45. PAD CARIGRADA

Hrabrost i dr`avni~ka energija poslednjeg vizantijskog cara nisu mogle da spasu Carstvo sigurnr propasti. Kada je posle smrti Murata II (feb.1451) vlast preuzeo njegov sin Mehmed II, kucnuo je poslednji ~as Vizantiji. Vizantijska prestonica se nalazila usred osmanlijske teritorije, razdvajaju}i osmanlijske zemlje u M.Aziji od njihovih evropskih poseda. Prvi zadatak mladog sultana bio je da ukloni ovo tidje telo. zato je u neposrednoj okolini Carigrada podigao jako utvrdjenje, Rumili hisar.

Konstantin XI (1443-1453) je sve svoje nade polagao u pomo} sa Zapada. Poku{avao je da o`ivi proma{enu uniju. Car je poku{ao da o`ivi proma{enu uniju. Kao papin legat, kardinal Isidor je pet meseci pre pada Carigrada do{ao u prestonicui; u Svetoj Sofiji objavio je uniju i odslu`io misu.Vizantijski narod se u svojoj nevolji ~vr{}e no ikada dr`ao svoje vere i jo{ o{trije reagovao na ga`enje svojih verskih ose}anja; vi{e je voleo da se pot~ini Osmanlijama nego rimskoj crkvi.

Protivni~ki interesi zapadnih sila onemogu}avali su svaku efikasnu pomo} Carigradu. Alfons V, kraljAragona i Napulja, najja~i vladar na tada{njem Mediteranu, te`io je za carskom krunom i stvaranjem novog latinskog carstva u carigradu. Medjutim, ni za to nisu vi{e postojali nikakvi preduslovi.

Prvih dana 1453. Mehmed II je skupio pod Carigradom ogromnu vojsku. Prema njoj stajao je u Carigradu mali broj gr~kih i jo{ manji broj latinskih branilaca (\enovljana). Snage napada~a bile su 20 puta ve}e od snage branilaca. Snagu Carigrada ~inili su njegov jedinstven polo`aj i jaka utvrdjenja. tehni~ka nadmo}nost bila je na strani turaka, jer je Mehmed II stvorio jaku artiljeriju.

Opsada je po~ela 7. aprila. Glavni juri{ bio je uperen na gradske zidine sa kopna, pre svega na kapiju Pemptona, jer je to bila najslabija ta~ka carigradskih utvrdjenja. Zlatni rog bio je zatvoren jakim lancem koji Turci nisu mogli probiti. 20. aprila je do{lo do pomorske bitke u kojoj je vizantijska flota odnela pobedu. Osmanlije su uspele da preko kopna, 22. aprila, dovuku ve}i broj brodova u Zlatni Rog, pa je po~elo bombardovanje grada i s kopna i s mora. Posle sedmonedeljnog juri{anja, po~eli su da popu{taju i bedemi opsednutog grada. Pribli`avala se kona~na odluka.

25. maja Mehmed je naredio generalni napad. U zoru je po~eo juri{ na grad. Odbrana je du`e vreme odolevala. tada je sultan ubacio u borbu jani~are, pa su ove trupe uspele da se, posle te{ke borbe, popnu na zid. Uskoro je grad bio u njihovim rukama. U borbi je poginuo i sam car Konstantin XI. Stanovni{tvo koje je pre`ivelo opsadu, odvedeno je u ropstvo. Mehmed II je sve~ano u{ao u grad, Carigrad je postao prestonica Osmanlijskog carstva.

Morejska despotovina i Trapezuntsko carstvo pre`ivele su pad Carigrada za nekoliko godina. zauze}e Carigrada stvorilo je most izmedju osmanlijskih oblasti u Aziji i evropi. 1456. pala je Atina, 1460. prestala je da postoji Morejska despotovina; godinu dana kasnije stradala je i Trapezuntska carevina. Srpska despotovina pala je 1463. i pre kraja XV veka i ostale slovenske i albanske zemlje sve do Jadranskog mora do{le su u ruke Turaka.

Vizantija je 1453. propala. Ali njene velike tradicije ostale su `ive i dalje delovale. Ivan III, osloboditelj i ujedinitelj ruskih zemalja, uzeo je vizantijski

grb sa dvoglavim orlom, uveo u Moskvu vizntijski dvorski ceremonijal i preuzeo vodjstvo nad hri{}anskim Istokom. Carigrad, Novi Rim, zamenila je Moskva “Tre}i Rim”.

Jo{ ve}u snagu imala je vizantijska kultura koja je zahvatila i Istok i Zapad. Preko delovanja vizantijske kulture, nastavljeno je i delovanje kulture gr~ko-rimskog anti~kog sveta.