OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA GJ “BISER VODA - VRANJI KRŠ ... · 2.1. Reljef i geomorfološke prilike Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji vrh - Lisa - Borje" nalazi se u severozapadnom

JP“SRBIJAŠUME”, BEOGRAD ŠG"Šumarstvo", Raška ŠU Raška

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA ZA

GJ “BISER VODA - VRANJI KRŠ - LISA - BORJE” (2019- 2028)

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu Beograd, 2018.

Mihaila Pupina 113

Beograd

2 Osnova gazdovanja šumama za GJ "Biser Voda - Vranji krs - Lisa - Borje”

Mihaila Pupina 113

Beograd


0.0. UVOD

I Uvodne informacije i napomene

G.J. "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" obuhvata površinu pod šumom i šumskim zemljištem kojim gazduje JP "Srbijašume", deo ŠG "Šumarstvo" - Raška, preko svoje ŠU u Raški.

Prema Zakonu o šumama (Sl. glasnik RS br. 30/10, 93/12 i 89/15) ova g.j. je u sastavu Gornjeibarskog šumskog područja.

Ova g.j. teritorijalno pripada Raškom okrugu, opštini Raška, šumska oblast Centralna Srbija, šumsko područje Gornjeibarsko, šumska celina "Javor - Golija".

Osnova gazdovanja šumama za g.j. "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" rañena je prema odredbama Zakona o šumama i Pravilnika o sadržini i načinu izrade osnova gazdovanja šumama u državnoj svojini (Sl.glasnik RS br.122/03 – u daljem tekstu Pravilnik).

Osnova se sastoji iz sledećih delova:

1. Tekstualni deo, 2. Tabelarni deo, i 3. Karte.

Prikupljanje podataka za izradu OGŠ izvršeno je po jedinstvenoj metodologiji za sve državne šume kojima gazduje JP "Srbijašume"-Beograd, koristeći kodni priručnik za informacioni sistem o šumama Srbije i isti su mehanografski obrañeni.

Prvo ureñivanje ovih šuma izvršeno je 1949.godine, kada su ove šume bile u sastavu g.j. "Biser voda - Crni vrh - Radulovac".

Drugim ureñivanjem (1960.god.) od dela kompleksa "Biser voda" koji je teritorijalno pripadao SO Raška i graničnih komunalnih šuma formirana je nova g.j. "Biser voda - Vranji krš".

Godine 1966. ovoj g.j. pripojen je kompleks "Lisa", a 1970. kompleks "Borje", kada je bilo treće ureñivanje ovih šuma, pri čemu je g.j. dobila novi naziv "Biser voda - Vranji vrh - Lisja - Borje".

Ovaj naziv ostao je isti i tokom sledećeg ureñivanja 1981.godine (četvrto ureñivanje), kao i petog ureñivanja 1991. godine, kada je došlo do izvesnih promena u površini gazdinske jedinice, koje su posledica rešavanja imovinsko pravnih odnosa sa privatnim licima (po izvršnim rešenjima), što je evidentirani i uneto na osnovnu kartu.

Sedmo uredjivanje ove gazdinske jedinice vrseno je u leto 2008 godine.Osmo uredjivanje vrseno je u leto 2017 godine.

Izdvjanje sastojina vrsili su inženjeri iz Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu -Beograd ,a premer sastojina šumarski inženjeri i tehničari ŠU Raska .

Kompletno područje gazdinske jedinice obuhvaćeno je Uredbom o zaštiti Parka prirode Golija Sl. gl. RS br. 45/2001 i 47/2009.

Mihaila Pupina 113

Beograd


1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE

1.1. Topografske prilike

1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji vrh - Lisa - Borje" po svom geografskom položaju nalazi se izmeñu 18°03′ i 18°10′ istočne geografske dužine i 43°10′ i 43°23′ severne geografske širine od Pariza.

Gazdinska jedinica se prostire u jugozapadnom delu Srbije, severozapadno od Raške, na tromeñi opština Ivanjica, Kraljevo i Raška.

Po političkoj podeli ova gazdinska jedinica prostire se na teritoriji opštine Raška, a u privrednom smislu pripada kraljevačkom regionu.

Po katastarskoj podeli gazdinska jedinica se prostire na teritoriji tri katastarske opštine: KO Biniće, KO Boroviće i KO Plešin.

Celom svojom površinom gazdinska jedinica se prostire na levoj obali reke Ibar u slivovima levih pritoka ove reke na južnim obroncima planine Golija.

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji vrh - Lisa - Borje" dobila je naziv po karakterističnim lokalnim nazivima koji se nalaze na području ove g.j.

1.1.2. Granice

Granice državnog poseda ustanovljene su prilikom katastarskog premera.

Površinu ove gazdinske jedinice čine više većih kompleksa šuma. Najveći je kompleks "Biser voda - Vranji vrh", zatim kompleks "Lisa" i kompleks "Borje".

Gazdinska jedinica se nalazi na tromeñi opština Raška, Ivanjica i Kraljevo, tj. graniči se sa zapada sa gazdinskom jedinicom "Biser voda - Crni vrh - Radulovac" (ŠG "Golija - Ivanjica) u reonu odeljenja 2, 25, 23, 24; zatim sa gazdinskom jedinicom "Divan - Lokve - Breza - Zimovnik", a sa južne strane u reonu odeljenja 22 (Vranji krš) i 39 (Lisa) sa gazdinskom jedinicom "Bukovik ". Sa istočne strane kompleksa "Biser voda - Vranji krš" graniči se sa privatnim posedom sela Biniće i Boroviće, a sa severne i istočne strane kompleksa Lisje sa privatnim posedom sela Plešin.

Granice prema drugim gazdinskim jedinicama su prirodne (grebeni ili potoci), dok je granica prema privatnom posedu delom prirodna, a delom se nepravilno pruža stranama i uvalama.

Spoljna i unutrašnje granice (granice odeljenja) nisu pretrpele izmene. Odeljenja, tj. brojevi odeljenja ostali su isti.

Obeležavanje unutrašnjih i spoljnih granica izvršeno je po standardima JUS-a za obeležavanje oznaka na terenu.

1.1.3. Površina

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" teritorijalno se prostire na području tri katastarske opštine opštine Raška.

P o v r š i n a Red. broj

Katastarska opština ha ar m2

1. Biniće 559 30 18

2. Boroviće 341 33 65

3. Plešin 529 42 13

Ukupno: 1430 05 96

Unutar kompleksa gazdinske jedinice ima 40,54ha tuñeg zemljišta.

Spisak katastarskih parcela je dat u poglavlju 12.0.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanje površina po obraslosti i poreklu šuma je sledeće:

Šume, šumsko zemljište i ostalo zemljište ha %

1. visoke prirodne sastojine 1182,80 86,6 - veštački podignute sastojine starosti do 20 god. 11,88 0,9 - veštački podignute sastojine starosti preko 20 god. 60,92 4,5 2. ukupno veštački podignute sastojine 72,80 5,3 3. izdanačke šume 101,50 7,4 4. šibljaci 8,77 0,6 Obraslo 1365,87 95,5 7. šumsko zemljište 51,64 80,5 8. neplodno zemljište 0,50 0,8 9. zemljište za ostale svrhe 12,03 18,7 10. zauzeće - Neobraslo zemljište 64,17 4,5 Ukupno gazdinska jedinica 1430,04 100,0 11. tuñe zemljište 40,54 -

Iz priložene tabele može se konstatovati da obraslo zemljište čini 95,5%površine gazdinske jedinice.Neobrasle površine čine 4,5%ukupne površine gazdinske,dok tuñe zemljište -enklave unutar gaz.jedinice zauzimaju površinu od 40,54ha.

1.2. Imovinsko pravno stanje

1.2.1. Državni posed

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" formirana je od državnih šuma i šumskog zemljišta.

Za sve površine državnog poseda granice su katastarski utvrñene. Pojava uzurpacije zemljišta nije evidentirana.

Ukupna površina državnog poseda iznosi ha.

1.2.2. Privatni posed

Unutar gazdinske jedinice nalazi se veći broj privatnih imanja (enklava)Ukupna povrsina privatnog zemljišta iznosi 40,54 ha (pašnjaci, livade, putevi).

Mihaila Pupina 113

Beograd


2.0. EKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA

2.1. Reljef i geomorfološke prilike

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji vrh - Lisa - Borje" nalazi se u severozapadnom delu opštine Raška. Ta brdsko-planinska oblast pripada dinarskom planinskom sistemu, u užem smislu pripada Golijskim planinama koje su najviše planine jugozapadne Srbije. Pružaju se u smeru Zapad - Istok.

Reljef ove gazdinske jedinice dosta je izražen i razuñen, ispresecan grebenima, uvalama i vodotocima. Naročito je izražen u potezu Lisje, gde se javljaju brojni potoci sa usko usečenim koritima i strmim stranama. Ostali delovi jedinice su sa blaže izraženim reljefom.

Gazdinska jedinica je locirana na osnovnom grebenu Golijskih planina i nizu manjih sporednih grebena.

Najviša nadmorska visina je u 26. odeljenju - oko 1.700 m, odmah ispod Crnog Vrha (1.796 m), a najniža na početku g.j (odeljenja 1. i 7 - 900 m).

Dominantni visovi su Vranji krš (1.399 m), Divan (1.318 m), Lisa (1.616 m), Oštro brdo (1.605 m) i drugi.

Cela gazdinska jedinica u orografskom smislu predstavlja tri odvojena kompleksa: Biser voda (1 - 25 odeljenja),Lisa (26 - 39 odeljenja) i Borje (40 - 42 odeljenja).

Glavna ekspozicija je istočna, zatim severoistočna i jugoistočna, sa svim lokalnim ekspozicijama.

2.2. Hidrografske karakteristike

Hidrografske karakteristike ove gazdinske jedinice su vrlo povoljne. Površina ove gazdinske jedinice je ispresecana vodotocima (reke i potoci), sa čestim izvorima od kojih je najpoznatiji Biser voda.

Glavni vodotoci su: Vranji potok, Svinji potok, Plakaonica, Vesi do, Vojin potok, Plešinski potok i Krajnja reka. Neki vodotoci se ulivaju u Deževsku reku koja se uliva u reku Rašku, a neki se ulivaju u reku Ibar. Većina vodotoka obiluju vodom tokom cele godine.

2.3. Geološka podloga i tipovi zemljišta

Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" nalazi se na krajnjim istočnim obroncima planine Golije. Planina Golija najviša je planina Starovlaške visije i čitave Jugozapadne Srbije. Pruža se u smeru Zapad - Istok sa izraženim izvijanjem u zapadnom delu prema jugu, a u istočnom prema severu, gradeći oblik potkovice.

Golijska planina, na čijem vencu se prostire ova gazdinska jedinica, pripada dinarskom planinskom sistemu.

Geološku podlogu izgrañuju: magmatske površinske stene (daciti i andeziti), serpentini i škriljci nižeg kristaliteta.

Od magmatskih stena najčešće se javljaju daciti i andeziti. Obe ove stene su praćene velikim masama tufita i na terenu su najčešće izmešane. Ove stene su u površinskom delu izložene intezivnim procesima raspadanja stvarajući grus u čiji sastav ulaze plagijoklasi, anfiboliti i biotiti.

Serpentinski masiv Kopaonika pruža se na zapad preko Ibra i prelazi na jugozapadne padine Golije. U ovoj jedinici najveće partije serpentina javljaju se na Divanu. Najveće površine u ovoj gazdinskoj jedinici nalaze se i na paleozojskim škriljcima, filitima i aeriolitistima.

Ove stene pokazuju savršenu škriljavost. Brzo se raspadaju i zemljište na njima se lako obnavlja. Materijal koji daju raspadanjem je peskovit ili glinovit. Zemljišta su najčešće plitka, kisela i lako podložna eroziji. Pogodna su najčešće za šumu.

Na području ove gazdinske jedinice obrazovani su sledeći tipovi zemljišta:

Crnica na serpentinu (ranker) - ovo zemljište spada u slabo proizvodno zemljište bez obzira na to što ima dobre fizičke i hemijske osobine. Moć akumulacije vode je manja pa je profil suv svega nekoliko sati posle kiše. Ova zemljišta se najčešće koriste kao pašnjaci. Ako se na njima nalaze šume one su retke i slabo razvijene.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Humusno silikatno zemljište (ranker) na škriljcima - ovo zemljište predstavlja specifičan tip crnice koja se obrazuje na neutralnim i bazičnim eruptivnim stenama (serpentini, andeziti i dr.) ili kiselim silikatnim stenama (filit, gnajs, granit, dacit, peščar i dr.). Reljef u podnožju rankera karakterišu blaži oblici, mada su izvedeni delovi, naročito u zoni škriljaca, vrlo strmi i potencijalno izloženi eroziji.

Na ovim zemljištima javljaju se razne zajednice bukve, jele i smrče.

Humusno silikatno zemljište na anderitu i dacitu - ovo zemljište pojavljuje se na malim površinama na Lisi i Biser vodi. Obrazuju se uglavnom iznad 1.000 m nadmorske visine.

Reljef u podnožju ovih zemljišta uglavnom karakterišu blaži oblici, mada su izvesni delovi, naročito u zoni škriljaca, vrlo strmi i potencijalno izloženi eroziji.

Vegetaciju ovih zemljišta sačinjavaju razne zajednice bukve, jele i smrče, kao i livadsko i livadsko-pašnjačke asocijacije.

2.4. Klima

Klima je važan činilac u pedogenezi zemljišta i odlučujući faktor za razvoj odgovarajućih biljnih zajednica i vrsta drveća kako preko temperaturnih pokazatelja, veličine i raspodele vodenih taloga, strujanje vazduha, tako i drugih komponenata koji utiču na rasprostranjenje biljnih zajednica.

Prema klimatskoj reonizaciji Srbije gazdinska jedinica pripada III klimatskom reonu, odnosno IIIe podreonu. Osnovne karakteristike III klimatskog reona koji obuhvata najveći deo Republike Srbije ima kontinentalne karakteristike. Region III klimatskog reona nema prave karakteristike kontinentalne klime jer se oseća uticaj Sredozemnog i Jadranskog mora.

Osnovne karakteristike IIIe klimatskog podreona koji obuhvata ovu gazdinsku jedinicu uzete su na osnovu podataka meteorološke stanice u Novom Pazaru.

Vodeni talozi

Pod vodenim talozima podrazumevamo sve vrste kondenzovane i sublimirane vodene pare u atmosferi, koje padaju na zemlju u tečnom ili čvrstom stanju. Godišnje količine padavina iznose 575.2mm. Najveća količina padavina je u decembru i martu mesecu, a najsuvlji mesec je jul.

Vodeni talozi u mm (Meteorološki godišnjak, 2015.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god Novi Pazar 41.8 58.6 67.5 63.1 43.7 67.1 3.4 49.9 52.6 68.9 54.2 4,4 575.2

Relativna vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha je veoma značajan faktor za razvoj šuma i javlja se kao opredeljujući faktor transpiracije biljaka i površinskog isparavanja. Vlažnost zemljišta najviše zavisi od relativne vlage vazduha.

Relativna vlažnost vazduha je najveća u zimskim mesecima kada su temperature niske, dok je u toku leta najniža. Suvoća vazduha leti ima za posledicu veliku evapotranspiraciju i isušivanje zemljišta do znatne dubine. Najniže vrednosti ima u aprilu, maju i junu, a najviše u decembru, januaru i februaru. Prosečna godišnja relativna vlažnost vazduha iznosi 81%, što odgovara kontinentalnom klimatu.

Srednja mesečna relativna vlažnost vazduha u % (Meteorološki godišnjak, 2015.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Novi Pazar 90 87 85 77 76 76 69 71 78 85 82 91 81

Temperatura vazduha

Temperatura vazduha u °C (Meteorološki godišnjak, 2015.):

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Novi Pazar 1.0 2.6 5.2 8.9 15.0 17.7 22.4 22.0 17.6 10.5 6.0 1.4 10.9

• Najtopliji mesec je jul, a najhladniji januar. • Apsolutni maksimum temperature iznosi 39.0 ºC. • Apsolutni minimum temperature iznosi – 20.0 ºC.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Srednja maksimalna temperatura vazduha u °C:


Srednja minimalna temperatura vazduha u °C:

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Novi Pazar -2.8 -2.4 1.1 3.5 9.4 12.2 14.9 14.7 12.1 7.0 0.9 -2.5 5.7

Oblačnost

Oblačnost u desetinama (Meteorološki godišnjak, 2015.):


Srednja godišnja oblačnost od 5.0 desetina pokrivenosti neba pokazuje da je ovo relativno sunčano područje.

Vazdušni pritisak

Vazdušni pritisak u mb

Stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII god. Novi Pazar 897,3 896,8 903,1 891,4 897,1 899,9 899,9 901,7 900,3 897,8 898,7 894,5 898,2

Sneg

Broj dana sa snegom u toku godine (Meteorološki godišnjak, 2015.): Novi Pazar - 33 dana.

Vetar

Kretanje vazduha u atmosferi naziva se strujanje, koje ima svoj početak i kraj (cirkulacija je kretanje vazduha sa zatvorenim linijama strujanja). U atmosferi uvek postoji nekakvo strujanje. Vetar predstavlja horizontalno kretanje vazduha. Za opštu karakteristiku klime je od značaja brzina, pravac i čestina javljanja vetra. Sve se ovo odražava na vegetaciju kao i na zemljište. U prvom slučaju u smislu uvećanja transpiracije biljaka, a u drugom smislu isušivanja zemljišta.

Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, već je vektorska veličina. To znači da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak, u praksi je vetar odreñen sa dva elementa i to: pravcem (koji podrazumeva smer) i brzinom ili jačinom. Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva (N-sever; E-istok; S-jug; W-zapad). Brzina vetra je put koji vazdušne čestice preñu u jedinici vremena (m/s). Jačina vetra je efekat njegovog dejstva na odreñene predmete (Boforova skala od 0 do 12 stepeni).

Vetar je značajan element koji utiče na formiranje klime odreñenog područja izazivajući razlike u temperaturi, donoseći padavine ili sušu. Vetrovi se javljaju kao stalni kada imaju lokalne izvore i prouzrokuju lokalne vremenske nepogode, ili kao povremeni ako ih stvaraju prodori vazduha iz susednih oblasti.

Vetar je kao klimatski elemenat veoma važan. Na prvom mestu ima uticaj na temperaturne odnose i vlažnost vazduha, a zatim od njega zavisi i oblačnost i padavine. Raspodela vetra na zemlji uglavnom zavisi od raspodele vazdušnog pritiska. Na pravac i brzinu vetra utiče još i reljef zemljišta. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva.

Gazdinska jedinica je izložena uticaju zapadnih vetrova koji ne utiču u većem značaju na stanje šuma u ovom području (ne izazivaju veće štete), i ne menjaju u većem obimu biocenoekološke karakteristike podneblja.

2.5. Opšte karakteristike šumskih ekosistema

Na području ove gazdinske jedinice su sledeći kompleksi i grupe ekoloških jedinica:

Kompleks mezofilnih bukovih i bukovo-četinarskih tipova šuma:

U Srbiji obuhvata širok pojas, čije je težište u planinskom regionu od 800-1200 m nadmorske visine. Uz mezofilnu bukvu (Fagus moesiace) koja je dominantna ovde se javljaju još neke lišćarske, reñe četinarske drvenaste vrste ekološki slične i gorski javor (Acer heldreichii), beli jasen (Fraxinus excelsior), krupnolisne lipe (Tillia Platyphilos), brdski brest (Ulmus montana), divlja trešnja (Prunus Arium), zova (Sambukus niera) i dr.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Meñu zeljastim biljkama preovlañuju geofiti, koji rano cvetaju i završavaju svoj vegetacioni period pre olistavanja bukve i paprati.

U ovom kompleksu preovlañuju distrična zemljišta i eutrična na silikatnim stenama, dok su zemljišta na krečnjacima srazmerno veća i nalaze se na većim nadmorskim visinama.

Ovaj kompleks dalje se rasčlanjuje na cenoekološke grupe tipova šuma, na osnovu dosadašnjih saznanja o vegetaciji i zemljištu. Prema navedenim kriterijumima za ovu gazdinsku jedinicu mogu se izdvojiti sledeći cenoekološki tipovi šuma:

4.2. Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima;

4.7. Šuma smrče, jele i bukve (Abieti - Piceenion) na humusnim kiselim smeñim, smeñim podzolastim, Terra fuski i izbeljenoj Terra fuski.

Ove cenološke grupe dalje se rasčlanjuju na grupe ekoloških jedinica, koje predstavljaju pojedine biljne zajednice ranga asocijacije, okarakterisane zemljištima na kojima se javljaju. U ovoj gazdinskoj jedinici izdvojene su sledeće grupe ekoloških jedinica:

4.2.1. Planinska šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima. Planinska šuma bukve odlikuje se apsolutnom dominacijom bukve, jakom senkom, vrlo povoljnim mikroklimatskim uslovima i velikom stabilnošću. Pored bukve u spratu drveća javlja ju se, ali pojedinačnao planisnki javor, javor, trešnja i td. Sprat žbunja je slabo zastupljen i tu dominira bukva. U spratu prizemne vegetacije koji je takoñe slabo zastupljen jevljaju se: Asperula odorata, Anemona nemorosa, Cardamine bulbifera, Gleshoma, Hyrsuta i dr.Proizvodni potencijal ovog staništa je zadovoljavajući.

4.7.1. Šuma smrče, jele i bukve (Piceo - Fago - Abietum) na humusnim kiselim smeñim, smeñim podzolastim zemljištima, Terra fuski i izbeljenoj Terra fuski. Šume smrče, jele i bukve se javljaju na hladnim (severnim, severoistočnim i severozapadnim) ekspozicijama i strmim nagibima. Od prizemne flore javljaju se Asperula odorata, Poligonatum, Verrticillatum, Anemonija agrimonionioides, Stellaria nemorum i dr.

Kompleks (pojas) termofilnih borovih šuma (Orno - ericion) na seriji zemljišta na bazičnim stenama:

U okviru ovog kompleksa izdvojena je cenoekološka grupa tipova šuma:

5.1. Šuma borova na bazičnim stenama (Orno - ericion) dalje se rasčlanjuje na grupe ekoloških jedinica:

5.1.5. Šuma belog bora (Pinetum silvestris) na humusno silikatnim i smeñim zemljištima na peridotitima i serpentinitima.

Zemljišta u ovoj ekološkoj jedinici u pogledu razvijenosti zahvataju odreñeni dijapazon od skeletnih do znatno manje skeletnih. Obzirom na dobro razvijen humusno-akumulativni horizont i ostale povoljne fizičke i hemijske osobine, ova zemljišta su dovoljno produktivna za borove.

Kompleks (pojas) frigofilnih četinarskih tipova šuma - u okviru ovog kompleksa izdvojena je cenoekološka grupa tipova šuma:

6.1. Šuma smrče (Piceion exelsae) na distričnim planinsko silikatnim smeñim podzolastim zemljištima i crnicama na krečnjacima. Dalje se rasčlanjuje na grupe ekoloških jedinica:

6.1.1. Šuma smrče (Piceion excelsae serbikum) na distričnim humusno-silikatnim smeñim zemljištima i crnicama na krečnjaku.

Obzirom da se nalazi u planinskom klimatskom regionu, ovo stanište ima najniže vrednosti srednje godišnje temperature, najviše padavina godišnje, a jedino se razlikuje debljinom profila ili različitim debljinama pojedinih horizonata. Ovde dominira smrča, a pojavljuju se jela i bukva, beli i crni bor. U spratu žbunja dominira borovnica.

2.6. Opšti faktori zna čajni za stanje šumskih ekosistema

Prilikom proučavanja šumskih ekosotema posebno mesto zauzima proučavanje staništa. Karakteristike staništa manifestuju se kroz osnovne ekološke faktore, i to:

1. Klimatski faktori, u koje spadaju: temperatura, atmosferski talog i vlaga vazduha, svetlost, vetar i dr.; 2. Orografski faktori, koje čine: reljef, nadmorska visina, ekspozicija terena, nagib terena, mikroreljef i dr.; 3. Geološka podloga (matični supstrat), značajno je za obrazovanje različitih tipova zemljišta; 4. Edafski faktori ili zemljišni faktori, deluju preko fizičkih i hemijskih osobina zemljišta i kao sredina za razvoj korenovog sistema biljaka; 5. Biološki činioci meñu kojima su najvažniji biljni i životinjski svet i čovek kao poseban antropogeni faktor.

Svi gore navedeni ekološki faktori u prirodi deluju zajedno, tj. kao celina, odnosno kao kompleks faktora. Oni su meñusobno povezani delujući jedan na drugoga i na sredinu, meñusobno se dopunjiju i zamenjuju.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Mikroklima šumskih staništa

Prilikom analize šumskih staništa na jednom širem području (regionu) nije samo dovoljno da se upoznaju karakteristike regionalne klime (makroklime), već treba da se znaju i klimatske karakteristike na užem prostoru – mikroklima svakog staništa. Ustanovljavanje razlike u mikroklimi susednih staništa, služi nam u oceni ekoloških karakteristika pojedinih šumskih – ekoloških jedinica. Pri analizi šumskih staništa mikroklimatska istraživanja su veoma dragocena za ocenu sličnosti i razlika šumskih ekosistema, kao i veze koje postoje izmeñu njih.

Izloženost terena (ekspozicija)

Ekspozicija terena u velikoj meri utiče na izgled i sastav šuma i staništa u celini. Ekspozicija ima bitan uticaj na klimatske i edafske (zemljišne) uslove odreñenog staništa. Najviše se meñusobno razlikuju severne i južne ekspozicije. Razlike su u stepenu osunčavanja terena, temperaturi i vlažnosti vazduha, zemljišta i dr. Ove razlike izmeñu severnih i južnih ekspozicija mogu biti vrlo izražene i ekstremne, i utišu na formiranje odreñenih tipova šuma.

Nagib terena

Nagib terena (kao i ekpozicija) ima višestruke uticaje na promene klimatskih i edafskih uslova. Nagib terena ima vidnog uticaja na stepen zagrevanja staništa, dubinu zemljišta, vlažnost zemljišta, zadržavanje snežnog pokrivača i dr. Sa povećanjem ugla nagiba terena na južnim i zapadnim ekspozicijama povećava se količina toplote i intenzitet osunčavanja, a na severnim stranama je obrnuto, smanjuje se. Prema tome, nagib terena zajedno sa ekspozicijom bitno menja mikroklimatske uslove staništa.

Nadmorska visina

Promene nadmorske visine utiču na promene osnovnih karakteristika klime (temperatura vazduha, vlažnost vazduha, količina i raspodela atmosferskog taloga, režim svetlosti i dr.). Sniženjem temperature, manjom ukupnom količinom toplote i skraćenjem vegetacionog perioda, sa porastom nadmorske visine menjaju se i vrste drveća koje grade odgovarajuće zajednice. Zbog pooštrenih klimatskih i drugih uslova na većim nadmorskim visinama u sastojinama ima manji broj stabala po hektaru i ona su manjih visina i ukupna produkcija drvne zapremine je manja.

Uslovi zemljišta

Za nastanak odreñenih tipova zemljišta značajni su sledeći faktori: geološka podloga, reljef, klima, vegetacija i čovek. Svi ovi faktori imaju veću ili manji ulogu, deluju zajedno i kompleksno, a rezultat njihovog delovanja su različita zemljišta.Za uspešan rast drveća prvenstveno je potrebna dovoljna fiziološka dubina i povoljne fizičke (dovoljno vode, vazduha) i hemijske (ph, sastav zemljišnog rastvora i dr.) osobine zemljišta. Zaključuje se da različiti faktori utiču na formiranje različitih tipova zemljišta, a na njima i odgovarajući tipovi vegetacije, kako livadsko – pašnjačke, tako i šumske.

Biotički činioci, biljni i životinjski svet , čovek

Osnovne vrste drveća – edifikatori i subedifikatori, tj. dominantne vrste u spratu drveća, najvažnija su karika šumske biocenoze. Pored toga što su najbrojnije zastupljene, one u najvećoj meri utiču na formiranje biotopa (staništa) i na život svih ostalih organizama u biocenozi.

Pored toga oni su glavni nosioci produkcije, tj. razvoja proizvodnih karakteristika svakog pojedinog tipa šume. Meñutim u lancu interakcije živih i neživih delova šumskog ekosistema, pored drveća, značajni su i svi drugi biljni organizmi. Oni deluju posredno ili neposredno, na stanište, jedni na druge, na životinjski svet itd.

Životinjski i biljni svet u šumskoj biogeocenozi su vrlo tesno povezani. Dok većini životinja biljke služe direktno za ishranu, vrlo mali broj vrsta u šumi se hrani životinjama. Životinje u velikoj meri utiču na biljke neposredno (oprašivanje, raznošenje semena i dr.) i posredno (svojom aktivnošću menjaju stanište – mehaničko usitnjavanje, mešanje i ubrzavanje razlaganja organskih materija, ñubrenje i dr.).

Kao poremećaj prirodne ravnoteže u šumi zoogeni i fitogeni faktori su uvek tesno povezani, a najčešći primarni uzročnik je čovek. Pojava kalamiteta insekata (gubar, mrazovac i dr.) najčešće su posledica čovekovog nerazumnog odnosa prema šumi. Posledice ovih kombinovanih zooantropogernih uticaja su degradirane šume.

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE

3.1. Opšte privredne karakteristike podru čja u kom se nalazi gazdinska jedinica

Ukupna površina opštine Raška, po katastru nepokretnosti opštine Raška je 67000 ha, od toga na šume otpada 32606 ha (48,7 %), što je iznad republičkog proseka šumovitosti.

Opšte karakteristike Opštine Raška

Ukupna površina (ha) 67000 100,0 %

Površina poljoprivrednog zemljišta 33311 49,7 %

Površina šuma i šumskog zeljišta 32606 48,7 %

Broj naseljenih mesta 61

Broj katastarskih opština 51

Broj stanovnika 26077

Kulturni, administrativni i privredni centar je grad Raška. Podaci su uzeti iz Statističkog godišnjaka.

3.2. Ekonomske i kulturne prilike

Ekonomske i kulturne prilike vezane za opštinu Raška prikazane su sledećim tabelama:

Privredne i ekonomske karakteristike Opštine Raška

Ukupan broj zaposlenih 6292 100,0 %

Broj zaposlenih u državnom sektoru 4266 67,8 %

Broj zaposlenih u privatnom sektoru 2026 32,2 %

Zaposleni lekari i stomatolozi 38

Broj osnovnih škola i broj učenika 24 2285

Broj srednjih škola i broj učenika 2 687

Budžet po glavi stanovnika (dinara) 16015

Ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru 4266

Industrija i rudarstvo 1742

Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 83

Grañevinarstvo 184

Saobraćaj i veze 371

Trgovina i ugostiteljstvo 943

Zanatstvo i stambeno komunalne delatnosti 45

Finansije i druge usluge 49

Obrazovanje i kultura 363

Zdravstvo i socijalna zaštita 303

Društveno-političke organizacije i zajednice 183

Mihaila Pupina 113

Beograd


Opština Raška na osnovu opšte privredne razvijenosti spada u srednje razvijene opštine.

Stanovništvo opštine bavi se i stočarstvom, ali ne intenzivnim, organizovanim već porodično, po potrebi i mogućnostima.

3.3. Organizacija i materijalna opremljenost šumske uprave koja gazduje šumama gazdinske jedinice

Šumsko gazdinstvo "Šumarstvo" Raška svoju delatnost obavlja preko svojih organizacionih jedinica:

• šumska uprava "Raška", • šumska uprava "Novi Pazar", • šumska uprava "Tutin", • direkcija gazdinstva.

Kvalifikaciona struktura ŠU Raška

Diplomirani inženjer šumarstva 8

Diplomirani inženjer poljoprivrede 1

Šumarski tehničari SSS 6

Čuvari šuma SSS 7

Čuvari šuma KV 2

Šumski radnici 2

Sekači 4

Mehaničari i vozači 4

Ostalo pomoćno osoblje 2

U k u p n o : 36 Stanje kadrova na dan 1.4.2018.godine:

Savremeno gazdovanje šumama zahteva primenu savremene tehnike, tj. mehanizovana sredstava za rad.

Šumsko gazdinstvo "Šumarstvo" u vreme izrade ove OGŠ raspolagalo je sledećom mehanizacijom i objektima:

� Motorne testere huskvarna xp 390 3 komada � Motorne testere huskvarna xp 372 1 komad � Motorna testera huskvarna xp 281 1 komad � Buldozeri TG 80 1komad � Buldozer TG 110 1komad � Kombinovana grañevinsk mašina CASE 695 ST 1 komad � Niskonoseća prikolica nosivosti 25 tona(tri osovine) 1 komad � Lade nive 6 komada � Kamion Kamaz 6520 nosivosti 20 tona (tri osovine,trostruki kiper) 1 komad � Kamion FAP 14/14 nosivosti 7 tona (dve osovine) 1 komad � TAM 80 nosivosti 1 tona 1 komad � TAM 110 1 komad � Upravna zgrada Raška 1 komad

Mihaila Pupina 113

Beograd


3.4. Dosadašnji zahtevi prema šumama gazdinske jedi nice i dosadašnji na čin koriš ćenja šumskih resursa

Dosadašnji način korišćenja šuma ogleda se uglavnom u isporuci tehničke oblovine pilanama u Raški i isporuci ogrevnog drveta lokalnom stanovništvu. Iskorišćavanje šumskih proizvoda (lekovito bilje, pečurke, šumski plodovi i dr.) do sada je bilo zanemarljivo ili ga nije ni bilo. U budućnosti bi trebalo posvetiti više pažnje korišćenju ovih šumskih proizvoda, jer je ovo područje bogato tim proizvodima.

3.5. Mogućnost plasmana šumskih proizvoda

Celokupan prinos ove gazdinske jedinice ima obezbeñen plasman na užem ili širem području. Prerada tehničke oblovine vrši se u pilanama u Raškoj i Ivanjici (gazdinska jedinica se graniči sa Opštinom Ivanjica.)Kapaciteti pilna na područiju su različiti i najveću proizvodnju na godišnjem nivou imaju sledeće pilane-strugare:pilana varevo 15000m3, pilana Marinković 15000m3, Teko drvo 10000m3,D.O Milutinović 15000m3,Bronja strugara 20000m3,D.O.O Numanović-Novi Pazar 20000m3 idr.. Ogrevno drvo se plasira lokalnom stanovništvu .Plasman tehničke grañe i ogrevnog drveta ove gj je u potpunosti rešen.

Mihaila Pupina 113

Beograd


4.0. FUNKCIJE ŠUMA

4.1. Osnovne postavke i kriterijumi pri prostorno-f unkcionalnom reoniranju šuma i šumskih staništa u gazdinskoj jedinici (Zakonski os novi i drugi kriterijumi)

Zbog brojnih koristi za društvo u celini šume i šumsko zemljište je po Zakonu o šumama "dobro od opšteg interesa", a gazdovanje šumama i šumskim područjima je složen i odgovoran društveni zadatak.

Polazeći od potreba i zahteva društva u odnosu na šume i šumska područja, neophodno je utvrditi potencijal šuma i šumskih staništa i definisati funkcije šuma.

Mnogobrojna dejstva na životnu sredinu šuma nazivamo funkcijama šuma i imaju trajni značaj za ljudsko društvo, a moguće ih je uslovno svrstati u tri grupe:

1. Proizvodne funkcije, 2. Opštekorisne funkcije, 3. Socijalne funkcije

Proizvodne funkcije šuma predstavljene su proizvodnjom drveta (tehničkog i prostornog), divljači (sitne i krupne) i ostalim proizvodima šuma (lekovito bilje, pečurke i šumski plodovi, smola i dr.)

Opštekorisne funkcije šuma podrazumevaju zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene i druge funkcije.

U socijalne funkcije šuma ubrajamo: turističko-rekreativne, obrazovne, naučno-istraživačke, odbrambene i druge funkcije.

Šume ove gazdinske jedinice spadaju u privredne šume koje prvenstveno služe za proizvodnju drveta i drugih šumskih proizvoda i zaštitu tla od erozije.

4.2. Funkcije šuma i namena površina u gazdinskoj j edinici

S obzirom na sve složenije funkcije šuma zbog kojih je neophodno planirati različite ciljeve gazdovanja šumama u pojedinim delovima šumskog kompleksa, nameće se potreba da se izvrši prostorna podela kompleksa u zavisnosti od prioritetne namene njegovih pojedinih delova.

Na osnovu stanišnih uslova ,vrste drveća i odreñenih potreba u ovoj gazdinskoj jedinici odreñene su namene površina.Sve sastojine ove gaz.jedinice dele se po nameni na dva dela:

1. Globalna namena-Park prirode

Na osnovu zatečenog stanja i utvrñenog potencijala šuma i šumskog zemljišta u gazdinskoj jedinici "Biser voda-Vranji krš-Lisa-Borje" utvrñene su sledeće prioritetne funkcije šuma:

1. Namenska celina 51 - Park prirode - I stepen zaštite 2. Namenska celina 52 - Park prirode - II stepen zaštite 3. Namenska celina 53 - Park prirode - III stepen zaštite

1. Za namensku celinu 51 - Park prirode - I stepen zaštite, prioritetna funkcija je propisana u Uredbi o zaštiti Park prirode Golija članom 5, pasus 1. (navedeno u I Uvodne informacije i napomene).

2. Za namensku celinu 52 - Park prirode - II stepen zaštite, prioritetna funkcija je propisana u Uredbi o zaštiti Park prirode Golija član 5, tačka 1 - 16 (navedeno u I Uvodne informacije i napomene).

3. Za namensku celinu 53 - Park prirode - III stepen zaštite, prioritetna funkcija je propisana u Uredbi o zaštiti Park prirode Golija član 5, tačke 1 - 8 (navedeno u I Uvodne informacije i napomene).

Mihaila Pupina 113

Beograd


4.3. Gazdinske klase

Gazdinska klasa je osnovna ureñajna jedinica za koju se planiraju jedinstveni ciljevi gazdovanja. Da bi to bilo moguće sve šume u okviru jedne gazdinske klase moraju imati podjednake stanišne uslove, slično zatečeno stanje sastojina i istu osnovnu namenu.

Polaznu osnovu za formiranje gazdinake klase predstavljaju poreklo i stanje sastojine (sastojinaka pripadnost), grupa ekoloških jedinica i njihova osnovna namena.

