OPĆE ODREDBE - Čakovec · DPU PROSTORA VOJARNE U ČAKOVCU GRAD ČAKOVEC Tekstualni dio - Odredbe za provoĎenje srpanj, 2011. 'Arhitekt ATELJE ' I. Gundulića 5, Ĉakovec 3 II ODREDBE

DPU PROSTORA VOJARNE U ČAKOVCU GRAD ČAKOVEC

Tekstualni dio - Odredbe za provoĎenje srpanj, 2011.

'Arhitekt ATELJE ' I. Gundulića 5, Ĉakovec 1

Na temelju ĉ lanka 100.s tavka 7. Zakona o pros tornom ureĊenju i gradnj i (NN RH br . 76/07 i

38/09) , ĉ lanka 43. Sta tuta Grada Ĉakovca (Sluţbeni glasnik Grada Ĉakovca br .9/09 ) i Odluke o

izrad i Detal jnog plana ureĊenja prostora vojarne u Ĉakovcu (Sluţbeni glasnik Grada Ĉakovca br .

15/07) , Gradsko vijeće Grada Ĉakovca je na svojoj 14. sjednici odrţanoj 7 . srpnja 2011. godine,

donijelo:

ODLUKU

o donošenju Detaljnog plana ureĊenja

PROSTORA VOJARNE U ĈAKOVCU

OPĆE ODREDBE

Ĉlanak 1.

(1) Ovom odlukom donosi se Detal jni p lan ureĊenja PROSTORA VOJARNE U ĈAKOVCU (u

daljnjem tekstu DETALJNI PLAN ) kojeg je izradila tvr tka Arhi tekt atel j e d .o .o . Ĉakovec.

(2) Detaljni p lan de tal jno razraĊuje uvjete za ureĊenje zemlj i š ta , gradnju i ureĊenje graĊevnih

ĉes t ica, osobi to u odnosu na nj ihovu namjenu, poloţaj , ve l iĉinu, opće smjernice oblikovanja i

naĉin pr ikl juĉivanja na komunalnu infras trukturu te odreĊuje mjere za zašt i tu okol iša,

prirodnih, krajobraznih, kul turno -povijesnih i drugih vr i jednost i .

Ĉlanak 2.

(1) Obveza izrade, obuhvat Detal jnog p lana, osnovne namjene prostora i smjernice za planiranje

utvrĊeni su Generalnim urbanist iĉkim plano m Grada Ĉakovca ( Sl . Glasnik Grada Ĉakovca br .

5/05 i 1 /09) .

(2) Površina obuhvata Deta l jnog plana odnosi se na prostor bivše vojarne Niko la Šubić Zrinski

Ĉakovec iznosi: 11,4 ha) , sa sjevera omeĊen Ulicom bana J . Jelaĉića sa statusom lokalne ceste

LC 20018 Ĉakovec – Pribis lavec, sa i s toka ţeljezniĉkom prugom Ĉakovec – Mursko Središće, sa

juga Sajmišno m ulico m sa s tatusom ţupanijske ces te Ţ C 20018 Ĉakovec -Pribis lavec, te sa

zapada makamskom ul icom koja je razgraniĉavala pros tor vojarne od prostora sajmišta .

DIJELOVI DETALJNOG PLANA

Ĉlanak 3.

(1) Detaljni p lan ureĊenja sadrţi :

OSNOVNI DIO DPU

I OPĆI DIO (PRILOZI) DPU -a

obrazac prostorno g p l ana

suglasnost min is ta rs tva zaš t i t e o kol i ša i p rostorno g ureĊenja za up i s u sudski regis ta r – doku men ata

prostornog u reĊ enja i s t ruĉn ih podloga za i zdavanje lokaci j skih dozvola

imeno vanje od go vornog vodi te l j a iz rad e DPU -a

r je šen je o up isu u imen ik ovlaš t en ih a rh i tekat a




izvod iz sudsko g reg is t ra za izraĊ ivaĉa pros tornog p lana

I I TEKSTUALNI DIO - ODLUKA O DONOŠENJU DPU -a

I OPĆE ODREDBE

I I ODREDBE ZA PROVOĐENJE

I I I PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

I I I . GRAFIĈKI DIO DPU -a

Grafiĉki d io sadrţi kar tog ra fske pr ikaze :

01 SITUACIJA - POSEBNA GEODETSKA PODLOGA ZA IZRADU PLANA u mjer i lu 1 :1000

1 DETALJNA NAMJENA POVRŠINA u mjer i lu 1 :1000

2a PLAN KOMUNALNE INFRASTRUKTURE - PLAN PROMETA u mjer i lu 1 :1000

2b PLAN KOMUNALNE INFRASTRUKTURE - MREŢE

ELEKTROOPSKRBE, JAVNE RASVJETE I TELEKOMUNIKACIJA

u mjer i lu 1 :1000

2c PLAN KOMUNALNE INFRASTRUKTURE - MREŢE PLINOOPSKRBE u mjer i lu 1 :1000

2d PLAN KOMUNALNE INFRASTRUKTURE - MREŢE VODOOPSKRBE I

ODVODNJE OTPADNIH VODA

u mjer i lu 1 :1000

3 UVJETI KORIŠTENJA, UREĐENJA I ZAŠTITE POVRŠINA u mjer i lu 1 :1000

4 UVJETI GRADNJE u mjer i lu 1 :1000

OBAVEZNI PRILOZI DPU-a

I . Obrazloţenje Deta l jnog plana ureĊenja

1.Polaziš ta

2.Plan prostornog ureĊenja

I I . Posebna geodetska podloga za izradu DPU

III . Izvod iz pros tornog p lana š ireg podruĉja – GUP Ĉakovec

IV. Evidencija postupka iz r ade i donošenja Plana , sa zahtjevima i miš l jenj ima iz ĉ lanka 79. i

ĉ lanka 94. Zakona o prostorno m ureĊenju i gradnj i (NN RH br . 76 /07 i 38/09)

(2) Obrazac pros tornog plana, tekstualni dio i obrazloţenje izraĊeni su prema Pravi lniku o

sadrţaju, mjer i l ima kar tografskih pr ikaza, obveznim prostornim pokazate l j ima i s tandardu

elaborata pros tornih planova ( NN RH br . 106 /98; 39/04 ; 45/04 i 163 /04) .




II ODREDBE ZA PROVOĐENJE DETALJNOG PLANA UREĐENJA

1. UVJETI ODREĐIVANJA NAMJENE POVRŠINA

Ĉlanak 4.

(1) Namjena površ ina graĊevnih ĉest ica pr ikazana je na kar tografskom prikazu br . 1 –

DETALJNA NAMJENA POVRŠINA koj im je def inirana namjena površina za :

(2) javnu i društvenu namjenu

D javna i društvena namjena

D1 upravna namjena,

D4 predškolska namjena,

D6 visoko uĉi l i šte ,

D7 kul tura ,

(3) gospodarska namjena – poslovna

K2 preteţi to trgovaĉka

(4) površine infrastrukturnih sustava i graĊevina

IS transformatorska stanica ,

(5) javna zelena površ ina

Z zašt i tne ze lene površ ine uz ul iĉne koridore

Z1 javni park

(6) prometne površ ine ;

UK1 ul iĉni kor idor gradske pr i lazne ulice,

UK2 ul iĉno parkiral i šni kor idori unutar kompleksa vo jarne,

PK1 pješaĉko b ic ikl is t iĉki koridor uz prugu.

(7) Površinu unutar svake namjene ĉine graĊevne ĉest ice za ureĊenje, gradnju, i l i r ekonstrukciju

osnovnih i ostal ih graĊevina.

Ĉlanak 5.

(1) Površine ĉest ica namijenjenih gradnj i graĊevina i / i l i ureĊenju javnih prostora odreĊuju se

bi lo kao površ ine jedne namjene i l i se unutar ĉest ice p lanira podjela na podruĉja više raz l iĉi t ih

namjena.

(2) Namjene koje su u kar tografskom prikazu br . 1 – DETALJNA NAMJENA POVRŠINA

sadrţane unutar površ ine pojedine graĊevne ĉes t ice odreĊuju obavezu ureĊenja i kor ištenja

oznaĉenog podruĉja ĉes t ice u svrhu odreĊenu prema namjeni oznaĉenog podruĉja.

(3) GraĊevne ĉest ice su namijenjene izgradnj i graĊevine osnovne namjene i kompatib i lnih

graĊevina, odreĊenih prema osnovnoj namjeni .

(4) Postojeć im graĊevinama na podruĉju obuhvata Plana smatraju se graĊevine ucr tane u

ka tastarske p lanove Drţavne geodetske uprave.




Javna i društvena na mjena /oznaka D/

Ĉlanak 6.

(1) Javna i društvena namjena /oznaka D/ omogućava gradnju pr imarno javnih i društvenih

graĊevina, a to su djelatnost i uprave, socijalne, zdravstvene, predškolske, ško lske, visokog

uĉ il i šta , kul ture, vjerske , udruge graĊana, tehnološko inovacij ski centar i s l iĉnih dje la tnosti .

(2) Na graĊevnim ĉest icama javne i društvene namjene /oznaka D/ mogu se grad it i i

rekonstruirat i , kao graĊevine osnovne namjene – jedna samostojeća graĊevina i l i kompleks

javnih graĊevina.

(3) Unutar kompleksa se, kao prateći sadrţaj , mogu integrira t i poslovni sadrţaj i u funkcij i

osnovne dje la tnosti – namijenjeni ugosti tel j skim i us luţnim sadrţaj ima iz ka tegor i je t ihih i

ĉ i st ih djela tnost i .

(4) Kao pomoćne graĊevine na ĉes t ici mogu se predvidje t i servisne i infrast rukturne graĊevine u

funkcij i obavljanja javne i druš tvene dje latnosti .

(5) Javnom i druš tvenom graĊevinom za obavljanje javnih i druš tvenih djela tnosti smatra se

graĊevine za :

- za upravu - drţavna t i je la uprave , regionalna t i je la uprav e i us tanove

- soc ijalnu djelatnost

- zdravstvenu djela tnost

- predškolska ustanova, dj eĉj i vr t ić i jasl ice

- školske us tanove, osnovna ško la, srednja škola i v isoko uĉi l i šte sa studentskim domom

i pra teć im sadrţaj ima

- kul turne djela tnosti , društveno kul turni cent ar , knj iţnica , muzejska zbirka

- informacijski centar

- udruge graĊana

- tehnološko inovacij ski centar , tehnološki park i proizvodni inkubator

(6) Uz graĊevine osnovne i prateće namjene na ĉes t ici je kao pomoćne moguće grad it i servisne i

infrastrukturne graĊevine u funkcij i javne i druš tvene dje latnosti :

- prostore ugost i tel j ske namjene kao restorane za vlast i te potrebe te caffe barove i snack

barove javnog koriš tenja;

- parkira l i š ta i garaţe za vozila;

- plinske redukcij ske stanice ;

(7) Unutar ĉest ica javne i društvene n amjene ne mogu se gradi t i graĊevine za:

- privremeno i s talno s tanovanje os im studentskog doma

- smještajno tur i st iĉko –ugost i tel j sku funkciju (ho tel i , motel i , pansioni i s l iĉno)

- poslovne graĊevine

- graĊevine pr imarno gospodarske namjene ( zanatske i p roizvodn e )

- veći skladišni prostor i

(8) Unutar podruĉja za javnu i druš tvenu namjenu mogu se ureĊiva ti javne površ ine za pješaĉki

pr is tup i kolni pr i laz po jedinaĉnim graĊevnim ĉes t icama, manje javne zelene površine za odmor

i d jeĉja igral iš ta , te izgradnju i l i p ostav objekata ko munalne i nfrastrukture ( t ra fos tanice i l i

sl iĉne manje graĊevine ) .




