OPISNO OCENJIVANJE

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

UČITELJSKI FAKULTET U UŽICU

AMELA TANDIR

OPISNO OCENJIVANJE U PREDŠKOLSKIM

USTANOVAMA(TEMA SEMINARSKOG RADA)

MENTOR:

Milenko Kundačina

Uvod

Vrednovanje vaspitno – obrazovnog rada je kompleksan proces

čije glavne sastavnice čine praćenje i ocenjivanje rada učenika.

Ocenjivanje učenika u predškolskim ustanovama je neophodno zbog

utvrđivanja postignutog uspeha i pospešivanja njihovog daljeg

napredovanja. Ovaj rad se bavi upravo tim najosnovnijim delom

vrednovanja vaspitno – obrazovnog rada – ocjenjivanjem učenika u

kontekstu reformiranja obrazovanja. Naime, dokumentima

predškolskog obrazovanja predviđeno je da se ocjenjivanje sprovodi

opisno. Cilj ovoga rada bio je ispitati iskustva vaspitača u primeni

opisnog ocenjivanja. U ovom radu se navode karakteristike

vrednovanja, kao i vrste vrednovanja. Sprovedeno je kvalitativno

istraživanje sa vaspitačima predškolskih ustanova. Sprovođenjem

strukturiranog intervjua prikupljeni su iskazi vaspitača o pedagoškom

smislu ocenjivanja, njegovim karakteristikama i vrstama. Iskazi

vaspitača su analizirani primenom tehnike kodiranja kvalitativnih

podataka, a osnovni nalazi su prikazani usporednim tablicama.

Kroz protokol intervjuiranja operacionalizirana su sledeća pitanja:

smisao ocjenjivanja, njegove karakteristike i vrste.

Ključne reči

1. vrednovanje u vaspitanju i obrazovanju

2. opisno ocenjivanje

3. brojčano ocenjivanje

4. vaspitač

2

1. Iskustva vaspitača u primeni opisnog ocenjivanja

Svaki rad zahteva njegovo ocenjivanje i vrednovanje, radi uvida u kvalitet

obavljenog posla, zadatka i slično, kao i radi omogućavanja obavljanja narednih poslova i

motivisanja za postizanje boljih rezultata.

Ocenjivanje je svaki vid ljudske delatnosti kojom se procenjuje nečiji rad i uspeh.

Ocenjivanje u predškolskim ustanovama je nerazdvojivi deo nastavnog procesa.

(http://www.google.ba/#hl=bs&source=hp&q=opisno+ocjenjivanje&bt

nG=Google+pretraga&gbv=2&bav=cf.osb&fp=91f98adbcf148ba8&bi

w=1024&bih=614, 14.12.2012.)

Dugo vremena ocenjivanje se odnosilo uglavnom na ocenjivanje

znanja učenika/deteta. Kontinuiranim praćenjem i vrednovanjem

učenikovih postignuća, vaspitači planiraju dalje korake u svom radu

kako bi pomogli učenicima da savladau poteškoće na koje su naišli, a u

isto vreme poboljšali svoj rad.

Ocenjivanjem se dolazi do spoznaja o valjanosti sadržinske osnove

nastave, sistema, metoda, tehnika i sredstava nastavnog rada, kao i do

kvaliteta obavljenog detetovog posla, radoznalosti, mogućnosti

napretka učenika/deteta. Razvija se dečija radoznalost, upornost,

spremnost za napore kako bi se postigao što bolji i kvalitetniji uspeh.

U ovom radu ću govoriti o opisnom ocenjivanju, njegovim

karakteristikama, prednostima, nedostacima. Zbog upoređivanja, ali i

zbog samog određivanja prednosti i nedostataka opisnog ocenjivanja

govoriću i o brojčanom ocenjivanju.

3

http://www.google.ba/#hl=bs&source=hp&q=opisno+ocjenjivanje&btnG=Google+pretraga&gbv=2&bav=cf.osb&fp=91f98adbcf148ba8&biw=1024&bih=614



Sprovela sam kvalitativno istraživanje u kojem sam primenila

tehniku intervjuiranja. Sprovođenjem intervjua sa vaspitačima, cilj je

bio saznati da li su vaspitači imali poteškoće u primeni opisnog

ocenjivanja u svom radu, te koje su to poteškoće. Nastojala sam

saznati da li opisno ocenjivanje ima motivirajuću ulogu u odnosu na

brojčano ocenjivanje, kao i koje su mogućnosti praćenja napretka rada

deteta primenom opisnog ocenjivanja. Nastojala sam saznati i kakva

su iskustva vaspitača prilikom primene opisnog ocenjivanja u svom

radu.