U gazdinskoj jedinici "Biser voda-Vranji krš-Lisa-Borje" izdvojene su sledeće gazdinske klase:

1. Namenska celina 51 - Park prirode - I stepen zaštite

• 51.351.421- Visoka (jednodobna ) šuma bukve (Fagetum moesiacae montanum) na različitim smeñim zemljištima, • 51.352.421- Visoka raznodobna šuma bukve (Fagetum moesiacea montanum) na različitim smeñim zemljištima, • 51.383.515 -Visoka šuma belog bora (Pinetum silvestris) na humusno-silikatnim i smeñim zemljištima na peridotitima i serpentinitima • 51.384.515 -Visoka mešovita šuma belog bora na humusno -silikatnim i smeñim zemljištima na periodotitima i serpentinima, • 51.404.471- Visoka šuma smrče i bukve (Piceo - Fago - Abietetum) na humusnim kiselim smeñim, smeñim podzolastim zemljištima, terra fuski i

izbeljenoj terra fuski, • 51.471.515 - Veštački podignute mešovita sastojine smrče na humusno - silikatnim i smeñim zemljištima na perodititima i serpentinitima

2. Namenska celina 52 - Park prirode - II stepen zaštite

• 52.352.421 - Visoka raznodobna šuma bukve (Fagetum moesiacea montanum) na različitim smeñim zemljištima, • 52.358-471 - Visoka šuma bukve i smrče (Piceo-Fago-Abietetum) na humusnim kiselim smeñim ,smeñim podzolastim zemljistima,tera fuski i izbeljenoj

tera fuski • 52.401.611 - Visoka šuma smrče (Piceion excelsae serbicum) na distričnim humusno-silikatnim smeñim zemljištima i crnicama na krečnjaku, • 52.404.471 - Visoka šuma smrče i bukve na humusnim kiselim smeñim, smeñim podzolastim zemljištima, terra fuski i izbeljenoj terra fuski, • 52.471.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina smrče,na različitim smeñim zemljištima,

3. Namenska celina 53 - Park prirode - III stepen zaštite

• 53.267.421 - Šibljak grabića na različitim smeñim zemljištima, • 53.351.421 - Visoka (jednodobna) šuma bukve, planinska šuma bukve(Fagetum moesiacea montanum) na različitim smeñim zemljištima, • 53.352.421 - Visoka raznodobna šuma bukve planinska šuma bukve(Fagetum moesiacea montanum) na različitim smeñim zemljištima, • 53.358.471 -Visoka šuma bukve i smrče,šume smrče,jele i bukve (Piceo-Fago-Abietetum) na humusnim kiselim smeñim, smeñim podzolastim

zemljištima , tera fuski i izbeljenoj tera fuski, • 53.360.421 - Izdanačka šuma bukve na različitim smeñim zemljištima, • 53.361.421 - Izdanačka mešovita šuma bukve na različitim smeñim zemljištima • 53.362.421 - Devastirana šuma bukve na različitim smeñim zemljištima • 53.383.515 - Visoka šuma belog bora (Pinetum silvestris) na humusno-silikatnim i smeñim zemljištima na periodotitima i serpentinitima, • 53.384.515 - Visoka mešovita šuma belog bora na humusno - silikatnim i smeñim zemljištima naperiodotitima i serpentinitima, • 53.401.611 - Visoka šuma smrče (Piceion excelsae serbicum) na distričnim humusno-silikatnim smeñim zemljištima i crnicama na krečnjaku, • 53.404.471 - Visoka šuma smrče i bukve na humusno kiselim smeñim,smeñim podzolastim zemljištima,tera fuski i izbeljenoj tera fuski, • 53.470.421 - Veštački podignuta sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima, • 53.471.421 - Veštački podignuta mešovita sastojina smrče na različitim smeñim zemljištima • 53.478.515 - Veštački podignuta mešovita sastojina belog bora na humusno-silikatnim i smeñim zemljištima na periodotitima i serpentinitima

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U skladu sa Zakonom o šumama, Odredbama Pravilnika o načinu izrade i sadržaja opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i Uredbe o zaštiti Park prirode

Golija, stanje šuma u vreme ureñivanja šuma prikazano je po: globalnoj nameni, osnovnoj nameni (namenske celine), gazdinskim klasama, poreklu i očuvanosti sastojina, smesi sastojina, vrstama drveća, debljinskoj strukturi, dobnoj (starosnoj) strukturi, veštački podignutih sastojina, zdravstveno stanje sastojina, neobraslih površina, fondu divljači, zaštićenih delova prirode, putne mreže i opšti osvrt na zatečeno stanje.

5.1. Stanje šuma po nameni

Sve šume, ove gazdinske jedinice, po globalnoj nameni su grupisane u Park prirode 16, a po osnovnoj nameni (prioritetna funkcija) su grupisane u tri osnovne namene: osnovna namena 51 - Park prirode - I stepen zaštite, osnovna namena 52 - Park prirode - II stepen zaštite i osnovna namena 53 - Park prirode - III stepen zaštite - po Uredbi o zaštiti Park prirode Golija.

Iz pregleda za globalnu namenu šume vidi se da 100,0 % šume gazdinske jedinice pripada Parku prirode Golija na osnovu Uredbe o zaštiti Parka prirode Golija.

Namena Površina Zapremina Zapreminski prirast globalna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

16 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9746.2 100.0 7.1 2.5 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9746.2 100.0 7.1 2.5

Globalna namena 16 - zastupljena je na 100,0% površine gazdinske jedinice.

Osnovna namena (prioritetna funkcija):

Površina Zapremina Zapreminski prirast Namena osnovna ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

51 82.81 6.1 31256.5 7.9 377.4 884.5 8.9 10.7 2.8 52 189.40 13.9 62778.3 15.9 331.5 1425.3 14.3 7.5 2.3 53 1093.66 80.1 300705.6 76.2 275.0 7681.1 76.9 7.0 2.6

Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5

Osnovna namena 51 - Park prirode - I stepen zaštite - zastupljena je sa 82.81 ha (6.1 %) po površini, 31256.5 m3 po zapremini (7.9 %), sa prosečnom zapreminom 377.4 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 10.7 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2.5 %.

Osnovna namena 52 - Park prirode - II stepen zaštite - zastupljena je sa 189.40ha (13.9 %) po površini, 62778.3 m3 po zapremini (15,9 %), sa prosečnom zapreminom 331.5 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7.5 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2.3%.

Osnovna namena 53 - Park prirode - III stepen zaštite - zastupljena je sa 1093.66ha (80.1 %) po površini, 300705.6 m3 po zapremini (76,2 %), sa prosečnom zapreminom 275.0 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7.0 m3/ha i procentom tekućeg zapreminskog prirasta 2.6%.

5.2. Stanje sastojina po gazdinskim klasama

Površina Zapremina Zapreminski prirast Gazdinska klasa ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

51351421 19.26 1.4 7480.8 1.9 388.4 158.1 1.6 8.2 2.1 51352421 22.61 1.7 10719.6 2.7 474.1 206.8 2.1 9.1 1.9 51383515 2.26 0.2 617.9 0.2 273.4 37.0 0.4 16.4 6.0 51384515 12.25 0.9 3092.8 0.8 252.5 148.0 1.5 12.1 4.8 51404471 11.77 0.9 5130.4 1.3 435.9 158.5 1.6 13.5 3.1

Ukupno visoke 68.15 5.0 27041.5 6.9 396.8 708.4 7.1 10.4 2.6 51471515 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2

Mihaila Pupina 113

Beograd



Zv/V%

Ukupno VPS 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 Ukupno NC 51 82.81 6.1 31256.5 7.9 377.4 884.5 8.9 10.7 2.8

52352421 155.90 11.4 51960.4 13.2 333.3 1089.7 10.9 7.0 2.1 52358471 3.01 0.2 966.3 0.2 321.0 28.1 0.3 9.3 2.9 52401611 1.96 0.1 701.6 0.2 358.0 18.6 0.2 9.5 2.7 52404471 19.26 1.4 6505.6 1.6 337.8 191.1 1.9 9.9 2.9

Ukupno visoke 180.13 13.2 60133.9 15.2 333.8 1327.5 13.3 7.4 2.2 52471421 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 0.6 0.0 0.1 0.0

Ukupno VPS 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 Ukupno NC 52 189.40 13.9 62778.3 15.9 331.5 1425.3 14.3 7.5 2.3

53351421 85.61 6.3 22562.6 5.7 263.6 521.4 5.2 6.1 2.3 53352421 416.30 30.5 128184.9 32.5 307.9 2723.0 27.3 6.5 2.1 53358471 253.17 18.5 76680.6 19.4 302.9 1807.0 18.1 7.1 2.4 53383515 66.85 4.9 14120.0 3.6 211.2 731.4 7.3 10.9 5.2 53384515 37.74 2.8 9555.0 2.4 253.2 402.8 4.0 10.7 4.2 53401611 36.84 2.7 10691.2 2.7 290.2 338.1 3.4 9.2 3.2 53404471 38.01 2.8 10954.1 2.8 288.2 309.6 3.1 8.1 2.8

Ukupno visoke 934.52 68.4 272748.3 69.1 291.9 6833.5 68.4 7.3 2.5 53360421 69.90 5.1 17917.1 4.5 256.3 488.6 4.9 7.0 2.7 53361421 11.67 0.9 2987.8 0.8 256.0 83.6 0.8 7.2 2.8 53362421 19.93 1.5 941.3 0.2 47.2 23.4 0.2 1.2 2.5

Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7 53470421 15.54 1.1 1887.9 0.5 121.5 89.6 0.9 5.8 4.7 53471421 23.94 1.8 2117.5 0.5 88.4 85.8 0.9 3.6 4.1 53478515 9.39 0.7 2105.8 0.5 224.3 76.6 0.8 8.2 3.6

Ukupno VPS 48.87 3.6 6111.1 1.5 125.0 252.0 2.5 5.2 4.1 53267421 8.77 0.6

Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno NC 53 1093.66 80.1 300705.6 76.2 275.0 7681.1 76.9 7.0 2.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5 Rekapitulacija Ukupno visoke 1182.80 86.6 359923.6 91.2 304.3 8869.4 88.8 7.5 2.5 Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7 Ukupno VPS 72.80 5.3 12970.6 3.3 178.2 525.9 5.3 7.2 4.1 Ukupno šibljaci 8.77 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5

U gazdinskoj jedinici ukupno je izdvojeno 25 gazdinskih klasa.

Najzastupljenija gazdinska klasa je 53.352.421 - Visoka raznodobna šuma bukve je zastupljena, po površini 30,5%, po zapremini 32,5%, po zapreminskom prirastu 27,3% sa prosečnom zapreminom 307,9m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 6,5m3/ha.

Druga po zastupljenosti je gazdinska klasa 53358471 - Visoka šuma bukve i smrče je zastupljena, po površini 18,5%, po zapremini 19,4%, po zapreminskom prirastu 7,1% sa prosečnom zapreminom302,9 m3/ha , sa prosečnim zapreminskim prirastom 7,1m3/ha.

Treća po zastupljenosti je gazdinska klasa 52352421 - Visoka (raznodobna) šuma bukve je najzastupljenija u ovoj namenskoj celini i to po površini 11,4%, po zapremini 13,2% i po zapreminskom prirastu 10,9% sa prosečnom zapreminom 333,3m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7,0m3/ha.

Četvrta p zastupljenosti je gazdinska klasa 53383515 -Visoka šuma belog bora je zastupljena po površini 4,9%, po zapremini 3,6% i zapreminskim prirastom 7,3%, sa prosečnom zapreminom 211,2m3/ha , sa prosečnim zapreminskim prirastom 10,9m3/ha.

Ostale gazdinske klase su znatno manje zastupljene.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.3. Stanje sastojina po poreklu i o čuvanosti

Površina Zapremina Zapreminski prirast Poreklo i očuvanost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

51351421 15.11 1.1 6513.9 1.7 431.1 134.0 1.3 8.9 2.1 51352421 22.61 1.7 10719.6 2.7 474.1 206.8 2.1 9.1 1.9 51383515 2.26 0.2 617.9 0.2 273.4 37.0 0.4 16.4 6.0 51384515 12.25 0.9 3092.8 0.8 252.5 148.0 1.5 12.1 4.8 51404471 11.77 0.9 5130.4 1.3 435.9 158.5 1.6 13.5 3.1

Visoke-očuvane 64.00 4.7 26074.6 6.6 407.4 684.3 6.8 10.7 2.6 51351421 4.15 0.3 966.9 0.2 233.0 24.1 0.2 5.8 2.5

Visoke-razreñene 4.15 0.3 966.9 0.2 233.0 24.1 0.2 5.8 2.5 Ukupno visoke 68.15 5.0 27041.5 6.9 396.8 708.4 7.1 10.4 2.6

51471515 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 VPS-očuvane 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 Ukupno VPS 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 Ukupno NC 51 82.81 6.1 31256.5 7.9 377.4 884.5 8.9 10.7 2.8

52352421 155.90 11.4 51960.4 13.2 333.3 1089.7 10.9 7.0 2.1 52358471 3.01 0.2 966.3 0.2 321.0 28.1 0.3 9.3 2.9 52401611 1.96 0.1 701.6 0.2 358.0 18.6 0.2 9.5 2.7 52404471 19.26 1.4 6505.6 1.6 337.8 191.1 1.9 9.9 2.9

Visoke-očuvane 180.13 13.2 60133.9 15.2 333.8 1327.5 13.3 7.4 2.2 Ukupno visoke 180.13 13.2 60133.9 15.2 333.8 1327.5 13.3 7.4 2.2

52471421 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 VPS-očuvane 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 Ukupno VPS 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 Ukupno NC 52 189.40 13.9 62778.3 15.9 331.5 1425.3 14.3 7.5 2.3

53351421 73.97 5.4 20446.7 5.2 276.4 472.3 4.7 6.4 2.3 53352421 397.68 29.1 124086.5 31.4 312.0 2637.4 26.4 6.6 2.1 53358471 210.70 15.4 65425.0 16.6 310.5 1524.7 15.3 7.2 2.3 53383515 48.58 3.6 10695.8 2.7 220.2 583.6 5.8 12.0 5.5 53384515 37.74 2.8 9555.0 2.4 253.2 402.8 4.0 10.7 4.2 53401611 36.84 2.7 10691.2 2.7 290.2 338.1 3.4 9.2 3.2 53404471 36.05 2.6 10602.0 2.7 294.1 299.3 3.0 8.3 2.8

Visoke-očuvane 841.56 61.6 251502.1 63.7 298.9 6258.2 62.6 7.4 2.5 53351421 11.64 0.9 2115.8 0.5 181.8 49.1 0.5 4.2 2.3 53352421 18.62 1.4 4098.4 1.0 220.1 85.7 0.9 4.6 2.1 53358471 42.47 3.1 11255.6 2.9 265.0 282.3 2.8 6.6 2.5 53383515 18.27 1.3 3424.2 0.9 187.4 147.8 1.5 8.1 4.3 53404471 1.96 0.1 352.2 0.1 179.7 10.3 0.1 5.3 2.9

Visoke-razreñene 92.96 6.8 21246.2 5.4 228.6 575.3 5.8 6.2 2.7 Ukupno visoke 934.52 68.4 272748.3 69.1 291.9 6833.5 68.4 7.3 2.5

53360421 68.28 5.0 17569.5 4.5 257.3 479.3 4.8 7.0 2.7 53361421 11.67 0.9 2987.8 0.8 256.0 83.6 0.8 7.2 2.8

Izdanačke-očuvane 79.95 5.9 20557.3 5.2 257.1 562.9 5.6 7.0 2.7 53360421 1.62 0.1 347.6 0.1 214.6 9.3 0.1 5.7 2.7

Izdanačke-razreñene 1.62 0.1 347.6 0.1 214.6 9.3 0.1 5.7 2.7 53362421 19.93 1.5 941.3 0.2 47.2 23.4 0.2 1.2 2.5

Mihaila Pupina 113

Beograd


Površina Zapremina Zapreminski prirast Poreklo i očuvanost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

Izdanačke-devastirane 19.93 1.5 941.3 0.2 47.2 23.4 0.2 1.2 2.5 Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7

53470421 13.94 1.0 1887.9 0.5 135.4 89.6 0.9 6.4 4.7 53471421 10.67 0.8 1861.6 0.5 174.5 75.0 0.8 7.0 4.0 53478515 9.39 0.7 2105.8 0.5 224.3 76.6 0.8 8.2 3.6

VPS-očuvane 34.00 2.5 5855.2 1.5 172.2 241.2 2.4 7.1 4.1 53470421 1.60 0.1 53471421 13.27 1.0 255.9 0.1 19.3 10.8 0.1 0.8 4.2

VPS-razreñene 14.87 1.1 255.9 0.1 17.2 10.8 0.1 0.7 4.2 Ukupno VPS 48.87 3.6 6111.1 1.5 125.0 252.0 2.5 5.2 4.1

53267421 8.77 0.6 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno NC 53 1093.66 80.1 300705.6 76.2 275.0 7681.1 76.9 7.0 2.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5 Rekapitulacija po poreklu i očuvanosti Visoke-očuvane 1085.69 79.5 337710.5 85.6 311.1 8270.1 82.8 7.6 2.4 Visoke-razreñene 97.11 7.1 22213.1 5.6 228.7 599.3 6.0 6.2 2.7 Ukupno visoke 1182.80 86.6 359923.6 91.2 304.3 8869.4 88.8 7.5 2.5 Izdanačke-očuvane 79.95 5.9 20557.3 5.2 257.1 562.9 5.6 7.0 2.7 Izdanačke-razreñene 1.62 0.1 347.6 0.1 9.3 0.1 Izdanačke-devastirane 19.93 1.5 941.3 0.2 47.2 23.4 0.2 1.2 2.5 Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7 VPS-očuvane 57.93 4.2 12714.7 3.2 219.5 515.1 5.2 8.9 4.1 VPS-razreñene 14.87 1.1 255.9 0.1 17.2 10.8 0.1 0.7 Ukupno VPS 72.80 5.3 12970.6 3.3 178.2 525.9 5.3 7.2 4.1 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5 Rekapitulacija po očuvanosti Ukupno očuvane 1223.57 89.6 370982.5 94.0 303.2 9348.1 93.6 7.6 2.5 Ukupno razreñene 113.60 8.3 22816.6 5.8 200.9 619.4 6.2 5.5 2.7 Ukupno devastirane 19.93 1.5 941.3 0.2 47.2 23.4 0.2 1.2 2.5 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5

Sastojine po poreklu prikazane su prethodnom tabelom:

1. Visoke sastojine:

Visoke šume su najzastupljenije, obuhvataju po površini 86,0%, po zapremini 91,2%, po zapreminskom prirastu 88,8% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom 304,3m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7,5m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom2,5 %.

2. Izdanačke sastojine

Izdanačke šume su zastupljene po površini 7,4%, po zapremini 5,5% po zapreminskom prirastu 6,0% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom215,2 m3/ha i prosečnim zapreminskim prirastom 5,9m3/ha, i tekućim zapreminskim prirastom2,7 %.

3. Veštački podignute sastojine

Veštački podignute sastojine su zastupljene po površini5,3 %, po zapremini 3,3%, po zapreminskom prirastu 5,3% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom178,2 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7,2m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom 4,1%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5. Šibljaci

Šibljaci su zastupljeni po površini 8,77 % u odnosu na obraslu površinu gazdinske jedinice.

Zaključak je da u gazdinskoj jedinici dominiraju visoke šume: po površini, zapremini, zapreminskom prirastu, po prosečnoj zapremini po hektaru, prosečnim zapreminskim prirastom po hektarušto se može karakterisati kao jako dobro stanje šuma ove gj.

Po očuvanosti sastojine možemo prikazati:

1. Očuvane sastojine

Očuvane šume su najzastupljenije, po površini 89,6%, po zapremini 94,0%, po zapreminskom prirastu 93,6% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom 303,2m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 7,6m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom 2,5%.

2. Razreñene sastojine

Razreñene šume su zastupljene po površini 8,3%, po zapremini 5,8%, po zapreminskom prirastu6,2 % u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice sa prosečnom zapreminom200,9 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom 5,5m3/ha, sa tekućim zapreminskim prirastom 2,7%.

3. Devastirane sastojine

Devastirane šume su zastupljene po površini1,5%, po zapremini 0,2%, po zapreminskom prirastu0,2 % u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom47,2 m3/ha i sa prosečnim zapreminskim prirastom1,2 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom 2,5%.

4. Šibljaci

Šibljaci su zastupljeni po površini 0,6% u odnosu na obraslu površinu gazdinske jedinice.

Posmatrano u gazdinskoj jedinici dominiraju visoke očuvane sastojine, sa dobrom prosečnom zapreminom i zapreminskim prirastom po hektaru.

5.4. Stanje sastojina po smesi

Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

51351421 19.26 1.4 7480.8 1.9 388.4 158.1 1.6 8.2 2.1 51352421 22.61 1.7 10719.6 2.7 474.1 206.8 2.1 9.1 1.9 51383515 2.26 0.2 617.9 0.2 273.4 37.0 0.4 16.4 6.0

Visoke-čiste 44.13 3.2 18818.3 4.8 426.4 401.9 4.0 9.1 2.1 51384515 12.25 0.9 3092.8 0.8 252.5 148.0 1.5 12.1 4.8 51404471 11.77 0.9 5130.4 1.3 435.9 158.5 1.6 13.5 3.1

Visoke-mešovite 24.02 1.8 8223.2 2.1 342.3 306.6 3.1 12.8 3.7 Ukupno visoke 68.15 5.0 27041.5 6.9 396.8 708.4 7.1 10.4 2.6

51471515 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 VPS-mešovite 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 Ukupno VPS 14.66 1.1 4215.0 1.1 287.5 176.1 1.8 12.0 4.2 Ukupno NC 51 82.81 6.1 31256.5 7.9 377.4 884.5 8.9 10.7 2.8

52352421 155.90 11.4 51960.4 13.2 333.3 1089.7 10.9 7.0 2.1 52401611 1.96 0.1 701.6 0.2 358.0 18.6 0.2 9.5 2.7

Visoke-čiste 157.86 11.6 52662.0 13.3 333.6 1108.3 11.1 7.0 2.1 52358471 3.01 0.2 966.3 0.2 321.0 28.1 0.3 9.3 2.9 52404471 19.26 1.4 6505.6 1.6 337.8 191.1 1.9 9.9 2.9


52471421 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 VPS-mešovite 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7 Ukupno VPS 9.27 0.7 2644.5 0.7 285.3 97.8 1.0 10.5 3.7

Mihaila Pupina 113

Beograd


Površina Zapremina Zapreminski prirast Mešovitost sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha

Zv/V%

Ukupno NC 52 189.40 13.9 62778.3 15.9 331.5 1425.3 14.3 7.5 2.3 53351421 85.61 6.3 22562.6 5.7 263.6 521.4 5.2 6.1 2.3 53352421 416.30 30.5 128184.9 32.5 307.9 2723.0 27.3 6.5 2.1 53383515 66.85 4.9 14120.0 3.6 211.2 731.4 7.3 10.9 5.2 53401611 36.84 2.7 10691.2 2.7 290.2 338.1 3.4 9.2 3.2

Visoke-čiste 605.60 44.3 175558.6 44.5 289.9 4314.0 43.2 7.1 2.5 53358471 253.17 18.5 76680.6 19.4 302.9 1807.0 18.1 7.1 2.4 53384515 37.74 2.8 9555.0 2.4 253.2 402.8 4.0 10.7 4.2 53404471 38.01 2.8 10954.1 2.8 288.2 309.6 3.1 8.1 2.8


53360421 69.90 5.1 17917.1 4.5 256.3 488.6 4.9 7.0 2.7 53362421 18.23 1.3 864.8 0.2 47.4 21.9 0.2 1.2 2.5

Izdanačke-čiste 88.13 6.5 18781.8 4.8 213.1 510.4 5.1 5.8 2.7 53361421 11.67 0.9 2987.8 0.8 256.0 83.6 0.8 7.2 2.8 53362421 1.70 0.1 76.5 0.0 45.0 1.5 0.0 0.9 1.9

Izdanačke-mešovite 13.37 1.0 3064.3 0.8 229.2 85.1 0.9 6.4 2.8 Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7

53470421 15.54 1.1 1887.9 0.5 121.5 89.6 0.9 5.8 4.7 VPS-čiste 15.54 1.1 1887.9 0.5 121.5 89.6 0.9 5.8 4.7

53471421 23.94 1.8 2117.5 0.5 88.4 85.8 0.9 3.6 4.1 53478515 9.39 0.7 2105.8 0.5 224.3 76.6 0.8 8.2 3.6

VPS-mešovite 33.33 2.4 4223.3 1.1 126.7 162.4 1.6 4.9 3.8 Ukupno VPS 48.87 3.6 6111.1 1.5 125.0 252.0 2.5 5.2 4.1

53267421 8.77 0.6 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno NC 53 1093.66 80.1 300705.6 76.2 275.0 7681.1 76.9 7.0 2.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5 Rekapitulacija po poreklu i mešovitosti Visoke-čiste 807.59 59.1 247038.9 62.6 305.9 5824.2 58.3 7.2 2.4 Visoke-mešovite 375.21 27.5 112884.7 28.6 300.9 3045.2 30.5 8.1 2.7 Ukupno visoke 1182.80 86.6 359923.6 91.2 304.3 8869.4 88.8 7.5 2.5 Izdanačke-čiste 88.13 6.5 18781.8 4.8 213.1 510.4 5.1 5.8 2.7 Izdanačke-mešovite 13.37 1.0 3064.3 0.8 229.2 85.1 0.9 6.4 2.8 Ukupno izdanačke 101.50 7.4 21846.2 5.5 215.2 595.6 6.0 5.9 2.7 VPS-čiste 15.54 1.1 1887.9 0.5 121.5 89.6 0.9 5.8 4.7 VPS-mešovite 57.26 4.2 11082.7 2.8 193.6 436.3 4.4 7.6 3.9 Ukupno VPS 72.80 5.3 12970.6 3.3 178.2 525.9 5.3 7.2 4.1 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5 Rekapitulacija po mešovitosti Ukupno čiste 911.26 66.7 267708.6 67.8 293.8 6424.2 64.3 7.0 2.4 Ukupno mešovite 445.84 32.6 127031.8 32.2 284.9 3566.6 35.7 8.0 2.8 Ukupno šibljaci 8.77 0.6 Ukupno GJ 1365.87 100.0 394740.4 100.0 289.0 9990.9 100.0 7.3 2.5

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanje sastojina po mešovitosti je sledeće:

1. Čiste sastojine

Čiste šume (visoke, izdanačke i veštački podignute sastojine) su najzastupljenije, po površini 66,7%, po zapremini 67,8%,po zapreminskom prirastu 64,3% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom293,8 m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom7,0 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom2,4 %.

2. Mešovite sastojine

Mešovite šume (visoke, izdanačke i veštački podignute sastojine) su zastupljene, po površini 32,6%, po zapremini 32,2%, po zapreminskom prirastu 35,7% u odnosu na obraslu površinu, zapreminu i zapreminski prirast gazdinske jedinice, sa prosečnom zapreminom 284,9m3/ha, sa prosečnim zapreminskim prirastom8,0 m3/ha i tekućim zapreminskim prirastom 2,8%.

3. Šibljaci

Šibljaci su zastupljeni 0,6% u odnosu na obraslu površinu gazdinske jedinice i kod njih nije odreñivana mešovitost.

Zaključak je da u gazdinskoj jedinici dominiraju čiste (visoke, izdanačke i veštački podignute sastojine) šume. Potrebno je u gazdinskoj jedinici formirati i održavati mešovite sastojine (visoke, izdanačke i veštački podignute sastojine), jer su mešovite sastojine produktivnije, kvalitetnije i zdravstveno stabilnije. To se postiže sprovoñenjem odreñenih planiranih vrsta seča i uzgojnih mera.

5.5. Stanje sastojina po vrsti drve ća

Zapremina Zapreminski prirast Vrste drveća

m3 % m3 % Zv/V%

Namenska celina 51 Bk 18224.5 4.6 362.3 3.6 2.0 Tres 134.5 0.0 4.7 0.0 3.5 Brz 98.4 0.0 3.8 0.0 3.8 SvVrb 94.5 0.0 2.7 0.0 2.8 Ukupno lišćari 18552.0 4.7 373.4 3.7 2.0 Smr 9182.6 2.3 325.6 3.3 3.5 Bbor 3501.8 184.3 Cbor 20.1 0.0 1.2 0.0 6.0 Ukupno četinari 12704.5 3.2 511.1 5.1 4.0 NC 51 31256.5 7.9 884.5 8.9 2.8 Namenska celina 52 Bk 53039.3 13.4 1105.2 11.1 2.1 OML 158.7 0.0 4.4 0.0 2.7 Jav 98.7 0.0 2.6 0.0 2.6 Tres 61.7 0.0 2.1 0.0 3.4 CGrb 54.3 0.0 2.0 0.0 3.6 Brz 38.1 0.0 1.6 0.0 4.2 SvVrb 15.1 0.0 0.4 0.0 2.5 Gr 10.0 0.0 0.3 0.0 3.4 Pjas 9.7 0.0 0.2 0.0 2.5 Pjav 8.8 0.0 0.3 0.0 3.3 Otl 5.5 0.0 0.3 0.0 5.3 Ukupno lišćari 53500.0 13.6 1119.3 11.2 2.1 Smr 8880.0 2.2 290.1 2.9 3.3 Bbor 287.7 0.1 11.8 0.1 4.1

Mihaila Pupina 113

Beograd



m3 % m3 % Zv/V%

Jel 97.3 0.0 3.4 0.0 3.5 Cbor 13.4 0.0 0.7 0.0 4.9 Ukupno četinari 9278.3 2.4 305.9 3.1 3.3 NC 52 62778.3 15.9 1425.3 14.3 2.3 Namenska celina 53 Bk 234522.5 59.4 5120.6 51.3 2.2 Tres 392.1 0.1 12.1 0.1 3.1 Gr 242.6 0.1 7.6 0.1 3.1 OML 241.8 0.1 6.2 0.1 2.6 CGrb 221.9 0.1 9.3 0.1 4.2 SvVrb 205.8 0.1 5.3 0.1 2.6 Jav 203.8 0.1 5.1 0.1 2.5 Cer 37.0 0.0 1.9 0.0 5.0 Brz 23.3 0.0 1.0 0.0 4.4 Kit 13.5 0.0 0.4 0.0 2.7 Pjas 8.1 0.0 0.2 0.0 2.5 KrLip 5.0 0.0 0.3 0.0 5.3 Jas 5.0 0.0 0.1 0.0 2.9 Mles 4.2 0.0 0.2 0.0 3.7 Otl 4.0 0.0 0.2 0.0 4.2 BVrb 3.0 0.0 0.1 0.0 2.1 Bjas 1.7 0.0 0.1 0.0 3.1 Pjav 1.0 0.0 0.0 0.0 3.4 Cjas 0.9 0.0 0.0 0.0 3.9 Ukupno lišćari 236137.2 59.8 5170.5 51.8 2.2 Smr 41381.1 10.5 1381.3 13.8 3.3 Bbor 22944.3 5.8 1121.3 11.2 4.9 Jel 242.6 0.1 7.9 0.1 3.3 Cbor 0.3 0.0 0.0 0.0 7.0 Ukupno četinari 64568.4 16.4 2510.5 25.1 3.9 NC 53 300705.6 76.2 7681.1 76.9 2.6 Ukupno GJ 394740.4 100.0 9990.9 100.0 2.5 Rekapitulacija za GJ Biser voda - Vranji Krš - Lisa - Borje Bk 305786.3 77.5 6588.1 65.9 2.2 Tres 588.3 0.1 18.9 0.2 3.2 OML 400.5 0.1 10.6 0.1 2.6 SvVrb 315.5 0.1 8.4 0.1 2.6 Jav 302.5 0.1 7.7 0.1 2.6 CGrb 276.2 0.1 11.2 0.1 4.1 Gr 252.6 0.1 7.9 0.1 3.1 Brz 159.9 0.0 6.4 0.1 4.0 Cer 37.0 0.0 1.9 0.0 5.0 Pjas 17.8 0.0 0.4 0.0 2.5 Kit 13.5 0.0 0.4 0.0 2.7 Pjav 9.8 0.0 0.3 0.0 3.3 Otl 9.5 0.0 0.5 0.0 4.8

Mihaila Pupina 113

Beograd



m3 % m3 % Zv/V%

KrLip 5.0 0.0 0.3 0.0 5.3 Jas 5.0 0.0 0.1 0.0 2.9 Mles 4.2 0.0 0.2 0.0 3.7 BVrb 3.0 0.0 0.1 0.0 2.1 Bjas 1.7 0.0 0.1 0.0 3.1 Cjas 0.9 0.0 0.0 0.0 3.9 Ukupno lišćari 308189.2 78.1 6663.3 66.7 2.2 Smr 59443.7 15.1 1997.1 20.0 3.4 Bbor 26733.8 6.8 1317.3 13.2 4.9 Jel 340.0 0.1 11.3 0.1 3.3 Cbor 33.8 0.0 1.9 0.0 5.6 Ukupno četinari 86551.2 21.9 3327.6 33.3 3.8 Ukupno GJ 394740.4 100.0 9990.9 100.0 2.5

Prikaz vrsta u gazdinskoj jedinici:

U ovoj gazdinskoj jedinici od lišćarskih vrste drveca bukva je glavna vrsta drveća i njena zastupljenost iznosi 77,5% od ukupne zapremine gazdinske jedinice.Po zapreminskim prirastom bukva učestvuje sa 65,9%.Od ostalih evidentirnih lišćarskih vrsta (grab,c.grab,javor,oml,trešnja) drvne zapremine su minimalne svega 0,6%i ove vrste drveća treba sačuvati( nisu planirane za seču).

Četinari su zastupljeni po zapremini sa 21,9% i 33,3% po zapreminskom prirastu Od četinarskih vrsta smrča je najzastupljenija vrsta sa 15,1% učešća u drvnoj zapremini ove gj.Evidentirane četinarske vrste pored smrče su beli bor sa 6,8%,jela sa 0,1%drvne zapremine ove gj.

Zaključak je da gazdinskom jedinicom dominiraju lišćarske sastojine i lišćarsko četinarske sastojine, najčešće bukve, dok četinarske vrste formiraju mali broj čistih sastojina, ali su četinari zastupljeni i u mešovitim sastojinama.

Od vrsta pojedinačno: bukva kao dominantna vrsta obuhvata 77,5% zapremine i 65,9% zapreminskog prirasta, smrča obuhvata 15,1 % zapremine i 20,0% zapreminskog prirasta, beli bor obuhvata 6,8 %zapremine i 13,2% zapreminskog prirasta, dok sve ostale vrste zajedno obuhvataju svega 0,6% zapremine i 0,9% zapreminskog prirasta ove gazdinske jedinice.

5.6. Stanje sastojina po debljinskoj strukturi

Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A povrsina svega

do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90 zapreminski

prirast gazdinska klasa

ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3

51351421 19.26 7480.8 470.3 1536.4 1831.6 2061.5 1209.5 371.5 158.1 51352421 22.61 10719.6 384.6 1105.8 2966.2 2689.8 2793.3 779.9 206.8 51383515 2.26 617.9 452.0 122.4 43.5 37.0 51384515 12.25 3092.8 1016.5 1313.4 685.1 77.7 148.0 51404471 11.77 5130.4 489.0 1723.3 1679.8 910.1 137.4 190.8 158.5 51471515 14.66 4215.0 2741.4 1473.6 176.1

NC 51 82.81 31256.5 5553.7 7275.0 7206.2 5739.1 4140.2 1342.2 884.5 52352421 155.90 51960.4 2662.2 6687.3 11455.4 12758.5 11807.4 4868.1 1249.0 171.5 300.8 1089.7 52358471 3.01 966.3 169.8 321.2 214.4 157.7 103.1 28.1 52401611 1.96 701.6 19.4 62.7 164.4 173.7 281.5 18.6 52404471 19.26 6505.6 704.9 2212.0 1798.5 1058.8 661.9 69.5 191.1 52471421 9.27 2644.5 1028.5 979.4 375.4 198.2 44.6 18.5 97.8

Mihaila Pupina 113

Beograd


Z A P R E M I N A P O D E B L J I N S K I M R A Z R E D I M A povrsina svega

do 10 cm 11 do 20 21 do 30 31 do 40 41 do 50 51 do 60 61 do 70 71 do 80 81 do 90 iznad 90 zapreminski

prirast gazdinska klasa

ha m3 O I II III IV V VI VII VIII IX m3

NC 52 189.40 62778.3 4584.8 10262.6 14008.0 14346.9 12898.5 4956.1 1249.0 171.5 300.8 1425.3 53267421 8.77 53351421 85.61 22562.6 2117.6 5153.5 6503.3 4232.6 2666.0 1356.1 533.4 521.4 53352421 416.30 128184.9 6972.0 18576.7 32479.0 37367.8 22024.7 7519.7 2878.1 162.8 204.1 2723.0 53358471 253.17 76680.6 5993.3 11403.0 20062.4 20265.2 13820.1 4523.2 613.4 1807.0 53360421 69.90 17917.1 312.8 2861.8 5929.7 5882.8 1749.7 680.7 470.9 28.7 488.6 53361421 11.67 2987.8 84.2 517.8 857.4 824.3 235.7 113.2 168.8 186.4 83.6 53362421 19.93 941.3 467.0 135.5 187.0 48.0 43.7 60.0 23.4 53383515 66.85 14120.0 4957.1 5064.1 3524.3 487.7 86.8 731.4 53384515 37.74 9555.0 2026.6 3455.7 3110.5 914.5 47.7 402.8 53401611 36.84 10691.2 623.8 1362.4 2500.8 2689.5 2092.2 1422.5 338.1 53404471 38.01 10954.1 1107.7 2844.3 2843.0 2516.0 1398.2 245.0 309.6 53470421 15.54 1887.9 1499.9 387.9 89.6 53471421 23.94 2117.5 1377.5 466.5 98.4 136.8 38.4 85.8 53478515 9.39 2105.8 383.5 911.3 588.8 21.9 70.1 130.1 76.6

NC 53 1093.66 300705.6 864.0 30574.0 56599.4 78465.7 70661.1 43098.0 15836.3 4240.0 162.8 204.1 7681.1 Ukupno GJ 1365.87 394740.4 864.0 40712.5 74137.0 99680.0 90747.1 60136.8 22134.7 5489.0 334.3 504.9 9990.9

Prikaz debljinske strukture za gazdinsku jedinicu je sledeći:

Iz prikazanog tabelarnog prikaza zaključuje se da se najveći deo debljinske strukture nalazi u trećem debljinskom razredu (debljine 31-40 cm) 25,3%, po zastupljenosti zatim sledi četvrti debljinski razred (debljine 41-50 cm) sa 23,0%, zatim slede drugi debljinski razred (debljine 21-30 cm) sa 18,8%, sledi peti debljinski razred (debljine 51-60 cm) sa 15,2%, sledi prvi debljinski razred (debljine 11-20 cm) sa 10,3%, sledi šesti debljinski razred (debljine 61-70 cm) sa 5,6%, sledi sedmi debljinski stepen (debljine 71-80 cm) sa 1,4%, sledi nulti debljinski razred (debljine do10 cm)sa 0,2%, a najmanje zastupljeni su osmi i deveti debljinski razred.

