Mr Slobodan SAMARDŽIĆ

OSIGURANJE IMOVINE PO NAČELU "SVI RIZICI"

U V O D

Polisa "svi rizici" u imovinskim vrstama osigura-nja prilično dugo je prisutna u inostranoj praksi osi-guranja. Njeni koreni vode od polisa pomorskog osi-guranja i instituta "rizici mora", odnosno vremenskih nepogoda i požarnih rizika koji ugrožavaju brod i te-ret koji se prevozi. Prvi oblik osiguranja "svih rizika" u Engleskoj se javlja početkom 17. veka kada su stan-dardni uslovi osiguranja, pored izričito navedenih pomorskih rizika, na kraju sadržavali i dopunu pokri-ću u vidu formulacije "i svi ostali rizici".1 Prvi koraci ka ideji osiguranja od "svih rizika" u imovinskom osigu-ranju mogu se uočiti neposredno pre 2. svetskog rata, posebno u koncipiranju specijalnih pokrića radi zado-voljenja rastuće tražnje za osiguranjem specifičnih stvari kao što su muzejski eksponati, muzički instru-menti ili nakit od, na primer, "svih vrsta oštećenja".2

Iako je celokupno imovinsko osiguranje bilo inte-gralni deo industrijske revolucije, požarno osiguranje nije određivalo ekonomski razvoj, već obrnuto: eko-nomski razvoj je oblikovao požarno osiguranje.3

Upravo je pokrivanjem rizika i vrednosti primenjenih pronalazaka u industriji i proizvodnih procesa, osigu-ranje neretko bilo predvodnik poslovne ekspanzije, utirući put sledećem ciklusu ekonomskog uspona. Is-platom nadoknada šteta osiguranicima povodom ve-likih imovinskih šteta zbog požara, osiguranje se po-stepeno formiralo u instituciju za akumulaciju bogat-stva u formi materijalnih vrednosti i investiranja. Na kratki rok gledano, osiguranje je minimiziralo rizike svojstvene ubrzanom ekonomskom razvoju i istovre-meno bilo sredstvo finansiranja izgradnje i unapređe-nja urbane infrastrukture čime je, povratno, uticalo na industrijski razvoj. Pored toga, delatnost osigura-vanja imala je ogromne posledice i na razvoj društva u celini. To se posebno odnosi na podsticanje potro-šačke kulture i nastanak pokreta za bezbednost potro-

šača, pri čemu su vizije osiguravača često bile deo ma-terijalnog okruženja svakodnevnog života.

Gotovo sve vrste imovine, od domaćinstava do industrijskih rizika, mogle su se osigurati već posle osnivanja prvih profesionalnih požarnih osiguravača. Jedini izuzetak je bila imovina koja nije bila ugrožena požarnim rizikom ili objekti koji su služili za posebno rizičnu trgovačku delatnost koja, kao takva, nije bila osiguravana. Sadržaj građevinskih objekata i opreme su označavani odvojeno.

Iz sačuvanih registara požarnih polisa zapažamo da je vođena evidencija o broju polise, imenu i po-slovnom mestu agenta, naziv, status, delatnost i adre-sa ugovarača osiguranja, imena, zanimanje i adresa zakupaca (ako ih ima), mesto, vrsta, tip konstrukcije objekta i njegova vrednost, premija, skadenca i prilog sa napomenama i klauzulama.

U Velikoj Britaniji 1923. godine, Komisija osigura-vača od požara, kao tarifna organizacija, po prvi put je propisala obrazac uslova Standardne požarne poli-se čija je primena bila obavezna za sve njegove člano-ve.4 Od 1985. kada je prestala da postoji pomenuta or-ganizacija, došlo je do deregulacije tržišta požarnih osiguranja, kada njenu ulogu preuzima Komisija za imovinska osiguranja pri Udruženju britanskih osi-guravača (Association of British Insurers - ABI) koja do-nosi uslove standardnih požarnih polisa, polisa "svi rizici" i klauzula o proširenju liste pokrivenih rizika i opasnosti čiju primenu preporučuje svojim članovi-ma. Sa druge strane, Lojd kao autohtono tržište, od trenutka kada je njegov Komitet 1903. prihvatio prve depozite za bavljenje imovinskim osiguranjem, pri-menjuje sopstvene uslove požarnih osiguranja koje donose odgovarajuće komisije u sklopu Udruženja Lojdovog tržišta (Lloyd's Market Association - LMA).

Javno-pravna osiguranja se u Rajnskoj oblasti ja-vljaju veoma rano. Pruski car Fridrih Vilhelm I je, 1718. godine, u Berlinu osnovao prvu pokrajinsku po-žarnu kasu, da bi već 1722. godine osnovao udruže-nje gradova za borbu protiv požara u kneževini Kle-ve i grofoviji Mark, koje su u tom vremenu obuhvata-le velike delove današnje pokrajine Severna Rajna -Vestfalija. Kasa, koja je imala pravo da nameće obave-zu osiguravanja, predstavljala je prvu instituciju u ovom regionu koja se bavila osiguranjem od požara.