Kroz protokol intervjuiranja operacionalizirana su sledeća pitanja:

smisao ocenjivanja, njegove karakteristike i vrste. Cilj mog rada jeste

da sprovođenjem intervjua sa vaspitačima u predškolskim ustanovama

„Mladost” u Novom Pazaru, utvrdim koje su to karakteristike opisnog

ocenjivanja, da li su vaspitači prilikom primene opisnog ocenjivanja

nailazili na poteškoće, te da li je opisno ocjenjivanje u prednosti u

odnosnu na brojčano ocenjivanje, koje su mogućnosti praćenja

napretka učenika primenom opisnog ocenjivanja u predškolskim

ustanovama. Pre nego što bude predstavljen opis istraživačkog nacrta i

detaljnije bude opisan tok istraživanja, potrebno je definisati

ocenjivanje iz ugla pedagoške discipline koja se njime bavi, kao i

definisanje dokimologije kao nauke o ocenjivanju.

4

2. Dokimologija

Sredinom dvadesetog veka u Evropi i SAD-u pojavila se potreba

za istraživanjem kojima će se proučiti niz činjenica koje utiču na

ocenjivanje nekih ljudskih aktivnosti, na ocenjivanje žirija, takmičarskih

komisija, komisija za procenu i pojedinačno ocenjivanje ljudskih

aktivnosti, postupaka, kreacija, dela, radnih učinaka, školskih

postignuća i slično. S tim se pojavila i dokimologija kao relativno mlada

znanstvena disciplina. Pojam dokimologije je grčkog porekla; potiče od

reči: dokime, što znači pokušaj, proveravanje i reči: logos - istina,

nauka; dokimazo - ispitivanje; dokimastes - ispitivač; dokimastikos

- sposoban za ispitivanje; dokimos - proveren. Dokimologija je nauka

o ocenjivanju u školi i nastavi. Ona je didaktička disciplina koja

proučava sisteme ocenjivanja ponašanja ispitivača i ispitanika.

Predmet istraživanja kojim se bavimo pripada domeni školske

pedagogije. “Osnovna funkcija školske dokimologije je da identifikuje i

prouči uticaj svih onih faktora koji, posebno u subjektivnom načinu

ispitivanja i procenjivanja znanja, kvare metrijsku vrednost školskih

5

ocena, a zatim ima zadatak dalje da pronalazi načine i postupke što

objektivnijeg i pouzdanijeg, a time i valjanijeg, ispitivanja i merenja

učeničkih znanja i drugih vaspitno-obrazovnih postignuća.” ( Grgin, T. ;

(1988) Dokimologija, Zagreb, <<Školska knjiga >> str. 1.)

3. Važnost vrednovanja u školi

Vrednovanje u nastavi odvija se u okviru didaktičkih zakonitosti i

principa shvatanja ličnosti i njenog razvoja, nastave i njene suštine,

vrednovanja odnosa i njihovog unapređenja, vrednovanja znanja i

njegovog unapređenja.

Vrednovanjem se vrši uvid u tokove i probleme vaspitno-

obrazovnih ciljeva i zadataka. Razvija se učenička radoznalost,

upornost, spremnost za napore. Učenici su spremni da se takmiče kako

bi dobili što bolju ocenu, spremni su da učine sve kako bi dobili što

veću ocenu i uložiti dodatni trud zarad cilja koji su postavili sebi.

Izgrađuje se potreba za procenjivanjem valjanosti postignuća

6

Vrednovanjem se dolazi do spoznaja o valjanosti sadržinske

osnove nastave, sistema, metoda, tehnika i sredstava nastavnog rada.

Takvo kontinuirano praćenje omogućava pozitivne promene, ne samo

u smislu zadovoljenja potreba svih subjekata u nastavi, da li im

odgovaraju metode, sredstva i postupci već i u oblasti didaktike,

didaktičke misli. Stvara pretpostavku za uspešniji rad

nastavnika/vaspitača.

Prosvetni kolektiv i svaki nastavnik/vaspitač pojedinačno

vrednovanjem nastave vrednuju i rad, sopstvenu organizovanost i

osposobljenost za vaspitno-obrazovnu delatnost. Ispravnim praćenjem

svih edukativnih potencijala, faktora, procesa, odnosa i rezultata u

radu pojedinca, grupe, kolektiva dobija se sigurna osnova za

preduzimanje potrebnih mera za unapređenje, poboljšanje postojećeg

stanja u nastavi i u sopstvenom radu.

3.1. Vrste vrednovanja

Vrednovanje kao i mnoge druge aktivnosti u nastavi se mogu

sagledati sa različitih stanovišta i na različite načine. Navešćemo vrste

vrednovanja koje se najčešće koriste u nastavi i nastavnom procesu, a

koje su značajni za nesmetano i uspješno funkcionisanje subjekata

nastave kao i koji doprinose zadovoljenju svih nastavnih procesa.