Upravna na mjena /oznaka D1/

Ĉlanak 7.

(1) Javna i druš tvena namjena - pre teţito upravna /oznaka D1/ omogućava gradnju i

rekonstrukciju graĊevina upravne funkcije t i j e la jedinica podruĉne - regionalne samouprave

Ţupanije MeĊimurske i loka lne samouprave Grada Ĉakovca , te javne sluţbe.

(2) Na graĊevnoj ĉes t ici upravne namjene /oznaka D1/ mogu se gradi t i i rekonstruirat i , kao

graĊevine osnovne namjene – jedna samostojeća graĊevina.

(7) Unutar graĊevine, kao prateći sadrţaj , mogu se integrira t i poslovni sadrţaj i u funkcij i


ĉ i st ih djela tnost i za vlas t i te pot rebe.

(3) Unutar ĉest ica upravn e namjene ne mogu se gradit i graĊevine za :

- privremeno i s talno s tanovanje.

- smještajno tur i st iĉko –ugost i tel j sku funkciju (ho tel i , motel i , pansioni i s l iĉno)

- poslovne graĊevine

Predškolska na mjena /oznaka D4/

Ĉlanak 8.

(1) Predškolska namjena /oznaka D4/ omogućava gradnju predškolske us tanove

(2) Osnovna graĊevina na ĉes t ic i predškolske namjene /oznaka D4/ je graĊevina djeĉjeg vr t ića i

jasl ica

(3) Kao pomoćni sadrţaj i na ĉest ici se predviĊaju:

- unutar površine ĉes t ice moţe se uredi t i d jeĉje igral i š te za pot re be djeĉjeg vr t ića

- spremiš te za ko munalni otpad integr iran u korpus graĊevine

(4) Unutar ĉest ice se ne mogu:

- ureĊ iva ti pros tor i s tambene namjene .

Visoko uĉi l i šte /oznaka D6/

Ĉlanak 9.

(1) Javna i društvena namjena visoko uĉ il i š te /oznaka D6/ o mogućav a gradnju pr imarno

veleuĉil i šta , sveuĉil i šta ( odjela ) i ostal ih sadrţaja sveuĉi l i šnog kampusa.

(2) Na graĊevnoj ĉest ici v isoko uĉ il iš te /oznaka D6/ mogu se grad it i , kao graĊevine osnovne

namjene – jedna samostojeća graĊevina i l i kompleks javnih graĊevina.

(3) Unutar kompleksa se, kao prateći sadrţaj , mogu integr ira t i poslovni sadrţaj i u funkcij i


ĉ i st ih djela tnost i .




(4) Kao pomoćne graĊevine na ĉest ic i mogu se predvidje t i se rvisne i infrast rukturne graĊevine u

funkcij i obavljanja javne i druš tvene dje latnosti .

- srednja škola i visoko uĉil i šte

- studentski dom sa prateć im sadrţaj ima

- kul turne djela tnosti , društveno kul turni centar , knj iţnica , muzejska zbirka

- informacijski centar

(5) Kao pra teć i sadrţaj unutar osnovne graĊevine moţe se predvidjet i obavljanje ugost i tel j skih

djelatnost i bez smješta jnih sadrţaja i sadrţaja koj i u t jeĉu na povećanje raz ine buke i l i

zagaĊenja okoline.

(6) Kao pomoćni sadrţaj na ĉes t ici se predviĊaju:

- garaţni pros tor koj i se predviĊa integr iran u graĊevinu, kao podzemna i l i pr izemna

garaţa ,

- spremiš ta za ko munalni otpad.


- obavljat i proizvodne djela tnosti ni druge djelatnost i koje ut jeĉu na povećanje raz ine

buke i l i zagaĊ ivanja okoline ;

- ureĊ iva ti pros tor i s tambene namjene , osim s tudentskog do ma sa pratećim sadrţaj ima.

Kulturna dje latnost /oznaka D7/

Ĉlanak 10.

(1) Javna i druš tvena namjena – kul turna dje latnost /oznaka D7/ omogućava gradnju i

rekonstrukciju graĊevine pr imarno kul turnog sadrţaja ĉi taonica, knj iţnica, informacij ski centar

i s l iĉno u funkcij i tehnološkog parka

(2) Na graĊevnim ĉes t icama javne i društvene namjene /oznaka D7/ mogu se grad it i i

rekonstruirat i , kao graĊevine osnovne namjene – jedna samostojeća graĊevina .

(3) Unutar graĊevine osnovne namjene se , kao prateći sadrţaj , mogu integr ira t i poslovni

sadrţaj i u funkcij i osnovne djelatnost i – namjenjeni ugost i te l j skim i usluţnim sadrţaj ima iz

ka tegor i je t ihih i ĉ i st ih djelatnost i .

Gospodarska na mjena-poslovna, preteţ ito trgo vaĉka /oznaka K2/

Ĉlanak 11.

(1) Osnovna graĊevina na ĉest ici poslovne, pre teţ i to trgovaĉke namjene /oznaka K2/ je

graĊevina namijenjena gradnj i kompleksa gospodarskih –poslovnnih sadrţaja - pr imarno

t rgovaĉko i / i l i usluţnih ( t rgovaĉki centr i , pos lovni ce ntr i , upravni cent r i i s l iĉno) . Osnovna

namjena je t rgovina proizvodima koj i ne ut j eĉu na povećanje zagaĊenja zraka i l i uzrokuju

pojave koje mogu ugroz i t i l jude i okolni prostor , kao što su poţar i i l i eksplozije ( specija l iz irane

trgovine hrane, pića, odj eće, obuće, kućnih potrepšt ina, kućanskih aparata , e lektroniĉkih

proizvoda, t rgovine graĊevinskog mater i jala , automobila , poljoprivrednih i d rugih ve likih

strojeva i s l iĉno) .




(2) Kao pra teći sadrţaj unutar osnovne graĊevine moţe se predvidjet i obavl janje:

- f inancij skih, tehniĉkih, poslovnih usluga i informacij skih dje latnosti (uredi) ;

- obrtniĉkih usluga ( fr izerske, krojaĉke, postolarske, fotografske i s l iĉne radionice) ;

- ugost i tel j sko - tur i s t iĉki usluţni i smještajni sadrţaj i sukladno posebnom propisu o

kategor izacij i

- usluga iz oblas t i d ruš tvenih djela tnost i

(3) Kao pomoćni sadrţaj na ĉes t ici se predviĊaju se:

- skladišni pros tor u funkcij i osnovne dje latnosti in tegr iran u osnovnu graĊevinu

- garaţni prostor koj i se predviĊa integr iran u graĊevinu, kao podzemna i l i pr izemna

garaţa , odnosno na tkr iveno i l i nenatkr iveno parki ral i šte

- parkira l i š te u funkcij i graĊevine predviĊeno unutar graĊevne ĉest ice

- spremiš te za ko munalni otpad, koj i je po trebno integrirat i unutar osnovne graĊevine


- obavl jat i proizvodne djelatnost i - industr i j ske, ni druge djela tnost i koje ut jeĉu na

povećanje razine buke i l i zagaĊivanja okoline.

- ureĊ iva ti pros tor i s tambene namjene

Površine infrastrukturnih sustava i graĊevina /oznaka IS/;

Ĉlanak 12.

(1) Površine za grad nju graĊevina infrastrukture /oznaka IS/ namijenjene su gradnj i nadzemnih

infrastrukturnih graĊevina, prvenstveno t ra fostanice i p rometnica unutar koj ih se vodi sva

ostala zajedniĉka nadzemna i podzemna infras truktura.

Javne zelene površine /oznaka Z i Z1/

Ĉlanak 13.

(1) Javne zelene površine oznaĉene su zelenom bojom na kar tografskom pri logu br . 1

DETALJNA NAMJENA POVRŠINA i predviĊeni su za ureĊenje bez izgradnje i l i sa

minimalnom izgradnjom u funkcij i od mora. Kategor izirane su kao:

Z – zašt i tne zelene po vršine uz uliĉne kor idore

Z1- Javni park

(2) Zašti tne zelene površine uz ul iĉne koridore u pravilu nisu namijenjene gradnj i graĊevina .

Izuze tno se na zelenim površinama dozvoljava gradnja nadzemnih infras trukturnih graĊevina,

uko liko to ne ugroţava prometnu si gurnost .

(3) Javni park je javni ne izgraĊeni prostor obl ikovan p lanski rasporeĊenom vegetacujom i

sadrţaj ima temeljno eko loških obi l jeţja , namijenjen še tnj i i od moru graĊana.

(4) Unutar javnog parka moţe se postavljat i samo parkovna arhi tektura ( otvoreni pavi l jo n,

skulp ture, fontana ) poloţaj spomenut ih graĊevina utvrd it će se planom pejzaţnog ureĊenja

parka. iznimno se dozvoljava podzemno po laganje vodova infrastrukture, a l i i skl juĉ ivo rubo m

površine uz posebnu paţnju da se ne oštete vr i jedni nasad i . Ĉest icu ni je dozvoljeno ograĊ iva ti .




Površine ul iĉnih koridora /oznaka UK s dodatno m numeriĉko m oznakom/

Ĉlanak 14.

(1) Površine uliĉnih koridora /oznaka UK s dodatnom numeriĉko m oznakom/ formiraju se rad i

izgradnje javne površine za pr istup ĉes t icama u vidu prom etnica, parkira l i š ta , p ješaĉkih i

b icikl i s t iĉkih staza, ze lenih površ ina, komunalnih infras trukturnih mreţa opskrbe vodom,

plinom, elektr iĉnom energijom, javnom rasvjetom, te lekomunikac ij skom mreţom te sustavima

za odvodnju otpadnih voda.




2. DETALJNI UVJETI KORIŠTENJA, UREĐENJA I GRADNJE

GRAĐEVNIH ĈESTICA TE GRADNJE GRAĐEVINA

Ĉlanak 15.

(1) Detaljnim uvjet ima ureĊenja i kor ištenja graĊevnih ĉest ica te gradnje graĊevina, prema

kar tografskim prikazima br .1 DETALJNA NAMJENA POVRŠINA; br . 3 - UVJETI

KORIŠTENJA, UREĐENJA I ZAŠTITE POVRŠINA; te br . 4 – UVJETI GRADNJE, ovim

Detaljnim p lanom utvrĊuje se :

- veliĉina i ob lik graĊevnih ĉest ica ;

- veliĉina i površ ina graĊevina koje se mogu grad it i na graĊevnoj ĉest ic i ;

- namjena graĊevina ;

- smještaj graĊevina na graĊevnoj ĉes t ic i ;

- oblikovanje graĊevina;

- ureĊenje graĊevnih ĉest ica.