Raspodela debljinske strukture po stepenima Bioleja:

Površina Ukupna

zapremina Zapremina do 30cm Zapremina od 31cm-50cm Zapremina preko 50cm

Namenska celina ha m3 m3 % m3 % m3 %

Ukupno NC 51 82,81 31256,5 12828,7 41,0 12945,3 41,5 5482,4 17,5 Ukupno NC 52 189,40 62778,3 14847,4 23,6 28354,9 45,2 19575,9 31,2 Ukupno NC 53 1093,66 300705,6 88037,4 29,3 149126,8 49,6 63541,2 21,1 Ukupno 1365,87 394740,4 115713,5 29,3 190427,0 48,2 88599,5 22,5

Raspodela debljinske strukture po stepenima Bioleja je sledeća: učešće tankog materijala do 30cm je 29,3%, učešće srednje debelog materijala debljine 30cm do 50cm je48,2 % i učešće debelog materijala debljine preko 50cm je 22,5%, u odnosu na ukupnu zastupljenost debljinske strukture po debljinskim razredima za gazdinsku jedinicu.

Može se zaključiti da je najzastupljeniji srednje jak materijal, a njegovo učešće je približno polovini ukupno evidentirane mase, dok je i jak materijal zastupljen u relativno velikom procentu što ukazuje na kompletnu strukturu drvne zapremine ove gj.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.7. Stanje sastojina po starosti

Širina dobnih razreda u zavisnosti od porekla sastojina je sledeća:

• Visoke šume bukve širina dobnog razreda je 20 godina - ophodnja 120 god. • Visoke šume smrče širina dobnog razreda je 20 godina -ophodnja 120 god. • Visoke šume belog bora,širina dobnog razreda je 20 godina -ophodnja 140 god. • Izdanačke šume bukve širina dobnog razreda je 10 godina - ophodnja 80 god. • Veštački podignute sastojine, širina dobnog razreda je 10 godina - ophodnja 100 godina(sastojine koje nisu na svom staništu),a veštački podignute

sastojine na svom staništu orijentaciona ophodnja je 120 godina

DOBNI RAZREDI

I gazdinska klasa p v zv

svega slabo obr.

dobro obr.

II III IV V VI VII VIII

NAMENSKA CELINA 51

Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina

p 19.26 4.15 15.11

v 7480.8 966.9 6513.9

51351421 zv 158.1 24.1 134.0

p 2.26 2.26

v 617.9 617.9

51383515 zv 37.0 37.0

p 12.25 12.25

v 3092.8 3092.8

51384515 zv 148.0 148.0

p 33.77 2.26 16.40 15.11

v 11191.5 617.9 4059.7 6513.9

ukupno zv 343.1 37.0 172.1 134.0

Veštački podignute sastojine - širina dobnog razreda 10 godina

p 14.66 14.66

v 4215.0 4215.0

51471515 zv 176.1 176.1

p 14.66 14.66

v 4215.0 4215.0

ukupno zv 176.1 176.1 NAMENSKA CELINA 52


p 9.27 0.45 5.93 2.89

v 2644.5 121.9 1569.0 953.6

52471421 zv 97.8 4.9 59.5 33.3

p 9.27 0.45 5.93 2.89

v 2644.5 121.9 1569.0 953.6

ukupno zv 97.8 4.9 59.5 33.3 NAMENSKA CELINA 53

Visoke sastojine - širina dobnog razreda 20 godina

p 85.61 39.75 41.88 2.08 1.90

v 22562.6 11401.3 10103.3 595.0 463.0

53351421 zv 521.4 270.3 229.0 12.7 9.5

p 66.85 66.85

v 14120.0 14120.0

53383515 zv 731.4 731.4

Mihaila Pupina 113

Beograd


DOBNI RAZREDI

I gazdinska klasa p v zv

svega slabo obr.

dobro obr.

II III IV V VI VII VIII

p 37.74 35.68 2.06

v 9555.0 9241.6 313.4

53384515 zv 402.8 390.4 12.4

p 0.72 0.72

v 276.7 276.7

53401611 zv 7.2 7.2

p 1.17 1.17

v 435.7 435.7

53404471 zv 10.5 10.5

p 192.09 102.53 42.53 43.05 2.08 1.90

v 46949.83 23361.54 11991.36 10538.92 594.97 463.04

ukupno zv 1673.40 1121.89 289.91 239.45 12.68 9.46

Izdanačke sastojine -širina 10 godina

p 69.90 31.10 29.84 8.96

v 17917.1 8387.7 7432.7 2096.6

53360421 zv 488.6 235.3 203.0 50.3

p 11.67 2.42 9.25

v 2987.8 653.7 2334.1

53361421 zv 83.6 19.4 64.3

p 81.57 31.10 32.26 18.21

v 20904.9 8387.7 8086.5 4430.8

ukupno zv 572.2 235.3 222.4 114.6


p 15.54 3.48 0.30 11.76

v 1887.9 1887.9

53470421 zv 89.6 89.6

p 23.94 8.10 10.62 5.22

v 2117.5 1176.3 941.2

53471421 zv 85.8 48.6 37.2

p 9.39 2.88 6.51

v 2105.8 475.0 1630.8

53478515 zv 76.6 20.8 55.8

p 33.33 8.40 22.38 5.22 2.88 6.51

v 4223.3 3064.11 941.22 475.01 1630.78

ukupno zv 162.4 138.16 37.19 20.83 55.80

U namenskoj celini 51 prisutan je nenormalan razmer dobnih razreda u visokim prirodnim sastojinma u sledećim gazdinskim klasama:51.351.421,51.383.515i 51.384.515 U gaz.klasi 51.351.421 visoka jednodobna šuma bukve na različitim smeñim zemljištima zastuplene su srednjedobne sastojine,a nedostatak mladih i dozrevajućih sastojina.U gaz.klasi 51.383.515 visoka prirodna sastojina belog bora na humusno-silikatnim i smeñim zemljištima zastupljene su mlade sastojine,a nedostatak srednjedobnih i dozrevajućih sastojina.U gaz.klasi51.384.515 visoka mešovita šuma belog bora na humusno-silikatnim i smeñim zemljištima prisutne su srednjedobne sastojine a nedostatak mladih i dozrevajućih sastojina.

U veštačkim podignutim sastojinama gaz.klasa 51.471.515 veštački podignuta mešovita sastojina smrče zastupljene su srednjedobne sastojine a nedostatak mladih i dozrevajućih sastojina.

U namenskoj celini 52 prisutan je nenormalan razmer dobnih razreda u gaz.klsi 52.471.421 veštački podignuta mešovita sastojina smrče zastupljene su sredodobne sastojine a nedostatak mladih i zrelih sastojina ove gaz.klase.

U namenskoj celini 53 prisutan je nešto normalniji razmer dobnih razreda.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Kod visokih sastojina bukve gazdinska klasa 53.351.421najzastupljeniji je peti dobni razred, zatim sledi četvrti dobni razred, sledi šesti,a zatim sedmi dobni razred koji su po površini približno zastupljeni, dok se sastojine ne nalaze u prva tri dobna razreda(nedostatak mladih sastojina).

Izdanačke sastojine poseduju nenormalan razmer dobnih razreda, a najzastupljenije su sastojine u šestom, zatim sedmim i osmom dobnom razredu(nedostatak mladih i srednjedobnih sastojina).

Kod veštački podignutih sastojina prisutan je normalniji razmer dobnih razreda gde se vps sastojine najviše nalaze u trećem dobnom razredu.

U gazdinskim klasama visokih šuma - najveća je zastupljenost dozrevajućih i zrelih sastojina, u kojima će se po potrebi započeti ili nastaviti proces obnavljanja. U srednjodobnim sastojinama merama nege-proredama treba i dalje gajiti sastojine do starosti ophodnje.

U gazdinskim klasama izdanačkih šuma prisutne su i starije sastojine (zrele za ophodnju) u kojima će se oplodnim sečama započeti konverzija. U srednjodobnim sastojinama planirane su mere nege-proredne seče.

Kod veštački podignutih sastojina prisutne su mladei srednjodobne sastojine u kojima će biti planirane mere nege, čišćenje i prorede.

5.8. Stanje vešta čki podignutih sastojina


Zv/V%

Veštački podignute sastojine starosti preko 20 godina 51471515 14.66 20.1 4215.0 32.5 287.5 176.1 33.5 12.0 4.2

NC 51 14.66 20.1 4215.0 32.5 287.5 176.1 33.5 12.0 4.2 52471421 9.27 12.7 2644.5 20.4 285.3 97.8 18.6 10.5 3.7

NC 52 9.27 12.7 2644.5 20.4 285.3 97.8 18.6 10.5 3.7 53470421 11.76 16.2 1887.9 14.6 160.5 89.6 17.0 7.6 4.7 53471421 15.84 21.8 2117.5 16.3 133.7 85.8 16.3 5.4 4.1 53478515 9.39 12.9 2105.8 16.2 224.3 76.6 14.6 8.2 3.6

NC 53 36.99 50.8 6111.1 47.1 165.2 252.0 47.9 6.8 4.1

Ukupno VPS preko 20 god 60.92 83.7 12970.6 100.0 212.9 525.9 100.0 8.6 4.1

Veštački podignute sastojine starosti do 20 godina 53470421 3.78 5.2 53471421 8.10 11.1

NC 53 11.88 16.3

Ukupno VPS do 20 god 11.88 16.3

Ukupno VPS GJ 72.80 100.0 12970.6 100.0 178.2 525.9 100.0 7.2 4.1

Stanje veštački podignutih sastojina prikazano je na osnovu starosti.

Ukupno vps se nalaze na površini od 72,80ha sa ukupnom zapreminom od 12970,6m3 ili 3,3% od ukupne zpremine ove gj.. Vps obuhvataju 5,3% ukupno obrasle površine, 3,3% ukupne zapremine i 5,4%ukupnog zapreminskog prirasta. Prosečna zapremina po hektaru iznosi 178,2m3/ha, prosečan zapreminski prirast 7,2m3/ha a procenat prirasta 4,1 %.

Veštački podignute sastojine mlañe od 20 godina zauzimaju11,88 ha ili 16,3% svih vps, a veštačke sastojine starije od 20 godina zauzimaju 60,92 ha ili 83,7% svih vps.

Veštački podignute mešovite sastojine smrče su najzastupljenije vps i one se nalaze na površini od 47,87 ha, zatim slede sastojine vps smrče koje se nalaze na površini od 15,54ha i veštački podignute mešovite sastojine belog bora nalaze se na površini od 9,39 ha.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.9. Zdravstveno stanje sastojina

U bukovim sastojinama na osnovu opšteg uvida, na najvećem delu površine gde su one zastupljene, zdravstveno stanje je dobro i zadovoljavajuće. Treba napomenuti pojavu obolenja kore kod bukve u previše razreñenim, odnosno devastiranim sastojinama, koja je posledica prevelike otvorenosti, ali je reč samo o pojedinačnim stablima koja ne utiču na generalno opredelenje o dobrom zdravstvenom stanju bukovih sastojina ove gazdinske jedinice.

U visokim mešovitim sastojinama lišćara i četinara nisu primećena ni fitopatološka kao ni entomološka oboljenja, samim tim što su te mešovite sastojine biološki stabilnije.U 15 odeljenju evidentirana je pojava sušenja stabala smrče koja su na vreme uklonjena iz sastojine.U predhodnom ureñajnom periodu evidentirani su snegolomi i vetrolomi(slučajni prinos) pa je celokupna drvna zapremina na vreme uklonjena iz sastojina.

Zdravstveno stanje veštački podignutih sastojina je zadovoljavajuće. Ovde treba spomenuti da je u smrčevim kulturama u manjoj meri primećena pojava hermesa (Chermes abietis) koja je uobičajena za starost ovih satojina, te ona značajnije ne utiče na dalji razvoj i kvalitet pojedinih stabala. Kod drugih četinarskih vrsta prvenstveno bora javlja se crvenilo četina, ali ne u intenzitetu koji predstavlja opasnost po sastojinu.

Ukupno gledano zdravstveno stanje na teritoriji ove gazdinske jedinice je u potpunosti zadovoljavajuće.

Pored svega potrebno je permanentno pratiti zdravstveno stanje i ako doñe do negativnih uticaja, prvenstveno snegoloma i vetroizvala, blagovremeno treba izvršiti adekvatne mere nege.

Šume i šumsko zemljište se u zavisnosti od stepena ugroženosti od požara svrstavaju u šest kategorija i to:

• I stepen - sastojine i kulture borova i ariša 128,49ha 9,0% • II stepen - sastojine i kulture smrče, jele i drugih četinara 102,21ha 7,1% • III stepen - sastojine i kulture lišćara i četinara 325,22ha 22,8% • IV stepen - sastojine i kulture hrasta i graba - - • V stepen - sastojine bukve i drugih lišćara 801,18ha 56,0% • VI stepen - šikare, šibljaci i čistine 72,94ha 5,1%

Ukupno GJ: 1430,04 ha 100,0%

Ovaj prikaz ukazuje da se najveća površina šume ove gazdinske jedinice nalazi u V grupi (56,0%% ukupne površine), što ove šume čini manje ugroženim od požara.

Jako ugorožene sastojine (I i II stepen) zauzimaju 16,1%, srednje ugrožene sastojine (III i IV stepen) zauzimaju 22,8% i slabo ugrožene sastojine (V i VI stepen) zauzimaju 61,1% ukupne površine gazdinske jedinice.

5.10. Stanje neobraslih površina

Struktura neobrslih površina je sledeća:

Kategorija zemljišta Površina (ha) % % GJ

Šumsko zemljište (pašnjaci, goleti i slično) 51,64 80,5 3,6

Neplodno (putevi, kamenjari i slično) 12,53 19,5 0,9

U k u p n o : 64,17 100,0 4,5 Učešće neobraslih površina u ukupnoj površini gazdinske jedinice (1430,04ha) iznosi 64,17ha ili 4,5%. Od toga na šumsko zemljište otpada 3,6%, a na neplodno

zemljište 0,9%.

Što se tiče neobraslog zemljišta u gazdinskoj jedinici, radi se uglavnom o manjim čistinama i proplancima tipičnog šumskog karaktera.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.11. Fonda i stanje divlja či

U lovnom smislu teritorija ove gazdinske jedinice pripada lovištu "Biser voda - Divan" koje zauzima šire područje, a kojim gazduje JP "Srbijašume" preko šumskog gazdinstva "Šumarstvo" - Raška.

Ovo lovište je izdvojeno na površini 11.080 ha a ustanovljeno je 1995.godine rešenjem ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje je objavljeno u Službenom glasniku RS br. 29/95. Rešenjem broj 47/95 je dato na upravljanje i gazdovanje JP "Srbijašume".

Lovnom osnovom, koja je urañena u skladu sa odredbom Ugovora o uslovima korišćenja lovišta, su precizirane sve neophodne mere za poboljšanje i unapreñenje postojećeg stanja u ovom lovištu, a samim tim i na prostoru ove gazdinske jedinice.

Lovno produktivna površina za gajene vrste divljači, zeca, je 8000ha. Bonitet lovišta za zeca je III bonitet, a ekonomski kapacitet je 600 komada.

Ovde treba napomenuti da su gajene vrste divljači:

• zec (Lepus europeus) • srna

Od ostalih vrsta divljači koje će se štititi i koristiti u meri koju dozvoljavaju prirodni uslovi i ukupno stanje u lovištu, treba navesti: srneću divljač, divlju svinju, golub grivnjaš, divlja patka. Od vrsta koje će se samo štititi, a nalaze se u lovišti, i one se neće gajiti niti koristiti su: medved, kukavica, , orao zmijar, šumska sova. A treba navesti i vrste divljači koje će se samo koristiti, a neće se gajiti: lisica, divlja mačka i tvor.

Brojno stanje divljači, na dan 31.03.2017 godine u lovištu, na osnovu prebrojavanja je sledeće:

• medvedi - 6 komada • srneća divljač - 50 komada • divlje svinje - 48 komada • zec - 112 komada • vuk-8 komada • lisica-52 komada • jazavac-12 komada • divljih mačaka -9 komada • veverica - 60 komada • lasica -31 komada • kuna -50 komada • poljskih jarebica -100 komada • kamenjarki -50 komada • golub grivnaš - 150 komda • vrane i gavranovi -150 komada

Opšti ciljevi gazdovanja lovištem "Biser voda - Divan" sastoji se u zaštiti, lovu i korišćenju divljači, tako da se merama gazdovanja obezbedi gajenje glavnih vrsta divljači u broju i kvalitetu koji dozvoljavaju prirodni uslovi u lovištu, kao i zaštita i korišćenje sporednih vrsta divljači koje se nalaze u lovištu.

5.12. Stanje zašti ćenih delova prirode.

Kompletno područje gazdinske jedinice obuhvaćeno je Uredbom o zaštiti Park prirode Golija i na osnovu ove Uredbe površine su ušle u Režime zaštite I, II i III stepena.

Vlada Republike Srbije za staraoca Parka prirode odredila je Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume" iz Beograda.

JP "Srbijašume" , kao staralac, u obavljanju poslova zaštite i razvoja Parka prirode obezbeñuje: sprovoñenje Programa zaštite i razvoja; sprovoñenje propisanih režima zaštite i očuvanja prirodnog dobra, unutrašnji red i čuvarsku službu, naučno-istraživačke, kulturne, vaspitno-obrazovne, informativno-propagandne i druge aktivnosti. Poslove neposrednog starateljstva na terenu sprovode tri Šumska gazdinstva : ŠG "Golija" Ivanjica, ŠG Raška i ŠG Kraljevo.

Cela gazdinske jedinice je ušla u sastav Parka prirode Golija, a ukupna površina svrstana je u sledeće namenske celine:

1. Park prirode - I stepen zaštite, osnovna namena 51, obuhvatila je odeljenja 6 i 28, ukupne površine 82,81ha .

Mihaila Pupina 113

Beograd


2. Park prirode - II stepen zaštite, osnovna namena 52, obuhvatila je odeljenja 5,7,26,27,30 i 31, ukupne površine 189,40ha. 3. Park prirode - III stepen zaštite, osnovna namena 53, obuhvatila je površine gazdinske jedinice koje nisu ušle u režim zaštite I i II stepena, sa ukupnom

površinom od 1093,66ha.

Na osnovu Uredbe o zaštiti Park prirode Golija, uvedena su područja Park prirode I, II i III stepena:

Na području Park prirode - I stepen zaštite, zabranjuje se korišćenje prirodnih bogatstava i isključuju svi drugi oblici korišćenja prostora i aktivnosti osim naučnih istraživanja, kontrolisane edukacije i korišćenje postojećih službenih i javnih puteva.

Na području Park prirode - II stepen zaštite, zabranjene su aktivnosti:

1. izgradnja industrijskih, infrastrukturnih, hidrotehničkih i drugih objekata čiji rad i postojanje mogu izazvati nepovoljne promene kvaliteta zemljišta, voda, vazduha, živog sveta, lepote predela, kulturnih dobara i njihove okoline;

2. gradnja stambenih, ekonomskih pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava i vikend objekata izvan grañevinskih područja utvrñenih posebnim planskim i urbanističkim dokumentima, odnosno gradnja objekta poljoprivrednih domaćinstava izvan postojećih grañevinskih parcela do donošenja tih dokumenata;

3. eksploatacija mineralnih sirovina, izuzev korišćenja privremenih majdana kamena i pozajmišta zemlje i rečnog materijala; 4. razgradnja i drugi vidovi uništavanja objekata koji po arhitektonsko - grañevinskim odlikama i vremenu nastanka i nameni predstavljaju spomenike

narodnog graditeljstva; 5. uništavanje vrsta biljaka i životinja zaštićenih kao prirodne retkosti, 6. preoravanje zemljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji mogu izazvati procese jake i ekscezivne vodne erozije i

nepovoljne promene predela; 7. skladištenje, odlaganje i bacanje smeća i otpadnih materijala izvan mesta odreñenih za tu namenu, kao i neregulisano odlaganje stajskog ñubreta; 8. rukovanje otrovnim hemijskim materijama i naftnim derivatima na način koji može prouzrokovati zagañivanje zemljišta i voda; 9. eksploatacija mineralnih sirovina, ukljujući i privremena pozajmišta; 10. kaptiranje izvora i izgradnja brana; 11. ribolov; 12. lov, osim za potrebe održavanja zdravstvenog stanja i brojnosti divljači; 13. čista seča i krčenje šuma, kresanje lisnika i neplansko korrišćenje drvne mase u odnosu na ciljeve i principe gazdovanja šumama; 14. sadnja, zasejavanje i naseljavanje vrsta biljaka i životinja stranih za prirodni živi svet ovog područja, osim već postojećih; 15. preoravanje prirodnih livada i pašnjaka; 16. prosecanje novih javnih puteva

Na području Park prirode - III stepen zaštite, zabranjene su aktivnostiizgradnja industrijskih, infrastrukturnih, hidrotehničkih i drugih objekata čiji rad i postojanje mogu izazvati nepovoljne promene kvaliteta zemljišta, voda, vazduha, živog sveta, lepote predela, kulturnih dobara i njihove okoline

1. gradnja stambenih, ekonomskih pomoćnih objekata poljoprivrednih domaćinstava i vikend objekata izvan grañevinskih područja utvrñenih posebnim planskim i urbanističkim dokumentima, odnosno gradnja objekta poljoprivrednih domaćinstava izvan postojećih grañevinskih parcela do donošenja tih dokumenata;

2. eksploatacija mineralnih sirovina, izuzev korišćenja privremenih majdana kamena i pozajmišta zemlje i rečnog materijala; 3. razgradnja i drugi vidovi uništavanja objekta koji po arhitektonsko - grañevinskim odlikama i vremenu nastanka i nameni predstavljaju spomenike

narodnog graditeljstva; 4. uništavanje vrsta biljaka i životinja zaštićenih kao prirodne retkosti, 5. preoravanje zemljišta, krčenje šuma i obavljanje drugih radnji na mestima i na način koji mogu izazvati procese jake i ekcezivne vodne erozije i

nepovoljne promene predela; 6. skladištenje, odlaganje i bacanje smeća i otpadnih materijala izvan mesta odreñenih za tu namenu, kao i neregulisano odlaganje stajskog ñubreta; 7. rukovanje otrovnim hemijskim materijama i naftnim derivatima na način koji može prouzrokovati zagañivanje zemljišta i vode

Uredbu o zaštiti Parka prirode Golija donosi Vlada Republike Srbije.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.13. Stanje putne mreže

Putna mreža je osnov za vremenski i prostorni raspored svih radova u šumarstvu.

Kroz gazdinsku jedinicu prolazi javni put-asvaltni koji spaja grad Rašku preko Trnave sa selom Plešin, i dalje pored mesta zvanog Šeremetovica vodi ka Odvraćenici pored odeljenja koja čine kompleks Lisa. Takoñe postoji javni tvrdi kamionski put od sela Gradac i dalje preko Binića, Ugljara, do Šeremetovice i Odvraćenice(tvrdi kamionski put).

Iz napred navedenog može se konstatovati da spoljna otvorenost ove gazdinske jedinice dobra, jer se magistralni pravci vezuju za gazdinsku jedinicu, a dalje lokalni putevi dotiču i idu kroz ovu gazdinsku jedinicu.Unutrašnju otvorenost biće prikazana u sledećoj tabeli

Od svih putnih pravaca, koji tangiraju ili prolaze kroz gazdinsku jedinicu treba pomenuti sledeće putne pravce:

Dužina puteva kroz gazdinsku jedinicu

Asfalt Meki kamionski Tvrdi

kamionski Putni pravac Odeljenja koja otvara

km km km

Upotrebljivost

Ugljare – šumarska kuća 2,5,8,4 2,45 upotrebljiv Binićko polje – šumarska kuća 1,6,7,8 2,80 upotrebljiv Ržansko polje – Svinji do 8,14 0,95 delimično upotrebljiv Šumarska kuća – Svinji do 8,9,10,13,9,11 1,70 Binićko polje - Maljevača 40,41 1,95 delimično upotrebljiv Ćumurne – Knežev grob - Curevac 9,10,11 2,10 upotrebljiv Kuti-Curevac 16,17,18,21,12,11,19,20 5,00 upotrebljiv Curevac - Spasovnik 15,16 1,50 delimično upotrebljiv Kuti - Šeremetovica 21,22,23 2,55 upotrebljiv Šeremetovica - M.jadovita - Miloševa voda-Ugljare 23,24,25,19 5,50 delimično upotrebljiv Curevac - Ćumurane 11,10,9 0,90 delimično upotrebljiv Ugljari -Curevac 3,4,12 1,50 delimično upotrebljiv Mala Jurija-Žarsko brdo 26,29,31,32,34 2,50 delimično upotrebljiv Mala Jurija -Dumača 26,27,28,30,31,32,34,35,36,37,38,39 3,25 delimično upotrebljiv Krajnja reka-Retko bučje 26,27,28 1,30 delimično upotrebljiv Ugljari -Jovanici 2.5 2,50 delimično upotrebljiv Šeremetovica -Lisa put do ulaza u gazdinsku jedinicu upotrebljiv Kruševica -Binićko polje put do ulaza u gaz.jedinica upotrebljiv Ukupno 21.60 16.85

Iz tabelarnog prikaza može se zaključiti da je ukupna dužina puteva iznosi 38,45km.Tvrdi kamionski putevi ukupne dužine 16.85m ili 43,8%, a meki kamionski putevi su dužine 21,60 km ili 56,2 % što se može okarakterisati kao nepovoljan odnos. Posmatrajući putnu otvorenost u odosu na površinu jedinice, ona iznosi 26,89 km/1000 hai može se smatrati zadovoljavajućom. Ova otvorenost omogućava realizaciju svih planiranih radova kako na korišćenju tako i na gajenju šuma.

Stanje putne mreže u celini zadovoljava. Nepovoljan je samo odnos tvrdih i mekih kamionskih puteva jer su meki više zastupljeni u ovoj gazdinskoj jedinici.. U prethodnom ureñajnom periodu odreñeni putni pravci, u predelu Lise su izgrañeni, tako da je otvorenost gaz.jedinice povećana U zadnjih deset godina u ovoj gazdinskoj jedinici vršene su popravke loših mekih kamionskih puteva,rekonstrukcije tvrdih kamionskih puteva kao izgrdnja novih tvrdih kamionskih puteva sto je u znatnoj meri popravilo stanje putne mreže ove gaz.jedinice.

Mihaila Pupina 113

Beograd


5.14. Opšti osvrt na zate čeno stanje

Na osnovu prikazanog stanja u gazdinskoj jedinici može se zaključiti:

Gazdinska jedinica se nalazi na ukupnoj površini od 1430,04 ha, sa ukupnom masom od 394740,4 m3, sa ukupnim zapreminskim prirastom od 9746,2 m3 i prosečnom zapreminom po hektaru od 289,0m3/ha obrasle površine.

Namenska celina 53 - Park prirode - III stepen zaštite, je najdominantnija, obuhvata 80,1% obrasle površine,76,2 % zapremine i76,9 % zapreminskog prirasta.

Namenska celina 52 - Park prirode - II stepen zaštite obuhvata po površini 13,9%, po zapremini 15,9% ,a po zapreminskom prirstu 14,3%.

Namenska celina 51 - Park prirode - I stepen zaštite obuhvata po površini sa 6,1%, po zapremini 7,9% i po zapreminskom prirastu 8,9%.

Na osnovu zastupljenosti po površini,zapremini u gazdinskoj jedinici dominiraju visoke sstojine bukve(jednodobne i raznodobne).

Sastojinska celina - Visoka (raznodobna) šuma bukve je najzastupljenija i obuhvata 594,81ha ili 43,5% obrasle površine.

Ukupno visoke šume su zastupljene na 1182,80ha ili 86,6% obrasle površine,Po zapremini učestvuju sa 359923,6m3 ili 91,2% ukupne drvne zapremine gj. Prosečna zapremina visokih sastojina iznosi 304,3m3/ha, prosečan zapreminski prirast 7,5m3/ha,a procenat tekućeg zapreminskog prirasta 2,5%.

U gazdinskoj jedinici su najzastupljenije visoke - očuvane sastojine sa relativno visokom zapreminom. Prosečna zapremina po hektaru iznosi303,2 m3/ha, prosečan zapreminski prirast iznosi 7,6m3/ha, a procenat prirasta je2,5 %.

Izdanačke sastojine zauzimaju površinu od 101,50ha ili 7,4%, po zapremini učestvuju sa 21846,2m3 ili 5,5%,a po zapreminskom prirastu 595,6m3 ili 6,0%,Prosečna zapremina iznosi 215,2m3/ha, prosečan zapreminski prirast 5,9m3/ha, a procenat tekućeg zpreminskog prirasta 2,7%.

Veštački podignute sastojine zauzimaju površinu od 72,80ha ili 5,3% obrasle površine.

Čiste sastojine su zastupljene po površini sa 911,26ha ili 66,7% ,po zapremini sa 267708,6m3 ili 67,8 %,po zapreminskim prirastom 6424,2m3ili 64,3%.

Mešovite sastojine su zastupljene po površini na 445,84ha ili 32,6% po zapremini 127031,8m3 ili 32,2 % ,a po zapreminskim prirastom sa 3566,6m3 ili 35,7% .

Bukva je najzastupljenija vrsta drveća ove gazdinske jedinice sa učešćem od 77,5% ukupne zapremine ove gaz.jedinice(305786,3m3).Ostale evidentirane lišćarske vrste (trešnja,oml,sv.vrba,javor,crni grab) obuhvataju svega 0,6%drvne zapremine gaz.jedinice.

Od četinarskih vrsta smrča je najviše zastupljena 59443,7m3 ili 15,1%drvne zapremine,zatim beli bor sa 26733,8m3 ili 6,8%.Jela je prisutna sa 340,0m3 ili 0,1% drvne zapremine gj.

Što se tiče debljinske strukture -odnos tankog,srednje jakog i jakog materijala je:29,3:48,2:22,5, najveće učešće je srednje jakog i jakog materijala70,7%..

Uglavnom dominiraju raznodobne sastojine na površini od 594,81ha ili 43,5% obrasle površine.

Dobna struktura jednodobnih sastojina ove gazdinske jedinice (visoke sastojine,izdanačke sastojine i veš.podignute sastojine) ukazuje na nenormalan razmer dobnih razreda.

Izdanačke sastojine su zastupljene po površini od 101,50ha ili 7,4%,po zapremini 21846,2m3 ili 5,5%,a po zapreminskim prirastom 595,6m3 ili 6,0%.Prosečna zapremina iznosi 215,2m9/ha,a prosečan zapreminski prirast 5,9m3/ha.

Veštački podignute sastojine su zastupljene po površini na 72,80haili5,3 %, po zapremini sa 12970,6m3ili 3,3% i zapreminskom prirastu od 525,9m3 ili5,3 %od ukupnog zapreminskog prirasta cele gj.

Prosečna zapremina VPS iznosi 178,2m3/ha,a prosečan zapreminski prirast 5,9m3/ha.

Zdravstveno stanje, kako u bukovim, bukovo - četinarskim i četinarskim sastojinama je dobro.

Izgradnjom i rekonstrukcijom putne mreže poboljšan je kvalitet puteva, a otvorenost je povećana.

Neobrasle površine šumsko zemljište prostire se na površini od 51,64 ha ili3,6 % u odnosu na ukupnu površinu gazdinske jedinice, to su uglavnom manje površine - proplanci ,neplodno zemljite zauzima svega 12,53ha ili 0,9% od ukupne površine gj.

Otvorenost gazdinske jedinice putevima je zadovoljavajuća,prosečna otvorenost iznosi 26,89km/ha

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE

Prvi oblik gazdinske jedinice, predstavljali su delovi gazdinske jedinice "Biser voda-Crni vrh - Radulovac", čiji je najveći deo pripadao opštini Ivanjica, a samo 1., deo 3. i 4., 26. i 27. odeljenje opštini Raška. Ovakvom gazdinskom jedinicom upravljala je šumska sekcija Raška, a šumsko gazdinstvo se nalazilo u Kraljevu. To je bilo 1949/50 godine, kada su ove šume prvi put ureñivane.

Drugim ureñivanjem ovih šuma 1961 godine došlo je do odvajanja površina koje su teritorijalno pripadale opštini Ivanjica. Tada je od dela bivše gazdinske jedinice "Biser voda-Crni vrh-Radulovac", koji je teritorijalno pripadao opštini Raška i dela graničnih komunalnih šuma formirana nova gazdinska jedinica "Biser voda-Vranji krš". Ona je imala ukupno 25 odeljenja. To je bio i osnov današnje gazdinske jedinice.

Godine 1966. ovako formiranoj gazdinskoj jedinici pripojen je kompleks Lisa (od 26 do 39 odeljenja), a 1970 godine dobija sadašnji definitivni naziv g.j. "Biser voda-Vranji vrh-Lisa-Borje".

Ovaj naziv ostao je nepromenjen tokom perioda 1970, 1980, 1990 i 1998,2008 godine i prilikom ovog ureñivanja, osmog po redu.

Prostorna podela na odeljenja nije menjana od 1970 godine (treće ureñivanje). Do manjih promena dolazilo je u površini gazdinske jedinice, kao posledica rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa privatnim vlasnicima.

Prilikom ureñivanja gazdinske jedinice 1990 godine, izuzeta je površina od 34,93 ha koja je vraćena privatnim vlasnicima, što je za posledicu imalo smanjivanje broja odeljenja sa 43 na 42.

Prvim i drugim premerom (1950 i 1961.godine) primenjen je prebirni način gazdovanja, dok je ureñivanjem 1970, 1980 i 1990 godine propisan grupimični sistem gazdovanja, a ureñivanjem 1998 i 2009 prelazi se na umereno-sastojinsko gazdovanje za jednodobne sastojine-oplodne seče kratkog perioda za obnavljanje,a kod svih raznodobnih sastojina -oplodne seće dugog perioda za obnavljanje.

6.1. Promena šumskog fonda

6.1.1. Promena šumskog fonda po površini

Šume i šumsko zemljište Ostalo zemljište Godina

ureñivanja Površina

GJ Svega Šume Š.kulture Š.zemljište Svega Neplodno

Za ostale namene

Tuñe Zauzeće

1950 2.940,47 2.556,81 2.522,41 / 34,40 83,66 33,25 50,41 530,78

1961 968,72 957,62 868,81 / 82,81 16,60 7,26 9,34 43,10

1970 1.453,25 1.442,76 1.237,65 9,40 195,71 10,49 7,40 3,09 66,56

1980 1.463,52 1.398,46 1.285,96 5,46 107,04 65,06 7,41 57,65 71,27

1990 1.428,59 1.415,29 1.254,94 38,71 121,64 13,30 8,66 4,64 /

1998 1.435,16 1.422,49 1.249,79 71,49 101,21 12,67 12,67 / 50,90

2009 1046,91 1023,92 969,36 34,48 20,08 12,74 12,74 0,03 10,22

2018 1470,58 1417,51 1353,99 11,88 51,64 12,53 0,50 12,03 40,54

Raz.2009-2019 + 423,67 + 393,59 -384,63 -22,6 +31,56 -0,21 -12,24 -12,0 + 30,32

Mihaila Pupina 113

Beograd


Iz tabele se vidi da se površina gazdinske jedinice pri ovom ureñivanju nije bitnije menjala. Došlo je do smanjenja površine gazdinske jedinice za 2,95ha. Najveće promene desile su se kod kategorije zemljišta šuma, koja se povećala za +72,16ha .Šumske kulture u ovom ureñajnom periodu su većinom prešle u kategoriju šume pošto su starosti preko 20 godina, pa je smanjena kategorija šumskih koultura za 31,25ha Šumsko zemljište je smanjeno za-37,95 ha, a zemljište za ostale svrhe je povećno za 12,03ha. zbog različite kategorizacije.

Ostale promene rezultat su drugačijeg klasifikovanja šuma, šumskog zemljišta i ostalog zemljišta, kao i razlika prilikom planimetrisanja novih odseka koja su pre planimetrisana,a sada sve katastarske parcele se rade u Gisu.

6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu

Vrlo je teško vršiti analize kretanja drvne zapremine u periodu od 1950 - 1980.godine, pre svega zbog razlike u površinama, kao i u strukturi tih površina. Isto tako primenjivane su različite tarife za obračun drvnih zapremina, kao i tehnologija prikupljanja taksacionih podataka koja se u meñuvremenu menjala.

Opšta tendencija u prethodnom gazdovanju ovim šumama bila je da se bukove prašume prevedu u privredne šume sečom zrelih i prezrelih , kao i bolesnih i oštećenih stabala najjačih dimenzija, pa je intezitet zahvata bio i iznad prirasta. U nekim sastojinama ove gazdinske jedinice u prethodnim periodima, vršena su očetinjavanja, unošene su sadnice jele i smrče kojima su popunjavane lišćarske sastojine.

Razlika u zapremini izmeñu sadašnjeg i predhodnog premera data je u sledećem tbelarnom prikazu:

Godina merenja Ukupna zapremina Zapreminski prirast

1961. 343.786 5.121

1970. 313.648 5.642

1980. 263.597 6.341

1990. 320.130 6.345

1998. 359.469 7.109

2008 409485,1 9478,2

2017 394740,4 9990,9

Zapremina Zapreminski prirast Godina

ureñivanja

Površina obraslog

zemljišta (ha) m3 m3/ha m3 m3/ha

2008 1322,96 409485,1 309,5 9478,2 7,2 2017 1365,87 394740,4 289,0 9990,9 9.5

Ukupna površina Šuma Šumske kulture

Šumsko zemljište

Neplodno Za

ostale svrhe

Tuñe zemljište

Zauzeće Godina

ha ha ha ha ha ha ha ha 1998 1435,16 1249,79 71,49 101,21 12,67 50,90 2008 1432,99 1281,83 41,13 89,59 20,44 49,35 2018 1430,04 1353,99 11,88 51,64 0,50 12,03 40,54

Razlika -2,95 +72,16 -31,25 -37,95 -19,94 +12,03 -8,81

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ukupna zapremina 2008 god.

Tekući zapreminski

prirast 2008 god Ostvaren prinos Očekivana

zapremina Zapremina dobijena premerom

2017. godine

Razlika ostvarene i očekivane zapremine

m3 m3 m3 m3 m3 m3

409485,1 9478,2 56156.1 438632.8 394740,4 43892.4

Poslednja inventura šuma u GJ Biser voda-Vranji krš-Lisa-Borje rañena je u devetoj godini važenja OG za ovu gj(2017)U toku poslednje inventure (premera) šuma,nisu uzimana u premer stable koja su doznačena za seču 2018 godine.U ostvareni prinos 2008-2017 godine uračunat je i prinos koji će biti ostvaren u 2018 godini.

Računski svedena zapremina odstupa za 43892,4m3 (10.8%)od zapremine dobijene premerom.

U premeru sastojina procenat premerene površine u ovom ureñajnom periodu je bio veći jer su veličine postvljenih krugova uglavnom bili od 5 ari.Za premer visina stabala sastojine korišten je verteksov visinomer.Kod premera sastojina bukve odmah je rañena bonifikacija prečnika kod natrulih ,šupljih ,krndeljastih stabala (to se naročito odnosi na deo gazdinske jedinice potez Lisa odeljenja od 26-39.U predhodnom ureñajnom periodu drvna zapremina preko 50 cm debljine iznosila je 107819,7m3,a sadašnjim novim premerom ta drvna zapremina iznosi 88599,7m3.