3.2. Vrednovanje s obzirom na razloge vrednovanja

(Vilotijević, M.V. (1991) Vrednovanje pedagoškog rada škole, Beograd, <<Naučna

škola>>, str. 47)

U nastavnom procesu postoji veliki broj razloga zbog kojeg vršimo

vrednovanje, neki od njih su:

7

1. vrednovanje radi cjelovitog ili parcijalnog uvida u ciljeve, zadatke

nastavnog rada

2. vrednovanje radi uvida u motivaciju, zainteresovanost, sposobnost

uključivanja u rad nastave

3. vrednovanje radi uvida u zrelost i osposobljenost učenika za rad

4. vrednovanje radi profesionalnog usmjeravanja

5. vrednovanje radi nagrađivanja

Vrednovanje s obzirom na to šta se vrednuje – u nastavi

možemo vrednovati ciljeve i zadatke, sadržaj nastavnog rada na

osnovu nastavnog plana i programa, na osnovu udzbenika,

vrednovanje objekta i sredstva nastavnog rada, vrednovanje

tehnologije nastavnog rada, vrednovanje vaspitača/nastavnika i

njegovog doprinosa unapređenju nastave, vrednovanje učenika i

njihovih postignuća i vrednovanje roditelja i njihovog doprinosa

unapređenju nastavnog procesa.

Vrednovanje s obzirom na trajanje može biti dugoročno,

srednjoročno i kratkoročno.

Vrednovanje na osnovu načina praćenja, provjere,

ispitivanja može biti plansko i neplansko, kontinuirano i jednokratno,

temeljno i površno, stimulirajuće i destimulirajuće, autoritativno i

demokratsko, usmeno i pismeno, numerički i opisno.

Vrednovanje s obzirom na mjesto vrednovanja može biti u

učionici, laboratoriji, dvorištu, ekskurziji, javnim nastupima, u porodici,

izletu, šetnji, velikom i malom odmoru.

4. Opisno ocenjivanje

8

Reformom obrazovanja se već nekoliko godina u predškolskim ustanovama

sprovodi opisno ocjenjivanje djece/učenika. Opisno ocjenjivanje je donijelo mnoge

novine. Prije svega, vaspitači se prvi put susreću sa opisnim ocjenjivanjem, zatim učenici

ali i roditelji. Opisno ocjenjivanje je primjereno učenicima mlađeg uzrasta

i ovaj način ocenjivanje se sprovodi i u prvim razredima osnovnih

škola. Opisno ocjenjivanje je primjerenije učenicima mlađeg uzrasta.

“Opisna ocjena ima svoju ,,analitičku strukturu“ i kontinuitet u

opservaciji i evidentiranju napredovanja. To su informacije o

postignućima u pojedinim segmentima nastavnog programa. Na

osnovu tih informacija moguće je formirati sliku o napredovanju svakog

učenika. To su bitne informacije o nastavniku i njegovoj sposobnost

procjene karakterističnih podataka o svakom učeniku koje su

istovremeno orijentir za planiranje narednih koraka.” ( okvirni nastavni

plan i program za devetogodišnju osnovnu školu u Federaciji Bosne i

Hercegovine )

U ranijem ocenjivanju nastavnici su bili usmereni na jednu karakteristiku učenika,

tj. na znanje. Međutim, uvođenjem opisnog ocenjivanja u predškolskim ustanovama više

nije fokus samo na znanju, već i na merenju i karakteristika detetovog ponašanja i

njegovih osobina. Veliki broj novih karakteristika ocenjivanja tiču se detetovih osobina i

mogućnosti koje s njihovim znanjem nisu u bliskoj vezi, na primer: prepoznavanje boja,

pamćenje melodije, osećaj za ritam, orijentacija u prostoru i druge osobine.

Opisno predškolsko ocenjivanje se suprotstavlja tradicionalnom brojčanom

ocenjivanju. Uvođenjem opisnog ocenjivanja u školi bilo je neophodno organizovati i

različite seminare i radionice na temu opisnog ocenjivanja, kako bi time vaspitači imali

uvid u to šta zapravo znači opisno ocenjivanje i kako bi oni trebali da sprovode opisno

ocenjivanje svojih učenika.

Kako T. Grgin u svojoj knjizi Školska dokimologija (1988) navodi, istraživanja koja

su sprovedena prilikom primene opisnog ocenjivanja u osnovnim školama, u početku je u

svakom slučaju dolazilo do osetnijeg pada u općem uspehu učenika, a zatim do

9

postupnog poboljšanja tog općeg uspeha, što je dovelo do zaključka da opisno

ocenjivanje ima motivirajuću ulogu u radu učenika. Pad opšteg uspeha učenika rezultat

je toga što se pri utvrđivanju opšteg uspeha nisu uzimale u obzir nekadašnje visoke

ocene.

Opisno ocenjivanje može biti u formi konkretizacija “odličan”, ”vrlo dobar”,

”dobar”, ”dovoljan”, “nedovoljan”, ili “zdovoljava”, “nezadovoljava”, “izuzetno dobro”.

Opisno ocjenjivanje razlikuje se od brojčanog ili numeričkog ocenjivanja po tome što se

umesto iskazivanja brojevima iskazuje rečima, to suštinski ne čini razliku već se samo

tehnički različito saopštavaju rezultati.

Primenom opisnog ocenjivanja, ocenjivač, tj. vaspitač se obavezuje da

argumentovano iznosi temeljitije valorizcije tokova i rezultata učenikova rada, što time

dobija ozbiljnost, temeljitost i uverljivost.