2.1. VELIĈINA I OBLIK GRAĐEVNIH ĈESTICA

Ĉlanak 16.

(1) GraĊevne ĉes t ice formiraju se prema parce lacij i danoj ovim Deta l jnim p lanom ureĊenja.

(2) Svakoj pojedinoj novoformiranoj graĊevnoj ĉes t ic i , dodije l jena je numeriĉka oznaka od np1

do np18.

(3) Toĉna površina graĊevne ĉest ice utvrĊuje se parce lac ij skim elaboratom u skladu s ovim

Detal jnim p lanom. Dozvoljena odstupanja od planiranih površ ina graĊevnih ĉes t ica mogu se

kre ta t i u rasponu od ± 5% planirane pov ršine.

Ĉlanak 17.

(1) U kar tografskom pr ikazu br . 4 . – UVJETI GRADNJE svakoj je graĊevnoj ĉes t ic i odreĊen:

- naĉin ureĊenja površine ĉes t ice ;

- mjesto pr ikl juĉenja graĊevne ĉes t ice na javnu prometnu površ inu;

- mjesto pr ikl juĉenja ĉest ice na mreţu ko munalne in f rastrukture ;

- koefic i jent izgraĊenost i graĊevne ĉest ice /kig/;

- koefic i jent iskorist ivost i graĊevne ĉes t ice /kis/ .

(2) U tabelarnom pr ikazu (ĉ lanak 19. ) za svaku pojedinu graĊevnu ĉest icu odreĊuju se :

- koefic i jent i izgraĊenosti (kig) i i skor is t ivosti (kis) ;

- okvirna p lanska vel iĉina graĊevne ĉest ice , površ ina zauzimanja svih graĊevina na ĉes t ici

i ukupna bruto površina svih graĊevina na ĉest ici , i skazana kao površina u kvadratnim

metr ima.




Ĉlanak 18.

(1) Do tr i susjedne graĊevne ĉest ice javne i druš tvene namjene /oznake D i D1/ , koje nisu

odvojene javnim prometnim koridoro m, odreĊene ovim Detal jnim p lanom, moguće je spajanjem

objedinit i u jednu ĉest icu.

(2) Ĉestica np15 gospodarsko poslovne , p reteţi to trgovaĉke namjene (oznake K2) moţe se

cjepati na dvije ĉest ice.

(3) Na taj naĉ in fo rmirane graĊevne ĉest ice ( iz stavka 1 i 2 ovog ĉlanka) tre t iraju se u

organizacij skom smis lu kao jed ins tvene, meĊa meĊu nj ima se ukida ( iz s tavka 1) i l i spaja ( iz

stavka 2) , a površine unutar koj ih je predviĊen razvoj t locr ta planiranih g raĊevina se spajaju i l i

razdvajaju .

2.2. VELIĈINA I POVRŠINA GRAĐEVINA

Ĉlanak 19.

(1) Vel iĉ ina i površ ina graĊevina koje se mogu gradi t i unutar obuhvata Deta l jnog plana

ureĊenja ovisi o namjeni i površ ini graĊevne ĉest ice , a date su u kar tografskom pr ikaz u br . 4 –

UVJETI GRADNJE.

(2) Vel iĉ ina i površina graĊevine i skazuju se kroz:

- ukupnu (bruto) t locr tnu površinu graĊevine /P/

- ukupnu (bruto) površ inu graĊevina / BP/

- koefic i jent izgraĊenost i graĊevne ĉest ice /kig/;

- koefic i jent iskorist ivost i graĊevne ĉes t ice /kis/ ;

- maksimalno dozvoljenu vis inu graĊevina /Vmax/ ,

- maksimalno dozvoljeni broj i t ip etaţa graĊevina /Emax/,

(3) Zelene i prometne površine nisu namijenjene gradnj i graĊevina visokogradnje te se za nj ih

ne i skazuju parametr i iz stavka 2 ovog ĉlanka.

(4) Koeficijenti izgraĊenost i i i skoris t ivost i ĉes t ice obraĉunavaju se ovisno o namjeni površ ina,

prema kar tografskom prikazu br . 1 – DETALJNA NAMJENA POVRŠINA, a maksimalne

vr i jednosti navedenih koefic i jenata, kao i najviše dozvoljene vr i jednost i za visinu i e taţn ost

graĊevina, utvrĊuju se p rema sl i jedećoj tabe li :

(5) Iskaz prostornih pokazatelja za pojedinu graĊevnu ĉest icu

Oznaka građevne

čes t ice

Namjena građevne čes t i ce

Nač in grad . građ .

Ukupna površ ina građevne

čes t ice

Površ ina nami jenjena gradnj i

g rađev inska bru to

površ ina građev ina

k ig k is V max v is ina

E max broj etaža

/m 2 / P /m 2 / PB /m 2 / /m/

np 1

D

SS

2.497,00

postojeća

1750,00

postojeća

1750,00

p.0,70

post.

post.

postojeća Pr

np 2

D

SS

2.452,00

postojeća

814,00

postojeća

1628,00

p.0,33

post.

post.

postojeća Pr+1+Pk

np 3

D

SS

2.905,00

postojeća

814,00

postojeća

1628,00

p.0,28

post.

post.

postojeća Pr+1+Pk

np 4

D

SS

2.905,00

postojeća

814,00

postojeća

1628,00

p.0,28

post.

post.

postojeća Pr+1+Pk




Oznaka građevne

čes t ice

Namjena građevne čes t i ce

Nač in grad . građ .

Ukupna površ ina građevne

čes t ice

Površ ina nami jenjena gradnj i

građev inska bru to

površ ina građev ina

k ig k is V max v is ina

E max b ro j etaža

np 5

D

SS

2.116,00

postojeća

761,00

postojeća

761,00

p.0,28

post.

post.

postojeća Pr+Pk

np 6

D

MJ

11.260,00

5.630,00

13.512,00

0,50

1,2

12,00

Po+Pr+2

np 7

D

SS

834,00

333,00

1.000,80

0,50

1,2

8,00

Po+Pr+1+Pk

np 8

D1

SS

1.798,00

postojeća

710,00

postojeća

710,00

p.0,40

post.

post.

postojeća VPr+Pk

np 9

D1

SS

952,00

postojeća

411,00

postojeća

411,00

p.0,43

post.

post.

postojeća VPr+Pk

np 10

D1

SS

966,00

postojeća

438,00

postojeća

438,00

p.0,45

post.

post.

postojeća Pr+1+Pk

np 11

D4

SS

3.656,00

1.096,80

3.656,00

0,30

1,00

8,00

Po+Pr+1

np 12

D6

MJ

10.709,00

5.354,50

12.850,80

0,50

1,20

12,00

Po+Pr+2

np 13

D7

SS

720,00

postojeća

360,00

postojeća

360,00

p.0,50

post.

post.

postojeća VPr+Pk

np 14 Z1 - 11 .906 ,00 - - - - -

np 15 K2 MJ 25 .000 ,00 10 .000 ,00 25 .000 ,00 0 ,4 1 ,0 15 ,00 Po+Pr+3

np 16 IS1 SS 128 ,00 51 ,2 51 ,20 0 ,4 0 ,4 4 ,0 Pr

np 17 IS1 SS 80 ,00 32 ,00 32 ,00 0 ,4 0 ,4 4 ,0 Pr

np 18 IS1 MJ 96 ,00 38 ,40 38 ,40 0 ,4 0 ,4 4 ,0 Pr

čest ice ukupno m2 80.980,0 29.408,0 73.891,6

/m2/

19 UK 1 - 7 .678 ,00 - - - - - -

20 UK 2 - 22 .241 ,00 - - - - - -

21 PK1 - 3 .141 ,00 - - - - - -

ukupno - - 33.060,0 - - - - - -

Ĉlanak 20.

(1) Namjena graĊevne ĉest ice:

- D,D1,D4,D6,D7 - javna i druš tvena namjena ( upravna, predškolska, visoko uĉi l i šte ,

kul turna )

- K2 - gospodarsko poslovna – preteţi to trgovaĉka

- Z,Z1 - javne ze lene površ ine ( z ašt i tno zeleni lo uz uliĉne koridore, javni park )

- UK, IS - površ ine infrastrukturnih sus tava




(2) Naĉin gradnje graĊevina :

- SS slobodno stojeća graĊevina

- MJ mješovit i naĉin gradnje graĊevina

(3) - P t locr tna površina graĊevine jest ver t ikalna projekc ija svih zatvorenih i o tvorenih

dijelova graĊevine na graĊevinskoj ĉest ic i ukljuĉujuć i i krovne prepuste

(4) - PB graĊevinska bruto površina graĊevine je maksimalna bruto površ ina svih e taţa, svih

graĊevina na ĉest ic i mjerenih u raz ini podova svih d ijelova zgrade (Po, S , Pr ,K, Pk )

ukljuĉujuć i loĊe, ba lkone i terase .

(5) - kig koefici jent izgraĊenosti graĊevne ĉes t ice /odnos t locr tne p ro jekc ije graĊevine na

zemlj i š te i ukupne površ ine graĊevne ĉest ice /

(6) - kis koefic i jent iskor ist ivosti graĊevne ĉest ice /odnos ukupne (bru to) površine svih etaţa

svih graĊevina na graĊevnoj ĉes t ic i i površine graĊevne ĉest ice /

Ĉlanak 21.

(1) Visina graĊevine , u smislu ovog plana je i s tovremeno i visina vi jenca i mjer i se od konaĉno

zaravnatog i ureĊenog terena uz proĉelje graĊevine na njegovo m najniţem dijelu , do gornjeg

ruba st ropne konstrukci je zadnjeg ka ta odnosno vrha nadozida po tkrovlja , ĉ i ja visina ne moţe

bit i viša od 1,2 m.

(2) Na graĊevinama ravnog i l i sakr ivenog kosog krova , ukupna vis ina a t ike iznad vrha krovne

konstrukcije uz proĉe lje graĊevine, moţe b it i maksimalno 80,0 cm.

Ĉlanak 22.

(1) Maksimalno dozvoljena visina osnovnih graĊevina /Vmax/ odreĊena je kao visina najvišeg

vijenca osnovne graĊevine, odnosno najviše graĊevine unutar graĊevinskog kompleksa i

odreĊena je u tabelarnom pr ikazu (ĉ lanak 19 .) za svaku pojedinu graĊevnu ĉest icu .

(2) Visina vijenca pratećih graĊevina , uko liko je predviĊena mogućnost nj ihove gradnje na

ĉes t ici jednaka je kao i za osnovne graĊevine, uko liko se grade u kompleksu s osnovnom, a

ukoliko je prateća graĊevina na ĉest ic i odvojena od osnovne , ne moţe b i t i v iša od 7,0 m.

(3) Visina vijenca pomoćnih graĊevina, uko liko je predviĊena mogućnost nj ihove gradnje na

ĉes t ici jednaka je kao i za osnovne graĊevine, uko liko se grade u kompleksu s osnovnom, a

ukoliko je prateća graĊevina na ĉest ic i odvojena od osnovne , ne moţe b i t i v iša od 7,0 m.

Ĉlanak 23.

(1) Maksimalno dozvoljen broj etaţa graĊevine odreĊuje se ovisno o vis ini graĊevine te o tome

da l i se rad i o osnovnoj , pratećoj i l i pomoćnoj graĊevini na ĉest i c i .