Drvna zapremina smrče u predhodnom ureñajnom periodu računata je po zapreminskim tablicam smrča-Tara ,dok je u ovom ureñajnom periodu drvna zapremina računata po zapreminskim tablicama smrča-planinski pojas Kopaonik,a za veštački podignute sastojine smrče koriste se zapreminske tablice-veštački podignute šume Kopaonik.

6.2. Odnos planiranih i ostvarenih radova u dosadaš njem gazdovanju

6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma

Planirano Ostvareno Razlika Vrsta rada

ha ha (+ / -) ha %

317-veš. obn. devastiranih sast. (rekonstrukcija) 6,78 6,50 -0,28 95,9 414-popunj.veš.podig.kultura sadnjom 1,36 1,30 -0,06 95,6 513-seča izb. i uklanj.korova ručno 6,78 6,50 -0,28 95,9 518-okopavanje i prašenje 13,56 3,50 -10,06 25,8 526-čišćenje u mladim prirodnim sas. 0,84 0,84 0,00 100,0 527-čišćenje u kulturama 48,46 3,39 -45,07 7,0 -prorede 383,52 437,52 +54,0 114,0 -seče obnavljanja 787,14 787,14 0,00 100,0 Ukupno: 1248,44 1246,69 -1,75 99,8

Na osnovu evidencija izvršenih radova na obnovi i gajenju šuma u proteklih deset godina izvršeno je 99,8% planiranih radova.

Od radova na gajenju urañeni su sledeći radovi: rekonstrukcija devstiranih šuma sa 95,9%, popunjavanje veštački podignutih sastojina sa izvršenjem od95,6 %, čišćenje u mladim prirodnim sastojinama sa intezitetom od100%, , okopavanje i prašenje u kulturama sa intenzitetom izvršenja od 25,8%,čišćenje u šumskim kulturama sa 7,0%. Prorede kao mere nege izvršene su na437,52 ha ili sa 114% izvršenja, a seče obnavljanja izvršene su na 787,14ha sa izvršenjem od 100%.Proredne seče su ostvarene na većoj površini od planirane iz razloga što su u pojedinim odsecima evidentirana pojava sušenja stabala smrče,kao vetroizvale i snegolomi u sastojinama bukve .

Posmatrajući ostvarenje plana u celini može se zaključiti da je plan ostvaren u zadovoljavajućem intenzitetu od 99,8%

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma

Svake godine planiraju se sredstva za zaštitu šuma, oruñe, radna snaga i sl.

1. Štete od stoke - sobzirom na blizinu sela i tradiciju pašarenja u ovim krajevima, u proteklom periodu verovatno nije bilo štete od stoke, jer one nisu evidentirane;

2. Štete od divljači s obzirom na mali broj divljači, one su zanemarljive; 3. Štete od elementarnih nepogoda ( vetroizvale, snegolomi) su povremene, ali sa neznatnim posledicama;

Štete od entomoloških oštećenja, fitopatoloških oboljenja i pojava sušenja nije zapažena, osim pojedinačnih slučajeva;

Štete od čoveka, bespravne seče su prisutne, ali umerenog intenziteta tako da se povećanom kontrolom reona seče mogu svesti na minimum.

U predhodnom ureñajnom periodu od radova na zaštiti šuma najviše je rañeno na sanaciji šumskih sastojina od vetroloma i snegoloma (slučajni prinos).U 15 odeljenju evidentirana je pojava sušenja stabla smrče koja su na vreme uklonjena iz sastojine.Ukupna drvna zapremina -slučajni prinos je iznosio m3.

Od zaštite entomoloških i fitopatoloških oboljenja urañeno je sledece :postavljeno je sedam lovnih stbala smrče u 15 i 7 odeljenju.U odeljenjima 15,16,19,2,7,13 postavljeno 7 feromonskih klopki sa po dva feremona u 2017 godini.Pored pomenutih radova takoñe su rañeni radovi na putevima od izgradnje novih,rekonstrukcije postojećih ,popravke puteva i kanala kao i mestimično podasipanje.

6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma

Planirano Ostvareno Razlika Vrsta drveća Glavni

prinos Prethodni

prinos

Ukupno planirano Glavni

prinos Prethodni

prinos Bespravne

seče Slucajni prinos

Ukupno ostvareno Ukupno

planirano Ukupno ostvaren

m3 %

bukva 33315,7 9182,1 42497,8 34348,2 9448,9 16,9 6008,9 49822,9 42497,8 49822,9 +7325,2 117 smrča 3724,3 1037,5 4761,8 2535,7 961,5 21,9 955,7 4474,8 4761,8 4474,9 -286,9 94 b.bor 41,2 1687,1 1728,3 48,3 1809,3 1,2 - 1858,8 1728,3 1858,8 +130,5 107 Ukupno 37081,2 11906,7 48987,9 36932,2 12219,7 40,0 6964,6 56156,5 48987,9 56156,5 +7168,6 115

Ukupno planirani etat prethodnom osnovom iznosio je 48987,9m3, od čega je realizovan etat od 56156,5m3, tako da je procenat realizacije etata 115%.

Glavne seče su realizovane sa 99,6%, proredne seče su realizovane sa 102,6%.Sučajni prinos je realizovan sa etatom od 6964,6m3(12,4%) Na području ove gaz.jedinice bile su evidentirani snegolomi i vetrolomi ( sastojine bukve ), a u sastojinama smrče evidentirana je pojava sušenja stabala smrče.Bespravne seče su evidentirane sa 40m3.

6.2.4. Ostali radovi

U prethodnom ureñajnom periodu korišćenje sporednih šumskih proizvoda nije evidentirano. Šumski plodovi i lekovito bilje oplemenjuju površinu ove gazdinake jedinice, a pre svega se odnosi na pečurke (vrganji, lisičarka), borovnice, jagode, kupine, maline, lekovito bilje (nana, kamilica, kantarion, majčina dušica i mnoge druge), mada u prethodnom ureñajnom periodu nije bilo organizovanog prikupljanja i otkupa.Uovom ureñajnom perioda se takoñe ne planira otkup lekovitog bilja kao i otkup pečuraka zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Na izgradnji šumskih puteva urañeni su sledeći radovi:

• 2012 godine popravka puta u odeljenjima 24,25(dužine 2,5km) • 2013 godina rekonstrukcija puta Kruševica-Ugljari (dužene 9km) • 2013 godina popravka puta Ugljari -Kuti (dužine 3km) • 2013 godina izgradnja novog tvrdog kamionskog puta u odeljenjima 38,39 (dužine1,7km) • 2015 godina poprvka kanala puta Kuti-Curevac (dužine 4km) • 2017 godina mestimično podasipanje puta Kuti-Curevac-Šumarska kuća (dužine 2km)

U predhodnom ureñajnom periodu put koji tangira gazdinsku jedinicu(spoljašnja otvorenost) Kuti-Odvraćenica je bio tvrdi kamionski put ,a sada je asfaltni put.Drugi putni pravac koji dolazi do gaz.jedinice(spoljašnja otorenost) Gradac-Kruševica-Binićko polje je tvrdi kamionski put koji je u dobrom stanju.Stanje putne mreže za ovu gazdinsku jedinicu (spoljašnja i unutrašnja ) je zadovoljavajuća .

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama

Analizirajući planirane i ostvarene radove na gajenju šuma, zatim planirane i ostvarene radove na korišćenju šuma i druge planirane radove ili aktivnosti koje su činile gazdovanje šumama ove gazdinske jedinice može se konstatovati da su oni u potpunosti realizovani što ce povoljno uticati na stanje ovih sastojina u budućnosti.

Radovi na gajenju realizovani su sa 99,8 %, mada je nedovoljno rañeno na radovima vezanim za čišćenje u kulturama svega 7%, kao i okopavanje i prašenje svega 25,8% U delu korišćenja šuma glavni prinos planiran osnovom iskorišćen je sa 99,6 %, dok je prethodni prinos realizovan sa 102,6%, a ukupna realizacija plana seča iznosi 115%.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.0. PLANIRANJE UNAPRE ĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠĆENJA ŠUMA

7.1. Ciljevi gazdovanja šumama

7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama

Opšti ciljevi gazdovanja šumama odreñeni su na osnovu načela, ( Zakon o šumama Republike Srbije ) da se šume moraju održavati, obnavljati i koristiti tako da se očuva i poveća njihova vrednost i opštekorisne funkcije, obezbedi trajnost, zaštita i stalno povećanje prinosa i prirasta.

Prema odredbama ZOŠ, mogu se konkretizovati sledeći opšti ciljevi gazdovanja:

1. Planirati i organizovati trajnu i maksimalnu šumsku proizvodnju, zasnovanu na stalnom povećanju i poboljšanju prirasta i prinosa; 2. Stalno održavati i podizati nove šume na svima površinama na kojima ona treba da postoji; 3. Očuvati i popraviti proizvodnu snagu zemljišta pod šumama; 4. Trajno zadovoljiti rastuće društvene potrebe kompleksnim korišćenjem svih potencijala šuma; 5. Očuvati, unapreñivati i jačati sveukupno šumsko bogatstvo.

Zbog ostvarenja ovih ciljeva potrebno je intezivno gazdovati da bi se skratilo dugo trajanje proizvodnje u granicama proizvodnih mogućnosti staništa i bioloških osobina odreñene vrste drveća. Samo intezivna šumska proizvodnja obezbeñuje povoljne ekonomske rezultate u gazdovanju šumama.

Neposredni interes u gazdovanju državnim šumama jeste obezbeñenje meñuzavisnih dejstava uzgojnih i ekonomskih komponenti i to tako da se uzgojnim merama utiče na povećanje proizvodnje drvne mase, poboljšanje kvaliteta i strukture sortimenata, a investicijama u tehničko opremanje obezbedi poboljšanje uslova privreñivanja i akumulacije sredstava.

Sprovoñenjem takvog gazdovanja obezbediće se jačanje proizvodne snage zemljišta i najpovoljnije delovanje šume na stanište, kao i poboljšanje zaštitno-regulatornih i kulturnih funkcija šuma.

7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja

Posebni ciljevi gazdovanja proističu iz opštih, a na njihovo odreñivanje utiče i opšte stanje šumskog fonda gazdinske jedinice. Posebni ciljevi se dele na:

1. Biološko - uzgojne - obezbeñuju stalno i trajno povećanje prinosa i prirasta šuma, tj. najveću proizvodnju drvne mase najboljeg kvaliteta i vrednosti; 2. Proizvodne - utvrñuju mogućnost proizvodnje šumskih proizvoda po sortimentima i količinama za potrebe industrijske prerade drveta i ostalih potrošača; 3. Tehničke - obezbeñuju uslove za ostvarenje biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva gazdovanja; 4. Opštekorisne - proističu iz zakonskih odredbi, zaštitno-regulativnih i socijalnih uloga šuma.

Prema trajnosti vremenskog perioda potrebnog za ostvarenje posebnih ciljeva gazdovanja, delimo ih na:

• kratkoročne (za jedan ureñajni period), • dugoročne (za više ureñajnih perioda).

7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi

a) Dugoročni ciljevi

Dugoročni ciljevi su definisani opštom osnovom gazdovanja ;

1. Zaštita i očuvanje prirodnih vrednosti izuzetnih odlika u Parku prirode "Golija" (namenska celina 51)

Mihaila Pupina 113

Beograd


2. Zaštita prirodnih vrednosti I stepena zaštite kao tampon zona, očuvanje i jačanje biodiverziteta (namenska celina 52) 3. Racionalno i trajno korišćenje prirodnih resursa (višenamensko korišćenje) (namenska celina 53) 4. Osnovni ciljevi Parka prirode "Goljija" (Rezervat biosvere "Golija - Studenica") u celini su:

- očuvanje biološkog diverziteta - očuvanje zdravih ekosistema - sticanje znanja o prirodnim sistemima i njihovim promenama - sticanje saznanja o tradicionalnim oblicima korišćenja zemljišta - sticanje saznanja o korišćenju prirodnih resursa na usaglašen način - saradnja (meñusektorska) u rešavanju problema vezanih za prirodne resurse

b) Kratkoročni ciljevi

U namenskoj celini "51":

• gazdinske klase: 51.351.421, 51.352.421, 51.383.515 51.384.515, 51.404.471 stavlja se u režim "bez gazdinskih intervencija".


• U raznodobnim: lišćarskim, četinarskim i mešovitim lišćarsko četinarskim sastojinama, gazdinase klase:52.352.421, 52.358.471,52.404.471 oplodnim sečama dugog perioda obnavljanja, nastaviti ili započeti proces obnavljanja.

• u visokim sastojinama smrče gazdinska klasa 52.401.611 prorednim sečama kao merama nege postepeno dovoditi sastojine do oplodnih seča dugog podmladnog razdoblja

• U veštačkim podignutim sastojinama gazdinske klase 52.471.421 izvršiti proredne seče kao mere nege


• U mešovitim sastojinama četinara i liščara ,čistim četinarima i čistim lišćarskim sastojinama(raznodobnim sastojinama bukve )oplodnim sečama dugog perioda za obnavljanjene nastaviti ili zapoćeti process obnavljanja , gazdinske klase 53.352.421,53.358.47153.401.611,53.404.471

• Nastaviti ili započeti proces obnavljanja u visokim i izdanačkim sastojinama, oplodni sek oplodne seče kratkog perioda obnavljanja u gazdinskim klasama:53.351.421 i 53.360.421,53.361.421.

• U devastiranim sastojinama gazdinska klasa 53.362..421 planirana je čista seča- rekonstrukcija,a zatim pošumljavanje tih površina • Očuvane i razreñene, visoke, izdanačke i veštački podignute sastojine, stabilizovati i negovati prorednim sečama, gazdinske klase: 53..351..421,

53.360.421,53.361.421.53.383.515,53.384.515,53.470.421,53.471.421,53.478.515 • Seča izdanaka i izbojaka kao i okopavanje i prašenje, planirano je u gazdinskoj klasi 53.362.421 • Čišćenje u mladim kulturama planirano je u gazdinskim klasma : 53.470.421 53.471.421

7.1.2.2. Proizvodni ciljevi

• a) Dugoročni ciljevi

• Proizvodnja kvalitetnih trupaca za mehaničku preradu. • Proizvodnja tehničke oblovine (stubovi za vodove, oblovine za grañevinske konstrukcije, rudničko drvo i dr.). • Proizvodnja ogrevnog i celuloznog drveta • Korišćenje ostalih proizvoda šuma i šumskih staništa.


• Potpuno i racionalno korišćenje posečene drvne zapremine izradom najvrednijih sortimenata. • Redukovanje otpada na minimum.

Da bi se ostvarili ovi ciljevi, sastojine posle svake seče treba da budu stabilnije, vitalnije, kvalitetnije i proizvodno vrednije.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.1.2.3. Tehnički ciljevi

a) Dugoročni ciljevi

• dostizanje optimalne otvorenosti šuma šumskim putevima, • uvoñenje racionalnijih tehnoloških postupaka i efikasnije organizacije rada, • stručno osposobljavanje i usavršavanje kadrova. preko edukacija i seminara


• izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih, planiranih šumskih puteva, • prisustvo zaposlenih, u gazdinstvu, stručnim seminarima.

7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi

Pod opštekorisnim funkcijama šuma u smislu ZOŠ, se podrazumevaju pozitivni uticaji šuma na životnu sredinu, a naročito zaštitne, hidrološke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turističko-rekreativne, privredne, nastavne, naučnoistraživačke i odbrambene funkcije (ZOŠ čl.3 stav 3.).

Biološki stabilna i odnegovana, kao i proizvodno usmerena i kvalitetna šuma, dobro ispunjava i sve ostale tzv. opštekorisne funkcije šuma. Prema tome treba težiti ka sprovoñenju biološko-uzgojnih i proizvodnih ciljeva, koji bi istovremeno ispunjavali zaštitno-socijalne ciljeve. Jer, negom, obnovom i proširivanjem šuma i jačanjem njihove proizvodne snage, istovremeno povećavamo efikasnost svih opštekorisnih funkcija.

Prilikom planiranja i izvoñenja radova uklanjanja zaostalih semenjaka i prezrelih stabala posebno u bukovim sastojinama, potrebno je ostaviti pojedina stabla (ako je potrebno redukovati krošnju) kako bi se očuvalo stanište.

7.2. Mere za postizanje ciljeva gazdovanja šumama

7.2.1. Uzgojne mere

Izbor sistema gazdovanja

Sistem gazdovanja šumama podrazumeva usklañen skup radnji na nezi šuma, korišćenju šuma, obnavljanju šuma, zaštiti šuma i planiranju u organizaciji gazdovanja šumama, a svoje ime (naziv) dobija po načinu seče obnavljanja stare sastojine.

Na osnovu konkretnih sastojinskih prilika u gazdinskoj jedinici i dosadašnjeg gazdovanja šumama, a uvažavajući biološke osobine vrsta drveća, usvojeni su sledeći sistemi gazdovanja šumama:

Sastojinsko gazdovanje primenom oplodnih seča dugoga perioda obnavljanja(podmladno razdoblje od 50 godina) , primenjivaće se u raznodobnim sastojinama bukve gaz.kl. 52.352..421 i 53.352.421, u sastojinama smrče i bukve,sastojinama smrče gaz.kl. 52.358.471, 52.401.611,52.404.471,53.358.471,53.401.611, 53404.471

Sastojinsko gazdovanje - oplodna seča kratkog podmladnog razdoblja(podmladno razdoblje od 20 godina), primenjivaće se u visokoj jednodobnoj šumi bukve 53.351.421, u izdanačkoj šumi bukve 53.360.421, 53.361.421, u visokom sastojinama belog bora 53.383.515,53.384.515.

Sastojinsko gazdovanje - čista seča, primenjivaće se u devastiranim šumama šumama 53.362.421 uz obavezno pošumljavanje nakon izvršenih rekonstrukcionih seča.

Sastojinsko gazdovanje - primenjivaće se u veštačkim podignutim sastojinama 52.471.421,53.470.421,53.471.421,53.478.515

Izbor uzgojnog oblika

Osnovni uzgojni oblik (ciljna šuma) kome dugoročno treba težiti je visoka šuma (nezavisno od načina obnove prirodnim-prioritetnim ili veštački iznuñenim putem).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izbor strukturnog oblika

Izbor strukturnog oblika već je rešen izborom sistema gazdovanja, a uslovljen je kao i sistem gazdovanja zatečenim sastojinskim stanjem, utvrñenim prioretnim funkcijama to jest funkcionalnim zahtevima i biološkim osobinama glavnih vrsta drveća (edifikatora) koje grade sastojine.

- Primenom postupnih oplodnih seča dugog podmladnog razdoblja izgrañivaće se raznodobne sastojine. - Primenom sastojinskog gazdovanja-oplodnih seča kratkog podmladnog razdoblja (20 godina), kao i sastojinskog gazdovanja-čistim sečama izgrañivaće

se normalne jednodobne sastojine.

Izbor vrsta drveća

Zadržavaju se autohtone vrste drveća bukva, smrča, beli bor, jela,a uzgojnim merama treba pomagati i povećavati učešće svih autohtonih i privredno interesantnih lišćara kao što su : divlja trešnja, planinski javor i dr. Za pošumljavanje koristiti sadnice smrče.

Izbor razmera smese

Izbor optimalnog razmera smese naročito dolazi do izražaja kod mešovitih šuma lišćara i četinara. Dosadašnja istraživanja pokazuju da su četinari produktivniji od lišćara i da kod proizvodne prioritetne funkcije njima treba dati prednost u odnosu na lišćare. Takoñe u ovim šumama važna je uloga i lišćara zbog svojih meliorativnih osobina (manje zakišeljavanje zemljišta, povoljnija humifikacija, a samim tim i podmlañivanje). U ovim šumama pored glavnnih edifikatora (bukva i smrča) treba podržavati i ostale plemenite lišćare: planinski javor, trešnju, i dr. i stvarati polidominantne sastojine. Optimalni razmer smese u ovim četinarsko-lišćarskim šumama je 70:30 u korist četinara.

Kako su mešovite sastojine biološki stabilnije i otpornije na sve štetne uticaje treba težiti što većoj mešovitosti na svim lokalitetima, to su prvenstveno lišćarsko-četinarske sastojine, a u skladu sa ekološkim uslovima čime se štiti i jača biodiverzitet na ukupnom prostoru šumskog područja.

Izbor načina seča obnavljanja i korišćenja

Od izabranog načina obnavljanja zavisi strukturni oblik budućih sastojina i celokupni gazdinski postupak, elementi za sva planska razmatranja i postupak za odreñivanje prinosa i obezbeñenje trajnosti prinosa. Način obnavljanja pre svega zavisi od bioloških osobina vrsta drveća koje grade sastojinu (osobine sastojine), osobine staništa i ekonomskih prilika.

Za šume ove gazdinske jedinice odreñuju se sledeći načini seče obnavljanja i korišćenja šuma:

- Za visoke raznodobne sastojine bukve, smrče i mešovite visoke raznodobne sastojine bukve i smrče, kao način obnavljanja primenjivaće se postepena oplodna seča dugog perioda obnavljanja.

- Za visoke jednodobne sastojine bukve(ophodnje 120 godina) i izdanačke sastojine bukve( ophodnje od 80 godina) , kao način obnavljanja odreñuje se oplodna seča kratkog perioda obnavljanja. Do zrelosti za seču (početaka obnavljanja) kao način korišćenja primenjivaće se proredne seče.

- U devastiranim sastojinama primenjivaće se čista seča, na celoj površini odseka uz obavezno pošumljavanje nakon izvršene seče. - U visokim sastojinama belog bora(čiste i mešovite) ophodnje 140 godina ,kao način obnavljanja odreñuje se oplodna seča kratkog perioda obnavljanja - U veštački podignutim sastojinama, kao način korišćenja do zrelosti za seču primenjivaće se proredne seče, a način obnavljanja odrediće se u jednom od

narednih perioda.

Izbor načina nege

Prema zatečenom stanju sastojina i postavljenim ciljevima gazdovanja šumama utvrñuju se sledeće mere nege šuma:

- prašenje i okopavanje u mladim šumskim kulturama (u fazi ranog podmladka), - seča izdanaka i izbojaka. - čišćenje u mladim veštački podignutim sastojinama, - prorede kao mera nege šuma u odraslim sastojinama (od faze kasnog mladika do za seču zrelih sastojina).

7.2.2. Ureñajne mere

Izbor ophodnje i dužine podmladnog razdoblja

• Za visoke sastojine smrče g.k. 52.401.611 ,53.401.611odreñuje se ophodnja od 120 godina. • Za visoke raznodobne sastojine bukve g.k 52.352.421 i 53.352.421,visoke sastojine bukve i smrče g.k 52.358.471 , 53.358.471 ,52.404.471 i

53.404.471odreñuje se orjentaciona ophodnja od 120 godina i dužina podmladnog razdoblja od 50 godina. • Za visoke jednodobne sastojine bukve g.k 53.351.421. odreñuje se ophodnja od 120 godina, a dužina podmladnog razdoblja od 20 godina. • Za visoke sastojine belog bora gaz.klase 53.383.421,53.384.515 odreñuje se ophodnja od 140 godina,a širina dobnog razreda 20 godina • Za izdanačke sastojine bukve g.k 53.360.421 i g.k. 53.361.421, odreñuje se ophodnja od 80 godina, a dužina podmladnog razdoblja od 20 godina.

Mihaila Pupina 113

Beograd


• Za veštački podignute sastojine g.k. 52.471.421, g.k. 53.470.421, g.k. 53.471421 odreñuje se ophodnja od 100 godina, a za gazdinsku klasu 53.478.515 52.471 odreñuje se ophodnja od 120 godina (veštački podignute sastojine na svom staništu).

Odreñivanje prečnika sečive zrelosti

Prečnik sečive zrelosti odreñuje se za sastojine u kojima se primenjuje grupimično-prebirno gazdovanje i sastojinsko gazdovanje primenom oplodnih seča dugoga perioda obnavljanja, i po pincipima kontrolnog metoda prečnik sečive zrelosti ima orjentacioni karakter.

Namenska celina 52 - Park prirode - II stepen zaštite

Za mešovite sastojine lišćara i četinara (visoke sastojine bukve i smrče),visoke sastojine smrče,visoke sastojine bukve

smrča dsz = 60 cm bukva dsz = 50-60 cm Namenska celina 53 - Park prirode - III stepen zaštite

Za mešovite sastojine četinara i lišćara(visoke sastojine bukve i smrče), visoke sastojine smrče i visoke sastojine bukve odreñuju se sledeći prečnici sečive zrelosti:

smrča dsz = 60 cm bukva dsz = 50-60 cm

Izbor rekonstrukcionog razdoblja

U gazdinskoj jedinici "Biser Voda-Vrani krš-Lisa-Borje" devastiranih sastojina ima ukupno na 19,93ha (1,4 % obrasle površine) odreñuje se rekonstrukciono razdoblje od 20 godina.

Izbor konverzionog razdoblja

Za izdanačke sastojine koje ćemo konverzijom prevoditi u visoki uzgojni oblik, potrebno je odrediti vremenski period za koji će se to ostvariti - konverziono razdoblje i ono iznosi za izdanačke sastojine bukve g.k 53.360.421 od 20 do 40 godina i za g.k. 53.361.421 od 20 do 30 godina.

U gazdinskoj jedinici, u ovom ureñajnom razdoblju u datim sastojinama, planirano je njihovo obnavljanje ( konverzija ) na površini od 3,23ha.

Odreñivanje perioda dostizanja optimalne šumovitosti

Pošumljavanjem 6.14 ha neobraslog zemljišta postiže se optimalna obraslost 95.8%: 4.2%.

7.3. Planovi gazdovanja

Prema stanju šuma, a na osnovu ciljeva gazdovanja, te mera za postizanje tih ciljeva, izrañuju se planovi gazdovanja.

Na osnovu utvrñenog stanja šuma i ocene dosadašnjeg gazdovanja, kao i potrebama i mogućnostima za njihovo obezbeñivanje, izrañuju se planovi gazdovanja šumama koji imaju za zadatak da omoguće podmirenje odgovarajućih društvenih potreba i unapreñivanje stanja šuma.

7.3.1. Plan gajenja šuma

Snimanjem i analizom zatečenog stanja sastojina istovremeno su ocenjene potrebe i mogućnosti primene šumsko - uzgojnih radova u narednom ureñajnom razdoblju, a u cilju popravke zatečenog stanja sastojina.

Planom gajenja šuma obuhvatiti u celini:

1. Plan obnavljanja i podizanje novih šuma 2. Plan rasadničke proizvodnje (proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala) 3. Plan nege šuma

Radovi na gajenju šuma prikazaće se po gazdinskim klasama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma

Obnavljanje oplodnim sečama

Grupimično - oplodne seče

Veštačko pošumljavanje

sadnjom - 317

Pošumljavanje čistina -

313

Popunjavanje veštački

podignutih kultura -

414

Ukupno Gazdinska klasa

ha ha ha ha ha

52352421 155.90 155.90

52404471 6.17 6.17

53351421 3.98 3.98

53352421 416.30 416.30

53358471 215.36 215.36

53360421 3.23 3.23

53362421 15.89 3.18 19.07

53401611 35.83 35.83

53404471 25.06 25.06

53470421 0.70 0.70

Čistine 6.14 1.22 7.36

Ukupno GJ 7.21 854.64 15.89 6.14 5.10 888.96

U Planu obnavljanja i podizanja novih šuma planirani su sledeći radovi:

• Obnavaljanje oplodnim sečama na površini od 7.21 ha • Obnavaljanje grupimično - oplodnim sečama na površini od 854.64 ha • Veštačko pošumljavanje sadnjom - rekonstrukcija planirano je na površini od 15.89 ha. • Veštačko pošumljavanje goleti planirano je na površini od 6.14 ha. • Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom planirano je na površini od 5.10 ha.

Ukupni Plan obnavljanja i podizanja novih šuma u G J"Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" iznosi 888.96 ha radne površine.

7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje

Planom rasadničke proizvodnje predviñeni su broj, vrsta i starost sadnica za pošumljavanje površina predviñenih za pošumljavanje i popunjavanje veštački podignutih sastojina.

Potreban broj sadnica prema planu obnavljanja i podizanja novih šuma po vrsti radova i vrsti drveća prikazan je sledećom tabelom:

Popunjavanje veštački podignutih

kultura 414


sadnjom 317


čistina 313

Ukupno Vrste drveća

kom kom kom Smrča 12755 39725 15350 67830 Ukupno: 12755 39725 15350 67830

Za potrebe plana obnavljanja i podizanja novih šuma potrebno je obezbediti za gazdinsku jedinicu 67830 sadnica smrče.

Za potrebe popunjavanja koristiti sadnice starosti 2+2.

Sadnice za planirane radove će se obezbediti iz rasadnika na nivou JP"Srbijašume".

Pored navedenih sadnica kao alternativa mogu da se koriste i sadnice drugih vrsta, a sličnih biocenoekoloških karakteristika kao gore navedene vrste.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.3.1.3. Plan nege šuma

Planirani radovi na negi šuma po gazdinskim klasama prikazani su sledećom tabelom:

Prorede

Seča izbojaka i uklanjanje

korova ručno 513

Okopavanje i prašenje u kulturama

518

Čišćenje u mladim kulturama

527

Ukupno Gazdinska klasa

ha ha

52358471 3.01 3.01

52401611 1.96 1.96

52404471 13.09 13.09

52471421 9.27 9.27

53351421 81.54 81.54

53358471 37.81 37.81

53360421 66.67 66.67

53361421 11.67 11.67

53383515 66.85 66.85

53384515 37.74 37.74

53401611 1.01 1.01

53404471 12.95 12.95

53470421 10.46 10.46

53471421 10.67 0.30 10.97

53478515 9.39 8.10 17.49

53362421 15.89 31.78 47.67

čistine 12.28 12.28

Ukupno GJ 374.09 15.89 44.06 8.40 442.44

U Planu nege šuma planirani su sledeći radovi:

• prorede su planirane na površini 374.09ha • seča izbojaka i uklanjanje korova ručno planirano je na površini od 15.89 ha. • okopavanje i prašenje u kulturama planirano je na površini od 44.06 ha. • čišćenje u mladim kulturana planirano je na površini 8.40 ha.

Plan nege šuma u gazdinskoj jedinici "Biser voda - Vranji krš -Lisa - Borje" iznosi 442.44 ha.

Ukupan Plan gajenje u GJ"Biser voda - Vranji krš -Lisa - Borje" iznosi 1331.40 ha.

7.3.2. Plan zaštite šuma

Zakonom o šumama propisano je da su korisnici i sopstvenici šuma dužni da preduzimaju mere nege šuma od požara i drugih nepogoda, biljnih bolesti, štetočina i drugih šteta.

Shodno napred navedenom u Šumskom gazdinstvu „Šumarstvo" - Raška, organizovana je služba za šume sopstvenika i zaštitu životne sredine, koja obavlja i poslove na zaštiti šuma i to : opažanja, obaveštavanja, prognoziranja i preduzimanja potrebnih represivnih i preventivnih mera.

Ovim planom utvrñuje se obim mera i radova na preventivnoj zaštiti šuma od čoveka, stoke i divljači, biljnih bolesti, štetnih insekata i drugih štetočina, elementarnih nepogoda, požara i obnavljanju šumskih oznaka itd.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U cilju preventivne zaštite planiraju se sledeće mere:

• Čuvanje šuma od bespravnog korišćenja i zauzimanja, na ukupnoj površini gazdinske jedinice 1470.58 ha. • Zabrana pašarenja na površinama gde je proces obnavljanja u toku i u šumskim kulturama (prema planu gajenja šuma), sve dok ne prerastu kritičnu

visinu kada im stoka ne može oštećivati vrhove; • Uspostavljanje šumskog reda; • Pratiti eventualne pojave sušenja šuma i kalamiteta insekata i u slučaju pojave istih, blagovremeno obavestiti specijalističku službu koja će postaviti

tačnu dijagnozu i propisati adekvatne mere suzbijanja; • Štititi i zaštititi šumu od požara, posebno u proleće i leto, i u tom smislu postaviti znake obaveštavanja i zabrane loženja vatre, organizovanje dežurstava

i pojačani nadzor lugarskih reona u kritičnom periodu u cilju blagovremenog otkrivanja požara i blagovremenih intervencija i dr;

U toku ureñajnog perioda održavati i obnavljati spoljne granice, kao i granice unutrašnje podele šumskog područja u celini.

7.4. Plan koriš ćenja i kalkulacija prinosa

Polazeći od opredeljenja koja se odnose na osnovni zadatak gazdovanja u ovoj gazdinskoj jedinici koji je usmeren na prevoñenje zatečenog stanja ka optimalnom (funkcionalnom) stanju i održavanje takvog stanja, urañen je i plan korišćenja sastojina. Plan korišćenja vezan je za potrebu obnavljanja šuma (oplodne seče) i za prorede, kao osnovne mere nege, čiji je obim u skladu sa definisanim prioritetnim uzgojnim potrebama u fazi snimanja stanja šuma pri izradi ove osnove.

Plan korišćenja u osnovi sadrži: plan seča obnavljanja i plan prorednih seča. Sve seče imaju za cilj, prevenstveno negu šuma, odnosno poboljšanje stanja i funkcija šuma kao i povećanje vrednosti proizvodnje. To će se u ovoj gazdinskoj jedinici postići kako oplodnim sečama, tako i proredama u srednjedobnim sastojinama.

7.4.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa

7.4.1.1. Plan seča obnavljanja jednodobne šume

Sama kalkulacija prinosa (glavni prinos) u visokim jednodobnim i izdanačkim šumama, kao i veštački podignutim sastojinama oslanja se na pozitivna opredeljenja utvrñena metodom umereno – sastojinskog gazdovanja prilagoñenog opštim i posebnim karakteristikama ovog kompleksa šuma. Naime, pri odreñivanju prinosa u svakoj gazdinskoj klasi, pojedinačno, utvrñena je starost sastojina, ophodnja za osnovne vrste drveća i na toj osnovi zrelost za seču pojedinih delova gazdinskih klasa.

U prvoj fazi, još prilikom prikupljanja terenskih podataka, sastojine se prema zrelosti za seču grupišu u tri grupe:

Odlučno zrele za seču:

• Prezrele i prestarele sastojine iz čijeg stanja proizilazi potreba što skorijeg iskorišćenja. • Sastojine u kojima je u proteklom ureñajnom periodu započeto podmlañivanje koje treba nastaviti.

Zrele za seču:

• Sastojine koje su dostigle zrelost za seču prema odabranoj ophodnji (dobrog zdravstvenog stanja i dobro obrasle) • Sastojine koje ne odgovaraju staništu, pa ih treba zameniti • Sastojine lošeg uzrasta, slabog obrasta i nedovoljnog prirasta, bez obzira na starost i vrstu drveća

Sastojine na granici sečive zrelosti:

• Sastojine koje u toku sledećeg ureñajnog perioda mogu postići zrelost za seču (sastojine pretposlednjeg dobnog razreda) • Sastojine koje se iz nekog razloga ostavljaju za obnavljanje u sledećem ureñajnom razdoblju

Na osnovu ovako grupisanih sastojina radi se privremeni plan seča po površini. U drugoj fazi kalkulacije prinosa privremeni plan seča uporeñuje se sa normalnim razmerom dobnih razreda, tj. sa idealnom površinom obnavljanja u ovom ureñajnom periodu. Na osnovu ova dva pokazatelja vrši se kalkulisanje uzgojnih potreba (obnavljanja) i postizanje normalnog razmera dobnih razreda, tj. obezbeñivanje umerenije ili strožije trajnosti prinosa, sa što manje privrednih žrtava,

Mihaila Pupina 113

Beograd


uz istovremeno obezbeñenje ostalih funkcija šuma. Regulator trajnosti prinosa kod umerenog sastojinskog gazdovanja je površina, tj. idealna (normalna) površina dobnog razreda. Kao što se vidi metod umerenog sastojinskog gazdovanja daje veliku slobodu pri kalkulaciji prinosa, odnosno bolje prilagoñavanje stanju sastojina i uzgojnim potrebama, tj. sastojine koje i nisu dostigle zrelost za seču (ali su slabog kvaliteta i obrasta) mogu se predvideti za seču obnavljanja ali zato sastojine koje su dostigle zrelost za seču (ali su dobrog zdravstvenog stanja i obrasta) mogu i dalje ostati da prirašćuju (produžava im se ophodnja), ako to ne ugrožava trajnost prinosa.

Privremeni plan seča šuma prikazan je sledećom tabelom:

Odlučno zrele za seču Zrele za seču Na granici sečive zrelosti

Gazdinska klasa

Odeljenje P (ha) V (m3) ZV (m3) Odeljenje P (ha) V (m3) ZV (m3) Odeljenje P (ha) V (m3) ZV (m3)

19b 1.90 463.0 9.5 22e 0.65 191.5 3.6 33b 3.10 724.2 16.5

37c 1.43 403.4 9.1 34a 3.87 854.0 20.4

34c 0.08 20.3 0.5

35c 0.57 177.4 3.7

36c 4.03 1275.8 27.1

37d 5.98 1792.8 42.2

38a 16.48 3996.9 89.9

29b 7.77 1261.8 28.7

53351421 1.90 463.0 9.5 2.08 594.9 12.7 41.88 10103.2 229.0

23d 1.62 347.6 9.3 32a 2.51 744.2 19.2

38c 1.61 396.6 8.0 33a 3.22 608.3 13.9

53360421 3.23 744.2 17.3 5.73 1352.5 33.1

Gazdinska klasa 53.351.42 – Visoka jednodobna šuma bukve

Prinos Površina Zapremina I

polurazdoblje II

polurazdoblje

Ukupan prinos Odeljenje

ha m3

19b 1.90 463.0 146.0 146.0 22e 0.65 191.5 294.7 294.7 37c 1.43 403.4 213.1 213.1

Oplodni sek 3.98 1057.9 653.8 653.8 Ukupno 3.98 1057.9 653.8 653.8

U gazdinskoj klasi 53.351.421 prisutne su sastojine odlučno zrele za seču na površini od 1,90 ha, zrele za seču 2.08 ha i na granici sečive zrelosti 41.88 ha. U ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na ukupnoj površini od 3.98 ha i to oplodni sek. Ukupan glavni prinos iznosi 653.8 m3.

