Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUKOMASACIJA U RADENKOVIĆU I ZASAVICI:

Prvo objašnjenja, pa odlučivanje Strana 3.

NAKNADA ŠTETE RATARIMA BOSUTA I SREMSKE RAČE:

Voda odnela - grad vraća Strana 7. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 72 • 25. septembar 2015. • cena 40 dinara

od 14.9. do 18.9. 2015.

NI KIN CI • U PO SE TI PO RO DI CI ČI KA RIĆ

Rast ce ne so je

Rast ce ne pše ni ce

Star to va lo tr go va nje ku ku ru zom ro da 2015.

PAPRIKA

Sep tem bar se bli ži kra ju što zna či da po la-ko po či nje vre me u ko jem go spo da ri pa-pri ka. Ko li ko je ovo po vr će va žno naj bo lje

zna ju Jar ča ni ko ji tvr de da pro iz vo de naj bo lju ro bu.

Tre nut na ce na cr ve ne ro ge iz no si 200 do 300 di na ra za džak od šest do se dam ki la, ali je kup ci ma uvek is pla ti vi je da ku pe kar ton sko pa ko va nje od 14 ki lo gra ma pa pri ke, dok za ki-lo gram ši lje na ja rač kim te zga ma tre ba iz dvo ji ti 35 di na ra. Stra na 11.

Strana 9.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Strana 9.

Vinograd tražipoštovanje

Ma li nja ci u sr cu Sre ma

Dra gan i Mir ja na Či ka rić su du go raz-mi šlja li da li da ra tar stvo za me ne ne-kom dru gom pro iz vod njom. Ka ko sa-

da stva ri sto je, iz gle da da su bi li u pra vu. Ne dav no su sve li ra čun i, ka ko re ko še, le po za ra di li.

Stra na 5.

ŠIDSKI VINOGRADAR MILOŠ RADEKA:

2 25. septembar 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Je se nji ra do vi na srem skim po-lji ma su u pu nom je ku. Naj vi še lju di i me ha ni za ci je an ga žo va no

je na ski da nju ro da mer kan til nog ku ku ru za ko jim je na srem skim po-lji ma za se ja no 119.506 hek ta ra.

Ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri-vred ne ko mo re vla di mir vla o vić ka že za “Srem sku po ljo pri vre du” da iz ve šta ji sa te re na spo ro pri sti žu, ali se ipak mo že go vo ri ti o ša ro li kim pri no si ma ko ji ove go di ne naj vi še za vi se od to ga ko li ko je le tos bi lo ki še na po je di nim par ce la ma.

- O pro seč nim pri no si ma je još ra no go vo ri ti, ali pri me ra ra di, mo-že se is ta ći da je na po čet ku ber-be u rum skom ata ru pri nos ku ku-ru za oko 4,5 to ne po hek ta ru. Što se sun co kre ta ti če, ski nut je rod sa svih 9.267 hek ta ra, a pri kra ju je i ski da nje use va so je sa 30.017 hek-ta ra. Pre o sta lo je da se ski ne rod sa

par ce la ko je su za se ja ne ka sni jim sor ta ma. Či nje ni ca je da će rod bi ti znat no ma nji od že lje nog, a za ilu-stra ci ju je do vo ljan po da tak da je u rum skom ata ru pro e čan pri nos so je 1,5 to na po hek ta ru. Za ni mlji vio je da smo do bi li in for ma ci je i da je na par ce la ma u pe ći nač koj op šti ni rod so je ove go di ne znat no bo lji ne go u šid skim ata ri ma što se do sa da ni je

de ša va lo. Tek ka da se kom ple ti ra ju zva nič ni iz ve šta ji, do bi će mo po dat ke za de talj ni je ana li ze – ka že Vla o vić.

Pre ma in for ma ci ja ma do ko jih je do šao naš list, na pod ruč ju šid ske op šti ne pro se čan pri nos sun co kre ta bio je 2,94 to ne po hek ta ru, a so ja je ro di la 1,83 to ne po hek ta ru.

O ve li kim osci jal ci ja ma u pri no si-ma, go vo ri i struč ni sa rad nik u Po ljo-

pri vred noj struč noj slu žbi Srem ska Mi tro vi ca dr vla di mir Ma rić ko ji is ti če da su ši rom Sre ma pri met ne raz li ke u pri no si ma i unu tar jed nog ata ra što naj bo lje go vo ri o to me da su na pri no se ku ku ru za uti ca le, ne sa mo vre men ske (ne)ne pri li ke, već i iz bor hi bri da, kva li tet ze mlji šta i pri me na pu ne agro teh ni ke.

- Vre men ske pri li ke to kom ju la i av gu sta me se ca ni su po go do va le raz vo ju ra tar skih use va, po seb no ku ku ru za. Vi o ske tem pe ra tu re, pra-će ne ne do stat kom pa da vi na, utic-le su na lo šu oplod nju ku ku ru za, na lo še for mi ra nje i na li va nje zr na i kao po sle di ca sve ga to ga,oče ku-je se da će i pri nos ku ku ru za bi ti uma njen, ka ko u od no su na pro šlu go di nu, ta ko i u od no su na vi še go-di šnje pro se ke – ka že dr Ma rić za naš list.- Ber ba ku ku ru za u kli pu i kom baj ni ra nje u zr nu uve li ko tra je,

a pri no si su raz li či ti i u mno go me za vi se od pri me nje ne teh no lo gi je pro iz vod nje, na ka kvom ze mlji štu se ku ku ruz uz ga ja, a ove go di ne je mno go zna čio i lo kal ni ras po red pa da vi na. Ima mo slu ča je ve da je u po je di nim de lo vi ma Sre ma bi lo pa-da vi na to kom ju la i av gu sta me se ca i to se od ra zi lo i na pri nos. Oče ku je-mo, glo bal no gle da no da ove go di-ne, pro se čan rod ku ku ru za u Sre mu bu de za 20 do 30 od sto, u za vi sno-sti od lo ka li te ta.

Po sto je raz li ke od op šti ne do op šti ne, čak i unu tar jed nog ata-ra. Sve za vi si od to ga ka kav je bio let nji ras po red pa da vi na. U Voj ki, Man đe lo su, Di vo šu po sto je raz li ke u pri no si ma čak i unu tar jed nog ata-ra pa ta mo pri no si za vi se ka ko od teh no lo gi je, ta ko i od ze mlji šta, ali i od hi bri da ko ji su se ja ni.

Ž. n.

Po če tak ovo go di šnje ber be obe-le ži lo je i to da ma li pro iz vo-đa či uglav nom be ru ku ku ruz u

kli pu i sme šta ju ga u čar da ke, bez že lje da ga usko ro kru ne i pro da-ju. ...

Zbog su še pro se čan pri nos ku ku-ru za u Bač koj, ali i na ve ćem de lu voj vo đan skih ata ra, kre ta će se od 3 i po do 4 to ne. To su zva nič ne pro-ce ne. Na te re nu ima slu ča je va gde je ob ra no ma nje od to ne po hek ta-ru, ali ni su ret ki ni re kor di od čak 12 to na zr na po hek ta ru.

Ono što be le ži po če tak ovo go-di šnje ber be na še naj ma sov ni je ži ta ri ce je i to da ma li pro iz vo đa či uglav nom be ru ku ku ruz u kli pu i sme ša ta ju ga u čar da ke, bez že lje da ga sko ro kru ne i pro da ju.

Pro šle go di ne be ri ćet, ove go di-ne su ša – oce na je mno gih kad je rod ku ku ru za u pi ta nju, no sve če-šće struč nja ci i pa o ri ni su sklo ni da po dr že ta kvu glo bal nu pro ce nu.

I u Bač koj, na re la tiv no ma lom pro sto ru ne kad i u istom ata ru, use vi iz ge la da ju pot pu no dru ga či je. Iako sve sni da je su ša uze la da nak, pro iz vo đa či u Ku cu ri, na kon pr ve ber be u kli pu, ka žu da su pri no si žu tog zla ta tek ne što ma nji ne go la ne.

Po ljo pri vred nik Ju li a jan Va da ski pro ce nju je da je rod ku ku ru za do-bar i da je on svo ja dva čar da ka, kao i la ne, na pu nio ku ku ru zom.

- Ob rao sam ku ku ruz u kli pu jer mi to da je ne ku si gur nost, a isto-vre me no ni ko me ne pla ćam la ger ni tre ti ra nje si lo sa. Po red to ga, imam

i lo še is ku stvo ka da je pla ća nje u pi ta nju. Se lja ci ma se obe ća va ber-zan ska ce na, a na kra ju ne bu de ta ko. Za to ću sa če ka ti i pro da ti ku-ku ruz kad mi ce na bu de od go va ra la – ka že Ju li jan.

Ni Vla di mir Sa bo Daj ko za sad ne raz mi šlja o pro da ji ku ku ru za.

- La ne su nam za ku ku ruz nu di li po 10 i 12 di na ra za ki lo gram, što je za pro iz vo đa če bi la pra va ka ta-stro fa. Lju di ni su ima li ni go ri vo da pla te, a on da su se hva li li ka ko je dr ža va naj vi še za ra di la na iz vo zu pše ni ce i ku ku ru za. To je ono što

naj vi še po ga đa baš nas ma le pro iz-vo đa če – is ti če Vla di mir.

Si ni ša Ja gli ca čak je ku pio po lov-ni „Zma jev“ be rač, ka ko bi pru žao uslu ge se lja ci ma ko ji ne ma ju sop-stve nu me ha ni za ci ju i za do vo ljan je, jer ve ći na pro iz vo đa ča že li da sme šta kli po ve u čar da ke, ta ko da za nje ga ima po sla.

Kad će pro da va ti ku ku ruz ovi pro-seč ni ili, ka ko oni ka žu, ma li pro iz-vo đa či? Tek na pro le će, pred se tvu, kad im za tre ba re pro ma te ri jal. Ako išta dru go, čar da ka ne manj ka...

d. du mo njić (RTV)

Na po čet ku ber be ku ku ru za u cen tral noj Sr bi ji po ljo pri vred-ni ci oče ku ju da će pri nos bi ti

i vi še ne go pre po lo vljen ove go di ne zbog ve li ke su še ko ja je uti ca la i na for mi ra nje zr na u kli pu. Ni za sa di so je u Šu ma di ji ni su pro šli bo lje pa će po ljo pri vred ni ci je dva us pe ti da vra te no vac ko ji su ulo ži li u sa mu pro iz vod nju.

Po ljo pri vred ni ci u Šu ma di ji po če li su sa ber bom ku ku ru za iako su kli-po vi do sta ma nji ne go pret hod nih go di na.

Pri nos ku ku ru za je zbog ve li ke su še i ja kog sun ca na ve ći ni nji va Cen tral ne Sr bi je ma nji za 60 od sto u od no su na pro šlu go di nu.

Mi la nu Vuč ko vi ću, po ljo pri vred-ni ku iz se la Ra ško vić kod Kni ća, uma njen je pri nos na svim ra tar-skim kul tu ra ma i ove go di ne je dva će mo ći da po kri je tro ško ve pro iz-vod nje.

- Ulo ži li smo oko 500 evra po hek ta ru. Ovim ro dom i sa ovom ce-nom ku ku ru za ko ja je sa da ne kih 16-17 di na ra, mi ne mo že mo ni se-tvu da po kri je mo. Ku ku ruz je upo la ma nji ne go pro šle go di ne, skroz je osu šen jer kod nas ni je pa la do bra ki ša po sled nja tri me se ca. Ku ku ruz

je bio bez vo de i sa da se sma njio, iz ra dio je zr no, ali ne ma pri no sa. Da ni je osta lo ne što od pro šle go di ne, mo rao bih da sma njim i broj sto ke ali po što imam od pro šle go di ne, ne ka tri - če ti ri osta vlje na va go na ku ku ru za, us pe ću da odr žim stoč ni fond - ka že Mi lan Vuč ko vić.

Naj ve ći pro blem po ljo pri vred ni ka je taj što ove go di ne ne će mo ći ni da za ra de od ra tar skih kul tu ra s ob-zi rom na tro ško ve pro iz vod nje.

- Pro blem je uglav nom ce na ali ne sa mo kraj njeg pro iz vo da, zr na ku ku ru za, ko ja va ri ra i ni je sta bil-na, me nja se iz go di ne u go di nu u za vi sno sti od to ga ka ko ne ko na tr-ži štu od re di, već i ce ne re pro ma-te ri ja la, po go to vu naf te, su do sta vi so ke ta ko da su sa ma ula ga nja u po ljo pri vre du vi so ka. Sa dru ge stra-ne, ka da se de se ne po go de kao što su su še, po pla ve, grad sve to uti če da se sma nje pri no si - ka že Ne boj ša Ar se ni je vić, šef od se ka za po ljo pri-vre du u op šti ni Knić.

Po ljo pri vred ni ci tvr de da uvek ima pro ble ma u pro iz vod nji ka da ra tar ske kul tu re za vi se od kli mat-skih uslo va, me đu tim u po sled njih par go di na ne pam te ve ću su šu u Šu ma di ji. rtv

NO VI SAD • Je se nJa Ber Ba u Bač kOJ

ne žu re s pro da jom- la ne su nam za ku ku ruz nu di li po 10 i 12 di na ra za ki lo gram, što je za pro iz vo đa če bi la pra va ka ta stro fa. lju di ni su ima li ni go ri vo da pla te, a on da su se hva li li ka ko je dr ža va naj vi še za ra di la na iz vo zu pše ni ce i ku ku ru za. to je ono što naj vi še po ga đa baš nas ma le pro iz vo đa če – pri ča ju bač ki ra ta ri

Čar­da­ka­ne­manj­ka

KRA GU JE VAC Ber Ba ku ku ru za u Šu Ma di Ji

su ša pre po lo vi la rod

Kli­po­vi­bez­do­brog­zr­na

Je se nJa Ber Ba u sre Mu

let nje ki še od re di le pri nospo če tak ber be ku ku ru za u sre mu po ka zao da su na pri no se uti ca le vre men ske pri li ke, ali i pri me na agro teh ni ke, kva li tet ze mlji šta i iz bor hi bri da

Raz­li­či­ti­pri­no­si­i­unu­tar­jed­nog­ata­ra

325. septembar 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Nad­le­žni­u­Gra­du­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­po­kre­nu­li­su­ak­tiv­no­sti­ da­ ove­ go­di­ne­ za­poč­nu­

ko­ma­sa­ci­ju­ u­ dve­ ka­ta­star­ske­ op­šti­ne­na­ te­ri­to­ri­ji­ ko­ja­pri­pa­da­Ma­čvi,­ a­ gde­ taj­ po­sao­ do­ sa­da­ ni­je­bio­ura­đen­ ili­ gde­ je­ tre­ba­lo­da­se­sta­nje­ na­ te­re­nu­ pro­me­ni,­ te­ ta­ko­eli­mi­ni­šu­ ma­le­ par­ce­le,­ a­ sve­ do­pri­ne­se­ukrup­nja­va­nju­po­se­da­i­bo­ljem­is­ko­ri­šća­va­nju­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­ Ra­di­ se­ o­ ka­ta­star­skim­op­šti­na­ma­ Ra­den­ko­vić­ i­ Za­sa­vi­ca­za­ ko­je­ je­ pro­gra­me­do­ne­la­Skup­šti­na­ gra­da­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca,­ a­na­kon­to­ga­i­od­lu­ke­­o­spro­vo­dje­nju­ko­ma­sa­ci­je­ i­ re­še­nja­ o­ ime­no­va­nju­­ko­mi­si­ja.­Ali,­ka­ko­stva­ri­sa­da­sto­je­iz­ve­stan­je­po­če­tak­iz­vo­đe­nja­ko­ma­sa­ci­je­ u­ ka­ta­star­skoj­ op­šti­ni­Ra­den­ko­vić.­ U­ ka­ta­star­skoj­ op­šti­ni­Za­sa­vi­ca­to­ga­za­sa­da­ne­će­bi­ti,­jer­me­šta­ni­su­bi­li­pro­tiv­ovog­po­stup­ka­zbog­ne­do­volj­ne­upu­će­no­sti­šta­to­do­no­si­ili­još­bo­lje­zbog­dez­in­for­ma­ci­ja.

Evi dent ne po tre be

­­U­Ra­den­ko­vi­ću­su­po­ljo­pri­vred­ne­par­ce­le­ma­le,­je­dan­vla­snik­ima­mno­go­par­ce­la­svog­po­se­da­za­mlje,­da­ka­ko,­ da­ su­ u­ tom­ slu­ča­ju­ neo­p­hod­ni­ po­slo­vi­ ukrup­nja­va­nja.­ Ko­ma­sa­ci­ju­ fi­nan­si­ra­ Grad­ Srem­ska­Mi­tro­vi­ca,­ona­ne­ko­šta­ni­šta­po­ljo­pri­vred­ni­ke,­a­mi­će­mo­kon­ku­ri­sa­ti­u­ re­sor­nom­po­kra­jin­skom­ se­kre­ta­ri­ja­tu­za­po­vra­ćaj­po­lo­vi­ne­ulo­že­nih­sred­sta­va,­jer­ta­kav­kon­kurs­po­sto­ji­­­­pod­se­ća­ukrat­ko­o­­ko­ma­sa­ci­ji­­na­čel­nik­ Grad­ske­ upra­ve­ za­ po­ljo­pri­vre­du­u­Srem­skoj­Mi­trob­vi­ci­Vla­di­mir­Na­sto­vić.­Pre­ma­skup­štin­skoj­od­lu­ci­do­ne­

toj­ kra­jem­ ju­la­ ove­ go­di­ne,­ u­ Ra­den­ko­vi­ću­će­se­oba­vi­ti­ko­ma­sa­ci­ja­1.279­hek­ta­ra­ze­mlje­zbog­po­tre­be­gru­pi­sa­nja­ usit­nje­nih­ ka­ta­star­skih­par­ce­la­vla­sni­ka­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­či­ja­je­pro­seč­na­ve­li­či­na­0,39­hek­ta­ra.­Ko­ma­sa­ci­jom­će­se­do­pri­ne­ti­ gru­pi­sa­nju­ i,­ ne­ sa­mo­ ukrup­nja­va­nju­po­je­di­nač­nog­po­se­da,­već­i­ ­ ure­dje­nju­ dr­žav­nog­ ze­mlji­šta,­

omo­gu­ći­će­ se­ pro­jek­to­va­nje­ no­ve­mre­že­polj­skih­pu­te­va­u­ skla­du­ sa­teh­nič­kim­re­še­nji­ma­pu­te­va­pr­vog­i­dru­gog­re­da,­ka­na­la­i­po­ljo­za­štit­nih­po­ja­sa­ i­ re­kul­ti­va­ci­je­po­vr­ši­na­ sta­rih­polj­skih­pu­te­va.­Raz­lo­zi­ove­ko­ma­sa­ci­je­su­ i­ iz­grad­nja­po­ljo­za­štit­nih­šum­skih­po­ja­se­va,is­pra­vlja­nja­i­pro­ši­re­nja­gra­ni­ca­gra­đe­vin­skog­re­o­na,­re­a­li­za­ci­ja­pro­jek­ta­si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje­i­od­vod­nja­va­nje­kao­i­ re­ša­va­nje­ imo­vin­sko­ prav­nih­ od­no­sa­ i­ iz­ra­da­no­vog­dr­žav­nog­pre­me­ra­i­ka­ta­stra­ne­po­kret­no­sti,­pi­še­u­od­lu­ci.

Ra­den­ko­vić­pri­hva­tio­

Od­mah­ na­kon­ do­no­še­nja­ ove­od­lu­ke­ u­ Ra­den­ko­vi­ću­ je­ bio­ zbor­me­šta­na­na­ko­me­su­ im­pre­do­če­ni­po­da­ci­o­ko­ma­sa­ci­jim­ci­lje­vi­i­me­to­da­ma­i­njih­su­me­šta­ni­pri­hva­ti­li­ ve­ći­nom­ gla­so­va.­ Pred­sed­nik­Sa­ve­ta­MZ­Vla­da­Tu­ru­dić­iz­Ra­den­ko­vi­ća­ ka­že­ da­ je­ i­ pre­ ovog­zbo­ra­gra­đa­na­is­pi­ti­va­no­ras­po­lo­že­nje­Ra­den­kov­ča­na­o­ko­ma­sa­ci­ji,­a­na­sa­mom­zbo­ru­iz­vr­še­na­je­pre­zen­ta­ci­ji­va­žnog­po­sla­ta­ko­da­su­lju­di­ima­li­pri­li­ku­da­od­struč­nja­ka­ i­ čel­ni­ka­gra­da­ču­ju­od­go­

vo­re­na­pit­nja­ko­ja­su­im­bi­la­naj­in­te­re­sant­ni­ja.­­Pi­ta­li­su­me­šta­ni­ono­što­ih­ti­šti­

­­o­kva­li­te­tu­ze­mlje,­iz­ra­ži­li­že­lju­da­ne­bu­de­se­o­be­u­po­te­si­ma,­da­ako­na­po­vr­ši­ni­ima­vi­še­vlan­si­ka­da­se­nji­ho­ve­že­lje­is­po­štu­ju­i­slič­no.­For­mi­ra­na­je­ko­mi­si­ja­za­se­lo,­ko­ja­je­pro­me­nji­va,­ i­ sa­da­ se­ če­ka­ju­ pa­re­iz­po­kra­jin­skog­i­re­pu­blič­kog­fon­da­za­po­če­tak­po­sla­–­pri­ča­Vla­da­Tu­ru­duć.Šef­ me­sne­ kan­ce­la­ri­je­ u­ ovom­

se­lu­Ra­do­ji­ca­Tu­ru­dić,­do­da­je­da­je­ sve­pro­te­klo­na­ zbo­ru­ka­ko­ je­ i­tre­ba­lo,­ da­ je­ ­ sva­ko­ od­ pri­sut­nih­lju­di­ ima­li­pri­li­ku­da­pi­ta­ju­ i­da­on­lič­no­sma­tra­da­je­ko­ma­sa­ci­ja­do­bra­stvar­za­sve­one­ko­ji­ma­su­par­ce­le­sit­ne­jer­je­po­zna­to­da­se­na­ve­ćim­par­ce­la­ma­do­bi­ja­ju­bo­lji­re­zul­ta­ti.

U­Za­sa­vi­ci­tra­že­do­dat­na­ob ja šnje nja

Na­su­prot­ Ra­den­kov­ča­ni­ma,­ u­Za­sa­vi­ci­­2­­iste­ak­tiv­no­sti­je­or­ga­ni­zo­vao­Zla­tan­Mi­lo­van­če­vić­ pred­sed­nik­sa­ve­ta­me­sne­za­jed­ni­ce,­ali­bez­uspe­ha.­Or­ga­ni­zo­vao­je­čak­dva­­pu­ta­ zbo­ra­me­šta­na­ na­ istu­ te­mu,­ali­ je­ pre­vag­nu­lo­ od­bi­ja­nje­ ko­ma­sa­ci­je.­­­­Ne­znam­šta­se­de­si­lo,­lju­di­su­

na­ču­li­ raz­ne­ in­for­ma­ci­je,­bo­lje­ re­ći­dez­in­for­ma­ci­je­ko­je­je­ne­ko­ši­rio.­To­je­do­ve­lo­da­se­oni­uz­bu­ne­i­da­se­ne­do­če­ka­ju­pre­zen­ta­ci­je­po­stup­ka­ko­ji­ je­ pla­ni­ran,­ već­ da­ se­ na­ sa­stan­ku­ go­vo­ri­ o­ ko­ma­sa­ci­ji.­ Ide­ja­o­ ko­ma­sa­ci­ji­ je­ u­ re­du­ –­ ka­že­Mi­lo­van­če­vić.Se­la­Za­sa­vi­ca­1­ i­Za­sa­vi­ca­2­su­

jed­na­ka­ta­star­ska­op­šti­na­a­o­ko­ma­sa­ci­ji­je,­po­ide­ji,­nad­le­žna­ko­mi­si­ja­

tre­ba­la­ da­ do­đe­ to­kom­ sep­tem­bra­i­da­se­od­ra­di­ono­što­je­od­ra­đe­no­u­Ra­den­ko­vi­ću.­Me­đu­tim,­u­Za­sa­vi­ci­2,­ob­ja­šnja­va­da­lje­Mi­lo­van­če­vić,­ni­su­us­pe­li­da­do­če­ka­ju­sep­tem­bar,­već­su­zbor­tra­ži­li­ra­ni­je.­­Sve­se­od­i­gra­lo­na­br­zi­nu,­išlo­

se­­ta­ko­ka­ko­su­me­šta­ni­že­le­li­i­ve­ći­na­ je­bi­la­ pro­tiv­ ko­ma­sa­ci­je,­ Pri­hva­ti­li­ smo­ što­ je­ ve­ći­na­hte­la,­ pa­smo­o­ to­me­oba­ve­sti­li­ pred­la­ga­ča.­­Na­rod­ne­će,­ali­ho­će­da­se­o­to­me­ma­kar­ i­ na­knad­no­ de­talj­no­ raz­go­va­ra­­­ka­že­Mi­lo­van­če­vić­na­ja­vlju­ju­ći­sko­ri­zbor­me­šta­na­o­to­me­u­na­di­da­će­taj­zbor­do­ve­sti­do­sta­nja­“či­stih­ra­ču­na”.­Struč­na­ko­mi­si­ja­za­spro­vo­dje­nje­ ko­ma­sa­ci­je­ će,­ ka­ko­

je­na­ja­vlje­no,­do­ći­ove­ne­de­lje­i­ob­ja­sni­ti­me­šta­ni­ma­šta­ je­cilj,­pred­nost­i­do­bi­tak.

Kao pr ve kom ši je

Ko­mi­si­ja­ za­ spro­vo­đe­nje­ ko­ma­sa­ci­je­ će­do­ći­u­Za­sa­vi­ci­2­po­no­vo­da­ob­ja­sne­ne­ke­stva­ri­pa­se­mo­žda­do­ne­se­I­dru­ga­či­ja­od­lu­ka.­No,­o­to­me­će­bi­ti­ja­sni­je­tek­na­kon­­na­ja­vlje­nog­sku­pa.Bi­će­ to­ pri­li­ka­ da­ o­ ko­ma­sa­ci­

ji­ču­ju­vi­še­ i­me­šta­ni­Za­sa­vi­ce­1­a­Mi­lan­Ivan­ko­vić,­pred­sed­nik­Sa­ve­ta­me­sne­za­jed­ni­ce­­­sma­tra­da­je­i­ra­ni­je­tre­ba­la­da­bu­de­or­ga­ni­zo­va­na­pre­zen­ta­ci­ja­pro­jek­ta­da­bi­se­vla­sni­ci­ze­mlje­upo­zna­li­sa­onim­šta­ona­do­no­si,­ali­se­pre­zen­ta­ci­ja­u­ovom­se­lu­ni­je­ni­do­go­di­la.­­­Ka­ko­da­or­ga­ni­zu­jem­ re­e­fe­ren­

dum­o­ko­ma­sa­ci­ji­kad­ne­znam­de­ta­lje­o­če­mu­se­ra­di,­kad­ni­je­bi­la­pre­zen­ta­ci­ja?­Do­la­zi­li­su­lju­di­kod­me­ne,­jer­ su­do­bi­ja­li­dez­in­fir­ma­ci­je­od­ne­ko­ga­kao­da­će­se­uzi­ma­ti­10­od­sto­od­nji­va­i­slič­ne­stva­ri.­Sad­ka­da­se­od­sve­ga­za­sta­lo,­ja­če­kam­no­vu­pre­zen­ta­ci­ju­i­kon­kret­ne­od­go­vo­re­struč­nih­lju­du­ko­ji­in­te­re­su­ju­i­osta­le­me­šta­ne­­­po­ru­ču­je­Mi­lan­Ivan­ko­vić.Ho­će­li­se­pro­me­ni­ti­stav­o­ko­ma­

sa­ci­ji­u­ka­ta­star­skoj­op­šti­ni­Za­sa­vi­ca,­ko­joj­pri­pa­da­ju­­se­la­Za­sa­vi­ca­1­i­Za­sa­vi­ca­2,­osta­je­da­se­vi­di­na­kon­za­ka­zi­va­nja­no­vog­zbo­ra.­­­

­ S.­Đa­ko­vić

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­•­KO­MA­SA­CI­JA­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLJI­ŠTA­­-­OD­IDE­JE­DO­RE­A­LI­ZA­CI­JE

Pr­vo­ob­ja­šnje­nja,­pa­od­lu­či­va­nje­Me­šta­ni­Za­sa­vi­ce­2­ima­ju,­iz­gle­da,­ne­pri­jat­na­is­ku­stva­iz­pro­šlo­sti­sa­ze­mlji­štem­pa­su­od­bi­li­ko­ma­sa­ci­ju­ma­kar­ona­bi­la­na­kom­plet­no­fi­nan­si­ra­na­sred­stvi­ma­gra­da.­Su­pro­tan­stav­za­u­ze­li­su­u­Ra­den­ko­vi­ću­pa­će­u­nji­ho­vom­ata­ru­bi­ti­ko­ma­sa­ci­je­i­ukrup­nja­va­nja­po­je­di­nač­nog­ora­nič­nog­po­se­da

Do­sa­da­šnja­ pro­ce­du­ra­ oko­pri­pre­me­ za­ spro­vo­dje­nje­ ko­ma­sa­ci­je­su­is­pop­što­va­na,­ka­že­Je­le­na­ Po­po­vić,­ se­kre­tar­ SG­pred­sed­nik­ Ko­mi­si­je­ za­ ko­ma­sa­ci­ju­ u­ ka­ta­star­skoj­ op­šti­ni­Ra­den­ko­vić.Na­ sed­ni­ci­ Skup­šti­ne­ gra­da­

po­vo­dom­ po­stu­pa­ka­ ko­ma­sa­ci­je­

u­ dve­ ka­ta­star­ske­op­šti­ne­do­ne­ta­ su­ dva­ pro­gra­ma,­ dve­ od­lu­ke­o­ spro­vo­dje­nju­ i­ re­še­nja­ za­ dve­ko­mi­si­je­ od­ po­ 16­ čla­no­va­ sa­za­me­ni­ci­ma­ i­ se­kre­ta­rom.­ Po­treb­no­ je­ da­ se­ do­ne­su­ na­če­la­ko­ma­sa­ci­je­po­sve­mu­su­de­ći­na­ne­koj­od­na­red­nih­sed­ni­ca­grad­ske­skup­šti­ne.

Ko ma si ra ne par ce le pra vil nog ob li ka

Zla­tan­Mi­lo­van­če­vić­

Pro­ce­du­ra­is­po­što­va­na

Sni ma nje nji va

Za sa vi ca

Ra­den­ko­vić

4 25. septembar 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (10)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­sle­ re­sti­tu­ci­je­ i­ vra­ća­nja­ ote­te­imo­vi­ne,­ u­ ko­joj­ sta­ri­ vla­sni­ci,­to­jest­nji­ho­vi­po­tom­ci,­po­tra­žu­

ju­ 140.000­ hek­ta­ra­ nji­va,­ u­ Voj­vo­di­ni­će­osta­ti­pra­vo­prav­ca­to­bo­gat­stvo­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­a­pi­ta­nje­je­ka­ko­ to­ na­ naj­bo­lji­ na­čin­ is­ko­ri­sti­ti­ i­unov­či­ti.Elem,­ po­sle­ de­na­ci­o­na­li­za­ci­je­ pre­

te­ći­će­oko­200.000­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­dr­žav­nom­vla­sni­štvu­u­Voj­vo­di­ni.Ako­bi­se­te­nji­ve­sve­pro­da­le­po,­

re­ci­mo,­ 10.000­ evra­ hek­tar,­ ko­li­ko­ se­ sa­da­ pla­ća­ju,­ voj­vo­đan­ske­ dr­žav­ne­ nji­ve­ vre­de­le­ bi­ dve­ mi­li­jar­de­evra.­Me­đu­tim,­ako­is­klju­či­mo­pro­da­ju­stran­ci­ma­kao­sa­svim­ne­pri­hva­tljiv­sce­na­rio,­osta­je­mo­guć­nost­da­dr­ža­va­kroz­kre­di­te­i­sub­ven­ci­o­ni­sa­ne­ka­ma­te­po­mog­ne­do­ma­ćim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­da­ku­pe­nje­ne­nji­ve.­Ako­ih­pak­bu­de­iz­da­va­la,­u­Voj­vo­di­ni­ će­na­pla­ti­ti­ oko­50­mi­li­o­na­evra­go­di­šnje,­ima­ju­ći­u­vi­du­da­se­za­aren­du­ov­de­da­je­oko­250­evra­po­hek­ta­ru.­­ Re­ci­mo­ i­ da­ se­ s­ voj­vo­đan­skih­

nji­va­ u­ dr­žav­nom­ vla­sni­štvu­ mo­že­go­di­šnje­ubra­ti­vi­še­od­sto­ti­nu­mi­li­o­na­ evra.­Da­ se­ na­ nji­ma,­ na­ pri­mer,­pro­iz­vo­di­ sa­mo­ pše­ni­ca,­ na­pra­vi­lo­ bi­se­oko­150­mi­li­o­na­evra,­s­ob­zi­rom­na­pri­nos­ od­ oko­ pet­ to­na­ po­ hek­ta­ru­ i­ce­nu­od­pet­na­e­stak­evro­cen­ti­po­ki­lo­gra­mu­hleb­nog­zr­na.­Uko­li­ko­bi­se­to­is­ko­ri­sti­lo­za­tov­i­raz­voj­sto­čar­stva­ili­pre­ra­đi­vač­ku­ in­du­stri­ju,­ ko­rist­ bi­ bi­la­ve­ća.­Na­rav­no,­naj­lak­še­je­pro­da­ti­sve­i­uze­ti­dve­mi­li­jar­de­evra­i­po­tro­ši­ti­ih­ko­zna­za­šta’­­­­pi­še­Sla­đa­Glu­šče­vić­u­no­vo­sad­skom­,,Dnev­ni­ku’’.Pre­ de­se­tak­ go­di­na­ Voj­vo­di­na­ je­

ima­la­ 240.000­ hek­ta­ra­ u­ dr­žav­noj­svo­ji­ni­pa­se­po­tom­is­po­sta­vi­lo­da­ima­i­100.000­het­ka­ra­vi­še,a­to­se­de­si­lo­iz­vi­še­raz­lo­ga:­po­Za­ko­nu­o­pre­tva­ra­nju­dru­štve­ne­svo­ji­ne­na­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­u­dru­ge­ob­li­ke­svo­ji­ne­ne­ko­ze­mlji­šte­ osta­lo­ je­ dr­žav­no­ pa­ je­ po­za­ko­nu­iz­1992.­go­di­ne­(ka­da­je­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­u­Vla­di­Sr­bi­je­bio­dr­Velj­ko­Si­min,­ nje­gov­ idej­ni­ tvo­rac)­ u­ve­li­koj­me­ri­vra­će­no­ze­mlji­šte­iz­dru­štve­ne,­a­ne­iz­dr­žav­ne­svo­ji­ne.Sa­da­ se­ u­ po­stup­ku­ re­sti­tu­ci­je,­

po­tra­žu­je­ oko­ 140.000­ voj­vo­đan­skih­hek­ta­ra­i­dr­ža­va­ima­do­volj­no­ze­mlji­šta­ da­ na­mi­ri­ sta­re­ vla­sni­ke­ i­ da­ joj­po­pri­li­čan­deo­osta­ne.­Me­đu­tim,­pro­

blem­je­u­to­me­što­re­sti­tu­ci­ja­ide­„pu­že­vim­ko­ra­kom’’i­ što­se­če­ka­ iz­me­na­za­ko­na­ko­jom­bi­ se­vra­ća­nje­ora­ni­ca­olak­ša­lo­i­ubr­za­lo.Ukup­no­se­po­tra­žu­je­oko­170.000­

hek­ta­ra­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta,­od­ če­ga­ je­ sa­mo­u­Voj­vo­di­ni­ vi­še­od­140.000.­Me­đu­tim,­zbog­ve­o­ma­slo­že­nih­uslo­va­za­vra­ća­nje­ko­je­pro­pi­su­je­sa­da­šnji­Za­kon­o­re­sti­tu­ci­ji­i­ne­do­stat­ka­do­ku­men­ta­ci­je­o­ko­ma­sa­ci­ji­ i­pro­ble­ma­ iden­ti­fi­ka­ci­je­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­Agen­ci­ja­za­re­sti­tu­ci­ju­je­do­kra­ja­ok­to­bra­2014.­go­di­ne­vra­ti­la­tek­oko­2.000­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.To­je­re­zul­tat­ko­ji­ni­sa­ma­Agen­ci­ja­

za­ re­sti­tu­ci­ju­ni­je­ za­do­volj­na­ te­ je­ iz­tog­ raz­lo­ga­ kon­tak­ti­ra­la­ s­ nad­le­žnim­mi­ni­sta­ri­stvi­ma­prav­de­i­fi­nan­si­ja­ra­di­iz­me­ne­Za­ko­na­o­re­sti­tu­ci­ji­u­de­lu­ko­ji­se­od­no­si­na­vra­ća­nje­po­ljo­pri­vred­ngo­ze­mlji­šta.­Cilj­je,­da­se­iz­me­na­ma­Za­ko­na­taj­pro­blem­re­ši,­ali­osta­je­da­se­sa­če­ka­re­ak­ci­ja­tih­mi­ni­star­sta­va­ko­ja­su­ nad­le­žna­ za­ po­kre­ta­nje­ po­stup­ka­iz­me­ne­Za­ko­na.Po­ evi­den­cij­hi­ Re­pu­blič­kog­ ge­o­

det­skog­za­vo­da,u­Sr­bi­ji­ ima­884.046­hek­ta­ra­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vrd­nog­ ze­mlji­šta.Od­to­ga­u­za­kup­se­iz­da­je­oko­450.000­ hek­ta­ra­ ob­ra­di­vih­ po­vr­ši­na.Od­pre­o­sta­lih­430.000­hek­ta­ra­do­bar­deo­se­ne­ko­ri­sti.