* Izvršni direktor za regionalnu prodaju u DDOR Novi Sad a.d.o. 1 Pavić, D, Pomorsko osiguranje, knjiga I, Croatia, Zagreb, 1986, str. 215. 1 Feuerversicherung im Wandel der Zeit, Swiss Re, Zurich, 1986, str. 40. 3 Pearson, R, Insuring the Industrial Revolution: Fire Insurance in Creat Britain, 1700-1850. Aldershot, UK: Ashgate, 2004, str. 14. ' Walmsley, R. M, Claims and Standard Fire policies, Special Extensions and Special Perils, The Chartered Institute of Loss Adjusters,

London, 1994, str. 7.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 11

Revijo za pravo osiguranja

Fridrih Veliki je 1767. godine osnovao Pokrajinsko udruženje za borbu protiv požara za kneževinu Kle-ve i za grofoviju Moers, koja je 1702. godine dobijena od Pruske, kao i Udruženje za borbu protiv požara gradova, ali i "ravne zemlje" u od 1713. godine pru-skom delu Kneževine Geldern. Za razliku od prvog udruženja, kod ove institucije nije postojala obaveza njenom pristupanju: "Treba da bude prepušteno volji i slobodi svakog pojedinca da li želi ili ne želi da uče-stvuje u ovoj pogodnosti". Na taj način je u svim pru-skim posedima na donjem toku Rajne uvedeno osi-guranje zgrada od požara.5

P O Ž A R N O O S I G U R A N J E I M O V I N E "SVI R IZ ICI" D A N A S

Na početku 21. veka osiguravajuća delatnost se suočila sa novim rizicima proisteklim iz dostignutog nivoa privrednog razvoja. Liberalizacija, kao rezultat jedinstvenog evropskog tržišta, doprinela je nestanku strogo nadgledanog, nacionalno regulisanog sistema koji je postojao generacijama unazad. Danas, deregu-lacija osiguravajuće delatnosti u svetu vodi ka sve ja-čoj konkurenciji.

Iako su se, sa praktične tačke, u protekla više od tri veka iskristalisali osnovni principi požarnog osigu-ranja, ono se još uvek u velikoj meri može smatrati eksperimentalnim. Posebne osobine i okolnosti proce-njuju se sa stanovišta osigurljivosti požarnih rizika i premije koju bi trebalo odrediti za osiguranje.

Polise osiguranja izrađene po načelu "svi rizici" zaključuju se gotovo na svim tržištima klasičnog imo-vinskog osiguranja, ali i pored toga ni osiguravači ni reosiguravači nikada nisu u potpunosti bili voljni da pruže takva pokrića. Sam naziv pokrića implicira da takva polisa daje mnogo šire pokriće nego što stvarno pruža, pa su i sami ugovarači i osiguranici često neza-dovoljni kada shvate da to nije tako. Sa druge strane, osiguravači često trpe neugodna iznenađenja u po-gledu šteta i rizika čija se nadoknada zahteva, iako im prilikom preuzimanja rizika nije prijavljeno da se osi-guravajuće pokriće zahteva i u odnosu na te rizike.

Koncept polisa "svi rizici" u redovnom imovin-skom osiguranju počeo je brzo da se širi u Evropi po-četkom osamdesetih godina 20. veka kada su ga bro-keri preuzeli iz prakse osiguravača SAD-a i V. Britani-

je i proširili na sva svetska tržišta. Domaća osigurava-juća praksa tradicionalno se zasnivala na pružanju požarnog pokrića od imenovanih rizika, a ne i na osnovi "svi rizici". Upravo zbog toga, karakteristike, prednosti i mane ovakvog načina sprovođenja požar-nog osiguranja nisu bile predmet proučavanja naše ekonomske i pravne nauke, niti naših stručnjaka u drugim, sa osiguranjem povezanim disciplinama. Sa druge strane, uslovi osiguranja koji se koriste sada ve-rovatno neće u potpunosti biti adekvatni u budućno-sti zbog pronalazaka i primene novih tehnologija pro-tivpožarne zaštite, a tranzicioni uslovi u kojima se na-lazi privreda Republike Srbije neminovno nameću formulisanje odgovarajuće ponude osiguravača u skladu sa promenama u tražnji na tržištu osiguranja.

J E Z I Č K O T U M A Č E N J E P O J M A "SVI R IZ ICI "

U svakodnevnom opštem značenju pod rizikom se smatra opasnost (od nastupanja požara, saobraćaj-ne nezgode, krađe, oluje, eksplozije itd.), izlaganje ili izloženost opasnosti. Pod rizikom se smatra i moguć-nost odstupanja ili samo odstupanje od predviđanja u nekom poslu, čije je dejstvo umanjilo rezultat tog posla i dovelo do gubitka ili štete. Odstupanje postoji uvek kada je ono drugačije od poželjnog ishoda koji smo očekivali ili mu se nadali.6 Poslovni rizici kreću se od rizika vezanih za samo poslovanje kao što su, na primer, razni vidovi neplaćanja, zakasnelih isporuka ili prevara, pa do oštećenja imovine firmi.

U oblasti osiguranja neretko se pod rizikom označava uzrok štete ili sama šteta, ali se dejstvo rizi-ka različito manifestuje na ugovorne strane.7 U prak-si osiguranja se redovno koriste pojmovi "dobar" ili "loš" rizik, u zavisnosti od toga da li se radi o nečemu gde je verovatnoća nastanka osiguranog slučaja mala ili velika, odnosno izgledi za profitabilnost društva za osiguranje po tom ugovoru o osiguranju dobri ili sla-bi. Dodatno razlikovanje pojma rizika vrši se prema mogućnosti njegove realizacije (potencijalna opa-snost in abstracto) i nastanka osiguranog događaja (potencijalna opasnost koja se pretvorila u štetni do-gađaj in concreto). U skladu sa prethodnim izlaganji-ma i statističko-analitičkim standardima, rizik pred-stavlja mogućnost nastanka opasnosti čija se visina iz-ražava proizvodom potencijalne štete i učestalosti njenog ponavljanja.8

s Koch, P, Am Anfang stand die Stadte-Feuersozietiit, Versicherungsvvirtschaft, Heft 6/2003, str. 384. ' Vaughan, Emmet i Therese, isto, str. 5. 7 Jovanović, S, Pravo osiguranja, Univerzitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2007, str. 83. 8 Natural catastrophes and reinsurance, Swiss Re, Zurich, 2003, str. 8.