4.1. Pozitivne strane opisnog ocjenjivanja

Uprkos izvesnim nedostacima opisnog ocenjivanja, autor Grgin, 1988 ukazuje na

njegove značajne prednosti. Naime, autor smatra da su upravo pozitivne strane opisnog

ocenjivanja omogućile da se ono zadrži u okvirima dokimologije, kao i nastavne prakse u

mnogim zemljama, u raznim vrstama nastave i u mnogim prilikama. Poitivne strane

opisnog ocenjivanja su:

1. Konkretnost i preglednost konstatacija o nivou kvaliteta i kvantiteta aktivnosti,

produkta i pokazanog znanja, uverenja i usmerenja koja omogućavaju učenicima i

nastavnicima da sagledaju pozitivne i negativne strane sastava, odgovora koje su

deca dali, procesa, radnji, postupaka i ostalog. Takav konkretan osvrt i davanje

povratne informacije o svakom postupku u nastavi daje ozbiljnost,

argumentovanost misli, tj. ocena daje korisne osnove za dalji rad deteta.

2. Jedinstvo konkretnih procena i sintetičkog zaključka omogućava individualan

tretman svakog deteta i njegovog ostvarenja ali i njihovo uvrštavanje u određene

ocenjivačke nivoe. Takav konkretan i sintetički prikaz detetovih postignuća može

da ima funkciju osnove za korekciju u radu, razmišljanje i dalje angažovanje, kao i

10

za upoređivanje sa drugom decom i njihovim postignućima. Ovo su značajni

kvaliteti edukativne komunikacije koji se ne mogu postići bez opisnog ocenjivanja.

Zato je opisno ocenjivanje neophodno, posebno u onim nastavnim predmetima i

situacijama koji omogućavaju vrednovanje elemenata šire celine.

3. Detaljno obrazloženje učeničkih postignuća za svaku lekciju posebno, za svaku

temu koja se obrađuje posebno se daju obrazloženja, tj. opisna ocena

4. Omogućava detaljno praćenje napretka svakog učenika

4.2. Nedostaci opisnog ocjenjivanja

Kao nedostatak opisnog ocenjivanja smatra se to što ono traži širu didaktičku

kulturu, smisao za diferencirano i tačno uočavanje bitnog, veću odgovornost i

angažiranost nastavnika u beleženju, tj. opisivanju rezultata, procesa, odnosa, ponašanja,

postupaka. Primenom opisnog ocenjivanja roditelji nemaju pravu sliku o oceni koju dete

ima.

11

5. Brojčano ocenjivanje

Savremena dokimologija ne odbacuje brojčano ocenjivanje u vrednovanju

učenika. Brojčano ocenjivanje je nezamenjivo u radu, utvrđeno je da je ovaj način

iskazivanja rangova prikladan u nizu nastavnih predmeta.

5.1. Prednosti brojčanog ocenjivanja

1. Jednostavnost i ekonomičnost brojčanog ocenjivanja doprineli su da nastavnici al ii

vaspitači prihvate ocenjivanje brojevima. Saznanje i uverenje do kog

nastavnik/vaspitač ili učenik/dete dolazi o kvalitetu i kvantitetu znanja, obavljene

radnje, rešenog problema… iako se prenosi u zaključak izražen brojčanom

vrijednošću. Broj se brzo piše, ne zauzima veliki prostor u dokumentaciji, vidljiva

je i indikativna za učenika, učenički kolektiv i nastavnika/vaspitača, kao i roditelja

kao saradnika.

2. Širok raspon rangovanja rezultata vrednovanja daje mogućnost nastavnicima i

učenicima da prave razlikovanje postignuća. Koliki je raspon među brojevima

tolike su i mogućnosti diferencijacije u vrednovanju. U osnovnim i srednjim

školama raspon je od 1 – 5, a na fakultetima 5 – 10.

3. Mogućnost za komparaciju rezultata i kulture rada, uslova i drugih parametara

uspeha ima motivacioni i vaspitni značaj.

12

5.2. Nedostaci brojčanog ocenjivanja

1. Ocena ima apstraktan i simboličan oblik iskazivanja šireg sprektra međusobno

bliskih, ali i različitih dometa, elemenata, uslova, interesovanja, mogućnosti. Ona

ne može diferencirano da iskaže u čemu je rezultat bio izraženiji, a u čemu je

podbačen ili nešto manji domet.

2. Brojčana ocena često vrši uticaj na naredne ocenjivače i ocjene jer se često uz nisku

ocenu stavlja i negativna ili ista ocena. To se zove dokimološkim transferom ili

stihijskim dejstvom prethodne ocene.

3. Sintetičko – brojčano ocenjivanje rađa površnost, subjektivizam u vrednovanju

učeničkih znanja, veština i sposobnosti. Subjektivizam se ne ispoljava samo po

osnovu simpatije i antipatije, već po osnovu ličnog doživljavanja, cenjenja

činjenica, radnih operacija, pogleda, načina saopštavanja i slično.

