Osnovna sredstva-otudjivanje

Nataa Nikolovski FA lekcije

1

Osnovna sredstva otuivanjeOblici otuivanja osnovnih sredstvava : 1. 2. 3. 4. besplatno ustupanje osnovnih sredstava prodaja osnovnog sredstva rashodovanje osnovnog sredstva manjak pri inventarisanju

U svim ovim sluajevima kao dokument mora da postoji Odluka organa upravljanja na osnovu koje e se osnovna sredstva isknjiiti iz evidencije, uz odluku treba da postoji faktura ako se sredstvo prodaje ili zapisnik o prodaji delova rashodovanog osnovnog sredstva. 1. Besplatno ustupanje osnovnih sredstava Za besplatno ustupanje prvenstveno je potrebna odluka organa upravljanja a do besplatnog ustupanja dolazi kada za to postoji ekonomsko opravdanje i za preduzee koje utupa i za preduzee koje prima osnovno sredstvo. Obino se ustupa sredstvo koje je upotrebljavano ali ne amortizovano u celosti. Preduzee koje besplatno ustupa nema obavezu nadoknaivanja neamortizovane vrednosti ako ga je ustupilo drugom preduzeu na korienje. Ako je osnovno sredstvo koje se ustupa finansirano pri nabavci iz kredita, a kredit u trenutku ustupanja nije otplaen tada se uz saglasnost kreditora moe ustupiti i obaveza po neotplaenom kreditu. Prilikom besplatnog ustupanja preduzee davaoc je u obavezi da obrauna i platu obavezu za pdv-e jer je pri kupovini ovog osnovnog sredstva ostvario pravo na odbitak ulaznog pdv-a. Uzimanje dobara tj promet dobara bez naknade smatra se prometom dobara uz naknadu, pod uslovom da se pdv-e obraunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra moe odbiti u potpunosti. Osnovica za obraun pdv-a je tada nabavna cena po koj se takvo osnovno sredstvo u stanju u kome se poklanja moe nabaviti u momentu davanja na poklon. npr. Obveznik pdv-a u oktobru 2007. godine poklanja koli raunar koji je nabavljen 2005. godine, nabavna vrednost tog raunara je 80.000 a sadanja vrednost 20.000. U oktobru nabavna vrednost slinog polovnog raunara je 30.000, pa obveznik obraunava pdv-e na 30.000 Zbog jednostavnijeg obrauna u zadacima uzimaemo da je osnovica za obraun pdv-a sadanja vrednost osnovnog sredstva tj da je sadanja vrednost jednaka nabavnoj vrednosti polovnog osnovnog sredstva. Knjienje : 023. postrojenja i oprema N.V. 0238.. ispravka vr. postr i opreme O.V. 579. ostali nepomenuti rashodiS.V + pdv-e

ako je S:V = nabavnoj vr. polovnog osnovnog sredstva tada : S.V x 18 % = pdv

470. pdv sa izl. fakturapdv-e


2

1. zadatak - Na osnovu odluke organa upravljanja preduzea Mladostiz uprije ustupljeno je bez naknade preduzeu Papir-servis maina ija je nabavna vrednost 200.000, otpisana vrednost 120.000 r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 579 ostali nepomenuti rashodi 023 postrojenja i oprema 470 pdv sa izlaznih faktura - po odluci o besplatnom ustupanj IZNOS duguje 120.000 94.400 potrauje

200.000 14.400

2. zadatak - Na osnovu odluke organa upravljanja o prenosu sredstava bez naknade ustupljena je maina ija je nabavna vrednost 1.200.000, izvreni otpisi 1.000.000 a obaveza po neotplaenom dugoronom kreditu koja se prenosi na drugo preduzee uz saglasnost kreditora 150.000 r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 579 ostali nepomenuti rashodi 414 dugoroni krediti u zemlji 023 postrojenja i oprema 470 pdv sa izlaznih faktura - po odluci o besplatnom ustupanj IZNOS duguje 1.000.000 59.000 150.000 potrauje