No vac ka sni tri go di ne

Vla­sni­ci­od­u­ze­te­imo­vi­ne­na­nov­ča­no­ obe­šte­će­nje­mo­ći­ će­ da­ ra­ču­na­ju­tek­ od­ ja­nu­a­ra­ 2018,­ a­ ne­ od­ apri­la­2015,­ka­ko­je­bi­lo­pred­vi­đe­no.­No­vi­na­je­i­da­će­rok­za­is­pla­tu­dr­žav­nih­ob­ve­zni­ca­za­obe­šte­će­nje­sa­15­go­di­na­bi­ti­sma­njen­na­12­go­di­na,­ja­vlja­,,Blic’’.I­ da­lje­ osta­je­ da­ će­ mak­si­mal­no­

obe­šte­će­nje­ u­ nov­cu­ po­ biv­šem­ vla­sni­ku­ i­ pod­no­si­o­cu­ zah­te­va­ iz­no­si­ti­500.000­ evra­ –­ ka­že­ Te­ško­ je­ pre­ci­zi­ra­ti­ ko­li­ko­ na­sled­ni­ka­ oče­ku­je­ da­im­se­vra­te­od­u­ze­te­zgra­de,­po­slov­ni­pro­sto­ri,­nji­ve,­šu­me,­pred­u­ze­ća,­ali­u­Mre­ži­za­re­sti­tu­ci­ju­pro­ce­nju­ju­da­ih­je­228.000,­ ili­ u­pro­se­ku­ tri­ po­ jed­nom­zah­te­vu.­Iza­ne­kih­pred­me­ta­je­sa­mo­je­dan­ na­sled­nik,­ ali­ ima­ pri­me­ra­ da­istu­de­do­vi­nu­tra­ži­čak­njih­pe­de­set­i­tro­je,­a­to­je­slu­čaj­sa­na­sled­ni­ci­ma­iz­Kru­šev­ca.­­Za­obe­šte­će­nje­vla­sni­ka­za­ko­nom­

je­ od­re­đen­ iz­nos­ od­ naj­vi­še­ dve­mi­li­jar­de­ evra.­ Ob­ve­zni­ce­ bi­ do­spe­va­le­go­di­šnje,­ i­ to­ po­ go­di­ni­ 160­ mi­li­o­na­evra’’,­ka­že­Stra­hi­nja­Se­ku­lić,­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­re­sti­tu­ci­ju.Ono­što­će­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­

za­ko­na­o­vra­ća­nju­od­u­ze­te­ imo­vi­ne­ i­obe­šte­će­nju­bi­ti­olak­ša­no­je­ste­i­vra­ća­nje­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ od­u­ze­tog­ko­ma­sa­ci­jom.Osim­to­ga,­krug­vra­ća­nja­u­na­tu­ri­

se­ši­ri­ i­na­zgra­de­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni­ko­je­ ko­ri­ste­ di­plo­mat­sko­kon­zu­lar­na­pred­stav­ni­štva,­ či­ji­ pra­vi­ vla­sni­ci­ sad­po­la­žu­pra­vo­na­njih.Ja­sno­ je­da­dr­ža­va­nov­ca­za­obe­

šte­će­nje­ ne­ma,­ ali­ i­ da­ ove­ iz­me­ne­ni­su­ko­nač­ne,­do­da­je­Mi­le­An­tić,­pred­sed­nik­Mre­že­za­re­sti­tu­ci­ju.Rok­ ko­ji­ će­ am­ba­sa­de­ i­ kon­zu­la­

ti,­kao­ i­voj­na­ i­ tr­go­vin­ska­pred­stav­ni­štva­ u­ okvi­ru­ njih­ ima­ti­ da­ ko­ri­ste­zgra­de­u­za­ku­pu­je­10­go­di­na,­dok­se­one­ ne­ vra­te­ vla­sni­ku.­ Po­slov­ni­ pro­sto­ri­ se­vra­ća­ju­ tri­go­di­ne­po­sle­pra­vo­sna­žnog­ re­še­nja­o­ re­sti­tu­ci­ji.­Mo­ra­se­ te­ži­ti­ na­tu­ral­noj­ re­sti­tu­ci­ji­ zgra­da,­lo­ka­la­i­ze­mlji­šta,­ma­kar­i­s­od­lo­že­nim­vra­ća­njem­ u­ po­sed­ vla­sni­ci­ma.­ Plan­Agen­ci­je­ za­ re­sti­tu­ci­ju,­ je­ste­ da­ do­kra­ja­2015.­go­di­ne­u­na­tu­ri­vra­ti­sve­objek­te,­ kao­ i­ gra­đe­vin­sko­ i­ šum­sko­ze­mlji­šte­ko­je­mo­že­da­se­vra­ti.

Ko u klin, ko u plo ču

Dok­udru­že­nja­za­po­vra­ćaj­od­u­ze­te­imo­vi­ne­i­Agen­ci­ja­za­re­sti­tu­ci­ju­tvr­de­da­je­dr­ža­va­naj­ve­ći­kri­vac­za­ote­ža­no­vra­ća­nje­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­iz­me­đu­osta­log­zbog­to­ga­što­ne­po­sto­ji­po­pis­nji­va­i­va­lja­na­do­ku­men­ta­ci­ja­ u­ Ka­ta­stru,­ nad­le­žni­ ne­gi­ra­ju­ da­

su­pre­pre­ka­u­tom­po­stup­ku.­Upra­va­Mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­za­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­od­ba­ci­la­je­na­vo­de­Agen­ci­je­za­re­sti­tu­ci­ju­ da­ se­ pro­ti­vi­ vra­ća­nju­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­po­stup­ku­re­sti­tu­ci­je.­Ta­ko­se­vo­di­igra­,,ko­u­klin­ko­u­plo­ču’’.­ ­Ka­ko­ je­ re­če­no­u­Mi­ni­star­stvu,­Agen­ci­ja­za­re­sti­tu­ci­ju­ne­ma­po­dat­ke­ o­ to­me­ ko­je­ po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ tre­ba­ da­ se­ vra­ti,­ i­ ko­li­ko,­ko­li­ko­je­tog­ze­mlji­šta­pro­me­ni­lo­ob­lik­i­ve­li­či­nu,­a­ko­li­ko­ze­mlji­šta­je­u­istom­sta­nju,­što,­ka­ko­je­is­tak­nu­to,­ote­ža­va­re­sti­tu­ci­ju.­„Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­sre­di­ne­bi­ap­so­lut­no­od­go­va­ra­lo­ da­ sa­da­ zna­mo­ ko­je­ ze­mlji­šte­ je­ pred­met­ po­vra­ća­ja,­ a­ ko­je­ni­je­jer­bi­smo­još­efi­ka­sni­je­upra­vlja­li­nji­me,­a­i­po­ten­ci­jal­ni­za­kup­ci­bi­zna­li­da­li­će­ze­mlji­šte­ko­ri­sti­ti­tri­go­di­ne­ili­vi­še­pa­bi­i­in­ve­sti­ci­je­u­po­ljo­pri­vre­du­bi­le­i­znat­no­ve­će”,­na­ve­de­no­je­u­Mi­ni­star­stvu.­Na­gla­še­no­ je­ da­ se­ od­u­ze­to­ ze­

mlji­šte­ „mo­že­ i­mo­ra”­vra­ti­ti­ ra­ni­jem­vla­sni­ku,­ od­no­sno­ nje­go­vim­ na­sled­ni­ci­ma­ „uko­li­ko­ se­ u­ po­stup­ku­ pred­Agen­ci­jom­ za­ re­sti­tu­ci­ju­ do­ka­že­ da­je­od­u­ze­to­ ze­mlji­šte­ sa­da­u­dru­štve­nom­vla­sni­štvu­ i­ da­ga­ je­ li­ce­ ste­klo­bez­te­ret­nog­prav­nog­po­sla”.­Pod­se­ća­se­i­na­to­da­pri­li­kom­da­va­nja­u­za­kup­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ dr­žav­noj­svo­ji­ni­ na­ pe­riod­ du­ži­ od­ tri­ go­di­ne­Mi­ni­star­stvo­ tra­ži­ od­ Agen­ci­je­ za­ re­sti­tu­ci­ju­po­tvr­du­da­li­je­ono­pred­met­re­sti­tu­ci­je­ ili­ne,­ra­di­za­šti­te­ i­fer­od­no­sa­pre­ma­po­ten­ci­jal­nim­za­kup­ci­ma­i­pre­ma­ko­ri­sni­ku­re­sti­tu­ci­je.­U­ Mi­ni­star­stvu­ se­ isto­vre­me­no­ ne­

sla­žu­s­tim­da­se­u­re­sti­tu­ci­ji­vra­ti­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ko­je­je­pod­za­liv­nim­si­ste­mi­ma,­kao­i­da­se­re­sti­tu­ci­jom­vra­te­de­lo­vi­par­ce­la­ko­je­ne­ma­ju­pri­stup­ni­put,­već­da­se­ka­sni­je­gra­de­no­vi­ pu­te­vi,­ kao­ i­ da­ se­mo­že­ vra­ti­ti­bi­lo­ko­je­dru­go­ze­mlji­šte,­a­ne­ono­ko­je­je­od­u­ze­to­jer­bi­to­mo­glo­pro­u­zro­ko­va­ti­broj­ne­pro­ble­me,­pi­še­no­vo­sad­ski­,,Dnev­nik’’.­Ka­ko­je­na­ve­de­no,­ti­pro­ble­mi­već­sa­da­po­sto­je­jer­se­u­po­stup­ku­ vra­ća­nja­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­ne­kim­slu­ča­je­vi­ma­vra­ti­lo­ne­ ono­ ko­je­ je­ od­u­ze­to­ već­ kao­ od­go­va­ra­ju­će­dru­go,­a­sa­da­to­ze­mlji­šte­po­tra­žu­je­na­sled­nik­ko­me­ je­od­u­ze­to­baš­to­ze­mlji­šte.­Do­da­je­se­i­da­bi­usva­ja­nje­pred­lo­

ga­da­se­mo­že­vra­ti­ti­bi­lo­ko­je­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­pa­čak­i­iz­dru­gih­op­šti­na­ (na­ pri­mer:­ ako­ je­ ne­ko­me­od­u­ze­to­ ze­mlji­šte­ u­ Vr­ba­su,­ mo­gao­bi­ do­bi­ti­ ze­mlji­šte­ u­ Ku­li­ ili­ u­ ne­koj­dru­goj­su­sed­noj­op­šti­ni),­iza­zva­lo­do­dat­ne­pro­ble­me.­U­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­ na­vo­de­ da­ je,­ i­ po­red­ broj­nih­pro­ble­ma­s­ko­ji­ma­se­su­o­ča­va­ju,­

2014.­go­di­ne­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni­za­ku­pi­lo­12.500­re­gi­stro­va­nih­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va,­a­ostva­ren­je­pri­hod­od­se­dam­mi­li­jar­di­di­na­ra.Sta­ri­vla­sni­ci­po­tra­žu­ju­vi­še­od­90­

od­sto­ naj­kva­li­tet­ni­jih,­ voj­vo­đan­skih,­ora­ni­ca.­Zbog­to­ga­dr­ža­va­ni­je­mo­gla­da­ ih­da­u­ za­kup­na­du­že­od­ tri­ go­di­ne.­Sto­ča­ri­ko­ji­pro­iz­vo­de­hra­nu­za­svo­je­ži­vo­ti­nje­ima­ju­pra­vo­pre­čeg­za­ku­pa,­ali­ka­žu­da­to­ni­je­do­volj­no.Mi­kloš­ Ba­laš,­ po­ljo­pri­vred­nik­ iz­

Čan­ta­vi­ra,­ ka­že­ da­ na­ tri­ go­di­ne­ ne­mo­gu­ du­go­roč­no­ da­ pla­ni­ra­ju­ pro­iz­vod­nju.­„Sto­čar­stvo­je­du­go­roč­na­pro­iz­vod­nja­ i­ mo­že­mo­ na­ naj­ma­nje­ 10­go­di­na,­ da­ zna­mo­ šta­ će­mo­ da­nas­ i­šta­će­mo­su­tra,­i­sa­pla­si­ra­njem­ro­be­i­sa­si­ro­vi­nom”,­na­veo­je­Ba­laš.­Krat­ko­ro­čan­za­kup­ne­sti­mu­li­še­pa­o­re,­ve­ru­ju­struč­nja­ci,­jer­to­vo­di­u­de­gra­da­ci­ju­i­is­po­šća­va­nje.Pre­drag­Pe­tro­vić,­bi­o­log­ i­po­ljo­pri­

vred­nik,­mi­sli­ da­ se­ u­Voj­vo­di­ni­mo­gu­jed­nog­da­na­na­pra­vi­ti­an­tro­po­ge­ne­pu­sti­nje.„Sve­ du­blje­ je­ ora­nje­ i­ sve­ ve­ća­

upo­tre­ba­ he­mi­je­ u­ pro­iz­vo­di­ma­ od­ve­štač­kog­ đu­bri­va,­ u­ sred­stvi­ma­ za­za­šti­tu.­Što­vi­še­eks­plo­a­ti­sa­ti,­što­vi­še­iz­vu­ći­iz­ze­mlje,­ni­je­va­žno­ko­će­su­tra­bi­ti­na­tom­po­se­du”,­na­veo­je­Pe­tro­vić.Iz­ Mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de­ ka­žu­

da­ no­vi­ Za­kon­ o­ po­ljo­pri­vre­nom­ ze­mlji­stu­mo­že­da­pro­du­ži­pe­riod­za­ku­pa­sa­mo­ako­se­pro­me­ne­po­je­di­ne­od­red­be­Za­ko­na­o­re­sti­tu­ci­ji.­Oče­ku­ju­da­će­se­i­to­usko­ro­de­si­ti.„Re­ci­mo­da­u­naš­za­kon­ugra­di­mo­

na­pet­go­di­na,­a­da­ima­ne­ka­od­red­ba­ko­ja­ka­že­da­ako­ne­ko­do­đe­ i­ re­ši­ pred­met­ re­sti­tu­ci­je,­ za­kup­ se­ ras­ki­da.­ Ovo­ je­ jed­na­ od­ ide­ja­ ko­ja­ po­me­ni­ iz­u­zet­no­ do­bra­ i­ ko­ju­ će­mo­mi­ozbilj­no­raz­mo­tri­ti”,­na­vo­di­mi­ni­star­ka­po­ljo­pri­vre­de­ Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Ta­mo­ gde­ dr­žav­no­ po­ljo­pri­vred­no­

ze­mlji­šte­ ni­je­ pred­met­ imo­vin­sko­prav­nih­ spo­ro­va,­ a­ ta­kve­ su­ go­to­vo­sve­ora­ni­ce­u­cen­tral­noj,­is­toč­noj­i­ju­žnoj­Sr­bi­ji,­ze­mlji­šte­se­da­je­u­za­kup­na­20­go­di­na.­Pro­ce­nat­za­in­te­re­so­va­nih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ za­ te­ ora­ni­ce­ je­na­ni­vou­sta­ti­stič­ke­gre­ške.

(Na sta vi će se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la­na „Sud bi na od u ze te imo vi ne˝. Knji­ga se mo že na ru či ti (ce na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul­tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še­

vo, e­mail:ba nat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili

kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

RE­STI­TU­CI­JA­JU­ČE,­DA­NAS­I­SU­TRA

Re sti tu ci ja „pu že vim ko ra kom’’Ukup no se po tra žu je oko 170.000 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta, od če ga je sa mo u Voj vo di ni vi še od 140.000. Me đu tim, zbog ve o ma slo že nih uslo va za vra ća nje ko je pro pi su je sa da šnji Za kon o re sti tu ci ji i ne do stat ka do ku men ta ci je o ko ma sa ci ji i pro ble ma iden ti fi ka ci je po ljo pri vred nog ze mlji šta, Agen ci ja za re sti tu ci ju je do kra ja ok to bra 2014. go di ne vra ti la tek oko 2.000 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta

Di­rek­tor­ Agen­ci­je­ za­ re­sti­tu­ci­ju­ Sr­bi­je­ Stra­hi­nja­ Se­ku­lić­ iz­ja­vio­je­da­je­do­sa­da­u­re­sti­tu­ci­ji­sta­rim­vla­sni­ci­ma­ vra­će­na­ imo­vi­na­ vred­na­ sko­ro­mi­li­jar­du­ evra.­ „U­ op­štoj­i,­ra­ni­je­cr­kve­noj­re­a­sti­tu­ci­ji,­vra­će­no­ je­ sko­ro­mi­li­jar­du­evra­vred­no­sti­imo­vi­ne”,­re­kao­je­Se­ku­lić.­On­je­pre­ci­zi­rao­da­ je­ ta­agen­ci­ja­do­sa­da­vra­ti­la­vi­še­od­200.000­kva­drat­nih­me­ta­ra­naj­vred­ni­jeg­po­slov­nog­pro­sto­ra­ ko­ji­ se­ na­la­zi­ u­ cen­tri­ma­gra­do­va,­mi­lion­ kva­drat­nih­me­ta­ra­gra­dje­vin­skog­ ze­mlji­šta,­ sa­mo­ oko­4.000­ hek­ta­ra­ šum­skog­ i­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.„Vra­ti­li­smo­2.200­hek­ta­ra­po­ljo­

pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­To­ni­je­ma­lo,­ali­je­ne­do­volj­no”,­re­kao­je­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­re­sti­tu­ci­ju,­do­da­ju­ći­da­

na­ vra­ća­nje­ te­ vr­ste­ imo­vi­ne­ uvek­po­sto­je­žal­be,­če­ga­ne­ma­kod­vra­ća­nja­dru­ge­vr­ste­od­u­ze­te­imo­vi­ne.­Na­pi­ta­nje­ko­li­ko­je­osta­lo­od­u­ze­te­imo­vi­ne­ko­ja­se­mo­že­vra­ti­ti­u­na­tu­ri,­Se­ku­lić­je­re­kao­da­ni­je­mno­go­osta­lo­ i­ da­ će­ vra­ća­nje­ te­ imo­vi­ne­kroz­ re­sti­tu­ci­ju,­ ali­ bez­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta,­ bi­ti­ „re­še­no­ u­na­red­nih­go­di­nu­i­po­do­dve”.„Ka­da­bi­se­iz­me­nio­deo­za­ko­na­

ve­zan­za­po­ljo­pri­vred­noze­mlji­šte,­u­tom­ro­ku­bi­na­ve­ro­

vat­ni­je­re­ši­li­i­po­vra­ćaj­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­ Ako­ osta­ne­ ova­ko­za­kon­sko­ re­še­nje,­ ne­ mo­že­mo­ da­pred­vi­di­mo­rok,­jer­ne­mo­že­mo­da­pred­vi­di­mo­po­na­ša­nje­i­od­lu­ke­dru­gih­dr­žav­nih­or­ga­na­ko­je­su­ve­za­ne­za­re­sti­tu­ci­ju”,­re­kao­je­Se­ku­lić.

Vra će na imo vi na vred na mi li jar du evra

525. septembar 2015.

NA ŠI VI NA RI

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka sno le to i ra na je sen re zer­vi sa na je po do broj sta roj tra­di­ci­ji­za­ber­bu­gro­žđa­u­vi­

no gra di ma ši rom Sre ma. Iz u zet no to­plo­le­to­sa­du­gim­sun­ča­nim­in­ter­va li ma i bez pa da vi na po go do va lo je vi no gra di ma, pa ta ko mno gi vi­na ri oba vlja ju po sled nje ra do ve. U vi na ri ji „Rav ni ca“ kod Ra do sla va i Alek­san­dra­Ko­va­če­vi­ća­ iz­In­đi­je,­ovaj obim ni po sao je za vr šen. Sa­da sle di bri ga o vi nu i pri pre me za pred­sto­je­će­saj­mo­ve­gde­će­vi­na­ri­i­ove­go­di­ne­ču­ti­do­bre­i­ko­ri­sne­sa­ve te.

­ Do bar deo vi na ra i vi no gra da ra je za vri šo ber bu, kod ne kih je gro­žđe­već­pre­ra­đe­no­i­na­la­zi­se­u­po­dru­mi­ma­gde­če­ka­da­po­sta­ne­vi­no.­Ka da go vo ri mo o ak tu el noj 2015. go di ni u od no su na pret hod nu go­di nu ko ja je bi la ka ta stro fal na, ova je­sjaj­na­­­po­či­nje­pri­ču­Ra­do­slav­i­ka­že­ da­ oče­ku­ju­ da­ će­ ova­ go­di­na­da­iz­vu­če­pro­šlo­go­di­šnju­šte­tu:

­­Ve­o­ma­je­va­žno­bi­lo­pred­u­zi­ma­ti­sve­ neo­p­hod­ne­ agro­teh­nič­ke­me­re­ i­za šti ti ti vi no gra de i upra vo zbog to ga ima mo raz lo ga da se na da mo do brom vi nu.Ra­do­slav­ i­ Alek­san­dar­ Ko­va­če­vić,­

či­ja­ pro­šlo­go­di­šnja­ vi­na­ no­se­ na­ziv­po po zna tim sta ro grad skim pe sma­ma,­ove­go­di­ne­su­­ob­ra­đi­va­li­oko­če­ti ri hek ta ra vi no gra da, uglav nom be le sor­te.­Reč­je­o­sor­ta­ma­šar­do­ne,­so­vi­njon blank i be li bur gun dac.­­Po­ku­ša­će­mo­i­ove­go­di­ne­da­na­

pra vi mo do bra be la vi na kao što smo to ra di li i do sa da ­ na vo di Ra do slav i­ is­ti­če­da­ je­sva­ka­go­di­na­spe­ci­fič­na­sa po seb nim zah te vi ma na ko je tre ba od go vo ri ti.Ka­ko­ovaj­vi­nar­is­ti­če,­do­pr­vih­vi­na­

tre­ba­da­pro­đe­bar­još­me­sec­i­po­da­na,­a­on­da­će­zna­ti­sa­čim­ras­po­la­žu.­­Ako­že­li­te­kva­li­tet­ni­ja­vi­na,­od­no­

sno­ ako­ že­li­te­ da­ spre­či­te­ fer­men­ta­ci­ju,­ či­tav­ pro­ces­mo­ra­ da­ se­ od­vi­ja­spo­ri­je­i­la­ga­ni­je.­Kod­vi­na­ne­ma­žur­

be,­va­žno­ je­ str­plje­nje,­a­oče­ku­je­mo­da­će­mo­pr­va­mla­da­vi­na­pro­ba­ti­po­čet­kom­de­cem­bra­­­ka­že­on.

Po me nu ta vi na još ni su do bi la ime­na,­njih­Ra­do­slav­još­uvek­ne­že­li­da­ot­kri­va,­ali­je­si­gur­no­da­će­bi­ti­pe­vlji­va kao i pret hod na ko ja no se na ziv „U ra­nu­zo­ru“,­„Ti­ho­no­ći“,­„Ima­da­na“­ i­„Še šir moj“.­­Si­gur­no­da­će­mo­pr­vo­vi­no­pred­

sta vi ti na saj mu vi na u Som bo ru gde oče­ku­je­mo­pr­ve­oce­ne­ i­ na­rav­no­ su­ge sti je. Ima još vre me na, a si gur no je­da­će­bi­ti­ još­to­ga­da­se­po­pra­vi­ i­ure­di.­Ka­da­je­reč­o­ime­ni­ma,­ne­ću­još­uvek­ot­kri­va­ti­ime­na,­bu­du­ći­da­se­ra­di­o­no­voj­se­ri­ji.­Že­li­mo­da­osta­vi­mo­taj­brend­ko­ji­smo­za­po­če­li,­da­se­na­ša vi na pre po zna ju po na slo vi ma pe­sa­ma.­Se­bi­ne­že­li­mo­da­olak­ša­mo­jer­ka da ode mo u ka fa nu na tam bu ra šku mu zi ku, dok od svi ra ju sve na še eti ke­te­ode­za­ra­da­–­ka­že­Ra­do­slav,­po­ma­lo kroz ša lu.

Ka da go dvo ri o pro šlo go di šnjem vi­nu,­ is­ti­če­ da­ ni­je­ bi­lo­ ona­ko­ ka­ko­ bi­tre ba lo da bu de baš zbog iz u zet no ki­šne go di ne.

­ U pri ni ci pu i je smo i ni smo za­do volj ni, de li mo sud bi nu svih vi na ra, što­ zna­či­ da­ je­ma­lo­ ko­ imao­ za­i­sta­vr hun ska vi na. Na ne ke stva ri se jed­no­stav­no­ ne­ mo­že­ uti­ca­ti.­ Od­ onog­ma te ri ja la ko ji smo ima li, us pe li smo da­iz­vu­če­mo­mak­si­mum,­na­vo­di­ovaj­vi­nar­ iz­ In­đi­je­ i­ pod­se­ća­ da­ su­ ne­ke­ko le ge na eti ke ta ma na gla ša va le da je reč­o­ki­šnom­vi­nu­i­na­taj­na­čin­po­sla­li­po­ru­ku­da­lju­di­ne­oče­ku­ju­onaj­kva­li­tet ka kav tre ba da bu de.Ka­ko­pred­kraj­raz­go­vo­ra­ka­že­Ra­do­

slav­Ko­va­če­vić,­ove­go­di­ne­su­ob­i­šli­dva­saj­ma­vi­na­na­ko­ji­ma­su­iz­la­ga­li.­Reč­je­o saj mu vi na u Som bo ru i u Vr šcu.

­­Ka­da­je­reč­o­Som­bo­ru,­to­je­pr­vi­sa­jam­ko­ji­je­ve­o­ma­po­se­ćen­i­po­pu la ran. Ja ko je le po što se vi na ne oce nju ju i sa mim tim ne ma ten zi je, a uvek­mo­že­te­ ču­ti­ struč­no­mi­šlje­nje­ i­do bi ti su ge sti ju. To na ma mno go olak­ša va ka sni ji po sao jer na taj sa jam no­si­mo­mla­da­ vi­na.­ Što­ se­ ti­če­ dru­gog­saj ma, Vr šac je jed na ja ka, pri zna ta i po zna ta vi nar ska re gi ja u na šoj ze­mlji, gde do bi ja mo oce ne i na gra de za vi na, a sa mim tim i po tvr de da smo na do brom pu tu. Po red ova dva ve­li­ka­ saj­ma,­ uzi­ma­mo­ uče­šće­ na­ još­ne kim ma ni fe sta ci ja ma u me sti ma na Fru­škoj­go­ri,­u­ko­ji­ma­po­sto­ji­ jak­ži­ri­i gde sva ki put do bi je mo ne ku do bru oce­nu­­­ka­že­Ko­va­če­vić.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Da ku ku ruz i osta le ra tar ske kul­tu re ni su je di ni iz vor po tvr dju­je i po ro di ca Či­ka­rić iz Ni ki na­

ca.­Oni­ ima­ju,­ što­ je­po­ma­lo­čud­no­za­na­se­pod­ruč­je:­za­sad­ma­li­ne­ko­ji­se­­na­la­zi­na­pu­tu­Ni­kin­ci­Pla­ti­če­vo.Ova­po­ro­di­ca­se­du­go­go­di­na­ba­

vi­la­ či­stim­ ra­tar­stvom.­ Ka­ko­ su­ se­me nja le ge ne ra ci je ta ko se me nja la i­struk­tu­ra­pro­iz­vod­nje.­Mla­đi­Či­ka­ri­ći­su­re­ši­li­da­po­ve­ća­ju­pri­hod­od­po­ljo­pri­vre­de­ i­ ra­ču­ni­cu­ su­ na­šli­ u­

pro iz vod nji ma li ne. Za sa da je to ma nji ma li njak po vr ši ne bli zu 50 ari,­ a­ pre­ma­ re­či­ma­Dra­ga­na­ Či­ka­ri­ća ove go di ne do bro je ro dio.

­ Bi lo je do bro, jer smo na toj po vr ši ni ima li rod od to nu i po, što je­ ima­ju­ći­ u­ vi­du­ vre­men­ske­ uslo­ve ve o ma do bro. Na rod su sva ka ko uti ca le i pro šlo go di šnje po la ve, pa je ove go di ne ro di lo ne što ma nje od oče­ki­va­nog.­ Pla­ća­mo­ sa­da­ da­nak­lanj­skim­po­pla­va­ma­­­ka­že­Či­ka­rić.

Da bi se ostva rio do bar pri nos po­treb­na­su­ve­li­ka­fi­nan­sij­ska­ula­ga nja i do sta ra da. Sve mo ra bi ti ura­đe­no­ na­ vre­me,­ a­ naj­vi­še­ po­sla ima u ber bi ka da je po treb no obez be di ti rad nu sna gu. Ce lo ku­pan po sao, od fe bru a ra pa do po­čet­ka­ ju­la­ oba­vlja­ kom­plet­na­ po­ro di ca, je di no se u ber bi an ga zu ju be­ra­či.­­­Ber­bu­ne­mo­že­mo­sa­mi­da­ura­

di mo. Sva ko dnev no ima mo po de­stak­be­ra­ča­i­na­sre­ću­ov­de­u­se­lu­ima lju di ko ji ne ma ju po sao pa ih an­ga­žu­je­mo­ to­kom­ se­zo­ne”,­ pri­ča­Mir ja na, Dra ga no va su pru ga ko ja je­za­du­že­na­za­ber­bu,­ali­i­pro­da­ju­ma­li­ne.­Ka­že­da­je­i­ove­go­di­ne­ma­li nu pro da la po do broj ce ni od 200 di na ra za ki lo gram.

­ Ni smo ima li pro ble ma sa pla­sma nom ma li ne. No si li smo na ot­kup no me sto u jed no se lo kod Šap­ca, ot kup je si gu ran kao i ce na i is­pla­ta.­Na­dam­se­da­će­ta­ko­bi­ti­ i­sle­de­ćih­ go­di­na,­ jer­ pla­ni­ra­mo­ da­po­ve­ća­mo­ za­sa­de­ ma­li­ne­ i­ bi­lo­ bi­ve­o­ma­ do­bro­ da­ nam­ tr­ži­šte­ bu­de­si gur no ­do da je Mir ja na.Či­ka­ri­ći­su­du­go­raz­mi­šlja­li­da­ li­

da ra tar stvo za me ne ne kom dru­gom pro iz vod njom. Ka ko sa da stva­ri sto je, iz gle da da su bi li u pra vu.

Ne­dav­no­su­sve­li­ ra­čun­ i,­ka­ko­re­ko še, le po za ra di li.

­ Vi še se za ra di ne go od ra tar­stva. Bo lja je i od ku ku ru za, ko ji do­du­še­mo­že­ da­ se­ ču­va­ i­ pro­da­ka da je ce na naj po volj ni ja ili ka da vam tre ba no vac. Ipak od ma li ne no­vac­stig­ne­ra­ni­je,­mo­že­se­ne­što­i­ sa­ču­va­ti.­ Iskren­ da­ bu­dem,­ za­ra­dom­od­ma­li­ne­ fi­nan­si­ram­ i­ ra­tar sku pro iz vod nju ­ tvr di Dra gan Či­ka­rić.