12 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008

- . CLANCI

Može se reći da je rizik jedan od bitnih, praktično osnovnih elemenata bez kojeg osiguranje ne postoji. Poznato je da ne postoji jedinstvena definicija pojma "rizik" koja bi zadovoljila sve učesnike u njegovom sa-gledavanju. Od najčešće pominjanih ekonomsko-teh-ničkih definicija, spomenućemo da se pod rizikom podrazumeva verovatnoća nastupanja nekog eko-nomski štetnog događaja.9 Pravni teoretičari govore o riziku kao budućem neizvesnom događaju čijim ostva-renjem može da nastane neka šteta,10 osiguranom slu-čaju" ili elementu pravnog odnosa osiguranja za koji su vezane obaveze osiguravača i osiguranika.12

U suštini, rizik je događaj koji može da pogodi pojedinca, određenu organizaciju, državu ili region. Uobičajeno je da se pod pojmom rizika podrazumeva predmet osiguranja (zgrada osigurana od rizika poža-ra, brod koji prevozi teret i sam teret od rizika poto-nuća i sl.), ali i osigurana lokacija gde se nalazi osigu-rana imovina. Praktično se pojam rizika odnosi na opasnost koja ugrožava predmet osiguranja. Ovakva upotreba reči "rizik" uobičajena je u uslovima osigura-nja domaćih društava za osiguranje koja definišu obim opasnosti koje su pokrivene u slučaju materija-lizacije pojedinih rizika ili da bi se naznačila obaveza osiguravača.

U reosiguranju, pod rizikom se podrazumeva, iz-među ostalog, portfelj koji se cedira na reosiguravača putem okvirnog ugovora ili fakultativno reosiguran rizik. Međutim, stručnjaci teže da izraz "rizik" koriste u tačno određenom kontekstu. Sledstveno tome, reč "rizik" ne predstavlja problem u nazivu uslova ili po-lise osiguranja, jer i laik može ispravno da razume zbog čega je zaključena polisa.

Reč "svi" može da proizvede potpuno druge po-sledice u vezi sa razumevanjem njenog značenja. Na-ime, osiguravaču je dobro poznato da nijedna imo-vinska polisa ne može da obuhvata, odnosno pokriva "sve" rizike, dok ugovarač osiguranja istovremeno može da bude u zabludi u pogledu obima pokrića. Kako je opšte pravilo da se nejasnoće u uslovima op-štih uslova poslovanja primenom principa "in dubio contra stipulatorem", to će značiti da je osiguravač kao ugovorna strana koja sastavlja ove uslove osiguranja uvek u opasnosti da izgubi spor kada uslovi sadrže praznine ili nejasne odredbe. Stoga je jedan od razlo-ga zbog čega je naslov Klauzule Instituta londonskih

osiguravača "Svi rizici" iz 1968. godine promenjen u Klauzula Instituta londonskih osiguravača "A" 1982. godine bio da se izbegne situacija u kojoj bi osigura-nik mogao da stekne utisak da je pokriće koje je za-ključio šire nego što stvarno jeste.13

Iako je, očigledno, formulacija "svi rizici" nejasna, problem prevazilazi jezičke okvire. Mnogo ozbiljniji od prostog pogrešnog davanja naziva ovom proizvo-du osiguranja jeste suštinski nedostatak koji može da dovede u pitanje njegovu zakonsku punovažnost.

Vrlo rano u klasičnom imovinskom osiguranju javio se otpor ovakvom zbunjujućem označavanju polisa "svi rizici". Tako su u Francuskoj u proleće 1982. članovi plenarne skupštine osiguravača odložili pri-menu ovog proizvoda na rok od dvanaest meseci, da bi kasnije utvrdili koncept "svi rizici, izuzev" (franc: tous risques sauf) koji je ugovarača osiguranja unapred upozoravao da su pojedini rizici isključeni iz pokrića.

Nadzorni organi saveznih država Australije za-branili su upotrebu naziva "svi rizici". Udruženje osi-guravača Australije utvrdilo je model uslova osigura-nja koji su sadržavali obavezna isključenja, te su ume-sto naslova uslova "svi rizici" odredili precizniji naziv "posebni uslovi osiguranja industrije".

Imovinske polise u SAD takođe se nude na trži-štu sa različitim nazivima, uglavnom kao "posebne forme pokrića". Međutim, izraz "svi rizici" još uvek se pojavljuje kod velikih rizika koji se osiguravaju na ba-zi posebno prilagođenih uslova u rukopisnom obliku.

N E I Z V E S N O S T O B I M A P O K R I Ć A

Za razliku od naše zemlje, uobičajena je praksa na nekim inostranim tržištima, posebno u Velikoj Bri-taniji, da se osiguranje zaključuje preko posrednika osiguranja.