(2) Etaţo m (E) se smatra na tkr iveni korisni prostor zgrade izmeĊu poda i s tropa, odnosno krova,

pr i ĉemu je visinska ko ta poda svih pros tor i ja is te e taţe i s ta i l i se raz l ikuje najviše ½ visine

etaţe (po luetaţe) .

(3) S obzirom na odnos prema t lu e taţe su: podru m, suteren, pr izemlje, kat(ovi ) i po tkrovlje .

(4) Maksimalna dozvoljena etaţnost (E) odreĊuje se brojem dozvoljenih etaţa , koje se u

pojedinim s luĉajevima mogu dodatno speci f ic i rat i na maksimalno dozvoljeni broj podzemnih

etaţa (podrumi) i maksimalno dozvoljen i broj nadzemnih etaţa (suteren, pr izemlje, ka tovi i

potkrovlje) , te kao pune i nepotpune e taţe.

(5) Puna e taţa (PE) je svaka etaţa i spod najviše e taţe i svaka najviša etaţa ĉi ja bruto t locr tna

površina iznosi više od 60% tlocr tne projekc ije graĊevine i l i ima nadozid u l ini j i u l iĉnog

proĉelja , pr i ĉemu se nadozidom ne smatra a t ika u funkcij i zašt i te ravnog i l i skr ivenog kosog

krova . Ukol iko se dozvoljena etaţnost definira na naĉ in da završava s punom katnom e taţom

(npr . E=P+2) iznad s tropne p loĉe najviše dozvol jene katne e taţe moguće je izves t i samo ravni

krov i l i kosi krov blagog nagiba, ĉ i j i pros tor unutar krovišta , rad i male visine, ni je moguće

kor is t i t i kao e taţu.




(6) Nepotpuna etaţa (NPE) je najviša e taţa ĉi ja bruto t locr tna površ ina iznosi manje od

60%tlocr tne projekcije graĊevine, odnosno e taţa kojoj se , rad i visine manje od 1,20 m, ne moţe

kor is t i t i v iše od 70% neto površ ine, pr i ĉemu se nepotpuna etaţa moţe oblikovati kao:

- potkrovlje bez nadozida , odnosno potkrovlje ĉ i ja je konstrukcija kroviš ta izvedena direktno

na stropnoj konstrukcij i najviše pune etaţe pr izemlja i l i kata , pr i ĉemu je vis ina nadozida na

proĉelju jednaka nul i , a prostor i spod krova (unutar krovišta) se moţe uredit i za koriš tenje,

na naĉ in da je kor isniĉki (etaţno) nedje l j iv od na jviše pu ne e taţe,

- druga e taţa potkrovlja , izvedena kao (ga ler i j ski) korisni pros tor (e taţno) nedjel j iv od

osnovne etaţe potkrovlj a , moţe se pr imijeni t i i skl juĉ ivo kod osnovnih graĊevina i uz uvjet

da je posljednja puna e taţa po tkrovlje ,

- uvuĉena katna e taţa , mo ţe se p r imij enit i i skl juĉ ivo kod osnovnih graĊevina izvedenih

sravnim krovom na najvišoj punoj etaţi i uz uvjet da je nepotpuna e taţa izvedena s ravnim

krovom,uvuĉena od uliĉnog proĉelja najmanje za 1 ,20 m, bruto površine najviše do 60 %

t locr tne projekc ije graĊevine, ukupne vis ine, mjereno od vrha s tropne konstrukcije najvišeg

dozvoljenog punog ka ta do vrha krova dodatne e taţe , najviše 3 ,5 m.

(7) Podrum (Po) je ukopani dio graĊevine ĉi j i se p rostor nalaz i i spod poda pr izemlja, odnosno

suterena.

(8) Suteren (S) je dio graĊevine ĉ i j i pros tor se nalazi ispod poda pr izemlja i ukopan je do 50 %

svoga vo lumena u konaĉno ureĊeni i zaravnat i te ren uz proĉelje graĊevine, odnosno je najmanje

s jednim svoj im proĉe ljem izvan te rena.

(9) Prizemlje (P) je dio graĊevine ĉ i j i se pro stor na laz i neposredno na površini , odnosno najviše

1 ,5 m iznad konaĉno ureĊenog i zaravnatog terena mjereno na na jniţoj toĉki uz p roĉe lje

graĊevine i l i ĉ i j i se pros tor na laz i iznad podruma i / i l i suterena ( i spod poda kata i l i krova) .

(10) Kat (K) je d io graĊev ine ĉi j i se pros tor na laz i izmeĊu dva poda iznad pr izemlja.

(11) Potkrovlje (Pk) je dio graĊevine ĉ i j i se prostor na laz i iznad zadnjeg kata i neposredno i spod

kosog i l i zaob ljenog krova.

(12) U potkrovlju se pros tor moţe organiz ira t i samo u jednoj etaţi ( raz ini ) , osim kod krovova

velikih volumena gdje j e drugu e taţu po tkrovlja moguće formira t i samo kao galer i j ski prostor .

Ĉlanak 24.

(1) Maksimalno dozvoljen broj etaţa osnovne graĊevine odreĊena je u tabe larnom prikazu

(ĉlanak 19.) za svaku po jedinu graĊevnu ĉes t icu .

2.3. NAMJENA GRAĐEVINA

Ĉlanak 25.

(1) GraĊevinom osnovne namjene smatra se graĊevina ĉ i ja namjena je odreĊena pre teţi tošću

namjene graĊevne ĉes t ice, prema kar tografskom prikazu br . 1 . – “Deta ljna namjena površ ina“ i

def inici jom osnovne graĊe vine iz ĉlanaka 6. - 12. ovih odredbi.

(2) Pratećom, graĊevinom smatra se graĊevina ĉ i ja namjena je odreĊena vrstom dozvoljenih

pratećih dje latnosti na ĉes t ic i , prema ĉlancima 6 . - 12 . ovih odredbi .

(3) Pomoćne graĊevine su servisne graĊevine i ureĊaj i , odreĊeni prema osnovnoj namjeni

pojedine ĉes t ice i def ini rane su u ĉ lanc ima 6. - 12. ovih odredbi.

(4) Površina pra teć ih i po moćnih graĊevina na graĊevnim ĉest icama nije l imi t irana u odnosu na

površinu graĊevine osnovne namjene.




Ĉlanak 26.

(1) Na podruĉju na mjene Javna i druš tvena namjena (D) na graĊevnoj ĉes t ic i np1 planirana je

rekonstrukcija postojeće graĊevine pr imarno za jahaonu -manjeţ, pošto je r i jeĉ o graĊevini koja

je ostala intaktna u svojoj funkcij .

(2) Na podruĉju namjene Javna i druš tvena namjena (D) na graĊevnoj ĉes t ic i np2 planirana je

rekonstrukcija postojeće graĊevine ( I smještajna zgrada vojnika ) za potrebe Tehnološko

inovacij skog centra.


rekonstrukcija postojeće graĊevine (II smješ ta jna zgrada vojnika ) za potrebe Tehnološko

inovacij skog centra.


rekonstrukcija postojeće graĊevine (III smještajna zgrada vojnika ) z a potrebe daljnjeg

razvoja tehnološke i obrazovne infrastrukture .


rekonstrukcija postojeće graĊevine (mehaniĉarska radiona - konjušnica ) za potrebe

Tehnološkog parka – ugost i tel j ski pros tor ( restoran , cafe ) sa prostor ima za ţel jezniĉku

postaju ( ĉekaonica) i vanjskim trgom tehnološkog parka.


rekonstrukcija postojećih graĊevina ( skladišta - konjušnice ) i l i izgradnja novih graĊevina, za

potrebe tehnološke infras trukture. Za tu je ĉes t icu obavezan arhitektonski na tjeĉaj za idejno

r ješenje rekonstrukcije i l i nove gradnje.

(7) Na podruĉju namjene Javna i druš tvena namjena (D) na gra Ċevnoj ĉes t ic i np7 planirana je

gradnja nove graĊevine za neku od društvenih namjena ( škola s tranih jezika , s rednja muziĉka

škola, studentski do m ) .

(8) Na podruĉju namjene Javna i društvena namjena -upravna (D1) na graĊevnoj ĉes t ic i np8

planirana je rekonst rukcija postojeće graĊevine za potrebe regionalne samouprave MeĊimurske

ţupanije .


planirana je rekonstrukcija postojeće graĊevine za potrebe regionalne samouprave MeĊim urske

ţupanije – Zavod za urbanizam.


planirana je rekonstrukcija postojeće graĊevine za potrebe regionalne samouprave MeĊimurske

ţupanije .

(11) Na podruĉju namjene Javna i druš tvena namjena - predškolska us tanova (D4) na graĊevnoj

ĉes t ici np11 planirana je gradnja nove graĊevine djeĉj i vr t ić i jas l ice.

(12) Na podruĉju namjene Javna i društvena namjena – visoko uĉi l i šte (D6) na graĊevnoj ĉest ic i

np12 p lanirana je gradnja nov ih graĊevina za potrebe MeĊimurskog ve leuĉ il iš ta sa

dvodijelnom sportskom dvorano m, studentskim domom sa pra teć im sadrţaj ima ( restoran ) .

(13) Na podruĉju namjene Javna i društvena namjena – kul tura (D7) na graĊevnoj ĉest ici np14

planirana je rekonstrukcija postojeće graĊevine ( zgrada komande ) za potrebe kul turne

namjene sa pra tećim sadrţajem (knj iţnice i ĉ i taonice, info centar , cafe) .

Ĉlanak 27.

(1) Na svim graĊevnim ĉes t icama unutar obuhvata ovog plana dozvoljeno je planira t i gradnju

prometnih, energe tskih, servisnih i infrastrukturnih objekata i ureĊaja neophodnih za

funkcioniranje graĊevina osnovne namjene .

(2) Objekte i ureĊaje iz s tavka 1. ovoga ĉlanka pot rebno je gradi t i kao podzemne.

(3) Izuze tno od odredbe stavka 2. ovoga ĉ lanka ako je ovim p lanom predviĊena izgradnja

nadzemnih objekta i ureĊaja, dozvoljeno ih je grad it i i skl juĉ ivo u sklopu graĊevine osnovne

namjene.




2.4. SMJEŠTAJ GRAĐEVINA NA GRAĐEVNOJ ĈESTICI

Ĉlanak 28.

(1) Smještaj graĊevina na novoplaniranim graĊevnim ĉes t icama odreĊen je kar tografskim

prikazom br . 4 – UVJETI GRADNJE.

(2) Tim pr ikazom je za svaku od novoplaniranih graĊevnih ĉes t ica odreĊena površina unutar

koje se mogu grad it i i l i rekonstruirat i graĊevine i udaljenost te površ ine od l ini je regulacije i

ostal ih granica graĊevne ĉest ice.

(3) Linija regulac ije u smislu ovog Detal jnog p lana je l in i ja koja odreĊuje granicu graĊevne

ĉes t ice prema ĉest ici javne prometne površine.

(4) Izvan grad ivog dije la graĊevne ĉest ice ni je dozvoljena nikakva gradnja ni rekonstrukcija .