Ova­po­ro­di­ca­je­ušla­u­sve­taj­ne­pro iz vod nje ma li ne, pa zbog to ga ima­ju­ i­ že­lju­ da­ po­vr­ši­ne­ pod­ma­li­nja­ci­ma­i­po­ve­ća­ju.­Ka­žu,­ma­lo­je­čud­no­da­u­ sr­cu­Sre­ma­ni­ču­ma­li­nja ci, ali ka da je za ra da u pi ta nju pra vi la ne ma. Iako zna ju da sva ke go di ne ima pro ble ma sa ot kup nom ce­nom,­ovi­pro­iz­vo­dja­či­se­ne­pla­še.­Ka­žu,­mo­ra­se­ri­zi­ko­va­ti­i­na­da­ju­se­bo­ljim da ni ma za ukup nu po ljo pri vre du.­ Z.­Mar­ko­vi­no­vić

NI KIN CI­•­U­PO­SE­TI­PO­RO­DI­CI­ČI­KA­RIĆ

Ma li nja ci u sr cu Sre maDra­gan­i­Mir­ja­na­Či­ka­rić­su­du­go­raz­mi­šlja­li­da­li­da­ra­tar­stvo­za­me­ne­ne­kom­dru­gom­pro­iz­vod­njom.­Ka­ko­sa­da­stva­ri­sto­je,­iz­gle­da­da­su­bi­li­u­pra­vu.­Ne­dav­no­su­sve­li­ra­čun­i,­ka­ko­re­ko­še,­le­po­za­ra­di­li

Po treb na su ve li ka ula ga nja i do sta ra da

Či­ka­ri­ći­osvo­ji­li­sve­taj­ne­pro­iz­vod­nje­ma­li­ne

IN­ĐI­JA­•­SA­KO­VA­ČE­VI­ĆI­MA,­O­BER­BI­I­VI­NO­GRA­DAR­STVU

Go­di­na­„iz­vla­či”­lanj­sku­šte­tu­­Ako­že­li­te­kva­li­tet­ni­ja­vi­na,­od­no­sno­ako­že­li­te­da­spre­či­te­fer­men­ta­ci­ju,­či­tav­pro­ces­mo­ra­da­se­od­vi­ja­spo­ri­je­i­la­ga­ni­je.­Kod­vi­na­ne­ma­žur­be,­va­žno­je­str­plje­nje,­a­oče­ku­je­mo­da­će­mo­pr­va­mla­da­vi­na­pro­ba­ti­po­čet­kom­de­cem­bra­­­ka­že­Ra­do­slav­Ko­va­če­vić

Ra­do­slav­Ko­va­če­vić,­vi­nar

Va­žno­je­uče­šće­na­saj­mo­vi­ma­i­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma

I­no­va­vi­na­će­kr­sti­ti­po­sta­ro­grad­skim­pe­sma­ma

6 25. septembar 2015.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Se­zo­na­za­pče­la­re,­u­2014.­go­di­ni,­bi­la­je­naj­lo­ši­ja­u­pro­te­klih­ne­ko­li­ko­go­di­na.­Pro­seč­no­

je­po­ko­šni­ci­bi­lo­10­do­15­ki­lo­gra­ma­me­da,­što­je­ve­o­ma­ma­lo­ako­se­zna­da­je­vi­še­go­di­šnji­pro­sek­oko­40­ki­lo­gra­ma.­­­ Fe­bru­ar­ i­ mart­ u­ 2014.­ go­di­

ni,­ ka­da­ po­či­nje­ se­zo­na­ bi­li­ su­ to­pli,­ pče­le­ su­ ra­no­ kre­nu­le­ i­ na­da­li­smo­se­da­bi­ovo­mo­gla­bi­ti­do­bra­se­zo­na'­ ­­ ka­že­Sa­ša­Čo­lak,­ pred­sed­nik­Udru­že­nja­pče­la­ra­u­Ki­kin­di.­Ipak,­od­ma­ja­ka­da­su­po­če­le­ki­še­iz­gu­bi­li­ smo­ zna­čaj­nu­ ba­gre­mo­vu­pa­šu,­pa­smo­za­po­če­li­ne­po­pu­lar­nu­me­ru­ pri­hra­nji­va­nja­ pče­la,­ dok­ ne­do­đe­ sun­co­kre­to­va­ pa­ša.­ Ka­da­ je­su­noc­kret­ po­čeo­ da­me­di,­ ve­ro­va­li­ili­ ne,­ ne­ znam­da­ li­ je­ sve­ ukup­no,­na­200­ko­šni­ca,­ko­li­ko­ih­imam,­bi­lo­20­ki­lo­gra­ma­ iz­vr­ca­nog­me­da.­Čo­lak­na­po­mi­nje­da­ su­ova­ko­ma­li­pri­no­si­ele­men­tar­na­ne­po­go­da­za­pče­la­re,­te­da­su­i­u­nad­le­žnom­Mi­ni­star­stvu­ uka­za­li­ na­ ka­ta­stro­fal­nu­se­zo­nu.­ Re­gi­stro­va­ni­ pče­la­ri­ su­ od­dr­ža­ve­do­bi­li­sub­ven­ci­je­što­nas­je,­ko­li­ko­to­li­ko,­spa­slo,­do­da­je­Čo­lak.­Ve­ći­na­ nas­ ko­ji­ se­ ba­vi­mo­ pče­lar­stvom­ pro­iz­vo­di­ med­ kao­ je­di­ni­ i­glav­ni­ pro­iz­vod­ sa­ ko­jim­ iz­la­zi­mo­na­ tr­ži­šte.­To­ tre­ba­me­nja­ti,­ jer­ je­ve­lik­broj­dru­gih­pro­iz­vo­da­ve­zan­za­

pče­le­po­put­po­le­no­vog­pra­ha­ko­ji­je­800­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­u­ve­le­pro­da­ji,­a­pre­ko­1.000­u­ma­lo­pro­da­ji,­tu­ je­ pro­po­lis­ i­ dru­go,­ ta­ko­ da­ se­ova­kva­go­di­na­ne­će­po­no­vi­ti.Ne­dav­no­ je­ mi­ni­star­stvo­ po­ljo­

pri­vre­de­za­po­če­lo­sa­sub­ven­ci­ja­ma­za­pče­la­re,­a­iz­nos­je­500­di­na­ra­po­ko­šni­ci.­Taj­no­vac,­po­tvr­đu­je­Čo­lak,­do­bro­ do­đe­ za­ ku­po­vi­nu­ po­je­di­nih­le­ko­va,­ je­se­nju­ i­ zim­sku­ pri­hra­nu.­Pra­vo­ na­ sub­ven­ci­ju­ ima­ju­ sa­mo­pče­la­ri­ sa­ re­gi­stro­va­nim­ ga­zdin­stvom­ta­ko­da­iz­Udru­že­nja­ape­lu­ju­na­one­ko­ji­se­ni­su­re­gi­stro­va­li,­da­to­uči­ne.Pče­lar­stvo­ni­je­la­ko,­te­ško­je­za­

po­če­ti­ i­u­pr­vih­de­set­go­di­na,­ne­ma­ ne­ke­ ra­ču­ni­ce,­ do­da­je­ Sa­ša­Čo­lak­ ko­ji­ se­ ne­pu­nih­ 30­ go­di­na­ba­vi­ pče­lar­stvom:­ Da­ bi­ste­ bi­li­ pro­fe­si­o­nal­ni­ pče­lar­ tre­ba­ vam­naj­ma­nje­120­ko­šni­ca­i­za­njih­se­do­bi­je­jed­na­pro­seč­na­pla­ta­u­Re­

pu­bli­ci­ Sr­bi­ji,­ pro­ce­ne­ su­ Sa­ve­za­pče­lar­stva.­ Ko­šni­ca­ ko­šta­ če­tr­de­se­tak­evra,­a­osam­de­se­tak­evra­je­dru­štvo­izi­mlje­no­u­apri­lu.­Dok­se­ko­šni­ca­kom­plet­no­pri­pre­mi­to­ko­šta­ukup­no­140­­­150­evra.­Tu­su­i­dru­ga­ula­ga­nja­ko­ja­su­ma­nje­vi­še­kon­stant­na.­Što­se­vi­še­ula­že,­vi­še­se­ i­vra­ća,­a­neo­p­hod­no­ je­pra­ti­ti­i­tren­do­ve.

Sta­tus­pče­lar­stva­u­Sr­bi­ji?

Pro­iz­vod­nja­ i­ pro­da­ja­ me­da­ i­pče­li­njih­pro­iz­vo­da­u­EU­ ima­trend­po­ra­sta.­Ka­ko­pro­iz­vod­nja­ovih­pro­

iz­vo­da­ ne­ za­do­vo­lja­va­ po­tre­be­evrop­skog­ tr­ži­šta,­ EU­ je­ i­ naj­ve­ći­uvo­znik­me­da­ i­ pče­li­njih­ pro­iz­vo­da,­naj­vi­še­iz­Ki­ne­i­Ar­gen­ti­ne.­U­ ci­lju­ po­ve­ća­nja­ pro­iz­vod­nje­

me­da­ i­ pče­li­njih­ pro­iz­vo­da,­ u­ EU­se­ pod­sti­če­ ova­ pro­iz­vod­nja­ ta­ko­što­se­su­fi­nan­si­ra­sa­50­od­sto­ in­ve­sti­ci­ja­u­pče­lar­stvo.­Sva­ka­dr­ža­va­ čla­ni­ca­ mo­ra­ do­ne­ti,­ u­ okvi­ru­Na­ci­o­nal­nog­pro­gra­ma­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vre­de,­de­talj­ne­me­re­ko­je­će­do­pri­ne­ti­ raz­vo­ju­ pče­lar­stva,­ kao­i­me­re­kon­tro­le­spro­vo­đe­nja­ovog­pro­gra­ma.­S­ob­zi­rom­da­pro­iz­vod­nja­me­da­

i­pče­li­njih­pro­iz­vo­da­u­EU­za­do­vo­lja­va­sa­mo­52­od­sto­svo­jih­po­tre­ba,­ sma­tra­ se­ da­ će­ se­ ula­skom­Sr­bi­je­u­EU­otvo­ri­ti­mo­guć­no­sti­za­una­pre­đe­nje­ pče­lar­stva­ u­ Sr­bi­ji,­sred­stvi­ma­ ko­ja­ su­ u­ EU­ na­me­nje­na­za­raz­voj­pče­lar­stva.­Pri­me­ra­ra­di,­u­Sr­bi­ji­ je­na­kra­ju­2013.­go­di­ne­bi­lo­pro­iz­ve­de­no­oko­9.000­to­na­ me­da,­ od­ to­ga­ je­ iz­ve­ze­no­oko­ 4.000­ to­na,­ a­ uku­pan­ pri­hod­je­bio­bli­zu­14­mi­li­o­na­do­la­ra­(Po­da­ci­SPOS­a,­2013).

Mu­ke­pče­la­ra

Na­vi­še­lo­ka­ci­ja­u­ata­ru­ki­kind­ske­op­šti­ne,­po­čet­kom­ ju­la­2015.­go­di­ne,­do­šlo­je­do­po­mo­ra­pče­la,­a­broj­ni­pče­la­ri,­ko­ji­su­da­nas­raz­go­va­ra­li­ sa­ pred­sed­ni­kom­op­šti­ne­Pa­vlom­Mar­ko­vim­pro­ce­nju­ju­da­je­stra­da­lo­vi­še­od­1.600­ko­šni­ca­i­da­šte­ta­iz­no­si­oko­500.000­evra.Uka­zu­ju­ći­ da­ je­ po­mor­ po­čeo,­

"pče­la­ri­su­kon­sta­to­va­li­da­je­otro­va­no­vi­še­od­1.600­ko­šni­ca­i­iz­ra­zi­li­bo­ja­zan­da­to­ne­će­bi­ti­ko­na­čan­bi­lans­ ka­ta­stro­fe".­ Pče­la­ri­ sma­tra­ju­da­je­do­po­mo­ra­pče­li­njih­dru­šta­va­"do­šlo­na­kon­tre­ti­ra­nja­sun­co­kre­ta­od­re­đe­nim­ he­mij­skim­ pre­pa­ra­ti­ma",­ob­ja­vlje­no­je­na­saj­tu­op­šti­ne­Ki­kin­da.­Pred­sed­nik­Udru­že­nja­pče­la­ra­"Ki­kin­da"­Sa­ša­Čo­lak­ka­že­da­i­da­lje­stra­da­ju­mla­de­pče­le­i­da­ "nad­le­žne­slu­žbe,­uklju­ču­ju­ći­tu­zi­la­stvo­i­po­li­ci­ju,­in­ten­ziv­no­ra­de­na­ovom­slu­ča­ju".Mar­kov­je­po­ru­čio­pče­la­ri­ma­da­

lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­ima­pu­no­raz­u­me­va­nje­ za­ si­tu­a­ci­ju­ ko­ja­ ih­ je­sna­šla,­te­da­oče­ku­ju­da­će­im­bi­ti­na­dok­na­dje­na­ šte­ta.­ On­ je­ ka­zao­da­je­već­do­šlo­do­po­me­ra­nja­ce­na­me­da­na­go­re­ jer­se­tre­nut­no­sta­nje­vi­še­ni­ne­mo­že­na­zva­ti­ne­sta­

ši­com,­već­u­po­je­di­nim­kra­je­vi­ma­i­kod­po­je­di­nih­pče­la­ra­i­pot­pu­nim­ne­do­stat­kom­me­da­sa­za­li­ha,­ko­jih­vi­še­ne­ma,­a­no­vi­med­pče­le­zbog­kli­mat­skih­ ne­pri­li­ka,­ ni­su­ mo­gle­da­sa­ku­pe­ni­za­se­be,­a­ka­mo­li­za­pče­la­ra.­

Pče­le­sa­Zla­ta­ra­pro­iz­vo­de­med­za­Ita­li­ja­ne

Put­ Ita­li­je­ usko­ro­ će­ pre­ko­ se­dam­to­na­zla­tar­skog­me­da,­a­me­đu­ naj­ve­ćim­ iz­vo­zni­ci­ma­ je­ Dra­gan­ Di­vac,­ pče­lar­ iz­ Bi­stri­ce.­Iz­vo­zna­ce­na­od­4,5­evra­za­ki­lo­gram­ga­ran­tu­je­so­lid­nu­za­ra­du,­pa­je­u­ovom­de­lu­Sr­bi­je­sve­vi­še­pče­la­ra­ko­ji­med­pro­iz­vo­de­po­stro­gim­uslo­vi­ma­ ko­je­ dik­ti­ra­ pro­bir­lji­vo­evrop­sko­ tr­ži­šte.­ Ita­li­ja­ni­med­na­Zla­ta­ru­ot­ku­plju­ju­po­sled­nje­če­ti­ri­go­di­ne.­­ Ovo­ je­ tre­nut­no­ naj­i­spla­ti­vi­ji­

po­sao­u­po­ljo­pri­vre­di­u­ju­go­za­pad­noj­ Sr­bi­ji.­ Naj­sku­plje­ pla­ća­ju­ ba­gre­mov­med­­­ka­že­Di­vac.­Na­ osno­vu­ do­sa­da­šnjih­ po­ka­

za­te­lja,­pče­la­ri­oče­ku­ju­da­će­ova­go­di­na­bi­ti­jed­na­od­me­do­no­sni­jih.­La­ne­ smo­ zbog­du­gog­ki­šnog­pe­ri­o­da­ ima­li­ ve­li­ke­ gu­bit­ke,­ i­ to­ je­bi­la­ naj­lo­ši­ja­ pče­lar­ska­go­di­na­od­1982,­ od­ ka­da­ se­ ba­vim­ pče­lar­stvom­,­ka­že­Di­vac.

­ (Kraj)

PRO­IZ­VOD­NJA,­PO­TRO­ŠNJA­I­IZ­VOZ­ME­DA­(4)

Me­da­na­ka­ši­či­cuNe­dav­no­je­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­za­po­če­lo­sa­sub­ven­ci­ja­ma­za­pče­la­re,­a­iz­nos­je­500­di­na­ra­po­ko­šni­ci.­Taj­no­vac,­po­tvr­đu­je­Čo­lak,­do­bro­do­đe­za­ku­po­vi­nu­po­je­di­nih­le­ko­va,­je­se­nju­i­zim­sku­pri­hra­nu.­Pra­vo­na­sub­ven­ci­ju­ima­ju­sa­mo­pče­la­ri­sa­re­gi­stro­va­nim­ga­zdin­stvom­ta­ko­da­iz­Udru­že­nja­ape­lu­ju­na­one­ko­ji­se­ni­su­re­gi­stro­va­li,­da­to­uči­ne

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Broj­ko­šni­ca­i­pro­iz­vod­nja­me­da­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji

Godina Ko­šni­ce­u000­komada Indeks Pro­iz­vod­nja­me­da­u

tonama Indeks

­­­­­­­­­2000 ­­­­­­­­166 ­­­­100 ­­­­­­­­­­­2.663 ­­­­100

­­­­­­­­­2008 ­­­­­­­­298 ­­­­179 ­­­­­­­­­­­2.561 ­­­­­96

­­­­­­­­­2009 ­­­­­­­­302 ­­­­182 ­­­­­­­­­­­4.577 ­­­­172

­­­­­­­­­2010 ­­­­­­­­320 ­­­­193 ­­­­­­­­­­­4.479 ­­­­168

­­­­­­­­­2011 ­­­­­­­­306 ­­­­184 ­­­­­­­­­­­4.263 ­­­­161

­­­­­­­­­2012 ­­­­­­­­653 ­­­­213 ­­­­­­­­­­­6.800 ­­­­255

Iz vor po da ta ka: RZS

Šta­Evro­pa­fi­nan­si­raIz­ sred­sta­va­ EU­ fi­nan­si­ra­

će­ se­ ka­lu­pi­ za­ te­glu,­ iz­ra­da­100.000­ te­gli,­ eti­ke­ta­ i­ pla­sman­ 100­ to­na­ me­da­ na­ tr­ži­šte.­ Pro­je­kat­ fi­nan­si­ra­ i­ do­bar­deo­ana­li­za­me­da,­ obu­ku­pče­la­ra­u­na­ve­de­nih­pet­op­šti­na­o­do­broj­pče­lar­skoj­prak­si,­obu­ku­o­ or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji­me­da,­iz­ra­du­pro­mo­tiv­nog­ma­te­ri­ja­la,­le­ta­ka.

U Ki kin di još pam te ve li ki po mor pče la

Iz Bi stri ce pro da ju med Ita li ja ni ma

Ži­vi­mo­od­ba­gre­mo­vog­me­da­­Ce­na­me­da,­na­kra­ju­2014.­

go­di­ne­bi­la­je­od­600­do­1.500­di­na­ra­za­ki­lo­gram­­U­2013.­go­di­ni­po­stig­nut­je­

isto­rij­ski­re­kord­iz­vo­za­me­da­u­vi­si­ni­od­3.371­to­ne­­­­U­Sr­bi­ji­se­naj­vi­še­pro­iz­

vo­di­ ba­gre­mov­med­ 3.044­ to­ne,­a­po­tom­sun­co­kre­tov­2.088­to­na.

Pre­da­va­nja­za­po­čet­ni­keUdru­že­nje­ pče­la­ra­ Ki­kin­de­

za­po­če­lo­ je­ sa­ se­ri­jom­ pre­da­va­nja­ na­me­nje­nih­ pče­la­ri­ma­po­čet­ni­ci­ma.­Cilj­je­da­se­mla­di­lju­di­upu­te­u­pče­lar­stvo­i­da­se­upo­zna­ju­sa­pro­ble­mi­ma­i­lju­di­ma­ko­ji­mo­gu­da­im­po­mog­nu.­Na­Gra­skom­tr­gu,­kra­jem­ok­to­bra­2014.­go­di­ne,­odr­ža­na­je­ i­pr­va­ma­ni­fe­sta­ci­ja­pod­na­zi­vom­„Ki­kind­ski­pče­la­ri­Ki­kin­đa­ni­ma“­na­ko­joj­su­se­pče­la­ri­pred­sta­vi­li­su­gra­đa­ni­ma.­Plan­je­da­se­na­red­ne­ go­di­ne­ na­pra­vi­ ve­ća­iz­lo­žba­na­ko­joj­će­bi­ti­i­go­sti­ju­sa­ra­znih­stra­na.­Ki­kind­ski­pče­la­ri­ oku­plje­ni­ su­ u­ udru­že­nju­bez­ma­lo­či­tav­vek.

725. septembar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ako za 10 do 20 da na Upra va za agrar na pla ća nja ne za po­sli 103 slu žbe ni ka, Sr bi ja idu­

će go di ne iz fon do va Evrop ske uni je ne će mo ći da pre u zme 35 mi li o na evra bes po vrat nih sred sta va na­me nje nih ru ral nom raz vo ju, iz ja vio je dr žav ni se kre tar u Mi ni star stvu po ljo pri vre de i član naj u žeg pre go­va rač kog ti ma Vla de Da ni lo Go lu­bo­vić.

­ Po ljo pri vre da za jed no sa za­šti tom ži vot ne sre di ne po kri va 75 od sto za ko no dav stva EU. To zna či da smo mi na ne ki na čin u po gle du za ko no dav stva 'Vla da Sr bi je u ma­lom'", re kao je Go lu bo vić u in ter­vjuu za "Da nas".

On je do dao da je Sr bi ja pro šle go di ne za vr ši la bi la te ral ne i eks pla­na tor ne skri nin ge za po gla vlja 11, 12 i 13, od no sno ona ko ja se ti ču po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja, ve­

te ri nar skih i fi to sa ni tar nih pi ta nja, bez bed no sti hra ne i ri bar stva.

Ob ja šnja va ju ći do kle se sti glo u pre go vo ri ma sa EU u obla sti po ljo­

pri vre de, Go lu bo vić na po mi nje da smo na kon skri nin ga, ko ji pod ra zu­me va upo re đi va nje na šeg za ko no­dav stva sa onim u EU, do bi li skri­ning iz ve štaj za po gla vlje 11, kao i dva do dat na me ri la ko ja mo ra ju da se is pu ne.

­ Jed no je pra vlje nje ak ci o nog pla na, dru ga se od no si na pod no še­nje zah te va za spro vo đe nje bu dže ta u okvi ru IPARD 2, od no sno pro ce sa akre di ta ci je za Upra vu za agrar na pla ća nja. Za po gla vlje 12 oče ku je­mo da skri ning iz ve štaj stig ne do kra ja sep tem bra, dok je iz ve štaj za po gla vlje 13 ­ ri bar stvo bio re la tiv­no lak, po što Sr bi ja ne ma mo re. Za to po gla vlje ne ma do dat nih me ri la i ono će ve ro vat no bi ti pr vo otvo re no ­ ka že Go lu bo vić.

Na kon sta ta ci ju da se is po sta­vlja da je naj ve ći pro blem Upra va za agrar na pla ća nja, on je re kao da

je Sr bi ja do bi la pi sme ne po hva le iz Evro pe za deo po sla ko je je Mi ni­star stvo ura di lo to kom ovih pre go­vo ra.

­ Po čet na fa za je od ra đe na do­bro, ima li smo pro ble ma ko je smo na sle di li, a to je Upra va za agrar na pla ća nja. Us pe li smo da tu Upra vu pre ba ci mo iz Šap ca u Be o grad. Me­đu tim, ona bi pred ula zak u EU tre­ba lo da ima vi še od 800 za po sle nih i da bu de ozbilj na fi nan sij ska in sti­tu ci ja. Sad ih je 67 i ako že li mo da kre ne mo sa apli ka ci ja ma za sred­stva u okvi ru IPARD 2, po čet kom 2016, mo ra mo u naj kra ćem, ali za­i sta naj kra ćem ro ku da do dat no za­po sli mo 103 slu žbe ni ka ka ko bi smo mo gli da re a li zu je mo da lji pro ces akre di ta ci je ­ is ta kao je Go lu bo vić.

On je do dao da Vla da obe ća va po sled nja če ti ri me se ca da će to bi ti re še no i da on ve ru je da će se ovaj

po ten ci jal no vr lo ozbi ljan pro blem pri ve sti kra ju na pra vi na čin.

­U su prot nom, ako za 10 do 20 da na ne do bi je mo te lju de, bi će­mo u ozbilj nom pro ble mu. EU je po ovom pi ta nju vr lo strikt na, upo zo ra­va Go lu bo vić.

Na pi ta nje šta to zna či i ko li ko to mo že da nas ko šta, on je pod se tio da je u pe ri o du od 2014. do 2020. pred vi đe no je da se iz IPARD iz dvo­ji 175 mi li o na evra bes po vrat nih sred sta va za Sr bi ju.

­ Sle de će go di ne bi smo do bi li 35 mi li o na evra. Zna či, mi bi smo pro­pu sti li tih oko 35 mi li o na evra. Ube­đe ni smo, ipak, da će Vla da pre po­zna ti bit nost ovo ga jer ovim pa ra ma mi mo že mo da na do me sti mo ma njak u agrar nom bu dže tu, kao i da po ve­ća mo kon ku rent nost srp ske po ljo pri­vre de ­ na po me nuo je Go lu bo vić.

S. P.

Sed mo čla na po ro di ca Mi le ta Mi­tro­vi­ća iz Bo su ta, ži vi od po ljo pri vred ne pro iz vod nje

ko ju oba vlja na se dam i po hek ta ra ze mlje, a pro šle go di ne čak 3,6 he­ta ra su im bi la po pla vlje na pa je rod ostao pod vo dom. Ra di lo se o so ji, ku ku ru zu i šlji va ma jer je Mi tro vi ći­ma zbog grad nje na si pa ra di od bra­ne od po pla ve po pla vljen i voć njak. Ukup na šte ta im je pro ce nje na na 550.000 di na ra, a re še nje je vla sni­ku ima nja uru če no ovih da na u nje­go vom se lu.

­ Za do vo ljan sam pro ce nje nom šte tom, vi si nom iz no sa i sma tram da je grad po šte no od ra dio svoj po­sao, sa mo smo na to du go če ka li. Znam i za što je ta ko, jer sam za jed­no sa mo jim me šta ni nom Bra ni sla­vom­Mi­ra­ži­ćem i gra do na čel ni kom Srem ske Mi tro vi ce Bra ni sla vom Ne­di­mo­vi­ćem bio na sa stan ci ma, ziv kao te le fo nom No vi Sad da do bi­je mo od šte tu. Ko li ko sam pu ta zvao “Vo de Voj vo di ne” da nam is pla­te šte tu i sam ne znam, a po tro šio sam si gur no vi še od 10.000 di na ra sa mo na te le fo ni ra nje. Već su mi i glas pre po zna va le ta mo šlje se kre­ta ri ce ­ pri ča Mi le Mi tro vić na kon što mu je uru če no re še nja o šte ti.

Za do vo ljan je, a za do volj ni su, či ni se, i dru gi ošte će ni pro iz vo đa či ovog se la za to što su do bi li re še nja

o vi si ni šte te, a i što im je ko mi si ja lo kal ne sa mo u pra ve do šla „na no­ge“, da ne mo ra ju da pu tu ju u grad zbog ove pa pi ro lo gi je. Kod pro ce ne su, pri ča ju Bo su ća ni, bi li ko rekt ni jer su ra ču na li po pro seč noj ce ni ot­ku pa ro da i pro seč nom pri no su ko ji je ostva ren u mi tro vač koj op šti ni.

Na i me, pred stav ni ci Grad ske upra ve za po ljo pri vre du Gra da Srem ska Mi tro vi ca za jed no sa pred­stav ni ci ma Ko mi si je za pro ce nu ove šte te uru či li su pro te klih da na po ljo­

pri vred nim pro iz vo đa či ma u Srem­skoj Ra či I Bo su tu 60­ak re še nja o šte ti na po ljo pri vred nim par ce la ma i use vi ma na sta lih zbog od bra ne od po pla va. Re še nja je do bi lo dva de­se tak do ma ći na u Srem skoj Ra či, a su tra dan i za 40 ­ ak po ljo pri vred­ni ka u Bo su tu. Uči nje no je ro sve ga ne ko li ko da na na kon što je Skup šti­na gra da Srem ska Mi tro vi ca do ne­la od lu ku da iz bu dže ta iz dvo ji 5,6 mi li o na di na ra za ove na me ne, jer te pa re ni su ima li nad le žni po kra jin­ski se kre ta ri ja ti i JP “Vo da Voj vo di­ne”. Ta ko se prak tič no i ve o ma br zo ostva ru je re a li za ci ja grad skog pro­gra ma o na dok na di šte te do ne tog na sed ni ci Skup šti ne gra da Srem­ska Mi tro vi ca 11. sep tem bra. Pre­ma ovom do ku men tu Grad Srem­ska Mi tro vi ca se oba ve zao da će, u ne do stat ku nov ca kod nad le žnih u Po kra ji ni, is pla ti ti iz bu dže ta šte tu po ljo pri vred ni ci ma dva se la, a ona pre ma šu je 5,5 mi li o na di na ra.

Na čel nik Grad ske upra ve za po­ljo pri vre du Vla­di­mir­ Na­sto­vić je na kon uru če nja re še nja iz ja vio da je sve pro te klo u naj bo ljem re du i da po ljo pri vre di ci ima ju rok žal be, a na­kon to ga će usle di ti upla ta nov ca.

­ To su re še nja ko ja se od no se na na kna du šte te po ljo pri vred nim pro­iz vo đa či ma ošte će nim usled grad­nje na si pa. Sa re a li za ci jom od šte­te smo po če li čim smo od re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta i „ Vo da Voj vo di na“, ko ji su bi li no si o ci od­bra ne pro šle go di ne, do bi li pi sa nu po tvr du da ni su u mo guć no sti da is pla te po ljo pri vred ne pro iz vo đa če. Za tra ži li smo i do bi li sa gla snost na naš pro gram od Kan ce la ri je za ob­no vu u Be o gra du i ovo što smo sa da ra di li je re zul tat te ak tiv no sti – re­kao je na čel nik Na sto vić.

Nad le žni pod se ća ju da re še nja o na kna di šte te do bi ja ju svi po ljo­pri vred ni pro iz vo đa či ko ji su bi li ošte će ni iz grad njom na spi pa i ko­ji su šte te pri ja vi li u pred vi đe nom ro ku. Po je di nač ne su me od šte te se kre ću od 10.000 do 600.000 di­na ra. Is pla ta nov ca sle du je na kon ro ka žal be.

Je dan od onih ko ji su do bi li vi so­ku od šte tu za pro šlo go di šnju šte tu na use vi ma je i po ro di ca Bra ni sla­va­Mi­ra­ži­ća iz Bo su ta. Nji ma je vo­da ošte ti la use ve so je i ku ku ru za na oko pet hek ta ra.

­ Ima mo če ti ri par ce le u raz ma­ci ma na lo ka ci ji gde je gra đen ze­mlja ni na sip. Oko 1,7 hek ta ra use­va nam je sto pro cent no uni šte no, a osta lo u vi so kom pro cen tu. To nam je pro ce nje no na od štet nu su mu od 616.000 di na ra. Za do volj ni smo, jer

će nam pa re do bro do ći za je se nju se tvu ­ ka že Cvi­ja­Mi­ra­žić, Bra ni­sla vo va maj ka, iz ra ža va ju ći za hval­nost Srem skoj Mi tro vi ci, nje nom gra do na čel ni ku i svi ma ko ji su pom­gli da šte ta bu de na dok na dje na.

Ni ove go di ne od po ljo pri vre de ni su ima li mno go, jer ora ni ca uni­šte na od pre vi še vo de ni na kon go di­ne da na ni je se opo ra vi la. Za to je no­vac od od šte te Mi ra ži ći ma dra go cen za za sni va nje no ve pro iz vod nje. ­ S.Đa­ko­vić

BE O GRAD­•­AKO­NE­ZA­PO­SLE­103­SLU­ŽBE­NI­KA

Agrar­gu­bi­35­mi­li­o­na­evra?

AK TU EL NO STI

Da­ni­lo­Go­lu­bo­vić

SREM SKA MI TRO VI CA­•­NA­KON­SKUP­ŠTIN­SKE­OD­LU­KE­PO­LJO­PRI­VRED­NI­CI­MA­BO­SU­TA­I­SREM­SKE­RA­ČE­URU­ČE­NA­RE­ŠE­NJA­O­NA­DOK­NA­DI­ŠTE­TE­

Vo­da­od­ne­la­-­grad­vra­ća­­U­Srem­skoj­Ra­či­i­Bo­su­tu­60-ak­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­či­ji­su­use­vi­la­ne­uni­šte­ni­zbog­grad­nje­na­si­pa­ra­di­od­bra­ne­od­po­pla­va,­­do­bi­lo­re­še­nja­o­pro­ce­ni­šte­te­-­Su­me­od­šte­te­kre­ću­se­i­do­600.000­di­na­ra,­a­pro­ce­nje­ne­su­na­osno­vu­­re­al­nih­kri­te­ri­ju­ma­-­ka­žu­sa­go­vor­ni­ci­“Srem­ske­po­ljo­pri­vre­de”

Vla­di­mir­Na­sto­vić,­na­čel­nik

Srem­ska­Ra­ča

Uru­či­va­nje­re­še­nja­u­Bo­su­tu

Bo­sut­

8 25. septembar 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

MANIFESTACIJE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Je­da­na­e­sta­ tra­di­ci­o­nal­na­ iz­lo­žba­me­da­ i­ pče­li­njih­ pro­iz­vo­da­ „Da­ni­me­da“­bi­će­ i­ ove­go­di­ne­odr­ža­na­

u­pe­šač­koj­zo­ni­u­In­đi­ji­u­da­ni­ma­vi­ken­da­25.­i­26.­sep­tem­bra.­U­ču­ve­noj­„me­de­noj­uli­ci“­to­kom­dva­da­na­tra­ja­nja­iz­la­ga­či­će­pred­sta­vi­ti­med­i­pče­li­nje­pro­iz­vo­de­kao­i­opre­mu­za­pče­lar­stvo.­Svi­po­se­ti­o­ci­će­i­ove­go­di­ne­ima­ti­pri­li­ku­ da­ pro­ba­ju­ pče­li­nje­ pro­iz­vo­de,­me­de­nja­ke,­ko­la­če­od­me­da­ i­mo­ći­će­sve­pro­iz­vo­de­da­ku­pe­po­pro­mo­tiv­nim­ce­na­ma.­Ma­ni­fe­sta­ci­ja­ko­ja­oku­plja­ve­li­ki­broj­pče­la­ra­sa­te­ri­to­ri­ji­in­đij­ske­op­šti­ne­ je­pro­daj­no­iz­lo­žbe­nog­ka­rak­te­ra­i­odr­ža­va­se­sva­ke­go­di­ne­tra­di­ci­o­nal­no­po­sled­nje­ ne­de­lje­ sep­tem­bra.­ Or­ga­ni­za­tor­ ma­ni­fe­sta­ci­je­ je­ Udru­že­nje­ pče­la­ra­„Roj“­iz­In­đi­je,­a­po­kro­vi­telj­ma­ni­fe­sta­ci­je­Tu­ri­stič­ka­or­ga­ni­za­ci­ja­op­šti­ne­In­đi­ja­i­op­šti­na­In­đi­ja.Pre­ma­ re­či­ma­ De­ja­na­ Ću­ka­lo­vi­

ća,­ pred­sed­ni­ka­ Udru­že­nja­ pče­la­ra­„Roj“­pr­vog­da­na­iz­lo­žbe­25.­sep­tem­bra­će­oko­500­ma­li­ša­na­iz­Pred­škol­ske­usta­no­ve­„Bo­ško­Bu­ha“­u­pe­ri­o­du­od­ 9­ do­ 13­ ča­so­va­ pro­de­fi­lo­va­ti­me­de­nom­uli­com­ka­ko­bi­se­upo­zna­li­sa­pče­li­njim­pro­iz­vo­di­ma:­­Sve­ je­već­do­go­vo­re­no,­ jer­ smo­

na­kon­to­li­ko­go­di­na­uho­da­ni­u­sa­moj­or­ga­ni­za­ci­ji.­Ne­me­nja­mo­hro­no­lo­gi­ju,­a­već­od­9­ča­so­va­na­ši­ma­li­ša­ni­će­da­pro­še­ta­ju­me­de­nom­uli­com­sa­nji­ho­vim­vas­pi­ta­či­ca­ma­gde­će­da­se­upo­zna­ju­ sa­ pče­li­njim­ pro­iz­vo­di­ma­ i­ na­dar­do­bi­ti­ma­la­pa­ko­va­nja­me­da.I­ove­go­di­ne­na­še­ta­li­štu­u­uli­ci­Voj­

vo­de­Ste­pe­pred­sta­vi­će­se­oko­dva­de­se­tak­iz­la­ga­ča­sa­te­ri­to­ri­je­in­đij­ske­op­šti­ne.­ Po­red­ pče­la­ra,­ svo­je­ štan­do­ve­