Očigledno je da nejasni i uopšteni tekstovi u marketinškim brošurama posrednika u osiguranju unose zabunu. Samouverene izjave posrednika tipa "... ne morate da čitate sitno štampane klauzule da bi-ste razmišljali da li je rizik pokriven ili isključen" na-vode ugovarača osiguranja na zaključak da ne mora da kontroliše opšte i posebne uslove osiguranja što kod njega stvara iluziju sigurnosti pokrića koje mu posrednik nudi. Iako takva izjava direktno ne utiče na

® Tasić, A, Osnovi osiguranja, Zajednica osiguranja imovine i lica Vojvodina, Novi Sad, 1975, str. 17. Šulejić, V, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, str. 83.

" Isto, str. 109. 12 Jovanović, V, Osiguranje u privredi, Informator, Zagreb, 1962, str. 24. " Goodacre, J. Kenneth, Marine Insurance Claims, Third edition, Witherby & Co. Ltd, London, 1996, str. 268.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 13

Revija za pravgjOsigMranja mflHfn ••• - - • ' .v.vafa '"'" '.«,.-..•. x;:wT •.. ,"::

osiguravajuće pokriće, način na koji posrednik obave-štava ugovarača osiguranja može da pokrene pitanje njegove profesionalne odgovornosti.14

U Srbiji zaključivanje ugovora o osiguranju pre-ko posrednika osiguranja sve više dobija na značaju, ali je još uvek preovlađujuća praksa zaključivanja osi-guranja u direktnim pregovorima između osigurava-ča i ugovarača osiguranja. U tom smislu bitno je ana-lizirati uslove osiguranja.

Opasnije od preteranih komercijalnih obećanja predstavljaju greške i propusti načinjeni u uslovima ili polisi osiguranja. U prilog prethodne tvrdnje navo-dimo nekoliko primera loše formulisanih klauzula:

1) Prvo polazimo od hipotetičkog slučaja u kojem bi se sprovođenje imovinskog osiguranja na bazi "svi rizici" zaključivalo klauzulom "Obaveza osiguravača odnosi se na svu uništenu, oštećenu ili izgubljenu imovinu osiguranika". U tom slučaju, prema našem Zakonu o obligacionim odnosima koji se primenjuje na ugovor o osiguranju imovine, značilo bi da osigu-ravač pokriva štete na osiguranoj imovini nastupa-njem bilo kojeg rizika u vezi sa kojim zakon bezuslov-no nije oslobodio osiguravača od obaveze.15 To znači da bi osiguravač na osnovu navedene klauzule bio dužan da osiguraniku nadoknadi štete nastale krivi-com ugovarača osiguranja ili osiguranika (čl. 929 ZOO) ili ratnim operacijama ili pobunama (čl. 931 ZOO). Ovo zato što mu je zakon ostavio mogućnost da to uredi u uslovima osiguranja, a on te rizike u na-vedenoj formulaciji nije izričito isključio iz pokrića, niti se pozvao na primenu drugih posebnih uslova ili klauzula.16

Slična navedenoj je i klauzula koja je u nekada-šnjoj Lojdovoj S. G. polisi (osiguranje broda i robe) bi-la formulisana na sledeći način: "svi drugi rizici, štete i nezgode koje imaju ili će značiti povredu, oštećenje ili gubitak" osigurane stvari. Iako je namera osigura-vača da pokriva tzv. "rizike mora", primenom navede-ne klauzule osiguravači su bili obavezivani na nadok-

nadu šteta čiji uzrok - rizik nije mogao u potpunosti da bude podveden pod tipične rizike mora.17

2) Osiguravači mogu da se rukovode različitim poslovnim ciljevima usmerenim na povećanje tržišnog učešća ili očuvanje postojećih osiguranika. Takođe raz-log nastanka problema može da proizlazi i iz težnje da se nekritički - neopravdano izađe u susret prekomer-nim očekivanjima osiguranika. Primer takve klauzule bio bi sledeća preambula: "Ovi uslovi smatraju se uni-verzalnim. Zato, nijedan pojedinačan osigurani rizik nije isključen." Takva preambula bilo kojih uslova osi-guranja "svi rizici" mogla bi umanjiti značaj ili prioritet bilo koje klauzule koja pojedinačno i izričito isključuje određene rizike, uključujući ratne i nuklearne rizike koji se u praksi imovinskih osiguranja na bazi "imeno-vanih rizika" uobičajeno ne pokrivaju.18

3) U poslednjem primeru loše stilizovane klauzu-le, osiguravač je "predvideo" mogućnost da se uzroč-na veza između isključenih rizika utvrđuje primenom principa adekvatne uzročnosti, odnosno "većeg ste-pena verovatnoće". Tako, "Nisu osigurane štete koje su posledica rata ili sličnih neprijateljstava, građan-skog rata, revolucije, pobune, ustanka ili radnji držav-nih organa. Ako se ne može utvrditi da li je šteta na-stala iz navedenih uzroka, odluka će se doneti prime-nom principa većeg stepena verovatnoće". Problem sa navedenom klauzulom sastoji se u tome što je jed-na od karakteristika pokrića na bazi "svi rizici" ta da je teret dokaza da nastala šteta nije pokrivena relevant-nim uslovima u potpunosti na osiguravaču. Stilizacija navedene klauzule potpuno nepotrebno potvrđuje obavezu dokazivanja osiguravača. Pored toga, ako je istovremeno bio prisutan i neki neosigurani elemen-tarni rizik, šteta koja se samo indirektno može pripi-sati isključenom riziku, redovno potpada pod isto is-ključenje, a to u slučaju utvrđivanja osiguranih i neo-siguranih šteta u zoni zahvaćenoj ratnim dejstvom ni-je bez značaja. Zbog toga je veliko pitanje da li bi ta-kva klauzula uopšte proizvodila željeno dejstvo.