1.200.000 9.000

2. Prodaja osnovnih sredstava Da bi se odreena sredstva priznala za osnovna sredstva neophodno je da su sredstva nabavljena u cilju vrenja delatnosti preduzea a ne radi prodaje. Meutim u odreenim sluajevima kao to su tehnoloka zastarelost, uestali kvarovi ije popravljanje nije isplativo i drugo, osnovna sredstva postaju predmet prodaje. Prilikom prodaje osnovnog sredstva prolazi se kroz sledee faze i postupke : Radionica ili pogon daje predlog o prodaji osnovnog sredstva Odluku o prodaji donosi organ upravljanja, Upravni odbor ili Skuptina

Prodaja se obavlja putem javnog nadmentanja licitacije koju vodi imenovana komisija

Izbor najpovoljnijeg kupca primopredaja maine i formirnje fakture i otpremnice


3

U knjigu inventara u analitiku karticu osnovnog sredstva unosi se podatak o prodaji osnovnog sredstva, datum prodaje i podaci o kupcu. Prodajna vrednost po kojoj je osnovno sredstvo prodato moe biti : a) jednaka sadanjoj neamortizovanoj vrednosti b) vea od sadanje neamortizovane vrednosti c) manja od sadanje neamortizovane vrednosti Prodajna vrednost po kojoj je osnovno sredstvo prodato treba da bude tolika da pokrije sadanju vrednost i eventualne trokove prodaje ( najee trokove demontae) Ako prodajnom vrednou nije pokrivena neamortizovana vrednost i trokovi prodaje, prodaja je izvrena sa gubitkom. (5700. gubici od prodaje osnovnih sredstava) Ako je prodajna vrednost vea od sadanje vrednosti i trokova prodaje prodaja je izvrena sa dobitkom. (670 prihodi od prodaje osnovnih sredstava) EMATSKI PRIKAZ PRODAJE OSNOVNOG SREDSTVA PV = SV201. kupci u zemlji pv sa pdv-om 470. pdv sa izlaznih faktura pdv 023. postrojenja i oprema NV 0238. ispravka vrednosti osnovnih sredstava OV PV sa pdv-om pdv-e = PV bez pdv-a NV OV = SV

PV bez pdv-a = SV

PV < SV201. kupci u zemlji pv sa pdv-om 470. pdv sa izlaznih faktura pdv 023. postrojenja i oprema NV 0238. ispravka vrednosti osnovnih sredstava OV 5700. gubici od prodaje osnovnog sredstva razlika SV I PV

PV bez pdv-a < SV


4

PV > SV201. kupci u zemlji pv sa pdv-om 470. pdv sa izlaznih faktura pdv 023. postrojenja i oprema NV 0238. ispravka vrednosti osnovnih sredstava OV 670. dobici od prodaje osnovnog sredstva razlika PV I SV

PV bez pdv-a < SV1. zadatak 1. Prodata je fotokopir maina po fakturi br. 17 za 120.000 bez pdv-a , nabavna vrednost maine je 300.000 a otpisana 180.000 2. Prodata je pokretna dizalica po fakturi br. 44/10 za 140.000 bez pdv-a nabavna vrednost dizalice 550.000 a otpisana vrednost 400.000 3. Prodat je maina za seenje drveta po fakturi 303/11 za 236.000 sa pdv-om, nabavna vrednost ove maine je 740.000 a otpisana vrednost 560.000 4. Prodata je industrijska maina za papirne kese po fakturi 13/11 za 200.600 bez pdv-a, nabavna vrednost maine je 600.000 dinara a otpisana vrednost 450.000, trokovi demontae po raunu 22 iznose 13.000 Obrauni : 1. promena PV = 120.000 NV = 300.000 OV = 180.000 SV = 120.000 PV = SV 2. promena PV = 140.000 NV = 550.000 OV = 400.000 SV = 160.000 PV < SV (gubici od prodaje 20.000) 3. promena PV sa pdv-om = 236.000 PV = 200.000