će­ima­ti­i­po­je­di­na­udru­že­nja­že­na­kao­i­sli­ka­ri.­Ka­da­je­reč­o­sa­mom­me­du­i­ovo­go­di­šnjim­pri­no­si­ma­ovaj­pče­lar­sa­za­do­volj­stvom­is­ti­če­da­je­ova­go­di­na­znat­no­ bo­lja­ od­ pret­hod­ne­ a­ sa­mim­tim­su­i­ko­li­či­ne­me­da­ve­će.­­Ba­grem­je­ove­go­di­ne­do­bro­me­

dio,­ sve­ osta­lo­ je­ u­ pro­se­ku­ ­­ ka­že­Ću­ka­lo­vić­ i­ is­ti­če­ da­ su­ se­ na­da­li­ da­će­sun­co­kre­tov­med­bi­ti­iz­da­šni­ji.­Što­se­ti­če­pla­sma­na­me­da­i­pče­li­njih­pro­iz­vo­da,­ po­tra­žnja­ je­ do­ ne­dav­no­ bi­la­ogrom­na,­me­đu­tim­sa­da­su­ka­pa­ci­te­ti­ot­ku­plji­va­ča­ma­lo­ za­tr­pa­ni­ i­ do­šlo­ je­do­za­tiš­ja,­tvr­di­on­i­do­da­je:­­ Naj­bo­lji­ ot­kup­me­da­ se­ oče­ku­je­

od­no­vem­bra­ do­ fe­bru­a­ra,­ a­ ka­da­ je­reč­o­pi­jač­noj­pro­da­ji­naj­vi­še­se­pro­

da­to­kom­mar­ta­i­apri­la­me­se­ca.­To­je­uobi­ča­je­na­si­tu­a­ci­ja­jer­u­tom­pe­ri­o­du­ne­ma­mo­ta­ko­ve­li­ku­po­nu­du­vo­ća­na­pi­ja­ca­ma.On­na­vo­di­da­je­ove­go­di­ne­u­od­no­

su­na­pret­hod­ne­i­me­dlji­ka­me­di­la,­što­zna­či­da­će­bi­ti­do­volj­nih­ko­li­či­na­cr­nog­šum­skog­me­da.­Ka­da­go­vo­ri­o­ce­na­ma,­one­ su­da­le­ko­ni­že­u­od­no­su­na­ ce­ne­

me­da­ i­ pče­li­njih­ pro­iz­vo­da­ na­ ra­znim­saj­mo­vi­ma­u­ve­li­kim­gra­do­vi­ma.­­Kod­nas­će­ce­na­bi­ti­od­600­di­na­

ra­za­li­vad­ski­i­sun­co­kre­tov­med­pa­do­800­ili­900­di­na­ra­za­ba­gre­mov.­Ne­će­mo­si­gur­no­pre­ći­ce­nu­od­1.000­di­na­ra­i­to­je­ne­ki­li­mit­ko­ji­smo­me­đu­na­ma­do­go­vo­ri­li.­Te­zge­će­kao­ i­pret­hod­nih­par­go­di­na­bi­ti­sve­jed­na­ke,­ukr­še­ne­i­

pu­ne­ra­znih­pro­iz­vo­da.­In­đi­ja­je­ina­če­po­zna­ta­po­ovoj­ma­ni­fe­sta­ci­ji­ko­ja­ima­tra­di­ci­ju­ du­žu­ od­ de­ce­ni­je­ i­ si­gu­ran­sam­da­će­svi­po­se­ti­o­ci­bi­ti­za­do­volj­ni­ka­ko­po­nu­dom­ta­ko­i­kva­li­te­tom­pro­iz­vo­da­u­na­šoj­ču­ve­noj­“me­de­noj­uli­ci”­­­ka­že­na­kra­ju­or­ga­ni­za­tor­i­pred­sed­nik­Udru­že­nja­pče­la­ra­“Roj”.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Na­ša­ ze­mlja­ po­se­du­je­ ve­li­ki­po­ten­ci­jal­ bi­o­ma­se­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ i­ šu­mar­stvu­ za­ pro­

iz­vod­nju­ ener­gi­je,­ a­ cilj­ Vla­de­ Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­je­da­ovaj­po­ten­ci­jal­uči­ni­pri­stu­pač­nim­i­na­taj­na­čin­do­pri­ne­se­po­ve­ća­nju­ude­la­ener­gi­je­iz­ob­no­vlji­vih­ iz­vo­ra­ u­ ukup­noj­ fi­nal­noj­po­tro­šnji­ener­gi­je.­Kao­re­zul­tat­sa­rad­nje­na­tom­pla­nu­iz­me­đu­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ i­ Sa­ve­zne­Re­pu­bli­ke­Ne­mač­ke­ je­ pro­gram­ „Raz­voj­ odr­ži­vog­ tr­ži­šta­ bi­o­e­ner­gi­je­ u­ Sr­bi­ji“­ko­ji­se­spro­vo­di­u­sa­rad­nji­sa­GIZ­om­ (ne­mač­kom­ or­ga­ni­za­ci­jom­ za­teh­nič­ku­sa­rad­nju)­i­Kfw­–­Raz­voj­nom­ban­kom­(fi­nan­sij­ska­po­dr­ška).­Glav­ni­ po­li­tič­ki­ part­ner­ GIZ­ DKTI­­pro­gra­ma­ (Ne­mač­ke­ kli­mat­ske­ i­teh­no­lo­ške­ ini­ci­ja­ti­ve)­ ko­ji­ fi­nan­si­ra­Ne­mač­ko­ fe­de­ral­no­Mi­ni­star­stvo­za­me­đu­na­rod­nu­ sa­rad­nju­ i­ raz­voj­je­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­i­Mi­ni­star­stvo­ener­ge­ti­ke­i­ru­dar­stva.U­Sta­roj­Pa­zo­vi­22.­sep­tem­bra,­u­

or­ga­ni­za­ci­ji­op­šti­ne,­ ­u­sa­rad­nji­sa­GIZ­om­odr­ža­no­je­pre­da­va­nje­na­te­mu­„Ma­la­bi­o­gas­po­stro­je­nja­za­far­me­sred­nje­ve­li­či­ne­u­Sr­bi­ji­kao­do­dat­ni­iz­vor­pri­ho­da“.­Ovo­pre­da­va­nje­ima­za­cilj­im­ple­men­ta­ci­ju­ ino­va­tiv­nih­ pro­je­ka­ta­ bi­o­e­ner­gi­je­ kroz­ iden­ti­fi­ka­ci­ju­ pro­je­ka­ta­ i­

po­ten­ci­jal­nih­ in­ve­sti­to­ra­ za­ si­ste­me­ gre­ja­nja­ na­ bi­o­e­ner­gi­ju­ u­ jav­nim­ zgra­da­ma,­ bi­o­gas­ po­stro­je­nja­za­pro­iz­vod­nju­to­plot­ne­ener­gi­je­za­in­du­strij­ske­po­tre­be,­sa­ve­to­va­nje­u­do­me­nu­pro­jek­to­va­nja­po­stro­je­nja­i­pro­jekt­nog­kon­cep­ta.­Kroz­di­sku­si­ju­i­pri­me­re­svo­jih­far­mi­i­­po­stro­je­nja,­vla­sni­ci­po­stro­je­nja­ iz­Ne­mač­ke­ iz­ne­li­ su­ prak­tič­na­ is­ku­stva­ i­ od­go­va­ra­li­ na­ pi­ta­nja­ za­in­te­re­so­va­nih­gr­ađa­na.­

–­ Mi­ ov­de­ u­ sa­rad­nji­ sa­ op­šti­nom­Sta­ra­Pa­zo­va­že­li­mo­da­pred­sta­vi­mo­ i­ raz­go­va­ra­mo­ o­ jed­nom­no­vom­ kon­cep­tu,­ a­ ti­če­ se­ ma­lih­po­stro­je­nja­ ko­ja­ ra­de­ na­ bi­o­gas,­od­no­sno­ ko­ri­ste­ či­sto­ staj­sko­ đu­bri­vo­u­ teč­nom­ ili­ čvr­stom­sta­nju­­ko­je­ se­ do­pre­ma­ s­ far­mi:­ ži­vin­skih,­far­mi­svi­nja­i­­go­ve­da­i­on­da­se­pre­ra­dom­tog­staj­skog­đu­bri­va­do­bi­ja­ stru­ja­ ­ i­ to­plot­na­ener­gi­ja,­a­ isto­ ta­ko­se­ostva­ru­je­ i­do­dat­ni­pro­fit­ za­ po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ a­ po­sto­ji­ i­ vr­lo­ po­zi­ti­van­ uti­caj­ na­ ži­vot­nu­ sre­di­nu,­ od­no­sno­ sma­nju­je­se­ emi­si­ja­ me­ta­na­ ­­ ­ re­kao­ je­ u­iz­ja­vi­za­naš­list­To­mas­Mič­ke,­ru­ko­vo­di­lac­ kom­po­nen­te­ za­ raz­voj­po­stro­je­nja­na­GIZ­ovom­pro­jek­tu­„Raz­voj­odr­ži­vog­tr­ži­šta­bi­o­e­ner­gi­je­u­Sr­bi­ji“.­Za­hva­lju­ju­ći­ sa­moj­ lo­ka­ci­ji­ op­

šti­ne­Sta­ra­Pa­zo­va,­GIZ­sta­vlja­ak­ce­nat­na­pro­jek­te­ko­ji­se­ti­ču­bi­o­ma­se­i­„mi­ima­mo­isti­cilj,­a­to­je­da­se­ raz­vi­ja­ tr­ži­šte­ i­da­se­ura­di­taj­la­nac­snab­de­va­nja,­kon­kret­no,­agro­pe­le­tom­jer­ov­de­po­sto­ji­pu­no­po­ten­ci­jal­nih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­ji­ima­ju­taj­cilj“­–­do­dao­je­Mič­ke.­–­Ovu­ra­di­o­ni­cu­ko­ju­da­nas­ov­

de­ odr­ža­va­mo,­ su­tra­ će­mo­ dr­ža­ti­ i­ u­ No­vom­ Sa­du­ ­ i­ naš­ je­ cilj,­jed­no­stav­no­ da­ se­ po­dig­ne­ svest­

o­ ovoj­ te­mi,­ i­mi­ smo­ tu­ da­ pru­ži­mo­ teh­nič­ku­ po­moć­ za­ pro­jek­te­ko­ji­ima­ju­ne­ki­po­ten­ci­jal­za­re­a­li­za­ci­ju­ovih­na­ših­kon­ce­pa­ta­–­ka­že­To­mas­Mič­ke­i­do­da­je­:­­­Slič­nu­stvar­smo­ra­di­li­i­u­za­

pad­noj­Sr­bi­ji­s­te­mom­gre­ja­nja­na­bi­o­ma­su­i­tu­po­ma­že­mo­op­šti­na­ma­da­ostva­re­ušte­du­u­svom­bu­dže­tu­ta­ko­ što­ će­ to­pla­ne­ da­ pre­đu,­ na­

pri­mer­ sa­ lož­ ulja­ na,­ kon­kret­no,­drv­nu­seč­ku.Mič­ke­ je­ ob­ja­snio­ da­ GIZ­ ne­

pru­ža­ni­ka­kvu­kon­kret­nu­fi­nan­sij­sku­ po­moć,­ ne­go­ pru­ža­ teh­nič­ku­po­moć­i­da­po­ma­že­uče­sni­ci­ma­na­srp­skom­tr­ži­štu­da­stu­pa­ju­u­jav­na­­­ pri­vat­na­ part­ner­stva­ sa­ dru­gim­sek­to­ri­ma.­

G. M.

STA­RA­PA­ZO­VA­•­OP­ŠTI­NA­I­GIZ­OR­GA­NI­ZO­VA­LI­PRE­DA­VA­NjE­NA­TE­MU­BI­O­GA­SNIH­PO­STRO­jE­NjA

O­si­ste­mi­ma­gre­ja­nja­na­bi­o­e­ner­gi­ju–­U­sa­rad­nji­sa­op­šti­nom­Sta­ra­Pa­zo­va­že­li­mo­da­pred­sta­vi­mo­i­raz­go­va­ra­mo­o­jed­nom­no­vom­kon­cep­tu,­a­ti­če­se­ma­lih­po­stro­je­nja­ko­ja­ra­de­na­bi­o­gas,­od­no­sno­ko­ri­ste­či­sto­staj­sko­đu­bri­vo­u­teč­nom­ili­čvr­stom­sta­nju­­ko­je­se­do­pre­ma­s­far­mi­i­on­da­se­pre­ra­dom­tog­staj­skog­đu­bri­va­do­bi­ja­stru­ja­i­to­plot­na­ener­gi­ja­–­re­kao­To­mas­Mič­ke,­ru­ko­vo­di­lac­kom­po­nen­te­na­GIZ­ovom­pro­jek­tu­„Raz­voj­odr­ži­vog­tr­ži­šta­bi­o­e­ner­gi­je­u­Sr­bi­ji“

Teč­ni­staj­njak­na­far­ma­ma­mo­že­se­efi­ka­sno­is­ko­ri­sti­ti­­­­­­­­­­­

To­mas­Mič­ke

IN­ĐI­JA­•­U­SU­SRET­11.­MA­NI­FE­STA­CI­jI­„DA­NI­ME­DA“

Pra­znik­u­„me­de­noj­uli­ci“U­ču­ve­noj­„me­de­noj­uli­ci“­to­kom­dva­da­na­tra­ja­nja­iz­la­ga­či­će­pred­sta­vi­ti­med­i­pče­li­nje­pro­iz­vo­de­kao­i­opre­mu­za­pče­lar­stvo.­Svi­po­se­ti­o­ci­će­i­ove­go­di­ne­ima­ti­pri­li­ku­da­pro­ba­ju­pče­li­nje­pro­iz­vo­de,­me­de­nja­ke,­ko­la­če­od­me­da­i­mo­ći­će­sve­pro­iz­vo­de­da­ku­pe­po­pro­mo­tiv­nim­ce­na­ma

Ma­li­ša­ni­će­pro­še­ta­ti­me­de­nom­uli­com

De­jan­Ću­ka­lo­vić,­or­ga­ni­za­tor

25. septembar 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI VI NO GRA DA RI

Iako se ni ko u nje go voj po ro di ci pre nje ga ni je ba vio vi no gra dar­stvom, Ši đa nin Mi loš Ra de ka

još kao sred njo ško lac po čeo je da se za ni ma za tu de lat nost. Upra vo je to i bio raz log da upi še sred nju po ljo pri vred nu ško lu – vo ćar sko vi­no gra dar ski smer, a ka da je ma tu ri­rao upi sao je Po ljo pri vred ni fa kul tet na sme ru za šti ta bi lja. Me đu tim, sti­ca jem okol no sti do bio je po sao u PP „Er de vik“, kao šef me ha ni za ci je na Prin ci pov cu, ta ko da je ubr zo na kon to ga na pu stio stu di je.

­ Ipak, vi no gra dar stvo je osta lo mo ja lju bav, a raz log što sam to za­vo leo je što uvek kad sam išao u go­ste kod svog po koj nog de de i uja ka u So tin, od la zio u nji hov vi no grad. Svo ju pr vu ze mlju ku pio sam 1997. go di ne i već go di nu da na na kon to­ga po di gao sam pr vi za sad vi no ve lo ze sa 770 čo ko ti. Ja ko sam ga le­

po ra dio i odr ža vao, uži vao sam u to me, ta ko da sam ubr zo pro ši rio par ce lu i po di gao još 1.200 čo ko ti. Ta da ni sam do bio ni ka kav pod sti caj od dr ža ve, iako su ga mno gi u to vre me do bi li, a od bi li su me za tu vr stu po mo ći i ka da sam ­ u tre ćem na vra tu do ku pio no vu ze mlju i pro­ši rio vi no grad. Ta ko da sa po no som ka žem da sam sve što imam ste kao i po di gao sam, is klju či vo sop stve­nim tru dom, ra dom i za la ga njem – pri ča Mi loš Ra de ka iz Ši da, do da­ju ći da da nas nje gov vi no grad bro ji ne gde oko 2.800 čo ko ti, što je za po vr ši nu od po la hek ta ra pod vi no­gra dom, ko li ko on da nas po se du je, ve o ma ve li ki za sad.

Ka da je reč o sor ta ma, Mi loš ga ji cr ni bur gun dac, što je vi so ko kva li­tet na sor ta za cr na vi na i ita li jan ski ri zling, sor tu za be la vi na. Go di šnje pro iz ve de oko 7,5 to na gro žđa, a je di no je pro šle go di ne zbog ki še i po pla ve rod pod ba cio, ta ko da ga je bi lo za dve to ne ma nje.

­ Pro šle go di ne u dva na vra ta u ro ku od če ti ri da na me je po ga đao grad, ali na sre ću ni je mi na neo to li­ko šte te ko li ko sam stra ho vao da će da bu de. Za raz li ku od pro šle, ova go di na je bi la ja ko do bra i po volj­na za vi no grad, ta ko da po red sla­sti i kva li te ta imam i kvan ti tet. Deo gro žđa ko je obe rem pro dam, sa mo da bih po krio tro ško ve ber be, a naj­ve ću ko li či nu osta vim za sop stve ne po tre be. Pra vim vi no, is pe čem ra­ki ju, a na red ne go di ne imam u pla­nu da re gi stru jem i ga zdin stvo pa da ma lo ozbilj ni je uđem u tu pri ču. Ina če, sva ke go di ne u ber bu mi do­đe oko dva de se tak lju di, to su sve mo ji ro đa ci, kom ši je i pri ja te lji ko ji mi do la ze na is po moć, a ja se nji­ma re van ši ram na ne ki dru gi na čin – ka že Mi loš.

Ka da je reč o za šti ti vi no gra da, na po mi nje da je ove go di ne vi no­grad pr skao 11 pu ta, a sve ahro teh­nič ke me re ko je pred u zi ma ured no evi den ti ra u svoj „dnev nik vi no­gra da“ ko ji je otvo rio pri li kom pr­ve sad nje čo ko ta. Tu re dov no uno si sve što se de ša va u vi no gra du, ko do la zi, ko mu po ma že, šta se ra di i šta se pred u zi ma oko lo ze. Ka da upo re di po čet ke ko ji su evi den ti ra ni u tom dnev ni ku sa onim što se sa da ra di, Mi loš ka že da su se u na či nu ra da je di no pro me ni la ne ka sred­stva za šti te ko ja se sa da ko ri ste, a pre ni su, jer se sa da pro iz vo de pe­sti ci di si ste mič nih dej sta va, ta ko­zva ni „si ste mi ci“.

­ To su no va du go traj ni ja sred­stva ko ja su sa da u upo tre bi, ma da ja iz be ga vam da ih ko ri stim, mak­si mal no tri pu ta u go di ni. Ja ra đe upo tre blja vam ta ko zva na „kon takt­na“ sred stva, na ba zi pla vog ka me­na, jer se ona la ko ope ru i ne osta ju u bilj ci. Na taj na čin po štu jem vi no­grad i tru dim se da spo jim na u ku i lju bav. Ovo je za i sta in te re san tan po sao, ali je ujed no i ja ko zah te van i mu ko tr pan, po seb no za po čet ni ke ­ is ti če Mi loš.

Iako je za po slen u JKP „Stan­dard“, ka že da mu to ne sme ta da sva kog da na na kon po sla ode do vi no gra da. Le ti, ka da su da ni du ži, ima vre me na da ura di sve po slo ve, a ono što ne stig ne, oba vi to kom vi­ken da. Ka da su na re du ve ći po slo vi po mog nu mu de ca i su pru ga.

­ Jed na od naj va žni jih me ra u vi­no gra du, a to je pr va re zid ba, po­či nje već u fe bru a ru, od mah na kon sve tog Tri fu na. Taj po sao oba vljam sam i vo dim ra ču na ka ko ću re za ti, jed ne go di ne vi no grad op te re tim, a sle de će ga ras tre tim i na taj na čin mu pro du ža vam vek, jer ako bi ga eks plo a ti sao pu nom me rom sva ke go di ne on bi se ja ko br zo is tro šio. Za taj po sao mi ni je po treb na ni či ja po moć jer sam struč no ospo so bljen i vo lim da to od ra dim sa mo stal no. A i kom ši ja ma, ta ko đe, ore zu jem nji­ho ve vi no gra de, jer mi to ni je te­ško. Mo žda bi mi i bi lo na por no, ali ja to vo lim da ra dim, ta ko da mi je lju bav glav ni po kre tač. Na taj na čin za bo ra vim sve pro ble me, na pu nim ba te ri je i psi hič ki se od mo rim, iako se fi zič ki umo rim. Če sto ka žem da mi je vi no grad drug, jer ja nje mu po mog nem i dam, a on me ni uz vra ti ro dom – pri ča Mi loš.

Ne ko me ko je mlad i ko bi hteo da se ba vi ovim po slom, Mi loš, ipak,

ne bi pre po ru čio ovu de lat nost, jer ka že da ona ni je fi nan sij ski is pla ti va i do da je:

­ Ima mno go po sla oko vi no gra­da i ona iz re ka da on „tra ži slu gu, a ne go spo da ra“ je isti ni ta i to u bu kval nom smi slu te re či, po seb no za ono ga ko ne ume baš naj bo lje da se or ga ni zu je. Me ni pri hod ko ji ostva rim od vi no gra da sa mo pri­po mog ne u po pu nja va nju kuć nog bu dže ta, ali od to ga ne bih mo­gao da ži vim i da iz dr ža vam svo ju

pe to čla nu po ro di cu. U bu duć no sti bih vo leo da pro ši rim po vr ši nu ko­ji imam, ali za sa da sam tu gde je sam. Žao mi je što sam ja pr­va gla va u po ro di ci ko ja se ba vi vo no gra dar stvom, a ve ro vat no i po sled nja, jer mi si no vi ni su za­in te re so va ni da na sta ve taj po sao, ma da je sta ri ji za vr šio po ljo pri vred­nu ško lu.

S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić i lič na ar hi va

ŠID • MI LOŠ RA DE KA, UZ GA JA VI NO VU LO ZU IZ HO BI JA

Kad se vi no grad po štu je, on uz vra ti do brim ro domIako je za po slen u JKP „Stan dard“, Mi loš Ra de ka iz Ši da ka že da mu to ne sme ta da sva kog da na na kon po sla ode do svog vi no gra da. Le ti, ka da su da ni du ži, ima vre me na da ura di sve po slo ve, a ono što ne stig ne, oba vi to kom vi ken da. U vi no gra du ima oko 2.800 čo ko ti, što je za po vr ši nu od po la hek ta ra ve o ma ve li ki za sad

Vi no grad kao pod ko nac

Pri­ja­te­lji­po­ma­žu­u­ber­bi

Mi loš Ra de ka iz Ši da

Gro­žđe­je­do­bro­ro­di­lo Lo­zu­je­naj­va­žni­je­do­bro­ore­za­ti

10 25. septembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

U su bo tu 12. sep tem bra Le ži-mir je bio do ma ćin ’’Ov čar-skim da ni ma’’ i sa da je si-

gur no da će ova tra di ci ja pu sti ti ko-re ne u ovom le pom srem skom se lu. Pro šle go di ne ma ni fe sta ci ja je ima la vi še edu ka tiv ni ka rak ter, ali ove go di-ne su bi le oči gled ne pro me ne - edu-ka ci ja spo je na sa iz vr snim kul tur no-umet nič kim pro gra mom, tra di ci jom i kre a tiv no šću. Or ga ni za tor je i ove go di ne bi lo udru že nje od ga ji va ča ko-za i ova ca ’’Sir mi um’’ . Pri sut ne je po-zdra vio pred sed nik udru že nja La za Smi lja nić, na čel nik grad ske upra ve za po ljo pri vre du Vla di mir Na sto vić i di rek tor agen ci je za ru ral ni raz voj Da-ni je la Me đe do vić. U ime agen ci je za ru ral ni raz voj po red di rek tor ke Da ni je-le Me đe do vic bi le su pri sut ne Ma ri na Mak si mo vić i Ma ri ja Jan drić.

’’Ov čar ski da ni’’ su bi li u zna ku bro ja osam - osam iz la ga ča ži vo ti nja i osam eki pa u tak mi če nju u pri pre mi naj bo ljeg pa pri ka ša. Svo je pro iz vo-de su pred sta vi li i pče la ri iz Le ži mi ra, Udru že nje že na iz Man đe-lo sa i La ćar ka, mla ]i po se-ti o ci su mo gli da uži va ju i u li ci der skim po sla sti ca ma, a oni ne što sta ri ji su mo gli da uži va ju u do ma ćoj ra ki-ji ko ja se pe kla upo re do sa spre ma njem pa pri ka ša. Ne-ke stva ri jed no stav no ne idu jed ne bez dru ge.

Pro gram je vo di la Rat ka Du lić ko ja je svo jim du ho-vi tim do set ka ma une la neo-p hod nu do zu hu mo ra a za mu zič ki deo pro gra ma bi li su za du že ni Mi ka Ko lar ski iz Ne šti na i spe ci jal na go šća Ni na Ne šić iz Bi je log Br-da ko joj je to bio pr vi na-stup. Mi ka Ko lar ski, mul ti ta len to va ni umet nik po stao je svo je vr sna zve zda u Le ži mi ru jer je u sa rad nji sa pe-sni kom Mi ro lju bom Stoj ko vi ćem na pi sao tri pe sme o Le ži mi ru. Naj-nov ni ju ’’Ču tu ri ca i pe škir, uda ću se u Lež’mir’’ Ni na Ne šić je pre mi jer no iz ve la pred pu bli kom i na da mo se da

će to po sta ti tra di ci o nal na pe sma za svad be u Le ži mi ru. Udru že nje že na iz Le i mi ra bi lo je za du že no za srem-ske tra di ci o nal ne po sla sti ce ko ji ma su po slu ži va le go ste.

Svo ja de la pro či ta le su pe sni ki nje Lji lja na Sa na dro vić i Da na Pa u no-vić iz Gr gu re va ca i pe snik Mi ro ljub

Stoj ko vić iz Ba no što ra, pe-sme su bi le u du hu pro sla ve i odi sa le su no stal gi jom za pro šlim vre me ni ma,

La le An do no vić je u ime Sa ve to dav ne struč ne slu žbe bio za du žen za edu ka tiv-ni deo, pri sut ni su mo gli da na u če mno go to ga o ra sa ma ko za i ova ca, o mleč no sti, me sna to sti, plod no sti i ras-pro stra nje no sti ra sa što je od ve li ke po mo ći ako ne ko od po se ti la ca od lu či da se ba vi ko zar stvom i ov čar stvom.

Što se ti če fi nal nog pro iz-vo da od ova ca i ko za - pa pri-ka ša – osam eki pa je užur ba-

no pri pre ma lo svo ja ku li nar ska re mek de la i mo gli smo ču ti ori gi nal na ime na eki pa –’’Pa kle na ku hi nja’’ ’’Lad na vo-da’’, ’’Ur lik be sne ov ce’’... Po re či ma pred sed ni ka ži ri ja Mom či la La zan-skog, sve se bo do va lo – bo ja ukus, kon zi sten ci ja i za či ni, te je po be du od ne la mla da eki pa ’’Lad na vo da’’ sa Jo va nom Ste pan če vi ćem na če lu.

Naj ve će iz ne na đe nje za pri sut ne bio je na stup de ce iz ka ra te klu ba ’’Bu-do’’ iz Le ži mi ra. Klin ci su nam pri bli ži li rad svog klu ba kroz ne ve ro va tan na-stup ,uve žba nu ko re o gra fi ju, svi su se kre ta li kao je dan. Nji hov rad nam je pri bli ži la La ri sa Ga jić, nji hov tre ner. Ka ra te klub Bu do po sto ji tri go di ne i osno va li su ga Ne nad i La ri sa Ga jić i iako to ret ko ko zna de ca su dr žav ni pr va ci. Na ža lost za rad nji ho vog klu ba po treb na su sre stva da bi de ca is šla na tak mi če nja i ova ne ve ro vat no sim-pa tič na i ener gič na že na skre nu la je pa žnju ko li ko je bit no da se u se o skim sre di na ma de ca što vi še ba ve spor-tom i iz ra zi la je na du da će ne ko po-mo ći što bo ljem ra du nji ho vog klu ba.

Sve u sve mu, o ovom da nu će se u Le ži mi ru još du go pri ča ti jer je pro-dr mao usta lje nu sva ko dne vi cu ovog se la, pro šao je bez ika kvih in ci de-na ta u le poj trad ci o nal noj srem skoj at mos fe ri, ve li ča ju ći one sta re do bre vred no sti. Do go di ne, ka ko ka žu, bi će još bo lje. S. S.

LE ŽI MIR – ODR ŽA NI “OV ČAR SKI DA NI“

Edu ka ci ja i za bav ni pro gra miPro šle go di ne ma ni fe sta ci ja je ima la vi še edu ka tiv ni ka rak ter, ali ove go di ne su bi le oči gled ne pro me ne - edu ka ci ja spo je na sa iz vr snim kul tur no-umet nič kim pro gra mom, tra di ci jom i kre a tiv no šću

Ko tlić do kol ti ća Pre da va nje za ov ča re

Ve se lo

Pri zna nja I mla di ka ra ti sti po ka za li ume će

Iz lo žba ova ca

Bo ga ta tr pe za

1125. septembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ZA PIS RE POR TE RA „SREM SKE PO LJO PRI VRE DE“

Naj bo lji do kaz da je je sen sti­gla i u Srem po nu di li su nam ovih da na pro dav ci pa pri ka.

Lu be ni ca vi še ne ma, sa te zgi su se po vu kli i oni naj u por ni ji, pa su ta­ko­ slat­ko­ po­vr­će­ i­ ja­bu­ke­ po­la­ko­po­če­le­da­sme­nju­ju­be­le,­žu­te,­cr­ve­ne­i­dru­ge­pa­pri­ke­či­je­naj­če­šće­ne­za­vi­si­od­bo­je­ko­jom­ma­me­svo je kup ce. Kao­ i­ obič­no,­ ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­

Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­naj­ve­ći­pro­iz­vo­đa­či­pa­pri­ka­ži­ve­i­ra­de­u­Jar­ku.­Ka­ko­ne­u­mor­na­se­ljač­ka­sta­ti­sti­ka­ka­zu­je,­go­to­vo­tre­ći­na­me­šta­na­ovog­ne­ma­log­ se­la­ ži­vi­ od­ ovog­ po­vr­ća.­Go di na za na ma, po go do va la je ovoj kul­tu­ri­što­se,­na­po­mi­nju,­ne­mo­že­re­ći­i­za­ce­nu,­za­ko­ju­pa­pri­ka­ri­ko­je­smo za te kli na pu tu Ša bac­Ru ma is­ti­ču­da­od­go­va­ra­sa­mo­na­kup­ci­ma.­Oni ma ko ji u pro iz vod nju mo ra ju da ulo­že,­ce­ne­su­isu­vi­še­ni­ske,­pa­se­ta ko oni ko ji od ju tra do mra ka se de pred­svo­jim­te­zga­ma­pi­ta­ju­ka­ko­će­uop­šte­pre­ži­ve­ti­ovu­i­spre­mi­ti­se­za­na red nu go di nu.

Ku pa ca ima, ne do sta je do bra ce na!

Na­ uli­ca­ma­ su­ naj­če­šće­ že­ne.­Sta­ri­je­ i­ mla­đe.­ Ka­žu­ da­ su­ mu­škar ci za u ze ti oko pri pre ma za no­ve po slo ve, opra vlja njem do tra ja le me ha ni za ci je ili po tra gom za no vim kup ci ma ko jih ni ka da ni je do sta. Me­đu­pro­dav­ci­ma­je­i­Mi­lun­ka­Ilić. Pro iz vod nju pa pri ke vo di njen sin, a njen po sao „svo di“ se „sa mo“ na pro da ju.

­ Ima mo oko 20 hi lja da stru ka. Od­lič­no­ je­ ro­di­la­ ove­ go­di­ne,­ ce­na­je ma lo bo lja ne go la ne, ali još uvek to ni je to li ko do bro ko li ko bi tre ba lo bi ti. Za ovu ši lju ko ju ja pro da jem ce na ide od 35 do 40 di na ra, a da bi bi li za do volj ni po treb no je da bu de ma kar de set di na ra vi še, i to ce le go di ne i to naj ma nje to li ko. Ova ko ne­ma­za­nas­ži­vo­ta,­osim­ma­lo­ka­da­ je­sen­ poč­ne.­ Ka­da­ do­đe­ pro­le­će,­po­no­vo­kre­ću­ula­ga­nja,­a­da­bi­se­to­mo­glo­obič­no­se­mo­ra­po­no­vo­za­du­ži­va­ti,­ uzi­ma­ti­ ne­ka­kav­ kre­dit­i ta ko u krug, ob ja šnja va Mi lun ka i do da je:­­Što­se­ ti­če­ku­pa­ca­njih­ ima­ iz­

No vog Sa da, No vog Pa za ra, Lo zni­ce, sa mo ce na ne do sta je da bi sve bi lo ka ko va lja. Tu sam ja ce lo le­to na uli ci, kod te zge. Ni sam ov de sa mo kad ne ra dim, kad ni sam u po­lju.­ Ina­če,­ čim­ imam­ slo­bod­nog­vre me na, sed nem ov de, pu nim vre­će­i­če­kam...

Pro­fit­ide­na­kup­ci­ma

Uz­dr­ža­vu­ko­ja,­po­nji­ho­vom­su­du,­ne­či­ni­do­volj­no­da­za­šti­ti­i­po­mog­ne­po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ja­rač­ki­pa­pri­ka­ri­naj­vi­še­pri­tu­žbi­ima­ju­na­na­kup ce ko ji, ka ko na po mi nju, ubi ra ju sav­pro­fit­ko­ji­bi­tre­bao­da­pri­ap­ne­oni ma ko ji ro bu pro iz vo de.­­Ja­pro­da­jem­ro­bu­sva­ko­me­ko­

do­đe­da­je­tra­ži.­Za­mno­ge­od­njih­znam da su na kup ci ali šta ja tu mo­gu.­Ja­nov­ca­i­vre­me­na­da­se­dim­na pi ja ci u Mi tro vi ci ne mam. Imam po­ro­di­cu,­ku­ću­na­se­lu,­a­to­zna­či­i­mno go broj ne se o ske po slo ve ko ji se mo ra ju oba vi ti. Ov de, kraj nas ima ta­ko­đe­na­ku­pa­ca­ali­ma­lo,­jer­im­se­ne is pla ti da da ju ro bu za ono li ko nov ca ko li ko su na ma mo ra li da pla­te. Za to odu ma lo da lje ili na pi ja­ce, pa ko li ko god za ra de. Pet di na ra po ki li, ili de se, nji ma je sve do bro, jer­je­ulog­naš.­Oni­su­tu­či­sti,­ka­že­nam i Jo­van­ka­Sa­vić. Pod­pa­pri­kom­Sa­vi­ći­ ima­ju­hek­

tar­ze­mlje.­I­Jo­van­ka­sma­tra­da­je­rod bio iz u zet nog kva li te ta i kva­ni te ta, ali da je ce na is pod sva kog mi­ni­mu­ma.­Na­svo­joj­te­zgi­Jo­van­ka­pro da je cr ve nu ro gu, 200 di na ra za džak.­Ce­na,­ka­že...­pra­va­sit­ni­ca!­­ Ma­ ne­ma­ tu­ ni­šta­ od­ za­ra­de!­

Dok ja pla tim tro ško ve re dov ne, rad ni ke, ne osta ne ni šta. U ovom dža­ku­ima­oko­šest­do­se­dam­ki­lo­gra­ma­ro­ge­pa­vi­sad­vi­di­te!­Kao­ i­svi ov de oko me ne i ja sam ov de sva ki dan ceo dan. Do po dne va smo na nji vi, kad oba vi mo šta ima mo u po lji ma do la zim ov de, pa ku jem

i­ če­kam­kup­ce.­Šver­ce­ri­ su­naj­go­ri od svih ne vo lja ko je ima mo. Mi svo­je­ ne­ mo­že­mo­ da­ pro­da­mo­ od­onih ko ji gle da ju da na na šoj mu ci za­ra­de.­U­Jar­ku­ve­li­ki­broj­lju­di­se­je­pa­pri­ku,­ali­ ja­ i­ još­jed­na­ku­ća­sa­mo se je mo ovu cr ve nu ro gu ta ko da čim­vi­dim­ne­kog­sa­stra­ne­ili­iz­se­la­da je još pro da je, od mah znam o če­mu­se­ra­di,­is­ti­če­Jo­van­ka­i­na­po­mi nje da se na tom po lju iz go di ne u go di nu de ša va isto, da pro me ne na bo lje ne ma.

– Ako i ima ne ke pro me ne, to mo­že­bi­ti­sa­mo­na­go­re,­pa­je­bo­lje da se ni šta ni ne me nja. Odav­no smo pre sta li da se na da mo da će­ne­što­bi­ti­na­bo­lje.­Ova­ro­ba­je­mo ja, u njoj je moj rad, pa sad... ko­me­ se­ ne­ svi­đa­ ono­ što­ ja­ pri­čam,­ mo­že­ uvek­ da­ me­ na­đe­ na­istom me stu.

Po red par pri ke, ove go di ne, Sa­vi­ći­ su­ tr­go­va­li­ i­ sa­ lu­be­ni­ca­ma,­ a­usko­ro­ih­oče­ku­je­i­po­sao­sa­ku­pu­som. Za raz li ku od pa pri ke, slat ko po­vr­će­ je,­ sma­tra­ ova­ Jar­čan­ka,­pro šlo do bro, a ve li ke na de se tre­nut­no­po­la­žu­upra­vo­u­ku­pus.

­ Za sa da je sve u re du. Ku pus je­lep,­zdrav,­ve­lik­i­vi­de­će­mo­ka­ko­će­ići­pro­da­ja.­Ja­se­na­dam­naj­bo­ljem, jer nam je to po sled nja šan sa da po pra vi mo mi nus ko ji je na stao sa­ ovom­ pa­pri­kom.­ Ovo­ džak­če­ u­

ko je pa ku jem ro gu ko šta oko sto­ti nak di na ra pa vi sad vi di te ko li ka je mo ja re al na za ra da. Ako bih još pla ti la ne ko ga da mi pa ku je ro bu, pa i nje ga pla ti la re ci mo 180 di na­ra­ko­li­ko­iz­no­si­sat­ra­da­nad­ni­ča­ra,­bi­la­bih­u­či­stom­mi­nu­su,­ka­že­Jo­van­ka­Sa­vić.