Gazdinska klasa 53.360.42 – Izdanačka šuma bukve

Prinos Površina Zapremina I

polurazdoblje II

polurazdoblje

Ukupan prinos Odeljenje

ha m3

23d 1.62 347.6 129.8 129.8 38c 1.61 396.6 208.3 208.3

Oplodni sek 3.23 744.2 338.1 338.1 Ukupno 3.23 744.2 338.1 338.1

U gazdinskoj klasi 53.360.421 prisutne su sastojine odlučno zrele za seču na površini od 3,23 ha, zrele za seču 5.73 ha. U ovom ureñajnom periodu planirano je obnavljanje na ukupnoj površini od 3.23 ha i to oplodni sek. Ukupan glavni prinos iznosi 338.1 m3.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4.1.2. Plan seča obnavljanja - raznodobne šume

Gazdinska klasa 52.352.421– Visoka raznodobna šuma bukve

Ukupna površina gazdinske klase 52352421 iznosi 155.90ha sa ukupnom zapreminom 51960.4 m3 i zapreminskim prirastom 1089.7 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Prinos je kalkulisan u odnosu na opšte podmladno razdoblje od 50 godina. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 8087.4 m3.

Gazdinska klasa 52.404.471– Visoka šuma smrče i bukve

Ukupna površina sastojina za obnavljanje iznosi 6.17ha sa ukupnom zapreminom 2229.8 m3 i zapreminskim prirastom 61.1 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 259.1 m3.

Gazdinska klasa 53.352.421– Visoka raznodobna šuma bukve

Ukupna površina gazdinske klase 53352421 iznosi 416.30ha sa ukupnom zapreminom 112178.8m3 i zapreminskim prirastom 2705.9 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Prinos je kalkulisan u odnosu na opšte podmladno razdoblje od 50 godina. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 19923.6 m3.

Gazdinska klasa 53.358.471– Visoka šuma bukve i smrče

Ukupna površina sastojina za obnavljanje iznosi 215.36ha sa ukupnom zapreminom 64392.6m3 i zapreminskim prirastom 1507.5 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Prinos je kalkulisan u odnosu na opšte podmladno razdoblje od 50 godina. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 9996.6 m3.

Gazdinska klasa 53.401.611– Visoka šuma smrče

Ukupna površina sastojina za obnavljanje iznosi 35.83ha sa ukupnom zapreminom 10290.4m3 i zapreminskim prirastom 326.1 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 1254.1m3.

Gazdinska klasa 53.404.471– Visoka šuma smrče i bukve

Ukupna površina sastojina za obnavljanje iznosi 25.06ha sa ukupnom zapreminom 6808.8 m3 i zapreminskim prirastom 193.0 m3. U ovoj gazdinskoj klasi planirano je obnavljanje izvoñenjem grupimično - oplodnih seča. Ukupan prinos u ovoj gazdinskoj klasi iznosi 828.4 m3.

7.4.1.3. Plan seča obnavljanja - rekonstrukcione seče

Rekonstrukcione seče su planirane u gazdinskoj klasi 53362421 na površini od 15.89 ha. Ukupan planirani prinos iznosi 889.3m3.

7.4.1.4. Ukupan plan seča obnavljanja

STANJE Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući

zapreminski prirast

Glavni V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3 m3 % %

52352421 155.90 51961.5 1091.3 8087.4 15.6 74.1 52404471 6.17 2229.8 61.1 259.1 11.6 42.4 53352421 416.30 128178.8 2705.9 19923.6 15.5 73.6 53358471 215.36 64392.6 1507.5 9996.6 15.5 66.3 53401611 35.83 10290.4 326.1 1254.1 12.2 38.5 53404471 25.06 6808.8 193.0 828.4 12.2 42.9 53351421 3.98 1058.0 55.4 653.8 61.8 118.0 53360421 3.23 744.2 43.2 338.1 45.4 78.3

Mihaila Pupina 113

Beograd


STANJE Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući

zapreminski prirast

Glavni V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3 m3 % %

53362421 15.89 825.4 112.8 889.3 107.7 78.8 Ukupno GJ 877.72 266489.5 6096.3 42230.4 15.8 69.3

Ukupan prinos u sastojinama koje su predviñene za obnavljanje (877.72 ha) iznosi 42230.4 m3. Intezitet seče po zapremini iznosi 15.8 % a po tekućem zapreminskom prirastu 69.3%.

7.4.2. Plan prorednih seča

Prethodni prinos je u funkciji potreba daljeg negovanja sastojina u razvoju, a obračunat je u okviru ukupne analize mogućnosti korišćenja (namene površina), polazeći od zatečenog stanja sastojina, stepena očuvanosti (sklopljenosti) sastojina, strukturnih osobina i zdravstvenog stanja sastojina, razvojne faze (starosti) i broja stabala po jedinici površine iz kojih je proistekao intezitet zahvata seča (intezitet proreñivanja).

Proredni prinos je kalkulisan za svaku sastojinu pojedinačno. Kalkulacija je vršena tako što je prinos odreñen intenzitetom zahvata u odnosu na zapreminu sastojine, pri čemu se vodilo računa da etat ne preñe 2/3 vrednosti desetogodišnjeg prirasta. Znači E =1/3-2/3xIv (zavisno od stanja i starosti sastojina). Prema tome etat sastojine je odreñen na osnovu stanja konkretne sastojine, njene zapremine i zapreminskog prirasta, a ukupan etat gazdinske klase dobijen je zbirom etata pojedinih sastojina koje pripadaju datoj gazdinskoj klasi.

Metod kalkulacije prinosa sinhronizovan je sa prikazom stanja, datim ciljevima gazdovanja i merama za ostvarenje ciljeva. Plan prorednih seča je detaljno prikazan u odgovarajućoj tabeli po odsecima, gazdinskim klasama i vrstama drveća.

Intenzitet seče Površina Zapremina Zapreminski prirast Prinos

V Zv Gazdinska

klasa ha m³ m³/ha m³ m³/ha m³ % %

52.358.471 3,01 966,3 321,0 28,1 9,3 123,3 15,6 64,2 52.401.611 1,96 701,6 358,0 18,6 9,5 76,4 12,8 44,0 52.404.471 13,09 6505,6 337,8 191,1 9,9 510,5 10,9 41,0 52.471.421 9,27 2644,5 285,3 97,8 10,5 291,8 11,0 29,6 53.351.421 81,54 22562,6 263,6 521,4 6,1 2880,0 15,7 67,8 53.358.471 37,81 76680,6 302,9 1807,0 7,1 1475,5 15,0 63,5 53.360.421 66,67 17917,1 256,3 488,6 7,0 2325,3 14,9 54,5 53.361.421 11,67 2987,8 256,0 83,6 7,2 369,0 12,4 44,1 53.383.515 66,85 14120,0 211,2 731,4 10,9 1392,3 9,9 19,0 53.384.515 37.74 9555,0 253,2 402,8 10,7 982,3 10,3 24,4 53.401.611 1,01 10691,2 290,2 338,1 9,2 50,5 12.2 38,6 53.404.471 12,95 10954,1 288,2 309,6 8,1 497,1 12,1 42,8 53.470.421 10,46 1887,9 121,5 89,6 5,8 221,7 11,7 24,8 53.471.421 10,67 2117,5 88,4 85,8 3,6 234,5 11,1 27,3 53.478.515 9,39 2105,8 224,3 76,6 8,2 227,3 10,8 29,7 Ukupno 374,09 96590,0 258,2 2168,9 8,4 11657,5 12,0 54,0

Ukupan planirani prethodni ( proredni) prinos iznosi 11657.5 m3, a on je planiran na 374.09 ha površine. Intenzitet prorednih seča na nivou gazdinske jedinice po zapremini je 12.0 %, a po zapreminskom prirastu 54.4 %, što se ocenjuje kao srednji zahvat u prorednim sečama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4.3. Ukupan plan korišćenja šuma

Plan seča šuma obuhvata plan seča obnavljanja šuma - glavni prinos i plan prorednih seča - prethodni prinos.

Na ovom mestu plan seča šuma biće prikazan po gazdinskim klasama, vrsti prinosa i vrsti drveća.

Plan seča šuma po gazdinskim klasama:

STANJE PRINOS Intezitet seče

Površina Zapremina Tekući zapreminski prirast Glavni Prethodni Ukupno V Iv Gazdinska klasa

ha m3 m3/ha m3 m3/ha m3 m3 m3 % %

51351421 19.26 7480.8 388.4 158.1 8.2 51352421 22.61 10719.6 474.1 206.8 9.1 51383515 2.26 617.9 273.4 37.0 16.4 51384515 12.25 3092.8 252.5 148.0 12.1 51404471 11.77 5130.4 435.9 158.5 13.5 51471515 14.66 4215.0 287.5 176.1 12.0

NC 51 82.81 31256.46 377.4 884.54 10.7 52352421 155.90 51960.4 333.3 1089.7 7.0 8087.4 8087.4 15.6 74.2 52358471 3.01 966.3 321.0 28.1 9.3 123.3 123.3 12.8 44.0 52401611 1.96 701.6 358.0 18.6 9.5 76.4 76.4 10.9 41.0 52404471 19.26 6505.6 337.8 191.1 9.9 259.1 510.5 769.7 11.8 40.3 52471421 9.27 2644.5 285.3 97.8 10.5 291.8 291.8 11.0 29.8

NC 52 189.40 62778.34 331.5 1425.26 7.5 8346.6 1002.1 9348.7 14.9 65.6 53267421 8.77 53351421 85.61 22562.6 263.6 521.4 6.1 653.8 2880.0 3533.8 15.7 67.8 53352421 416.30 128184.9 307.9 2723.0 6.5 19923.6 19923.6 15.5 73.2 53358471 253.17 76680.6 302.9 1807.0 7.1 9996.6 1475.5 11472.1 15.0 63.5 53360421 69.90 17917.1 256.3 488.6 7.0 338.1 2325.3 2663.3 14.9 54.5 53361421 11.67 2987.8 256.0 83.6 7.2 369.0 369.0 12.4 44.1 53362421 19.93 941.3 47.2 23.4 1.2 889.3 889.3 94.5 380.7 53383515 66.85 14120.0 211.2 731.4 10.9 1392.3 1392.3 9.9 19.0 53384515 37.74 9555.0 253.2 402.8 10.7 982.3 982.3 10.3 24.4 53401611 36.84 10691.2 290.2 338.1 9.2 1254.1 50.5 1304.6 12.2 38.6 53404471 38.01 10954.1 288.2 309.6 8.1 828.4 497.1 1325.5 12.1 42.8 53470421 15.54 1887.9 121.5 89.6 5.8 221.7 221.7 11.7 24.8 53471421 23.94 2117.5 88.4 85.8 3.6 234.5 234.5 11.1 27.3 53478515 9.39 2105.8 224.3 76.6 8.2 227.3 227.3 10.8 29.7

NC 53 1093.66 300705.56 275.0 7681.06 7.0 33883.8 10655.4 44539.3 14.8 58.0 Ukupno GJ 1365.87 394740.36 289.0 9990.86 7.3 42230.4 11657.5 53888.0 13.7 53.9

Plan seča šuma po vrstama drveća:

Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po

Zapremina Zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Zv Vrsta

drveca

m3 %

Bk 305786.3 6588.1 38856.9 7217.1 46074.0 15.1 69.9 Tres 588.3 18.9 OML 400.5 10.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


Stanje šuma Planirani prinos Intenzitet seče po

Zapremina Zapreminski

prirast Glavni Prethodni Ukupno V Zv Vrsta

drveca

m3 %

SvVrb 315.5 8.4 Jav 302.5 7.7 CGrb 276.2 11.2 Gr 252.6 7.9 Brz 159.9 6.4 Cer 37.0 1.9 Pjas 17.8 0.4 Kit 13.5 0.4 Pjav 9.8 0.3 Otl 9.5 0.5 1.8 1.8 19.0 39.3 KrLip 5.0 0.3 Jas 5.0 0.1 Mles 4.2 0.2 BVrb 3.0 0.1 Bjas 1.7 0.1 Cjas 0.9 0.0 Ukupno lišćari 308189.2 6663.3 38858.7 7217.1 46075.8 15.0 69.1 Smr 59443.7 1997.1 3371.2 2027.3 5398.5 9.1 27.0 Bbor 26733.8 1317.3 2413.2 2413.2 9.0 18.3 Jel 340.0 11.3 Cbor 33.8 1.9 Ukupno četinari 86551.2 3327.6 3371.2 4440.5 7811.7 9.0 23.5 Ukupno GJ 394740.4 9990.9 42230.4 11657.6 53888.0 13.7 53.9

Ukupan prinos u GJ "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" iznosi 53888.0 m3. Glavni prinos (seče obnavljanja) planirane su u iznosu od 42230.4 m3 (78.4%), a prethodni prinos (proredne seče) u iznosu od 11657.6 m3 (21.6%).

Intenzitet seče na nivou cele gazdinske jedinice iznosi 13.7 % u odnosu na zapreminu i 53.9 % u odnosu na desetogodišnji zapreminski prirast.

Posmatrajući planirani prinos po vrstama drveća, konstatujemo da bukva u ukupnom prinosu učestvuje sa 85.5%, smrča sa 10.0%, beli bor sa 4,5%, itd.

7.4.5. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda

U ostale šumske proizvode spadaju:

• Sporedni proizvodi od šuma : seme, plodovi, pupoljci, šišarice, šušanj itd; • Proizvodi šumskog zemljišta: lekovito bilje, gljive; • Proizvodi od neposrednog korišćenja zemljišta: zemlja, treset, kamen itd.; • Lekovita i mineralna voda; • Lovstvo • Popaša, seno i sl.

Plansko korišćenje sporednih šumskih proizvoda gazdinstvo nije planiralo, ali po potrebi može se organizovati uz obavezu da se u OGŠ na mestu "Ostale evidencije", tačno označi mesto, datum, način i količina otkupljenog, sakupljenog ili na neki drugi način iskorišćenog šumskog proizvoda uz pečat i potpis ovlašćenog lica.

Mihaila Pupina 113

Beograd


7.4.6. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači

Prirodni uslovi na području g.j. "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" pogoduju gajenju raznovrsne divljači pa je ova površina uključena u lovište "Biser voda - Divan" koje se prostire na teritoriji katastarskih opština: Biniće, Trnava, Gradac, Valjevo i Boroviće, sve u sastavu opštine Raška. Lovištem gazduje J.P. "Srbijašume" preko svojih stručnih službi.

Za ovo lovište postoji Lovna osnova kojom je usklañeno brojno stanje i uzgoj divljači sa ciljevima i merama za postizanje ciljeva gazdovanja koji su postavljeni ovom OGŠ. Obzirom da lovna osnova treba da sadrži dovoljan prikaz bavljenja ovom vrstom delatnosti, to isto nema potrebe detaljnije obrañivati.

Lovna osnova za lovište "Biser - voda - Divan" mora se usaglasiti sa Uredbom o zaštiti Park prirode Golija.

Površina ove g.j. pripada II bonitetu staništa za uzgoj divljači. Prema ovom bonitetu na prostorima gazdinske jedinice može se gajiti više vrsta divljači. Iako su prirodni uslovi povoljni u šumama ove gazdinske jedinice nema mnogo divljači, pre svega zbog intenzivnog gazdovanja.

Od autohtone niske divljači, javljaju se zec i jarebica. Zec naseljava celo područje i predstavlja najbrojniju i lovno najinteresantniju divljač. Poljska jarebica naseljava rubove šuma. Od visoke divljači najinteresantnija je srna. Ona naseljava uglavnom gornje delove gazdinske jedinice gde nalazi potreban mir.

Prema bonitetu staništa i strukturi površina cela površina ove gazdinske jedinice je lovno produktivna (to su oni delovi lovišta na kojima divljač ima uslove za stalan opstanak i razmnožavanje i na kojima se lovnim gazdovanjem gaji, štiti i koristi) i na kojoj se može gajiti sledeća divljač (na 100 ha lovno produktivne površine u II bonitetnom razredu):

• jelen u brdsko-planinskom lovištu 2 kom. • divlja svinja 1,5 - 2 kom. • srna 6 - 8 kom. • zec 5 - 11 kom. • fazan 40 - 59 kom. • jarebica 60 - 79 kom.

Imajući u vidu predstojeće radove na obnovi šuma treba na pojedinim mestima u šumi postaviti odreñen broj hranilišta u nižim delovima g.j. za zimsku prehranu srna.

Ukupna površina lovišta iznosi 11080hektara.Šume i šumsko zemljište iznosi 6957,00ha(od toga 3050ha u držvnoj svojini ,a 3907ha u privatnoj svojini).Od ostalog zemljišta zastupljene su sledeće površine:livade 1893,0ha ,njive i bašte 900,20ha,bare i potoci 31,0ha,ostalo zemljište 1299ha(od toga 899ha privatno i 400 ha privtnog poseda).Brojno stanje divljači na dan 31.03.2018 godine je sledeće:zec 112kom,vuk 8 kom,lisica 52kom,jazavac 12kom,srna 50kom,divljih svinja 48kom,medveda 6kom,divlja mačka 9kom,veverica 60kom,lasica 31kom,kuna 50kom,poljska jarebica 100kom,kamenjarka 50kom,golub grivnaš 150kom,vrane i gvrani 150kom.

Za lovište Biser voda-Divan važnost Lovne osnove je od 1.4.2010 do 31.3.2020 godine.

7.4.7. Plan izgradnje i rekonstrukcije šumskih saobraćajnica

Gazdinska jedinica se nalazi u sastavu Parka prirode Golija, a proteže se na jednom pravacu: selo Trnova-Kuti-Lisa-Odvraćenica, i sa druge strane pravac selo Gradac-Binići-Šeremetovica-Lisa. Ukupna otvorenost gazdinske jedinice iznosi kilometara saobraćajnica u gazdinskoj jedinici, a prosečna otvorenost ovih šuma iznosi 22,22km/1000ha. Optimalna otvorenost za ove brdsko-planinske tipove šuma iznosi oko 18,0km/1000ha, tako da je ovolika otvorenost zadovoljavajuća.

U ovom ureñajnom periodu planira se rekonstrukcija postojećih šumskih puteva koji su u gazdinskoj jedinici(unutrašnja otvorenost) kao i putevi koji dolaze do gzdinske jedinice(spoljašnja otvorenost).Planirana je izgradnja tvrdih kamionskih puteva(prva i druga faza) odnosno pretvaranje mekih kamionskih puteva(putevi bez kolovozne konstrukcije) u tvrde kamionske puteve8putevi sa kolovoznom konstrukcijom).

Planirani su sledeći putevi za rekonstrukciju u ovom ureñajnom periodu:

1. Ugljare -šumska kuća u dužini od 2,45km------------------------------------------ -rekonstrukcija tvrdog kamionskog puta 2. Binićko polje-šumska kuća u dužini od 2,80km-------------------------------------rekonstrukcija tvrdog kamionskog puta 3. Binićko polje -Maljevača u dužini od 1,95km---------------------------------------rekonstrukcija tvrdog kamionskog puta 4. Kuti - Curevac u dužini od 5,00km---------------------------------------------------rekonstrukcija tvrdog kamionskog puta 5. Curevac -Ćumurane u dužini od 0,90km--------------------------------------------prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put 6. Mala jurija-Dumača u dužini od 3,25km--------------------------------------------prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put 7. Šeremetovica-Lisa u dužini od 2,90km (spoljna otvorenost) do ulaza u gj.---prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put

Mihaila Pupina 113

Beograd


8. Šumarska kuća-Svinji do u dužini od 1,70km--------------------------------------prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put 9. Šeremetovica-Mala jadovita-Miloševa voda-Ugljari u dužini od 5,50km-----prevoñenje mekog u tvrdi kamionski put

Rekonstrukcijom tvrdih kamionskih puteva i prevoñenjem mekih u tvrde kvalitet postojeće otvorenosti će se poboljšati i omogučiti realizaciju planiranih radova.

7.4.8. Plan ureñivanja šuma

Posebna osnova gazdovanja šumama za gazdinsku jedinicu "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" ima rok važenja od 01.01. 2019 do 31.12.2028 godine.

Revizija ove posebne osnove gazdovanja šumama izvršiće se u poslednjoj godini važnosti osnove, što znači 2028 godine.

7.5. Očekivani efekti realizacije planiranih radova

Na osnovu analize sadašnjeg stanja šuma i šumskog zemljišta, a pod pretpostavkom da će se svi planirani radovi (na gajenju, korišćenju, zaštiti, itd.) realizovati, na kraju ureñajnog perioda očekujemo sledeće stanje šuma:

Na osnovu manje seče od prirasta u redovnom gazdovanju doći će do uvećanja drvne zapremine za 46021,0m³, tako da će ukupna zapremina na kraju ureñajnog perioda iznositi 440760,4m³. Na osnovu toga prosečna zapremina po hektaru iznosiće 322,7m³/ha.

Negom mladih sastojina i pravilnim sprovoñenjem seča obnavljanja obezbediće se i usmeriti kvalitetan razvoj sastojina koje će dati prinos visoke vrednosti.

Održavanjem već postojećih i mešovitih lišćarsko-četinarskih sastojina obezbediće se veća stabilnost i veća proizvodnost sastojina.

Sprovoñenjem seča obnavljanja u jednodobnim i raznodobnim sastojinama nastaviće se proces obnavljanja i negovanja datih sastojina, čime će se povećati stabilnost i njihov kvalitet.

Rekonstrukcijom devatiranih šuma na površini od 15.89 ha, dobiće se kvalitetnije mlade smrčeve sastojine na tim površinama, a smanjiće se ukupna površina lisničkih, devastiranih sastojina.

Rekonstrukcijom već postojećih putnih pravaca, popraviće se kvalitet saobraćajnica.

Intenzitet i obim planova je umeren i ostvarljiv, a u datim sastojinama omogući će popravku i unapreñenje stanja sastojina i stabilnosti ekosistema u celini.

Mihaila Pupina 113

Beograd


8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA

8.1. Smernice za sprovo ñenje šumsko - uzgojnih radova

Veštačko pošumljavanje sadnjom

U odgovarajućim poglavljima ove osnove obrañen je odreñen broj pitanja vezanih za pošumljavanje i to izbor vrste drveća i gustina sadnje u skladu sa varijabilnošću pre svega mikroreljefom i evolucijom zemljišta.

Priprema terena za pošumljavanjej jedinici svodi se na uspostavljanje šumskog reda, na površinama gde će biti izvršene rekonstrukcione (čiste) seče, uklanjanje visokih panjeva gde su izvršene bespravne seče. Nakon izvršenih rekonstrukcionih seča, grane i režijski otpad potrebno je složiti u gomilice (redove) izmeñu kojih će se vršiti sadnja sadnica, tako da ne budu smetnja prilikom kopanja jama i sadnje sadnica. Grane i režijski otpad ne treba spaljivati iz razloga što će se razlaganjem istog obogatiti zemljište, a istovremeno u prvoj godini ono može služiti kao smetnja razvoja korova, smanjiti isušivanje zemljišta, a takoñe služi i kao zasena posañenim sadnicama.

Posebna priprema zemljišta za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici nije potrebna. Ona se svodi na kopanje jama prečnika 30-40 cm i isto toliko duboke, merenje na nižoj strani.

Najpogodnije vreme za sadnju sadnica je period mirovanja vegetacije. Za područje ove gazdinske jedinice jesenja sadnja može početi početkom meseca oktobra, a trajaće sve do pojave snežnog pokrivača i zamrzavanja zemljišta. Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi, a u ovoj gazdinskoj jedinici to je početak meseca aprila, a trajaće do pred otvaranje pupoljaka (početak vegetacije).

Samo pošumljavanje mora se izvoditi kvalitetnim sadnim materijalom. Klasično proizvedene sadnice treba da su zdepaste, jake i sa bogato ožiljenim korenom, koji svojom masom prevazilazi masu nadzemnog dela sadnice. Manipulacija sadnicama od rasadnika, pa do same sadnje mora biti takva da sadnice najbezbolnije pretrpe “šok” promene staništa (rasadnik - objekat pošumljavanja), od čega u najvećoj meri zavisi i uspeh pošumljavanja. Manipulacija sa sadnicama u najvećoj meri odnosi se na sledeće:

• prilikom prevoza koren sadnica mora biti u vlažnoj sredini • na objektu pošumljavanja sadnice se moraju staviti u zasenu i utrapiti (ako se ne koriste odmah) i povremeno se prskaju vodom • sadnice prilikom samog izvoñenja sadnje nijednog trenutka ne smeju biti izložene suncu ili vetru, kako ne bi došlo do isušivanja korena • za raznošenje sadnica po terenu koristiti kofe, korpe, torbe od nepromočivog platna u kojima se nalazi vlažna mahovina ili vlažna zemlja kako bi

korenje sadnica u njima bilo stalno vlažno. • Pošumljavanje u ovom ureñajnom periodu treba izvršiti sa planiranim vrstama drveća , u slučaju nedosttka tih vrsta pošumljavanje može biti izvršeno sa

autohtonim vrstma drveća ovog područja (bukva,planinski javor,divlja trešnja ,smrča,jela,beli bor,crni bor).

Pošumljavanje

Pošumljavanje, kao vrsta radova na gajenju šuma već je obrañeno kroz prethodna poglavlja, kroz izbor vrste drveća, gustini sadnje, starosti sadnica itd.

Osnovni kriterijumi kod odreñivanja lokaliteta za pošumljavanje su kompaktnost površine, blizina puteva i nešto povoljnije stanišne prilike.

Površine sa blažim nagibima, bolja staništa i veće kontinuirane površine imaju prednost kod pošumljavanja.Kod sadnje, treba izbegavati stvaranje monokultura na većim površinama, već je potrebno primešati neke dopunske vrste. Korisno bi bilo unutar četinara, zasaditi lišćare(javor, bukva i sl.), makar i na malim površinama.

Priprema zemljišta za pošumljavanje u ovoj gazdinskoj jedinici se svodi na kopanje jama 30 - 40 cm širine i dubine.

Posebna priprema terena za pošumljavanje vršiće se samo po potrebi, u slučajevima gde je potrebno ručno krčenje šikare.

Sadnja sadnica se vrši u periodu mirovanja vegetacije, što znači u rano proleće, ili jesen.

Prolećna sadnja počinje kada se sneg otopi i zemlja otkravi, što za uslove ove jedinice znači početak meseca aprila i traje do pred samo otvaranje pupoljaka, tj. početka vegetacije.

Jesenja sadnja počinje od oktobra, pa do pojave prvih snegova i zamrzavanja zemljišta.

Za uspešno pošumljavanje, neophodne su kvalitetne sadnice sa bogato ožiljenim korenom, koji svojom masom prevazilazi masu nadzemnog dela biljke.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadnice moraju biti dovoljno vitalne da njihovo premeštanje iz rasadnika do objekta za pošumljavanje proñe što bezbolnije, jer od dobro izvedene manipulacije zavisi i uspeh pošumljavanja.

Prilikom manipulacije sa sadnicama, treba voditi računa da kod prevoza, koren sadnica bude u vlažnoj sredini. Ako se pošumljavanje ne vrši odmah sadnice treba dobro utrapiti, staviti u zasenu i po potrebi prskati vodom. Kod raznošenja sadnica na terenu, treba koristiti kofe, korpe ili nešto slično od nepromočivog platna u kojima se nalazi vlažna zemlja ili mahovina da bi korenje, koje se tu nalazi stalno bilo vlažno.Važno je istaći da sadnice kod izvoñenja radova, ni jednog trenutka ne budu izložene suncu i vetru, da se korenov sistem ne isuši.

Popunjavanje šumskih kultura Uobičajena je praksa da se pojedinačno uginule (posušene) sadnice ne zamenjuju novim, ako njihovo učešće ne prelazi 15 % od ukupnog broja zasañenih sadnica.

Meñutim, ako je pošumljavanje izvršeno retkom sadnjom (sa manje od 2.000 sadnica po 1. ha) onda se popunjavanje izvodi bez obzira na procenat posušenih zasañenica. Ovo isto važi i za slučaj da je uginuće sadnica grupimično izraženo.

Pri melioraciji šuma popunjavanje se vrši ako je preživelo više od 90 % zasañenih biljaka. Ukoliko prirodni podmladak vrednijih vrsta obezbeñuje zamenu posušenih zasañenica, onda se popunjavanje ne izvodi sve dok broj preživelih zasañenih biljaka ne spadne ispod 80 %.

Popunjavanje se izvodi najdalje 2 godine iza osnivanja zasada, jer kasnije zasañene biljke su u neravnopravnom položaju u odnosu na starije susede te obično potonu u konkurentskoj utakmici. U popunjavanju se koriste dobro razvijene i bogato ožiljene presañenice, odnosno biljke iz krupnijih kontejnera, po uzrastu bliske preživelim zasañenicama.

Dobro je da se popunjavanje iskoristi za unošenje i drugih vrsta u monokulturu, pogotovu lišćara u četinare. Ako stanišni uslovi dozvoljavaju (zakorovljena duboka i sveža zemljišta) treba koristiti vrste bržeg rasta (na primer ariš ili duglaziju u kulturi smrče):

Ne treba gubiti iz vida da do uginuća zasañenih biljaka može doći i nekoliko godina posle sadnje, pa i posle popunjavanja izvršenog u prve dve vegetacione periode. To se najčešće dešava na jako zakorovljenim površinama (paprat, kupina, izbojci i sl.), ako je izostala briga oko održavanja (oslobañanja) kultura. Takoñe se to dešava i u kulturama na ekstremno nepovoljnim staništima pri dugotrajnim letnjim sušama. U oba slučaja sušenje je grupimičnog karaktera; bilo da je uslovljeno lokalitetima sa jačim zakorovljavanjem, ili sa plićim, kamenitim zemljištem. Popunjavanje je ovde neophodno, ali zahteva posebnu pažnju kod izbora uzrasta i kvaliteta sadnica i tehnike sadnje, kako bi se što uspešnije pariralo nepovoljnim činiocima koji su i doprineli sušenju kulture

Prašenje i okopavanje u kulturama

Šumske kulture osnovane na prisojnim goletima na plitkom, skeletnom, kao i na dubljem nestrukturnom, glinovitom i takoñe suvom zemljištu, posebno su izložene riziku sušenja, naročito u vreme dužih suša. Ako je pre sadnje izvršena dobra priprema zemljišta podrivanjem ("riperovanjem"), preoravanjem na trake, ili na drugi odgovarajući način (izrada diskontinuiranih infiltracionih rovova, prekopavanje zemljišta na terasice (parcelice) i sl., onda su biljke obezbeñene neophodnom vlagom za duži sušni period. Obrada zemljišta omogućuje da voda, koja pri plahim kišama površinski otiče, infiltrira se u zemljište i akumulira na dubini pristupačnoj korenu sadnica. Popravljena struktura obrañenog zemljišta smanjuje intenzitet gubljenja vode iz zemljišta kapilarnim tokovima i isparavanjem. Gubitak vode evapotranspiracijom je osetno smanjen i eliminisanjem travnog pokrivača, obradom zemljšta.

Meñutim, ako je sadnja obavljena u relativno male i plitke jame ili na još nepovoljniji način, sadnice ostaju bez neophodne vlage često već tokom kraćeg sušnog perioda, pogotovu u ekstremno nepovoljnim edafskim uslovima (plitko kamenito ili zbijeno glinovito zemljište, na jako insoliranim i vetru izloženim položajima). U ovakvim slučajevima, prašenje (okopavanje) kultura se nameće kao neizbežna mera pomaganja zasada u kritičnoj fazi razvoja.

Prašenje ima za cilj da prekidanjem kapilarnosti umanji isparavanje zemljišne vlage iz dubljih slojeva i da ascedentne tokove vode zaustavi u zoni zakorenjavanja sadnica. Razbijanjem pokorice oko sadnica povećava se infiltracija vode i pri slabijim, a pogotovu pri plahim kišama. Osim toga, prašenjem se otstranjuje konkurentska vegetacija koja crpi vodu iz istog horizonta zemljišta odakle se i sadnice ovom snabdevaju.

Prašenje se obavlja uglavnom u prve dve, a u nepovoljnim stanišnim uslovima i tri, godine nakon sadnje i to najbolje pri kraju ili odmah posle izrazitog kišnog perioda, tj. u drugoj polovini juna pa do polovine jula. Posao se najuspešnije obavlja lakšom motikom ("duvanskom") ili onom pravougaonog oblika). Zahvata se plitko (4-7 cm. dubine), koliko da se polomi (razbije) pokorica i ukloni (pokreše) trava oko sadnice, obično na radiusu 20-30 cm. Treba obratiti pažnju da se pri ovome ne odgrne zemlja od sadnica, čime se izlaže isušivanju dublji sloj zemljišta u zoni zakoronjavanja biljke. Zato je bolje da se prašenje izvodi blagim prigrtanjem zemljišta i posečene trave ka sadnici.

Zemlju ne treba suviše sitniti, jer se u tom slučaju brže povezuje u pokoricu posle kiše a i brzina infiltracije vode slabi sa stepenom usitnjenosti zemljišta. Na jače zakorovljenim površinama treba motikom okresati korov (paprat, aptovinu, kupinu i sl.) okolo sadnica, da ih ne bi do jeseni prekrio i pod teretom snega polomio.

Na kamenitim, insoliranim goletima treba koristiti staro, dobro provereno iskustvo, da se polaganjem komadića kamena (pločica) okolo sadnice umanji isparavanje vode, kao i da se uspravljanjem ovećeg komada kamena sa južne strane obezbedi zasena tek zasañenoj sadnici.

Mihaila Pupina 113

Beograd


U novije vreme za konzervaciju vlage oko sadnica koriste se komadi tamno obojenih polietilenskih (PVC) folija, (poput vreća za otpatke), koji se rasprostru i pritisnu kamenjem ili zemljom, odmah po završnoj sadnji. Time se istovremeno eliminiše i travna konkurencija, pa je prašenje praktično nepotrebno. Dovoljno je samo da se krajem proleća pregleda kultura i obnove mestimično oštećene folije, ili popravi zastor stavljanjem kamena.

Treba napustiti nepotrebnu revnost u kampanjskom okopavanju kultura i kada za to nema objektivne potrebe. To su praktično sva pošumljavanja izvršena na svežim zemljištima većih nadmorskih visina, zatim na osojnim stranama i na rahlim, humoznim dubokim i svežim tlima u nizinama, kao i većina zasada pri rekonstrukciji šuma, izuzev na ekstremno kserotermnim staništima.

Ovde ne dolazi do izražaja nedostatak vlage u zemljištu, jer je ovo sa njom dobro opskrbljeno. Zato se i ne postavlja potreba za konzervisanjem vlage okopavanjem. Kriti čan faktor na ovako bogatim i svežim zemljištima je konkurentska vegetacija (korov i izbojci) koja guši zasañene biljke, te se protiv ovih treba i boriti.

Po pravilu, okopavanje nije neophodno ni na površinama gde je izvršena prethodna priprema zemljišta podrivanjem, a pogotovu ako je pri tome izvršeno i skidanje (ljuštenje) travnog busena na trakama.

Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno

Intenzitet zakorovljavanja direktno je povezan sa ekološkim i proizvodnim karakterisikama zemljišta. Ukoliko je proizvodna snaga zemljišta jača, utoliko je veći i rizik od štetnog delovanja kako zeljaste, tako i drvenaste vegetacije, te ako se zanemari održavanje dolazi do ometanja razvoja pa i ugušivanja kultura. Za intenzitet razvoja izbojaka, pored plodnosti zemljišta, presudna je i izbojna snaga panjeva koja, opet, zavisi od vrste drveća, starosti posečene šume i panjeva, od vremena i načina izvoñenja seče i načina pripreme zemljišta za sadnju, klimatskih i drugih faktora.

Kad se radi o vrstama koje teraju bujne izbojke kao što su grab, bagrem, kesten, lipe, hrastovi i slične, ne treba za rekonstrukciju uzimati mlade panjače koje su u optimumu izbojne snage. Rekonstrukciju sastojina gde preovlañuju ove vrste treba odložiti dok im starenjem ne oslabi izbojna snaga.

Treba nastojati da se seča obavi u vreme kada je glavnina rezervi u hrani iz žilišta iscrpljena za stvaranje najmlañih grančica i lišća, a još nije izvršeno deponovanje novih rezervi u korenu za naredni vegetacioni period. Za većinu naših šumskih staništa to je period od početka juna do sredine avgusta, zavisno od nadmorske visine objekta. Dovoljno je da se u ovo vreme izvrši seča šume, a izrada i iznošenje drveta može se obavljati i kasnije, sve do početka sadnje.

Štetnom delovanju korova i izbojaka može se dosta uspešno parirati ako se koriste snažne, dobro ožiljene sadnice, vrste koje brzo startuju i porastu (ariš, duglazija, borovac, smrča, beli jasen, crni orah, gorski javor, trešnja i sl.). Preporučljiva je rana jesenja sadnja, nakon prve jače kiše, kako bi sadnice koristeći jesenji porast korena obezbedile jači porast u prvoj godini.

Obrada zemljišta riperom omogućuje brzo prodiranje korena sadnica u dublje slojeve i čini ih manje zavisnim od suše i vitalnijim u borbi sa konkurentskom vegetacijom. Ljuštenjem travnog busena na zatravljenim goletima pomoću pluga (sa dvema simetrično postavljenim daskama, montiranog pozadi ripera) praktično se eliminiše svaka potreba za odbranom kulture od trave i korova.

Ako se dovoljno vodilo računa o svemu što je napred rečeno, borba protiv korova se najčešće može uspešno i ekonomično sprovesti mehaničkim putem. Koriste se kosiri ili još bolje kratke i ojačane (putarske) kose kojima se saseca konkurentska vegetacija okolo sadnica , u prečniku 0,70-1,00 m. Na ostalom (većem) delu prostora izmeñu sadnica korov i izbojci se ne diraju. Ovo prvenstveno u cilju redukcije radne površine, a zatim što ovaj vegetacioni omotač štiti sadnice od suviše toplih kao i ledenih vetrova, mraza i pripeke, a smanjuje i štete od zečeva i srneće divljači.

Oslobañanje se, prema potrebi, obavlja u drugoj i trećoj vegetaciji nakon sadnje, a samo izuzetno i u prvoj odnosno i u četvrtoj godini. U prvom vegetacionom periodu sadnicama pogoduje zasena koja utiče na smanjenje transpiracije i povećava procenat prijema i preživljavanja sadnica. Izuzetno, visoka paprat može prekriti sadnice i pod teretom snega ih oboriti na tlo ili polomiti.

Zato u septembru ,oktobru treba osloboditi prekrivene sadnice, pre nego što doñe do snegoloma. Već u drugom vegetacionom periodu sadnice su se zakorenile i teže bržem porastu, u čemu ih konkurentska vegetacija ometa ili ih potpuno potiskuje i guši. Zato ih tada treba energično osloboditi, omogućujući im da maksimalno rastu u visinu, kako bi što pre prerasle kritičnu zonu.

Uostalom, unapred se sa dosta sigurnosti može proceniti gde će invazija konkurentske vegetacije, posebno izbojaka iz panjeva, biti kritična za opstanak kulture. To su pre svega mlañe i vitalnije izdanačke šume na staništima kitnjaka i graba, niziske i brdske bukove šume, kao i na boljim bonitetima staništa sladuna i cera, te u jače obraslim šumama na staništima belog graba i crnog jasena.