5

NV = 740.000 OV = 560.000 SV = 180.000 PV > SV (dobici od prodaje 20.000) 4. promena PV sa pdv-om = 200.600 PV = 170.000 NV = 600.000 OV = 450.000 SV = 150.000 + trokovi demontae 13.000 PV > SV+trokova demontae (dobici od prodaje 7.000) r.br. br. konta OPIS d p 1. 202 kupci u zemlji 0238 ispravka vred. postrojenja i opreme 023 postrojenja i oprema 470 pdv sa izlaznih faktura -po fakturi br. 17 2. 202 0238 5700 023 470 3. 202 0238 023 470 670 kupci u zemlji ispravka vred. postrojenja i opreme gubici od prodaje osn.sredstava postrojenja i oprema pdv sa izlaznih faktura -po fakturi br. 44/10 kupci u zemlji ispravka vred. postrojenja i opreme postrojenja i oprema pdv sa izlaznih faktura dobici od prodaje osnovn. sredstava - po fakturi br. 303/11 kupci u zemlji ispravka vred. postrojenja i opreme postrojenja i oprema pdv sa izlaznih faktura dobici od prodaje osnovn. sredstava dobavljai u zemlji -po fakturi 13/11 IZNOS duguje 141.600 180.000 potrauje

300.000 21.600

165.200 400.000 20.000 550.000 25.200 236.000 560.000 740.000 36.000 20.000

4.

202 0238 023 470 670 433

200.600 450.000 600.000 30.600 7.000 13.000


6

3. Rashodovanje osnovnih sredstava Rashodovanje osnovnih sredstava se vri na osnovu odluke organa upravljanja, a na osnovu predloga komisije, usled njihove fizike dotrajalosti, tehnoloke zastarelosti, proizvodne preorijentacije ili iz nekog drugog razloga. Pri tome, osnovno sredstvo koje se rashoduje moe biti: otpisano u celosti, bez otpadnog materijala koji se moe prodati; otpisano u celosti, sa otpadnim materijalom koji se moe prodati; neotpisano u celosti, sa otpadnim materijalom ija je procenjena vrednost nia od neotpisane vrednosti osnovnog sredstva; neotpisano u celosti, sa otpadnim materijalom ija je procenjena vrednost via od neotpisane vrednosti osnovnog sredstva. a). Rashodovanje osnovnih sredstava koja su otpisana u celosti Pri rashodovanju u celosti otpisane imovine ne dolazi do promene vrednosti imovine, ve se vri brisanje rashodovanog osnovnog sredstva zaduenjem rauna ispravke vrednosti dotinog osnovnog sredstva iodobrenjem dotinog rauna osnovnog sredstva. Primer: Preduzee je rashodovalo dizalicu ija je nabavna vrednost 350.000 dinara i koja je otpisana u celosti. 023. postrojenja i oprema 350.000 So

0238. ispr. vrednosti postroj. i oprema 350.000 So

Meutim, pri rashodovanju u celosti otpisane imovine koja se moe prodati kao otpadni materijal, dolazi do poveanja vrednosti imovine, odnosno dolazi do prihoda. Dakle, kada je osnovno sredstvo otpisano u celosti, i procenjuje se da rashodovana oprema/graevinski objekat moe da se proda (ima neku vrednost) kao otpadni materijal, dolazi do poveanja vrednosti imovine preduzea za vrednost otpadnog materijala. U knjigovodstvu preduzea e se zaduiti odgovarajui raun ispravke vrednosti po osnovu amortizacije i raun Zalihe materijala tj Rezervni delovi a odobriti raun Postrojenje i oprema, odnosno Graevinski objekti ukoliko je re o graevinskom objektu, i raun Ostali nepomenuti prihodi.