13

6. Metodološki deo

Predmet istraživanja

Predmet istaživanja su iskustva vaspitača u primeni opisnog

ocenjivanja u osnovnim školama.

Cilj istraživanja

Sprovođenjem strukturiranog intervjua na odabranom uzorku

istraživanja ispitati iskustva učitelja u primeni opisnog ocenjivanja u

predškolskim ustanovama.

Zadaci istraživanja

1. Provođenjem intervjua sa vaspitačima ispitati koji su pozitivni, a

koji negativni aspekti primene opisnog ocenjivanja.

2. Ispitati da li vaspitači nailaze na poteškoće u primeni opisnog

ocenjivanja.

3. Ispitati da li je vaspitačima lakše primenjivati opisno ocenjivanje

ili brojčano.

4. Ispitati iskustva vaspitača o mogućnostima praćenja napretka

učenika primenom opisnog ocjenjivanja.

5. Ispitati procene vaspitača o stepenu ostvarivanja motivirajuće

uloge brojčanog i opisnog ocenjivanja.

6. Kvalitativnom analizom odgovora vaspitača (primenom tehnike

kodiranja teksta) izdvojiti ključne kategorije i predstaviti ih

tabelarno.

14

Glavna hipoteza

Iskustva vaspitača u primeni opisnog ocjenjivanja u predškolskim

ustanovama.

Pothipoteze

1. Pretpostavlja se da će u odgovorima vaspitača biti moguće

identificirati pozitivne i negativne aspekte primene opisnog

ocenjivanja.

2. Iskustva vaspitača o mogućnosti praćenja napretka učenika

primenom opisnog ocenjivanja su pozitivna

3. Tragamo za odgovorima na pitanje o stepenu motivirajuće uloge

brojčanog i opisnog ocjenjivanja

Metode istraživanja

Istraživanje koje smo sproveli je kvalitativnog karaktera. „Kvalitativna metoda

ispituje ono što je manje poznato ili nepoznato.“ (Vujević, H. G. (2004),

Kvalitativne metode istraživanja, Zagreb, >>Visoka poslovna škola<<,

str. 1)...

Osnovne metode koje su primenjene u našem istraživanju su

deskriptivna i analitičko – komparativna metoda.

Deskriptivna metoda - predstavlja skup znanstveno istraživačkih postupaka

kojima se opisuju pojave u vaspitanju i obrazovanju, odnosno opisuje se stanje bez obzira

na uzroke. Ova metoda će u radu biti korištena radi opisa pedagoških pojava i iskustava.

15

Analitičko - komparativna metoda - Predmet istraživanja komparativne metode

su identičnosti, sličnosti i razlike pojava i procesa. Samo upoređivanjem (dva primerka

iste pojave, dve istorodne ili raznorodne pojave, dva procesa u prošlosti, sadašnjosti i

budućnosti, na jednom ili više definisanih prostora) možemo utvrditi da li su identični,

slični odnosno različiti i u čemu.1

Ova metoda će biti korištena u interpretaciji rezultata kako bi mogli uporediti

odgovore koje su nam dali vaspitači po pitanju implementacije opisnog ocenjivanja u

predškolskim ustanovama, te njihovih iskustava.

Postupci istraživanja

Intervju - Naučni razgovor ili intervju je svako prikupljanje podataka putem

razgovora, s ciljem da se dobijene informacije upotrebe u naučne svrhe. (Rakić, B.;

(1981); Intervju u vaspitanju, Sarajevo, >>Svjetlost<<, str. 47)

Intervju će biti korišten u ovom radu s ciljem da ispitamo vaspitače o

iskustvima u primeni opisnog ocenjivanja u prva tri razreda osnovne škole

Instrumenti istraživanja

Protokol intervjua – strukturirani intervju sa unapred planiranim pitanjima

Uzorak istraživanja

Namerno odabrani uzorak od pet vaspitača predškolske ustanove „Mladost“.

1 Miljević, M. (2007), Metodologija naučnog rada, Pale, Filozofski fakultet- Univerzitet u Istočnom

Sarajevu, str. 188

16

Tok istraživanja

Pre sprovođenja istraživanja posetila smo pedagoga predškolske ustanove

“Mladost” kako bi zakazala sprovođenje istraživanja. Pedagog me je prijatno dočekao i

bio je veoma otvoren za saradnju i komunikaciju.

Po zakazanom datumu otišla sam u predškolsku ustanovu i sprovela intervju sa

unapred planiranim pitanjima sa pet vaspitača predškolske ustanove “Mladost” koja se

nalazi u Novom Pazaru.