14 "Aufsichtsamt greift hart gegen spanische Maklerschaft durch", Versicherungswirtschaft, Heft 1-2004, Verlag-Versicherun-gswirtschaft, 2004, str. 37.

15 Zakon o obligacionim odnosima predviđa da osiguravač ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari koja potiče od njenih nedosta-taka, osim ako je drugačije ugovoreno.

16 U američkoj sudskoj praksi zauzet je stav da, ako postoji veći broj logičnih definicija u uslovima osiguranja, sud mora prime-niti ono značenje koje osiguraniku pruža najšire moguće pokriće. - Houston v. National General Insurance Co (817 F2d 83 lOth Cir) 2004; Ivamy, R. Hardy, Dictionary oflnsurance Lazv, London, 1981, str. 30.

17 U slučaju Montezuma (Davidson v. Burnard 1868) voda je prodrla u brod preko glavne izduvne cevi mašinske prostorije i ošteti-la robu. Naknadno je utvrđeno da je ventil nenamerno ostavljen otvoren nepažnjom posade, pa je sud zauzeo stav da se radi o šteti koja je slična onoj koju mogu da izazovu rizici mora. - Prema: Goodacre, isto, str. 222.

18 Cl. 7 Opštih uslova za osiguranje imovine i čl. 2, st. 5 Uslova za osiguranje od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti DDOR No-vi Sad a.d.o, Novi Sad, novembar 2000.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 12

CLANCl

Usled izbegavanja po osiguravača, nepovoljnog tumačenja klauzule u uslovima osiguranja, u engle-skoj praksi se koriste mnoge fraze usmerene na najši-re moguče preciziranje isključenja ratnih rizika. Na-mera osiguravača kod takvih klauzula usmerena je na isključenje primene principa "neposredne uzročno-sti", te se zato koriste fraze isključenja šteta koje su "indirektno izazvane...", "na bilo koji način povezane sa..." i "na bilo koji način se mogu pripisati..." određe-nim rizicima. Zbog toga se smatra da ako su ratne operacije samo delimično doprinele nastanku štete, šteta će biti isključena čak i ako je neki drugi osigura-ni rizik direktno prouzrokovao štetu."

SELEKCIJA R I Z I K A

Iz prethodno navedenih razloga, selekcija rizika u požarnom osiguranju od "svih rizika" izuzetno je značajna. Selekcija rizika može da se deli primenom različitih kriterijuma. Tako polazeći od toga koja ugo-vorna strana vrši selekciju rizika, razlikujemo selekci-ju rizika od strane:

- Ugovarača osiguranja koji prilikom zaključenja ugovora o osiguranju odlučuje koje će rizike osi-gurati, koje vrste osiguranja mu trebaju i sl. i

- Osiguravača. Rezultati naučnih metoda utvrđi-vanja zajednice određenih rizika su neophodni za preuzimanje rizika od strane osiguravača.20

Selekcija rizika koju vrši osiguravač može da se razmatra na sledeći način: - U širem smislu, selekcija rizika odnosi se na

odluku osnivača društava za osiguranje o to-me kojim vrstama osiguranja će se baviti.

- U užem smislu selekcija rizika predstavlja postupak u kojem osiguravač donosi odluku kako da kategoriše rizik i koju premiju da od-redi, koje rizike treba da isključi i kako poje-dinačne rizike tretirati.

Iz gore navedenih tipova selekcije rizika proizla-zi da selekcija rizika može da bude pozitivna onda ka-da se odlučuje o predmetu osiguranja ili delatnosti osiguravača ili negativna selekcija rizika onda kada se radi o želji da određeni rizici ne budu predmet osigu-ranja ili ne spadaju u vrstu osiguranja kojima se bavi osiguravač.

Osnovni cilj selekcije rizika na strani osiguravača usmeren je na ostvarivanje izbalansiranog portfelja, adekvatne disperzije rizika i naplate premije koja je u srazmeri sa težinom rizika koji čini fond zajednice rizi-ka.21 Polazeći od tog cilja, oni mogu da odbiju svaku po-nudu za zaključenje ugovora čak i onda kada je ona valjana iz ugla uslova po kojima se vrši to osiguranje.

Navedeni primeri klauzula u prethodnoj glavi upućuju na zaključak da se kontrola rizika koje osigu-ravač preuzima ne odnosi samo na njihovo puko identifikovanje i tarifiranje u postupku pregovora sa osiguranikom, već i na adekvatno stilizovanje teksta uslova i odgovarajućih klauzula osiguranja kojima osiguravač utvrđuje svoju obavezu. Time osiguravač obezbeđuje adekvatnu kontrolu svojih obaveza i u mogućnosti je da odredi ispravnu premiju osigura-nja. Ovo je očekivana i poželjna situacija, za razliku od situacije kada je usled subjektivnih okolnosti na strani osiguravača koje se mogu ogledati u površnosti ili nemaru, moguće da priroda i težina rizika, kao ni zahtevi osiguranika ne bivaju analizirani i shvaćeni u potpunosti i na pravi način.

Prilikom određivanja principa i modela ekonom-ske efikasnosti u osiguranju mora se stalno imati u vi-du prostorna i vremenska dimenzija, odnosno veliči-na i obim, kako pojedinačnog, tako i grupnog rizika. Nastup pojedinačno velikih ili katastrofalnih šteta, kao i velik broj malih šteta, osiguravača mogu dovesti u takvu situaciju da ne može udovoljiti obavezama iz zaključenih ugovora. To je upozorenje da osiguravač treba da zadrži samo one rizike, i u onom obimu, ko-ji mu omogućavaju da pokrije nastale štete sopstve-nim sredstvima.