Primer: Preduzee je rashodovalo dizalicu ija je nabavna vrednost 350.000 dinara i koja je otpisana u celosti. Procenjena vrednost otpadaka rashodovane dizalice iznosi 15.000 dinara. 023. postrojenja i oprema 350.000 So

0238. ispr. vrednosti postroj. i oprema 350.000 So


7

102. rezervni delovi 679. ostali nepomenuti prihodi 15.000 b) Rashodovanje osnovnih sredstava koja nisu u celosti otpisana Prilikom rashodovanja osnovnih sredstava koja nisu u celosti otpisana, uz otpadni materijal ija je procenjena vrednost nia od neotpisane vrednosti osnovnog sredstva, dolazi do smanjenja vrednosti imovine preduzea. Ovo e se knjigovodstveno obuhvatiti tako to e se prvo proknjiiti rashodovanje osnovnog sredstva, zaduenjem odgovarajueg rauna ispravke vrednosti po osnovu amortizacije osnovnog sredstva, i odobravanjem rauna Postrojenje i oprema, odnosno Graevinski objekti ukoliko je u pitanju graevinski objekat, a zatim proknjiiti vrednost otpada zaduenjem rauna Zalihe materijala tj rezervni delovi a za vrednost istih umanjiemo vrednost Gubitaka po osnovu rashodovanja osnovnih sredstava. 15.000

Primer: Preduzee je rashodovalo dizalicu ija je nabavna vrednost 350.000 dinara, a ispravka vrednosti 200.000 dinara. Procenjena vrednost rashodovane dizalice iznosi 15.000 dinara. r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 5701 gubici po osnovu rashodovanja 102 rezervni delovi 023 postrojenja i oprema - po reenju o rashodovanju zadaci za vebu : Preduzee Sever Subotica 01.05.2010. rashoduje sledeu opremu 1. Na osnovu odluke organa upravljanja rashoduju se raunari ija je nabavna vrednost 135.000 a koji su otpisani 80% 2. Na osnovu odluke organa upravljanja rashoduju se kancelarijski nametaj ija je nabavna vrednost 213.000 a koji je otpisan u celosti 3. Prema reenju o rashodovanju rashoduje se zbog kvara : presa za brikete nabavna vrednost 114.000, otpisana 50%, otpadni materijal 10.000 seckalica za papir nabavna vrednost 32.000, otpisana 75% raunar nabavna vrednost 82.000, otpisana 30%, otpadni materijal prodat po raunu 111/10 za 12.000 bez pdv-a IZNOS duguje 200.000 135.000 15.000 potrauje

350.000


8

Knjienja kroz dnevnik : r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 5701 gubici po osnovu rashodovanja 023 postrojenja i oprema -na osnovu odluke o rashodovanju 2. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 023 postrojenja i oprema -na osnovu odluke o rashodovanju 3a. 0238 102 5701 023 3b. 0238 5701 023 3c. 0238 202 5701 023 470 ispravka vr. postrojenja i opreme rezervni delovi gubici od rashodovanja postrojenja i oprema - po reenju o rashodovanju ispravka vr. postrojenja i opreme gubici od rashodovanja postrojenja i oprema - po reenju o rashodovanju ispravka vr. postrojenja i opreme kupci u zemlji gubici od rashodovanja postrojenja i oprema pdv sa izlaznih faktura - po reenju o rashodovanju IZNOS duguje 108.000 24.000 potrauje