Starije, kao i jače proreñene, kržljave i uopšte slabo vitalne šume, pogotovu one na degradiranim, erodiranim, plitkim i suvim zemljištima, retko kada teraju bujne izbojke. To važi i za izdanačke šume više puta obnovljene na prestarelim, deformisanim i natrulim panjevima. U ovakvim šumama izbojci se dosta uspešno suzbijaju prevršivanjem (kosirom, srpom ili putarskom kosom).

Visina prevršivanja zavisi od visine i blizine zasañenica koje štitimo. Bitno je da štićena stabalca imaju otvoren prostor za rast u visinu, da ih konkurentska vegetacija ne natkriljuje, niti im suviše stešnjava krune. Obično se izbojci prekraćuju u prvim godinama na 40-80 cm. od zemlje, a kasnije na visini donje trećine do polovine krune štićenih stabala, seča izbojaka ili izdanaka "na čep" (do dna pridanka) pogoduje bujnom teranju novih šiba, te se ne preporučuje.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Seča čišćenja

Seča čišćenja - je mera koja se u sastojinama (veštačkim i prirodnim) sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.

Seča čišćenja u šumskim kulturama

Seča čišćenja je mera koja se u veštački podignutim sastojinama sprovodi u doba kasnog podmlatka i ranog mladika. Zadatak seča čišćenja kao mere nege da prirodno odabiranje (selekciju) usmeri na pomaganje najvrednijih individua u sastojini, uklanjanjem manje vrednih jedinki u gornjem spratu sastojine, što znači da se radi o "negativnoj selekciji". Cilj uklanjanja fenotipski negativnih jedinki iz višeg sloja sastojine je da se pored favorizovanja najkvalitetnijih individua u višem spratu, omogući kvalitetnim jedinkama iz nižeg sprata da urastu u viši proizvodni sprat sastojine. Kod mešovitih sastojina osim napred navedenog cilj seča čišćenja je i regulisanje razmera smese pojedinih vrsta drveća. Kod sastojina mešovitih po poreklu sečom čišćenja se uglavnom iz sastojine vade stabla vegetativnog porekla. U cilju praktičnog izvoñenja seča čišćenja, stabla u sastojini možemo svrstati u tri kategorije i to: u prvu kategoriju su svrstana stabla sa najboljim fenotipskim osobinama, u drugu stabla i žbunje koja pomažu razvoju stabala prve kategorije, a u treću kategoriju stabla koja ometaju pravilan razvoj stabala prve i druge kategorije. Sečama čišćenja iz sastojine se uklanjaju sva stabla treće kategorije, tj. stabla koja ometaju normalan razvoj odabranih stabala i stabla koja iz higijensko-zdravstvenih razloga moraju biti uklonjena.

Seče čišćenja - nega odraslog podmlatka i ranog mladika

S obzirom na dužinu trajanja procesa prirodnog obnavljanja bukovih šuma, veliku sposobnost podmlatka da podnosi zasenu i drugih faktora, seče čišćenja su obično prve uzgojne seče u bukovim šumama. Izvode se posle obrazovanja sklopa, pri visini podmlatka 1-2 m, odnosno oko 10 godina starosti, a ako su vršene seče osvetljavanja, oko 15 godine. Osnovni cilj seča čišćenja, pogotovu ako do tada nisu vršene uzgojne seče, isti je kao i kod seča osvetljavanja podmlatka.

Primenom negativne, selekcije na celoj površini (masovne), vrši se regulisanje sastava i gustine sastojine, zdravstvenog stanja i kvaliteta podmlatka. U kasnijoj fazi njima se, takoñe, stvaraju uslovi za pravilan razvoj buduće mlade sastojine i povećanje vitalnosti stabala i stabilnosti sastojine.

Osnovna karakteristika ove razvojne faze je ubrazano i izraženo prirodno izumiranje i diferenciranje stabala po visini. Broj stabala se u 10-15. god. starosti smanjuje na 40-100 hiljada po hektaru. Podmladak visine ispod 1 m je tako gust da po hektaru može biti i više od pola miliona biljaka. U takvom podmlatku do starosti 25-30 godina preživi 0,02-0,04 %. U periodu od srednje visine podmlatka 2 m do srednje visine od 6 m opstane svega 0,13 % stabala. Proces samoproreñivanja bukovih sastojina je najintenzivniji izmeñu 15. i 25. godine starosti, kada izumire više od 60 % ukupnog broja stabala.

Prvi zahvati - u toku razvojne faze podmlatka vrše se u dominantnom spratu, radi ostvarivanja predrasta ili predominantnih stabala (viših od visine čoveka) iz gornjeg sprata, a u donjem spratu oštećenih i bolesnih jedinki. U sastojinama zaštitnog karaktera osnovni kriterijum je zdravstveno stanje stabala. Primenjuje se selektivni - individualni način izvoñenja seče. Zahvati moraju biti takvi da se stvore povoljni uslovi za razvoj stabala u cilju smanjenja vitkosti stabala, a da se ne poremeti sastojinska struktura. Od početka razvojne faze mladika zahvati bi trebalo da se izvode u spratu vladajućih stabala. Jačina zahvata mora biti takva da se sklop sastojine ne svede ispod 0,9; odnosno jačina zahvata je oko 10-15 % po broju stabala.

Uzgojni interval, odnosno ponovno vršenje seče čišćenja na istoj površini, zavisi od negovanosti, gustine i kvaliteta sastojine. Po pravilu je zahvat slabiji a interval kraći ako je sastojina lošijeg kvaliteta, u nepovoljnim stanišnim uslovima, ako je postavljen posebni uzgojni cilj. Prve seče čišćenja se obično vrše u trogodišnjem intervalu, a kasnije u petogodišnjem. U nekvalitetnim sastojinama u lošim uslovima staništa interval je 10 godina.

Kod kvalitetnih sastojina na dobrim staništima predviña se početak seča čišćenja oko 10-15 godina starosti, pri gornjoj visini oko 3,5 m a na lošim staništima oko 15-20 godine. Očekuje se značajna redukcija broja stabala na površini, tako da se pri kraju ovog perioda razvoja sastojina (oko 20-25 godina) broj stabala svodi na oko 6.000 po hektaru.

Proreda kao mera nege u šumskim kulturama

U gusto zasnovanim kulturama (sa preko 3.000 stabala po hektaru), visine do oko 10 metara, prva proreda je izrazito šematskog karaktera. Ona se ne bavi selekcijom, već joj je glavni cilj razgušenje i stabilizovanje sastojine prostom redukcijom broja stabala.

Ako je sadnja obavljena u redove koji teku približno linijom glavnog pada terena, onda se proredom vadi svaki drugi red, pri visini sastojine do oko 8. metara i broju stabala iznad 4.000/ha, odnosno svaki četvrti red pri većoj visini. Ovo važi samo ukoliko je razmak izmeñu redova manji od 2 m. Pri razmaku redova od 2 do 3 metra, već prva proreda je kombinovanog tipa. Vadi se svaki 6-8 red, a izmeñu proseka sprovodi se selektivna proreda doznakom za seču defektnih i fiziološki slabih stabala. Ako je razmak redova 3 m. i više, šematska proreda se ne primenjuje, jer se izmeñu ovako širokih redova mogu kretati i zaprege i traktori. Zato se odmah izvadi selektivna proreda sa masovnim odabiranjem (vañenjem loših stabala).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ako radovi nisu dovoljno izraženi ili se svojim smerom ne poklapaju sa nagibom terena, prva šematska proreda se sastoji u prosecanju pruga (proseka) širine 2,5 - 3m. koje teku približno upravo na izohipse. Razmak izmeñu proseka treba da je, po pravilu, 2-3 puta veći od širine pruge zavisno od visine sastojine. Na prostoru izmeñu pruga, po pravilu se u prvoj proredi ne vrši seča, ili se vade izrazito defektna, fiziološki slaba stabla.

U slučaju da je visina glavnog sprata kulture izmeñu 10 i 15 metara, onda, zavisno od njene gustine, primenjuje se najčešće jedan od sledećih postupaka:

Ako je visina stabala 10-12 m. njihov broj po hektaru veći od oko 2.500, sprovodi se neka vrsta kombinovane prorede, to jest šematska proreda, vañenjem svakog četvrtog reda, odnosno prosecanjem proseka širine oko 3 m. sa razmakom tri do šest puta većim od širine proseka, uz negativnu selekciju, vañenjem defektnih stabala izmeñu proseka.

Ako je visina stabala iznad 12 m, onda se primenjuju takoñe kombinovana proreda, to jest, šematska + selektivna sa pozitivnim odabiranjem. Nakon otvorenih proseka prema gore opisanom postupku, na preostalom delu sastojine sprovodi se selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem, na način koji će kasnije biti prikazan.

Novija iskustva širom Evrope, pa i u nas, pokazala su da se prorede izvode utoliko racionalnije što je mreža proseka gušća i što su ove bolje usklañene sa nagibom terena. Dokazano je da pri širini proseka od oko tri metra, a praktično nema gubitaka u proizvodnji. Sklop kruna nad prosekom se praktično ne prekida ili se ubrzo uspostavlja, tako da je celokupna površina po krunama stabala i ukonponovana u proizvodnju. Uz to, dolazi do pojačanog debljinskog prirasta rubnih stabala. I najzad, što su proseke gušće, manje su štete na dubećim stablima.

Pri sledećoj proredi, u kulturama visine oko 10-12 metara, u kojima je u prethodnoj proredi bio odstranjen svaki četvrti red, seče se srednji unutar preostala tri reda. Ako je prethodna proreda izvršena šematski, primenom proseka, onda se sada izmeñu proseka sprovodi proreda sa masovnim negativnim odabiranjem i vañenjem približno 1/4 do 1/3 stabala, uzimajući u obzir prvenstveno defektna (rakljasta, zakrivljena) i uopšte lošija stabla.

U kulturama visine preko 10 metara već pri drugoj proredi se po pravilu sprovodi individualna selekcija sa pozitivnim odabiranjem stabala.

Selektivna proreda sa pozitivnim odabiranjem

Selektivna proreda sa individualnim (pozitivnim) odabiranjem po pravilu, se primenjuje u kulturama visine iznad 12 metara, pošto je prethodnim proreñivanjem (šematskom ili masovnom negativnom selekcijom), broj stabala po hektaru redukovan na približno 1.500- 2.000.

Ovakva proreda se može sprovesti i u starijim kulturama, ako je to propušteno da se uradi na vreme, sve dok je prečnik srednjeg sastojinskog stabla ispod 20 cm. Kasnije se malo može uticati na formiranje izabranih stabala, te nema smisla da se ova obeležavaju.

Suština prorede sa individualnim pozitivnim odabiranjem sastoji se u tome da se u sastojinama (kulturama) odabere odreñen broj kvalitetnih stabala ravnomerno rasporeñen po celoj površini. Ova stabla su nosioci stabilnosti sastojine i kvalitetne proizvodnje, sa susednim stablima čine prorednu ćeliju, čiji nukleus je izabrano stablo. Izabrana stabla se nazivaju stabla budućnosti ili nosioci funkcija. Pozitivno usmeravanje formiranja i razvoja izabranih stabala postiže se posrednim putem, zahvatanjem meñu stablima iz njegove najbliže okoline (unutar proredne ćelije).

Nakon odabiranja odmah se vrši izbor i obeležavanje za seču najžešćih konkurentnih stabala koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju razvoj izabranika. Praktično, sa dva do tri prolaza proredom, stabla budućnosti su dovedena u sasvim povoljan položaj, u odnosu na svoju okolinu i mogu se neometano dalje razvijati. Sve dok se ovo ne postigne, sa sečom se, po pravilu, ne zadire meñu stabla izvan proredne ćelije (koja ne vrše nikakav uticaj na izabranike), izuzev neophodnih sanitarnih intervencija.

Kasnijim proredama se i na dalje pogoduje razvoju izabranika, ali se, po potrebi, sa sečom zalazi i meñu ostala (indiferentna) stabla, prvenstveno uklanjanjem lošijih u korist boljih.

Stabla budućnosti, kao nosioci kvalitetne proizvodnje, treba očistiti od suvih i polusuvih grana, kako ove ne bi urastale u debla, praveći crne, natrule (ispadajuće) čvorove koji drastično umanjuju kvalitet i vrednost rezane grañe. Čišćenje se obavlja obično u tri navrata. Najpre do visine oko 2-3 metra, koliko se sa zemlje može dovatiti. Kasnije se, koristeći lake letvice, čišćenje povisi na 5-6 metara, i na kraju od oko 8 metara. Dokazano je da se sredstva uložena u ovu meru vraćaju i u dvadesetostruko uvećanom iznosu. U prvoj trećini debla nalazi se 2/3 njegove zapremine, te je veoma važno da je ova očišćena od grana.

U pogledu broja stabala budućnosti po jednom hektaru, treba imati u vidu sledeće:

- Izabrana stabla, po pravilu, ostaju do kraja ophodnje, a znamo da broj stabala u zreloj sastojini zavisi od boniteta staništa, i kreće se uglavnom od 200 do 400 po hektaru za crni i beli bor, odnosno 250 - 500 za smrču.

- Treba računati sa tim da sečivo doba doživljavaju ne samo stabla budućnosti već i ne manji broj pratećih (ostalih korisnih) stabala, koja ispunjavaju prostor izmeñu izabranika.

- Da stabla prečnika oko 45 cm imaju zapreminu oko 1,6 m3, a sa prečnikom od 50 cm. oko 2,2 m3. Ako bismo imali oko 200 izabranih stabala po jednom hektaru njihova zapremina iznosila bi približno 320-440 m3, što, uz zapreminu pratećih stabala, razumljivo manjih dimenzija, svakako predstavlja glavni prinos visokog dometa.

Sa izloženog, jasno proizilazi da se optimalni broj stabala budućnosti po jednom hektaru kreće oko 200 za crni i beli bor, odnosno oko 250 za smrču.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Ako bi se uzeo veći broj, recimo 400-600 stabala po hektaru, onda sva ona ne bi mogla dočekati zrelost, jer bi se uzajamno konkurisala. Vañenjem pojedinih meñu njima, nastale bi velike praznine koje se ne mogu nadoknaditi susednim stablima, što bi rezultiralo znatnim proizvodnim gubicima. U stvari, uvek je bolje ako se uzme manji broj stabala budućnosti od optimalnog nego veći. Prostor izmeñu jače razmaknutih izabranika popunjavaju ostala korisna stabla koja u ovom slučaju imaju šansu da daju značajne prinose. Gusti izabranici potiskuju ostala stabla, i kada se oni izvade, nastaju otvori koji predstavljaju "prazne hodove" u proizvodnji.

U pogledu kvaliteta izabranih stabala, kriterijumi su različiti u svakom konkretnom slučaju, već prema kvalitetu sastojine (kulture) u celini, što najviše zavisi od genetske vrednosti polaznog reprodukcionog materijala (kvaliteta semenskog izvora) i vremena startovanja sa proredom, te načinom izvoñenju prvih proreda. Ukoliko je sastojina kvalitetnija, strožiji su kriterijumi i obrnuto, u kulturi mediokritotskog kvaliteta moramo se zadovoljiti i sa stablima osrednje vrednosti, ali koja su, ipak, najbolja u svojoj sredini.

Najvažnije je da su stabla zdrava, što pravija i što punodrvnija, nadprosečnih dimenzija i dobro očuvane krune, sa što tanjim granama. Vitalnost krune je od posebnog značaja jer samo stabla sa dubokom, gustom krunom mogu energično reagovati na proredne intervencije, da preuzimanjem na sebe prirasta odstranjenih konkurenata, snažno povećavaju sopstveni debljinski prirast.

Takoñe je važno da su izabrana stabla što ravnomernije rasporeñena, na približno jednakom rastojanju, da se ne bi meñusobno konkurisala ili pak da se izmeñu njih ne ostavljaju velike praznine. Nekad se, radi dobrog rasporeda, moraju učiniti ustupci na kvalitetu izabranika.

Seče kao mere nege u izdanačkim sastojinama

Najčešće se ovakve sastojine praktično malo razlikuju od sastojina semenog porekla. Stabla su pretežnim delom izdanci iz žila, ili su izbojci iz zdravih relativno mladih panjeva. Dobrim delom su pravih debala, visoko očišćenih od grana, sa umereno razvijenim krunama. Visinom i habitusom stabla glavnog sprata su veoma slična stablima semenog porekla.

Zato se nega u ovakvim već negovanim i vrednim sastojinama izvodi na analogan način kao i u visokim šumama istog uzrasta. Primenjuje se selektivna proreda sa pozitivnim individualnim odabiranjem stabala (nosilaca proizvodnje).

Odaberu se i trajno obeleže najkvalitetnija stabla, nadprosečnih dimenzija sa dobro očuvanom, vitalnom krunom, sposobna da reaguju na proredne zahvate, preuzimajući na sebe prirast odstranjenih konkurenata. Broj izabranih stabala zavisi od uzrasta sastojine i najčešće se kreće izmeñu 250 i 400 po jednom hektaru. On je osetno veći nego u visokim šumama jer je ophodnja u izdanačkim šumama znatno kraća.

Dalji postupak je jednostavan. Sve je podreñeno razvoju izabranih stabala. I pri svakoj proredi uklanjaju se stabla koja svojim krunama neposredno ugrožavaju ili ometaju izabranike, bez zahvatanja proredom meñu ostala stabla koja su na drugi način korisna ili indiferentna, a koja ne utiču na razvoj izabranih stabala. Izuzetak su jače oštećena, gljivama napadnuta ili na drugi način propadanju izložena stabla. Od seče treba uvek poštedeti stabla divlje trešnje, gorskog javora, belog jasena, brekinje i drugih ekonomskih vrednih vrsta, koja treba da posluže kao semenjaci pri podmlañivanju.

Ako su ranijim merama nege izdanačke sastojine dovedene u dosta stabilno stanje, moguće je sprovoñenje prvih selektivnih proreda jačeg inteziteta (30-40 %), zavisno od stepena vitkosti stabala, odnosno od visine i gustine glavnog sprata.

Pri ovome treba imati u vidu da bukva brzo i energično reaguje na razmicanje kruna, popunjavajući nastale praznine, dok su reakcije hrastova dosta usporene, te pri prejakim zahvatima proredom može doći do izbijanja takozvanih vodenih izbojaka (iz uspavanih pupoljaka duž debla), kao i do zakorovljavanja tla drvenastom i zeljastom vegetacijom, što kasnije otežava podmlañivanje. Ako su pak sastojine usled slabih zahvata suviše guste, sa jako izduženim i vitkim stablima, prorede moraju biti slabijeg intenziteta (15-20 %), s tim da se ponavljaju često, u razmaku 5-6 godina.

Prorede pregustih nenegovanih sastojina

Glavne karakteristike nenegovanih, jako zgusnutih izdanačkih sastojina jesu:

- izrazita izduženost stabala sa koeficijentom vitkosti preko 100, a često i znatno više; - rigorozna redukovanost kruna, koja se u većine stabala završavaju bičasto ili u vidu metlice, meñusobno jako stešnjenih; - prigušen debljinski prirast stabala, pa time i ukupan tekući zapreminski prirast usled redukcije asimilacione površine kruna; - zastupljenost bokora sa više izbojaka iz panja; - prisutnost krndelja i drugih deformisanih vidova ostataka stare sastojine; - opšta labilnost sastojine, posebno osetljivost na pritisak vlažnog snega, leda, inja, kao i na jake udare vetra, koja je jače izražena što je visina stabala

veća.

Glavni i prioritetni cilj prorede u ovakvim sastojinama je njihova postepena stabilizacija. To se postiže postepenim oslobañanjem stabala jačih prečnika sa vitalnijom krunom, koja preuzimaju ulogu nosilaca proizvodnje i stabilizatora (armature) sastojine. Svako stablo nadprosečnog kvaliteta sa makar i skromnom, ali još uvek vitalnom krunom, oslobaña se (u 2-3 navrata) od suseda koji svojom krunom stešnjavaju njegov razvoj. Štićena stabla se ne obeležavaju, već se kao takva identifikuju (kao zamišljena jedra prorednih ćelija) pri svakoj proredi, sve dok im se ne obezbedi uzgojna prednost, da se sama mogu uspešno suprostavljati svakoj novoj konkurenciji. Pri prvoj proredi izvrši se prosecanje proseke za privlačenje drveta širine najčešće 9-15 metara. Ujedno se izvrši i

Mihaila Pupina 113

Beograd


seča krndelja i drugih zaostalih stabala iz stare sastojine. Ako bi pri tom nastale veće praznine (usled grupne zastupljenosti krndelja), onda se stara stabla seku samo ukoliko ometaju razvoj perspektivnim stablima.

Smatra se da je sastojina dovedena u stabilno stanje, kad se broj stabala po hektaru pri visini glavnog sprata izmeñu 15-20 metara, višekratnim proreñivanjem svede na 800-1.200. Dalja nega se sprovodi već prema kvalitetu sastojina, ali se prorede izvode uvek u korist kvalitetnijih individua.

Ako se iz bilo kojih razloga ne uspe sa stabilizacijom sastojine, te ako nastanu prelomi ili izvale većih razmera, treba se opredeliti na neposrednu konverziju, čistom sečom i sadnjom (rekonstrukcijom).

Postupak sa jače proreñenim sastojinama

Jako razreñene sastojine prepoznaju se najčešće po sledećim pojavama:

- manje ili više isprekidan sklop sastojine; - u prizemnom spratu došlo je do invazije korova (drvenaste, poludrvenaste i zeljaste vegetacije); - u hrastovim panjačama masovno je izražena pojava sekundarne krune (vodenih izbojaka duž debla); - pojavljuju se novi izbojci na panjevima i u pridancima stabala; - krune mnogih stabala su jako uvaćene, sa debelim granama.

Prvo što treba učiniti u ovakvom slučaju jeste obustava prorede dok se ne uspostavi približno normalan sklop sastojine, što će u bukovim panjačama biti znatno lakše i brže, nego u hrastovim.

Ujedno treba veće proglae uobličiti sečom rubnih jako granatih stabala i na njima zasaditi vrste kojima odgovaraju konkretni stanišni uslovi, a koje mogu podneti izvesnu lateralnu zasenu.

Ako, naročito u hrastovim šumama, nema izgleda da će se sklop uspostaviti prirodnim putem u doglednom vremenu, treba pristupiti rekonstrukciji takvih delova šuma, pre nego što bi došlo do još jače biološke degradacije staništa (zakorovljavanjem).

Na delovima sastojina gde je se sklop normalizovao, treba započeti sa postepenim proredama u korist kvalitetnijih i perspektivnijih stabala.

Uputstva za odabiranje stabala za seču kod oplodnih seča

Oplodni sek oplodne seče

Uputstvo za odabiranje stabala za seču kod seča obnavljanja -jednodobne sastojine

Seče obnavljanja planirane su samo u jednodobnim visokim i izdanačkim sastojinama bukve. Oplodne seče teku u tri faze:

1. Oplodna seča - pripremni sek. 2. Oplodna seča - oplodni sek. 3. Oplodna seča - završni sek koji se izvodi u sastojinama koje su već obnovljene i u kojima su ostala stabla stare sastojine što ničim nije opravdano s jedne

strane, a s druge strane ugrožavaju razvoj mlade sastojine (preterano zasenjivanje).

Pripremni sek oplodne seče - ovim sekom se počinje stvaranje pogodnih uslova za prirodno obnavljanje, odnosno započinje proces prirodnog obnavljanja sastojine. Sa pripremnim sekom treba početi nekoliko godina pre nego što se očekuje godina obilnog plodonošenja sastojine. Cilj pripremnog seka oplodne seče je da se u sastojini steknu optimalni uslovi za osemenjavanje i nicanje semena u tom smislu treba pripremati i sastojinu i zemljište.

Oplodna seča - oplodni sek kako je rečeno ima karakter naknadnog seka jer se na pojedinim mestima već javio obilan podmladak, a na pojedinim mestima obnavljanje je izostalo. Na delovima sastojine gde je podmladak obilno zastupljen sva stabla stare sastojine su doznačena za seču kao bi se omogućio normalan razvoj mlade sastojine. Pri seči, obaranju i privlačenju stabala treba voditi računa o tome da se podmlatku nanese što manja šteta. U pojedinim slučajevima proceni da će se načiniti suviše velika šteta stabla stare sastojine mogu se podbeliti kako bi se osušila i sama od sebe raspala i omogućila mladoj sastojini normalan razvoj. Na delovima sastojine gde se podmladak nije pojavio ili je nedovoljanza formiranje nove sastojine treba izvršiti pripremni sek oplodne seče čime se sklop stare sastojine praktično prekida čime se omogućuje dovoljno propuštanje količine svetlosti do zemljišta za nesmetan razvoj.

Oplodna seča planirana je u sledećim odeljenjima: 19b, 22e, 23d, 37c, 38c.

Oplodne seče dugog perioda obnavljanja – Grupimi čno oplodne seče

Na osnovu proučenih uslova sredine, sastojinskog stanja i bioloških karakteristika bukve i smrče, kao i željenog cilja gazdovanja za šume ovog šumskog područja, dolazi se do zaključka da je raznodobne šume bukve, smrče i mešovite sastojine bukve i smreče potrebno obnavljati prirodnim putem, primenom grupimično oplodne seče.

Seča obnavljanja počinje stvaranjem podmladnih jezgara, koja se zatim proširuju putem oplodne seče, sve dok se čitava sastojina ne obnovi.Veličina inicijalnih jezgara kreće se od 15 do 30 ari i na njima se sprovodi oplodna seča u dve faze, slično kako je to opisano i za grupimično prebirnu seču. Prva faza stvaranja podmladnih jezgara je ista kod grupimično prebirne i oplodne seče dugog podmladnog razdoblja, kakva je ovde odabrana. Razlike nastaju kasnije , te se pri

Mihaila Pupina 113

Beograd


grupimično prebirnoj seči podmladna jezgra ne proširuju već uvek stvaraju nova , dok se pri odabranoj grupimično oplodnoj seči, inicijalna jezgra proširuju i tako podmladi čitava sastojina.

Ovde treba razlikovati opšte i posebno podmladno razdoblje:

Posebno podmladno razdoblje se odnosi na grupu – pomladno jezgro i ono najčešće za bukvu na ovim staništima iznosi 20 godina. Bitno je da se kod formiranog jezgra pri punom obrastu seče intenziteton oko 60 % , a da se kasnije podmladak oslobodi zasene zaostalih semenjaka kada podmladak dostigne visinu 0,7 – 1,0 m. Dužina posebnog podmladnog razdoblja zavisi od biološko – ekoloških osobina bukve, u prvom redu od učestalosti njenog plodonošenja i ritma njenog visinskog rasta u periodu podmladka.

Opšte podmladno razdoblje odnosi se na vreme potrebno da se započne i dovrši obnavljanje čitave sastojine, a ono iznosi 50 godina, imajući u vidu društvene potrebe i značaj ostalih funkcija šuma.

Ukupna površina inicijalnih podmladnih jezgara u dobro obraslim zrelim sastojinama, zahvata oko 1/5 ukupne površine ( opšte podmladno od 50 godina ), a odgovarajuća površina se svakih 10 godina uključuje u obnavljanje proširenjem inicijalnih podmladnih jezgara. Na površinama ukljućenim u obnavljanje provodi se odgovarajuća faza oplodne seče (oplodni , naknadni, završni sek), a na ostalim površinama najnužnija intervencija uglavnom sanitarnog karaktera.

Najbolje je inicijalna jezgra postavljati na grebenima i kosama, jer je ovde najlakše regulisati osvetljavanje i obezbediti brzo obnavljanje.

U sastojinama gde je već ranije započet proces obnavljanja, treba ovaj proces pratiti i dalje nastaviti, najpre osloboñanjem svih dobro podmlañenih delova bez obzira na njihovu veličinu, a zatim daljim proširivanjem ovih podmlañenih delova dok se ne obnovi čitava sastojina. Pošto je ovde već prošao jedan deo opšteg podmladnog razdoblja , treba u kraćem roku dovršiti proces obnavljanja ovakvih sastojina (srazmerno odnosu podmlañenog i nepodmlañenog dela).

Doznaku (odabiranje stabla za seču) treba vršiti po principu klasične oplodne seče , gde se pripremnim sekom iz sastojina koje nisu negovane vade najpre stabla manje vrednih vrsta, zatim bukova stabla lošijih fenotipskih karakteristika, jako granata, prezrela i defektna stabla. Ako su bukove sastojine bile pravilno negovane, u njima se ne provodi pripremni sek, već se odmah prelazi na izvoñenje oplodnog seka. Završni sek se izvodi kada je uspelo podmlañivanje i podmladak dovoljno obrastao (70 – 100 cm).

U uslovima gazdinske jedinice, grupimično oplodne seče u bukovim i smrčevim šumama planirane su u sledećim odsecima: 2a, 2b, 3a, 3b, 4a, 4b, 5a, 7a, 8c, 8h, 9b, 10a, 11a, 11b, 12a, 12b, 13a, 13b, 14b, 15a, 16a,b i c, 17a, 18a, 23a i b, 24c, 25a i b, 26a i b, 27a i b, 29a, 30a, 31a, 32b i c, 34b, 35a i b, 36 a i b, 37a, 38b, 39a.

8.2. Uputstva za organizovanje se če u šumi

Voñenje seče

Pre početka radova na seči i izradi drvnih sortimenata, potrebno je utvrditi radna polja. Radna polja su obeležena transportnom distancom i usmeravanje seče treba vršiti tako da se kreće od transportne granice prema izvoznim putevima. Treba strogo voditi računa da se izbegne izvoz drvne mase kroz podmladak i podmlañene površine. Pravilno voñenje seče šuma neophodno je da bi se štete kod obaranja, izrade i privlačenja svele na minimum.

Odreñivanje pravca obaranja stabala

Smer obaranja stabala odreñuje se za svaki odsek posebno. zbog racionalizacije posla i omogućavanja lakše manipulacije trupcima prilikom izvlačenja na najbližu trasu ili put. Cilj da se što više skrati transportna distanca kod sabiranja i izvlačenja. da se šteta svede na najmanju moguću meru. kao i da se omogući lakše kretanje radnika u sečištu.

Proizvodnja šumskih sortimenata

Proizvodnja šumskih sortimenata - treba da obezbedi maksimalno kvalitativno i kvantitativno. iskorišćenje drvne mase. uz poštovanje svih uslova standarda. Neophodno je pre početka svih radova na seči i izradi odabrati adekvatan način rada, to jest da li se opredeliti za klasičan način seče, ili za brigadni sistem rada. Rukovodilac seče mora kontrolisati način obaranja, to jest visinu panja, dubinu podseka, smer obaranja itd.

Privlačenje šumskih sortimenata

Privlačenje šumskih sortimenata - od panja do sabirnih mesta (rampi) ili do kamionskih puteva predstavlja I fazu transporta. Za privlačenje trupaca najpogodniji su šumski traktori sa vitlom (npr. LKT 80 (81)). Ovi traktori imaju najveći učinak i u praksi su se pokazali kao najrentabilniji. Sa ovim traktorima se veoma uspešno mogu izvlačiti i drva za ogrev. Osim LKT traktora, mogu se koristiti i modifikovani poljoprivredni traktori, a u nekim slučajevima kada je neophodno izbeći i najmanja oštećenja mogu se koristiti i animali.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Važna stavka u ovoj fazi je gustina putne mreže kojom će se mrežom šumskih vlaka omogućiti najoptimalnije korišćenje postojeće mehanizacije. Intenzivno gazdovanje moguće je sprovoditi uz adekvatnu putnu mrežu i otvaranje ne otvorenih sastojina, kao i razmeštaj seča (da bude koncetrisan). Ostali radovi u sastojini moraju biti meñusobno usklañeni.

8.3. Smernice za sprovo ñenje radova na zaštiti šuma

Zakon o šumama, jasno odreñuje da korisnici i sopstvenici šuma preduzimaju sve potrebne mere radi zaštite šuma. Naročita pažnja poklanja se zaštiti šuma od požara. Prilikom sprovoñenja mera zaštite potrebno je sledeće:

• Stalna i stroga primena važećih propisa. • Organizovati edukativno-propagandni rad na merama zaštite šuma u školama, mesnim zajednicama, i dr. • Zabrana loženja vatre u šumi i njenoj neposrednoj blizini. • Postaviti table sa upozorenjima. • Na izletničkim mestima ukloniti sav lakozapaljiv material, odrediti ureñena mesta za loženje vatre, uvesti službu nadzora. • Savremeno organizovati i opremiti službu za osmatranje i obaveštavanje. • Nadzirati vlasnike privatnih parcela (graničnih), naročito u rano proleće kada se vrši krčenje i spaljivanje obradivih površina za poljoprivredu. • Razvijati intenzivnu saradnju sa MUP-om.

Prema stepenu zaštite, organizovati potrebne ljude i materijalna sredstva.

Ostale mere zaštite šuma, trebalo bi da prati i proučava dijagnostičko prognozna služba na nivou gazdinstva. a ove mere se odnose na zaštitu šuma od entomoloških i fitopatoloških uzročnika, bespravnog korišćenja i drugih protivpravnih radnji, zaštita divljači i stoke, održavanje šumskog reda itd.

Naročitu pažnju treba obratiti na striktno pridržavanje zabrane ispaše na obnovljenim i meliorisanim površinama.

U cilju smanjenja oštećenja od šumske paše i stoke: obeležiti površine na kojima je paša dozvoljena odnosno zabranjena. Utvrditi progonske puteve do ispaše i pojila. osigurati kontrolu pašarenja.

Zaštita od snega, leda i jakih vetrova se najpotpunije obezbeñuje negovanjem sastojina, kao i oblikovanjem zaštitnog plašta (ivice) šume.Takoñe ne treba sprovoditi seče većeg intenziteta i na taj način stvoriti progale što će se nepovoljno odraziti na vetrolome.

Prilikom iskorišćavanja treba sprovoditi sledeće preventivne mere: pravilan izbor vrste seče je značajan jer od ovoga često zavisi sudbina šume. Sa gledišta zaštite šuma od insekata, nepovoljne su čiste seče, te ih treba izbegavati. Kod oplodnih seča pojačava se delovanje štetnih insekata na osetljivim stablima jer su im ona jedini izvor hrane. Duže zadržavanje trupaca u šumi treba izbegavati, naročito ako sa njih nije skinuta kora.

Pored navedenih bitnih preventivnih mera, preporučuju se i sledeće posebne mere zaštite: kontrola broja najvažnijih štetnih insekata, a treba je sprovoditi svake godine, jer se na taj način otkrivaju početci insekatskih prenamnoženja i da se na vreme mogu preduzeti preventivne mere. Kontrola i brza obrada požarišta su veoma značajna za sprečavanje jakih napada sipaca, potkornjaka i drugih sekundarnih insekata koji se mogu namnožavati na oslabljenim biljkama (naročito su opasni prizemni požari). Brza obrada snegoloma, snegoizvala, vetroloma i vetroizvala, takoñe smanjuje opasnost prenamnoženja štetnih insekata.

Za gašenje požara neophodno je planom o zaštiti od požara imati pripremljene, obučene grupe za gašenje sa posebno osposobljenim voñstvom (inženjeri, tehničari, predradnici…). Grupa za gašenje požara mora biti opremljena odgovarajućom opremom. koja je po količini i strukturi utvrñena planom zaštite i suzbijanja požara.

8.4. Uputstvo za izgradnju i održavanje šumskih sao braćajnica Izgradnja i održavanje šumskih saobraćajnica treba da su u skladu sa "Pravilnikom o bližim uslovima, kao i načinu dodele i korišćenja sredstava iz godišnjeg

programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za šume Republike Srbije i Budžetskog fonda autonome pokrajine", Službeni glasnik br.17 od 21.02.2013.godine , Službeni glasnik 20/2016.

Rekonstrukcija postojećih puteva

Rekonstrukcija šumskih puteva je promena tehničkih i konstruktivnih elemenata postoječih šumskih puteva i to: • osvetljavanje puta;

Mihaila Pupina 113

Beograd


• povećavanje radijusa horiontalnih krivina; • smanjenje nagiba nivelete; • proširenje planuma puta; • regulisanjeefikasnog odvodnjavljnja površinske vode sa puta (izrada odvodnih kanala, popravak propusta i dr.); • izrada i ureñenje kolovozne konstrukcije (razastiranje i valjanje kolovozne podloge).

Izgradnja prve faze - F-I meki kamionski put

Prva faza izgradnje kamionskog puta podrazumeva izradu donjeg stroja puta. Nakon snimanja terena, postavljanja nulte linije trase puta i izrade projekta za izgradnju šumskog kamionskog puta, neophodno je izvršiti sledeće radove:

• prosecanje trase puta; • uklanjanje suvog posečenog drvenog materijala sa trase; • iskop zemlje u širokom otkopu; • izrada škarpe i bankine; • izrada odvodnih kanala i postavljanje propusnih cevi;

Izrada druge faze - F-II tvrdog kamionskog puta

Pod drugom fazom podrazumeva se izrada gornjeg stroja puta i to: • nasipanje pripremljene (uvaljane) posteljice kamenom krupnije granulacije debljine do 30 sm, što zavisi od podloge; • valjanje nasutog kamena; • nasipanje kamenom sitnije granulacije debljine 10 sm; • valjanje nasutog kamena.

Izgradnja, održavanje i korišćenje šumskih komunikacija

Planiranje, izgradnja, korišćenje i održavanje šumskih primarnih i sekundarnih saobraćajnica treba sprovoditi na način koji ne ugrožava:

• strogo poštovanje tehničkih elemenata iz projekta; • izvorišta voda i vodene tokove; • staništa značajna za ostanak zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta; • proces prirodnog podmlañivanja u šumi; • kulturnu i istorisku baštinu; • ostale opšte korisne funkcije šuma; • stabilnost zemljišta i ne uzrokuje eroziju i bujice.

8.5. Uputstvo za vo ñenje evidencije gazdovanja šumama

Svi radovi koji se obavljaju u gazdinskoj jedinici i planirani su, moraju da se evidentiraju. Sva uputstva za voñenje evidencije gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 72 - 76), na to obavezuje zakon o šumama u član 34., koji jasno kaže da je korisnik šuma je dužan da u opštoj i posebnoj osnovi, kao i u godišnjem izvoñačkom planu i programu, evidentira izvršene radove na zaštiti, gajenju i seči šuma.

Korisnik šuma dužan je da evidentira izvršene radove najkasnije do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Evidentiranje izvršenih radova na seči i gajenju šuma vrši se na obrascima "Plan gajenja šuma - Evidencija izvršenih radova na gajenju šuma", "Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - Evidencije izvršenih seča"," Plan seča obnavljanja (raznodobne šume) - Evidencija izvršenih seča" i "Plan prorednih seča - Evidencija izvršenih seča". Izvršeni radovi šematski se prikazuju na privrednim kartama sa naznakom površine, količine i godine izvršenja radova.