(5) Izuze tno od odredbe s tavka 2. ovoga ĉ lanka, izvan nadzemnog grad ivog dije la graĊevne

ĉes t ice dozvoljena je gradnja potpornih zidova, terasa u pr izemlju, predvr tova, s tepenica

poloţenih po terenu, nadstrešnica, pergola i s l iĉnih lakih konstrukcija te objeka ta i ureĊaja

komunalne infras trukture .

Udaljenost graĊevina od regulaci jskog pravca

Ĉlanak 29.

(1) Za graĊevne ĉest ice , osim površine unutar ko je se mogu gradi t i graĊevine odreĊen je i

obvezni graĊevinski pravac i njegova udaljenost od regulacij skog pravca .

(2) Obavezni graĊevinski pravac je u smis lu ovog Deta l jnog p lana pravac, koj i odreĊuje obvezu

gradnje graĊevine, d i jela graĊevine i l i jedne graĊevine unutar graĊevne cjel ine na tom pravcu.

(3) Na graĊevinsko m pravcu nije dozvoljeno grad it i pomoćne graĊevine, iznimno garaţe gdje je

to graf iĉkim dije lom Plana predviĊeno.

Udaljenost graĊevina od ruba graĊevne ĉest ice i meĊusobna udaljenost graĊevina

Ĉlanak 30.

(1) MeĊusobna udaljenost graĊevina treba bi t i usklaĊena s propisima za zaš t i tu od elementarnih

nepogoda, zaš t i tu na radu i zaš t i tu od poţar a na naĉin da se osigura:

- sigurnost od zatrpavanja prolaza dije lovima graĊevina u s luĉaju urušavanja graĊevina;

- dostupnost va trogasnog vozila do svih graĊevina na graĊevnoj ĉes t ici i

- sigurnost od prenošenja poţara s jedne graĊevine na drugu – izvedbom protupoţarnih

bari jera.

(2) MeĊusobna udaljenost graĊevina, uko liko nisu graĊene u kompleksu, mora bi t i minimalno

jednaka ½ visine vijenca osnovnog korpusa više graĊevine, al i ne moţe bit i manja od š ir ine

vatrogasnog kor idora .

(3) Vatrogasni kor idor odreĊuje se sa 6 ,0 m, a iznimno moţe b it i i uţ i , uko liko je to u posebnim

uvjet ima za projektiranje i gradnju utvrdi lo nad leţno upravno t i je lo za zaš t i tu od poţara.




2.5. OBLIKOVANJE GRAĐEVINA

Ĉlanak 31.

(1) Naĉin obl ikovanja graĊevina treba se zasniva ti na suvrem enoj industr i j i graĊevnog

mater i jala i tehnologij i gradnje te uz pošt ivanje ambijentalnih znaĉajki okolnog prostora .

(2) Obradu proĉe lja i os ta l ih površina graĊevine potrebno je izvest i kva li te tnim i suvremenim

mater i jal ima.

(3) GraĊevina moţe b it i oblikovana i kao arhitektonski kompleks od nekoliko graĊevina

smještenih na i s toj graĊevnoj ĉes t ic i , meĊusobno povezanih o tvorenim i l i zatvorenim

komunikac ij skim prostor ima.

(4) Ne dozvoljava se nekr i t iĉno pres l ikavanje i l i kor ištenje s tranih i l i povijesnih st i l skih

obil jeţja u ob likovanju proĉelja .

Ĉlanak 33.

(1) Na uliĉnim proĉelj ima graĊevina nije dozvoljeno konzolno postavljanje ureĊaja za

kl imatizac iju , vent i lac i ju i s l iĉno, već je i ste potrebno uklop it i u posto jeće otvore i l i postavit i

na manje i s taknutom mjestu.

(2) Instalacije termotehniĉkih sustava graĊevina pot rebno je postavljat i u potkrovlje i l i na krov

graĊevine.

(3) Na proĉelju graĊevine ne dozvoljava se postava antenskih sus tava i l i drugih s l iĉnih ureĊaja.

Ĉlanak 34.

(1) Visina e taţe poslovnog i drugog javnog prostora ne smije pre laz i t i 4 ,0 m, os im kod ulaznih

foayera, dvorana, hal lova i sl iĉnih prostora ĉ i ja funkcija zahtjeva veću vis inu prostora.

(2) Pril ikom oblikovanja graĊevina posebnu paţnju treba posveti t i povezivanju graĊevine s

okolnim terenom i javnim zelenim i pješa ĉkim površinama te ih projekt ira t i tako da imaju

prozirna i prolazna pr izemlja, kako bi se omogućilo nesmetano kre tanje kroz pros tor u svim

smjerovima.

Ĉlanak 35.

(1) Krovovi se, u skladu s funkcijom graĊevine, mogu obl ikovati kao kosi , ravni , baĉvast i i l i

kompleksni , bez krovnih kućica (ver t ika lnih krovnih otvora u razini ul iĉnog proĉelja i l i iza

razine proĉe lja) prema uliĉnom proĉe lju .

(2) Krovne p lohe graĊevina ne mogu b it i većeg nagiba od 40°.Za pokrov krova ne dozvoljava se

uporaba kupa kanal ica, medi teran cr i jepa, pokrova od bitumenske š indre i s l iĉnih

prefabriciranih p loĉa .




2.6. UREĐENJE GRAĐEVNIH ĈESTICA

Osnovni uvjet i ureĊenja graĊevnih ĉest ica

Ĉlanak 36.

(1) Gradi t i se moţe samo na ureĊenim graĊevnim ĉest icama.

(2) UreĊenje graĊevne ĉes t ice obuhvaća fo rmiranje graĊevne ĉes t ice na osnovu parcelac ij skog

elaborata , sukladno ovom Deta ljnom planu, te opremanje graĊevne ĉest ice komunalnom

infrastrukturom u minimalnom opsegu makadamski izvedene pr istupne ceste i os iguranja

mogućnosti spajanja na javnu e lektroo pskrbu.

Ĉlanak 37.

(1) Ovaj Deta l jni plan kao konaĉnu predviĊa, opremljenost podruĉja asfal t i ranim prometnicama,

bicikl i s t iĉkim i pješaĉkim s tazama, mogućnost pr ikl juĉenja na mreţu vodoopskrbe,

plinoopskrbe, odvodnje otpadnih voda, e lektroopskrbe, te lekomuni kacija , javne rasvjete te

ureĊenje ze lenih pojasa unutar kor idora ul ice.

Ĉlanak 38.

(1) Naĉin, odnosno mjes to pr ikl juĉenja graĊevnih ĉest ica na prometnu, komunalnu i

te lekomunikacij sku infras trukturnu mreţu pr ikazan je na grafiĉkom prikazu br . 4 – UVJETI

GRADNJE. Mjesto pr ikl juĉenja treba shvati t i kao naĉelno i pr ibl iţno te se moţe pr i lagodit i

potrebi korisnika.

Ĉlanak 39.

(1) Svaka graĊevna ĉes t ica treba imati najmanje jedan neposredan pr is tup na javnu prometnu

površinu.

(2) Ukol iko je formirana samo jedna od viš e Deta l jnim plano m predviĊenih ulica, na koje se

planira pr ikl juĉak graĊevne ĉest ice, pr ikl juĉak t reba ostvar i t i s postojeće ulice.

Kolni pri laz

Ĉlanak 40.

(1) Svaka graĊevna ĉes t ica mora imat i os iguran interventni ko lni pr i laz javnoj prometnoj

površini u ši r ini od 5,0 m.

(2) Interventnim kolnim pr istupom, u smis lu ove odluke, smatra se i javna pješaĉka površ ina

ako udovoljava tehniĉkim karakter i s t ikama interventnog i servisnog ko lnog pr i laza.

(3) Kolni ulaz treba izves t i na mjes tu oznaĉeno m u kar tografskom pr ikaz u br . 4 , a po posebno

obrazloţenoj i opravdanoj potrebi moţe se izves t i i na drugom mjestu, s t ime da se izbjegavaju

nepregledna i nesigurna mjesta .

(4) Ne dopušta se izgradnja potpornih zidova i ograda ko lnog pr i laza te sadnja gustog rasl inja

koj i b i ometa li normalnu vidlj ivost i s igurnost sudionika u prometu.




Uvjet i gradnje i ureĊenje površina parkira li šta

Ĉlanak 41.

(1) Minimalni broj parkira l i šnih mjes ta po pojed ino j graĊevnoj ĉes t ici u tvrĊuje se prema s l i jedećoj

tabe li :

namjena graĊ evine

bro j parki r a l i šn ih i l i garaţn ih

mjest a za pos je t i te l je

prosjeĉna vr i j ednost po 1000m2

kor i snog pro stora /

bro j parki r a l i šn ih i l i garaţn ih

mjest a i l i odreĊ ivanje po :

s tan aru

zapos len ima

t rgo vin e , ban ke, us lu ge 40 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

d rug i poslo vni sad rţaj i 20 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

ugost i te l j s tvo 50 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

vi šen amjenske d voran e 0 ,2 /1 gled at el j 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

škole , veleu ĉi l i š t e i vr t ić 5 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

ured i d ruš tvene i j avn e namjen e 20 0 ,5 /1 zaposl en i po smjen i

(2) Potreban broj parkira l i šnih mjes ta dobiva se zbrajanjem vr i jednosti iz obje kolone.

(3) Izuze tno od s tavka 1 . ovog ĉ lanka , za trgovaĉke sadrţaje neto korisne površine 2 .000,00m2 i

veće, na ne to površinu t rgovine iznad 2.000,00 m2, broj min. po trebnih parkira l i šnih mjesta je

20, a na neto površ inu trgovine iznad 5 .000,00m2 broj min. potrebnih parkiral i šnih mjes ta je 5 .

(4) Minimalni broj parkira l i šnih mjesta po pojedinoj graĊevnoj ĉes t ic i za urede, usluge ,

t rgovine i ugost i tel j s tvo , za graĊe vine koje sadrţe više sadrţajnih jed inica ( loka li) , manj ih od

100,0 m2 korisne površ ine, utvrĊuje se prema broju jedinica unutar graĊevine na naĉin da svaka

sadrţajna jedinica treba imat i osigurano 1 parkiral i šno i l i garaţno mjesto na graĊevnoj ĉes t ici .

Ĉ lanak 42.

(1) Parkiral i šni pros tor za vlast i te potrebe pot rebno je izvest i na vlas t i toj graĊevnoj ĉest ic i .

(2) Izuze tno od stavka 1. ovog ĉlanka na ĉes t icama javne i društvene namjene sa postojećom

izgradnjom, nije moguće os igura ti ukupan broj parkira l i šnih mjes ta na ĉes t icama / np1,np2 ,npr ,

np4,np5,np7 ,np8,np9,np10 i np13/ p rema tabe li iz stavka 1. ovog ĉ lanka, nedostajući broj

parkira l i šnih mjes ta iskljuĉ ivo za osobna vozila , osiguran je detal jnim planom prema

kar tografskom pr ikazu br . 2a na površ ini javnog parki ra l i šta unutar ul iĉnog kor idora /oznaka

UK2/.

(3) Unutar p rofi la ces tovnog kor idora UK2 p lanirana je gradnja i ureĊenje 500 parkiral i šnih

mjesta na o tvorenom parki ral i štu.