135.000 213.000 213.000

57.000 10.000 47.000

114.000

24.000 8.000 32.000 24.600 14.160 45.400 82.000 2.160

4. Manjak osnovnih sredstava pri inventarisanju Manjak opreme predstavlja oblik otuenja osnovnih sredstava i zbog toga ona treba da se isknjii iz finansijskih izvetaja. Manjkom opreme se smatra svaki manjak opreme koji se ne moe pravdati viom silom, elementarnom nepogodom, kraom, saobraajnom nezgodom ili nekim drugim slinim dogaajem. U trenutku kada nastane teta pravno lice treba da izvri popis dobara na kojima je nastala teta. Nakon ovoga potrebno je isknjiiti osnovno sredstvo tj nabavnu vrednost i ispravku vrednosti. Manjak kao rashod moe da bude evidentiran na osnovu odluke nadlenog organa ka orashod perioda na teret poslovnog subjekta ili na teret zaposlenog odgovornog lica kao potraivanje. Manjak se knjigovodstveno obuhvata u visini neotpisane tj sadanje vrednosti. Na nastali manjak obraunava se pdv, a datum poreske obaveze je datum donoenja odluke nadlenog organa o nastalom manjku a ne datum utvrivanjka manjka po popisu.


9

Ako je manjak utvren po popisu 31.12. odluku o nastalom manjku, uzrocima kao i njegovom knjienju nadleni organ donosi u januaru ili u februaru naredne godine, pa tako i datum poreske obaveze mora biti datum donete odluke. 1. Primer: Popisom na kraju poslovne godine ustanovljen je manjak jednog aparata za kopiranje sa sledeim knjigovodstvenim podacima : - nabavna vrednost 220.000 -ispravka vrednosti 116.000 -neotpisana brednost 104.000 Prema odluci nadlonog organa manjak ovog aparata knjiiti na teret rashoda r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 228 ostala potraivanja 023 postrojenja i oprema - po popisu 31.12 2. 574 manjkovi 470 pdv sa izlaznih faktura 228 ostala potraivanja -prema odluci o manjku IZNOS duguje 116.000 104.000 potrauje

220.000 122.720 18.720 104.000

2. Primer Popisom na kraju poslovne godine ustanovljen je manjak jednog raunara sa sledeim knjigovodstvenim podacima : - nabavna vrednost 70.000 -ispravka vrednosti 35.000 -neotpisana brednost 35.000 Prema odluci nadlonog organa manjak ovog raunara knjiiti na teret odgovornog lica r.br. br. konta OPIS d p 1. 0238 ispravka vr. postrojenja i opreme 228 ostala potraivanja 023 postrojenja i oprema - po popisu 31.12 2. 221 470 228 IZNOS duguje 35.000 35.000 potrauje

70.000 41.300 6.300 35.000


10

Zadaci Prema popisnim listama komisija je konstatovala manjak na sledeim osnovnimm sredstvima :. - manjak tampaa, nabavne vrednosti 81.240, otpisane vrednosti 22.400 - manjak raunara, nabavne vrednosti 35.500,otpisane vrednosti 15.000 Prema odluci organa upravljanja manjak raunara knjiiti na teret radnika, a manjak tampaa na teret preduzea

AMORTIZACIJA OTPIS ONOVNIH SREDSTAVA Za razliku od obrtnih sredstava koja se troe u jednom poslovnom ciklusu, osnovna sredstva se koriste u vie poslovnih ciklusa, odnosno dui vremenski period. Njihova vrednost se postepeno smanjuje usled troenja, dejstva prirodnih uslova i ekonomskog zastarevanja. Otpis osnovnih sredstava se kod nas u zakonskim propisima, u strunoj literaturi i praksi naziva amortizacija. Amortizacija je vrednosno izraen utroak osnovnih sredstava u vezi stvaranja odreenih uinaka. Pojedina osnovna sredstva ne podleu obavezi otpisivanja kao npr. - zemljita i ume kao prirodna bogatstva koja se ne troe, - putevi lokalnog znaaja za zemljanom podlogom, - graevinski objekti i stvari koji su u skladu sa zakonom, proglaen za spomenike kulture i istorijske spomenike. - osnovna sredstva u pripremi Osnovicu za obraun visine otpisa osnovnih sredstava ini njihova nabavna vrednost. Za utvrivanjevisine otpisa koriste se uglavnom dva metoda: 1, metod vremenskog otpisivanja, 2, metod funkcionalnog otpisivanja.