Evidentiranje radova izvršenih u toku godine vrši se po sastojinama, odelenjima i gazdinskim klasama. Iz doznačnih knjiga se unosi količina posečenog drveta i obračunava se po istim zapreminskim tablicama po kojima se obračunava ukupna drvna zapremina u OGŠ. Ostvareni prinos razvrstava se prema vrsti prinosa na glavni prinos (redovni, vanredni i slučajni) i prethodni prinos ( redovni i slučajni) i prema sortimetnoj strukturi na oblo i prostorno drvo.

Glavni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabla po planu seča obnavljanja šuma, drvnu zapreminu slučajnih prinosa - stabala posečenih u sastojinama dva najstarija dobna razreda kod odabrane ophodnje, drvnu zapreminu stabala posečenu u svim prirodnim oblicima raznodobnih šuma, kao i slučajne prinose iz ovih šuma, drvnu zapreminu stabala posečenih čistom sečom u izdanačkim šumama u cilju obnove.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Predhodni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i slučajne prinose u sastojinama koje su planirane za proredne seče.

Redovan prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja je predviñena planom prorednih seča i planom seča obnavljanja (jednodobne i raznodobne šume).

Slučajni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala koja nije predviñena za seču planom seča obnavljanja i planom prorednih seča, a potreba za njihovom sečom je slučajnog karaktera i rezultat je elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Vanredni prinos obuhvata posečenu drvnu zapreminu stabala sa površina koje će se koristiti za druge svrhe osim za proizvodnju drvne zapremine.

Osim ovih radova, potrebno je u Šumskoj hronici evidentirati sve pojave koje se primete u šumama u toku jedne godine, a to su:

• štete i pojave nastanka štete od fitopatoloških ili entološkoh uzročnika, • pojava ranih i kasnih mrazeva, • početak listanja, • početak cvetanja, • pojava plodonošenja i obilnosti uz ocenu kvaliteta semena, • štete od elementarnih nepogoda, • promene u posedovnim odnosima, • promene koje utiču na izvršenje radova i dr.

8.6. Uputstvo za izradu izvo ñačkog projekta gazdovanja šumama

Sva uputstva za izradu izvoñačkog plana gazdovanja šumama data su Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvoñačkog plana i privremenog izvoñačkog plana gazdovanja privatnim šumama ( čl. 55 - 67).

Izvoñački projekat (Zakon o šuma čl. 31) donosi korisnik, odnosno sopstveni šuma, najkasnije do 31 oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Osnovna jedinica za koju se izrañuje izvoñački projekat je odsek ili odelenje, a izuzetno za više odseka ili odeljenja (sliv). U okviru osnovne jedinice plana, izdvajaju se uzgojne jedinice koje čine delovi odelenja u kojima se planiraju iste uzgojne mere.

Pod gravitacionim poljem, podrazumeva se površina odelenja koja ima zajednički pravac privlačenja šumskih sortimenata, uslovljen konfiguracijom terena ili stanjem sastojina i planiranim uzgojnim merama.

Pod transportnom granicom, podrazumeva se linija uslovljena reljefom terena i stanjem sastojina sa koje se razilaze pravci transporta šumskih sortimenata sa površine na kojoj se izvode radovi na gajenju šuma.

Izvoñačkim projektom se po odeljenjima (odsecima) za svaku uzgojnu jedinicu zavisno od uzgojnih potreba te jednice (sastojine) naročito utvrñuje: mesto, vrsta, obim, način, rok, redosled i dinamika izvoñenja radova na gajenju i korišćenju šuma, potreba u sadnicama, semenu i drugom materijalu, radnoj snazi, mehanizaciji i drugim sredstvima rada, saobraćajnoj mreži, finansijskim sredstvima i dr.

Izvoñački projekat izrañuje se na osnovu odredbi opšte i posebne osnove, podataka i zapažanja neposredno prikupljenih na terenu u vremenu najviše 12 meseci pre njegovog donošenja, analize uslova staništa, stanja sastojina i privrednih prilika i kritičke ocene uspeha dosadašnjeg gazdovanja šumama.

Izvoñački projekat se sastoji iz tekstualnog dela, tabelarnog dela i skica.

Tekstualni deo izvoñačkog projekta sadrži opis staništa i sastojine, obrazloženje opšteg i etapnog uzgojnog cilja, obrazloženje eventualnih bitnih razlika stanja sastojine i planiranih radova prikazanih u OGŠ i u ovom planu, prikaz redosleda izvoñenja radova na gajenju šuma i načina izvoñenja tih radova i prikaz tehnologije i organizacije rada na seči, izradi i privlačenju šumskih sortimenata.

Tabelarni deo izvoñačkog projekta naročito sadrži podatke: o površini uzgojnih jedinica, vrsti i obimu radova na gajenju i korišćenju šuma, količini, vrsti i starosti sadnog materijala, drugim sretstvima rada i materijalu za izvoñenje pripremnih i glavnih radova na gajenju i korišćenju šuma.

U izvoñačkom projektu se prilaže skica odelenja u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, sa obaveznom vertikalnom predstavom terena, u kojoj se kartografski označavaju osobenosti staništa i sastojina postojeće i projektovane saobraćajnice (pristupne i unutrašnje), gravitaciona radna polja, transportne granice, pravci privlačenja šumskih sortimenata i njihova povezanost sa postojećim saobraćajnicama, kao i granice uzgojnih jedinica sa oznakama naznačenim u legendi skice.

Identifikovanje osobenosti sastojina na terenu u zavisnosti od sastava, sklopljenosti, podmlañenosti, uzrasta, zdravstvenog stanja, kvaliteta drvne mase i dr. krokiraju se na skici i obeležavaju kao posebne uzgojne jedinice u okviru izvoñačkog plana.

Radovi na gajenju šuma i korišćenju šuma iskazuje se po odeljenjima i vrstama rada.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Pri utvrñivanju vrste i obima radova na gajenju i korišćenju šuma u uzgojnoj jedinici, odnosno u gravitacionom radnom polju vrši se obavezno odabiranje i obeležavanje stabala za seču u skladu sa odredbama opšte i posebne osnove.

Doznačena drvna masa razvrstava se na sortimente po vrstama drveta.

8.7. Vreme se če šuma

Prvilnikom o šumskom redu član 5 (Sl. gl. Republike Srbije br 38/31.05.2011 i Pravilnika o izmenama pravilnika o šumskom redu br. 75/16), a uvažavajući prirodne, ekonomske i druge uslove za područje gde se ova gazdinska jedinica nalazi, kao i stanje šuma ove gazdinske jedinice vreme seča šuma se odreñuje i to:

- Za sastojine u kojima se vrše oplodne seče (seče obnavljanja) seča stabala vršiće se od 10.09. tekuće godine do početka vegetacije naredne godine. - U ostalim sastojinama seča stabala može da se vrši tokom cele godine, s tim da se redukuje u prva dva meseca vegetacionog perioda (maj, jun).

8.8. Uputstva za primenu tarifa

Za visoke sastojine. tarife se primenjuju bez interpolacije izmeñu dva debljinska stepena. pošto se obrasci zapremine u doznačnim knjigama vrši po debljinskim stepenima od 1 cm. za odgovarajući tarifni niz. jer se i u doznačnim knjigama upisuju prečnici u centimetarskoj podeli.

Za izdanačke sastojine. prečnici se upisuju po debljinskoj podeli od 5cm. pri čemu se kod obračuna zapremine u odgovarajućem tarifnom nizu koristi interpolacija centimetarskih debljinskih stepeni (7 i 8; 12 i 13; 17 i 18. itd).

Obračun zapremine za doznačenu drvnu masu u sastojinama koje su procenjene. vrši se korišćenjem tarifnog niza.

Pri obračunavanju zapremine kod pojedinih vrsta drveća koristiti sledeće tablice (tarife)

- bukva, javor (visoka) - bukva (visoke šume) - Srbija - bukva, javor (izdanačka) -bukva (izdanačka) - Srbija - grab,otl - grab (izdanačka) - Srbija - smrča - smrča (Kopaonik) - jela - jela (Kopaonik) - beli bor - Srbija

8.9. Uputstvo za sertifikaciju šuma

8.9.1. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja

U skladu sa zahtevima SGS QUALIFOR-a, STANDARD ZA GAZDOVANJE ŠUMA U SRBIJI, za uspostavljanje zaštitnih zona – BUFFER ZONES – pored vodotoka, javnih puteva i naselja donose se smernice, koje su obavezujuće za JP "Srbijašume". Obzirom da je u toku proces sertifikacije za kompletan sistem JP"Srbijašuma" tzv. "objedinjavanje sertifikata" detaljnije smernice za formiranje zašt"itnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja sa konkertnim planovima na nivou gazdinskih jedinica su u izradi i još nisu operativne. Ove smernice iako imaju obavezujući karakter se ipak bave opštim pravilima za uspostavljanje BAFER.

Imajući u vidu dugoročni karakter uspostavljanja zaštitnih zona, potrebno je da se pristupi definisanju moguće strategije i tipova pojaseva, planiranju, izboru tehnologija i obezbeñivanju odgovarajućeg sadnog materijala za uspostavljanje zaštitnih zona.

Formiranje zaštitnih zona je u funkciji obezbeñivanja pozitivnih efekata na stabilnost ekosistema, očuvanja odreñenih staništa, biološke predeone raznolikosti i autentičnog izgleda predela.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zaštitne zone na obodima prirodnih šuma i graničnim pojasevima plantaža, izgrañene prvenstveno od autohtonih vrsta drveća, pored vodotokova, javnih puteva i naselja, uticaće na obnavljanje i očuvanje izvornog izgleda predela, što će obezbediti pozitivan uticaj na očuvanje autentičnih ambijenata, duševnog mira lokalnog stanovništva naviknutog na specifično okruženje i estetskih vrednosti predela.

Podizanje zaštitnih zona predstavlja dugoročan proces, koji se može sprovoditi isključivo planski i postepeno. U dosadašnjoj praksi je pored prirodnih zaštitnih zona pored vodotokova, postojala obaveza ugrañivanja zaštitnih pojaseva u planska dokumenta samo u slučajevima kada je to bilo propisano odgovarajućim aktima o proglašenju zaštićenih prirodnih dobara u uslovim Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Implementacija procesa sertifikacije šuma nameće obavezu očuvanja postojećih i uspostavljanje novih zaštitnih zona na mestima gde one nedostaju, pored vodotokova, javnih puteva i naselja.

Počev od dana stupanja na snagu ove Smernice, u planskim dokumentima, posebnim i opštim osnovama, obavezno se planira i propisuje održavanje i podizanje zaštitnih zona u poglavlju "Smernice za sprovoñenje potrebnih mera i planova gazdovanja šumama", pri čemu poseban značaj treba dati sledećem:

• definisanju vrsta drveća koje će se primenjivati u zaštitnim zonama, • definisanju širine zaštitnih zona, • propisivanju mera nege koje će biti primenjene u zaštitnim zonama, • odreñivanju vremena obnavljanja zaštitnih zona, • načinu i tehnologiji obnavljanja zaštitnih zona.

Podizanje zaštitnih zona u slučaju plantaža selekcionisanih sorti topola vrši će se prvenstvo autohtonim vrstama drveća, a u skladu sa rezultatima identifikacije stanišnih uslova datog lokaliteta, pri čemu se za pošumljavanje prioritetno preporučuju sledeće vrste drveća: vrbe, bela topola, crna topola, hrast lužnjak, poljski jasen, crna jova i dr.

U ovom planskom periodu, dok se ne obezbedi proizvodnja odgovarajućeg sadnog materijala za ove namene, zaštitne zone će se održavati od postojeće šumske vegetacije.Uzimajući u obzir iskazane zahteve, potrebno je proširiti postojeći asortiman proizvodnje reproduktivnog materijala šumskog drveća i pokrenuti rasadničku proizvodnju neophodnog sadnog materijala za potrebe podizanja zaštitnih zona.

Širina pojaseva definisana je u skladu sa funkcijom i značajem samih pojaseva, a odreñena je sledećim elementima:

• zaštitne zone širine 30 m podižu se duž toka velikih reka, autoputeva i naselja. • zaštitne zone širine 20 m podižu se duž tokova drugih većih rečnih tokova i magistralnih puteva. • zaštitne zone širine 10 – 15 m podižu se duž manjih rečnih tokova, rečnih mrtvaja i regionalnih puteva.

Seča i obnavljanje zaštitnih pojaseva neće se vršiti u isto vreme sa glavnom sastojinom.

Obnavljanje zaštitne zone vrši će se najranije po isteku vremenskog perioda odreñenog širinom jednog dobnog razreda. Prema tome, zaštitnim pojasevima će se gazdovati sa produženom ophodnjom, što je uslovljeno održavanjem zaštitnih funkcija ovih zona. Pri tome, mora se imati u vidu da starost stabala u zaštitnom pojasu ne preñe biološku zrelost.

Kao što se može zaključiti, formiranje zaštitnih zona vršiće se u dužem periodu paralelno sa realizacijom posebnih osnova gazdovanja šumama, koje će sadržati odredbe vezane za ovu problematiku.

Godišnji izvoñački projekti, u svom tekstualnom delu, takoñe treba da imaju definisano operativno izvoñenje radova na osnivanju i održavanju zaštitnih zona.

8.9.2. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV

Sertifikacija šuma je proces kada akreditovana treća strana poseti organizaciju, proceni njihov sistem uprvljanja i izdaje potvrdu kojom pokazuje da organizacija poštuje principe navedene standardu. Sertifikacija koja je uspešno sprovedena i uspešno je realizovano glavno ocenjivanje i posle odobravanja izveštaja sa glavne ocene, dobijen je sertifikat sa sertifikacionim kodom SGS-FM/COC-009244 koji je važeći za period od 21. februara 2017. do 20. februara 2022. godine.

Svake godine sprovodi se redovna nadzorna provera (ukupno 4 provere) od strane ovlašćene sertifikacione kuće, u slučaju da ne budu konstatovane velike neusaglašenosti, produžava se validnost sertifikata, što potvrñuje usaglašenost rada nosioca sertifikata sa zahtevima standarda. Pre isteka važenja sertifikata, da bi se produžila validnost sertifikata, obavezno je sprovoñenje resertifikacione provere. Posle uspešno realizovane resertifikacione provere i odobravanja izveštaja, produžava se validnost sertifikata za naredni petogodišnji ciklus.

Šume visoke zaštitne vrednosti prvo su definisane od strane Saveta za upravljanje šumama u cilju sertifikacije šuma, ali se praktična upotreba ovog koncepta sve više koristi za zaštitu, planiranje i upravljanje prirodnim resursima.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Šume sadrže ekonomske, ekološke i socijalne vrednosti koje mogu biti značajne na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, ali kada se neka od tih vrdnosti smatra izuzetno važnom, šuma se može definisati kao šuma visoke zaštitne vrednosti.

Šuma visoke zaštitne vrednosti (High Conservation Value Forests – HCVF ili HCV šume) tretira se kao kategorija šume sa posebnom namenom i uslovima gazdovanja, kao i posebnim vrednostima koje poseduju na odreñenim lokalitetima. Aktivnost gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

Fores Stewardsship Council (FSC) je definisao sledećih šest kategorija visoke vrednosti:

HCV šuma može da bude mali deo velikog šumskog područja ( npr: izvor vode za selo, tresetište, manja površina nekog drugog retkog ekosistema i sl.) ili može da bude veliko šumsko područje (npr: šume koje sadrže nekoliko ugroženih vrsta koje se rasprostiru na velikoj površini). Bilo koji tip šume može da bude potencijalno HCV šuma. Izbor šume za HCV šumu zasniva se na prisustvu jedne ili više izabranih vrednosti.

Šumsko gazdinstvo koje gazduje odreñenim područjem, treba da identifikuje svaku visoku zaštitnu vrednost koja se nalazi unutar njihovog područja i da gazduje njima u cilju očuvanja ili unapreñenja tih vrednosti uz konsultovanje zainteresovanih strana i kontrolu uspešnosti ovog načina gazdovanja.

U početku, ne treba izdvojiti svaku šumu koja sadrži visoko zaštitnu vrednost. Neka specifična zaštitna vrednost šume može da se izostavi ukoliko je ona značajno prisutna u okolnim područjima. Ipak, i u ovim slučajevima se preporučuje da se sve specifične vrednosti nekog područja obeleže i unesu u planove gazdovanja sa uputstvima o njihovoj zaštiti.

Procena kojom se utvrñuje postojanje atributa karakterističnih za HCV šume u zavisnosti od nivoa i od intenziteta aktivnosti gazdovanja zasniva se na sledećim vrednostima, odnosno prioritetnim funkcijama šuma:

Šumski ekosistemi u zaštićenim prirodnim dobrima.

Za šume sa posebnom namenom, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene:

• šume odnosno delovi šuma izdvojeni za proizvodnju šumskog semena; • šume koje su pogodne za izletišta i rekreaciju; • šume koje su pogodne za naučna istraživanja i nastavu; • šume koje su od značaja za kulturno – istorijske spomenike; • šume koje su od posebnog interesa za narodnu odbranu. • Za HCV šume, kao šume sa prioritetnom funkcijom, mogu da budu odreñene: • šume koje štite zemljište od erozije; • šume koje neposredno koriste izvorišta vodosnabdevanja, vrela, termomineralna i mineralna izvorišta; • šume koje štite objekte ( vodne akumulacije, železničke pruge, puteve) i naselja; • šume koje čine poljozaštitne pojaseve

Za odreñivanje HCV šuma koristi osnovnu namenu šuma ( prioritetne funkcije) iz osnova gazdovanja šumama u skladu sa integralnim gazdovanjem funkcijama šuma.

Sve kategorije šuma treba da budu date pregledno po odeljenjima i odsecima i ucrtane u sastojinske karte gazdinskih jedinica.

Važno je još jednom pomenuti, da se način gazdovanja u šumama odreñenim kao HCV šume ne menja u odnosu na trenutni način gazdovanja. Razlika je jedino u tome da se prate atributi karakteristični za te šume i da aktivnosti gazdovanja u HCV šumama moraju održavati ili poboljšavati karakteristike koje ih definišu.

8.9.3. Smernice za postavljanje oznaka

Postavljanje oznaka u šumama koje su u nadležnosti Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „ Srbijašume“ Beograd, vrši se u skladu sa zakonskim propisima.

Ovim smernicama se reguliše način postavljanja oznaka u oblasti zaštite šuma i upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

U cilju zaštite šuma od požara, Šumska gazdinstva mogu , saglasno Zakonu o zaštiti od požara postavljati ZNAKE ZABRANE i ZNAKE UPOZORENJA .

Znaci zabrane ( loženje vatre i bacanje opušaka od cigareta) i znaci upozorenja ( da su šume ugrožene od šumskih požara, na opasnost od pojave požara i sl.) postavljaju se na lokalitetima koji su vidljivi za posetioce šuma ( potencijalne izazivače šumskih požara).

Znaci zabrane i upozorenja mogu se izraditi od drveta kao posebni znaci ili u vidu informativnih tabli sa sadržajima zabrane ili upozorenja koji su izrañeni u vidu postera i postavljeni na tablu odnosno pano.

Obeležavanje zaštićenih prirodnih dobara – postavljanje oznaka definisano je Zakonom o zaštiti životne sredine.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Izgled i sadržaj oznake ( table) definisan je Pravilnikom o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara.

Postavljanje oznaka zaštićenih prirodnih dobara vrši se u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Šumska gazdinstva, kao neposredni staraoci zaštićenih prirodnih dobara prilikom postavljanja oznaka postupaju u skladu sa aktima o zaštiti i aktima o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobra.

Ureñenje zaštićenih prirodnih dobara podrazumeva postavljanje: informativnih tabli različitih sadržaja (o zaštićenom prirodnom dobru, prirodnim i kulturnim vrednostima, retkim i zaštićenim vrstama, merama zabrane i korišćenja zaštićenog prirodnog dobra, pešačkim, biciklističkim, planinarskim i stazama zdravlja, mestima za odmor, parking i dr.); putokaza (za posebno vredne lokalitete u zaštićenim prirodnim dobrima) i mobilijara (klupe, stolovi, nastrešnice, ljuljaške za decu, kante za otpad, ložišta za roštilj i piknik i sl.).

Ureñenje zaštitnih prirodnih dobara planira se Programima zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara (srednjoročnim i godišnjim) u skladu sa propisanim režimima zaštite i uslovima zaštite prirode i životne sredine koje izdaje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Realizacija Programa zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara vrši se nakon dobijanja saglasnosti od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Šumska gazdinstva za oznake zaštićenih prirodnih dobara koriste usvojeni znak i logotip zaštićenog prirodnog dobra.

U cilju zaštite životne sredine i očuvanja šumskih ekosistema Šumska gazdinstva mogu postavljati i znake zabrane odlaganje otpada u šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, informativne table o dozvoljenim mestima za parkiranje automobila i dr.

Oznake za obeležavanje izrañivati od drveta i sa sadržajima u skladu sa zakonskim propisima.

8.9.4. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta

Očuvanje, zaštita i unapreñivanje prirodnih vrednosti predstavlja deo strategije i jedan od ključnih ciljeva u poslovnoj politici Javnog preduzeća za gazdovanje šumama "Srbijašume" Beograd.

Za bolje razumevanje obaveza praćenja stanja retkih, ranjenih i ugroženih vrsta, daje se kratak pojmovnik odnosno definicije (preuzete iz Zakona o zaštiti prirode):

Prirodne vrednosti su prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geološke, hidrološke i biološke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencionalnu ekonomsku vrednost i prirodna dobra kao delovi prirode koji zaslužuju posebnu zaštitu.

Ranjiva vrsta je ona vrsta koja se suočava s visokom verovatnoćom da će isčeznuti u prirodnim uslovima u nekoj srednje bliskoj budućnosti.

Reliktna vrsta je ona vrsta koja je u dalekoj prošlosti imala široko rasprostranjenje a čiji je današnji areal (ostatak) sveden je na prostorno male delove.

Endemična vrsta je vrsta čije je rasprostranjenje ograničeno na odreñeno jasno definisano geografsko područje.

Zaštićene vrste su organske vrste koje su zaštićene zakonom.

Iščezla vrstaje ona vrsta za koju nema sumnje da je poslednji primerak iščezao.

Krajnje ugrožena vrsta je vrsta suočena sa najvišom verovatnoćom iščezavana u prirodi u neposrednoj budućnosti, što se utvrñuje u skladu sa meñunarodno prihvaćenim kriterijumima.

Ugrožena vrsta jeste ona vrsta koja se suočava sa visokom verovatnoćom da će iščeznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budućnosti što se utvrñuje u skladu sa opšteprihvaćenim meñunarodnim kriterijumima.

Praćenje stanja ( monotoring) jeste planinsko, sistematsko i kontinualno praćenje stanja prirode, odnosno delova biološke, geološke i predeone raznovrsnosti, kao deo celovitog sistema praćenja stanja elemenata životne sredine u prostoru i vremenu.

Crvena knjiga je naučnostručna studija ugroženih divljih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti i faktorima ugrožavanja.

Crvena lista je spisak ugroženih vrsta rasporeñenih po kategorijama ugroženosti.

Crvena knjiga flore i faune Srbije ( I tom – koji sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka ) urañena je prema kriterijumima Meñunarodne unije za zaštitu prirode ( IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu čime je ukazano na njihov značaj.

Srbija je 2001. Godine potpisala Konvenciju o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje faune i flore ( CITES konvencija doneta 03.03. 1973. Godine u Vašingtonu; izmenjena i dopunjena 22.06.1979. godine u Bonu; potvrñena u Srbiji 09.11.2001. godine).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Zemlje potpisnice obavezale su se da budu čuvari svoje divlje flore sa ekološkog, naučnog, kulturnog, privrednog, rekreativnog i estetskog stanovišta, uz konstataciju da divlja fauna i flora čini nezamenjiv deo prirodnog sistema zemlje koji mora da se zaštiti za sadašnje i buduće generacije.

Takoñe u cilju očuvanja prirodnih retkosti Srbije, Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti (1993. godine), kojom su odreñene divlje vrste biljaka i životinja stavljene pod zaštitu kao prirodne vrednosti od izuzetnog značaja sa ciljem očuvanja biološke raznovrsnosti.

Zaštita prirodnih vrednosti podrazumeva zabranu korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa.

U cilju zaštite prirodnih vrednosti urañen je Vodič za prepoznavanje vrsta zaštićenih Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti i Konvencijom o meñunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Vodič internog karaktera, namenjen je stručnjacima JP „Srbijašume“ (čuvarima šuma, šumarskim inženjerima i drugim zaposlenim u preduzeću) koji rade na poslovima zaštite, gajenja i održivog planiranja korišćenja šumskih ekosistema i izvoñačima radova u šumarstvu, sa ciljem prepoznavanja, evidentiranja i zaštite prirodnih retkosti.

Jedan od osnovnih ciljeva vodiča je da šumarski inženjeri na osnovu njega prepoznaju prirodne retkosti na terenu (lokalitet) i evidentiraju ih u Izviñačkom planu gazdovanja šumama (na karti odeljenja), odnosno sačine Pregled lokaliteta prirodnih retkosti (za nivo gazdinske jedinice i Šumske uprave) i Kartu prirodnih retkosti za svaku gazdinsku jedinicu (koja se svake godine dopunjava novoidentifikovanim lokalitetima prirodnih retkosti).

Na osnovu evidentiranih vrsta odnosno njihovih lokaliteta, a uz pomoć stručnih institucija vršiće se praćenje stanja divljih vrsta flore i faune i predlagati mere njihovog očuvanja.

8.9.5. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi

Radi očuvanja biološke raznovrsnosti u sastojinama je potrebno ostavljati dubeća suva i polusuva stabla, kao i pala stabla pojedinačno i u manjim grupama.

Pravilnik o šumskom redu daje mogućnost ostavljanja pojedinih takvih stabala ako se tim štite retke, ranjive i ugrožene vrste i ako je to predviñeno osnovom o gazdovanju šumama.

Pravilnikom objavljenim u Sl. gl. Broj 106 od 18.11.2008. godine po prvi put je ostavljena mogućnost ostavljanja ovakvih stabala. U osnovama urañenim pre donošenja ovog pravilnika nije predviñena ta mogućnost.

Ostavljenje stabala zavisi od stvarnog stanja na terenu, ima li ovakvih stabala i koliko, da li postoje retke, ranjive i ugrožene vrste i u kojem obimu.

Preporučuje se ostavljanje 3-4 stabala po hektaru. Prilikom ostavljenja stabala potrebno je posebno voditi računa u četinarskim sastojinama, da ne bi došlo do prenamnoženja potkornjaka, kad postoji mogućnost da preñu na susedna živa stabla i izazovu njihovo sušenje. Kod izbora stabala koje treba ostaviti, treba voditi računa da ona po mogućnosti budu ravnomerno rasporeñena po sastojini, i koja će bolje doprineti očuvanju biološke raznovrsnosti.

Uglavnom se ostavljaju stabla sa lošim tehničkim karakteristikama od čijeg eventualnog korišćenja bi imalli manju korist, a kvalitetnija se sečom uklanjaju.

Potrebno je istaći da ovakva stabla mogu nastati posle izrade osnove za gazdovnje šumama (prelomi, izvale, sušike i sl.) pa zato i nisu mogla da budu predviñena osnovom, ali uz saglasnost nadležnih republičkih inspektora moguće je ova stabla ostaviti u sastojini.

8.9.6. Smernice za upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom se mora sprovoditi u skladu sa zakonskim propisima. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja veliku opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovim smernicama se reguliše upravljanje otpadom u Javnom perduzeću za gazdovanje šumama “Srbijašume”.

Za vreme izvoñenja seče u šumi, izvlačenja i transporta drvnih sortimenata odnosno na radilištima je potrebno regulisati odlaganje otpada, putem ostavljanja kanti, korpi ili vreća u koje će se odlagati otpad, koji će se iz šume uklanjati kao komunalni otpad.

Za mašine i transportna sredstva koja se koriste u raznim fazama procesa proizvodnje u šumi, potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prihvat goriva i maziva do kojeg može doći pri incidentnom izlivanju kako bi se sprečilo zagañivanje životne sredine.

Za sekače treba obezbediti vrećice sa peskom ili strugotinom za posipanje nekontrolisanog prolivenog maziva i goriva u cilju sprečavanja razlivanja tečnog otpada i zagañenja životne sredine.

Odlaganje otpadnih pneumatika rešiće se putem sakupljanja otpadnih pneumatika u prostorijama mehaničkih radionica i isporukom ovlašćenim institucijama za reciklažu (u Srbiji ovlašćen je EROREC-HOLCIM iz Paraćina).

Mihaila Pupina 113

Beograd


Motorno ulje koje je korišćeno i postalo otpad sakupljaće se u posebnim posudama u mehaničkim radionicama i isporučivati ovalašćenim institucijama za reciklažu motornih ulja.

Toneri i računarska oprema koje je postala otpad sakupljaće se i bezbedno skladištiti do isporuke ovlašćenim institucijama za prikupljanje i recikliranje ili uništavanje. Ambalaža od pesticida, neutrošeni pesticidi i pesticidi kojima je prošao rok upotrebe, odnosno prestala važnost upotrebne dozvole, biće skladišteni na bezbedno mesto, obezbeñenom od pristupa dece i ljudi, do isporuke ovlašćenim institucijama za uništavanje opasnih materija.

Prisustvo ilegalnih deponija u šumama rešiće se putem pojačane kontrole čuvarske službe, saradnjom sa nadležnim komunalnim preduzećima i nadležnim inspekcijama.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Ekonomsko - finansijskom analizom se procenjuje finansijski efekat realizacije planiranih radova gazdovanja šumama, i prikazuju se godišnji prosek prihoda i

rashoda, uz pretpostavku da će se radovi izvršiti u sopstvenoj režiji.

9.1. Obračun vrednosti šuma

Vrednost šuma utvrñena je metodom sadašnje sečive vrednosti.

Kod ove metode utvrñuje se vrednost drvne zapremine na panju uz pretpostavku da se ista koristi pod istim uslovima kao etat.

Radi utvrñivanja procene vrednosti drvne zapremine po ovoj metodi urañeno je sledeće:

• izračunata neto drvna zapremina; • utvrñena je sortimentna struktura; • utvrñene su tržišne cene 1 m3 neto drvne zapremine po vrstama drveća i sortimentima ostvarene u 2018 godini.

9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine

SORTIMENTI

Bruto Otpad Neto F/L I klasa II klasa III klasa

Sitna tehnika

Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno Vrsta drveća

m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 305786.3 45867.9 259918.4 9097.1 29890.6 38987.8 38987.8 12995.9 129959.2 129959.2 129959.2

Tres 588.3 88.2 500.1 500.1 500.1

OML 400.5 60.1 340.5 340.5 340.5

SvVrb 315.5 47.3 268.1 268.1 268.1

Jav 302.5 45.4 257.1 257.1 257.1

CGrb 276.2 41.4 234.8 234.8 234.8

Gr 252.6 37.9 214.7 214.7 214.7

Brz 159.9 24.0 135.9 135.9 135.9

Cer 37.0 5.5 31.4 31.4 31.4

Pjas 17.8 2.7 15.1 15.1 15.1

Kit 13.5 2.0 11.5 11.5 11.5

Pjav 9.8 1.5 8.3 8.3 8.3

Otl 9.5 1.4 8.1 8.1 8.1

KrLip 5.0 0.8 4.3 4.3 4.3

Jas 5.0 0.7 4.2 4.2 4.2

Mles 4.2 0.6 3.6 3.6 3.6

BVrb 3.0 0.5 2.6 2.6 2.6

Mihaila Pupina 113

Beograd


SORTIMENTI


Sitna tehnika

Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bjas 1.7 0.3 1.4 1.4 1.4

Cjas 0.9 0.1 0.7 0.7 0.7

∑ lišćari 308189.2 46228.4 261960.8 9097.1 29890.6 38987.8 38987.8 12995.9 129959.2 131246.1 755.6 132001.6

Smr 59443.7 8916.6 50527.1 4547.4 13642.3 13642.3 9094.9 4547.4 45474.4 5052.7 5052.7

Bbor 26733.8 4010.1 22723.7 2045.1 6135.4 6135.4 4090.3 2045.1 20451.3 2272.4 2272.4

Jel 340.0 51.0 289.0 289.0 289.0

Cbor 33.8 5.1 28.7 28.7 28.7

∑ četinari 86551.2 12982.7 73568.5 6592.6 19777.7 19777.7 13185.2 6592.6 65925.8 7642.7 7642.7

Ukupno GJ 394740.4 59211.1 335529.3 15689.7 49668.3 58765.5 52172.9 19588.5 195884.9 131246.1 8398.3 139644.4

9.1.2. Vrednost drveta na panju

JEDINIČNA VREDNOST SORTIMENATA

F/L I klasa II klasa III klasa Sitna

tehnika Ogrevno

drvo Celuloza

Vrsta drveća

din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3 din/m3

Bk 15158.0 6694.0 5473.0 4534.0 4169.0 3584.6

Tres 3584.6

OML 2655.0

SvVrb 2655.0

Jav 3584.6

CGrb 3584.6

Gr 3584.6

Brz 2655.0

Cer 3584.6

Pjas 3584.6

Kit 3584.6

Pjav 3584.6

Otl 3584.6

KrLip 2655.0

Jas 2655.0

Mles 3584.6

Mihaila Pupina 113

Beograd




tehnika Ogrevno

drvo Celuloza

Vrsta drveća


BVrb 2655.0

Bjas 3584.6

Cjas 3584.6

∑ lišćari

Smr 14253.0 9497.0 7960.0 6586.0 3560.0 2655.0

Bbor 14253.0 9497.0 7960.0 6586.0 3560.0 2655.0

Jel 2655.0

Cbor 2655.0

∑ četinari

Ukupno GJ

UKUPNA VREDNOST SORTIMENATA Ukupno


tehnika Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno

Vrsta drveća

din din din din din din din din din din

Bk 137894484.4 200087748.2 213379972.8 176770472.6 54179980.9 782312659.0 465851666.1 465851666.1 1248164325.1

Tres 1792553.4 1792553.4 1792553.4

OML 903939.7 903939.7 903939.7

SvVrb 711918.2 711918.2 711918.2

Jav 921659.9 921659.9 921659.9

CGrb 841644.3 841644.3 841644.3

Gr 769745.8 769745.8 769745.8

Brz 360800.0 360800.0 360800.0

Cer 112589.2 112589.2 112589.2

Pjas 54261.3 54261.3 54261.3

Kit 41199.7 41199.7 41199.7

Pjav 29900.6 29900.6 29900.6

Otl 28863.7 28863.7 28863.7

KrLip 11307.3 11307.3 11307.3

Jas 11178.9 11178.9 11178.9

Mles 12903.1 12903.1 12903.1

BVrb 6851.7 6851.7 6851.7

Mihaila Pupina 113

Beograd





Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno

Vrsta drveća


Bjas 5078.9 5078.9 5078.9

Cjas 2611.7 2611.7 2611.7

∑ lišćari 137894484.4 200087748.2 213379972.8 176770472.6 54179980.9 782312659.0 470464677.7 2005995.8 472470673.4 1254783332.4

Smr 64814696.7 129561181.8 108592924.8 59898911.5 16188895.0 379056609.8 13414955.1 13414955.1 392471564.9

Bbor 29149295.4 58267913.7 48837800.7 26938505.5 7280677.2 170474192.4 6033145.4 6033145.4 176507337.8

Jel 767188.0 767188.0 767188.0

Cbor 76166.6 76166.6 76166.6

∑ četinari 93963992.1 187829095.5 157430725.5 86837416.9 23469572.1 549530802.2 20291455.1 20291455.1 569822257.2

Ukupno GJ 231858476.5 387916843.7 370810698.3 263607889.6 77649553.1 1331843461.2 470464677.7 22297450.8 492762128.5 1824605589.7

Ukupna proizvodna vrednost - 614777365.6 Ukupni troškovi proizvodnje - (335529.3 x 1399.2) 175386362.0 Ukupna vrednost šuma 439391003.6

9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine)

Starost Površina Troškovi podizanja Faktor Ukupna vrednost

šuma Poreklo sastojina godina ha din/ha Ukupno dinara 1,0 P n dinara

1-10 6.18 127150.8 785791.9 1.6386 1287598.7 Mlade veštački podignute sastojine četinara i lišćara 11-20 4.65 127150.8 591251.2 1.6386 968824.2 Ukupno 10.83 1377043.2 2256422.9

9.1.4. Ukupna vrednost šuma

Ukupna vrednost šuma 1355132993.1 Ukupna vrednost mladih sastojina 2256422.9 Ukupno: 1357389416.0

9.2. Vrsta i obim planiranih radova - prose čno godišnje

Vrsta i obim planiranih radova detaljno su obrazloženi u poglavlju 7.4. Planovi gazdovanja. U ovom delu osnove planirani radovi će poslužiti za kalkulaciju, kako bi se, kao posledica realizacije tih planova mogli računati prihodi, odnosno rashodi gazdovanja u gazdinskoj jedinici i utvrditi bilans sredstva za nesmetano gazdovanje.

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine

SORTIMENTI


Sitna tehnika

Ukupno tehnika

Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno


m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3 m3

Bk 4607.4 691.1 3916.3 196.0 490.0 587.0 685.0 1958.1 1958.1 1958.1

Otl 0.2 0.0 0.2 0.2 0.2

Ukupno lišćari 4607.6 691.1 3916.4 196.0 490.0 587.0 685.0 1958.1 1958.3 1958.3

Smr 539.8 81.0 458.9 41.3 123.9 123.9 82.6 41.3 413.0 45.9 45.9

Bbor 241.3 36.2 205.1 18.5 55.4 55.4 36.9 18.5 184.6 20.5 20.5

Ukupno četinari 781.2 117.2 664.0 59.8 179.3 179.3 119.5 59.8 597.6 66.4 66.4

Ukupno GJ 5388.8 808.3 4580.5 255.8 669.3 766.3 804.5 59.8 2555.7 1958.3 66.4 2024.7

9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova

1. Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 0.61ha

2. Veštačko pošumljavanje 1.59 ha

3. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.51 ha

4. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 1.59 ha

5. Okopavanje i prašenje u kulturama 4.41 ha

6. Čišćenje u mladim kulturama 0.84 ha

Ukupno: 9.55 ha

9.2.3. Plan zaštite šuma

Preventivna zaštita šuma izvršiće se na celoj površini gazdinske jedinice.

9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica

U ovom ureñajnom razdoblju je planirano je prevoñenje mekih u tvrde kamionske puteve u dužini od 1,425 km prosečno godišnje.

Planirana je i rekonstrukcija tvrdih kamionskih puteva u dužini od 1.22 km prosečno godišnje.

