1Uvod u operativne sistemeRaunarski sistem je sloen skup tehnikih ureaja (hardvera), programa koji zadaju instrukcije hardveru, i podataka koji se obrauju. Ljudi koji koriste raunare, bilo kao operateri, programeri ili projektanti, u radu se pridravaju razliitih formalnih i nefor-malnih procedura. Mnoge procedure se mogu pretoiti u programe, tako da ih oba-vaju raunari, a ne udi.Prevodioci (engl. compilers) omoguavaju udima da programe piu na jeziku koji razume ovek, i da ih zatim prevedu na mainski jezik, tj. na jezik koji razume maina. Povezivai (engl. linkers) i punioci (engl. loaders) omoguavaju sprezae vie main-skih programa u jednu programsku celinu. Ta celina se moe upotrebiti vie puta i uvek se smeta na razne lokacije u memoriji. Pri tome, treba odgovoriti na sledea pitaa:Kako se vie programa moe istovremeno smestiti u memoriju? Ko e izabrati koji e program biti u memoriji? Koji e program i kada koristiti procesor? Kako emo obezbediti da svaki program dobije resurse? Operativni sistem sadri odgovore na sva ova pitaa.U ovom poglavu je u kraim crtama opisan istorijat operativnih sistema i navedene su ihove funkcije, karakteristike i poene osobine. Operativni sistemi su podeeni na osnovu razliitih kriterijuma i dat je krai pregled ihove strukture. De-tanije informacije o funkcijama pojedinih slojeva u hijerarhijskom modelu operativ-nog sistema nisu predmet izuavaa u ovom poglavu.Sadraj poglavaIstorijat operativnih sistema Definicija i funkcije operativnog sistema Karakteristike operativnih sistema Vrste operativnih sistema Opti pregled strukture operativnih sistema Operativni sistemi UNIX i Linux Pitaa i zadaci 12Poglavlje 1: Uvod u operativne sisteme1.1 ISTORIJAT OPERATIVNIH SISTEMAIstorijat operativnih sistema posmatraemo pratei istorijat samih raunara. Raunari prve generacije (19451955), iju su osnovu inile vakuumske cevi (do20.000 cevi po raunaru), bili su ogromnih dimenzija i veoma skupi. Koristila ih je uglavnom vojska. Ovi raunari su bili jako spori, programiralo se na mainskom jezi-ku, dok su simboliki jezici (ukuujui i asembler), kao i operativni sistemi, u to vre-me bili nepoznati. Ljudi koji su radili na tim raunarima obavali su sve poslove od programiraa do odravaa raunara.U prvoj generaciji raunara, opsluivae raunarskog sistema bilo je potpuno pre-puteno operateru, koji je morao da pripremi sve to je potrebno da se zadatak obrade moe obaviti. ovek je, dakle, imao punu kontrolu nad raunarskim sistemom. Ope-rater je bio u mogunosti da sve potrebne rade obavi na vreme, jer je sistem bio spor i izvravao je samo jedan program, tj. obavao samo jedan zadatak. Moe se rei da je iskoriee raunarskog sistema, tj. egovih najvanijih resursa centralnog proce-sora i centralne memorije bilo slabo. Najvei deo vremena troio se na poslove ope-ratera i ulazno-izlazne operacije, a mnogo mai deo na rad centralnog procesora. Iako je ovakav sistem bio kraje neefikasan, odnos tih vremenskih perioda bio je u pri-hvativim granicama zbog relativno male brzine samog centralnog procesora.Osnovu raunara druge generacije (19551965) inili su tranzistori, pa su raunari postali mai, pouzdaniji i jeftiniji. Raunare druge generacije su, osim vojske, kupo-vale i velike korporacije i univerziteti. Raunari su bili smeteni odvojeno, u posebnim sobama, koje su se delile u tri funkcionalne celine: ulazna soba, centralni raunar i izla-zna soba. Programeri su pisali programe na papiru, na programskom jeziku FORT-RAN, zatim su se ti programi prenosili na buene kartice, koje su se ostavale u sobi sa ulaznim raunarom (engl. input room). Operator sistema je, zatim, uzimao buene kar-tice i ubacivao ih u raunar, i to prvo kartice sa prevodiocem FORTRAN-a, a potom bu-ene kartice s programom koji treba izvriti. Glavni raunar je obavao posao, a rezultat se dobijao takoe na buenim karticama, koje su se prenosile u prostoriju s rezultatima (engl. output room). Ovde se mnogo vremena troilo na etae izmeu raznih prosto-rija s buenim karticama. Operativni sistem kao zaseban pojam jo uvek nije postojao.Dae se kao poboae uvodi paketna, tj. grupna obrada (engl. batch processing), zasnovana na upotrebi magnetne trake ureaja mnogo breg od buenih kartica. Pri paketnoj obradi, u ulaznoj sobi s poslovima sakupa se jedna koliina slinih progra-ma (na