Metod vremenskog otpisivanjaSutina metoda vremenskog otpisivanja je u tome da se nabavna vrednost osnovnog sredstva raspodeli na ceo vek njegovog korienja. Stim u vez javlja se problem odreivanja veka trajanja osnovnog sredstva. Po pravilu odreuje se ne tehniki ve ekonomski vek trajanja, koji je obino veiod tehnikog veka trajanja. Pod ekonomskim vekom trajanja podrezumeva se vremenski period uokviru koga je korienje sredstava ekonomski svrsishodno. Metod vremenskog otpisivanja ima tri varijante: a) metod linearnog (konstantnog) otpisivanja, b) metod progresivnog otpisivanja, c) metod degresivnog otpisivanja.


11

a) Metod linearnog otpisivanja U osnovi ovog metoda nalazi se pretpostavka da se osnovna sredstva u toku itavog procenjenog veka trajanja ravnomerno troe. Iz godine u godinu vrednost osnovnih sredstava se smanjuje istim intenzitetom. U skladu s tim, visina godinjeg otpisa utvruje se stavljanjem u odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva sa procenjenim vekom trajanja. Dakle Ag = OS gde jen

Ag = visina godinjeg otpisa, OS = nabavna vrednost osnovnog sredstva, n = procenjen vek trajanja iskazan u godinama.

Primer: Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 din. Procenjeni vek trajanja osnovnog sredstva je 5. god. Postupkom linearnog otpisa izraaunati godinji otpis. Ag= 160.000 = 32.0005

Amortizaciona kvota moe da se iskae i procentualno u odnosu na nabavnu vrednost. Visina procentne stope izraunava se stavljanjem u odnos broja 100. sa procenjenim vekom trajanja osnovnog sredstva. am

' = 100n

U ovom primeru am

'

= 100 = 20%5

Visina otpisa obraunava se po formuli Ag = OS p 100 gde je: Ag = visina otpisa, OS = nabavna vrednost osnovnog sredstva, am = stopa otpisa. Visina otpisa ostaje nepromenjena u toku itavog veka trajanja osnovnog sredstva. Am mesena amortizacija = Ag/12 b) Metoda progresivnog otpisa U osnovi ovog metoda je zahtev da se amortizacione kvote (visine otpisa) iz godine u godinu

'


12

poveavaju. Ovaj nain obraunavanja visine otpisa se veoma retko koristi i moe se rei da nemapraktian znaaj. c) Metoda degresivnog otpisa Degresivnog otpisivanje je postupak kojim se nabavna vrednost osnovnog sredstva posredstvom opadajuih godinjih kvota otpisa raspodeljuje na ceo ekonomski vek trajanja. To znaida su otpisi najvii u prvim godinama korienja, dok su u poslednjim godinama najnii. Dakle,degresivno otpisivanje se odlikuje stalnim padom nivoa otpisa u toku veka korienja osnovnog sredstva. Metod aritmetike degresije se sastoji u tome to se nabavna vrednost osnovnog sredstva deli sa zbirom godina procenjenog veka trajanja datog osnovnog sredstva i time dobije iznos degresije. Mnoenjem iznosa degresije sa obrnutim nizom cifara koji pokazuju procenjeni vek trajanja dobijajuse godinje kvote otpisivanja.

Iznos degresije = Nabavna vrednost osnovnog sredstva Zbir broja godina

D = iznos degresije D=2xOS n(n+1) gde je OS = nabavna vrednost osnovnih sredstava n = broj godina prosenog veka trajanja OS Godinja kvota amortizacije - D n za 1. godinu, D (n 1) za 2. godinu, D (n 2) za 3. godinu itd. Ovakvo utvrivanje visine otpisa oznaava se kao metod digitalnog otpisivanja. Primer: Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 din. Procenjeni vek trajanja je 5. godina. Obraunati visinu godinjih kvota amortizacije uz pomo digitalnog otpisa. D=2xOS n(n+1) D=2x160,000= 320.000 = 10.667 5(5+1) 30


13

godina 1. 2. 3. 4. 5.

