that promote adynamic competition. According to the TRIPS Agreement, it is necessary toappropriately implement the laws based on the same principles all over Serbia andMontenegro, since it is the only party in the negotiations with WTO. Of course, theadopted harmonised and transparent national laws on intellectual property are nota guarantee that Serbia and Montenegro has reached the required level of legalprotection in this field. It is important to ensure a genuinely efficient protection ofthose rights. This includes application and implementation of those laws. Serbiaand Montenegro should start preventing efficiently the sale of forged and piraticalgoods that are openly sold all over the country. By taking a co-ordinated anddecisive action, negative effects of forgery would be eliminated or limited andthere would be made short- and long-term achievements that enjoy confidence ofthe international community.

Documents

PATENTNA PRAVA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI · 2008-06-18 · 131 MP 1-2, 2006 – Patentna prava u međunarodnoj trgovini (str. 128-156) uticaj u celom svetu i ista ideja može da bude