Osiguravajuće društvo mora identifikovati rizike i izvršiti njihovu procenu. To znači da ono mora da od-meri potencijalnu veličinu gubitka i verovatnoću njego-vog nastanka. Zbog toga je neprihvatljiva praksa da se preuzimanje rizika u osiguranje vrši na osnovu knjigo-vodstvene vrednosti, bez inspekcije rizika pre zaključe-nja osiguranja. Procena rizika zahteva listu prioriteta, jer određeni rizici zbog ozbiljnosti mogućeg gubitka, zahtevaju pažnju više od drugih rizika. Na primer, opi-sujući način na koji opasnost od provalne krađe može da bude adekvatno preuzeta u osiguranje, nemački autor Ktihl22 navodi da je kod proizvodnih delatnosti ona značajno manja nego kod prodajnih objekata.

" Hanson J. & Henley Ch, All Risks Property Insurance, Lloyd's of London Press, London, 1995, str. 80. 20 Šulejić, P, Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005, str. 18. 21 Šulejić, V, isto; Bennet, C, Dictionary of Insurance, Financial Times Pitman Publishing, London, 1992, str. 301. 22 Kiihl, H, Die Geschaftspolitik der Industriellen Feuerversicherung aus der Sicht eines Erstversicherers, W W , Karlsruhe, 1994, str. 135.

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 15

Revija za pravo osigurari]a

Kako bi se omogućila pravilna disperzija rizika, odnosno destimulisala antiselekcija rizika na strani osiguranika, osiguranje teži formiranju što uravnote-ženijeg obuhvata istovrsnih osiguranja. Tako je, na primer, na osnovu principa pozitivne selekcije rizika kod osiguranja useva i plodova ugovarač osiguranja obavezan da osigura sve površine pod usevima i plo-dovima iste vrste. Ukoliko se ne osiguraju svi usevi odnosno plodovi iste vrste, tada se naknada štete is-plaćuje u srazmeri između osigurane i stvarne površi-ne koja je mogla biti osigurana. Međutim, po principu negativne selekcije, osiguravač se uzdržava od preu-zimanja onih rizika koji narušavaju homogenost po-stojećeg portfelja i koji predstavljaju potencijalnu opasnost po kapital i rezerve osiguravajućeg društva. Drugim rečima, mora da postoji razumna relacija iz-među premije osiguranja i očekivane štete.11

Osiguravač posebno mora da vodi računa da svoj samopridržaj pravilno i stručno utvrdi, i da sve ono što objektivno ne može pokriti u datom trenutku pre-da u saosiguranje, odnosno reosiguranje.

Prema tome, selekcijom rizika prema principima homogenosti, dugoročne stabilnosti društva i ade-kvatnosti kapitala, osiguravač će moći da sve štete po broju i iznosu, bez obzira na njihovu pojedinačnu i ukupnu visinu, bez teškoća nadoknadi osiguranici-ma. Odgovarajuća selekcija rizika omogućava osigu-ravaču da i u vrlo nepovoljnom kretanju šteta u odre-đenim poslovnim godinama posluje pozitivno. Ovo je vrlo značajno kod osiguranja s vrlo heterogenim sumama i tamo gde se javljaju viškovi rizika u velikim iznosima, kao npr. kod osiguranja brodova, aviona, velikih industrijskih i neproizvodnih objekata i sl.

I S K L J U C E N A I M O V I N A I Z POKR IĆA "SVI R IZ ICI"

Uobičajeno je da polise "svi rizici" isključuju po-kriće imovine koja je osigurana drugom polisom osi-guranja. U takvim slučajevima, polise "svi rizici" treba da sadrže isključenje takve imovine iz pokrića da bi se u slučaju štete primenjivala prvo ta druga polisa.24

Kod standardnih požarnih polisa po načelu imeno-vanih rizika, po pravilu nije potrebno posebno navoditi imovinu koja nije pokrivena polisom osiguranja, jer je ono što je predmet pokrića taksativno navedeno u poli-

si. Međutim, kod požarnih polisa "svi rizici", zbog toga što se radi o konceptu pokrića svih rizika i oblika imovi-ne, neophodno je radi izvesnosti obima pokrića sačiniti listu tipova imovine koja je isključena iz pokrića.

U navedenom smislu sledeći oblici imovine su is-ključeni iz osiguravajućeg pokrića požarne polise "svi rizici":

- Imovina koja je već isključena iz predmeta osi-guranja, kao što je imovina koja se ne nalazi na osiguranoj lokaciji, odnosno u osiguranom objektu, fabrici ili pogonu;

- Životinje i usevi; - Sva vozila, uključujući i ona koja su registrova-

na za saobraćaj na javnim putevima; - Objekti i ostala imovina u izgradnji, proizvod-

nji, preradi, montaži ili demontaži; - Imovina uskladištena na otvorenom ili koja zah-

teva poseban način skladištenja, kao što su hlad-njače, imovina ispod zemlje ili pod vodom;

- Steta na pokretnoj imovini na otvorenom kao što su ograde i kapije, po pravilu se takođe is-ključuje iz pokrića "svi rizici";

- Zemljište, voda i vazduh; - Vankopnene instalacije; - Dragocenosti, novac, čekovi, poštanski čekovi,

zlato i srebro (poluge ili metalni novac), ostali dragoceni metali, akcije i druge hartije od vred-nosti, marke, dokumenta, planovi, informatički mediji, rukopisi, modeli, sertifikati, utrživi in-strumenti, nakit, dragoceno i poludragoceno kamenje, antikviteti, umetnički predmeti, mu-zički instrumenti. Navedene stvari u uslovima osiguranja domaćih osiguravača predstavljaju predmet dodatnog osiguranja i posebnog ugo-varanja;