Iznos degresije 10.667 10.667 10.667 10.667 10.667

Br. godina Godinji iznos korienja otpisa 5 53.333 4 3 2 1 42.666 32.001 21.334 10.662

Neotpisana vrednost 106.667 64.001 32.000 10.666 0

Metod geometrijske degresije Prema geometrijsko degresivnoj metodi otpisa , godinja amortizacija izraunava se primenom konstantne stope otpisa na neotpisanu tj sadanju vredbost osnovnog sredstva i to u prvoj polovini veka trajanja dok se u drugoj polovini veka trejenja ostatak knjigovodstvene vrednosti otpisuje lineano tj u istim iznosima. Ovaj metod otpisa se koristi kod osnovnih sredstava sa duim vekom trajanja. Primer Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 100.000, vek trajanja 10 godina a otpis se vri geometrijsko degresivnom metodom po stopi od 20% god Knjigovodstvena tj sadanja vrednost 1. 100.000 2. 80.000 3. 64.000 4. 51.200 5. 40.960 6. 32.768 7. 26.214,4 8. 19.660,8 9. 13.107,2 10. 6.553,6 Stopa otpisa 20% 20% 20% 20% 20% Godinja amortizacija 20.000 16.000 12.800 10.240 8.192 6.553,6 6.553,6 6.553,6 6.553,6 6.553,6 Knjigovodstvena vrednost na kraju godine 80.000 64.000 51.200 40.960 32.768 26.214,4 19.660,8 13.107,2 6.553,6 0


14

Metod funkcionalnog otpisivanjaFunkicionalni metod otpisivanja je takav nain otpisivanja kod koga visina otpisa zavisi od oekivanog obima usluga koje osnovna sredstva moe da prui. Oekivani obim usluga se izraunava u procenjenom broju proizvoda koji se mogu dobiti korienjem osnovnog sredstva ili u moguem broju asova njegovog rada. Kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva podeli sa procenjenim obimom usluga dobija se visina trokova otpisa osnovnog sredstva po usluzi (proizvodu ili asu rada). Godinja amortizaciona kvota utvruje se mnoenjem planiranog uinka sa trokovima otpisa po jedinici. Primer: Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 160.000 din. Njegova ukupna proizvodnja je 400.000 jedinica. Mogua proizvodnja u ovoj godini je 50.000 jedinica. Obraunati godinju kvotu otpisa. Trokovi otpisa po jedinici uinka = 160.000 = 0,4400.000

Godinja kvota amortizacije = 50.0000,4 = 20.000 din. Osnovna sredstva se troe kontinuirano u toku poslovne aktivnosti. Ipak, obraun i knjienje njihovog utroka vri se meseno. S toga se godinja kvota otpisa deli sa brojem meseci. Mesenakvota otpisa se svakog meseca uraunava. Meseni iznos otpisa osnovnih sredstava se knjii tako tose zaduuje raun Trokovi otpisa osnovnih sredstava (540. Trokovi amortizacije) a odobrava raun 0238.Ispravaka vrednosti osnovnih sredstava.


15

VEBE1. Nabavna vrednost maine A je 120.000, a vek trajanja 10 godina. Nabavna vrednost maine B je 120.000, a stopa otpisa 5%. 1. Koja maina ima vei godinji iznos amortizacije? 2. Kolika je razlika u amortizaciji?