Da ku pa ca za i sta ne ne do sta je, uve ri li smo se i na te zga ma Dra gi­še­Te­ši­ća.­I­ovaj­Jar­ča­nin­pro­da­je­cr ve nu ro gu ko ja, ko li ko smo us pe­li­ da­ za­klju­či­mo­ple­ni­ pa­žnju­ čak­ i­oni­ma­ko­ji­ne­že­le­da­je­ku­pe.­

­ Ne ma bo lje pa pri ke u ovom de­lu­ Sre­ma­ od­ ja­rač­ke.­ Mno­gi­ is­ti­ču­

da­je­ma­čvan­ska­bo­lja,­lep­ša,­ve­ća,­ali­svi­ovi­kup­ci­ko­ji­re­dov­no­svra­ća­ju­baš­u­na­še­se­lo­sve­do­če­da­i­mi­ima­mo­či­me­da­se­po­hva­li­mo.­Ce­na­ro­be­na­džak­je­tri­sto­ti­ne­di­na­ra,­u­dža­ku­ima­oko­šest,­se­dam­ki­lo­gra­ma cr ve ne ro ge, dok u kar ton skim ku ti ja ma ima oko 14 ko lo gra ma i tu ro bu da je mo za upo la me nje u od­no­su­na­ki­lo­gram­u­dža­ku,­ka­že­Te­šić­i­do­da­je:­­­Ni­je­la­ko­ži­ve­ti­od­ovog­po­sla.­Ali,­ako­će­mo­pra­vo­ni­je da nas la ko ni ko me ko mo ra da ži­vi­od­svog­ra­da.­Ova­ko­ba­rem,­u­svo­joj­ smo­ ku­ći,­ se­bi­ ra­di­mo,­ pa­sad, ko li ko je – to li ko je. Kad pro­đe­par­pi­ka,­sti­žu­no­vi­po­slo­vi,­no­ve­oba ve ze i mu ke, pa se na pro ble me sa ce nom br zo za bo ra ve. Uosta lom, ako­će­mo­pra­vo,­ni­je­ni­pa­pri­ka­pr­va kul tu ra sa ko jom smo se ove go­di ne bo ri li. ­ S.­Lap­če­vić­ M.­Mi­le­u­snić

JA­RAK­•­DI­VA­NI­SA­SRE­MAČ­KIM­PA­PRI­KA­RI­MA

Pa pri ka le pa i na oko!Je­sen­je­sti­gla­i­Jar­ča­ni­su­svo­ju­pa­žnju­usme­ri­li­na­pa­pri­ku.­Na­pu­tu­Ru­ma-Ša­bac­sve­je­vi­še­pro­da­va­ca­ovog­po­vr­ća,­a­po­red­ku­pa­ca­kraj­te­zgi­sta­ju­i­oni­ko­ji­ne­že­le­da­pa­za­re,­tek­to­li­ko­da­se­na­u­ži­va­ju­u­le­po­ti­ša­re­ni­la­sre­mač­ke­pa­pri­ke

Ku pa ca ima, ne do sta je sa mo ce na

Ce na pra va sit ni ca

Mi­lun­ka­Ilić

Jo­van­ka­Sa­vićSve ga ima u Jar ku

12 25. septembar 2015.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pri­ča­ o­ su­ši­ če­sto­ nas­ pod­se­ća­nas­na­pri­ču­ o­ psu­ i­ ku­ći.­ Su­še­se­se­ti­mo­on­da­ka­da­ona­već­na­

stu­pi.­Po­sle­to­ga­sve­za­bo­ra­vi­mo.­Da­pod­se­tim­eks­trem­nu­su­šu­smo­ima­li­i­2003.­ g.­ Isti­na,­ na­ ovim­ pro­sto­ri­ma­ni­ po­pla­ve,­ ni­ ero­zi­ja,­ ni­ bu­ji­ce­ ni­su­ret­ka­ po­ja­va.­ Svet­ska­ me­te­o­ro­lo­ška­or­ga­ni­za­ci­ja­je­pre­ne­ko­li­ko­da­na­ob­ja­vi­la­ da­ je­ od­1880.­go­di­ne,­ od­ka­da­se­me­re­me­te­o­ro­lo­ški­po­da­ci,­ovo­naj­ek­strem­ni­ja­ go­di­na­ u­ sva­kom­po­gle­du.­ Na­ jed­nom­ kra­ju­ pla­ne­te­ su­iz­u­zet­ne­su­še,­a­na­dru­gom­kra­ju­su­po­pla­ve.­ ­ Na­ša­ po­ljo­pri­vred­na­ na­u­ka­se­ovim­pi­ta­njem,­­ozbilj­no­po­če­la­da­ba­vi­pre­de­se­tak­go­di­na.­Pre­ma­po­da­ci­ma­Svet­ske­me­te­o­ro­lo­ške­or­ga­ni­za­ci­je­pred­vi­đa­no­je­da­do­2010.­go­di­ne­tem­pe­ra­tu­ra­na­ze­malj­skoj­ku­gli­po­ra­ste­za­20C­ste­pe­ni..­Struč­nja­ci­su­pro­ra­ču­na­li­da­bi­u­Be­o­gra­du­tem­pe­ra­tu­ra­ do­se­gla­ 45­ po­de­ok.­ Prog­no­ze­ ­ su­ma­lo­ra­ni­je­po­tvr­đe­ne,­jer­smo­već­u­ovoj­go­di­ni­ima­li­450­C.­Na­u­ka­se­ta­da­ozbilj­no­po­za­ba­vi­la­pi­ta­njem­su­še­i­bilj­ne­pro­iz­vod­nje­jer­po­da­ci­i­ana­li­ze­si­tu­a­ci­je­u­na­šoj­ze­mlji­su­po­ka­zi­va­le­da­sve­što­je­is­toč­no­od­Ti­se,­Du­na­va,­Ve­li­ke­i­Ju­žne­Mo­ra­ve­za­hva­ti­će­arid­ni­po­jas­i­taj­pro­stor­bi­is­pao­iz­ku­ku­ru­znog­po­ja­sa­Evro­pe.­Da­je­vo­da­do­bar­slu­ga,­po­ka­za­lo­se­niz­pu­ta.­Ali,­ i­da­je­ zao­go­spo­dar­ vi­de­lo­ se­ naj­bo­lje­ u­po­pla­va­ma­i­bu­ji­ca­ma­ko­je­su­za­de­si­le­Sr­bi­ju­2014.­go­di­ne.U­ Sr­bi­ji­ se­ na­vod­nja­va­ bli­zu­

100.000­ hek­ta­ra­ ora­ni­ca,­ što­ je­ oko­tri­od­sto­od­ukup­ne­ob­ra­di­ve­po­ljo­pri­vred­ne­po­vr­ši­ne,­ob­ja­vio­je­Re­pu­blič­ki­za­vod­za­sta­ti­sti­ku­2015.­go­di­ne.­Bli­zu­55­od­sto­na­vod­nja­va­nog­ze­mlji­šta­pred­sta­vlja­ ono­ ko­je­ je­ u­ vla­sni­štvu­po­ro­dič­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va,­dok­je­osta­tak­na­vod­nja­va­nih­po­vr­ši­na­u­po­se­du­fir­mi­ i­pred­u­zet­ni­ka.­Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­po­vr­ši­ne­ko­je­na­vod­nja­va­ju­ prav­na­ li­ca­ i­ pred­u­zet­ni­ci­u­pro­se­ku­iz­no­si­15,1­hek­tar,­dok­in­di­vi­du­al­na­ po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva­pro­seč­no­na­vod­nja­va­ju­0,1­hek­tar.­ U­ Sr­bi­ji­ je­ re­gi­stro­va­no­ 631.552­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va.­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Ozbilj­ni­na­uč­ni­ci­su­bi­li­za­bri­nu­ti­za­

sud­bi­nu­na­še­po­ljo­pri­vre­de,­po­go­to­vu­sto­čar­stva­­i­da­se­mo­ra­ne­što­ozbilj­no­uči­ni­ti­ka­ko­bi­se­su­ša­pred­u­pre­di­la.­I­pre­10­­go­di­na­i­da­nas­se­po­se­za­lo­za­

jed­nim­je­di­nim­ar­gu­men­tom­da­mo­ra­mo­da­kre­ne­mo­u­na­vod­nja­va­nje,­jer­Sr­bi­ja­ima­naj­ma­nje­po­vr­ši­ne­pod­si­ste­mi­ma­za­na­vod­nja­va­nje­i­da­ne­do­volj­no­ko­ri­sti­mo­vo­du.­ Ima­ tu­ isti­ne,­ali­i­za­blu­de.­Ni­je­tač­no­da­Sr­bi­ja­ko­ri­sti­ta­ko­ma­lo­vo­du­ka­ko­pri­ka­zu­je­mo,­jer­si­gur­no­ne­bi­bi­lo­pa­pri­ke­u­le­sko­vač­kom­kra­ju,­da­se­ne­za­li­va,­ne­bi­bi­lo­ ni­ po­vr­ća­u­Go­spo­đin­ci­ma­da­ se­ne­ za­li­va.­ Po­sled­njih­ go­di­na­ma­li­na­ri­ozbilj­no­ra­de­na­pri­me­ni­si­ste­ma­kap­po­kap­u­svo­jim­ma­li­nja­ci­ma.­I­dru­gi­vo­ća­ri­ to­ ra­de,­ jer­ taj­ si­stem­naj­vi­še­od­go­va­ra­ vo­ćar­skoj­ pro­iz­vod­nji­ na­ro­či­to­ ja­go­di­ča­stom­ vo­ću.­ Sve­ ve­će­po­vr­ši­ne­ pod­ sta­kle­ni­ci­ma­ i­ pla­ste­ni­ci­ma­ ko­ji­ ko­ri­ste­ kap­ po­ kap­ ta­ko­đe­to­po­ka­zu­ju.­Na­rav­no,­još­uvek­ni­su­ni­iz­bli­za­is­ko­ri­šće­ne­mo­guć­no­sti­ove­ze­mlje.­Me­đu­tim,­mi­uglav­nom­za­mi­šlja­mo­ve­li­ke­po­vr­ši­ne­i­ve­li­ke­si­ste­me.­­­ Mo­ra­mo­ da­ pri­zna­mo­ da­ šan­su­

ko­ju­ smo­ ima­li­ sa­ si­ste­mom­ Du­nav­Ti­sa­Du­nav­smo­pro­pu­sti­li­i­on­je­ne­do­volj­no­ is­ko­ri­šćen.­ Tu­ ima­ 22.000­ki­lo­me­ta­ra­ka­nal­ske­mre­že.­Na­ža­lost,­do­bar­ deo­ se­kun­dar­ne­mre­že­ je­ ne­u­re­đen­ i­ vo­da­ ne­mo­že­ da­ do­pre­ do­onih­ par­ce­la­ gde­ je­ na­me­nje­no.­ Da­nas­ kad­ go­vo­ri­mo­ o­ iz­grad­nji­ si­ste­ma­ za­ na­vod­nja­va­nje,­ po­te­že­mo­ čak­i­zaj­mo­ve­od­Svet­ske­ban­ke.­Mo­ra­mo­da­bu­de­mo­ve­o­ma­re­al­ni­­jer­smo­pre­

ne­ko­li­ko­go­di­na­pra­vi­li­ozbilj­ne­an­ke­te­ko­je­sve­spre­man­da­uđe­u­iz­grad­nju­si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje.­Ta­da­smo­je­dva­na­ku­pi­li­da­u­Voj­vo­di­ni­mo­že­mo­na­ oko­ 22.000­ hek­ta­ra­ da­ or­ga­ni­zu­je­mo­na­vod­nja­va­nje.­Da­nas­ne­mo­že­ni­to­li­ko­jer­je­dan­deo­ve­li­kih­si­ste­ma­je­ ras­par­čan­ po­li­ti­kom­ usit­nja­va­nja­ i­raz­bi­ja­nja­ agro­in­du­strij­skih­ si­ste­ma.­Ta­ko­da­ni­je­vi­še­mo­gu­će­or­ga­ni­zo­va­ti­na­vod­nja­va­nje­na­ve­li­kim­po­vr­ši­na­ma­­­ ka­že­ ne­ka­da­šnji­ mi­ni­star­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ Vla­di­ Sr­bi­je­ i­ da­na­šnji­ pot­pred­sed­nik­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Sr­bi­je­dr­Sto­jan­Jev­tić.Po­sta­vlja­se­pi­ta­nje­da­li­smo­mo­

gli­vo­do­to­ke,­je­ze­ra,­pod­zem­ne­vo­de­i­vo­de­ka­na­la­­bo­lje­da­is­ko­ri­sti­mo.­Mo­gli­smo,­a­mo­že­mo­i­da­nas­ako­obez­be­di­mo­jef­ti­na­sred­stva,­pa­čak­i­bes­ka­mat­na,­na­šim­pro­iz­vo­đa­či­ma­za­na­bav­ku­si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje,­od­no­sno­ma­lih­ agre­ga­ta,­ pum­pi,­ ki­šnih­kri­la­ i­ slič­nih­ si­ste­ma,­ za­tim­ si­ste­ma­kap­po­kap­­po­po­volj­nim­uslo­vi­ma,­mi­bi­smo­mo­gli­ da­or­ga­ni­zu­je­mo­da­le­ko­ve­će­ po­vr­ši­ne­ pod­ na­vod­nja­va­njem,­od­no­sno­da­obez­be­di­mo­za­li­va­nje.Ve­li­ke­ kom­plek­se­ vi­še­ ne­će­mo­

ima­ti­ pri­li­ke­da­or­ga­ni­zu­je­mo,­uglav­nom­ će­ par­ce­le­ osta­ti­ ona­kve­ ka­kve­su.­Od­re­đe­ne­mo­guć­no­sti­ po­sto­je­da­se­ ko­ma­sa­ci­jom­ od­re­đe­ne­ po­vr­ši­ne­ukrup­ne­ i­ ure­de.­ Ali­ po­što­ se­ ra­di­ o­

pri­vat­nim­po­se­di­ma,­te­ško­je­da­se­na­jed­noj­te­ri­to­ri­ji­or­ga­ni­zu­je­sa­mo­jed­na­bilj­na­ kul­tu­ra­ pa­ će­ i­ da­lje­ bi­ti­ je­di­no­mo­gu­će­na­ba­vlja­ti­ma­le­si­ste­me,­a­osta­će­ ona­kva­ struk­tu­ra­ pro­iz­vod­nje­ka­kvu­vla­sni­ci­na­đu­za­shod­no.­Što­se­ti­če­no­vih­krup­nih­ze­mljo­vla­sni­ka­oni­i­ona­ko­du­go­roč­no­po­sma­tra­no­su­ze­mlju­ku­pi­li­da­bi­je­ka­da­do­đe­vre­me­što­bo­lje­pro­da­li,­ta­ko­da­ih­na­vod­nja­va­nje­ne­in­te­re­su­je,­pri­ča­Jev­tić.Pra­va­ je­ šte­ta­ što­ u­ Ne­go­tin­skoj­

kra­ji­ni,­ko­ja­spa­da­u­naj­a­rid­ni­je­kra­je­ve­Sr­bi­je,­po­sle­­se­ve­ra­Ba­na­ta,­ili­su­sko­ro­u­is­toj­rav­ni­se­ne­do­volj­no­ko­ri­sti­ka­nal­ko­ji­je­pro­ko­pan­ra­di­od­vod­nja­va­nja.­Na­kra­ju­ka­na­la­do­Du­na­va­po­sta­vlje­na­je­crp­na­sta­ni­ca­­ko­ja­pre­pum­pa­va­vo­du,­ka­da­ je­u­vi­šku.­Ne­go­tin­ska­kra­ji­na­je,­ina­če,­is­pod­ni­voa­Đer­dap­skog­je­ze­ra,­a­grad­Ne­go­tin­se­na­la­zi­12­me­ta­ra­is­pod­ni­voa­Đer­da­pa.­Ako­bi­ se­ura­di­lo­da­ ­ ta­crp­na­sta­ni­ca­ bu­de­ re­ver­zi­bil­na­ ­mi­ bi­smo­ re­ši­li­ne­ko­li­ko­ pi­ta­nja.­ Da­kle,­mo­gli­ bi­smo­ka­da­ je­vo­da­u­vi­šku,­da­pre­pum­pa­va­mo­u­Du­nav,­a­ka­da­je­u­manj­ku­da­vra­ća­mo­u­ka­nal.­Na­rav­no,­tu­bi­mo­ra­li­ od­re­đe­ni­ za­hva­ti­ da­ se­ na­pra­ve,­ve­za­ni­za­ni­ve­la­ci­je,­za­pre­gra­de,­ jer­

je­sa­da­pad­vo­de­okre­nut­Du­na­vu.­U­ če­mu­ je­ još­ pro­blem­ka­da­ je­ u­

pi­ta­nju­Ne­go­tin­ska­kra­ji­na?Po­zna­to­je­da­je­ona­na­tre­se­ti­štu,­

i­ u­ let­njim­me­se­ci­ma­ka­da­ se­ ta­vo­da­oce­di­pre­ma­Du­na­vu,­po­sto­ji­ve­li­ka­opa­snost,­a­to­se­već­ne­ko­li­ko­pu­ta­do­ga­đa­lo,­da­se­tre­set­za­pa­li,­na­vo­di­Jev­tić.­On­se­te­ško­ot­kri­va,­ti­nja­i­ze­mlja­pro­pad­ne­na­tom­me­stu.­To­do­no­si­ve­li­ke­šte­te,­jer­do­la­zi­do­de­gra­da­ci­je­ i­ ero­zi­je­ ze­mlji­šta.­ Vra­ća­njem­vo­de­u­ka­nal­tre­set­bi­se­po­no­vo­na­pio­vo­de,­i­on­je­od­li­čan­jer­za­dr­ža­va­vo­du­i­mo­že­obez­be­di­ti­ve­li­ke­ko­li­či­ne­vla­ge­bilj­ka­ma.­Da­kle,­jed­no­pod­ruč­je­bi­mo­glo­da­bu­de­ve­o­ma­atrak­tiv­no­za­po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju,­ a­ po­red­to­ga­ka­nal­bi­po­slu­žio­ta­ko­đe­pro­iz­vo­đa­či­ma­da­svo­je­po­vr­ši­ne­za­li­va­ju­ma­lim­agra­ri­ma.­

(Na­sta­vi­će­se)

(Auto­ri­Prof.­dr­Sto­jan­Jev­tić,­eks­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de,­eks­pred­sed­nik­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­i­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­i­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­Srp­ske­aka­de­mi­je­na­u­ka­i­umet­no­sti­i­Na­uč­nog­dru­

štva­eko­no­mi­sta­Sr­bi­je)

NA­VOD­NJA­VA­NJE­I­OD­VOD­NJA­VA­NJE

Vo­da­-­do­bar­slu­ga,­zao­go­spo­dar!Su­ša­ili­po­pla­va­se­pri­se­ti­mo­tek­ka­da­one­na­stu­pe.­Zbog­ne­sta­ja­nja­ve­li­kih­si­ste­ma­mi­vi­še­ne­mo­že­mo­or­ga­ni-zo­va­ti­na­vod­nja­va­nje­na­ve­li­kim­po­vr­ši­na­ma.­Na­uč­ni­ci­su­za­bri­nu­ti­za­sud­bi­nu­na­še­po­ljo­pri­vre­de,­po­go­to­vu­sto-čar­stva­te­is­ti­ču­da­se­mo­ra­ne­što­ozbilj­no­uči­ni­ti­ka­ko­bi­se­su­ša­pred­u­pre­di­la.­Ga­še­nje­In­sti­tu­ta­za­is­tra­ži­va­nja­u­po­ljo­pri­vre­di­Sr­bi­ja­ne­sta­li­i­pro­jek­ti­o­na­vod­nja­va­nju­

Pi­šu:­Sto­jan­Jev­tić­i­Bra­ni­slav­Gu­lan

Pro­iz­vo­đa­či­ vo­ća,­ ra­nog­ po­vr­ća­i­ pše­ni­ce­ mo­gu­ da­ bu­du­ za­do­volj­ni­–­su­ša­ im­ni­je­uma­nji­la­ rod.­S­dru­ge­stra­ne,­su­ša­će,­sko­ro­je­si­gur­no,­uma­nji­ti­rod­ku­ku­ru­za,­so­je,­še­ćer­ne­re­peU­pr­vih­šest­me­se­ci­2015.­go­di­ne,­

iz­ve­ze­no­je­hra­ne­u­vred­no­sti­od­mi­li­jar­du­i­če­ti­ri­sto­ti­ne­mi­li­o­na­do­la­ra,­a­po­kri­ve­nost­uvo­za­iz­vo­zom­do­sti­gla­je­go­to­vo­200­po­sto,­ka­žu­u­Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ Sr­bi­je.­ Ko­nač­ni­ re­zul­ta­ti­iz­vo­za­zna­će­se­po­sle­je­se­nje­ber­be.Pše­ni­ca­je­od­lič­nog­kva­li­te­ta.­Kao­

i­ ra­ni­jih­ go­di­na,­ naj­ve­će­ ko­li­či­ne­ tr­žnog­vi­ška,­oko­mi­lion­to­na,­oti­ći­će­u­ze­mlje­okru­že­nja.­­Ce­na­pše­ni­ce­na­ber­zi­u­Bu­dim­

pe­šti­ je­oko­164­evra­za­to­nu­ ili­20­di­na­ra­ za­ ki­lo­gram­ ­­ ka­že­ Ne­nad­Đu­rić­iz­PKB­"Agro­e­ko­no­mik".Vo­ća­ri­su­za­sve­žu­tre­šnju­na­me­

nje­nu­ru­skom­tr­ži­štu­do­bi­li­i­230­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu.­Vi­šnja­je­pri­kra­ju­ber­be­do­sti­gla­u­ot­ku­pu­oko­100­di­na­ra­za­ki­lo­gram.Go­ran­ Kru­nić­ iz­ fir­me­ "Mon­do­

Ser­bia­ Vr­di­la"­ kod­ Kra­lje­va­ sma­tra­da,­kad­je­reč­o­ce­na­ma,­sa­mo­pro­iz­vo­đa­či­mo­gu­da­bu­du­za­do­volj­ni.­­Ce­na­ma­li­ne­je­oko­200­di­na­ra,­

što­sma­tram­da­je­iz­u­zet­no­do­bra­ce­na­ za­ pro­iz­vo­đa­ča.­ Što­ se­ ti­če­ pre­ra­đi­va­ča,­od­no­sno­hlad­nja­ča­ra,­iz­vo­zni­ka,­ još­ uvek­ ne­ zna­mo­ re­zul­ta­te­

­­ka­že­Kru­nić.To­plo­i­su­vo­vre­me­od­go­va­ra­lo­je­

sa­mo­sun­co­kre­tu­i­vi­no­voj­lo­zi.­Vi­no­gra­da­ri­ oče­ku­ju­ da­ će­ ovo­go­di­šnja­ber­ba­ gro­žđa­ da­ti­ i­ kva­li­tet­no­ vi­no.­Ipak,­za­sa­da,­ino­stra­nom­tr­ži­štu­ne­mo­že­mo­da­po­nu­di­mo­ve­će­ko­li­či­ne­kva­li­tet­nog­vi­na.Po­drum­ "Se­lek­ta"­ u­ Gu­du­ri­ci­ od­

2008.­go­di­ne­iz­vo­zi­vi­na­u­Ru­si­ju.­Po­če­li­su­2008.­go­di­ne­sa­8.000­bo­ca.­­­Ka­sni­je­smo­po­ve­ća­li­na­šu­pro­

da­ju,­ sa­da­ je­ to­ 20.000­ bo­ca­ go­di­šnje,­ ukup­na­ svo­ta­ je­ oko­ 50.000­evra­­­ka­že­Mi­lu­tin­Stoj­čić­iz­po­dru­ma­"Se­lek­ta".Su­ša­će,­sko­ro­je­si­gur­no,­uma­nji­

ti­ rod­ku­ku­ru­za,­so­je,­še­ćer­ne­re­pe.­Upra­vo­ su­ ku­ku­ruz,­ še­ćer­ i­ je­se­nje­vo­će­iz­vo­zni­pro­iz­vo­di­ko­ji­ima­ju­ve­li­kog­ude­la­u­iz­vo­zu­agra­ra.Ima­ju­ći­u­vi­du­ovo­go­di­šnje­kli­mat­ske­pro­me­ne­i­dru­ge­uslo­ve­za­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju,­tre­ba­bi­ti­oba­zriv­u­pro­ce­ni­ko­nač­nih­ zbir­nih­ re­zul­ta­ta­ za­ 2015.­go­di­nu.U­ 2012.­ go­di­ni­ iz­ve­ze­no­ je­ hra­

ne­u­vred­no­sti­2,69­mi­li­jar­di­do­la­ra,­2013.go­di­ne­vi­še­za­sto­mi­li­o­na­do­la­ra.­Re­kor­dan­iz­voz­hra­ne­ostva­ren­je­2014.­go­di­ne­ka­da­je­vred­nost­iz­vo­za­pre­ma­ši­la­tri­mi­li­jar­de­do­la­ra.Od­re­zul­ta­ta­je­se­nje­ber­be­ra­tar­

skih­ use­va,­ vo­ća­ i­ po­vr­ća­ za­vi­si­će­vred­nost­iz­vo­za­hra­ne­u­ovoj­go­di­ni.

Po­ljo­pri­vred­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ Sr­bi­ji­u­2015.­go­di­ni­ima­će­pad­i­ne­ga­tiv­ni­pred­znak­po­što­je­su­ša­sva­ko­dnev­no­uma­nju­i­va­la­pri­no­se­osnov­nih­ra­tar­skih­kul­tu­ra,­vo­ća­i­po­vr­ćaPr­va­ po­lo­vi­na­ 2015.­ go­di­ne­ za­

po­ljo­pri­vre­du­ bi­la­ sa­svim­ uspe­šna,­ali­da­je­dru­gi­deo­go­di­ne­pod­ve­li­kim­uti­ca­jem­su­še­ ko­ja­ će­uma­nji­ti­ukup­ne­pri­no­se­pa­će­i­uku­pan­vred­nost­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje­ bi­ti­ma­nja,­ po­seb­no­ što­ se­ dve­ tre­ći­ne­te­vred­no­sti­re­a­li­zu­je­u­dru­goj­po­lo­vi­ni­go­di­ne.Ova­ 2015.­ go­di­na­ će­ pod­ba­ci­ti­ i­

do­ći­će­do­pa­da,­ali­je­te­ško­re­ći­ko­li­ki­će­on­bi­ti,­jer­su­ša­sva­ki­dan­uzi­ma­svoj­da­nak.­Mi­nus­će­bi­ti­si­gur­no,­ali­se­ne­zna­ko­li­ki.­Do­bro­bi­bi­lo­ka­da­mi­nus­ne­bi­bio­ve­ći­od­osam­

od­sto,­ali­sta­nje­use­va­uka­zu­je­da­će­bi­ti­ve­ći.Su­ša­ se­ po­seb­no­ ne­ga­tiv­no­ od­

ra­ža­va­ na­ vo­de­ću­ ra­tar­sku­ kul­tu­ru­–­ku­ku­ruz,­či­ji­će­pri­nos­ume­sto­od­oče­ki­va­nih­ se­dam­ do­ osam­mi­li­o­na­to­na­bi­ti­ma­nji­za­dva­do­tri­mi­li­o­na­to­na,­ što­ je­ vi­šak­ ko­ji­ je­ Sr­bi­ja­ iz­vo­zi­la,­ a­ sad­ je­ do­ve­den­ u­ pi­ta­nje.­Dru­ga­kul­tu­ra­ko­ja­ tr­pi­ ve­li­ke­ šte­te­od­ su­še,­ a­ ove­ go­di­ne­ je­ za­se­ja­na­na­ re­kord­nim­ po­vr­ši­na­ma­ na­ oko­200.000­hek­ta­ra,­je­so­ja.­Nju­je­su­ša­uhva­ti­la­u­naj­kri­tič­ni­jem­pe­ri­o­du­ka­da­se­for­mi­ra­ju­ma­hu­ne.­Po­sle­di­ce­su­še­ose­ti­će­i­sun­co­kret,­kao­i­pro­iz­vo­đa­či­po­vr­ća­na­otvo­re­nom,­a­sma­nji­će­se­i­rod­ne­kih­vr­sta­vo­ća,­jer­su­ne­gde­već­po­če­la­da­se­su­še­voć­na­sta­bla.­Ipak,­raz­lo­ga­sa­strah­ne­ma,­

jer­će­osnov­nih­pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da­bi­ti­do­volj­no­za­do­ma­će­po­tre­be,­ali­će­iz­vo­zni­re­zul­ta­ti­bi­ti­znat­no­uma­nje­ni­do­kra­ja­go­di­ne.Ka­ko­bi­se­u­u­bu­duć­no­sti­ubla­ži­le­

ova­kve­ po­sle­di­ce­ dr­ža­va­ tre­ba­lo­ da­po­ve­ća­po­vr­ši­ne­pod­onim­kul­tu­ra­ma­ko­je­se­se­ju­u­je­sen­na­bar­naj­ma­nje­mi­lion­do­1,5­mi­li­o­na­hek­ta­ra,­či­me­bi­iz­be­gla­ri­zi­ke­od­vi­so­kih­tem­pe­ra­tu­ra­i­su­ša.­Tre­ba­ići­na­jed­nu­obim­ni­ju­je­se­nju­se­tvu­i­ozbilj­ni­ju­ob­ra­du­ze­mlji­šta­­­du­bo­ka­ob­ra­da­i­đu­bre­nje­or­gan­skim­đu­bri­vom.­ Zna­či­ vra­ti­ti­ se­ kla­sič­noj­agro­nom­skoj­stru­ci,­a­to­je­naj­jef­ti­ni­ji­na­čin­ida­iz­beg­ne­mo­ve­li­ke­ri­zi­ke­su­še­jer­je­dr­ža­va­si­ro­ma­šna­i­ne­mo­že­za­ne­ko­krat­ko­pa­ni­u­na­red­nih­10­go­di­na­da­ulo­ži­ne­ka­ozbilj­ni­ja­sred­stva­u­si­ste­me­za­na­vod­nja­va­nje.­

Su­ša­je­de­pri­no­seSo­ju­je­su­ša­uhva­ti­la­u­naj­kri­tič­ni­jem­pe­ri­o­du

Su­mi­ra­nje­re­zul­ta­ta

U­Sr­bi­ji­se­na­vod­nja­va­oko­tri­od­sto­ob­ra­di­vih­po­vr­ši­na

1325. septembar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Kra­jem­XIX­ve­ka­uoče­no­je­da­se,­po­seb­no­u­od­re­đe­nim­pre­de­li­ma­ko­ji­se­od­li­ku­ju­spe­ci­

fič­nim­kli­mat­skim­i­ze­mlji­šnim­uslo­vi­ma­upo­re­do­sa­se­čom­šu­ma­i­raz­o­ra­va­njem­ li­va­da­ i­ pa­šnja­ka­ na­glo­sma­nji­la­plod­nost­ze­mlji­šta.­Raz­log­to­me­je­što­su­po­sle­se­če­šu­ma­at­mos­fer­ske­vo­de­sve­vi­še­po­vr­šin­ski­oti­ca­le,­pa­je­ze­mlji­šte­po­sta­lo­sve­su­vlje.­Po­red­to­ga­po­vr­šin­ske­vo­de­od­no­si­le­ su­ naj­plod­ni­ji­ po­vr­šin­ski­sloj­ze­mlji­šta.­Kr­če­nje­šu­ma­po­ve­ća­lo­ je­ne­ko­ri­sno­ is­pa­ra­va­nje­vo­de­ko­je­je­če­sto­pod­sti­ca­no­su­vim­ve­tro­vi­ma­ što­ je­ do­pri­ne­lo­ sma­nje­nju­vla­ge­u­ze­mlji­štru.­[1].­Ero­zi­ja­ve­trom­ je­ na­ro­či­to­ pri­sut­na­ u­ rav­ni­čar­skim­pre­de­li­ma­ i­ za­vi­si­ od­ in­ten­zi­te­ta,­ prav­ca­ i­ du­ži­ne­ tra­ja­nja­ve­tra.­Ve­o­ma­ je­štet­na,­ jer­do­vo­di­do­gu­bit­ka­naj­plod­ni­jeg,­ ora­nič­nog­slo­ja­ ze­mlji­šta.­ Po­red­ od­no­še­nja­sit­ni­jih­če­sti­ca­ze­mlji­šta­do­vo­di­i­do­po­me­ra­nja­ se­me­na,­ đu­bri­va,­ za­si­pa­nja­ plod­nih­ ora­ni­ca­ pe­skom­ itd.­Ve­tro­za­štit­ni­po­ja­se­vi­pred­sta­vlja­ju­jed­nu­od­jed­no­stav­ni­jih­i­eko­no­mič­ni­jih­ me­ra­ za­šti­te.­ For­mi­ra­nje­ ve­tro­za­štit­nog­ po­ja­sa­ po­volj­no­ uti­če­na­ bi­o­di­ver­zi­tet­ agrar­nih­ po­vr­ši­na,­jer­omo­gu­ća­va­op­sta­nak­ugro­že­nih­vr­sta­pti­ca­i­si­sa­ra.­Pod­ruč­je­Ba­na­ta­ spa­da­ u­ jed­no­ od­ naj­ve­tro­vi­tjih­pod­ruč­ja­na­še­ze­mlje.­U­ci­lju­re­ša­va­nja­ovih­pro­ble­ma­tre­ba­pri­stu­pi­ti­sad­nji­po­ljo­za­štit­nih­šum­skih­po­ja­se­va.­(sli­ka­1.)

Dej­stvo­ po­ljo­za­štit­nih­ šum­skih­po­ja­se­va­na­eko­lo­ške­uslo­ve­ je­vi­še­stru­ko.­Oni­uti­ču­na­mi­kro­kli­mu­i­uop­šte­na­sta­ni­šte­i­s­tim­u­ve­zi­na­pri­nos­ga­je­nih­bi­lja­ka.­[1].

