Embed Size (px)
Citation preview
Branko ĐurkovićMatematički fakultet Beograd
twitter.com/plagosus
Hakerksa etika
Ko su hakeri?
Hakeri (eng. hacker) su osobe koji odlično poznaju računare, softver i hardver.
Ko nisu hakeri?
Česta pogrešna upotreba u medijima:
kriminalci pisci virusa uljezi u inf. sisteme krekeri
Ko sve može biti haker?
Burrell Smith,haker zaslužan za Appleov Macintosh:
"Haker može raditi skoro bilo što i još uvijek bitihaker. Možete biti haker tesar. To nije nužno high-
tech stvar. Mislim da ima više veze sa majstorstvom i brigom za on što radite"
Ko sve može biti haker?
Eric Raymond, "Kako postati haker":
kaže da "postoje ljudi koji hakerski stav primenjuju na druge stvari (a ne nužno na
software), poput elektronike ili muzike – možete pronaći puno primera među vrhunskim
ostvarenjima nauke ili umetnosti."
Radna etika
Računarski hakeri mogu se smatrati kao izvrstan primer šire radne etike – hakerske radne etike –
pojam poprima značenje oduševljenog i strastvenog pristupa radu.
Prema Jargon File
1) verovanje da je širenje informacija moćna pozitivna osobina i da je etička dužnost hakera da dele svoje znanje kreiranjem besplatnih programa i omogućavanjem pristupa informacijama i kompjuterskim izvorima kada god je to moguće.
Prema Jargon File
2) verovanje da je provaljivanje u sistem radi zabave i istraživanja etički ispravno dok god
haker ne počini krađu, vandalizam ili oda poverljive podatke.
Filozofija GNU projekta
Smatra se da SVE informacije treba da budu slobodne i da je postojanje bilo kakvog
privatnog vlasništva loše
Programiranje
Vinton Cerf,kojeg ponekad nazivaju "ocem Interneta":
"Bilo je nešto izvanredno primamljivo u programiranju"
Programiranje
Stewe Wozniak:
"Bio je to jedan zanimljiv svet"
Programiranje
Hakeri programiraju jer ih to istinski zanima i podstiče da nauče više
Max Weber: Protestantska etika i duh kapitalizma (1904 -1905)
odnos prema radu koji se zadržao tako dugo važnost osećanja odgovornosti prema radnoj dužnosti stav prema radu mora biti oslobođen stalnog kalkulisanja kako zaraditi platu uz maksimalnu udobnost i minimalan napor rad mora biti obavljan kao svrha samom sebi, životni poziv
Posledice protestantske etike
Uzdizanje rada kao najvažnije stvari u životu
Zavisnost o poslu koja vodi totalnom zanemarenju svega ostalog u životu
Upravljanje odgovornošću i osećaj kajanja u slučaju izostanka s' posla zbog bolesti ili sl.
Hakerska novčana etika
Najvrednija stvar nije novac već informacija
“zarađuje” se posedovanjem informacije
Prvo hakersko načelo
Aktivnost bi trebale biti motivisane ne novcem već željom da se stvori nešto što bi zajednica
smatrala vrednim
Sloboda pristupa Mreži
Omogućavanje pristupa informaciji i računarskim resursima, bavi se pitanjima slobode
izražavanja na Internetu i omogućavanja pristupa Mreži svima.
Pristup Internetu = ljudsko pravo!
Provaljivanje u sistem radi zabave
Provaljivanje u sistem radi zabave i istraživanja je definicija etike koja je izazvala mnogo polemika jer mnogi ljudi smatraju da je hakovanje samo po sebi neetično, kao i provaljivanje u sisteme.
Provaljivanje u sistem radi zabave
Neki hakeri su pokušali da opovrgnu ove stavove time što su provaljivali u sisteme, a zatim
sistem-operaterima putem maila slali besplatne savete i uputstva kako da „zakrpe“ rupu u
sistemu.
Shareing is careing
Bez obzira na različite stavove, zajedničko za sve hakere jeste da obožavaju da dele saznanja,
tehničke trikove i programe sa svojim kolegama.