Nisam naišla na gostoljubivost i prijatnost od strane svih vaspitača prilikom

sprovođenja intervjua. Prilikom postavljanja pitanja nastojale su da odgovore što je

moguće kraće i brže kako bi što pre završili sa intervjuom. Istina, neke vaspitačice su bile

prijatne i odgovarale su nam na pitanja bez problema, davajući nam čak i objašjenja,

navodeći primere iz prakse ali ističući da to ne navedemo u našem intervjuu, što sam ja i

ispoštovala. Polazeći od podhipoteze koju sam postavila “Pretpostavlja se da će u

odgovorima vaspitača biti moguće identificirati pozitivne i negativne

aspekte primene opisnog ocenjivanja”, delimično ostvarena. Neki

vaspitači su bili ljubazni i detaljni u pružanju odgovora na pitanja u

intervjuu, dok drugi nisu bili. Interpretaciji podataka sam pristupila kroz proces

kodiranja unesenog teksta na taj način što sam u tabele sa po tri kolone i onoliko redova

koliko ima pitanja u intervjuu. Za svako pitanje sam u koloni “Izvorni tekst te

određivanje i jedinica kodiranja” navela odgovore koje su ispitanici dali. U koloni dva

koja je glasnila “Ključne reči” nevela sam ključne reči iz odgovora koje su ispitanici dali,

17

tj. iz kolone jedan. U trećoj koloni koja glasi “Dimenzije” sam navela ključne dimenzije

iz odgovora koje su ispitanici dali.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Table. 1 (Analiza intervjua sa vaspitačicom br. 1)Izvorni tekst te određivanje i

jedinica kodiranjaKljučne reči Dimenzije

Iskustva su uglavnom pozitivna, zbog mogućnosti da detetovo znanje detaljnije opišemo prilikom ocenjivanja. Preciznije je opisno ocenjivanje u odnosu na brojčano ocenjivanje

Iskustva su pozitivnaDetaljan opis detetovog znanja.Preciznije opisno ocenjivanje

PrednostiPozitivnost opisnog ocenjivanja

Nije bilo poteškoća Bez poteškoća Pozitivnost

Opisno ocenjivanje je preciznije u opisivanju učeničkog znanja i napredovanja. Bolji pregled razvoja ukoliko nastupe određene promene u detetovom napredovanju

Bolji pregled razvoja detetaPreciznost u opisivanju znanja

PreciznostBolji pregledPrednosti

Preciznije je, veće su mogućnosti za opisivanje detetovog napredovanjaNe stvara se takmičarski duh među decomOmogućava praćenje napretka deteta i pružanje pomoći u tačno određenoj oblasti

Mogućnost detetovog napretkaNe stvara takmičarski duhMogućnost pračenja

PraćenjeNapredovanePozitivnost

Ne postoji neka predškolska ustanova prema kojoj bi se mogla odrediti gradacija od

GradacijaUzor

Nedostatak uzora predškolske ustanove

18

najlošijeg do najboljegI jedna i druga vrsta su motivirajuće, mada opisno dozvoljava opis neke određene ocene, dakle detaljniji pregled postignutog detetovog znanja, ne pravi se razlika među decom u smislu da je jedan bolji od drugog

Motivirajuće za usvajanje novih znanjaDetaljniji pregled postignutog znanjaNe prave se razlike među decom

Prednost opisnog ocenjivanja

Kombinacija brojčane ocene uz opis bi bilo najefikasnije rešenje

Kombinacija brojčanog i opisnog ocenjivanja

Kombinacija je rešenje

Tabela 2. (Analiza intervjua sa vaspitačicom br. 2)

Na samom početku nije bilo jasne slike i na koji način pismeno oceniti dete, te šta je to što treba da stoji u opisnoj oceni.

Nejasnost načina ocenjivanja

Nedostatak uputa za opisno ocenjivanje

Nije bilo posebnih poteškoća Bez teškoća Pozitivnost Moguća praćenja su znanje, postignuće. Sklonost i sposobnosti

Praćenje znanja, postignuća

Pozitivnost

Pismeno, opisno ocenjivanje ima prednosti u predškolskoj ustanovi, jer se dete privikava ističe radne navike i higijenske navike , te mu je potrebno vrijeme za socijalizaciju. Omogućava detaljno praćenje napretka svakog pojedinačnog deteta. Detaljno objašnjava na šta treba obratiti pažnju, tj. popraviti i dodatno uraditi sa decom,oblast koja mu je teška.

Detaljan uvid u detetovo postignućePrednost u predškolskim ustanovama

Daje tačne podatke o detetovom postignuću i njegovoj potrebi da se nešto popravi

Roditelji i deca nemaju pravu sliku postignutog uspeha, opisno ocjenjivanje nije dovoljno motivirajuće,vaspitač provodi dosta vremena na administrativnim poslovima,umesto da se

Roditelji nemaju uvid u postignuće Nije dovoljno motivirajuće

Nedostatak motiviranja i informiranja

19

praktično pripremi za časBrojčano ocenjivanje ima veću motivirajuću funkciju,jer je u opisnom ocenjivanju cilj isticati uspeh i postignuća,a time deca i roditelji imaju realnu sliku

MotivirajućeRealna slika detetovog postignuća

Motivirajuće, pozitivnost

Uvela bi brojčano ocenjivanje u rad sa decom predškolskog uzrasta, a opisno bi odredila mlađoj deci

Povratak na brojčano ocenjivanje

Primena opisnog ocenjivanja samo u mlađim grupama.


