POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Prečišćavanje sanitarnih i fekalnih otpadnih voda koje sadrže

štetne materije organsko-neorganskog porekla , sa visokoefektivnim koagulaciono flokulacionih i adsorpciono - sorpcionim procesima , na novim kompozitnim materijalima i uz učešće biosorbenata .

Otpadne vode na bazi fekalno-sanitarnih voda i voda od pranja podnih površina pogona , sadrže brojne štetne sastojke organsko-neorganskog porekla , površinski aktivne materije od sredstava za pranje , organske materije fekalnog porekla , nauljene otpadne vode od pranja podova , stearine i druge sastojke na bazi sapuna i sredstava za pranje , generisane nitritne i nitratne jone , kao posledica procesa degradacije aminokiselina , belančevinastih i drugih materija , kao i druge katjone i anjone . Ovakve vode , prilikom ispustanja u kolektor i rečne tokove zagadjuje zivotnu sredinu . Za ovakve sanitarno – fekalne vode često se primenjuju bioloski filtri , preko kojih se biološko-hemijskim procesima degradira organska faza iz odpadnih voda , korišćenjem razmnožavanja aerobnih i anaerobnih bakterija, kao glavnih učesnika u procesu . Za razvoj kulture ovih bakterija , koje se zapravo hrane organskom fazom iz otpadnih voda , potrebni su odgovarajući temperaturno – pogodni uslovi , stim da u vodi nema toksičnih materija koje ubijaju upravo ove bakterije . Imajući u vidu da se u pogonima hidroelektrana uglavnom koriste sredstva za pranje na bazi sapuna i deterdženata , kao i to da se kao sredstva za higijenu kupatila i toaleta koriste vrlo moćna sredstva za dezinfekciju ( Domestos i razni hlorni preparati ) , ova sredstva ubijaju bakterije koje bi mogle da spontano razlazu organsku materiju iz otpadnih voda . Upravo iz ovih razloga , kao i prelaznog zimskog perioda u trajanju od najmanje 6 meseci , kada su niske temperature , biolosko – hemijski procesi su dovedeni u pitanje i mogu se koristiti jedino u toku leta kada je toplo . Zato brojna postrojenja ovakvog tipa , koja se uglavnom nude na raznim tržištima , nemogu da rade u zimskom periodu pa bi otpadne vode u tom period bile ispuštane u kolektor sa visokom HPK i BPK vrednošću . Ove vode kada se ispuste u rečne tokove sprečavaju rastvaranje kiseonika u vodi , a rastvoreni kiseonik koriste aerobne bakterije za svoju egzistenciju , ugrožavajući floru i faunu .Kao produkt procesa ishrane bakterija sa organskom fazom iz voda , formira se takozvani otpadni mulj kao krajnji produkt , koji mora da se odvoji od vode,odloži na odgovarajućem platou , steriliše i tek kao takav može da ide na deponiju komunalnog i drugog otpada . Imajući u vidu predmetni problem Vaše kompanije , gde su kod većine hidroelektrana identičan ili sličan problem , predlažemo rešenje koje nezavisi od spoljašnjih uticaja , već se parametri procesa definišu u odgovarajućim modularnim postrojenjima , tako da se voda prečišćava kolagulacino – flokulacionim i adsorpciono – sorpcionim procesima , na nekonvencionalnim originalnim novim materijalima koji su dobijeni višedecenijskim istraživanjima materijala pogodnih za prečišćavanje otpadnih voda : galvanizacija , metalopreradjivačke industrije , industrije kože , indusrije mesa i komunalno fekalno- sanitarne vode . Kao rezultat korišćenja nove kompaktne tehnologije dobija se voda sa dozvoljenim HPK i BPK vrednošću a čvrst otpad od gore navedenih procesa se kompostira , impregnira i može se koristiti kao djubrivo za poljoprivredna domaćinstva .