(4) Parkiral i šne potrebe za planirane graĊevine, društvena i javna namjena – Inovacij ski centar

Dnp1 i sve leuĉ il i šta – visoko uĉi l i šte D6np12 kampusa potrebno je r i ješi t i gradnjom podzemnih

garaţa na graĊevnoj ĉest i np6 i np12.

(5) Parkiral i šne po trebe novoplaniranih graĊevina poslovne namjene – pre teţ ito trgovaĉke, na

graĊevnoj ĉes t ici oznake np15 potrebno je r i ješ i t i u sklopu podzemnih garaţa i l i na graĊevnoj

ĉes t ici .

Ĉlanak 43.

(1) Od ukupnog broja parki ral i šnih mjes ta na javnim parkiral iš t ima, najmanje 5% mora b it i

osigurano za vozi la osoba s teškoćama u kretanju, pravi lno rasporeĊenih.

(2) javna park i ra l i šta potrebno je projekt ira t i na naĉin da se na svakih 3 parkiral i šna mjes ta zasadi

jedno drvo.




Obaveza ureĊenja zelenih površina na graĊevnim ĉest ica ma

Ĉlanak 44.

(1) U zelene površ ine iz stavka 1. ovog ĉlanka ne ubrajaju se ozelenjene i za travnjene

parkira l i šne površ ine.

(2) Površinu graĊevne ĉest ice potrebno je ured it i sadnjom visokog i niskog zelenila .

(3) Svaka graĊevna ĉest ica druš tvene i javne namjene /oznaka D/ i poslovne -pre teţ ito

trgovaĉke namjene /oznaka K2/, t reba imat i minimalno 20% površine gr aĊevne ĉes t ice ureĊeno

kao ze lene površ ine.

(4) Najmanja dozvoljena ozelenjena površ ina graĊevne ĉest ice razumijeva površinu pr irodnog

terena, te i s tu ne ĉine ze leni krovovi, parkiral iš ta izvedena kao zelena, ţardinjere i s l iĉno .

(5) Pril ikom izrade projektne dok umentac ije za gradnju graĊevina unutar obuhvata ovoga p lana

potrebno je izrad it i projekt ureĊenja okol iša.

(6) Teren i odvodnju oborinskih voda oko graĊevine treba uredi t i na naĉ in da se onemogući

ot jecanje vode na štetu susjednog zemlj i šta , odnosno graĊevine.

Gradnja ograda

Ĉlanak 45.

(1) Unutar obuhvata ovoga plana nije dozvoljeno ograĊivanje graĊevnih ĉes t ica.

(2) Izuze tno od odredbe s tavka 1. ovoga ĉlanka, graĊevina predškolske ustanove p lanirane za

gradnju na graĊevnoj ĉest ic i oznake D4 -np11, dozvoljeno je og rad it i .

(3) TakoĊer se zadrţava postojeća sjeverna ograda vojarne uz l ini ju regulac ije ul ice J . Bana

Jelaĉ ića u svom izvornom obliku i mater i jal ima. Podnoţje i s tupovi od neoţbukane opeke, a

transparentni dio od kovanog ţe ljeza. Na mjest ima ulaza po trebno je r ekonstruirat i ogradu na

naĉin da se naprave vrata od kovanog ţeljeza i s te t ipo logije kao povijesna ograda.

(4) Iznimno ograda se moţe izvest i u di je lu gospodarskog dvor iš ta i l i servisnim d ijelovima

graĊevnih ĉest ica .

(5) Nova ograda ĉes t ica se moţe obl ikovati n a naĉ in da joj puno podnoţje (parapet) ni je više od

50,0 cm, dok iznad toga ograda treba b it i izvedena kao prozraĉna ograda i l i ze lena ţ ivica, a

njena ukupna vis ina moţe iznosit i 1 ,20 m.

(6) Nove ograde, oko gospodarskih dvorišta na ĉes t icama poslovne, preteţ i to trgovaĉke

namjene, t rebaju se izvodit i kao prozraĉne, meta lne ograde, vis ine do na jviše 1 ,8 m.

(7) Ograda oko igrala djeĉjeg igra l i šta moţe se izves t i kao drvena ograda vis ine do 80,0 cm.

(8) Zabranjuje se postavljanje na ogradu oštr ih završetaka, bodlj ikave ţ ice i drugog što b i

moglo ugroz it i l j udski ţ ivo t .

(9) Ulazna vrata na uliĉnoj ograd i moraju se otvarat i s unutrašnje s trane (na ĉest icu) , tako da ne

ugroţavaju promet na javnoj površini .




3. NAĈIN OPREMANJA ZEMLJIŠTA PROMETNOM, ULIĈNOM, KOMUNALNOM

I TELEKOMUNIKACIJSKOM INFRASTRUKTURNOM MREŢOM

3.1. UVJETI GRADNJE, REKONSTRUKCIJE I OPREMANJA CESTOVNE I ULIĈNE MREŢE

Ĉlanak 46.

(1) Uvjeti gradnje, rekonst rukcije ul iĉne mreţe i karakter i st iĉni popreĉni prof i l i pr ikazani su na

kar tografskom pr ikazu br . 2a – PLAN PROMETA . Sve graĊevne ĉest ice imaju direktan pr is tup

na javne površine .

(2) Uliĉna mreţa obuhvata Detal jnog plana sastoj i se od novoplaniranih uliĉnih kor idora UK1,

UK2 i p ješaĉko b ic ikl is t iĉkog koridora PK1 uz prugu.

(3) Radijus zakrivl jenosti kolnih rubnika, ka o i same zavoje u zoni treba izvest i na naĉin da je

moguć promet svih vrs ta vozila .

Uliĉni koridori

Ĉlanak 47.

(1) UK1 – Uliĉni koridor (PRESJEK A) po trebno je izvest i u ši r ini 16,5m. Koridor se sastoj i od:

- kolnik ši r ine 6 ,0 m,

- pješaĉko -bic ikl is t iĉka staza šir ine 2 ,5m obostrano

- zeleni pojas šir ine 3 ,0 m s jedne s trane i 2 ,5 m s druge s trane.

(2) UK2 – Uliĉni koridor (PRESJEK B,E) po trebno je izvest i u š ir ini 18,5 –20,0 m. Kor idor se

sastoj i od:


- obostrano zeleni pojas 2 ,5m - 6 .0m

- obostrano, pješaĉko -bic ikl i st iĉka s taza šir ine 2 ,0 m

(3) UK2 – Uliĉni kor idor (PRESJEK C,D) potrebno je izves t i u š ir ini 21,0 m. Kor idor se sas toj i

od:


- obostrano okomito parki ranje 5 ,5m

- obostrano, pješaĉko -bic ikl i st iĉka s taza šir ine 2 ,0 m

(4) Unutar ul iĉnih koridora predviĊena je sva pot rebna mreţa komunalne infras trukture.

Ĉlanak 48.

(1) Spoj planirane ces te (UK1) na ŢC -2018 i L-20023 potrebno je projekti rat i prema Pravi lniku

o uvje t ima za projekti ranje i izgradnju pr ikl juĉka i pr i laza na javnu ces t u i prema normi

HRN U.C4.050, za i s te zatraţi t i Posebne uvje te graĊenja od Ţupanijske uprave za ces te

MeĊimurske ţupanije .

(2) Voda se s nerazvrs tanih cesta i ko lnih pr i laza ne smije iz l i jeva ti na kolnik ţupanijske i

lokalne ces te .

(3) Spoj prometnica je po trebno prometno oznaĉi t i prema Pravi lniku o prometnim znakovima,

signal izacij i i opremi cesta .




Ĉlanak 49.

(1) Sve prometne površine potrebno je obradit i suvremenom kolniĉkom obradom (asfal t , beton,

ploĉe) odvajanjem kolnika od pješaĉkih i b icikl i st iĉkih staza. Od vajanje se moţe izvrš i t i

uzdignut im rubnikom i s igurnosnim zelenim pojasom.

(2) Potrebno je os igura ti spreĉavanje arhi tektonsko -urbanist iĉkih bar i jera na svim pješaĉkim i

bicikl i s t iĉkim prelascima te tako omogućit i s lobodno kretanje osoba s inva lid i te tom i dru gih

osoba s ko licima.

Ĉlanak 50.

(1) Presjekom kroz prometnice u kar tografsko m prikazu br . 2a – PLAN PROMETA dan je pr ikaz

pozic i ja ze lenih površina u koridoru cestovnih prometnica.

(2) Za ze lene površ ine unutar ul iĉnog koridora i javnih ze lenih površ ina uz uli ĉni kor idor treba

pr i l ikom izrade glavnog projekta da ti pr ikaz hort ikulturnog r ješenja.

Trgovi i druge veće pješaĉke površine

Ĉlanak 51.

(1) Na graĊevnim ĉes t icama oznake np1, np2, np3, np4, np5 i np14 planirana je gradnja i

ureĊenje pješaĉkih površina.

(2) Na graĊevnoj ĉes t ici np5 i np6 p lani rana je gradnja trga tehnološkog i uĉi l i šnog parka -

kampusa

(3) U sklopu trgova i p ješaĉkih površina dozvoljeno je ureĊenje par tera i o tvorenih površina te

postava pozornica - amfiteatar , fontana, pavi l jona i drugih e lemenata u rbane i l ikovne

opreme – skulptura , rasvjete .

3.2. UVJETI GRADNJE, REKONSTRUKCIJE I OPREMANJA KOMUNALNE

INFRASTRUKTURNE MREŢE I VODOVA UNUTAR PROMETNIH I DRUGIH

JAVNIH POVRŠINA I NAĈIN PRIKLJUĈIVANJA KUĆNIH INSTALACIJA

Ĉlanak 52.

(1) Sve mreţe ko munalne infras trukture potrebno je projekt ira t i i izves t i na naĉ in da se

nj ihovom upotrebom i izvedbom pojedinaĉnih pr ikl juĉaka što manje oštećuju javne površ ine

kolnika, pješaĉkih i b ic ikl i st iĉkih s taza i zasaĊenog ras l inja .

(2) Glavne projekte mreţa infras trukture potrebno je iz radi t i za cjelovi to podruĉje zone

obuhvata DPU-a , u koj ima je moguće def inira t i fazno izvoĊenje pojedinih dionica.

(3) Za izvedenu l ini j sku infras trukturu, ĉ i je trase se di je lom i l i u ci je los t i ne poklapaju s

ul iĉnim koridor ima, ukoliko nije pr edviĊeno izmještanje vodova u kor idore ul ica, i l i per iodu do

predviĊenog izmješ tanja, potrebno je utvrd it i s luţnost prolaza za moguće odrţavanje i / i l i

rekonstrukciju infrast rukture unutar ĉest ica druge namjene.




3.2.1. UVJETI GRADNJE, REKONSTRUKCIJE I O PREMANJA

TELEKOMUNIKACIJSKE MREŢE

Mreţa f iksne telefonije

Ĉlanak 53.

(1) Rješenje telekomunikacij ske mreţe za prostor Deta l jnog p lana pr ikazano je na

kar tografskom prikazu br . 2b – ELEKROOPSKRBA, JAVNA RASVJETA I

TELEKOMUNIKACIJSKA MREŢA.