- Namenski objekti-zgrade kao što su šatori, pri-vremeni objekti, temelji, putevi, pruge, tuneli, mostovi, brane, kanali, lučke instalacije, molo-vi, piste, izvori, cevovodi; s tim da navedena imovina u uslovima domaćih osiguravača mo-že da bude predmet osnovnog pokrića, kao i posebnog ugovaranja;

- Nasute obale, kejovi, lukobrani i propusti; - Nuklearna postrojenja.25

23 Kiihl, H , isto. 24 Kiihl, H, isto, str. 140. 25 Ova vrsta imovine osigurava se ili putem nuklearnih pulova ili društava za sopstveno osiguranje ili, u nekim zemljama, samo-

osiguranjem vlasnika nuklearnog postrojenja.

16 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008

Posebna vrsta isključenja u uslovima osiguranja "svi rizici" su stvari koje se prevoze, osim ako izričito nisu uključene u pokriće i za to plaćena dopunska premija. U takvim slučajevima neophodno je utvrditi koji se rizici smatraju "transportnim". Da li to podra-zumeva pokriće svega što se dešava u sklopu tran-sporta kao što su istovar, pretovar i skladištenje radi nastavka prevoza? U toku prevoza, često je potrebno da se roba privremeno uskladišti na duže ili kraće vreme. Treba znati, primera radi da špediter nije du-žan da izvrši uskladištenje bez izričitog zahteva (nalo-ga) komitenta. Međutim, špediter ili prevoznik će biti obavezan da, u cilju urednog ispunjenja ugovora o špediciji ili prevozu, robu uskladišti ako je potrebno njeno sortiranje, pakovanje ili izvršavanje nekog dru-gog oblika manipulisanja robom.

U sporu Croiv's Transport Ltd. v. Phoenix Assurance Co. Ltd. (1965) 1 Lloyd!s Rep 139 kamioni tuženog u svojstvu drumskog prevoznika prevozili su robu do njegovog depoa radi utovara u drugo prevozno sred-stvo i daljeg prevoza. U spornom slučaju, u depo su isporučeni i uskladišteni omoti gramofonskih ploča radi daljeg prevoza na sever. Prevoznik je smatrao da je šteta pokrivena polisom osiguranja transporta koja je takođe predviđala pokriće za "gubitke ili štete na robi dok je privremeno uskladištena na ili van prevo-znog sredstva u sklopu transporta". Sud je odlučio da iako je roba privremeno uskladištena, prevoz još nije bio započeo sve dok se ne utovare vozila, te da je šte-ta nastupila u momentu preuzimanja robe od proiz-vođača gramofonskih ploča i da on treba da je snosi.

U sporu Boag v. Economic Insurance Company (1954) 2 Lloyd's Rep 581 osiguranik je osigurao odre-đenu robu transportnom polisom "svi rizici" koja je izričito pokrivala utovar, istovar i privremeno skladi-štenje u sklopu transporta. Roba je prebačena u obje-kat osiguranika, gde je tokom noći ostala u dvorištu u kojem je iste noći bila uništena u požaru. Osigura-nik je takođe imao pokriće rizika uništenja robe u dvorištu tokom privremenog uskladištenja, pod uslovom da se radi o požaru na zalihama robe name-njene trgovini. Osiguravači transportnih rizika pri-hvatili su nadoknadu odštetnog zahteva, ali su traži-li i da osiguravači imovine jednim delom učestvuju u nadoknadi ove štete. Sud je odlučio da, iako je roba predstavljala trgovačku robu osiguranika i nalazila se u osiguranom objektu, to nije bilo dovoljno za posta-vljanje odštetnog zahteva po polisi osiguranja imovi-ne. Imovina se samo privremeno nalazila u objektu

osiguranika, a da bi potpadala pod imovinsku polisu roba je morala da bude prikazana kao trgovačka ro-ba ili zalihe trgovačke robe koje se nalaze u posebno osiguranom objektu osiguranika.

Gorenavedeni slučajevi razmatrani su u sklopu polise osiguranja transportnih rizika, pa prema tome sudovi ne bi nužno zauzimali iste stavove da se radi-lo o isključenju. Većina polisa transporta na osnovi "svi rizici" pokriva utovar, istovar i skladištenje. Me-đutim, ako dođe do štete usled privremenog skladi-štenja robe radi njenog prepakivanja ili prerade, sma-traće se da je došlo do prekida transporta i takve šte-te neće biti pokrivene. Ukoliko se oprema ili sirovine u toku prevoza istovare u odredišnom mestu zbog njihove prerade ili dorade, te stvari ili imovina su osi-gurane samo ako se posebno ugovori i plati dodatna premija i to samo pod uslovom da se radi o stvarima ili imovini koja nije svojina osiguranika. Ovakav stav je u skladu sa namerom osiguravača da izbegnu situ-aciju u kojoj bi osiguranje postalo zamena za garanci-ju proizvođača. Zato bi bilo mudro da uslovi osigura-nja imovine "svi rizici" izričito isključuju štete na imo-vini koje su osigurane polisom osiguranja transporta.