Dej stvo šum skih po ja se va na mi kro kli mu

1)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­br­zi­nu­ve­tra

Ve­tar­isu­šu­je­ze­mlji­šte­i­po­ve­ća­va­tran­spi­ra­ci­ju.­Ve­tar­raz­no­si­sneg­i­za­to­se­bez­sne­žnog­po­kri­va­ča­ze­mlja­du­blje­za­mr­za­va,­a­ozi­mi­use­vi­ stra­da­ju­ od­ go­lo­mra­zi­ce.­ Po­što­smr­znu­ta­ ze­mlja­ vo­du­ ne­ upi­ja­ to­ona­ po­vr­šin­ski­ oti­če­ i­ u­ vo­do­to­ko­ve­od­no­si­naj­plod­ni­ji­po­vr­šin­ski­sloj­ze­mlji­šta.­Ve­tar­raz­no­si­sit­ni­je,­a­pri­br­zi­ni­ve­ćoj­od­13­m/sec­i­krup­ni­je­če­sti­ce­ora­nič­nog­slo­ja­i­ti­me­uma­nju­je­plod­nost­ze­mlji­šta.Šum­ski­ po­ja­se­vi­ uma­nju­ju­ br­

zi­nu­ ve­tra.­ Šum­ski­ po­ja­se­vi­ uma­nju­ju­br­zi­nu­ve­tra­na­ra­sto­ja­nju­(x)­x=2.5h²­gde­je­h­=­vi­si­na­sta­bla­u­šum­skom­po­ja­su.­[2]

2)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­tem­pe­ra­tu­ru­va­zdu­ha­i­ze­mlji­štaŠu­ma­spre­ča­va­za­gre­ja­va­nje­ze­

mlji­šta.­ Pre­ko­ le­ta­ šu­ma­ hla­di­ va­zduh­i­po­vr­šin­ski­sloj­ze­mlji­šta,­vo­dom­ ko­ju­ cr­pi­ iz­ du­bljih­ hlad­ni­jih­slo­je­va,­još­vi­še­is­pa­ra­va­njem­znat­nih­ko­li­či­na­vo­de,­ko­ja­se­za­dr­ža­va­

u­kru­ni­dr­ve­ća;­na­da­lje­tran­spi­ra­ci­jom­ve­li­kih­ko­li­či­na­vo­de.3)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

re­la­tiv­nu­i­ap­so­lut­nu­vla­gu­va­zdu­haRe­la­tiv­na­vla­ga­va­zdu­ha­u­sklo­

pu­ šum­skog­ po­ja­sa­ je­ ve­ća­ ne­go­na­ ne­za­šti­će­nom­ po­lju.­ I­ re­la­tiv­na­i­ ap­so­lut­na­ vla­ga­ va­zdu­ha­ uto­li­ko­je­ve­ća­uko­li­ko­se­vi­še­pri­bli­ža­va­mo­šum­skom­po­ja­su.4)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

is­pa­ra­va­njeIs­pa­ra­va­nje­pri­br­zi­ni­ve­tra­od­3­

m/sec­je­ve­će­6­pu­ta;­pri­6­m/sec­za­10­pu­ta;­a­pri­br­zi­ni­ve­tra­od­12­m/sec­ za­ 16­ pu­ta­ ne­go­ pri­ ti­hom­vre­me­nu.­[2]Is­pa­ra­va­nje­ sa­ po­vr­ši­ne­ ze­mlji­

šta­za­vi­si­od:a)­ste­pe­na­vla­žno­sti­po­vr­ši­ne­ze­

mlji­štab)­tem­pe­ra­tu­re­ze­mlji­štac)­du­bi­ne­pod­zem­ne­vo­ded)­vr­ste­ze­mlji­štae)­bo­je­ze­mlji­štaf)­ br­zi­ne,­ na­gi­ba­ i­ prav­ca­ ve­tra­

pre­ma­po­vr­ši­ni­ze­mlji­štaSa­go­log­ze­mlji­šta­vi­še­se­is­pa­ra­

va­ne­go­sa­ob­ra­slog5)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

tran­spi­ra­ci­ju­i­asi­mi­la­ci­juKo­li­ko­u­ze­mlji­ima­ma­nje­vla­ge,­

ko­li­ko­ je­ re­la­tiv­na­ vla­ga­ va­zdu­ha­ma­nja,­a­br­zi­na­ve­tra­ve­ća­i­tem­pe­ra­tu­ra­va­zdu­ha­ve­ća,­to­li­ko­je­opa­snost­od­za­pa­re­ve­ća.­Da­bi­spre­či­li­šte­te­od­za­pa­re,­u­arid­nim­pre­de­li­ma,­gde­za­vre­me­ve­ge­ta­ci­je­du­va­ju­su­vi­i­to­pli­ve­tro­vi,­po­mo­ću­šum­skih­po­ja­se­va­tre­ba­uma­nji­ti­br­zi­nu­ve­tra,­sni­zi­ti­tem­pe­ra­tu­ru­va­zdu­ha­i­ze­mlji­šta,­po­ve­ća­ti­ap­so­lut­nu­i­re­la­tiv­nu­vla­gu­va­zdu­ha­i­ti­me­uma­nji­ti­tran­spi­ra­ci­ju­i­pa­ra­li­zu­sto­ma­[2].

Dej stvo šum skih po ja se va na sta ni šte

1)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­ras­po­de­lu­sne­gaSneg­šti­ti­bilj­ke­od­go­lo­mra­zi­ce,­

a­ ze­mlji­šte­ od­du­bo­kog­ za­mr­za­va­nja.­ Osim­ to­ga­ po­mo­ću­ šum­skih­po­ja­se­va­ rav­no­mer­no­ ras­po­re­đen­sneg­ spre­ča­va­ po­vr­šin­sko­ oti­ca­nje­vo­de­ i­ ero­zi­ju­ ze­mlji­šta,­ pa­ ta­ko­omo­gu­ću­je­bo­lje­ i­ du­blje­na­kva­ša­va­nje­ze­mlji­šta.2)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

po­vr­šin­sko­oti­ca­nje­vo­deDu­go­go­di­šnjim­ora­njem­i­oko­pa­

va­njem­ uni­šta­va­ se­ struk­tu­ra­ po­vr­šin­skog­ slo­ja­ ze­mlji­šta.­ Za­to­ je­na­uga­ru­kao­ i­ pod­ svim­ jed­no­go­di­šnjim­kul­tu­ra­ma,­na­ro­či­to­oko­pa­vi­na­ma,­ vod­ni­ ka­pa­ci­tet­ ze­mlji­šta­ma­nji,­a­i­br­zi­na­po­ni­ra­nja­vo­de­je­ma­nja,­ne­go­na­šum­skom­ze­mlji­štu.­Po­što­ se­ kod­ plju­sko­va­ u­ ne­struk­tur­no­ ze­mlji­šte­ sva­ vo­da­ ne­mo­že­br­zo­da­in­fil­tri­ra,­na­du­go­go­di­šnjim­ora­ni­ca­ma­ve­ći­deo­vo­de­po­vr­šin­ski­oti­če.­ Pri­li­kom­ to­plje­nja­ sne­ga­ vo­da­još­vi­še­po­vr­šin­ski­oti­če,­za­to­što­je­ po­vr­šin­ski­ sloj­ ora­ni­ce­ ta­da­ još­

smr­znut.­ U­ šu­mi­ vo­da­ po­vr­šin­ski­ne­oti­če,­ni­za­to­što­se­u­kro­šnja­ma­šum­skog­dr­ve­ća,­za­dr­ži­i­is­pa­ri­do­bar­deo­pa­da­vi­na,­a­vi­šak­se­pre­ko­li­šća­ i­gra­na­po­ste­pe­no­sli­va­pre­ko­pr­vog­ras­tre­si­tog­slo­ja­šum­skog­ze­mlji­šta­(ste­lja)­i­po­ste­pe­no­po­ni­re­u­ze­mlju.3)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

ero­zi­ju­ze­mlji­štaKo­li­ko­ je­ ze­mlji­šte­ bo­lje­ ob­ra­

slom­bilj­nim­po­kri­va­čem,­to­li­ko­je­i­po­vr­šin­sko­oti­ca­nje­vo­de­ma­nje,­pa­je­i­ero­zi­ja­ze­mlji­šta­to­li­ko­ma­nja.4)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

ni­vo­pod­zem­nih­vo­daNa­ pe­sko­vi­tom­ ze­mlji­štu­ ni­vo­

pod­zem­nih­ vo­da­ će­ se­ br­že­ i­ vi­še­po­vi­si­ti­za­to­što­tu­at­mos­fer­ske­vo­de­br­zo­po­ni­ru­i­ma­nje­se­za­dr­ža­va­ju­ u­ at­mos­fe­ri.­ Na­ ze­mlji­štu­ te­žeg­me­ha­nič­kog­sa­sta­va­i­sa­vi­še­hu­mu­sa­vi­še­će­se­at­mos­fer­ske­vo­de­za­dr­ža­ti­u­ri­zos­fe­ri­i­utro­šti­od­stra­ne­bi­lja­ka.­Za­to­se­u­ta­kvim­ze­mlji­šti­ma,­u­arid­nim­pre­de­li­ma­ni­vo­pod­zem­nih­vo­da­ne­će­to­li­ko­po­ve­ća­ti,­a­u­ su­šnim­pre­de­li­ma­ ve­ro­vat­no­ ne­će­ uop­šte­ po­ve­ća­ti,­ za­to­ što­ će­ tu­šu­ma­ svu­ ras­po­lo­ži­vu­ at­mos­fer­sku­vo­du­utro­ši­ti­za­tran­spi­ra­ci­ju.5)­Dej­stvo­šum­skih­po­ja­se­va­na­

vla­gu­ze­mlji­štaŠum­ski­ po­ja­se­vi­ uti­ču­ na­ rav­

no­mer­ni­je­ ras­po­re­đi­va­nje­ sne­ga.­Sneg­šti­ti­ze­mlji­šte­od­du­bo­kog­za­mr­za­va­nja.­Za­to­se­u­sklo­pu­šum­skih­ po­ja­se­va­ sneg­ spo­ri­je­ ota­pa,­a­ ze­mlji­šte­ se­ du­blje­ pro­kva­ša­va.­Po­što­ šum­ski­ po­ja­se­vi­ uspo­ra­va­ju­br­zi­nu­ve­tra­oni­uma­nju­ju­i­is­pa­ra­va­nje­ze­mlji­šta,­a­u­sklo­pu­šum­skih­po­ja­se­va­tem­pe­ra­tu­ra­va­zdu­ha­i­ze­mlji­šta­ je­ma­nja,­ a­ re­la­tiv­na­ i­ ap­so­lut­na­ vla­ga­ va­zdu­ha­ je­ ve­ća.­ U­sklo­pu­šum­skih­po­ja­se­va­i­pa­da­vi­ne­su­ve­će,­pa­je­za­to­i­vla­ga­ze­mlji­šta­ve­ća­[2].Efek­tiv­nost­ po­ljo­za­štit­nih­ šum­

skih­po­ja­se­va­ za­vi­si­ u­ pr­vom­ re­du­od­nji­ho­ve­gu­sti­ne­i­vi­si­ne,­a­ve­o­ma­

ma­lo­od­ši­ri­ne.­Po­ljo­za­štit­ni­šum­ski­po­ja­se­vi­po­di­žu­se­uprav­no­na­pra­vac­pre­o­va­đu­ju­ćeg­ve­tra.­Me­đu­tim,­u­pod­ruč­ji­ma­gde­ni­je­ja­sno­iz­ra­žen­pre­o­va­đu­ju­ći­ pra­vac­ ve­tra­ oni­ se­po­di­žu­sa­svih­stra­na­po­lja,­u­vi­du­kva­dra­ta­ili­pra­vo­u­ga­o­ni­ka,­što­sva­ka­ko­pred­sta­vlja­bo­lji­na­čin­za­šti­te­[5]­(Sl.­2,­3,­4.)

Zaklјučak

Po­ljo­za­štit­ni­šum­ski­po­ja­se­vi­po­ka­za­li­su­se­kao­po­god­ni­za­oču­va­nje­ plod­no­sti­ ze­mlji­šta,­ jer­ spre­ča­va­ju­ od­no­še­nje­ ve­trom­ hu­mu­sa­i­ naj­kva­li­tet­ni­jih­ ze­mlji­šnih­ če­sti­ca­[3].­ Po­ljo­pri­vred­ne­ po­vr­ši­ne­ tre­ba­ što­ vi­še­ "pro­ša­ra­ti"­ po­ljo­za­štit­nim­ po­ja­se­vi­ma,­ gru­pa­ma­ dr­ve­ća­i­ ži­vi­ca­ma.­Ovo­ se­na­ro­či­to­od­no­si­na­ ve­li­ka­ pro­stran­stva­ pod­ agro­e­ko­si­ste­mi­ma­ rav­ni­čar­skih­ kra­je­va.­Po­ljo­za­štit­ni­po­ja­se­vi,­šu­mar­ci­ i­ži­vi­ce­pred­sta­vlja­ju­ne­ sa­mo­naj­e­fi­ka­sni­ju­ za­šti­tu­ od­ eol­ske­ i­ vod­ne­ero­zi­je,­već­su­sta­ni­šta­za­mno­ge­pre­da­tor­ske­ vr­ste­ ko­je­ se­ hra­ne­šte­to­či­na­ma­po­ljo­pri­vred­nih­kul­tu­ra,­po­seb­no­glo­da­ri­ma­i­in­sek­ti­ma.­Stva­ra­njem­ ra­zno­vr­snih­ bi­o­to­pa­u­ ko­me­ će­ po­red­ po­ljo­pri­vred­nih­po­vr­ši­na­ mo­za­ič­no­ bi­ti­ iz­me­ša­na­šum­ska­ i­ žbu­na­sta­ sta­ni­šta,­ isto­vre­me­no­ će­ se­ oču­va­ti­ bi­o­lo­ška­ra­zno­vr­snost­či­ta­vog­pre­de­la,­a­sa­tim­u­ve­zi­i­nje­go­va­eko­lo­ška­i­bi­o­lo­ška­sta­bil­nost­[4].

Li te ra tu ra:[1] Ka sto ri R. (1995): Za šti ta agro e ko si ste ma.No vi Sad; [2] Jo va no vić S. (1956): Šum ski

po ja se vi, In sti tut za na uč na is­tra ži va nja u šu mar stvu, Be o grad; [3] Sto ja no vić M. (1989): Agro e­ko lo gi ja, Uni ver zi tet u be o gra du,

Po ljo pri vred ni fa kul tet, Ze mun; [4] La ku šić B.: Glo bal ni an tro po ge ni

fak to ri ko ji ugro ža va ju bi o di ver zi­tet; [5] Oto re pec S. (1991): Agro­

me te o ro lo gi ja, Be o grad.

EKO­LO­ŠKI­I­AGRO­NOM­SKI­ZNA­ČAJ­PO­LJO­ZA­ŠTIT­NIH­ŠUM­SKIH­PO­JA­SE­VA

Vi še stru ka ko rist po ljo pri vred nim po vr ši na maPo­ljo­za­štit­ni­po­ja­se­vi,­šu­mar­ci­i­ži­vi­ce­pred­sta­vlja­ju­ne­sa­mo­naj­e­fi­ka­sni­ju­za­šti­tu­od­eol­ske­i­vod­ne­ero­zi­je,­već­su­sta­ni­šta­za­mno­ge­pre­da­tor­ske­vr­ste­ko­je­se­hra­ne­šte­to­či­na­ma­po­ljo­pri­vred­nih­kul­tu­ra,­po­seb­no­glo­da­ri­ma­i­in sek ti ma

Pi­šu:­Zo­ri­ca­Ra­ja­čić,­dipl.ing­Pre­drag­Mar­jan­ski,­dipl.ing­PSS Zre nja nin

Sl. 1. Po preč ni pre sek pe to red nog ve tro za štit nog po ja sa

Sl. 2. Mla di šum ski po jas

Sl. 3. Gu sto po sa đe ni dr vo re di

Sl. 4. Šum ski po jas iz me đu dve par ce le

14 25. septembar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ ili­ si­de­ra­ci­ja­ pred­sta­vlja­ pla­ni­ra­no­ uno­še­nje­u­ze­mlji­šte­sve­že­nad­zem­ne­

ma­se­bi­lja­ka­ko­je­se­ga­je­is­klju­či­vo­za­tu­svr­hu.­Use­vi­ko­ji­se­ko­ri­ste­na­zi­va­ju­se­si­de­ra­ti.­[Sli­ka­1.]­Si­de­ra­ti­obo­ga­ću­ju­ze­mlji­šte­or­gan­skom­ma­te­ri­jom,­po­bolj­ša­va­ju­ bi­o­lo­šku­ ak­tiv­nost­ mi­kro­or­ga­ni­za­ma,­po­ve­ća­va­ju­ ka­pa­ci­tet­za­vo­du,­uti­ču­na­bo­lje­ko­ri­šće­nje­te­že­pri­stu­pač­nih­hra­ni­va,­ma­nje­ is­pi­ra­nje­hra­ni­va­ i­ ni­tra­ta,­ sma­nju­ju­ is­pa­ra­va­nje­vo­de­iz­ze­mlji­šta,­kao­i­ne­ga­ti­van­uti­caj­su­še.Ovaj­ vid­ or­gan­skog­ đu­bre­nja­ je­

je­dan­ od­ naj­sta­ri­jih­ na­či­na­ oču­va­nja­plod­no­sti­ (još­u­ sta­roj­Grč­koj­ i­Ri­mu­pre­2000­go­di­na),­ i­ in­ten­ziv­na­po­ljo­pri­vred­na­pro­iz­vod­nja­ma­lo­ga­je­za­po­sta­vi­la.­Sa­po­ja­vom­no­vih­pra­va­ca­u­bilj­noj­pro­iz­vod­nji,­kao­što­je­odr­ži­va­po­ljo­pri­vre­da,­a­po­seb­no­or­gan­ska­pro­iz­vod­nja,­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­do­bi­ja­na­zna­ča­ju.

Iz bor use va (si de ra ta)

Efek­ti­ pri­me­ne­ ze­le­ni­šnog­ đu­be­nja­ pr­ven­stve­no­ za­vi­se­ od­ pra­vil­nog­iz­bo­ra­ bilj­ne­ vr­ste.­Da­ bi­ se­ po­sti­glo­kom­plek­sno­ dej­stvo,­ si­de­ra­ti­ tre­ba­da­ ima­ju­ raz­vi­jen­ ko­re­nov­ si­stem­ sa­mo­guć­no­šću­usva­ja­nja­ i­pre­me­šta­nja­hra­ni­va­iz­te­že­­ras­tvor­lji­vih­je­di­nje­nja­i­ iz­du­bljih­slo­je­va­u­ora­nič­ni­sloj,­da­ima­ju­brz­po­rast­i­vi­sok­pri­nos­i­kva­li­tet­bi­o­ma­se­i­kra­tak­ve­ge­ta­ci­o­ni­pe­riod.Use­vi­ ko­ji­ do­la­ze­ u­ ob­zir­ za­ ze­le­

ni­šno­ đu­bre­nje­ uklju­ču­ju­ju­ ve­ći­ broj­vr­sta­ iz­ raz­li­či­tih­ fa­mi­li­ja­ (Fa­ba­cae,­Po­a­cae,­ ­ Bras­si­ca­ce­ae).­ Naj­če­šće­ se­de­le­na­le­gu­mi­no­zne­i­ne­le­gu­mi­no­zne­bilj­ne­vr­ste.Iz­bor­use­va­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­

i­uspeh­si­de­ra­ci­je­za­vi­si­od­kli­mat­skih­uslo­va,­ ti­pa­ ze­mlji­šta­ i­ od­ vre­me­na­se­tve.Go­di­šnja­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­ogra­ni­

ča­va­ ga­je­nje­ use­va­ za­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje.­ Po­volj­na­ sta­ni­šta­ za­ ga­je­nje­si­de­ra­ta­ su­ sa­ go­di­šnjom­ ko­li­či­nom­pa­da­vi­na­ve­ćom­od­700­mm.­Ako­ je­ma­nje­pa­da­vi­na­po­treb­no­ je­obez­be­di­ti­na­vod­nja­va­nje.­[1]Ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ se­ ne­kad­ pre­

po­ru­či­va­lo­ za­ la­ka­ pe­sko­vi­ta­ ze­mlji­šta,­ me­đu­tim,­ da­nas­ se­ ova­ me­ra­pre­po­ru­ču­je­ i­ za­ gli­no­vi­ta­ ze­mlji­šta,­jer­ uno­še­njem­ si­de­ra­ta­ ona­ po­sta­ju­raz­ra­hlje­ni­ja­ i­ lak­ša­za­ob­ra­du.­Vr­ste­po­god­ne­ za­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ ima­ju­ raz­li­či­te­ zah­te­ve­ pre­ma­ ze­mlji­štu.­Na­iz­bor­use­va­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­uti­če­ re­ak­ci­ja­ i­me­ha­nič­ki­ sa­stav­ ze­

mlji­šta.­Na­ki­se­lim­ze­mlji­šti­ma­uspe­šno­ se­ga­je:­ lu­pi­na,­ cr­ve­na­de­te­li­na,­ma­lja­va­gra­ho­ri­ca,­ulja­na­re­pi­ca,­ogr­šti­ca,­raž,­ovas,­dok­se­na­ze­mlji­šti­ma­bo­ga­tim­ u­ kre­ču­ ga­je:­ ko­ko­tac,­ gra­ho­ri­ca,­ stoč­ni­ gra­šak,­ be­la­ de­te­li­na­ i­dr.­[1]­U­po­gle­du­vre­me­na­se­tve,­usev­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­naj­če­šće­se­se­je­kao­po­str­ni,­ozi­mi­me­đu­u­sev­i­na­knad­ni.­Po­red­či­stih­kul­tu­ra­i­nji­ho­vih­sme­ša,­mo­gu­se­ga­ji­ti­ i­kao­zdru­že­ni­use­vi,­ka­da­se­use­ja­va­iz­me­đu­re­do­va­glav­nog­use­va.U­od­re­đe­nim­okol­no­sti­ma­usev­za­

ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­mo­že­se­ga­ji­ti­i­kao­glav­ni­usev,­ali­se­gu­bi­jed­na­že­tva­a­ze­mlji­šte­se­od­ma­ra­jed­nu­go­di­nu.

Teh no lo gi ja ga je nja use va za ze le ni šno đu­bre­njeGa­je­nje­use­va­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­

nje­ kao­ po­str­nog­ use­va­ mo­gu­će­ je­po­sle­ že­tve­ ra­nih­ pre­du­se­va,­ ko­ji­ se­ski­da­ju­ u­ let­njem­ pe­ri­o­du.­ To­ je­ po­vo­ljan­ na­čin­ ga­je­nja­ uko­li­ko­ ima­do­volj­no­ vla­ge,­ u­ pro­tiv­nom­ tre­ba­ na­vod­nja­va­ti.Tre­ba­ kom­bi­no­va­ti­ le­gu­mi­no­zne­ i­

ne­le­gu­mi­no­zne­ bilj­ke,­ ko­je­ for­mi­ra­ju­du­bo­ki­ i­ plit­ki­ ko­re­nov­ si­stem,­ jer­se­ bo­lje­ pri­la­go­đa­va­ju­ na­ne­po­volj­ne­agro­me­te­o­ro­lo­ške­uslo­ve.­Za­po­str­nu­se­tvu­ ko­ri­ste­ se:­ gra­ho­ri­ce,­ lu­pi­ne,­fa­ce­li­ja,­ ulja­na­ re­pi­ca,­ ku­ku­ruz,­ sun­co­kret.Ozi­mi­me­đu­u­se­vi­se­ju­se­kra­jem­av­

gu­sta­ili­u­sep­tem­bru.­Za­je­se­nju­se­tvu­po­god­ni­su:­ozi­ma­gra­ho­ri­ca­ili­gra­šak­u­sme­si­sa­ov­sem­ili­ra­ži,­in­kar­nat­ska­de­te­li­na,­ozi­ma­ulja­na­re­pi­ca­i­dr.U­ voć­nja­ci­ma­ i­ vi­no­gra­di­ma­ use­vi­

za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­se­uvek­ga­je­kao­po­du­se­vi.­Na­iz­bor­use­va­i­u­vi­še­go­di­šnjim­za­sa­di­ma­uti­če­kli­ma,­ze­mlji­šte,­raz­mak­ re­do­va­ (zbog­ za­se­nji­va­nja).­Ob­ra­da­ i­ pri­pre­ma­ ze­mlji­šta­ za­ se­tvu­se­po­de­ša­va­pre­ma­use­vu.­U­slu­ša­je­vi­ma­me­đu­u­se­va,­ob­ra­du­oba­vi­ti­plit­ko­u­što­kra­ćem­pe­ri­o­du,­ne­po­sred­no­po­sle­ski­da­nja­pre­du­se­va,­da­bi­ se­sa­ču­va­la­vla­ga­u­ ze­mlji­štu,­ a­ za­ se­me­obez­be­di­lo­što­bo­lje­uslo­ve­za­kli­ja­nje,­ni­ca­nje­i­rast.Ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ tra­ži­ ve­li­ku­ i­

nad­zem­nu­ i­ ko­re­no­vu­ma­su.­ Za­ to­ je­po­treb­no­obez­be­di­ti­od­go­va­ra­ju­ću­ko­li­či­nu­mi­ne­ral­nih­ma­te­ri­ja.Se­tva­ se­oba­vlja­u­ ro­ko­vi­ma­u­ za­

vi­sno­sti­o­kom­use­vu­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­se­ra­di.­Se­ju­se­25­–­100%­ve­će­ko­li­či­ne­se­me­na­od­uobi­ča­je­nih,­ka­ko­bi­usev­bio­gust­i­bo­lje­iz­dr­žao­kon­ku­ren­ci­ju­sa­ko­ro­vi­ma.

Po­sle­ se­tve­ po­str­nih­ i­ ozi­mih­ me­đu­u­se­va­vr­ši­ se­va­lja­nje,­a­ka­sni­je­po­po­tre­bi­dr­lja­nje­uko­li­ko­se­po­ja­vi­po­ko­ri­ca.­Uko­li­ko­ ima­mo­guć­no­sti,­usev­se­na­vod­nja­va.­ Po­volj­no­ dej­stvo­ ze­le­ni­šnog­đu­bre­nja­mo­že­se­oče­ki­va­ti­ka­da­se­nad­zem­na­ma­sa­uno­si­u­ze­mlji­šte.Vre­me­za­o­ra­va­nja­si­de­ra­ta­za­vi­si­od:­

bilj­ne­vr­ste,­kli­me­i­oso­bi­ne­ze­mlji­šta.Po­zna­to­je­da­le­gu­mi­no­ze­ima­ju­spo­

sob­nost­bi­o­lo­ške­azo­to­fik­sa­ci­je.­Za­o­ra­va­njem­me­đu­u­se­va­ze­mlji­šte­se­obo­ga­ću­je­sa­35­40­t/ha­ze­le­ne­ma­se­i­100­200­kg/ha­fik­si­ra­nog­azo­ta­u­za­vi­sno­sti­od­krm­ne­le­gu­mi­no­ze.­[3]Sma­tra­se­da­se­od­me­đu­u­se­va­za­

ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje,­ sa­ pri­no­som­ od­20­30t/ha­ ze­le­ne­ma­se,­ na­kon­ za­o­ra­va­nja­obra­zu­je­ko­li­či­na­hu­mu­sa­ko­ja­je­ekvi­va­lent­na­ ko­li­či­ni­ do­bi­je­ne­ od­ 8­12­t/ha­ staj­nja­ka,­ dok­ ko­li­či­na­ azo­ta­ za­o­ra­ne­ma­se­ iz­no­si­50­60­kg/ha­(Erić­ i­sar.2000)­[3]Me­đu­tim,­fik­si­ra­ni­azot­ni­je­na­ras­

po­la­ga­nju­ na­red­nom,­ glav­nom­ use­vu­sve­dok­se­za­o­ra­na­ze­le­na­ma­sa­ne­raz­gra­di­u­ze­mlji­štu.Uko­li­ko­ su­ bilj­ke­ sta­ri­je,­ sa­ ve­ćim­

sa­dr­ža­jem­ce­lu­lo­ze­do­ći­će­do­spo­ri­jeg­oslo­ba­đa­nja­hra­ni­va,­ali­će­to­kom­du­žeg­vre­me­na­do­ći­do­stva­ra­nja­hu­mu­sa.Za­ raz­li­ku­ od­ jed­no­go­di­šnjih­ le­gu­

mi­no­za,­ tra­ve­ i­ dru­ge­ ne­le­gu­mi­no­zne­bilj­ke­vi­še­do­pri­no­se­stva­ra­nju­hu­mu­sa­,­ali­sla­bi­je­oslo­ba­đa­ju­hra­ni­va,­po­go­to­vo­ako­se­za­o­ra­va­ju­u­ka­sni­jim­fa­za­ma­po­ra­sta.S­ob­zi­rom­na­pro­me­nu­sa­dr­ža­ja­azo­

ta­u­bilj­ka­ma­u­od­no­su­na­fa­zu­po­ra­sta,­od­re­đi­va­nje­ fa­ze­ za­o­ra­va­nja­ use­va­ je­od­ve­li­kog­zna­ča­ja.­Naj­vi­še­na­ku­plje­nih­

hra­ni­va­bilj­ke­ima­ju­pred­i­to­kom­cve­ta­nja,­pa­je­to­mo­me­nat­ka­da­bi­tre­ba­lo­iz­vr­ši­ti­za­o­ra­va­nje.Vre­men­ski­uslo­vi­zna­čaj­no­uti­ču­na­

raz­grad­nju­ le­gu­mi­no­znih­ bi­lja­ka­ u­ ze­mlji­štu.­Pri­po­volj­nim­uslo­vi­ma­tem­pe­ra­tu­re,­vla­ge­i­re­ak­ci­je­ze­mlji­šnog­ras­tvo­ra­ze­mlji­šne­bak­te­ri­je­će­br­že­raz­lo­ži­ti­ ze­le­ni­šno­ đu­bri­vo­ od­ le­gu­mi­no­za.­Ta­ko­se­na­te­žim­ze­mlji­šti­ma­i­hlad­ni­joj­kli­mi­si­de­ra­ti­za­o­ra­va­ju­u­je­sen.Na­čin­uno­še­nja­si­de­ra­ta­se­po­de­ša­

va­ pre­ma­ vi­si­ni­ i­ kva­li­te­tu­ nad­zem­ne­ma­se.Ta­nji­ra­čom­ ili­ fre­zom­ bez­ po­seb­

nih­pri­pre­ma­uno­si­se­ma­nja­ko­li­či­na­i­soč­na­nad­zem­na­ma­sa.­Ve­li­ku­ze­le­nu­i­odr­ve­ne­lu­bilj­nu­ma­su­pret­hod­no­tre­ba­usit­ni­ti­ili­po­va­lja­ti­pa­tek­on­da­po­ta­nji­ra­ti­ili­za­o­ra­ti.­[Sli­ka­2.][Sli­ka­3.]Du­bi­na­ uno­še­nja­ si­de­ra­ta­ za­vi­si­ od­

zah­te­va­ sle­de­ćeg­ use­va­ i­ oso­bi­na­ ze­mlji­šta.­Bilj­na­ma­sa­tre­ba­da­se­po­kri­je­ze­mljom­ da­ ne­ sme­ta­ u­ pred­se­tve­noj­pri­pre­mi­i­se­tvi­na­red­nog­use­va.Pri­no­si­ i­ sa­dr­žaj­ hra­ni­va­ u­ use­

vi­ma­ za­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ za­vi­se­od­ bilj­ne­ vr­ste­ i­ agro­me­te­o­ro­lo­ških­uslo­va­sre­di­ne.

Zna­čaj­ze­le­ni­šnog­đu­bre­njaZe­le­ni­šnim­ đu­bre­njem­ u­ ze­mlji­

šte­ se­uno­si­ sve­ža­or­gan­ska­ma­sa­ či­me­ se­ po­pra­vlja­ju­ fi­zič­ke,­ he­mij­ske­ i­bi­o­lo­ške­ oso­bi­ne­ ze­mlji­šta­ na­ raz­li­či­te­na­či­ne.­ Osim­ što­ obo­ga­ću­je­ ze­mlji­šte­or­gan­skom­ma­te­ri­jom­ i­azo­tom­(le­gu­mi­no­ze),­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ po­zi­tiv­no­uti­če­na­struk­tu­ru­ze­mlji­šta,­po­ve­ća­va­in­fil­tra­ci­ju,­ polj­ski­ vod­ni­ ka­pa­ci­tet­ ze­mlji­šta,­sma­nju­je­eva­po­ra­ci­ju,­što­uti­če­na­sma­nje­nje­stre­sa­za­vre­me­su­šnog­pe­ri­o­da.­[3]Pra­vo­vre­me­no­ za­o­ra­va­nje­ ozi­mih­

me­đu­u­se­va­ u­ pro­le­će­ po­zi­tiv­no­ de­lu­je­

na­ vla­žnost­ ze­mlji­šta­ ka­ko­ u­ su­šnim,­ta­ko­ i­u­vla­žnim­go­di­na­ma.­Kao­br­zo­ra­stu­ći­ use­vi,­ use­vi­ za­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje­ br­zo­ skla­pa­ju­ re­do­ve­ i­ svo­jom­nad­zem­nom­ve­ge­ta­tiv­nom­ma­som­šti­te­ze­mlji­šte­ od­ plju­sko­va­ sma­nju­ju­ći­ po­ja­vu­ po­ko­ri­ce.­ Spre­ča­va­ju­ raz­bi­ja­nje­ze­mlji­šnih­agre­ga­ta­ či­ne­ći­ ih­ sta­bil­nim­i­ma­nje­ sklo­nim­ spi­ra­nju­ vo­dom.­ Šti­ti­ze­mlji­šte­od­ero­zi­je­ iza­zva­ne­ve­trom­ i­ki­šom.­ (Npr.­ Ži­li­čast­ ko­re­nov­ si­stem­fam.Po­a­cae).­[3]Po­je­di­ni­use­vi­kao­što­su­bilj­ke­iz­fa­

mi­li­je­ Bras­si­ca­cae­ i­ fa­ce­li­ja­ (Pha­ce­li­ja­ta­na­ce­ti­fo­lia)­svo­jim­pri­su­stvom­na­nji­vi­uti­ču­na­sma­nje­nje­pri­su­stva­ili­to­tal­no­eli­mi­ni­šu­ne­ma­to­de.­[3]Si­de­ra­ti­ ima­ju­ zna­čaj­nu­ ulo­gu­ u­

spre­ča­va­nju­is­pi­ra­nja­hra­ni­va,­po­seb­no­azo­ta.­ S­ jed­ne­ stra­ne­ jer­ ko­ri­ste­ azot­iz­ze­mlji­šta­za­svo­je­po­tre­be,­a­s­dru­ge­ stra­ne­ ko­ri­ste­ći­ vla­gu­ iz­ ze­mlji­šta,­sma­nju­ju­ko­li­či­nu­vo­de­ko­jom­bi­do­šlo­do­ is­pi­ra­nja­ hra­ni­va.­ Use­vi­ sa­ du­bo­ko­hod­nim­ko­re­nom­do­bre­usi­sne­mo­ći­zna­čaj­ni­su­za­iz­vla­če­nje­hra­ni­va­iz­du­bljih­ slo­je­va­u­ora­nič­ni­ sloj.­Od­re­đe­ne­bilj­ne­ vr­ste­ kao­ što­ su­ lu­pi­ne,­ svo­jim­ko­ren­skim­ iz­lu­če­vi­na­ma­ do­vo­de­ fos­for­u­pri­stu­pa­čan­ob­lik­za­bilj­ke.­Si­de­ra­ti­su­br­zo­ra­stu­ći­ use­vi,­ gu­stog­ sklo­pa­ či­me­su­zbi­ja­ju­ko­ro­ve­iz­ra­zi­tom­kon­ku­ren­ci­jom­ za­ vo­du,­ hra­ni­va­ i­ sve­tlost.­ (Npr.­Su­dan­ska­ tra­va­ su­zbi­ja­ ko­ro­ve­ pu­tem­ko­ren­ski­iz­lu­če­vi­na).­[3]

Za­klju­čak

Ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­ima­svo­je­me­sto­na­od­re­đe­nim­sta­ništ­ma,­u­od­re­đe­nim­si­ste­mi­ma­bilj­ne­pro­iz­vod­nje.­Či­nje­ni­ca­je­da­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­ima­do­sta­po­zi­tiv­nih­efe­ka­ta­na­ze­mlji­šte­ i­odr­ža­va­nje­plod­no­sti.­Me­đu­tim,­kli­mat­ske­pro­me­ne­i­vla­ga­kao­li­mi­ti­ra­ju­ći­či­ni­lac­pro­iz­vod­nje,­ za­tim­ ne­do­volj­na­ in­for­mi­sa­nost­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča,­još­uvek­za­po­sta­vlja­ju­ovaj­na­čin­oču­va­nja­ kva­li­te­ta­ i­ plod­no­sti­ ze­mlji­šta.­Iz­u­zev­ u­ or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji­ ko­ja­do­bi­ja­na­zna­ča­ju.Oče­ku­je­se­da­kli­mat­ske­pro­me­ne­

ima­ju­ zna­ča­jan­ uti­caj­ na­ vi­si­nu­ pri­no­sa­i­kva­li­tet­pro­iz­vo­da,­kao­re­zul­tat­pro­me­na­u­tem­pe­ra­tu­ri,­pa­da­vi­na­ma,­zemlјištu­ i­ va­zdu­hu.­Me­re­ adap­ta­ci­je­se­ne­mo­gu­uni­ver­zal­no­pri­me­nji­va­ti,­već­bi­tre­ba­le­bi­ti­oda­bra­ne­ade­kvat­ne­me­re­ko­je­naj­vi­še­od­go­va­ra­ju­sva­kom­po­je­di­nom­lo­kal­nom­pod­ruč­ju­i­da­su­nje­mu­pri­la­go­đe­ne.