(2) Projektom te lekomunikacij ske mreţe pros tora Detal jnog plana treba odredi t i kako će se

dovesti po trebna telekomunikac ij ska infrastruktura do zone te kako će se izvrši t i razvod po

samoj zoni . Ovisno o s tvarnim potrebama kor isnika navedene zone treba odred it i broj i vrstu

p last iĉnih c i jevi i kabelskih zdenaca DTK te odgovarajuće kapacitete teleko munikacij skih

kabela koj i su u nj ih naknadno uvlaĉe.

Ĉlanak 54.

(1) Teleko munikacij sku mreţu u zoni treba projekt ira t i i izvest i u skladu s Pravi lnikom o

tehniĉkim uvje t ima gradnje i u porabe teleko munikac ij ske infras trukture prema ostal im posebnim

propis ima, uvjet ima davate l ja te lekomunikacij skih us luga i pravil ima s truke .

Ĉlanak 55.

(1) Mreţe fiksne tele fonije potrebno je polaga ti unutar podzemne kanal izac ije izvedene za

navedenu namjenu .

(2) Trasa postojeće f iksne telekomunikacij ske kanal izacije pr ikazana je na kar tografskom

prikazu br . 2b – MREŢA TELEKOMUNIKACIJE, a poloţaj vodova da t je pr ikazom

karakter i st iĉnih popreĉnih profi la ul ica.

(3) U novoplaniranoj ul ici UK1 predviĊa se obostrana iz vedba podzemne te le fonske

kanal izacije , dok se u novoplaniranim koridorma UK2 predviĊa jednost rana izvedba podzemne

te le fonske kanal izacije .

Ĉlanak 56.

(1) Teleko munikacij sku kanalizac iju za postavu TK mreţe treba projekt i rat i prema posebnim

propis ima i prav i l ima s t ruke te na naĉin da se i s ta kanal izacija moţe kor is t i t i za voĊenje vodova

više opera tera.

(2) Obziro m na razvoj novih usluga , unutar javnih zelenih površ ina u kor idorima ulica i l i na

pojedinaĉnim graĊevnim ĉest icama, moguće je p redvidjet i :

- izuzetno – gradnju veće graĊevine za smještaj TK opreme,

- gradnju manje graĊevine (TK s tanice) za loc iranje TK opreme,

- postavu samostojećeg kabine ta na površ ini okvirnih dimenzija 2 m x 1 m. Kabinet je

pretpostavljene vis ine 1 ,5 m, na svakih cca. 500,0 m duţine a potrebno ga je postavi t i da ne

smeta prometu.

(3) Na prostoru predmetnog Detal jnog plana zabranjuje se postava s lobodno stojećih antenskih

stupova za mobi lnu komnikac iju.




Telefonski prikl juĉc i

Ĉlanak 57.

(1) Na svaku graĊevinu potrebno je ugradi t i izv odni telekomunikacij ski ormarić .

(2) Izvodne ormar iće potrebno je c i jevima spoj i t i na kabinet kabelske kanalizac ije . Unutarnj i

kutni razvod se projekt ira u sklopu zasebnih glavnih projekta pojedinih objekata prema

posebnim prop is ima.

(3) T ip, lokacija postave i naĉin pr ikl juĉenja pr ikl juĉne te le fonske kut i je na TK mreţu t reba

odredit i prema t ipizac ij i v lasnika TK kanalizac ije , danoj prethodnim uvjet ima, al i na naĉin da

zauzimanje javne površine okno m ne onemogući prolaz drugim mreţama komunalne

infrastrukture.

3.2.2. PLAN KOMUNALNE INFRASTRUKTURE – MREŢA ELEKTROOPSKRBE I

JAVNE RASVJETE

Ĉlanak 58.

(3) Rješenje mreţe e lektroopskrbe i javne rasvje te za prostor Deta l jnog p lana pr ikazano je na

kar tografskom prikazu br . 2b – ELEKROOPSKRBA, JAVNA RASVJETA I

TELEKOMUNIKACIJSKA MREŢA.

(1) Opskrbu elektr iĉnom energijom i javnu rasvjetu treba projektira t i i izves t i prema posebnim

propis ima, suglasnost i d is tr ibutera i pravi l ima st ruke .

(2) Unutar podruĉja obuhvata Detal jnog plana predviĊena je izgradnja tr i t rafos tanice.

(3) Navedene tra fostanice potrebno je srednjenaponskim podzemnim vodo m povezat i s

najbl iţ im, odnosno odgovarajućim, tra fos tanicama u gradu.

(4) Većim potencijalnim korisnic ima elektr iĉne energije , moţe se, ovisno o pojedinaĉnim

potrebama i na temelju posebnih uvjeta dist r ibutera, odred it i izvedba vlast i tog izvora na zato

izdvojenoj graĊevnoj ĉest ic i koj i se povezuje srednjenaponskim podzemnim vodom na najbl iţu

t ra fostanicu.

Ĉlanak 59.

(1) Projektna dokumentac ija s opisom i dispozic i jom svih potrebnih elemenata el . instalaci je i

opreme te sa svim proraĉunima izradi t će se posebno za svaku jedinicu mreţe :

- projekt t ra fostanice sa SN prikl juĉnim vodo m i rasp leto m NN mreţe koj i se odnosi na napajanje

jedinica javne i druš tvene namjene i poslovne namjene;

- projekt javne rasvjete s vrsto m i pozic i jom s tupova i svjet i l j ki i ostal im potrebnim e lement ima

za rasvjetu p rometnica, ul ica i p ješaĉkih s taza, a sve ovisno o vaţećim uvjet ima.

(2) Na svim pri je laz ima podzemnih energetskih kabela i spod prometnica obavezno treba

predvidjet i zašt i tne plast iĉne c i jevi PVC promjera Ø=110,0 mm. Broj zašt i tnih c i jevi će se

odredit i u projektnoj dokumentacij i za svaki sluĉaj posebno .

(3) Sve radove na e lekt ro -dijelu u zoni zahvata po trebno je projekt ira t i i izvest i prema

posebnim uvjet ima i suglasnostima o vlaštenog dis tr ibutera i pravi l ima struke te uz suglasnost i

ostal ih ĉ imbenika koj i sudjeluju svoj im ins ta lac i jama na tom podruĉju.




Ĉlanak 60.

(1) Niskonaponski podzemni pr ikl juĉak s formiranjem mjernog mjesta za pojedinu graĊevinu

izvodi se prema pravil ima i t ip izacij i HEP -a ODS DP ' 'Elektre ' ' Ĉakovec.

(2) Za po trebe razvoda moguće je u zelenom pojasu ispred graĊevnih ĉes t ica (parkira l i š ta) na

naĉin da ne smetaju prometu, loc ira t i razvodne i pr ikl juĉno mjerne ormare, u svrhu

elektroopskrbe većeg broja graĊevni h ĉest ica i l i javne rasvjete .

Ĉlanak 61.

(1) Javna rasvjeta na prostoru Deta l jnog p lana izvodi se unutar javnih ze lenih površina

podzemnom kabelskom instalaci jom pr ikl juĉenom na blok JR u novoj TS.

(2) Stupovi se izvode meta lni , sa svjet i l jkama (s i jal ice NaVT), a snaga si jal ice će se odredi t i

izvedbenim projektom.

(3) Visinu stupova treba def inirat i projektnom dokumentacijom, ovisno o odgovarajućim

proraĉunima rasvije t l jenost i . U izvedbenom projektu proraĉun treba izvrši t i za ka tegor i ju

gradske prometnice. Preporuĉ ena vis ina s tupova javne rasvje te je h=4,5 - 6 ,0 m, a raspored

stupova jednostran.

3.2.3. OPSKRBA PLINOM

Ĉlanak 62.

(1) Rješenje opskrbe pl inom na pros toru Detal jnog plana pr ikazano je na kar tografskom prikazu

br . 2d - MREŢA CIJEVNOG TRANSPORTA PLINA.

Ĉlanak 63.

(1) Plinska mreţa mora b it i projekt irana i izgraĊena na temelju vaţeć ih normi , odredbi loka lnog

dis tr ibutera te pravila s t ruke za izvoĊenje predmetnih instalaci ja .

(2) Izvedba p linovoda predviĊena je iz pol iet i lenskih ci jevi , u kval i tet i PE 100. Cijevi moraju

odgovarat i normama EN 1555 -2, ISO 4437 i DIN 8074. Moraju bit i predviĊene za maksimalni

radni t lak od 10 bara, za srednje t laĉni p l inovod , odnos dimenzija je SDR 11 , a za niskotlaĉni

SDR 17,6 i maksimalni t lak 6 bara.

(3) Ukol iko posebnim propisom nije odreĊena manja vr i jednost , najmanja meĊusobna udaljenost

ukopanog pl inovoda od drugih ukopanih ins talaci ja utvrĊuje se prema s l i jedećoj tabel i :

Mini ma lni ho r i zo nta ln i i ve r t i ka l n i ra z ma k i z meĊu p l i no vo da i o s ta l ih ins ta la c i ja in f ra s tru kt ure

min ima ln i raz mac i h or i zon t a ln i ra zmak / p a ra l e ln o voĊ en j e /

v er t i k a ln i ra zmak k od k r i ţan j a

p l in ov od i m eĊ u sob n o 0 , 6 0 m 0 ,2 0 m

p l i n ov od p r ema vod ov od n oj i k an a l i zac i j sk oj *

0 ,6 0 m 0 ,2 0 m

p l i n ov od p r ema tk . 0 ,5 0 m 0 ,3 0 m

p l i n ov od p r em a e l ek r o en e rg et sk im 1 ,0 0 m 0 ,5 0 m

* Zab ran j en o j e p o lagan j e k an a l i zac i j sk ih c i j ev i i zn ad p l i n ov od a .

Mini ma lni ra z ma k b i l ja ka o d u ko pa no g p l ino vo da ko d ho r t i kul turno g ureĊe nja po vrš ine

s t ab la v i s ok o g ra s l i n j a 1 ,5 meta ra

s t ab la n i sk og ra s l i n j a – g rm o l ik o b i l j e 0 ,5 meta ra




Kućni prikljuĉci pl inoopskrbe

Ĉlanak 64.

(1) Plinski pr ikl juĉak se u p ravilu smješ ta na proĉe l ju osnovne graĊevine.

(2) Alterna tivno od prethodnog stavka, pr ikl juĉak se moţe izvest i i postavom t ipiziranog

samostojećeg p linskog ormara unut ar graĊevne ĉes t ice.

(3) Prikljuĉni set ugradi t i s vanjske strane zgrade , u p ravi lu na boĉnu stranu proĉe lja , i do seta

treba os igura ti neposredni pr i stup za odrţavanje i kontro lu.

3.2.4. OPSKRBA PITKOM VODOM

Ĉlanak 65.

(1) Rješenje opskrbe p itkom vodo m na pros toru Deta l jnog p lana pr ikazano je na kar tografskom

prikazu br . 2d – VODOOPSKRBA I ODVODNJA OTPADNIH VODA.

(2) Vodoopskrbu podruĉja novih ulica obuhvaćenih Deta l jnim planom treba r i ješ i t i prs tenast im

sustavo m spojenim na postojeću mreţu t j . magis tralni vodov od uz ţupanijsku ces tu.

Opći i tehniĉki uvjet i za projekt iranje vodovoda

Ĉlanak 66.