2. Na osnovu Odluke organa upravljanja rashodovane su: Maina A: Nabavna vrednost 270.000, otpisana vrednost 180.000 Procenjena vrednost otpadaka 50.000 Maina B : Nabavna vrednost 270.000, otpisana vrednost 120.000 Procenjena vrednost otpadaka 60.000 Rashodovanjem koje maine je ostvaren povoljniji uticaj na rezultat poslovanja i za koliko? 3. Od preduzea Start" preuzeta je bez naknade maina nabavne vrednosti 530.000 din, otpisane vrednosti 315.000 din, uz obavezu otplate dugoronog kredita 130.000 din. Promene proknjii kroz glavnu knjigu:

4. Po fakturi br. 45 prodata je oprema za 236.000 sa PDV-om po optoj stopi. Nabavna vrednost opremeje 800.000, otpisana 550.000. Izvri potreban obraun. Prikai postupak rada.

5. Nabavna vrednost postrojenja i opreme je 150.000 din. Procenjeni vek upotrebe opreme je 20 god.1. Kolika je godinja stopa otpisa? 2. Obraunaj godinji iznos amorizacije. 3. Proknjii mesenu amortizaciju u dnevniku. Prikai postupak rada:

6. Nabavna vrednost maine A je 720.000 dinara, a godinja stopa otpisa je 4%.Nabavna vrednost maine B je 360.000 dinara, a procenjeni vek upotrebe je 20 godina. 1. Izraunaj godinji iznos amortizacije za maine A i B. 2. Za koliko godina e jedna maina biti otpisana pre druge? Prikai postupak rada.

7. Maine A je otpisana 20% i njena sadanja (neamortizovana) vrednost iznosi 64.000 dinara.Maine B je otpisana 40% i njena sadanja (neamortizovana) vrednost je 48.000. dinara. Koja maina ima veu nabavnu vrednost? Prikai postupak rada. 8. Zaposlen si u privrednom drutvu Metal-in d.o.o. Ivanjica u finansijsko-raunovodstvenoj slubi. Po odluci je rashodovana rashladna vitrina. Prema podacima iz analitikog knjigovodstva, nabavna vrednost ove vitrine je 360.000 din, otpisana 90%. Otpadni materijal je prodat po fakturi br.15 za 18.000 bez PDV-a (PDV je po optoj stopi).

9. Radi u proizvodnom privrednom drutvu Komfor d.o.o Pirot u finansijsko-raunovodstvenoj slubi.Po odluci rashodovana je jedna maina ija je nabavna vrednost 142.000. Otpisana vrednost je 117.500.


16

Ista maina je po fakturi br. 5 prodata kupcu Sport Star Valjevo kao otpadni materijal sa postignutom prodajnom vrednou od 22.000 dinara bez PDV-a (pri emu je PDV u fakturi obraunat po optoj stopi).

10. Radi u finansijsko-raunovodstvenoj slubi Fa style d.o.o. Uice. Dobio si zadatak da obraunaamortizaciju za mesec maj za kombi kojim preduzee raspolae. Prema podacima iz knjigovodstva, sadanja vrednost je 720.000 din. otpisana 20%, planirani broj preenih kilometara u toku njegovog korisnog veka trajanja je 1.800.000 kilometara, a planirani broj preenih kilometara u ovoj godini je 54.000 kilometara. -OBRAUNAJ amortizaciju za ovo prevozno sredstvo 11. U poslovnim knjigama osnovnih sredstava preduzea Sever Subotica nalaze se sledei podaci o osnovnim sredstvima:

graevinski objekat poslovna zgrada - nabavna vrednost 4.646.000 - otpisana vrednost 2.246.000 - procenjeni vek trajanja 20 godina - godina korienja 12 - stopa otpisa po geometrijsko degresivnoj metodi 10% - obraunaj godinju i mesenu amortizaciju za 12. godinu korienja geometrijsko degresivnom metodom postrojenja i oprema - nabavna vrednost 745.000 - otpisana vrednost 230.000 - procenjeni vek trajanja 10 godina - godina korienja 4 - obraunaj godinju i mesenu amortizaciju za 4. godinu korienja aritmetiko degresivnom metodom

Documents

Osnovna sredstva-otudjivanje