Izvorni tekst te određivanje i jedinica

kodiranja

Ključne reči Dimenzije

Opisno ocenjivane nema svrhu jer roditelji i deca traže da im se prevede opisna ocena u brojčanu

Zahtevi za prevođenje opisne ocene u brojčanu

Nema svrhu brojčana ocena

Nedostatak vremena za pripremu nastavnika zbog nepotrebnog administrativnog poslaDeca ne shvataju u potpunosti opisne ocene

Administrativni posloviNe shvatanje opisne ocene

Fokus na administrativnim poslovima

Roditelji i deca su opušteni ne shvataju ozbiljno učenje tako da neki vaspitači ožive brojčane ocene u drugoj polovini nastavne godine, i to roditelji dožive kao razočarenje jer su imali pogrešnu predstavu i znanju svog deteta

Razočarenje u opisno ocenjivanjePovratak brojčane ocjene

Povratak brojčane ocene u drugoj polovini nastavne godine

Nema prednosti, možda samo u mlađim grupama zbog uzrasta dece koji nemaju razvijenu svest o značaju ocene

Nema prednosti Nema prednosti opisno ocenjivanje

Manjak vremena za rad sa Administrativni poslovi Nedostatak motivacije

20

decom, previše administrativnih poslova, opuštenost roditelja i dece, nedostatak motivacije za kod dece.

Opuštenost roditelja i dece

Brojčano ocenjivanje – veća motiviranost zbog svega prethodnog navedenog

Brojčano ocenjivanje u prednosti

Povratak na brojčano ocenjivanje


Izvorni tekst te određivanje i jedinica kodiranja

Ključne reči Dimenzije

Opisno ocenjivanje je konkretnije i upućuje na usmeno znanje prema oblastima dodatnih predmeta ali nije motivirajuće za napredak deteta.

Opisno ocenjivanje konkretnijeNije motivirajuće

Nedostatak motivirajućih faktora u opisnom ocenjivanju

Poteškoće se uvek javljaju u svakom ocenjivanju pa tako i u opisnom. Konkretno, kod opisnog ocenjivanja je često prisutno nedovoljno razumevanje onoga ko čita te ocene

Poteškoće uvek prisutneNerazumijevanje opisne ocene

Nedostatak opisnog ocenjivanja

Napredak deteta se može pratiti i jednom i drugom vrstom ocenjivanja. Detaljnije obrazloženje detetovog rada, praćenje napretka i rada deteta

Detaljnije obrazloženje rada deteta i njegovog napretka

Mogućnost praćenja rada deteta

Prednosti su za decu koja sporije usvajaju nastavne sadržaje jer time se ocenjivanjem dete ne motiviše ali problem se onda javi kada počne brojčano ocenjivanje

Prednost kod dece koja teže usvajaju znanjeProblem kada se pojavi brojčano ocenjivanje

Nemotiviranost dece

21

Nije jednako motivirajuće za svu decu, ne daje jasnu sliku detetovih postignuća

NemotivirajućeNejasnost postignuća

Nedostatak opisnog ocenivanja

To zavisi od deteta. Za pojedinu decu je motivirajuća ocena dok za druge nije, one koji slabije napreduju, bolje opisno ocenjivanje

Motiviranje dece zavisi od njih samih

Motiviranost opisnog ocenjivanja zavisi od pojedinog deteta

Brojčano ocenjivanje bi uvela u predškolskoj nastavi

Brojčano ocjenjivanjePredškolska nastava

Povratak na brojčano ocjenjivanje u predškolskoj nastavi.


Izvorni tekst te određivanje i jedinica kodiranja

Ključne rijči Dimenzije

Iskustva u primeni opisnog ocenjivanja su negativna jer su roditelji opušteniji u odnosu na brojčano ocenjivanje. Roditelji ne shvataju značenje opisne ocene.

Negativna iskustvaOpuštenost u odnosu na brojčano ocenjivanje

Nedostatak shvatanja značenja opisne ocene od strane roditelja

U praksi postoje poteškoće da se konkretizuju i sprovedu opisne ocene. Svakog roditelja interesuje brojčana ocena stečenog nivoa znanja deteta.

Poteškoće u konkretnom izvlačenju ocene iz opisnih ocena.

Nemogućnost detaljnog opisa stvarnog stanja.

Napredak deteta se naravno prati, kao što je bio praćen i kod brojčanog ocenjivanja. Detaljno praćenje napretka i rada dece

Detaljno praćenje rada učenikaPraćenje napretka učenika

Omogućava praćenje učenika i njegovog rada

Prednosti opisnog ocenjivanja je u predškolskom uzrastu,jer se deca tada adaptiraju. Prednost je i to što detaljnije, daje obrazloženje za samu aktivnost,temu koju obrađujemo

Prednostu u predškolskom uzrastuDetaljan opis pojedinačno obrađenih nastavih tema

Praćenje deteta za svaku aktivnost posebno

22

Nedostatak je kod roditelja,jer ni oni sami ne razumeju to opisno ocenjivanje,te bi prvo njih trebalo edukovati da razumeju razlikovati brojčanu i opisnu ocenu