Pored navedene imovine, iz požarnog pokrića "svi rizici" treba da budu isključene i stvari, odnosno imovina čiju je tačnu vrednost teško odrediti, kao što je to slučaj sa umetničkim predmetima ili koja pred-stavlja intelektualnu svojinu (informatički podaci, modeli, planovi, programi, softver).26

Navedeni tipovi tzv. "imovine" nisu u duhu uobi-čajenog shvatanja šta predstavlja imovina u požar-nom osiguranju. Bez obzira na vrste rizika, gubitak, uništenje, oštećenje, delimična funkcionalnost ili ote-žani pristup podacima, računarskim programima i softveru, kao i intelektualna svojina uopšte nemaju tretman predmeta osiguranja kod pokrića "svi rizici". Iz tog razloga, šteta na tim vrstama imovine koja bi poticala od nekog "normalnog" uzroka kao što je po-žar ili eksplozija, pored štete nastale usled brisanja, iz-mene ili neovlašćene manipulacije tokom hakerskog napada, programerske ili operatorske greške neće bi-ti pokrivena požarnom polisom "svi rizici". Sa druge strane, štete usled privremene sprečenosti normalnog poslovanja zbog kvara na informatičkom sistemu mo-gu se osigurati posebnom polisom osiguranja od pre-kida rada ili posebnim doplatkom u polisi "svi rizici".

U nekim polisama osiguranja na bazi "svi rizici" isključuje se obaveza osiguravača za štete koje se mo-

26 Biitikofer, E i Galey, G. autori brošure Swiss Rea: 'All Risks' in property insurance - An attempt to remove ambiguities, Zurich, 2005, str. 20, predlažu da intelektualna svojina uopšte nema tretman osigurane imovine u požarnim polisama "svi rizici".

Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008 17

Revija za p r a v o osigurari]a

gu desiti van osigurane imovine na primer koje prou-zrokuju prekid snabdevanja električnom energijom, gorivom, vodom i gasom. Zato, ako dođe do eksplozi-je u elektrani zbog koje nastane šteta u osiguranoj proizvodnoj fabrici, ona neće biti pokrivena. Sa druge strane, redovno se uslovima osiguranja u isključenji-ma predviđa da ako dođe do prekida snabdevanja energijom ili gorivom usled požara koji je pokriven ri-zik, onda će rezultujuća šteta biti pokrivena. Kao i u drugim slučajevima isključenih rizika, može se pred-metni rizik ponuditi u pokriće uz plaćanje dopunske premije, naravno ukoliko osiguravač pronađe svoj in-teres da tako nešto ponudi osiguraniku.

U današnje vreme imovina se često osigurava po polisi "svih rizika" izgradnje sve do trenutka kada je objekat u dovoljno završenoj fazi da bi se osigurao polisom osiguranja imovine "svi rizici". Posebno u ve-zi sa velikim projektima, predaja može da obuhvati veći broj objekata čija je gradnja završena. Nije bilo uobičajeno da se u polisama ubacuje isključenje rizi-ka probe i popravke grešaka.

Usled izvesnih neugodnih iskustava osiguravača imovine u osiguranju petrohemijske industrije u V. Britaniji, osiguranje je sprovođeno i na objektima gde su radovi bili predavani bez tehničkog prijema. Pošto imovinska polisa nije sadržavala isključenje navede-nih rizika, osiguravači su bili prinuđeni da se oslone na prigovor neprijavljivanja bitnih činjenica. Usled tih problema, uslovi osiguranja imovine "svi rizici" za petrohemijsku industriju redovno sadrže striktna is-ključenja šteta koje bi se otkrile tokom testiranja ili popravki. U drugim sektorima industrije, ova vrsta is-ključenja nije uobičajena i ako se primenjuju slična is-ključena, ona su više usmerena na zahtev postojanja upotrebne dozvole ili upotrebljivosti imovine.

Z A K L J U Č A K

Sa praktične tačke iako su se tokom istorije iskri-stalisali osnovni principi požarnog osiguranja, ono se još uvek u velikoj meri može smatrati eksperimental-nim. Formulacija "svi rizici" je nejasna, ali problem primene ovakvog načina pokrića prevazilazi jezičke okvire. Neprecizne i uopštene formulacije mogu da dovodu ugovarača osiguranja u zabludu povodom ši-rine pokrića, a osiguravača u opasnost da pokriva šte-te ili gubitke koje nije planirao da nosi i za njih napla-

tio adekvatnu premiju. Zbog toga se selekcija rizika kod ove vrste pokrića mora sprovoditi na način da se iz pokrića isključe sve vrste šteta i gubitaka koje osi-guravač ne želi da pokriva. Takođe, kod požarnih po-lisa "svi rizici", zbog toga što se radi o konceptu pokri-ća svih rizika i oblika imovine, neophodno je radi iz-vesnosti obima pokrića sačiniti listu tipova imovine koja je isključena iz ove vrste pokrića.

S U M M A R Y

From the practical point of view, although basic principles of fire insurance have developed during hi-story, it may still be considered predominantly expe-rimental. Phraseology žall risks' is unclear, but diffi-culty of applying such method of coverage goes beyond linguistic framevvork. Vague and general wordings may produce misapprehension to po-licyholder regarding scope of cover and danger for insurer to cover damage and expenses he did not an-ticipate to bear and for which he did not charge pro-per premium. As a result, risk selection in this type of cover must be carried out by excluding all types of da-mage and expenses insurer does not want to cover. Furthermore, fire policies žall risks', because it is con-cept of coverage of all risks and forms of property, for the purpose of scope of cover certainty it is necessary to make up a list of property excluded from this type of cover.

18 Revija za pravo osiguranja * Broj 1-2/2008