SEX – Software Exchange
FidoNet, Usenet i Internet mogu da rade bez centralne kontrole
Početak hakerstva
1969. god hakeri, Ken Thompson i Dennis Ritchie, napisali su prvu verziju Unixa.
ARPANET (Network Working Group) rad na modelu otvorenog koda – svako je slobodan da izrazi svoju ideju koju su kasnije timski razvija.
Phreaking
Phreaking=Phone+breaking
Prethodnici krekera - tokom '60. god.
John Draper “Captain Crunch”
Jedan je od prvih frikera
1971. godine otkrio da pomoću zviždaljke iz zobenih pahuljica koja proizvodi zvuk
frekvencije 2.600 Hz može prevariti telefonsku centralu i telefonirati besplatno.
Odslužio 5 god uslovne kazne.
Akademski hakeri
Rad na slobodnom softveru
Korištenje svog vlastitog imena
Vinton Cerf
Odigrao važnu ulogu u gotovo svim razvojnim pomacima u tehnologiji Interneta
Richard Stallman
Pokretač projekta za slobodan operativni sistem, GNU
Linus Torvalds
Pokretač projekta Linux kernela
Etički hakeri
Hakerska etika se temelji na razmeni stručnog znanja te pisanju slobodnog softvera radi lakšeg
pristupa informacijama.
Etički hakeri se bore protiv virtualnih kriminalaca i otkrivaju propuste kako bi mogli ukloniti
sigurnosne nedostatke sistema.
Motivi
Hakeri - osobe koje iz neznanja ili znatiželje upadaju u tuđe sisteme bez namere da nanesu
štetu
Krekeri - osobe s većim nivom znanja koje svesno provaljuju u tuđe sisteme u većini slučajeva iz
koristoljublja
Krekeri
Krekeri su informatički zanesenjaci koji pokušavaju istražiti nedovoljno poznate
mogućnosti nove internetske tehnologije, a deo njih je motivisan kriminalnim pobudama.
RCE - Reverse Code Engineering
Podela krekera
White hats Black hats Gray hats
White hats
Osobe koje svoje znanje koriste kako bi testirale i poboljšale programe i sarađuju as
proizvođačima softvera
Black hats
Cyber kriminalci koji namerno uništavaju sisteme
Gray hats
Kombinacija belih i crnih, npr. špijuni
Mindset krekera
Napadu krekera je izložen svako.
Sebe smatraju intelektualno superiornima ostaloj populaciji.
Međusobno se takmiče ko će biti originalniji i napraviti veću štetu.
Često vode međusobne virtuelne ratove, koji njima predstavljaju igru i zabavu.
Kako prepoznati krekera
Uglavnom muškarci, najčešće belci, starosti od 15 do 30 godina, arogantni, nekulturni, neuredni,
najčešće ljubitelji naučne fantastike.
:)
Kevin Mitnick
Jedan od najpoznatijih svetskih hakera.
Poznat pod preudonimom “Condor”.
Uhapšen 1995. zbog navodne provale u računar Tsutome Shimomure, stručnjaka za sigurnost
računarskih sistema.
Knjiga && film: Takedown
Mitnic Security Consulting
Cliff Stoll
Prvi ozbiljan napada na Mreži.
Godine 1986. upao je u mrežu ARPANET
Kopirao podatke sa univerzitetskih, vojnih i vladinih računara u SAD-u.
Moriss Worm
Robert T. Morris, napad iz 1988. godine poznat kao Morisov crv.
Prvi automatizovani mrežni sigurnosni napad.
Prva osoba koja je osuđena po američkom Zakonu o kompjuteskoj prevari i zloupotrebi iz
1986.
Osuđen na 3 godine sa 400 sati rada i novčanom kaznom od 10.500$
Cyber kriminal
Prema procenama Interpola, kompjuterski kriminal se po počinjenim štetama nalazi odmah iza
trgovine drogom i oružjem.
Anonimnost je jedna od temeljnih karakteristika kompjuterskog kriminaliteta.