9.2.5. Plan ureñivanja šuma

- Visoke šume 118.28ha

- Izdanačke šume 10.15ha

- Veštački podignute sastojine 7.28 ha

- Šikare i šibljaci 0.88 ha

- Neobraslo zemljište 6.41 ha

Ukupno 143.00ha

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3. Utvrñivanje troškova proizvodnje – prose čno godišnje -

9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata

Količina Troškovi Ukupno Sortimenti

m3 din/m3 Din

1. Tehničko drvo 2555.7 1399.2 3575935.4

2. Prostorno drvo 2024.7 1399.2 2832960.2

Ukupno 4580.4 - 6408895.7

9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma

P Jedinična cena Vrsta rada

ha din/ha

Ukupno din

1. Veštačko pošumljavanje goleti i obešumljenih površina 0.61 250080.80 152549.3

2. Veštačko pošumljavanje 1.59 222061.63 353078.0

3. Popunjavanje veštački podignutih kultura sadnjom 0.51 185852.74 94784.9

4. Seča izbojaka i uklanjanje korova ručno 1.59 31653.76 50329.5

5. Okopavanje i prašenje u kulturama 4.41 28668.38 126427.6

6. Čišćenje u mladim kulturama 0.84 41396.38 34773.0

Ukupno: 9.55 811942.2

Ukupni troškovi na gajenju šuma za 9.55ha iznose 811942.2 dinara godišnje.

9.3.3. Troškovi zaštite šuma

Troškovi vezani na zaštiti šuma se obračunavaju paušalno. po 100.000,00 dinara godišnje.

9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica

Prevoñenje mekih u tvrde kamionske puteve 1.425 km x 2.132.200 din 3.038385,00din Rekonstrukcija tvrdih kamionskih puteva 1.220km x 3.641.475 din 2.221.299,10din Ukupno GJ 5.259.684.10din Ukupno je potrebno obezbediti 5.259.684,10 din godišnje za rekonstukcijutvrdih kamionskih puteva i prevoñenje mekih u tvrde u GJ "Biser voda - Vranji krš - Lisa -

Borje".

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma

15 % od prodajne cene drveta

24747767.7 X 15 % = 3712165.2din

9.3.6. Naknada za posečeno drvo

3 % od prodajne cene drveta

24747767.7 X 3 % = 742433.0 din

9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma

Troškovi ureñivanje za gazdinsku jedinicu "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" iznose 263611.65 dinara godišnje.

9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje

Ukupno din

1. Proizvodnja drvnih sortimenata 6408895.7

2. Gajenje šuma 811942.2

3. Zaštita šuma 100000.0

4. Izgradnja puteva 5259684.1

5. Ureñivanje šuma 263611.7

6. Sredstva za reprodukciju šuma 3712165.2

7. Naknada za posečeno drvo 742433.0

Svega: 17298731.9

9.4. Formiranje ukupnog prihoda - prose čno godišnje -

9.4.1. Prihod od prodaje drveta



tehnika Ogrevno

drvo Celuloza

Vrsta drveća


Bk 15158.0 6694.0 5473.0 4534.0 4169.0 3584.6

Otl 3584.6

Ukupno lišćari

Smr 14253.0 9497.0 7960.0 6586.0 3560.0 2655.0

Bbor 14253.0 9497.0 7960.0 6586.0 3560.0 2655.0

Mihaila Pupina 113

Beograd




tehnika Ogrevno

drvo Celuloza

Vrsta drveća


Ukupno četinari

Ukupno GJ




Ogrevno drvo

Celuloza Ukupno

prostorno

Vrsta drveća


Bk 2970968.0 3280060.0 3212651.0 3105790.0 12569469.0 7019005.3 7019005.3 19588474.3

Otl 716.9 716.9 716.9

Ukupno lišćari 2970968.0 3280060.0 3212651.0 3105790.0 12569469.0 7019722.2 7019722.2 19589191.2

Smr 588648.9 1176678.3 986244.0 544003.6 147028.0 3442602.8 121864.5 121864.5 3564467.3

Bbor 263680.5 526133.8 440984.0 243023.4 65860.0 1539681.7 54427.5 54427.5 1594109.2

Ukupno četinari 852329.4 1702812.1 1427228.0 787027.0 212888.0 4982284.5 176292.0 176292.0 5158576.5

Ukupno GJ 3823297.4 4982872.1 4639879.0 3892817.0 212888.0 17551753.5 7019722.2 176292.0 7196014.2 24747767.7

- Prihod od prodaje drveta - 24747767.7dinara - Sredstva za reprodukciju - 3712165.2 dinara

Ukupan prihod od prodaje drvnih sortimenata. prosečno godišnje iznosi 28.459.932.9 dinara.

9.5. Raspodela ukupnog prihoda

Svega Prihodi – Troškovi

Din

Ukupan prihod 28459932.9

Ukupni troškovi 17299731.9

Dobit 11160201.0

Ukupno gledano finansijski efekat izvršenja planiranih radova izražen je u dobiti u iznosu od 11160201.0 dinara prosečno godišnje.

Ekonomsko - finansijska analiza je izvedena prema važećim elementima privreñivanja za 2018. godinu. koju je izradila planska služba JP "Srbijašume". Ukoliko se neka od ovih elemenata u toku važenja posebne osnove menja se i cela koncepcija finansiranja.

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE

10.1. Prikupljanje terenskih podataka

Prikupljanje terenskih podataka izvršeno je u leto 2017 godine.

Promene u površini su minimalne pa nije bilo potrebe da se menjaju granice odeljenja, tj. broj odeljenja je ostao isti kao u prethodnom ureñivanju.

Izdvajanje odseka (sastojina) i odreñivanje optimalnog načina i inteziteta premera prema "uputstvu" uradili su inženjeri Biroa za planiranje i projektovanje iz Beograda Čedo Vuković i Ivošević Nebojša.

Prikupljanje taksacionih podataka (premer) izvršili su šumrski tehničari i inženjeri ŠG "Šumarstvo" Raška:Vladimir Petrović,Branko

Obeležavanje spoljnih i unutrašnjih granica uradili su čuvari šuma iz ŠU Raška.

10.2. Obrada podataka

Izvršena je kompjuterska obrada podataka po jedinstvenom programu za sve državne šume kojima gazduje J.P. "Srbijašume" Beograd, u Odseku za izradu osnova i planiranje gazdovanja u Beogradu. Unos tasacionih podataka izvršila, obradu stanja sastojina izvršila dipl.inž. Aleksandra Katić. Unos planova, tekstualnog dela izvršio projektant dipl.inž. Čedo Vuković.

Na ovom mestu daju se sledeća objašnjenja:

1. Plan gajenja šuma - vrsta radova

• kod 311 obnavljanje prirodnim putem u jednodobnim sastojinama • kod 312- obnavljanje prirodnim putem u raznodobnim sastojinama • kod 317 - veštačko pošumljavanje sadnjom posle rekonstrukcionih seča • kod 414 - popunjavanje veštački podignutih sastojina sadnjom • kod 313- pošumljavanje čistina • kod 513 - seča izbojaka i uklanjanje korova ručno • kod 518 - okopavanje i prašenje u kulturama • kod 527 - čišćenje u kulturama

2. Plan prorednih seča - vrsta seče

• kod 25 - selektivna proreda

3. Plan seča obnavljanja - jednodobne šume - vrsta seče

• kod 31 - čista seča (rekonstrukcija) • kod 37-oplodna seča-oplodni sek kratkog perioda za obnavljanje

4. Plan seča obnavljanja - raznodobne šume - vrsta seče

• kod 38 - oplodna seča - oplodni sek dugog podmladnog razdoblja

Mihaila Pupina 113

Beograd


10.3. Izrada karata

Prema utvrñenom stanju šuma, urañene su sledeće pregledne karte:

1. Topografska karta 1:50.000 2. Katastarska karta 1:10.000 3. Katastarska karta sa vertikalnom predstavom terena 1:10.000 4. Karta namene površina 1:25.000 5. Karta gazdinskih klasa 1:25.000 6. Sastojinska karta 1:25.000 7. Privredna karta 1:25.000 8. Karta taksacije 1:10.000

9. Karta puteva 1:10.000

Sve potrebne karte koje su priložene uz OGŠ za gazdinsku jedinicu "Biser voda-Vranji krš-Lisa-Borje" urañene su u delu JP - Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu, Beograd.

Svi izdvojeni odseci (sastojine), čistine, putevi i dr. snimljeni su i kartirani.

10.4. Izrada tekstualnog dela osnove

U tekstualnom delu ove OGŠ obrañen je odreñen broj poglavlja u skladu sa Pravilnikom o sadržaju i načinu izrade opštih i posebnih osnova gazdovanja šumama i to:

� Uvod � Prostorne i posedovne prilike � Ekološke osnove gazdovanja � Privredne karakteristike � Funkcije šuma (namena površina) � Stanje šuma i šumskih staništa � Dosadašnje gazdovanje � Planiranje unapreñivanja stanja i optimalnog korišćenja šuma (ciljevi, mere i planovi gazdovanja šumama) � Smernice za sprovoñenje planova gazdovanja � Ekonomsko-finansijska analiza � Način izrade OGŠ � Završne odredbe.

Izradu tekstualnog dela osnove, gazdovanja šumama G.J. "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" uradio je dipl. inž. šumarstva Čedo Vuković..

10.5. Posebne odredbe

Osnova gazdovanja šumama za G.J. "Biser voda - Vranji krš - Lisa - Borje" je usaglešena sa Uredbom o zaštiti Park prirode Golija.

Mihaila Pupina 113

Beograd


11.0. ZAVRŠNE ODREDBE Pri izradi ove OGŠ vodilo se stalno računa o usaglašavanju oveOGŠ sa važećim zakonskim propisima, pre svega sa odredbama Zakona o šumama i Pravilnika o

sadržini i načinu izrade osnovai gazdovanja šumama.

Uzete su u obzir i odredbe koje se odnose na gazdovanje šumama u sledećim zakonima:

� Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. gl. Rs. br. 135/04). � Zakon o šumama ( Sl. gl. Rs. br. 30/10, 91/12, 89/15). � Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. Rs. br. 135/04). � Prostorni plan Republike Srbije (Sl. gl. Rs. br. 13/96). � Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagañivanja životne sredine (Sl. gl. Rs. br. 135/04). � Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća ( Sl. gl. Rs. br. 135/04 ). � Zakon o vodama (Sl. gl. Rs. br. 46/91,53/93,67/93,48/94,54/96). � Zakon o semenu (Sl. gl. Rs. br. 45/05). � Zakon o lovstvu (Sl. gl. Rs. br. 39/93,53/93,67/93,48/94). � Zakon o energetici (Sl. gl. Rs. br. 84/04). � Zakon o javnim putevima (Sl. gl. Rs. br. 101/05). � Uredba o zaštiti Park prirode Golija.

Pri sprovoñenju ove OGŠ, šumsko gazdinstvo, odnosno šumska uprava koja gazduje šumama ove GJ obavezni su da se pridržavaju odredaba u ovoj OGŠ i napred

navedenih zakona.

Šumsko gazdinstvo je u obavezi da konkuriše za sredstva iz Budžeta Republike za radove na gajenju, unapreñivanju, korišćenju, zaštiti i reprodukciji šuma, i da ista koristi u skladu sa namenom.

Pri sprovoñenju ove OGŠ, korisnik šuma obavezan je da se pridržava odredbi ove OGŠ i odredbi napred navedenih zakona. U tome će sarañivati sa organima (inspektorima), koji se staraju o izvršenju odgovarajućih zakona.

Eventualna neslaganja zbirova kod tabela prikaza stanja šuma i planova gazdovanja posledica su zaokruživanja kod mehanografske obrade podataka.

Važnost OGŠ za gazdinsku jedinicu "Biser Voda - Vranji krš – Lisa - Borje" biće u vremenu od 01.01.2019. do 31.12.2028. godine, a njeno sprovoñenje počinje od dana davanja saglasnosti od strane Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Projektant: Direktor:

Čedo Vuković,dipl. inž. Joka Ljubomir, dipl. inž.

M.P.

Mihaila Pupina 113

Beograd


Prilozi TABELARNI DEO

Obr. br. I Iskaz površina Obr. br. II Opis staništa i sastojina Obr. br. III Tabela o razmeru debljinskih razreda Obr. br. IV Tabela o razmeru dobnih razreda Obr. br. V Plan gajenja šuma (evidencija izvršenih radova na gajenju šuma) Obr. br. VIa Plan seča obnavljanja (jednodobne šume) - evidencija izvršenih seča Obr. br. VII Plan prorednih seča - evidencija izvršenih seča VIII Ostale evidencije IX Šumska hronika

KARTE

1. Osnovna karta R - 1:10.000 2. Karta sa vertikalnom predstavom (topografska karta) R - 1:10.000 3. Karta gazdinskih klasa R - 1:25.000 4. Sastojinska karta R - 1:25.000 5. Karta namene površina R - 1:25.000 6. Pregledna karta R - 1:50.000 7.Karta puteva R- 10000 8.Karta taksacije R- 1:10000 9.Katastarska karta R- 1:10000

Mihaila Pupina 113

Beograd


Sadržaj: 0.0. UVOD...................................................................................................................................................................................................................................................3

I UVODNE INFORMACIJE I NAPOMENE.......................................................................................................................................................................................................3

1.0. PROSTORNE I POSEDOVNE PRILIKE........................................................................................................................................................................................4

1.1. TOPOGRAFSKE PRILIKE.......................................................................................................................................................................................................................4 1.1.1. Geografski položaj gazdinske jedinice.......................................................................................................................................................................................4 1.1.2. Granice ......................................................................................................................................................................................................................................4 1.1.3. Površina .....................................................................................................................................................................................................................................4

1.2. IMOVINSKO PRAVNO STANJE..............................................................................................................................................................................................................5 1.2.1. Državni posed ............................................................................................................................................................................................................................5 1.2.2. Privatni posed ............................................................................................................................................................................................................................5

2.0. EKOLOŠKA OSNOVA GAZDOVANJA.........................................................................................................................................................................................6

2.1. RELJEF I GEOMORFOLOŠKE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................6 2.2. HIDROGRAFSKE KARAKTERISTIKE......................................................................................................................................................................................................6 2.3. GEOLOŠKA PODLOGA I TIPOVI ZEMLJIŠTA...........................................................................................................................................................................................6 2.4. KLIMA ................................................................................................................................................................................................................................................7 2.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE ŠUMSKIH EKOSISTEMA.................................................................................................................................................................................8 2.6. OPŠTI FAKTORI ZNAČAJNI ZA STANJE ŠUMSKIH EKOSISTEMA..............................................................................................................................................................9

3.0. PRIVREDNE KARAKTERISTIKE ...............................................................................................................................................................................................11

3.1. OPŠTE PRIVREDNE KARAKTERISTIKE PODRUČJA U KOM SE NALAZI GAZDINSKA JEDINICA.................................................................................................................11 3.2. EKONOMSKE I KULTURNE PRILIKE....................................................................................................................................................................................................11 3.3. ORGANIZACIJA I MATERIJALNA OPREMLJENOST ŠUMSKE UPRAVE KOJA GAZDUJE ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE............................................................................12 3.4. DOSADAŠNJI ZAHTEVI PREMA ŠUMAMA GAZDINSKE JEDINICE I DOSADAŠNJI NAČIN KORIŠĆENJA ŠUMSKIH RESURSA........................................................................13 3.5. MOGUĆNOST PLASMANA ŠUMSKIH PROIZVODA................................................................................................................................................................................13

4.0. FUNKCIJE ŠUMA ...........................................................................................................................................................................................................................14

4.1. OSNOVNE POSTAVKE I KRITERIJUMI PRI PROSTORNO-FUNKCIONALNOM REONIRANJU ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA U GAZDINSKOJ JEDINICI (ZAKONSKI OSNOVI I DRUGI

KRITERIJUMI) ..........................................................................................................................................................................................................................................14 4.2. FUNKCIJE ŠUMA I NAMENA POVRŠINA U GAZDINSKOJ JEDINICI .........................................................................................................................................................14 4.3. GAZDINSKE KLASE ...........................................................................................................................................................................................................................15

5.0. STANJE ŠUMA I ŠUMSKIH STANIŠTA .....................................................................................................................................................................................16

5.1. STANJE ŠUMA PO NAMENI.................................................................................................................................................................................................................16 5.2. STANJE SASTOJINA PO GAZDINSKIM KLASAMA..................................................................................................................................................................................16 5.3. STANJE SASTOJINA PO POREKLU I OČUVANOSTI ................................................................................................................................................................................18 5.4. STANJE SASTOJINA PO SMESI............................................................................................................................................................................................................20 5.5. STANJE SASTOJINA PO VRSTI DRVEĆA...............................................................................................................................................................................................22 5.6. STANJE SASTOJINA PO DEBLJINSKOJ STRUKTURI...............................................................................................................................................................................24 5.7. STANJE SASTOJINA PO STAROSTI.......................................................................................................................................................................................................26 5.8. STANJE VEŠTAČKI PODIGNUTIH SASTOJINA..................................................................................................................................................................................28 5.9. ZDRAVSTVENO STANJE SASTOJINA...................................................................................................................................................................................................29 5.10. STANJE NEOBRASLIH POVRŠINA.....................................................................................................................................................................................................29 5.11. FONDA I STANJE DIVLJAČI...............................................................................................................................................................................................................30 5.12. STANJE ZAŠTIĆENIH DELOVA PRIRODE. ..........................................................................................................................................................................................30 5.13. STANJE PUTNE MREŽE....................................................................................................................................................................................................................32 5.14. OPŠTI OSVRT NA ZATEČENO STANJE...............................................................................................................................................................................................33

6.0. DOSADAŠNJE GAZDOVANJE .....................................................................................................................................................................................................34

6.1. PROMENA ŠUMSKOG FONDA.............................................................................................................................................................................................................34 6.1.1. Promena šumskog fonda po površini .......................................................................................................................................................................................34 6.1.2. Promena šumskog fonda po zapremini i zapreminskom prirastu ............................................................................................................................................35

Mihaila Pupina 113

Beograd


6.2. ODNOS PLANIRANIH I OSTVARENIH RADOVA U DOSADAŠNJEM GAZDOVANJU................................................................................................................................... 36 6.2.1. Dosadašnji radovi na obnovi i gajenju šuma .......................................................................................................................................................................... 36 6.2.2. Dosadašnji radovi na zaštiti šuma........................................................................................................................................................................................... 37 6.2.3. Dosadašnji radovi na korišćenju šuma.................................................................................................................................................................................... 37 6.2.4. Ostali radovi ............................................................................................................................................................................................................................ 37 6.2.5. Opšti osvrt na dosadašnje gazdovanje šumama ...................................................................................................................................................................... 38

7.0. PLANIRANJE UNAPREĐIVANJA STANJA I OPTIMALNOG KORIŠ ĆENJA ŠUMA........................................................................................................ 39

7.1. CILJEVI GAZDOVANJA ŠUMAMA ....................................................................................................................................................................................................... 39 7.1.1. Opšti ciljevi gazdovanja šumama ............................................................................................................................................................................................ 39 7.1.2. Posebni ciljevi gazdovanja ...................................................................................................................................................................................................... 39

7.1.2.1. Biološko - uzgojni ciljevi ............................................................................................................................................................................................................................39 7.1.2.2. Proizvodni ciljevi ........................................................................................................................................................................................................................................ 40 7.1.2.3. Tehnički ciljevi............................................................................................................................................................................................................................................ 41 7.1.2.4. Opštekorisni ciljevi ..................................................................................................................................................................................................................................... 41

7.2. MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA GAZDOVANJA ŠUMAMA.................................................................................................................................................................... 41 7.2.1. Uzgojne mere........................................................................................................................................................................................................................... 41 7.2.2. Ureñajne mere ......................................................................................................................................................................................................................... 42

7.3. PLANOVI GAZDOVANJA .................................................................................................................................................................................................................... 43 7.3.1. Plan gajenja šuma ................................................................................................................................................................................................................... 43

7.3.1.1. Plan obnavljanja i podizanja novih šuma.................................................................................................................................................................................................... 44 7.3.1.2. Plan rasadničke proizvodnje........................................................................................................................................................................................................................ 44 7.3.1.3. Plan nege šuma............................................................................................................................................................................................................................................ 45

7.3.2. Plan zaštite šuma ..................................................................................................................................................................................................................... 45 7.4. PLAN KORIŠĆENJA I KALKULACIJA PRINOSA ..................................................................................................................................................................................... 46

7.4.1. Plan seča obnavljanja šuma i kalkulacija prinosa .................................................................................................................................................................. 46 7.4.1.1. Plan seča obnavljanja jednodobne šume ..................................................................................................................................................................................................... 46 7.4.1.2. Plan seča obnavljanja - raznodobne šume................................................................................................................................................................................................... 48 7.4.1.3. Plan seča obnavljanja - rekonstrukcione seče.............................................................................................................................................................................................. 48 7.4.1.4. Ukupan plan seča obnavljanja..................................................................................................................................................................................................................... 48

7.4.2. Plan prorednih seča................................................................................................................................................................................................................. 49 7.4.3. Ukupan plan korišćenja šuma ................................................................................................................................................................................................. 50 7.4.5. Plan korišćenja ostalih šumskih proizvoda..............................................................................................................................................................................51 7.4.6. Plan unapreñivanja stanja lovne divljači ................................................................................................................................................................................ 52 7.4.7. Plan izgradnje i rekonstrukcije šumskih saobraćajnica ......................................................................................................................................................... 52 7.4.8. Plan ureñivanja šuma.............................................................................................................................................................................................................. 53

7.5. OČEKIVANI EFEKTI REALIZACIJE PLANIRANIH RADOVA .................................................................................................................................................................... 53

8.0. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA............................................................................................................................. 54

8.1. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE ŠUMSKO - UZGOJNIH RADOVA............................................................................................................................................................. 54 8.2. UPUTSTVA ZA ORGANIZOVANJE SEČE U ŠUMI................................................................................................................................................................................... 61 8.3. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE RADOVA NA ZAŠTITI ŠUMA.................................................................................................................................................................. 62 8.4. UPUTSTVO ZA IZGRADNJU I ODRŽAVANJE ŠUMSKIH SAOBRAĆAJNICA............................................................................................................................................... 62 8.5. UPUTSTVO ZA VOĐENJE EVIDENCIJE GAZDOVANJA ŠUMAMA........................................................................................................................................................... 63 8.6. UPUTSTVO ZA IZRADU IZVOĐAČKOG PROJEKTA GAZDOVANJA ŠUMAMA.......................................................................................................................................... 64 8.7. VREME SEČE ŠUMA.......................................................................................................................................................................................................................... 65 8.8. UPUTSTVA ZA PRIMENU TARIFA....................................................................................................................................................................................................... 65 8.9. UPUTSTVO ZA SERTIFIKACIJU ŠUMA................................................................................................................................................................................................. 65

8.9.1. Smernice za formiranje zaštitnih zona pored vodotoka, javnih puteva i naselja..................................................................................................................... 65 8.9.2. Smernice za identifikaciju i upravljanje šuma visoke zaštitne vrednosti HCV ........................................................................................................................ 66 8.9.3. Smernice za postavljanje oznaka ............................................................................................................................................................................................. 67 8.9.4. Smernice za praćenje (monitoring) retkih, ranjivih i ugroženih vrsta..................................................................................................................................... 68 8.9.5. Smernice za ostavljanje suvovrhih i odumrlih stabala u šumi................................................................................................................................................. 69 8.9.6. Smernice za upravljanje otpadom ........................................................................................................................................................................................... 69

9.0.EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ................ ................................................................................................................................................................. 71

9.1. OBRAČUN VREDNOSTI ŠUMA............................................................................................................................................................................................................71

Mihaila Pupina 113

Beograd


9.1.1. Kvalifikaciona struktura ukupne drvne zapremine ..................................................................................................................................................................71 9.1.2. Vrednost drveta na panju.........................................................................................................................................................................................................72 9.1.3. Vrednost mladih sastojina (bez zapremine) .............................................................................................................................................................................74 9.1.4. Ukupna vrednost šuma.............................................................................................................................................................................................................74

9.2. VRSTA I OBIM PLANIRANIH RADOVA - PROSEČNO GODIŠNJE.............................................................................................................................................................74 9.2.1. Kvalifikaciona struktura sečive zapremine ..............................................................................................................................................................................75 9.2.2. Vrsta i obim planiranih uzgojnih radova.................................................................................................................................................................................75 9.2.3. Plan zaštite šuma .....................................................................................................................................................................................................................75 9.2.4. Plan izgradnje šumskih saobraćajnica ....................................................................................................................................................................................75 9.2.5. Plan ureñivanja šuma ..............................................................................................................................................................................................................75

9.3. UTVRĐIVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE – PROSEČNO GODIŠNJE -....................................................................................................................................................76 9.3.1. Troškovi proizvodnje drvnih sortimenata ................................................................................................................................................................................76 9.3.2. Troškovi radova na gajenju šuma............................................................................................................................................................................................76 9.3.3. Troškovi zaštite šuma...............................................................................................................................................................................................................76 9.3.4. Troškovi izgradnje šumskih saobraćajnica..............................................................................................................................................................................76 9.3.5. Sredstva za reprodukciju šuma ................................................................................................................................................................................................77 9.3.6. Naknada za posečeno drvo ......................................................................................................................................................................................................77 9.3.7. Troškovi ureñivanja šuma........................................................................................................................................................................................................77 9.3.8. Ukupni troškovi proizvodnje ....................................................................................................................................................................................................77

9.4. FORMIRANJE UKUPNOG PRIHODA - PROSEČNO GODIŠNJE -................................................................................................................................................................77 9.4.1. Prihod od prodaje drveta.........................................................................................................................................................................................................77

9.5. RASPODELA UKUPNOG PRIHODA.......................................................................................................................................................................................................78

10.0. NAČIN IZRADE OSNOVE ...........................................................................................................................................................................................................79

10.1. PRIKUPLJANJE TERENSKIH PODATAKA............................................................................................................................................................................................79 10.2. OBRADA PODATAKA.......................................................................................................................................................................................................................79 10.3. IZRADA KARATA .............................................................................................................................................................................................................................80 10.4. IZRADA TEKSTUALNOG DELA OSNOVE............................................................................................................................................................................................80 10.5. POSEBNE ODREDBE........................................................................................................................................................................................................................80

11.0. ZAVRŠNE ODREDBE...................................................................................................................................................................................................................81

12.0. SPISAK KATASTARSKIH PARCELA.......................................................................................................................................................................................86

Mihaila Pupina 113

Beograd


12.0. SPISAK KATASTARSKIH PARCELA КО БИНИЋЕ

Бр.

парцеле Под. бр. парцеле

Бр. дела парцеле

Улица/Потес Културе Врста

земљишта Површина дела (ha)

Одељење Напомена

3392 0 1 БАРИЦЕ ШУМА 2. КЛАСЕ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 0.1259 41

3573 0 1 БИНИЋКО ПОЉЕ

ПАШЊАК 4. КЛАСЕ



ШУМА 2. КЛАСЕ








3578 0 1 ДИВАН ШУМА 3. КЛАСЕ


3580 0 1 ДИВАН ПАШЊАК 4. КЛАСЕ











ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3.9725 40 и 41












ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 18.7500 40 и 41 део








ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 1.7300 41 део







Mihaila Pupina 113

Beograd


Бр. парцеле

Под. бр. парцеле









3606 0 1 ВАЈТАН ШУМА 3. КЛАСЕ


3607 0 1 ВАЈТАН ПАШЊАК 4. КЛАСЕ








3638 1 1 БОРЧА ШУМА 2. КЛАСЕ


3639 2 1 БОРЧА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


3640 1 1 БОРЧА ШУМА 2. КЛАСЕ





ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 89.3885 1,6 и 7



4052 0 1 БИСЕР ВОДА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ
















4059 0 1 БИСЕР ВОДА ШУМА 3. КЛАСЕ










ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 311.1163 2 - 5,10 -13,24 и 25

Mihaila Pupina 113

Beograd








4416 0 1 БИСЕР ВОДА ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

0.0211 8 4416 0 2 БИСЕР ВОДА ПАШЊАК 4.

КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 10.9634 8

4417 0 1 БИСЕР ВОДА ЊИВА 7. КЛАСЕ












Ukupno KO Bini će 559.3111

КО БОРОВИЋЕ








ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 280.2430 11-14,16-18,23 и 24





191 0 1 БРАЈИНО БРДО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


192 0 1 БРАЈИНО БРДО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2937 0 1 ОМОР ШУМА 3. КЛАСЕ


2938 0 1 ПОНОРАЦ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2939 0 1 ПОНОРАЦ-ОМОР





2941 0 1 ОМОР ПАШЊАК 8. КЛАСЕ




3066 0 1 ШЕВАРИ КАМЕЊАР ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 0.3268 17

3067 0 1 ШЕВАРИ ШУМА 3. КЛАСЕ


3069 0 1 ШЕВАРИ КАМЕЊАР ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 0.1466 17

Ukupno KO Boroviće 341.3365

Mihaila Pupina 113

Beograd


КО Плешин







88 1 1 МАЛА ЈАДОВИТА ШУМА 4. КЛАСЕ




89 0 1 МАЛА ЈАДОВИТА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


90 0 1 ЈЕДОВИТА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ




104 0 1 МАЛА ЈАДОВИТА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


130 0 1 ВЕЛИКАЈЕДОВИТА ЛИВАДА 6. КЛАСЕ


455 0 1 ВЕЛИКАЈЕДОВИТА ЛИВАДА 6. КЛАСЕ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3.8878 19,20,22 и23

456 0 1 КАРАУЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


457 0 1 КАРАУЛА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


458 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ




460 1 1 ВРЕЊИПОТОККРШ ШУМА 4. КЛАСЕ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 90.5067 19 - 23

460 2 1 ВРЕЊИПОТОККР3 ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


462 0 1 ПОГЛЕДАЛА ШУМА 4. КЛАСЕ






763 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ












768 0 1 ВАСИНО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


771 0 1 ГОРЊИ ЈЕЛЕНДО ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


773 2 1 ЈЕЛИН ДО ШУМА 5. КЛАСЕ


Mihaila Pupina 113

Beograd










776 0 1 ЈЕЛИН ДО ПАШЊАК 4. КЛАСЕ




2074 0 1 ДУВАРАЧКА ВОДА ШУМА 4. КЛАСЕ


2139 3 1 КРЊА ЛИВАДА ОСТАЛО ВЕШТАЧКИ СТВОРЕНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ


0.1075 29 2140 3 1 КРЊА ЛИВАДА ОСТАЛО

ВЕШТАЧКИ СТВОРЕНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ


0.0450 29 2141 2 1 КРЊА ЛИВАДА ОСТАЛО



0.0019 29 2142 3 1 ЈУРИЈА ОСТАЛО



0.0162 29 2169 3 1 ВРЕЛА ОСТАЛО



0.0995 29 2201 3 1 СТРАНА ОСТАЛО



0.0293 29 2203 2 1 СТРАНА ЛИВАДА 7.


2203 3 1 СТРАНА ОСТАЛО ВЕШТАЧКИ СТВОРЕНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ


0.0351 29 2211 0 1 МАЛА ЈУРИЈА ШУМА 4.

КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 3.5919 26 -31

2212 0 1 МАЛА ЈУРИЈА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


2213 0 1 КЛИСУРА ШУМА 4. КЛАСЕ


2214 1 1 КЛИСУРА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ




Mihaila Pupina 113

Beograd








2214 3 1 КЛИСУРА ОСТАЛО ВЕШТАЧКИ СТВОРЕНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ


0.1687 29 2215 0 1 КЛИСУРА ШУМА 4.

КЛАСЕ ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 6.7308 29 и 31



2218 0 1 ВОДЕНИЧИШТЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ




2220 0 1 ВОДЕНИЧКИПЛАЦ ШУМА 4. КЛАСЕ


2222 2 1 ВРТАЧА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2223 0 1 ВРТАЧА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2224 0 1 ГРОТОВО ШУМА 5. КЛАСЕ




2226 0 1 ГРОТОВО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2227 0 1 МЕТАЉКА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2228 0 1 МЕТАЉКА ШУМА 5. КЛАСЕ




2230 0 1 ЛОЗОВИ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


2231 0 1 ЛОЗОВИ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2232 0 1 КРОЈНА РЕКА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2233 0 1 БРЕГ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2234 0 1 РАВНИНА ШУМА 3. КЛАСЕ






2237 0 1 РАВНИНА ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2238 0 1 РАВНИНЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2239 1 1 ЛИСА ШУМА 3. КЛАСЕ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 210.0646 26 - 37





Mihaila Pupina 113

Beograd












2240 2 1 РАВНИШТЕ ШУМА 4. КЛАСЕ


2244 3 1 РАДИЛИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ


2251 1 1 ГОРЊЕ РАВНИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ


2251 2 1 ГОРЊЕ РАВНИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ


2252 2 1 РАВНИШТЕ ШУМА 5. КЛАСЕ


2292 2 1 ГОВЕЂА ВОДА ШУМА 4. КЛАСЕ


2293 2 1 РАВНИШТЕЛАЗ ШУМА 5. КЛАСЕ


2300 2 1 ЛАЗ ШУМА 4. КЛАСЕ


2333 0 1 ОРЛОВ ЛАЗ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


2334 2 1 ДУВАРИНЕ ШУМА 4. КЛАСЕ


2347 2 1 ДУГАЧКИ ЛАЗ ШУМА 5. КЛАСЕ


2348 2 1 ДУГАЧКИ ЛАЗ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2361 2 1 КОД ВРЕЛА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2373 2 1 ГУЂАЛИШТЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2375 0 1 БАРА ШУМА 5. КЛАСЕ


2376 1 1 ПРОСТРУГА ШУМА 5. КЛАСЕ


2378 2 1 НИСКИ ИЗВОР ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2394 1 1 ПОД ЛИСОМ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2395 0 1 ПОД ЛИСОМ ШУМА 5. КЛАСЕ


2420 0 1 ЛОКВА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


2421 0 1 ЛОКВА ШУМА 4. КЛАСЕ

ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ 23.6501 35 -38

2422 0 1 ЛОКВА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2425 2 1 КОД КОЛИБЕ ШУМА 5. КЛАСЕ


2489 5 1 КОД КОЛИБЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ




Mihaila Pupina 113

Beograd








2490 0 1 БАРЕ ПАШЊАК 5. КЛАСЕ




2493 0 1 ГРОТОВО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


2501 0 1 БАРЕ ШУМА 5. КЛАСЕ




2517 2 1 ВРТАЧА ШУМА 4. КЛАСЕ








2532 1 1 ПАПРАТНИ ДО ШУМА 6. КЛАСЕ


2533 0 1 МАНДАРЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ


0.0023 29 2533 0 2 МАНДАРЕ ЛИВАДА 5.


2534 0 1 ВОДЕНИЧИШТЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ


0.0037 29 2534 0 2 ВОДЕНИЧИШТЕ ПАШЊАК 4.


2535 0 1 ДУБОКИ ПОТОК ШУМА 4. КЛАСЕ
















3418 0 1 БАШТА ШУМА 5. КЛАСЕ


3419 0 1 ГОРЊИ ЛАЗ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


Mihaila Pupina 113

Beograd








3420 0 1 ДУВАРИНЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ








3424 1 1 ДУВАРИНЕ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


3427 2 1 ОРНИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


3465 2 1 ПАЉЕВИНА ШУМА 5. КЛАСЕ


3467 2 1 КОД ИЗВОРА ШУМА 5. КЛАСЕ


3468 2 1 КОД ИЗВОРА ШУМА 5. КЛАСЕ


3469 2 1 КОД ИЗВОРА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ








3473 1 1 ПАЉЕВИНА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


3474 2 1 БАЧИЈА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


3484 2 1 НА БРДУ ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


3487 2 1 ГОРЊА ВРАТНИЦА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


4757 1 1 МЕТАЉКА ШУМА 6. КЛАСЕ






4766 1 1 ДО ШУМА 5. КЛАСЕ




4828 0 1 ВРЕЛО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ




4830 0 1 ВИШЕПЛАНДИШТА ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


4835 0 1 БАРА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ


4837 0 1 ПАПРАТНИ ДО ПАШЊАК 6. КЛАСЕ


Mihaila Pupina 113

Beograd












4840 0 1 ГОЛА СТРАНА ПАШЊАК 5. КЛАСЕ














4848 0 1 ГОЛЕ СТРАНЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


4849 0 1 ГОЛЕ СТРАНЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


4850 0 1 МАЛЕ СТРАНЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ






4853 0 1 КРЧАНИК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


4854 0 1 КРЧАНИК ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


4855 1 1 КРЧАНИК ШУМА 4. КЛАСЕ


Ukupno KO Plešin 506.6045

КО Плешин Бр.

парцеле Под. бр. парцеле


Улица/Потес Културе Врста земљишта Површина дела ha


4855 2 1 КРЧАНИК ШУМА 4. КЛАСЕ


0.1379

Mihaila Pupina 113

Beograd


6730 - КО ПЛЕШИН Општина: Рашка Власник: Република Србија Бр.листа непокретности: 737 (део)




Улица/Потес Културе Врста земљишта Површина дела (ha)


92 0 1 МАЛА ЈАДОВИТА

ЛИВАДА 6. КЛАСЕ

ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ВАН ГРАНИЦА ГГЗ

1.8397 19 и 23 452 0 1 ЛУГАРИЦА ЗЕМЉИШТЕ

ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ



ПОД ЗГРАДОМ И ДРУГИМ ОБЈЕКТОМ



УЗ ЗГРАДУ И ДРУГИ ОБЈЕКАТ


0.0391 22 и 23 453 0 1 КОД

ЛУГАРИЦЕ ЊИВА 6. КЛАСЕ


0.0415 23 454 0 1 КОД

ЛУГАРИЦЕ ПАШЊАК 4. КЛАСЕ


0.9691 22 и 23 461 0 1 ПОГЛЕДАЛА ПАШЊАК 5.

КЛАСЕ ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ВАН ГРАНИЦА ГГЗ

11.5322 20 - 22 465 2 1 КУТИ ПАШЊАК 4.


0.5080 21 466 2 1 КУТИ ПАШЊАК 4.


0.1350 21 467 2 1 КУТИ ПАШЊАК 4.


0.0831 21 468 4 1 НА КУТИМА ПАШЊАК 4.


0.0441 21 468 5 1 НА КУТИМА ПАШЊАК 4.


0.0142 21 757 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ПАШЊАК 5.


1.3559 22

Mihaila Pupina 113

Beograd





Улица/Потес Културе Врста земљишта Површина дела (ha)




1.8521 22 760 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ШУМА 5.


0.6267 22 761 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ПАШЊАК 5.


0.4035 22 762 0 1 ЈЕЧМИШТЕ ПАШЊАК 5.


0.4500 22 770 0 1 ВАСИНО ШУМА 5.


0.5359 22 772 0 1 ГОРЊИ

ЈЕЛЕНДО ШУМА 5. КЛАСЕ


1.2561 20 и 22 773 1 1 ЈЕЛИН ДО ШУМА 5.


0.5680 20 и 22 774 0 1 ЈЕЛИН ДО ПАШЊАК 5.


0.4130 22

22.6789

Documents

OSNOVA GAZDOVANJA ŠUMAMA GJ “BISER VODA - VRANJI KRŠ ... · 2.1. Reljef i geomorfološke prilike Gazdinska jedinica "Biser voda - Vranji vrh - Lisa - Borje" nalazi se u severozapadnom