Imajući u vidu da za vreme izgradnje industrijskih objekata nije bilo aktuelno da se vodi računa o preradi otpadnih voda , već samo o njihovoj distribuciji u odgovarajući kolektor , naše rešenje polazi od kolektorske distributivne mreže glavnog kolektora . Voda iz kolektora se usmerava u odgovarajući prihvatni bazen za primarnu hemijsku preradu , uz predhodno odvajanje peska i drugih čvrstih sastojaka u projektovanom peskolovu . Voda posle peskolova ide u prihvatni bazen , gde se voda najpre tretira sa odgovarajućim sredstvima za ubrzanje i izvodjenje flokulaciono- kolagulacionih procesa , u kome se potrebna sredstva doziraju putem odgovarajuće programirane dozirne pumpe iz odgovarajuće posude za ove hemikalije . U prihvatnom bazenu , koji je istovremeno i taložnik , vrši se merenje HPK i BPK vrednosti a otpadna voda posle dekantovanja čvrstih sastojaka se pumpom prebacuje u sekundarni taložnik koji je znatno manje zapremine . U sekundarnom talozniku vrši se dodatno taloženje i odvajanje odpadnih voda koje uglavnom čine koloidni i ostali rastvori , pa takva voda ide u modularno postrojenje za adsorpciono – sorpcione procese u odgovarajućim kolonama , kaskadno postavljenim , tako da se ostvari ukupan stepen preobražaja ili prečišćavanja u protočnim uslovima . Profiltrirana i prečišćena voda se podvrgava merenju provodljivosti , protoka , HPK i BPK vrednosti i kao takva upušta preko odgovarajućeg ventila u kolektor . Čvrst otpad od primarnog i sekundarnog taložnika , kao i čvrst otpad od adsorpciono – sorpcionih materijala iz kolona modularnog postrojenja se sakuplja u odgovarajući rezervoar , gde se vrši njegova pasivizacija , impregnacija , kompostiranje , ili solidifikacija . Izbor načina prerade otpada se dogovara sa korisnikom ove tehnologije . Pošto kompaktan sistem radi u protočnim uslovima , nema emisije štetnih para i gasova unutar prostora pogona , jer nisu dominirajući biohemijski procesi , ali se oni ipak nemogu u potpunosti izbeći , ali i za to imamo rešenje tako što ćemo prečišćenu otpadnu vodu posle modula sa kolonama aerisati i takvu upuštati u kolektor . Zavisno od toga koliko je duga distribuciona kolektorska mreža i od toga gde se nalazi pogon za preradu voda , može se regulisati da na samom ispustu vode u rečni tok bude omogućeno odgovarajuće merenje HPK i BPK vrednosti . U svakom slučaju čvrst otpad je rešen u skladu sa odgovarajućim ISO-14000 standardima , bez obzira na to dali investitor prihvati proizvodnju i isporuku jeftinog djubriva i materijala za oplemenjivanje kiselih zemljista ili se vrši solidifikacija , impregnacija i deponovanje istih čvrstih otpadnih materija na komunalnim deponijama .

Precišćavanje farmaceutskih i industrijskih otpadnih voda koje sadrže farmaceutske i industrijske sastojke koji pripadaju kategoriji opasnog otpada , sa visokoefektivnim koagulaciono- flokulacionim i adsorpciono sorpcionim procesima , na novim kompozitnim materijalima i uz učešće biosorbenata .

Otpadne vode na bazi farmaceutskih i industrijskih proizvoda sadrže štetne polutante koji sadrže štetne anjone i katjone , medju kojima dominiraju nitrati i nitriti , fluoridi , organo – hlorna i organo – fluorna jedinjenja , razne šećere i skrob kao i organske sintetičke materije iz sadržaja brojnih lekova ,