Li te ra tu ra: [1] Imre Mol nar Op šte ra tar stvo N.Sad, 1995; [2] Ta ib Ša­

rić Op šte ra tar stvo NI RO Za dru gar Sa ra je vo 1985; [3] Ću pi na, B. , Erić,

P. , Mi haj lo vić, V. , Mi kić, A. Zna čaj i ulo ga me đu u se va u odr ži voj po ljo­pri vre di “Zbo r nik ra do va“, Sve ska

40, 2004; [4] Ili ja Ko mlje no vić Op šte ra tar stvo­ sli ke 2,3.

ZE­LE­NI­ŠNO­ĐU­BRE­NJE­–­ZNA­ČAJ­I­ULO­GA

Je­dan­od­naj­sta­ri­jih­na­či­na­oču­va­nja­plod­no­stiZe­le­ni­šno­đu­bre­nje­se­ne­kad­pre­po­ru­či­va­lo­za­la­ka­pe­sko­vi­ta­ze­mlji­šta,­me­đu­tim,­da­nas­se­ova­me­ra­pre­po­ru­ču­je­i­za­gli­no­vi­ta­ze­mlji­šta,­jer­uno­še­njem­si­de­ra­ta­ona­po­sta­ju­raz­ra­hlje­ni­ja­i­lak­ša­za­ob­ra­du

Pi­še:­Iva­na­Va­si­li­jić,­dipl.ingPSS Zre nja nin

Sli ka 1. Usev za ze le ni šno đu bre nje – si de ra ti

Sli ka 2. Ta nji ra nje si de ra ta od žu te lu pi ne Slika 3. Fre zi ra nje si de ra ta

25. septembar 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. oktobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mno­ga­is­tra­ži­va­nja­na­vo­de­na­za­klju­čak­ da­ po­sto­ji­ i­ ve­za­iz­me­đu­is­hra­ne­i­po­ja­ve­ra­ka­

doj­ke.­Re­zul­ta­ti­ni­su­sa­svim­usa­gla­še­ni,­ ali­ ne­ki­ sa­ve­ti­ ipak­ se­mo­gu­po­nu­di­ti.­Uče­šće­ ma­sno­će­ u­ ukup­nom­

bro­ju­ ka­lo­ri­ja­ une­tih­ is­hra­nom­ u­or­ga­ni­zam­ ne­ bi­ tre­ba­lo­ da­ pro­đe­30­do­35.­ od­sto.­ Po­ne­kim­auto­ri­ma­va­lja­na­ro­či­to­ iz­be­ga­va­ti­ su­ho­me­sna­te­pro­iz­vo­de,­ma­sne­si­re­ve­i­čo­ko­la­du.­Sva­kog­da­na­na­je­lov­ni­ku­tre­ba­

lo­bi­da­bu­de­250.gra­ma­vo­ća­(bar­dve­vr­ste)­i­ze­le­nog­po­vr­ća.Ko­ri­sti­od­to­ga­po­tvr­đe­na­je­pre­

ko­vi­še­an­ke­ta.­I­tu­je­va­žno­odr­ža­va­ti­nor­mal­

nu­te­le­snu­te­ži­nu,­jer­kod­go­ja­znih­že­na­ mno­go­ je­ vi­ši­ ni­vo­ hor­mo­na­estro­ge­na­u­kr­vi,­što­po­ve­ća­va­opa­snost­od­ra­ka­doj­ke.

Ka­ko­spre­či­ti­rak

Čak­ 80%­ smrt­nih­ slu­ča­je­va­ ko­ji­ su­ po­sle­di­ca­ obo­lje­nja­ od­ ra­ka,­mo­glo­bi­da­se­spre­či­jed­no­stav­nim­pro­me­na­ma­ u­ na­či­nu­ ži­vo­ta.­ Na­osno­vu­is­tra­ži­va­nja­ve­li­ki­broj­kan­ce­ra­mo­gao­bi­se­spre­či­ti.­Is­tra­ži­va­či­ tra­že­pu­to­kaz­ko­ji­će­uka­za­ti­na­ko­ji­na­čin­da­se­po­be­di­rak­je­dan­od­naj­ve­ćih­ubi­ca­u­in­du­stri­ja­li­zo­va­nim­ze­mlja­ma,­ gde­ sva­ki­ če­tvr­ti­ čo­vek­obo­li­od­ra­ka,­a­sva­ki­pe­ti­umi­re­od­ove­bo­le­sti.Oče­ku­je­ se­ u­ na­red­nom­ pe­ri­o­

du­ot­kri­će­vak­ci­ne­pro­tiv­he­o­a­ti­ti­sa­B.­ Lju­di­ u­ ra­noj­mla­do­sti­ in­fi­ci­ra­ni­ovim­ vi­ru­som­ ko­ji­ iza­zi­va­ obo­lje­nje­ je­tre,­ ima­ju­ dve­ sto­ti­ne­ pu­ta­vi­še­ iz­gle­da­da­obo­le­od­pri­mar­nih­kan­ce­ra­ je­tre,­ to­ bi­ bi­lo­ iz­beg­nu­to­vak­ci­ni­sa­njem­ no­vo­ro­đen­ča­di­ pro­tiv­he­pa­ti­ti­sa­B.Naj­ve­ći­ uzroč­nik­ ra­ka,­ od­go­vor­

no­za­30%­žr­ta­va­ra­ka.­Na­dru­gom­me­stu­ je­ al­ko­hol,­ ko­ji­ udru­žen­ sa­du­va­nom­pro­u­zro­ku­je­39%­smrt­nih­

slu­ča­je­va­ra­ka.Za­to­ni­kad­ni­je­ka­sno­da­se­pre­

sta­ne­sa­pu­še­njem.­Po­što­dim­ci­ga­re­te­uti­če­i­na­ra­na­i­na­ka­sne­sta­di­ju­me­ra­ka,­osta­vlja­njem­du­va­na­se­od­mah­sma­nju­je­ri­zik­od­obo­lje­nja.Na­čin­ is­hra­ne­ igra­ va­žnu­ulo­gu.­

Ve­ru­jem­da­se­pra­vil­nom­is­hra­nom­mo­že­ iz­be­ći­ još­ 40­50%­ smrt­nih­slu­ča­je­va­ ko­ji­ su­ po­sle­di­ca­ ra­ka.­Tre­ba­lo­bi­da­se­u­is­hra­ni­vi­še­ko­ri­ste­ ce­ra­li­je­ i­ po­vr­će,­ a­ma­nje­ži­vo­tinj­ske­ma­sti­ i­ma­sno­će­i­ma­sti­ mleč­nih­ pro­iz­vo­da.­ Si­gur­no­ je­da­ ne­ tre­ba­ ko­ri­sti­ti­ du­van.­ Tre­ba­ vo­di­ti­ ra­ču­na­ o­ ide­al­noj­ te­ži­ni­jer­go­ja­znost­ne­sum­nji­vo­mo­že­da­do­ve­de­do­ ra­ka.­Ali,­dok­na­uč­ni­ci­po­ku­ša­va­ju­da­do­ku­če­taj­ne­uzro­ka­ra­ka,­rak­že­lu­ca­po­či­nje­mi­ste­ro­zno­da­ is­če­za­va.­Broj­ slu­ča­je­va­je­ opao­ za­ 50%­ to­kom­po­sled­nje­dve­de­ce­ni­je­ i­ još­ uvek­ je­ u­ si­la­znoj­li­ni­ji.­Ve­ru­jem­da­je­to­re­zul­tat­ne­ke­ne­sa­ve­sne­pro­me­ne­u­na­či­nu­is­hra­ne.

Hra­na­i­rak

Na­uč­ni­ci­ su­ utvr­di­li­ da­ is­hra­na­u­ ko­joj­ ne­me­ do­volj­no­ bilj­nih­ vla­ka­na­ i­ ce­lu­lo­ze,­ka­oi­hra­na­bo­ga­ta­ži­vo­tinj­skim­ ma­sti­ma,­ po­spe­šu­ju­po­ja­vu­ ra­ka­ de­be­log­ cre­va.­ Ku­pus­je­ iz­van­red­na­ na­mir­ni­ca­ jer­ sa­dr­ži­se­le­ni­jum­ko­ji,­po­naj­no­vi­jim­ot­kri­ći­ma­spre­ča­va­po­ja­vu­ra­ka­de­be­log­cre­va.­Hra­na­bo­ga­ta­vi­ta­mi­ni­ma­A,­C­­i­­E­spre­ča­va­ju­po­ja­vu­ra­ka­plu­ća­i­dru­gih­or­ga­na.­Ovi­vi­ta­mi­ni­na­la­ze­se­naj­vi­še­u­ta­ko­zva­nom­žu­tom­vo­ću­ (kaj­si­ja)­ i­ po­vr­ću­ (šar­ga­re­pi),­ za­tim­ spa­na­ću,­ ke­lju,­ ku­pu­su­i­na­mir­ni­ca­ma­ži­vo­tinj­skog­po­re­kla­(pu­no­ma­snom­ mle­ku,­ je­tri­ i­ žu­man­ce­tu).Po­­sve­mu­iz­gle­da­da­ne­ki­sa­stoj­ci­

hra­ne­spre­ča­va­ju­po­ja­vu­ra­ka,­a­dru­gi­po­go­du­ju­nje­go­vom­na­stan­ku.Pre­ma­ ne­kim­ is­tra­ži­va­nji­ma­ u­

Ame­ri­ci,­ od­ ra­ka­ ča­šće­ obo­lje­va­ju­

lju­di­ko­ji­se­hra­ne­me­som,­kon­zer­vi­sa­nim­u­sa­la­mu­ri­ili­di­mlje­nim.­Zbog­to­ga­se­i­pre­po­ru­ču­je­ogra­ni­ča­va­nje­po­tr­o­šnje­ova­kvih­na­mir­ni­ca.­ I­po­red­ svih­ upo­zo­re­nja­ struč­nja­ka­ da­se­u­is­hra­ni­ko­ri­sti­pre­vi­še­ma­sno­ća­vi­še­od­40.­od­sto­ener­get­skih­dnev­nih­po­tre­ba­i­da­lje­po­pu­nja­va­mo­iz­ma­sno­ća­pre­te­žno­ži­vo­tinj­skog­po­re­kla,­tj.­me­sa,­pu­no­ma­snog­mle­ka­i­pro­iz­vo­da­od­nje­ga.Mo­ge­stu­di­je­uka­zu­ju­na­ve­zu­iz­

me­đu­ is­hra­ne­ bo­ga­te­ ma­sno­ća­ma­i­ ra­ka­doj­ke­ i­de­be­log­cre­va.­Zbog­to­ga­se­i­is­ti­če­­da­je­u­do­sa­da­šnjim­is­tra­ži­va­nji­ma­naj­vi­še­ osum­nji­če­na­ma­sno­ća,­ kao­ sa­stav­ni­ deo­ hra­ne,­za­ iza­zi­va­nje­obo­lje­nja­od­ra­ka..­U­pro­seč­noj­is­hra­ni,­sem­u­is­hra­ni­de­ce,­ne­bi­sme­lo­da­vi­še­od­30%­džu­

la­po­ti­če­iz­ma­sno­ća­svih­vr­sta.Sve­ vr­ste­ ra­ka­ gor­njeg­ de­

la­ pro­bav­nog­ trak­ta­ do­vo­de­ se­ u­mno­gim­ de­lo­vi­ma­ sve­ta­ u­ ve­zu­ s­ve­li­kom­ po­tro­šnjom­ al­ko­ho­la.­ U­Afri­ci­ se­ rak­ jed­nja­ka­ po­ve­zu­je­ s­pre­te­ra­nim­ uži­va­njem­ u­ ra­ki­ji­ od­ku­ku­ru­za.­ U­ Nor­man­di­ji­ se­ kod­­svih­ oda­nih­ pri­sta­li­ca­ ta­mo­ odo­ma­ći­la­ra­ki­ja­od­ja­bu­ke­(kal­va­dos)­uoča­va­po­ve­ća­na­sklo­nost­ka­ovoj­vr­sti­ra­ka.Is­tra­ži­va­nja­ u­ Ame­ri­ci­ i­ ne­kim­

evrop­skim­ ze­mlja­ma­po­ka­zu­ju­ da­su­ lju­di­ ko­ji­mno­go­ pi­ju­ naj­če­šće­pu­ša­či,­što­po­ve­ća­va­opa­snost­od­ra­ka­ usne­ du­plje,­ jed­nja­ka­ i­ gr­klja­na.Is­tra­ži­va­nja­uka­zu­ju­na­či­nje­ni­

cu­ da­ je­ po­treb­no­ uži­va­nje­ u­ al­

ko­ho­lu­ve­ro­vat­no­uzrok­ošte­će­nja­je­tre,­ ko­ja­ mo­že­ da­ do­ve­de­ i­ do­ra­ka­je­tre.Upo­zo­ra­va­se­na­to­da­pu­še­nje­i­

pre­te­ra­no­uži­va­nje­u­al­ko­ho­lu­za­jed­nič­ki­ po­ve­ća­va­ju­ ri­zik­ od­ ra­ka­usne­ du­plje,­ gr­klja­na­ i­ jed­nja­ka.­To­dru­gim­re­či­ma­zna­či:­ako­pi­je­te­ume­re­no,­a­ne­moj­te­uz­to­još­i­pu­ši­ti.Po­sta­vlja­se­pi­ta­nje:­šta­se­sme­

je­sti­?­­Na­uč­ni­ci­su­u­jed­nom­sla­žu­ tre­ba­ je­sti­ ­ ra­zno­vr­snu­ hra­nu,­iz­be­ga­va­ti­ma­sti­ i­ če­sto­kon­zu­mi­ra­nje­pe­če­nog­me­sa­s­ro­šti­lja,­je­sti­po­vr­će­bo­ga­to­ce­lu­lo­zom,­vo­će­i­ze­le­no­po­vr­će.Pre­po­ru­ka­ je:­pij­te­ što­vi­še­ či­

ste­ vo­de,­ a­ do­zvo­lje­no­ je­ i­ jed­na­ča­ša­vi­na­dnev­no.

Pre­ma­prog­no­zi­RHMZ,­sred­nja­mi­ni­mal­na­tem­pe­ra­tu­ra­va­zdu­ha­u­ok­to­bru­ ima­će­vred­no­sti­

u­gra­ni­ca­ma­vi­še­go­di­šnjeg­pro­se­ka,­pri­če­mu­će­nje­na­vred­nost­u­pro­se­ku­bi­ti­ni­ža­za­oko­0.2ºS­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­pred­vi­

đa­se­vred­nost­ok­to­bar­ske­sred­nje­mi­ni­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re­va­zdu­ha­od­9.1ºS.­ Sred­nja­ mak­si­mal­na­ tem­pe­ra­tu­ra­va­zdu­ha­u­ok­to­bru­bi­će­u­gra­ni­ca­ma­ vi­še­go­di­šnjeg­ pro­se­ka,­sa­vred­no­sti­ma­u­pro­se­ku­ni­žim­za­

oko­0.4ºS­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek.­U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­sred­nja­

mak­si­mal­na­ tem­pe­ra­tu­ra­ va­zdu­ha­to­kom­ok­to­bra­bi­će­oko­18.3ºS.­Sred­nja­ ko­li­či­na­ pa­da­vi­na­ to­kom­ok­to­bra­ bi­će­ u­ gra­ni­ca­ma­ vi­še­go­di­šnjeg­ pro­se­ka­ sa­ vred­no­sti­ma­u­ pro­se­ku­ vi­šim­ i­ to­ od­ 2­mm­ na­se­ve­ru­ do­ 8­mm­na­ ju­gu­ Sr­bi­je­ u­od­no­su­ na­ vi­še­go­di­šnji­ pro­sek.­ U­Be­o­gra­du­i­ši­roj­oko­li­ni­sred­nja­ok­to­bar­ska­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­iz­no­si­će­oko­40­mm.

VRE­MEN­SKA­PROG­NO­ZA­ZA­OK­TO­BAR

Mi­holj­sko­le­to

BI­LJEM­PRO­TIV­KAR­CI­NO­MA­

Rak­doj­ke­-­Di­je­te­te­ska­pre­ven­ti­va(Pre­no­si­mo­iz­vo­de­iz­knji­ge­“Le­ko­vi­tim­bi­ljem­­pro­tiv­kar­ci­no­ma“,­autor­Mom­či­lo­Mo­ci­Sreć­ko­vić,­Slo­bo­mir­2015.)

Sta ri re cep tiPo­treb­no­ je:­500­gr­bra­šna,­1­

ja­je,­2­dl­mla­ke­vo­de,pr­sto­hvat­so­li,­100­gr,pek­me­za­od­šlji­va,­100­gr­še­će­ra,­100g­pre­zliPri­pre­ma­te­sta:­Od­bra­šna,­ja­

je­ta,­mla­ke­vo­de­i­ma­lo­so­li,­za­me­si­te­te­sto.­Osta­vi­te­ga­da­se­od­mo­ri­ba­rem­15­mi­nu­ta.­Po­tom­čist­ stol­njak­ili­rad­nu­po­vr­ši­nu­do­bro­po­bra­šnja­vi­te­ pa­ okla­gi­jom­ raz­vi­je­te­ te­sto­što­ta­nje­mo­že­te.Ise­ci­te­no­žem­ili­se­ka­čem­po­te­

stu­pra­vo­u­ga­o­ni­ke.­Na­sva­ki­pra­vo­u­ga­o­nik­sta­vi­te­pek­mez.­Po­tom­ga­la­ga­no­ pre­klo­pi­te­ i­ pr­sti­ma­ la­ga­no­pri­čvr­sti­te­te­sto.U­ ve­ćoj­ po­su­di­ sta­vi­te­ vo­du­ da­

pro­klju­ča,­do­daj­te­mr­vi­cu­so­li­i­ka­ši­ku­ulja.­Ka­da­vo­da­pro­vri­uba­ci­te­ta­ške­vo­de­ći­ ra­ču­na­da­vam­se­ne­za­le­pe­ za­ dno.­ Ku­va­ne­ ta­ške­ pro­ce­di­te­na­ce­dilj­ku.U­me­đu­vre­me­nu,­na­ulju­pro­pr­ži­ti­hleb­ne­mr­vi­ce­(pre­zlu),­ ja­ iz­dro­bim­sta­ri­hleb­da­fi­no­za­ru­me­ni­mo­že­i­še­će­ra­po­po­tre­bi.­Ku­va­ne­ i­ oce­đe­ne­ ta­ške­ spu­šta­ti­ u­mr­vi­ce­u­šer­pu­i­po­si­pa­ti­upr­že­nim­mr­vi­ca­ma.

Ta­šci­sa­pek­me­zom

Vi še ne go udvo stru čen ne delj-ni rob no-ber zan ski pro met, uz

za stu plje nost svih naj bit ni jih ber-zan skih ar ti ka la u struk tu ri istog, osnov na su obe lež ja pro me ta na “Pro dukt noj ber zi” u No vom Sa du, u pe ri o du od 14.09.-18.09.2015. U po me nu tom pe ri o du ostva ren je pro met od 1.194 to ne, ukup ne vred no sti 41.840.315,00 di na ra.

Na tr ži štu pše ni ce re gi stro van je sa mo je dan ber zan ski ugo vor u ko-li či ni od 450 to na, po ce ni od 20,90 din/kg, sa PDV-om (19,00 din/kg, bez PDV-a). Ka ko je u pi ta nju pše ni ca iz vo znog kva li te ta, vi so kih kva li ta tiv nih per for man si, sta ti stič ki po da tak o po ra stu ce ne za 4 %, u od no su na ce nu od pre dve ne de lje, ipak tre ba uze ti sa re zer vom.

Za raz li ku od tr ži šta pše ni ce, ovo-ne delj ni rast ce ne so je u zr nu ni ka ko

ni je sa mo pu ka po sle di ca sta ti sti čih po ka za te lja. Ce na so je je ra sla to-kom či ta ve ne de lje, da bi do sti gla svoj mak si mum od 41,50 din/kg, bez PDV-a, a za tim kra jem ne de lje bla go pa la na da na šnjih 41,00 din/kg, bez PDV-a. U okvi ru pro me to-va nih 175 to na ovog ar ti kla, po stig-nu ta je pon de ri sa na ne delj na ce na od 45,29 din/kg, sa PDV-om (41,17 din/kg, bez PDV-a), što je za 3,26 % vi še ne go pret hod ne ne de lje.

Ovo go di šnji rod ku ku ru za star-to vao je sa pro me tom na rob no-ber zan skom tr ži štu. Ka ko se i oče-ki va lo ce na no vog ro da je znat no ni ža od po sled nje re gi stro va ne ce ne pro šlo go di šnjeg ro da. To zna či da je re gi stro va na start na ce na “no vog” ku ku ru za, od 17,60 din/kg, sa PDV-om (16,00 din/kg, bez PDV-a), za či ta vih 8,57

% ni ža ne go po sled nja za klju če-na ce na “sta rog”. Ozbilj ni jeg pro-me ta još uvek ne ma, zbog či nje-ni ce da glav ni in ve sti to ri na ovom tr ži štu, a to su pre svih iz vo zni ci, ne na la ze kal ku la tiv nu is pla ti vost iz vo za na po me nu tom ce nov nom ni o vu, oče ku ju ći even tu al ni da lji pad ce ne.

Pr vi rob no-ber zan ski ugo vor ku-po pro da je sun co kre ta no vog ro da, ta ko đe za u zi ma po seb no me sto u ovo ne delj nom iz ve šta ju, ka ko po obi mu, ta ko i po “so lid noj” po stig-nu toj tr ži šnoj ce ni. Pro me to va no je 500 to na ove ulja ri ce po ce ni od 45,65 din/kg, sa PDV-om (41,50 din/kg, bez PDV-a).

Ka ko se pri bli ža va je sen, in-ten zi vi ra se i tr ži šte se men ske pše ni ce. Re gi stro van je pro met u ukup noj kol či ni od 45 to na, po pro seč noj ce ni od 27,96 din/kg, sa PDV-om (25,42 din/kg, bez PDV-a), što je na pri bli žno istom ce nov nom ni vou kao pret hod ne ne de lje.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 25. septembar 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 14. 9. do 18. 9. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Po čet kom ne de lje su iz ve štaj US DA-a i pad pro ce ne sta nja use va u SAD-u uti ca li na rast

ce na fju čer sa na žir ta ri ce. Na kon pr vo bit nog

sko ka, oče ki va nja oko no vog sa stan ka Fed-a, kao i bo jaz oko sta nja eko no mi ja Ki ne i dru gih ze ma lja u raz vo ju su po gu ra li ce ne na do le.

De cem bar ski fju čers na ku ku ruz je u od no su na kraj pro šle ne de lje po sku peo za 1,44%, dok je ce na fju čer sa na pše ni cu vi ša za 0,71%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 178,21 $/t 184,16 $/t 181,74 $/t 179,39 $/t 176,89 $/t

Ku ku ruz 152,36 $/t 154,88 $/t 153,69 $/t 151,96 $/t 149,44 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, nov 15 321,22 $/t 324,89 $/t 326,66 $/t 326,00 $/t 324,97 $/t

So ji na sač ma, okt 15 310,90 $/t 312,70 $/t 318,60 $/t 316,30 $/t 313,20 $/t

• Rast ce ne so je• Rast ce ne pše ni ce• Star to va lo tr go va nje ku ku ru zom ro da 2015.• De ša va nja na svet skim ber za ma

Od ove ne de lje, u vred no snoj kor pi “PRO DEX”-a, po či nje da par-ti ci pi ra ku ku ruz ro da 2015.go di ne. Ka ko je nje go va ce na za 1,30 din/kg, ni ža ne go po sled nja re gi stro va-

na ce na ro da 2014.go di ne, ne iz ne-na đu je što je ovo ne delj na vred nost PRO DEX-a, od 206,53 in dek snih po e na, za čak 3,53 in dek snih po e na ni ža ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Pše ni ca, rod 2015. 450 20,90 450 20,90 +4,02%

So ja, rod 2015. 225 45,10-45,65 175 45,10-45,65 +3,26%

Sun co kret, rod 2015. 500 45,65 500 45,65 -

Se men ska pše ni ca NS-40S i Si mo ni da 24,15 27,50 24,15 27,50 -

Se men ska pše ni ca NS-40S, fco-ku pac, od lož. plać. 2

da na21 28,49 21 28,49 -

Sun co kre to va sač ma 33% 100 28,80 - - -

Ku ku ruz, rod 2014. 100 17,82 - - -

Ku ku ruz, vla ga do 14,5% 500 17,60 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

155,34 EUR/t (fu tu res dec 15)

141,80 EUR/t (fu tu res nov 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

167,00 EUR/t (fu tu res dec 15)

162,50 EUR/t (fu tu res nov 15)

Na ber zi u Bu dim pe šti pše ni ca sa de cem-bar skom is po ru kom je po sku pe la za

1,64%, a ku ku ruz za 0,50%, po sma tra no u evrop skoj va lu ti. Pše i ca je u Pa ri zu pro me to-va na po ni žoj ce ni za 1,33%, a ku ku ruz za 0,92% ni že ne go na kra ju pro šle ne de lje.

Eko nom ska de ša va nja na tr ži šti ma u raz vo ju, a pre sve ga u Ki ni, kao ve-

li kom uvo zni ku ro ba iz so ja kom plek sa, pred sta vlja zna ča jan či ni lac na ovom tr-

ži štu. Uspo ra va nje eko no mi je Ki ne, od no-sno lo ši je prog no ze su po sled njih ne ko li ko dan oba ra le ce ne, kao i bo lje pro ce ne pri-no sa u Ame ri ci od oče ki va nih. Ce na so je

sa no vem bar skom is po ru kom je u od no su na kraj pro šle ne de lje vi ša za 1,81%, a ce na so ji ne sač me sa is po ru kom u ok to bru +0,58%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 14.9.2015. - 21.9.2015.

POVrĆE 14.9.2015. - 21.9.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Sremski okrug - klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Kikinda

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

25. septembar 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Sremska Mitrovica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 17.00 18.00 17.00 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 17.00 16.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene dobra

2Lucerkino brašno (min 15% protei-

na)džak 25kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene dobra

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 75.00 90.00 80.00 bez promene prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 15.00 15.00 pad slaba

2 Boranija (šarena) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 pad slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 80.00 100.00 100.00 bez promene slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 150.00 250.00 180.00 rast vrlo slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 70.00 bez promene prosečna

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 25.00 bez promene slaba

7 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 150.00 180.00 150.00 rast vrlo slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 bez promene vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 bez promene dobra

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

11 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 33.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 32.00 bez promene dobra

13 Kupus (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 rast prosečna

14 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 250.00 300.00 300.00 rast dobra

15 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

16 Paprika (Babura) Domaće kg 50.00 70.00 65.00 rast dobra

17 Paprika (ljuta) Domaće kg 130.00 180.00 170.00 bez promene prosečna

18 Paprika (ostala) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 bez promene dobra

19 Paprika (šilja) Domaće kg 50.00 65.00 55.00 pad dobra

20 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

21 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 65.00 pad prosečna

22 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 40.00 55.00 50.00 pad dobra

23 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 200.00 bez promene prosečna

24 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (beli) Domaće kg 160.00 180.00 180.00 pad prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 170.00 170.00 rast vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 125.00 120.00 bez promene dobra

3 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 950.00 1000.00 950.00 rast vrlo slaba

4 Breskva (sve sorte) Domaće kg 50.00 70.00 50.00 pad dobra

5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 bez promene vrlo slaba

6 Grožđe (belo Afuz Ali) Domaće kg 70.00 75.00 75.00 - slaba

7 Grožđe (belo Italija) Domaće kg 75.00 90.00 75.00 rast dobra

8 Grožđe (belo Smederevka) Domaće kg 50.00 50.00 50.00 - vrlo slaba

9 Grožđe (belo ostale) Domaće kg 70.00 80.00 75.00 rast dobra

10 Grožđe (crno Hamburg) Domaće kg 70.00 90.00 75.00 bez promene dobra

11 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 75.00 85.00 80.00 rast dobra

12 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 pad prosečna

13 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 pad slaba

14 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 bez promene slaba

15 Jabuka (Gloster) Domaće kg 35.00 45.00 45.00 pad vrlo slaba

16 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 45.00 65.00 60.00 bez promene prosečna

17 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 - prosečna

18 Jabuka (Melrouz) Domaće kg 35.00 45.00 40.00 - vrlo slaba

19 Jabuka (Mucu) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 pad prosečna

20 Jabuka (ostale) Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

21 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 130.00 130.00 - vrlo slaba

22 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 bez promene vrlo slaba

23 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 75.00 80.00 80.00 rast prosečna

24 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 90.00 100.00 100.00 - slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 200.00 240.00 230.00 - dobra

2 Bikovi >500kg SM 240.00 260.00 255.00 - dobra

3 Dviske sve težine sve rase 150.00 180.00 160.00 - dobra

4 Jagnjad sve težine sve rase 270.00 280.00 280.00 - dobra

5 Jarad sve težine sve rase 200.00 - dobra

6 Junad <=300kg HF 200.00 240.00 220.00 - dobra

7 Junad <=300kg SM 240.00 270.00 250.00 - dobra

8 Junad 350-480kg sve rase 200.00 260.00 230.00 - dobra

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Krave za klanje sve težine HF 100.00 130.00 120.00 - dobra

2 Krave za klanje sve težine SM 120.00 170.00 150.00 - dobra

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 115.00 110.00 - dobra

4 Ovca sve težine sve rase 120.00 - dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene prosečna

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Ur sus C360 1984. god. Ku pljen nov je di ni vlsnik. Po sle pu ne ge ne ral ne ra dio 50 sa ti. Sve is prav no i plug Le o pard kao i 4-kril na dr lja ča. Tel:060/338-94-30.

• IMT 539, Sa ka bi nom i kom pre so rom,no ve gu me. Tel:064/235-05-57.

• Ze tor 5718 u od lic nom sta nju. Trak tor je re gi stro van, 100% is pra van, bez ika kvih ula ga-nja. Ce na po do go vo ru.

Tel:063/845-98-70.

• Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju ben-zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge.Tel:064/200-41-00.

• Fre za pri ko li ca. Tel:063/854-16-38.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me-nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel-:467-717 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/063-2 4-34.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova.T el: 069/668-206.

● P rodajem traktor IMT 5 78 u isp rav nom stanju, i dva pluga. U Laćarku . Tel: 063/660-748.

● K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. g odište. T el :062/186-94-06.

● Ber ač za kuk uruz Zmaj 213, jednoredni, ispravan 1982. god. Te l:063/531 -15 5.

● IMT 539 s a kabinom i kompresorom, nove gu m e.Tel:064/235-05-57.

● John Deere 1 0 75, g od. 1985 , regis trovan u veom a dobrom stan ju kl im a, sečka, kosa 4.20m. ži tna varij anta pl us korpa z a kukuruz, blinde i sita za ku kuruz. Tel: 060 /049-88- 45.

● Tr ak tor Sa me Explorer. T ehn ički podaci : E xplorer 75 / Ex plo re r 85 / Ex plorer 95. Broj cili nd ara /Kapac itet: n/cm34/400. Maksimalna snaga: kW/KS/o/min 52/71/23 00 59.5/ 81 /2300 70 .5/96/2300. S is te m hlađ enj a: tečnost ul je. Kapacitet rezerv oar a z a g orivo: 16 0l. Pr en os: Hidrostatičk a kon tr ol a. Kočenje na sva 4 točka n ezavisn o. Tel:021/419-151.

● Masse y F erguson 3090, 19 88. god. u odlicnom stanju, re gistrovan. Tel :0 63/531-1 55.

● Ber ač 2 21 sa bun ker om i rudo m na hid-raulično ukrštanje, u dobro m stanju. Te-l:022/664-596.

• Pro daj e se tra kto r Rus 5 2.Blag i probl-emi sa menjačom, pali. Može prednja vuča. Tel:064/383-5 5-16.

• Traktor Volvo bm814 . ra ktor u d obrom st-anju, sve ispravno. Zamena za kip er kamio n do 3.5 00 EUR il i za man ji t ra ktor i doplata, moguća kombi na cija. Te l:060/471- 47-88.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Te l: 069/6 68-206.

• Pro dajem Vla dimirca novi tip sa jedn im menj ačem u dobrom stanju i setvospremač. Te l: 467 -717.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 6 4/063-24-34.

• Traktor John Deere 6 200, 85KS, 1994 . god , 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz uv oz a. Tel: 065/825-66-54.

• Vladimirac T 2 5, 1300 evra. Tra k to r je u od ličnom stanju, hidraulika i spravna, gume sve nove, nov an la ser. Tel: 064/000-26-6 0.

• To rped o 4506, 1 981 . god. nije registrovan, u odličnom stanju, 29 00 evra. Tel: 063/531-15 5

• Rakovi ca 65, 1986. god. u odličnom stanju, nije pucao blok, 420 0 evra . Tel: 063/531 -1-55.

• Traktor B elor us – 82. Godište 19 83., regi-strovan na ime. U potpuno ispravnom stanju. Tel: 064/903 -2 2-44.

• IM T 539, 19 90. god. k abina, kompresor, u odličnom stanju, 400 0 evra. Te l: 06 3/531-155.

OPREMA

• Trobrazdni plug Leopard sa toč kom. Te l: 022/7 36- 06 6.

• Plug ravnjak č eški, č etvoro bra zdni, 4x30 12 coli, stanje o dl ično. T el: 061/200-32-17.

Prikolica trakt orska T AM 5t , stari tip, nije kiper. Dimenzije 400x185x90. Gume 7.50-20. Tel:0-60/54 5-75-5 6.

• Plu g IM T756, trobrazdni, cena po d og ovoru. T el :064/1 98 -7 6-15.

• V elika greb en asta kosačica. Potpuno novi n ozevi na nj oj, mot or u extra stanju, benzinski s nage 8 ks . Zahvat kose je 1,3 met ra. K osačic a im a i mog uc nost priklju čka prikolice i iz ve-den je i priključak z a instalacije za svetla za prikolic u. Tel: 061/171 -50-3 8.

• Plug Lem ken obrtač dvobrazdni 2x30 1 2 c oli. ..Tel: 06 1/200-32-17.

• Setvos premač širine 2,80, u dobr om st anju. Tel:066 /20 8 -49 8.

• Pr sk alica 8 00L s a h id raul ičnim grana ma , pum pa če tvorokl ipna marke A nno vi Reverb-er i, grane 12m sa mog ućnošću p rošir enj a , cevi proh romske, p omoću hid ra ul ike se gr ane o tvara ju-otk ljučavanja-zakreću-dizu gore , dole. Tel :064/ 29 6-37-99.

• P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM-T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 0 22/ 31 2- 31 4 i 062/112 -70 -9 0.

• Po lj omehani za ci ja - pocinkov ani silosi, elevat oriod 10- 60 tona- CAS, roto i vibro sel-ek tor. Tel : 0 62/848- 81-08.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bek ericu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ri ca . Tel: 0 64 /289-7 7-84.

• Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr , radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču vana. T el:063 /8 86 -97- 17.

• Nova stočna prikoli ca. Te l:064/30 1-81-29.

• Odžač ki krunjač- krupač u dob rom s tanju. Uz njega ide dodatno s ito . Tel:064/304-7 2-1 6.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro-vana. T el :022/265-61-11.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo-tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vl asn ik . Tel-:0 60/066- 45 -96.

• Tanjirače vučene i no šen e. Tel : 0 62 -101 -68-60 .

• Dr ljače , č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispo d 6 0K S. Tel:01 5/ 77-86-963.

• Samout ovarna prikolica za seno. Srednj e sta-nje. Na vidj en je ili kratki remont pre pr od aj e . Tel :0 64 /383-5 5-16.

• Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr , radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču van a. Tel:063/886-9 7-1 7.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro-vana. T el :022/265-61-11.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo-tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vla sn ik. Tel:-022/664-596.

• Prskali ca Kra njska 330l, grane 8m, prvi vla-snik. T el:060/ 066-45-96.

• K run jač Deutz, vagon na sat, ispr ava n. Tel:06 5/250-66- 25.

• Pr ekrup ač i kru njač Od žaci, u vrl o dobrom stanju, cena nije fi ks na . Tel :0 64/573- 04 -47.

• Tanjirace vučene i nošene . Tel:062/ 101-68-60 .