Originalna hakerska etika, 1984.ORIGINALNA HAKERSKA ETIKA ima korene u laboratorijama MIT-a i Stanfordskog univerziteta
50tih i 60tih godina prošlog veka.
Ti „hakeri stare škole“ bili su prvi programeri, zajedno su radili na pravljenju računara i bilo je
normalno da svaki od njih svoja otkrića podeli sa ostalima.
Steven Levy je 1984. godine u svojoj knjizi „Hakeri: Heroji kompjuterske revolucije“ definisao šest principa hakerske etike.
6 principa hakerske etike
1) Pristup računarima i svemu što može da nas nauči o tome kako svet funkcioniše mora biti
neograničen i potpun.
2) Sve informacije moraju biti javne (slobodan pristup informacijama)
6 principa hakerske etike
3) Odbojnost prema autoritetima – potsticanje decentralizacije
4) Hakere bi trebalo ceniti prema njihovom haku, a ne po lažnim kriterijumima kao što su diploma,
starost, rasa, pol ili položaj u društvu
6 principa hakerske etike
5) Na računaru se kreira umetnost i lepota: Hakovanje se vezuje za umetnost i kreativnost.
6) Računari mogu promeniti život na bolje
1. princip hakerske etike
Pristup računarima i svemu što može da nas nauči o tome kako svet funkcioniše mora biti
neograničen i potpun.
Ovo je osnovni zahtev koji treba da se ispuni kako bi sve barijere između ljudi i tehnologije bile
uklonjene, bez obzira koliko ta tehnologija bila velika, kompleksna, opasna ili moćna.
2. princip hakerske etikeSve informacije moraju biti javne (slobodan
pristup informacijama):Izjava da „Informacija želi da bude slobodna“
može da se interpretira na tri načina :
1. informacija slobodna bez ograničenja – sloboda kretanja, nema cenzure
2. informacija želi biti bez kontrole – sloboda promene i razvitka, nema autorskih i svojinskih prava, nema intelektualne svojine
3. informacija bez materijalne vrednosti – nema plaćanja za nju
3. princip hakerske etike
Odbojnost prema autoritetima – potsticanje decentralizacije.
Ovaj element pokazuje koliko je jaka anarhističko – liberalističko – individualistička priroda hakera.
Tehnologija predstavlja najbolji način za povraćaj sopstvene slobode.
4. princip hakerske etike
Hakere bi trebalo ceniti prema njihovom haku, a ne po lažnim kriterijumima kao što su diploma,
starost, rasa, pol ili položaj u društvu: Moć Interneta leži u bezličnosti njegovih korisnika.
Ni jedan od gore nabrojanih ljudskih karakteristika na Internetu nije važan. Bitne su samo aktivnosti
koje korisnik preduzima u okviru Mreže.
5. princip hakerske etike
Na računaru se kreira umetnost i lepota: Hakovanje se vezuje za umetnost i kreativnost.
Ovi elementi se dalje mogu podići na nivo filozofije koja u nekim svojim delovima traga za dobrom,
istinom i lepotom.
Bez sumnje, dobro hakovanje i programiranje jesu umetnost i svaka osoba ima svoj stil rada koji se
može menjati vremenom.
6. princip hakerske etike
Računari mogu promeniti život na bolje: Ovaj princip može se povezati sa prethodnim, pošto većina ljudskih želja teži ka lepoti, istini i dobru.
Računar nam pomaže da stvorimo takve stvari i time nam ulepšava život.
I prethodni i ovaj princip oslikavaju duboku ljubav prema tehnologijama...
Smatra se da je etički neispravno da se računari koriste za pogoršavanje života ljudi
Posledice principa hakerske etike
Svi ovi etički principi sugerišu da je dužnost hakera da uklanja granice, decentralizuje moć, sudi o ljudima na osnovu njihovih mogućnosti i
da kroz računare poboljšava život.
WikiLeaks
Piratska Partija
FAQ
Software is like sex – it's better when it's free
Branko ĐurkovićMatematički fakultet Beograd
twitter.com/plagosus