Edukacija roditeljaRazumevanje opisne ocene u odnosu na brojčanu

Edukacija o opisnoj oceni

Veću motivirajuću funkciju ima brojčano ocenjivanje jer tako roditelj vodi više brigu o odnosu detata prema predškolskoj ustanovi

Motivirajuće brojčano ocenivanjeBriga roditelja o detetu

Prednost se daje brojčanom ocenjivanju

Svakako bi vratila Brojčano ocenjivanje Povratak na brojčano ocenjivanje

Tabela 6. Prednosti i nedostaci opisnog ocjenjivanje

Prednosti Nedostaci

Detaljan napredak deteta Roditelji i deca nemaju pravu sliku postignutog

Njegova primjena u predškolskom uzrastu Opisno ocenjivanje nije dovoljno motivirajuće

Detaljno obrazloženje za svaku aktivnost Vaspitač provodi dosta vremena na administrativnim poslovima,umesto da se praktično pripremi za aktivnost

Njegova primena zbog uzrasta dece je više odgovarajuća u odnosu na brojčano ocenjivanje

Ne daje jasnu sliku detetovih postignuća

Daje detaljno objašnjenje na šta treba obratiti pažnju kod deteta, šta treba dodatno poraditi

Nema predškolske ustanove koja bi mogla dati uzor kako treba da se sprovodi opisno ocenjivanje.

Preciznije je u odnosu na brojčano ocenjivanjeNe stvara se takmičarski duh među decom

23

Z A K LJ U Č A K

Primena opisnog ocenjivanja u predškolskim ustanovama je neophodna, jer su deca

malog uzrasta i brojčano ocenjivanje im je apstraktno. Ono što još izdvajamo kao

prednost opisnog ocenjivanja jeste to da daje detaljan opis onoga što dete zna ili ne zna,

na čemu je neophodno dodatno raditi i usavršavati se, kao i šta je to dete savladao bez

poteškoća.

Kada bi brojčano ocenili, zapravo ne bi dobili detaljan izvještaj o tome šta pojedina

deca znaju, a šta ne. Takođe, ne bismo mogli znati na čemu je neophodno dodatno raditi

sa detetom.

Na osnovu sprovedenog istraživanja možemo slobodno zaključiti da opisno

ocenjivanje u predškolskoj ustanovi ima izvesne prednosti u odnosu na brojčano

ocenjivanje. Zaključujemo takođe da vaspitači nisu nailazili na veće poteškoče prilikom

primene opisnog ocenjivanja u svom radu, jedino što ističu kao teškoću jeste to što je

opisna ocena nejasna za roditelje, jer su roditelji navikli na brojčanu ocenu i traže da se ta

opisna ocena preformuliše u brojčanu ocenu.

Za dalji rad i napredak u primeni opisnog ocenjivanja u predškolskim ustanovama

je neophodno oraganizovati različite oblike edukativnih radionica i seminara za roditelje,

kako bi problem nejasnoće i nerazumevanja opisne ocene lakše rešili.

24

L I T E R A T U R A

1. Grgin, T. ;(1988) Dokimologija, Zagreb, <<Školska knjiga

>>

2. Miljević, M. (2007), Metodologija naučnog rada, Pale, Filozofski fakultet-

Univerzitet u Istočnom Sarajevu

3. Vilotijević, M.V. (1991) Vrednovanje pedagoškog rada škole, Beograd,

<<Naučna škola>>

4. Ajanović, Dž.; Stevanocić, M. (1998), „Školska pedagogija“, Sarajevo,

>>Prosvetni list<<

5. Slatina, M. (1998); Nastavni metod: prilog pedagoškoj moći suđenja;

Sarajevo; >>Filozofski fakultet<<

6. Rakić, B.; (1981); Intervju u vaspitanju, Sarajevo, >>Svjetlost<<

Internet stranice:

1,http://www.google.ba/

#hl=bs&source=hp&q=opisno+ocjenjivanje&btnG=Google+pretraga&

25



gbv=2&bav=cf.osb&fp=91f98adbcf148ba8&biw=1024&bih=614,

14.12.2012.

P R I L O Z I

I N T E R V J U Z A U Č I T E LJ E

1. Molimo Vas opišite nam Vaša iskustva o primjeni opisnog ocjenjivanja u svom

radu te da li su ona pozitivna ili negativna

2. Prilikom primene opisnog ocenjivanja u svojoj praksi da li ste nailazili na

poteškoće i koje?

26


3. Koje su to mogućnosti praćenja napretka deteta prilikom primene opisnog

ocenjivanja u praksi?

4. Po Vama koje su to prednosti u primeni opisnog ocenjivanja u praksi?

5. Koji su to nedostaci u primeni opisnog ocenjivanja u praksi?

6. Koja vrsta ocenjivanja ima veću motivirajuću funkciju kod dece, opisno ili

brojčano ocenjivanje i zašto?

27

7. Da imate mogućnost izbora, da li bi se vratili na brojčano ocenjivanje dece?

28

Documents

OPISNO OCENJIVANJE