• Plug Lemind 12 co li ili zamena za plug od 1 0 coli. Tel :022 /742-808 .

• Prod ajem setvospremač u dobr om stanju. Te l: 467- 717.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06 4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro selek-to r. Tel: 062/8 48-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2-77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ 193- 97-07.

• Horizontalni transporter, 1000 ev ra . Tel: 0 64 /397-30-67.

• Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra . Tel: 022/476-092.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/476-092.

• Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/8 96-57-58.

• Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/218 -74 - 00.

• Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 06 4/296- 37- 99 .

• Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat-,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta nj u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1000 e vra. Tel : 0 63/531- 155.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06 4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra.

Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/800- 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62/ 848-8 1-08.

• Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim me-njač em u dobrom stanju i setvospremač. Te-l:467- 717.

• Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516- 97 -10.

• Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . T el: 06 6/521-81-11.

• Setvospremači . Tel: 06 2/ 101-6 8-6 0.

• Vučene i nošene tanjirače . Tel : 0 62/10 1- 68 -60.

• A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična . Te l: 06 4/2 18-74-00.

• K osilic a p ol ovna , sa b ri ksovim če tvorota ktn-im mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara . Te l: 063/88 0-69-02.

• Kosilica za travu s a džak om z a skuplj an je trave, k osač ica je samohodna. U ispravnom stanu, 120 e vra . Tel: 63 3/701-5 0.

• Tanjirače vučene i nošene . Tel: 062/836-07-25 .

• N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m , auto-ma tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. Tel: 0 64/510-98-66.

• Krunjač Deutz, 2500 evra. T el: 065/ 250 -66-25.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 06 4/ 1615509.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel:-060/67 0-36-60.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel: 0 64 /516-9 7-1 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro sele-ktor. Tel : 062/84 8-81-08 .

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, S TANOVI, LO KA LI

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.Zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zdel ar a 38 Šašinc i.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel : 063/19 3-97-0 7.

• Prodajem kuću u S taroj Paz ov i od 150m 2 sa pratećim obje ktima na pla cu od 18 ari. S truj a, voda, tel efon, pli n. Povo ljno za bav ljenje p oljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ 31 2-914 i 062/ 11 2-70- 90.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikinc im a. Tel: 0 63/766 -4 3-20.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem 19 jutara zemlje u 3 komada - 11 jutara, 7 jutara, 1 jutro. Tel: 062/877-83-80.

• Prodajem 8,75 jutara zemlje u komadu.Tel: 062/156-41-01.

• Prodajem vinograd 20 ari u Šuljmu na Glavici i prodajem aluminijumske prozore. Tel: 063/858-25-28.

• Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, u Platičevu. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću 100m2 5,5 ari placa, Matije Huđi, cena 56.000 evra. Tel: 063/166-18-50.

• Prodajem kuću u Laćarku sa pomoćnim objektima na placu od 2.500m2 koji izlazi na dve ulice. Tel: 064/158-49-44.

• U Sremskoj Mitrovici prodajem kuću sa 3 lokala, 17 ari placa. Tel: 063/897-62-74.

• Izdajem nenameštenu kuću ulica Vase Pelagića 27. Sremska Mitrovica. Tel: 022/625-380 i 063/779-31-72.

• Prodajem kuću na tri sprata 11x13,60 u Laćarku povoljno po dogovoru ili menjam za auto i kombi. Tel: 00387/357-504-78 i 00491/751-286-248.

• Izdajem kuću mladom bračnom paru. Tel: 064/150-54-68.

• Prodajem kuću 160 kvadrata severno od Planinske. Tel: 062/869-98-43.

• Prodajem kuću kod Bolnice može zamena za stan ili kuću. Tel: 064/240-62-54.

• Prodajem kuću u Mariborskoj ulici, hitno - povoljno. Tel:626-025.

• Izdajem komforan namešten stan za četiri učenika ili učenice u naselju Pejton. Tri sobe, kupatilo, trpezarija, kuhinja. Blizina srednje i više škole. Cena 70 evra po osobi plus režija. Grejanje na čvrsto gorivo ili struju. Tel: 064/240-61-66.

• Izdajem ful nameštene stanove za studente i učenike, Ulica Kralja Petra I, broj 11, strogi centar. Tel: 022/625-380 i 063/779-31-72.

• Prodajem dvosoban stan u naselju Kamenjar. Hitno- Tel:065/321-12-55.

• Izdajem garsonjeru u Novom Sadu 20m2 za 80 evra. Tel: 064/037-03-40.

• Izdajem prazan dvosoban stan naselje Stari Most. Useljiv od 1.9. Tel: 065/467-73-97 .

• Prodajem dvosoban stan 59m2, naselje KPD sa centralnim grejanjem i garažom u zgradi. Tel: 064/576-06-80.

• Prodajem trosoban stan 80m2 u naselju Dekanac, drugi sprat, dve terase. Tel: 063/321-255.

• Izdajem nenamešten stan 64m2 u naselju Stari Most 2/27, Sremska Mitrovica. Zvati pre podne. Tel: 022/621-811 .

• Prodajem namešten stan od 72m2 na prvom spratu u ulici Kralja Petra I br. 5 u Sremskoj Mitrovici, prolaz zeleno drvo, strogi centar grada, po ceni od 795eur/m2 ili na rate po dogovoru po ceni od 60.000 eur. Tel: 022/610-220 i 063/501-680.

• Izdajem sobu za učenice sa upotrebom kuhinje i kupatila. Jupiterova 100/21. Tel: 064/233-93-26.

• Izdajem dvosoban nenamešten stan u Matije Huđi, drugi sprat slobodan od 1.oktobra. Tel. 060/514-59-60.

• Izdajem komfornu ne nameštenu kuću u blizini bolnice. Tel: 022/625-937.

• Izdajem dvosoban nenamešten stan u centru grada sa CG. Tel: 063/534-261.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajemo izuzetno kvalitetne sadnice lešnika. Cena jednogodišnjih sadnica 2,5 evra po komadu, dvogodišnjih sadnica 4 evra po komadu, trogodišnjih sadnica 6 evra po komadu. Konditorske sorte, sadnice vode poreklo od sertifi kovanih sadnica. Tel:063/892-50-30.

• Beli paradajz 20 semenki, odlična i veoma retka sorta koja daje bele i krupne plodove. Tel:061/146-30-36.

• Prodajem grožđe za vino i rakiju u većim količinama, vršimo i uslugu muljanja sa izbacivanjem peteljki. Cena po dogovoru, Tel:064/120-99-11.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Domaći zeleni pasulj. Tel:064/462-93-45.

• Veća količina starog kukuruza. Tel:069/640-785.

Prodajem toplo ceđeno sojino ulje. Tel:061/194-49-42.

• Ovogodišnji polen i propolis I i II klase. Tel:022/271-30-63.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 25. septembar 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem grožđe za vino i rakiju, Muskat i Hamburg. Tel: 064/192-12-52.

• Kruške za rakiju. Tel:063/882-08-62.

• Prvoklasni lešnik u ljusci. Tel:015/438-177.

• Kruške i šljive za rakiju. Tel:065/865-49-99.

• Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 200 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 180, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, Za celu količinu veliki popust. Tel:060/147-00-69.

• Suncokret gricko selektiran, rod 2014. Tel:064/958-21-93.

• Brane kruške viljamovke za rakiju. Tel:065/865-49-99.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fi zičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/644-17-25 i 022/441-725.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel:063/882-08-62.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Suncokret gricko selektiran, rod 2014. Tel: 064/958-21-93.

USLUGE, POSLOVI

• Kosim travu, šišam živu ogradu održavam dvorišta brzo,kvalitetno i povoljno. Tel:063/775-75-49.

• Potreban radnik za rad na poljoprivrednom imanju. Ozbiljan, da nije krivično kažnjavan i da zna rukovati sa poljoprivrednim mašinama. Takođe potrebna i slobodna žena. Besplatan stan i hrana. Plata po dogovoru. Tel: 065/300-39-57.

• Potreban knjigovođa obavezno rano iskustvo i stručni sertifi kat. Poslati CV na draganasm@mirnovec.rs.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Vršim uslužne selidbe kombijem, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Braca. Tel: 065/631-11-22.

• Prodajem trpezarijski sto sa šest stolica.Tel: 063/852-60-21.

• Ozbiljna žena bez obaveza čuvala bi decu ili pomagala starijim osobama. Tel: 062/837-81-45.

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72

• Potreban vozač C i E kategorije za vožnju šlepera, domaći transport. Tel: 065/955-50-59

• Pekari u Sremskoj Mitrovici potreban buregdžija. Tel: 022/611-093 i 064/328-12-34.

• Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/631-11-22

• Radio bi sve poslove bez nadoknade za smeštaj i hranu. Tel: 022/625-274.

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Visokosteone junice, rase holstajn, umatičene, 6 komada. Tel:063/873-65-04.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel:015/778-65-68.

• Suprasne i nesuprasne nazimice, umatičene i neumatičene, čista rasa veliki jorkšir, nerasta 10 meseci, tri mlada nerasta stara 4 meseca. Tel:060/015-00-97.

• 10 kom prasica težine oko 20 kg. Tel:064/261-17-57.

• Alpski muški jarići stari 5 meseci, teški 25-30kg, cena 60 evra, sva 4 u kompletu 200 evra. Dva ženska alpska jareta stara 5 meseci težine od 25 do 30 kg, cena za jedno 100evra, oba zajedno 170 evra, svih 6 zajedno 350 evra. Tel:062/745-499.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Farma prodaje 6 steonih umatičenih junica simentalke moguća korekcija cene ukoliko se uzima više komada. Tel:065/271-37-78.

• Prodajem 3 odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel:064/164-92-56.

• Prodajem 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel:062/240-106.

• Saseks koke starosti 4 meseca i prepelice stare 4 nedelje. Imamo i maldih Brakel koka stare 3,5 meseca. Tel:063/108-68-12.

• Alpina koze,35 komada, seliktirano stado,200 Eura po komadu. Molim novopečene kozare da me zaobiđu glupim pitanjima. Tel:063/753-52-00.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fi zičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/644-17-25.

• Živina Italijanke 1 petao star 6 meseci, 1 koka 5 i 3 koke 4 meseca. Cena po komadu je 800 dinara, ne rasparujem. Tel:064/128-10-72.

• Leghorn petao star 6 meseci. Tel:064/128-10-72.

• Pazinske ćurke i tovne pilice.cena za curke zive je 400 a za uredjene 500 din kg. Tel:064/225-34-09.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• 12 koza. 5 od 3 god, 5 od 2 god, 2 od godinu dana. Tel: 064/123-96-41.

• Ovnići rase romanovski, starosti 6-7 meseci, 130 evra. Tel: 064/540-40-73.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Junice, 980 evra. Tel: 065/271-37-78.

• Muški jaganjci i jarići. Tel: 062/117-89-62.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Plastenik korišćen 3 sezone, komplet sa mrežom za zasenu, u jako dobrom stanju. Tel:065/377-71-09.

• Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/528-231.

PČELARSTVO

• Paviljon za košnice. Metalna konstrukcija paviljona sa elementima za sastavljanje. Nalazi se u Donjim Petrovcima između Inđije i Rume. Tel:064/516-97-03.

• Kontejner sa 13 AZ standard košnica i vagom. Kontejner se može prevoziti auto prikolicom. Tel:022/570-768.

• Bukov trud-gljiva za dimljenje pčela, odličnog kvaliteta i mirisa koji ne smeta pčelama. Jedan dzakčić je oko 1 kg, Šaljem brzom postom ili po dogovoru. Tel:064/855-91-04.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

MOTORNA VOZILA

• Prodajem vozila Zastavu 101, 2003. godište, Golf 2, 1989. godište i Ford eskort, 1996. godište. Tel: 061/635-05-18.

• Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/509-493.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

RAZNO

• Kazan za pravljenje rakije 120 litara sa mešačem. Radio samo jednom kupljen nov u Subotici. Kazan je kompletan i bez falinki, čuvan u adekvatnim uslovima. Bez rdje i ostalog. Izdrada od debelog bakra i prohroma (ložište). Tel:064/121-95-20.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

- Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/557-630 i 063/70-34-454.

• Kupujem seme lubenice Mauzerke 100 komada . Tel: 062/514-005.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/1939707.

• Prodajem tifon fi 110dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Čerupanje pilića, kapacitet 3 komada odjednom, motor monofazni. Tel:064/381-16-71.

• Ušne markice žute, male, srednje i velike. Ušne markice 58x57mm / ženski: trajnost i visoka stopa zadržavanja, veoma bezbolan prema životinjama, posebno dizajniran za obeležavanje stoke, prazan, 25 komada / paket. Tel:024/479-72-99.

• Prodajem presu za ceđenje grožđa za vino. Tel: 064/992-58-74.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/113-83-56.

• Prodajem ispravnu mašinu za preradu vune – vunovlačaru. Tel: 063/89-76-274.

• Prodajem 5 kubika stiropor blokova dimenzije 60h25h20cm za 25000 dinara, vrcaljku za med četiri rama ručni pogon, nova. Sremska Mitrovica, Krušedolska 1. Tel: 060/092-22-36 i 061/169-81-73.

• Prodajem kavez za koke nosilje. Tel: 670-267.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/404-079.

• Inkubator za prepelice, kapacitet 300 jaja. Tel:022/322-685.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem tifon fi 110 dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 50 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Tegle za med plastične i staklene, 25 dinara. Tel: 063/494-553.

• Kaca (1000 litara, bagrem). Tel: 065/449-58-82.

• Džambo vreće. Tel: 062/111-6913.

• Creva niskog pritiska za dovod goriva, vode i vazduha kod traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina, kao i same priključke za ta creva. Tel: 063/813-52-78.

• Mazalice, čelične i mesingane, 9 dinara. Tel: 063/813-52-78.

• Pumpa za navodnjavanje Dizel Lombardini. Tel: 064/360-47-26.

• Sinhron za IMT 577, 130 evra. Tel: 064/232-18-80.

• Čerupaljka za piliće, monofazni motor, kapacitet 3 pileta. Tel: 063/584-342.

• Pojilice za zečeve, feretke, glodare, 180 dinara. Tel: 063/545-823.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom, 1000 evra. Tel: 069/615-782.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel: 060/066-45-96.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kuću u Staroj Pazovi od 150 kvadrata sa pratećim objektima.Struja,voda,plin,telefon.Pogodna za bavljenje poljoprivredom ili zanatskom radnjom. Tel 022/312-914 i 062/112-70-90

• Prodajem polovne delove traktora IMT 533 star devet godina,zatim dvoredni oltov špartač za kukuruz. Tel 022312914 i 062 112 70 90.

LIČNI OGLASI

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Oženjen muskarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1925. septembar 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

Pri vred nu sa rad nju Sr bi je i Slo­ve ni je ka rak te ri še stal no una­pre dje nje me dju sob nih od no sa.

Ukup na rob na raz me na Sr bi je i Slo ve­ni je u 2014. go di ni iz no si la je 1032,7 mi li o na do la ra. Od to ga iz voz Sr bi je u Slo ve ni ju bio je 471,1 mi li o na do la ra, a uvoz iz Slo ve ni je je 561,6 mi li o na do­la­ra.­ Slič­na­ kre­ta­nja­ be­le­že­ se­ i­ u­ovoj go di ni. Cilj Sr bi je je da ni vo eko­nom­skih­ od­no­sa­ stig­ne­ po­li­tič­ke­ ko­ji­su­na­vi­šem­ni­vou,­ali­i­da­se­po­ve­ća­iz­voz!­To­će­se­po­sti­ći­ka­da­se­na­red­nih go di na otvo ri srp ski hi per mar ket u­ovoj­dr­ža­vi.­Uzi­maj­ću­u­ob­zir­po­lo­žaj­pri vre da Sr bi je i Slo ve ni je, re al no je u­ na­red­nom­ pe­ri­o­du­ oče­ki­va­ti­ po­ve­ća­nje­i­una­pre­dje­nje­me­dju­sob­ne­pri­vred­ne­sa­rad­nje­i­re­a­li­za­ci­je­za­jed­nič­kih pro je ka ta i pro iz vod nje na me nje ne tr­ži­šti­ma­Ru­ske­Fe­de­ra­ci­je,­Be­lo­ru­si­je­i Ka zah sta na, gde Sr bi ja ima spo ra­zu me o slo bod noj tr go vi ni. Do sta se oče­ku­je­i­od­Srp­sko­–­slo­ve­nač­kog­po­slov nog klu ba sa se di štem u Lju blja ni, ko­ji­ tre­ba­ da­ pru­ži­ do­dat­ne­ in­for­ma­ci­je­ o­ slo­ve­nač­kom­ tr­ži­štu­ i­ da­ bu­de­u­ funk­ci­ji­ pro­mo­ci­je­ srp­ske­ pri­vre­de­i­ ja­ča­nja­ ukup­ne­ eko­nom­ske­ sa­rad­nje iz me dju dve ze mlje. Ka rak te ri sti­ka­ Saj­ma­ ,,Agra’’­ u­ Gor­njoj­ Rad­go­ni­je da Slo ven ci ino stra ne pro iz vo de hva le, ali da po naj vi še ku pu ju do ma­će­ pro­iz­vo­de.­ Dve­ ze­mlje,­ Slo­ve­ni­ja­i Sr bi ja, da nas po naj vi še sa ra dju ju u pro iz vod nji hra ne i pre hram be noj in­du­stri­ji.­Slo­ve­nač­ki­ in­ve­sti­to­ri­u­Sr­bi­ju su in ve sti ra li mi lion evra, pa su po tom­ula­ga­nju­osma­ze­mlja.­Zna­ča­jan­do pri nos to me da ju me dju na rod ni po­ljo pri vred ni saj mo vi u No vom Sa du i Gor­njoj­Rad­go­ni.To­se­vi­de­lo­i­na­ne­dav­no­odr­ža­nom­

53. Me dju na rod nom po ljo pri vred nom saj­mu­,,Agra’’­u­Gor­njoj­Rad­go­ni­Ovaj­ne ka da ma li re gi o nal ni agrar ni sa jam da­nas­ je­ pre­ra­stao­ u­ naj­zna­čaj­ni­ju­agrar­nu­ ma­ni­fe­sta­ci­ju­ u­ ovom­ de­lu Evro pe. On je za de ce ni ju i po od ma log lo kal nog saj ma pre ra stao u gi­gan ta u ovom de lu Evro pe, a po bro ju uče­sni­ka­ go­to­vo­ da­ se­ iz­jed­na­čio­ sa­no vo sad skom sa jam skom agrar nom pri red bom. Po tvr da to ga je da se na 70.000 kva drat nih me ta ra sa jam skog pro sto ra pred sta vi lo re kord nih 1.785 iz­la­ga­ča­ iz­ 30­ ze­ma­lja!­ Po­ pr­vi­ put­svoj­iz­lo­žbe­ni­pro­stor­ima­la­je­i­Re­pu­bli­ka­ Sr­bi­ja,­ a­ Po­kra­jin­ska­ vla­da­ već­tra di ci o nal no na ovom saj mu ima svoj štand na ko me pro mo vi še pri vre du i kul­tu­ru­ Po­kra­ji­ne­ kroz­ pro­je­kat­ „Bo­

gat­stvo­ raz­li­či­to­sti’’.­ Po­se­ti­o­ci­ saj­ma,­njih vi še od 131.000, ima li su pri li ku da vi de no vi te te iz svih obla sti po ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje,­a­naj­ve­ći­ iz­lo­žbe­ni­ pro­stor­ tra­di­ci­o­nal­no­ je­ pri­pao­sa vre me noj po ljo pri vred noj me ha ni­za­ci­ji.­Po­ re­či­ma­prof­dr­Ja na Tu ra­na, sa no vo sad skog Po ljo pri vred nog fa­kul­te­ta,­bi­la­je­ovo­pri­li­ka­da­se­vi­di­šta­ sve­ pro­iz­vo­dja­či­ me­ha­ni­za­ci­je­ iz­ce log sve ta nu de po ljo pri vred ni ci ma, po seb no ma lom pri vat nom sek to ru. To je­ pri­vu­klo­ pa­žnju­ vi­še­ hi­lja­da­ po­se­ti la ca, po seb no se lja ka iz svih de lo va Sr­bi­je.­Jer,­po­nji­ho­vim­re­či­ma­me­ha­ni za ci ja u Sr bi ji je pu no let na, po treb na je­ob­no­va,­pa­se­ov­de­vi­de­lo­–­šta­se­mo­že­ ku­pi­ti­ za­ agrar­no­ pod­ruč­je­ Sr­bi je. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du Mi ro slav Va sin­ is­ti­če­da­u­Voj­vo­di­ni­u­ ovom­mo­men­tu­ ra­de­ 34­ slo­ve­nač­

ke kom pa ni je ko je za po šlja va ju vi še od 7.000 rad ni ka. Da su pri vred ni ci iz­Voj­vo­di­ne­za­in­te­re­so­va­ni­za­ tr­ži­šte­Slo­ve­ni­je­uka­zu­je­i­či­nje­ni­ca­da­je­i­na­saj­mu­u­Ce­lju­ uče­stvo­va­lo­ 28­ nje­nih­fir­mi!­Po­re­či­ma­Mi­ro­sla­va­Ni­ki­ća, iz voj­vo­đan­skog­se­kre­ta­ri­ja­ta­za­pri­vre­du, pri vred ni ci iz ove po kra ji ne, tra­di­ci­o­nal­no­uče­stvu­ju­na­saj­mu­u­Gor­njoj­Rad­go­ni,­a­po­se­ti­o­ci­ma­se­nu­di­lo­naj­bo­lje­iz­Voj­vo­di­ne.­Na­za­jed­nič­kom­štan­du,­ko­ji­su­po­dr­ža­li­Vla­da­Voj­vo­di­ne­i­Pri­vred­na­ko­mo­ra­Voj­vo­di­ne,­na­stu pi lo je 26 kom pa ni ja iz Po kra ji ne. Po­seb­nu­ pa­žnju­ pri­vu­kao­ je­ „Fu­to­ški­ku­pus’’­ i­ Kla­ste­ri­ pa­non­skih­ pče­la­ i­mno­ge­dru­ge­fir­me.­O­ pri­vred­noj­ sa­rad­nji­ dve­ dr­ža­ve­

go­vo­ri­i­či­nje­ni­ca­da­je­„Pe­rut­ni­na’’­iz­Ptu­ja­u­grad­nju­far­me­ži­vi­ne­u­Vaj­skoj­in ve sti ra la 1,3 mi li o na evra. Ova in ve­sti­ci­ja­ je­ zna­čaj­na­ što­upo­šlja­va­vi­še­de­se­ti­na­ rad­ni­ka­ sa­ ovog­ pod­ruč­ja,­za tim tro ši si ro vi ne iz re gi o na, a ka­sni je te pro iz vo de i iz vo zi. Pri mer do­bre sa rad nje sa pri vre dom Sr bi je ima i Mle ka ra „Ce le la’’ u Ce lju ko ja sa ra dju je sa Mle ka rom u Ni šu. Celj ska mle ka ra ima i tra di ci ju du gu se dam de ce ni ja, a do 1995. go di ne je bi la u dru štve nom vla sni štvu. Ta da su do bro or ga ni zo va­ni­far­me­ri­od­dr­ža­ve­u­Slo­ve­ni­ji­do­bi­li­bes plat no 45 od sto ak ci ja i ta ko ste kli pra­vo­da­uče­stvu­ju­u­upra­vlja­nju­tog­mleč­nog­gi­gan­ta.­Po­sle­to­ga­sa­mi­far­me­ri­ su­od­lu­či­li­ da­po­ je­dan­ ta­da­šnji­slo­ve­nač­ki­ to­lar­ od­ do­bi­je­ne­ ce­ne­ za­pro­da­tu­ li­tru­mle­ka­ulo­že­u­da­lju­ku­po vi nu mle ka re. Za tri go di ne su us­pe li da ot ku pe još 29 od sto ak ci ja pa su ste kli ukup no 74 od sto vred no snih pa pi ra mle ka re. Me dju no vim vla sni ci­ma­su­čla­no­vi­17­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru ga. Ta ko je mle ka ra po sta la i naj­ve­ći­slo­ve­nač­ki­ka­pa­ci­tet­u­vla­sni­štvu­pri­mar­nih­ pro­iz­vo­dja­ča.­ Vla­sni­ci­ su­tad na pr vo me sto sta vi li ot kup svih po­nu­dje­nih­ko­li­či­na­mle­ka,­pa­re­dov­nu is pla tu, ula ga nje u raz voj, a tek po­tom­–­pro­fit.­Da­smo­us­pe­li­u­to­me­naj­bo­lje­go­vo­ri­či­nje­ni­ca­da­su­udvo­stru­či­li­ ot­kup,­ a­ to­ zna­či­ da­ sa­da­ od­sto­ča­ra­ot­ku­plju­je­mo­90­mi­li­o­na­li­ta­ra­mle­ka­go­di­šnje.­Po­re­či­ma­Dar je Ter­žan, di rek to ri ce mar ke tin ga u mle ka­ri,­­sa­da­1.200­sto­ča­ra,­sa­pro­se­kom­od­oko­60­kra­va­po­far­mi,­sva­kog­dru­gog­da­na­mle­ka­ri­is­po­ru­ču­je­sa­far­me­po 265 do 285 li ta ra mle ka po ce na ma ko­je­su­to­kom­po­sled­nje­če­ti­ri­go­di­ne­

naj­ve­će­u­Slo­ve­ni­ji.­U­sta­ja­ma­sto­ča­ra­ve­ći­nom­se­na­la­ze­kra­ve­ra­se­si­men­ta lac i hol štajn.

Pre se dam go di na smo bi lo za pa li u kri zu, pa smo utvr di li za dat ke sve do­2023.­go­di­ne,­pri­ča­Dar­ja­Ter­žan.­Re­zul­ta­ti­se­vi­de­i­da­nas­jer­je­pro­da­ja­po­ve­ća­na­za­15­od­sto.­Na­ša­ozna­ka­je­„Ze le ne do li ne’’ i to je da nas na ci o nal­ni brend Slo ve ni je. U mle ka ri je da nas za­po­sle­no­oko­200­ rad­ni­ka,­ vra­ća­mo­se tra di ci o nal noj pro iz vod nji i ši ri mo tr­ži­šte.­Oko­70­od­sto­pro­iz­vod­nje­na­me­nje­no­je­do­ma­ćem­tr­ži­štu,­a­osta­lo­se­iz­vo­zi­u­de­vet­dr­ža­va.­Ta­kva­pro­iz­vod nja i pro da ja u 2014. go di ni do ne la je pri hod od 61 mi li o na evra, pa je deo nov ca utro šen za mo der ni za ci ju pro­iz vod nje.

Ge ne ral ni di rek tor Saj ma u Gor njoj Rad­go­ni­Ja nez Er ja vec,­is­ti­če­da­ovaj­sa jam sad stal no ra ste, da je u naj­bo ljim go di na ma, što po tvr du je i broj po se ti la ca ko ji je 2015. go di ne bio ve­ći­od­131.000.­On­je­po­seb­no­uka­zao­i na bio­ba štu na saj mu ko ju sva ke go­di­ne­ po­di­žu­ i­ ure­dju­ju­ pro­fe­so­ri­ i­uče­ni­ci­ bi­o­teh­nič­ke­ ško­le­ „Ra­ku­čan’’.­Ovo go di šnji sa jam „Agra 2015’’ bio je­ po­sve­ćen­ ze­mlji­štu­ i­ pro­gra­mi­ma­raz­vo­ja­či­me­je­dat­do­pri­nos­obe­le­ža­va nju Me dju na rod ne go di ne ze mlji šta i Evrop ske go di ne raz vo ja. On je po­seb no uka zao na bio ba štu gde je bi lo vi še od 300 vr sta bi lja ka od ko jih su ne­ke­već­za­bo­ra­vlje­ne.­Pro­mo­vi­san­je­i­uz goj ko no plje, ko ju Slo ven ci zo vu bilj­kom­hi­lja­du­mo­guć­no­sti,­jer­sva­ki­njen­deo­mo­že­da­se­pre­ra­di­i­upo­tre­bi.­

Ove go di ne Sa jam je po se tio i pred sed nik Slo ve ni je Bo rut Pa hor, ali i mi ni stri po ljo pri vre de iz Evro pe, a me dju nji ma je bi la i mi ni star ka po­ljo­pri­vre­de­u­Vla­di­Sr­bi­je­dr­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­-­Bo­ško­vić, a po seb­na­te­ma­raz­go­vo­ra­bi­la­je­ka­ko­sa­ču­va ti po ljo pri vre du Evro pe GMO.

Agrar na po li ti ka Evrop ske uni je bi­la­je­u­cen­tru­pa­žnje­ve­o­ma­za­pa­že­ne­tri­bi­ne­ na­ štan­du­ slo­ve­nač­kog­ re­sor­nog mi ni star stva na ko joj je sa no vi­na­ri­ma­raz­go­va­rao­pot­pred­sed­nik­Vla­de Slo ve ni je i mi ni sti ar po ljo pri vre de De­jan­Ži­dan. On je pri sut ne no vi na re upo­znao­sa­mleč­nim­go­ve­dar­stvom­u­Slo ve ni ji, uka zao je i na me to de sa ko ji ma se re ša va ju pri sut ni pro ble mi, a­bi­lo­je­re­či­ i­o­pre­va­zi­la­že­nju­po­te­ško­ća­uslo­vlje­nih­uki­da­njem­pro­iz­vod­nih kvo ta mle ka i ru skim em bar gom

na uvoz mle ka iz ze ma lja Evrop ske uni je. Ono što je sa da ak tu el no je i no va po ljo pri vred na po li ti ka Evrop ske uni je, pa je uka za no da na ovom po­lju do 2020. go di ne su štin skih pro me­na­ne­će­bi­ti.­Ta­ko­se­mo­glo­ču­ti­da­je­no­va­ ten­den­ci­ja­ slo­ve­nač­ke­ agrar­ne­po li ti ke usme re na na pod mla dji va nje po ljo pri vred nih ga zdin sta va i u tom ci­lju obez be dje ne su i po volj no sti za po­ljo pri vred ni ke do 40 go di na sta ro sti. Jed­na­od­njih­od­no­si­ se­na­uve­ća­nje­sub ven ci ja toj ka te go ri ji za 25 od sto. Ina­če,­ po­ re­zul­ta­ti­ma,­ ovo­ će­ bi­ti­

jed na od bo ljih agrar nih go di na u Slo­ve­ni­ji.­ Su­ša,­ na­ slo­ve­nač­kim­ po­lji­ma­ni je uze la da nak, ta ko da su pri no si pše ni ce i ku ku ru za, mal te ne re kord ni. Po­re­či­ma­Ži­da­na,­mno­go­se­oče­ku­je­od sek to ra vi no gra dar stva i vi nar stva. Jer, u Slo ve ni ji se vi no gra di na la ze na­oko­20.000­hek­ta­ra.­Ka­da­je­reč­o­raz vo ju, pred nost da je mo mla di ma, a star ce ša lje mo u pen zi ju. ­­ Ina­če,­ Slo­ve­ni­ja­ od­ 1.­ ja­nu­a­ra­

2015. go di ne ima no vu po ljo pri vred nu po li ti ku i ima mo no vi pro gram ru ral­nog raz vo ja. Za vre me od se dam go­di­na­ utro­ši­će­mo­950­mi­li­o­na­ evra­ za­ne­po­sred­na­ pla­ća­nja­ i­ osnov­ne­ sub­ven ci je. To je ne gde oko 138 mi li o na evra­go­di­šnje.­To­je­i­zna­ča­jan­no­vac­jer do la zi iz evrop ske ka se, na veo je Ži­dan.

Mi ran Ma te,­za­du­žen­za­od­no­se­­s­jav­no­šu­Saj­ma­u­Gor­njoj­Rad­go­ni­ is­ti­če­ da­ je­ trend­ slo­ve­nač­ke­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ odr­ži­ve­ pri­vre­de­ usme­ren­ na­da lju in te gra ci ju na me dju na rod nom po slov nom pro sto ru, a što su po ka za­le­i­iz­lo­žbe­na­ovo­go­di­šnjoj­sa­jam­skoj­pri red bi.

B. Gu lan

20 25. septembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MANIFESTACIJE

RE­POR­TER­„SREM­SKE­PO­LJO­PRI­VRE­DE“­NA­PO­LJO­PRI­VRED­NOM­SAJ­MU­U­GOR­NJOJ­RAD­GO­NI

Mla­dost,­in­ve­sti­ci­je­i­raz­vojNa­po­ljo­pri­vred­nom­Saj­mu­u­Gor­njoj­Rad­go­ni­na­70.000­kva­drat­nih­me­ta­ra­sa­jam­skog­pro­sto­ra­pred­sta­vi­lo­se­1.785­iz­la­ga­ča­iz­30­ze­ma­lja­-­Slo­ven­ci­ino­stra­no­hva­le,­ali­uglav­nom­ku­pu­ju­do­ma­ću­ro­bu­-­Voj­vo­di­na­se­pred­sta­vi­la­kroz­bo­gat­stvo­raz­li­či­to­sti

Slo ve ni ja za u zi ma 20.273 kva­drat na ki lo me tra po vr ši ne, ima i 46,6 ki lo me ta ra mor ske oba le, i ima bli zu 2,1 mi li o na sta nov ni ka. Za pr vih de vet me se ci 2014. go­di ne Slo ve ni ja je ostva ri la bru to do­ma­ći­ pro­iz­vod­ u­ vred­no­sti­ od­27,7 mi li jar di evra, dok je bru to do­ma­ći­ pro­iz­vod­ po­ sta­nov­ni­ku­ve­ći­ od­20.000­evra.­Za­11­me­se ci 2014. go di ne iz voz iz Slo ve­ni je bio je vre dan bli zu 22 mi li jar­

de, a uvoz 20 mi li jar di eva, pa je ostva­ren­i­su­fi­cit­od­1,2­mi­li­jar­de­evra.­ Pro­seč­na­ pla­ta­ je­ ve­ća­ od­1.000­evra­me­seč­no­ za­913.400­za po sle nih. Ne za po sle nih je 9,3 od sto.

Za de vet me se ci pro šle go di ne stra ne in ve sti ci je u Slo ve ni ji iz­no si le su 7,93 mi li jar de evra, a in ve sti ci je Slo ve ni je u sve tu 3,58 mi­li­jar­di­ evra,­ od­ če­ga­ je­ jed­na­mi li jar da ine ve sti ra na u Sr bi ju.

Među­broj­nim­ini­ci­ja­ti­va­ma­slo­ve­nač­kog­ mi­ni­star­stva­ po­ljo­pri­vre­de,­ is­ti­če­mo­jed­nu­ko­ja­ tre­ba­da se upi še u ka len dar glo bal nih agrar nih de ša va nja u sve tu, is ti­če­mi­ni­star­De­jan­Ži­dan.­Na­i­me,­Slo­ve­ni­ja­ se­ zdu­šno­ za­la­že­ da­Uje di nje ne na ci je 20. maj pro gla­se­Svet­skim­da­nom­pče­la.­­ Bez­ pče­la­ ne­ma­ ži­vo­ta.­ Ka­

ko­ bi­smo­ za­šti­ti­li­ pče­le­ va­žno­ je­

da­svi­zna­ju­ko­li­ko­su­one­va­žne­za­ži­vot­ i­op­sta­nak­čo­ve­ka.­Za­to­pred­la­že­mo­da­20­maj­bu­de­Svet­ski­dan­pče­la­­­re­kao­je­Ži­dan.Ovaj­da­tum­pred­lo­žen­je­jer­je­

u ma ju na se ver noj po lu lop ti naj­buj­ni­ji­ raz­voj­ pče­la.­ Osim­ to­ga,­ka­ko­ je­po­ja­snio­Ži­dan,­20.­ma­ja se ro dio An ton Jan ša ( 1734­1773),­za­čet­nik­i­uči­telj­mo­der­nog­pče­lar­stva­na­ovim­pro­sto­ri­ma.­

Svet­ski­dan­pče­la

Slo­ve­ni­ja­u­broj­ka­ma

Ve li ki broj po se ti la ca

De talj sa saj ma

Voj­vo­đa­ni­na­saj­mu

Pod mla dak