počev od aromatičnih pa do alifatičnih jedinjenja . Ova jedinjenja sadrže pre svega organske radikale i brojne metoksi i druge grupe u raznimipozicijama strukture organskih jedinjenja . Pretežni deo ovih jedinjenja nije podložan biološkoj razgradnji , tako da ih je vrlo teško ukloniti klasičnim biološkim procesima , na šta ukazuje visoka HPK vrednosti voda . Razgradnjom ovih brojnih jedinjenja usled medjusobne interakcije u otpadnim vodama dobijaju se vrlo aktivni radikali , koji su u veoma malim

količinama i za njihovo kratko vreme života veoma kancerogeni i opasni otpadni polutanti – sastojci . Ono što posebno zabrinjava , kada su u pitanju suspendovane i koloidne čestice , je kako naći postupak njihovog uklanjanja naročito kada su u pitanju organski koloidni rastvori . Na ovakve koloide i suspendovane čestice koje nose specifično naelektrisanje , teško je primeniti klasične metode prečišćavanja , jer se stanje i stabilnost takvih koloida menja iz časa u čas . Čak i globalni sastav nije konstantan , jer ove otpadne vode isparavaju i šire neprijatan miris , čime zagadjuju atmosferu .

Zato se znatan deo našeg naučnostručnog tima u proteklim decenijama rada bavio i dalje bavi novim postupcima uklanjanja organske faze , suspendovanih čestica i koloida iz otpadnih voda , galvanizacija , površinske obrade metala , kožarske industrije i gradskih fekalnih voda , imajući u vidu pre svega zamenu sporih i veoma skupih bioloških procesa .

Otpadne vode farmaceutske i ostale industrije treba podvrgnuti novim procesima flokulacije i koagulacije koncentrovcanih otpadnih voda iz procesa , bez naknadnog razblaživanja i povećanja volumena otpadnih voda , kako bi se izvršila primarna taloženja brojnih koloida i suspendovanih čestica i od njih odvojio eluat koji u razblaženoj formi sadrže i dalje brojne štetne sastojke , koji se sada podvrgavaju višestrukim adsorpciono – sorpcionim procesima u adsorpcionim kolonama koje su ispunjene vrlo aktivnim biološkim i kompozitnim materijalima veoma razvijene površine . Prolaskom eluata kroz modularno postrojenje sa višestepenom adsorpcijom i sorpcijom , izvrši se traženi stepen uklanjanja u protočnim uslovima . Jedan modul zauzima prostor oko 6 m2 i doseže visinu do 2 m . Na svakoj koloni postoji sistem za vodjenje po pritisku , a na kraju modula nalazi se automatski WTW sistem za direktno odredjivanje HPK i BPK -5 vrednosti . Pozicija kolona je postavljena kaskadno , tako da se u svakoj koloni izvrši uklanjanje HPK i BPK vrednosti i ostalih stetnih sastojaka prema vremenu kontaktiranja . U zadnjoj koloni je najmanji stepen uklanjanja i ona služi samo za egalizaciju i ujednačavanje sastava prečišćenih voda . Kada se izvrši potpuna saturacija adsorpciono – sorpcionih procesa , onda se pristupa zameni šarže u svakoj koloni a zasićeni material predstavlja opasni otpad . Otpadni čvrsti materijali se dodatno zgušnjavaju odredjenim dodatcima , vrši njihova pasivizacija i imobilizacija zahva

enih pokretnih jona , tako da se na kraju može izvrsiti solidifikacija i impregnacija opasnog otpada , koji kao takav može da posluži nekim budućim tehnologijama. U sadasnjim uslovima i sa aktuelnim tehnologijama , obradjeni opasni otpad , mora se podvrgnuti gore navedenim prihvatljivim procesima a isti se mora dodatno kapsulirati i kao takav deponovati na specijalno projektovanim odlagalištima , koji su potpuno zaštićeni od atmosferskih padavina , požara , zemljotresa ili drugih katastrofa . U doglednom vremenu biće razvijeni odgovarajuće plazma hemijski procesi u potpuno zatvorenom sistemu bez ikakve emisije u atmosferu a od istog otpada se može dobijati Vodonik i potpunopasivizirani čvrsti proizvodi .