primer, svi programi koji zahtevaju prevodilac FORTRAN-a), koji se pomou jeftinijeg raunara (npr. IBM 1401) s buenih kartica prenose na magnetnu traku. Posle toga se magnetna traka prenosi u sobu s glavnim raunarom, tj. s monijim i skupim raunarom, predvienim za izvravae programa (npr. IBM 7094). U glavni raunar se uitava poseban program koji je zaduen da s trake sa poslovima programe redom uitava i izvrava. Taj program se moe smatrati pretkom operativnih sistema. Nakon izvravaa programa, rezultati se snimaju na drugu magnetnu traku koju operater pre-nosi do treeg raunara, zaduenog za prebacivae rezultata s magnetne trake na buene kartice. Mai raunari (ulazno-izlazni) nisu direktno vezani za glavni raunar, to znai da rade u off-line reimu.1.1 Istorijat operativnih sistema3U drugoj generaciji raunarskih sistema poveava se brzina rada centralnog pro-cesora, kapaciteti centralne memorije i eksternih memorija, pojavuju se nove i bre ulazno-izlazne jedinice. Programi se piu na simbolikom mainskom jeziku, asem-bleru ili na viem programskom jeziku (FORTRAN). Operater vie nije u stau da efikasno opsluuje raunarski sistem, jer su egove reakcije suvie spore. Jedino reee se moglo nai u prebacivau niza kontrolnih funkcija sa operatera na sam raunarski sistem, to jest na posebne kontrolne programe. Otuda su funkcije opslui-vaa i upravaa sistemom bile podeene izmeu operatera i kontrolnih programa. Ti programi se ukuuju u odreenim situacijama, kao to su, na primer, priprema programa za izvoee, kontrola ulaznih i izlaznih ureaja i razni poslovi oko uita-vaa programa i pripreme za egovo izvoee. Dakle, u raunarima druge genera-cije razlikuju se dve osnovne vrste programa: kontrolni i korisniki.Raunari tree generacije (19651980) prave se od integrisanih kola (IC). Poet-kom ezdesetih veina proizvoaa pravi dve vrste raunara: jednu bru verziju (kao IBM 7094) i jednu slabiju (kao IBM 1401), to je skup poduhvat. Novi korisnici rau-nara najpre ele slabije modele koji su jeftiniji, dok e im jai, bri i skupi modeli biti potrebni tek nakon izvesnog vremena. IBM taj problem pokuava da razrei uvo-eem klase raunara IBM System/360. To je serija kompatibilnih raunara razliitih snaga. Svaki od ovih raunara je pogodan i za naunu i za poslovnu primenu, pa je time podela raunara na ove dve vrste nestala. Ovaj koncept su preuzeli i ostali proizvoai raunara. Raunari iz serije System/360 radili su pod operativnim sistemom OS/360, koji je bio veoma glomazan i prepun greaka.S razvojem discipline poznate pod imenom softversko ineerstvo (engl. software engineering), uvode se nove funkcije:multiprogramirae, (engl. multiprogramming); viestruke ulazno-izlazne (U/I) operacije (engl. spool); podela raunarskog vremena (engl. time-sharing). Kada neki program eka na rezultate ulazno-izlaznih operacija, procesor je neisko-rien, pa se gubi procesorsko vreme. Ovaj problem nije toliko izraen kod programa koji retko zahtevaju ulazno-izlazne operacije (na primer, nauno orijentisani programi), ali jeste kod poslovnih programa. Multiprogramirae je tehnika kojom se postie boe iskoriavae procesora: memorija se deli na particije u koje se uitavaju razliiti pro-grami, to jest poslovi (engl. jobs). Dok neki program eka na ulazno-izlaznu operaciju, procesor moe izvravati drugi program. Na taj nain, ako imamo dovoan broj progra-ma u memoriji, procesor se stalno upotrebava.Spuling (engl. Spool Simultaneous Peripheral Operation On Line) jeste tehnika koja omoguava da se nedovona brzina ulazno-izlaznih ureaja kompenzuje upo-trebom brzih ureaja kao to su trake, a naroito diskovi. Na taj nain se omoguava istovremeno izvree vie ulazno-izlaznih operacija. Brzi ureaj prihvata sve sa ulaza, a zatim se ulaz ka procesoru realizuje sa brzog ureaja. Ulaz se realizuje prebaci-vaem sadraja buenih kartica na disk (traku) pomou posebnog ureaja, a bez ko-riea procesora. To znai da se disk paralelno puni novim poslovima dok procesorThank you for evaluating BCL easyConverter DesktopThis Word document was converted from PDF with an evaluation version of BCL easyConverter Desktop software that only converts the first 3 pages of your PDF.Activate your software for less than $20http://www.pdfonline.com/easyconverter/Activate your software for less than $20CTRL+ Click on the link below to purchase