(1) Nije dopušteno polaganje energe tskih, CATV i TK kabela i p l inovoda i spod i l i iznad

vodovodnih, odnosno kanal izacij skih c i jevi , kao ni polaganje vodovodnih i kanal izaci j skih

cijevi i spod i l i iznad spomenutih drugih insta laci ja , osim kod kr iţanja i st ih.

(2) GraĊevine moraju b it i udaljene od razvodne vodovodne mreţe i od kanalizac ij ske mreţe

minimalno 3,0 m. Nije dozvoljena gradnja graĊevine iznad vodovoda i kanal izacij e.

Ĉlanak 67.

(1) Planirani cjevovod i p lani ranu uliĉnu hidrantsku mreţu treba projekt irat i tako da zadovolj i

uvjete iz Pravi lnika o tehniĉkim normat ivima za hidrantsku mreţu za gašenje poţara i druge

vaţeće regula t ive.

Ĉlanak 68.

(1) Na svim odvojcima vodovodne mreţe predviĊena je izvedba zasunskih okana sa svim

potrebnim fazonskim komadima i armaturama.

(2) Vrsta mater i jala za izvedbu vodovodne mreţe predviĊena je ci jevima koje trebaju podnijet i

t lak od min. 10 bara.

(3) Vodomjerno okno preporuĉa se loci rat i unutar g raĊevne ĉest ice unutar p rvih 5 ,0 m od ul iĉne

meĊe, osim u izgraĊenom dije lu, gdje ga se moţe loc ira t i ovisno o stanju na terenu i na drugim

dijelovima ĉes t ice




3.2.5. ODVODNJA OTPADNIH I OBORINSKIH VODA

Ĉlanak 69.

(1) Rješenje odvodnje otpadnih i obor inski h voda prostora Detal jnog plana pr ikazano je na

kar tografskom prikazu br . 2d – VODOOPSKRBA I ODVODNJA OTPADNIH VODA.

Ĉlanak 70.

(1) Nove graĊevne ĉes t ice, sukladno zakonskim odredbama, ne mogu se ureĊ iva ti , ni t i je

moguće poĉet i gradnju ukoliko za svaki posebni sluĉaj ni je r i ješen naĉ in zbr injavanja o tpadnih

voda , sukladno ovim odredbama.

(2) Sve vode koje se i spuštaju u sustave javne odvodnje, t rebaju imat i sas tav i kakvoću koja

odgovara uvjet ima Pravi lnika o graniĉnim vr i jednostima opasnih i drugih tvar i u otpadnim

vodama.

Ĉlanak 71.

(1) Osnovna var i janta izvedbe mješovitog sustava predviĊa izvedbu kanalizacij skih cjevovoda

unutar kor idora ul ica i n j ihovo spajanje na kolektor I u produţetku planirane ul ica UK1 .

(2) Tehnološke vode mogu se upuštat i u sus tav odvodnje sani tarno -feka lnih voda, uz obvezni

prethodni predt retman proĉišćavanja do razine odreĊene posebnim prop isima.

Ĉlanak 72.

(1) Alterna tivna var i janta p redviĊa mogućnost izvedbe zasebne sanitarno - fekalne kanalizacije i

njeno spajanje na ko lektor , te zaseb ne za tvorene oborinske kanal izacije .

(2) Iz oborinskih voda s površina ĉest ica , pr i je upuštanja u oborinsku kanalizac iju , t reba

izdvoj i t i ĉes t ice mulj a , p i jeska , masti , u l ja i drugih sl iĉnih tvar i , odnosno voda koja se upušta

u obor insku kanalizac iju mora bi t i prethodno proĉišćena do stupnja kakvoće vode u rec ipijentu.

(3) U sluĉaju potrebe prepumpavanja o tpadnih voda, prepumpnu stanicu moguće je loc ira t i na

ĉes t ici np15 unutar ze lenog pojasa.

(4) Ukol iko se sus tav izvede kao razdje lni , obor inske vode ne smiju se upuštat i u mreţu

sanitarno feka lne odvodnje, a sanitarno - fekalne i tehnološke vode ne smiju se upuštat i u mreţu

oborinske odvodnje.

Ĉlanak 73.

(1) Obavezna ugradnja separatora za proĉišćavanje oborinskih voda predviĊa se za parkiral iš ta

sa više od 10 parkiral išnih mjes ta na ĉes t ici .

(2) Ne dozvoljava se pr ikl juĉenje graĊevina na sus tav odvodnje otpadnih voda, ukoliko on nije

izveden u cjel ini , odnosno ako sustav odvodnje ni je pr ikl juĉen na izvedeni sustav zbrinjavanja

otpadnih voda Ĉakovca.

Članak 74.

(1) Prikljuĉke graĊevina na mreţu vodoopskrbe i odvodnje u pravi lu treba projekt ira t i i izvodit i

kao pojedinaĉne, odnosno kao jedan pr ikl juĉak na više funkcionalno povezanih graĊevina.




4. UVJETI UREĐENJA I OPREME JAVNIH ZELENIH POVRŠINA

Ĉlanak 75.

(1) Rješenje zelenih površ ina pr ikazano je na kar tografskom prikazu br . 1 – DETALJNA

NAMJENA POVRŠINA, a obuhvaća sl i jedeće :

- zašt i tne ze lene površ ine uz pješaĉke i ko lne komunikac ije /oznaka Z/,

- javni park / oznaka Z1/, na ĉest ici np14 planirano je ureĊenje javn og parka ( p ros tor

postojećeg visokog zeleni la b ivše vojarne)

(2) Za javni park obavezna je izrada projekta hort ikul ture i ureĊenja par tera .

(3) Javni park potrebno je ured it i kao jedinstvenu obl ikovnu cjel inu, a pr i l ikom ureĊenja

potrebno je u najvećo j mogućoj sa ĉuvati postojeće vr i jedno zeleni lo te ga dopunjavat i

autohtonim ras l injem.

(4) Na ĉes t ic i javnog parka dozvoljena je gradnja i ureĊenje pješaĉkih s taza, fontana,

postavljanje skulptura, klupa, rasvjetnih kandelabera i o tvorenog pavi l jona. Likovna i urbana

oprema te mater i jal za gradnju i obl ikovanje površina i opreme moraju se uskladi t i s oko lnom

arhitekturom i ambijentalnim vri jednost ima prostora.

Ĉlanak 76.

(1) Zeleni pojas u sas tavu ul iĉnog kor idora odreĊen je karakter i st iĉnim popreĉnim profi lo m

planirane ulice.

(2) Zelene površine uz pješaĉke i ko lne površ ine treba projektirat i i uredit i i s tovremeno s

pješaĉkim s tazama, pr i ĉemu i ze lena površina i s taza t rebaju oblikovati jedinstvenu pješaĉku

cjel inu.

(3) Veće javne zašt i tne zelene površine moraju se oblikovat i isk l juĉivo autohtonim vrs tama

drveća ( jasen, javor , l ipa, p i tomi kesten i s l . ) , a ureĊenje površina treba bit i prema

hor t ikulturnim projekt ima.

(4) Sva javna parkiral i šta ul iĉni koridor i UK2 moraju se ozeleni t i sadnjom visokog ze lenila .

Razmak stabla drvoreda je svako treće i l i ĉe tvr to parkirno mjesto . Drvored i l i grupu ze leni la

potrebno je ured it i jednom vrs tom stabala.

5. UVJETI I NAĈIN GRADNJE GRAĐEVINA

Ĉlanak 77.

(1) Uvjeti gradnje graĊevina graf iĉki su pr ikazani na kar tografskom prikazu br . 4 - UVJETI

GRADNJE.

(2) Na novoformiranim graĊevnim ĉest icama gradi t i je dozvoljeno unutar površ ine za razvoj

t locr ta graĊevina, u skladu sa predviĊenim koefic i jentom izgraĊenosti , odnosno u skladu s

Odredbama ovog Detal jnog p lana.

(3) Na graĊevnim ĉes t icama za koje je odreĊen g raĊevni pravac, odreĊuje se obaveza izgradnje

graĊevine, di jela graĊevine i l i jedne graĊevine osnovne namjene , unutar graĊevinske cjel ine, na

to j l in i j i .




Ĉlanak 78.

(1) Za gradnju osnovnih graĊevina odreĊeni su s l i jedeći naĉini gradnje:

- samostojeća gradnja ( oznaka SS)

- mješovi t i naĉ in gradnje (oznaka MJ)

(2) Samostojeća gradnja oznaĉava gradnju jedne graĊevine na ĉest ici , odmaknute od meĊa ĉest ice.

(3) Mješovit i naĉ in gradnje /oznaka MJ/ odnosi se na sve ĉest ice, koj ima namjena omogućava

gradnju sadrţaja u kompleksu , a l i se umjesto kompleksa, ovisno o sadrţaju koj i se ţel i gradi t i

na ĉest ic i , moţe grad it i i samostojeća graĊevina .

(4) Gradnja u kompleksu oznaĉava gradnju više graĊevina meĊusobno povezanih funkcionalno

i l i f iz iĉki – o tvorenim i l i za tvorenim komunikac ij ski m površ inama.

Ĉlanak 79.

(1) Ovaj Deta l jni plan ne predviĊa izgradnju javnih skloništa na podruĉju obuhvata.

(2) Skloniš ta treba projektirat i i izvodit i u skladu s Planom zašt i te i spašavanja Grada Ĉakovca,

odnosno drugim vaţeć im posebnim prop isima.

Ĉlanak 80.

(1) Posebni uvjet i gradnje, koj i n isu sadrţani u ovom Deta ljnom p lanu, odreĊuju se na temelju

posebnih zakona i propisa donesenih na temelju zakona.

Ĉlanak 81.

(1) GraĊevine namijenjene javnom korištenju treba projektirat i tako da se izbjegnu

arhitektonsko -urbanist iĉke bar i jere sukladno posebnim prop isima.

6. MJERE ZAŠTITE PRIRODNIH, KULTURNO-POVIJESNIH CJELINA I GRAĐEVINA I

AMBIJENTALNIH VRIJEDNOSTI

Ĉlanak 82.

(1) Kompleks b ivše vojarne pr ipada p laniranoj izgradnj i 19. s tol jeća – c je lovi to izved enom

projektu koj i obuhvaća zgrade vojarne s vanjskim dvor išno -parkovnim površinama.

(2) Kompleks vojarne na laz i se unutar granica III zone zašt i te povijesne urbanist iĉke cjel ine

grada Ĉakovca va lol iz iran kao vr i jedan povijesni sklop graĊevina. , (nepokre tni s po menik

kul ture) te ni je posebno zaš t ićen kao kul turno dobro, već se š t i t i odrednicama GUP -a .

(3) Za sve zahvate na p ros toru b ivše vojarne potrebno je ishodit i posebne uvjete od s trane

Konzervatorskog odjela u Varaţdinu Uprave za zaš t i tu kul turne baš t ine

Ĉ lanak 83.

(1) Mjere zaš t i te pros tora:

- oĉuvanje povijesne l ini je smjera komunikac ija , pošt ivanje povijesnog graĊevinskog

pravca




- oĉuvanje urbane matr ice i s l ike zone, te cjelovi tost i pojedinaĉnih oĉuvanih pr imjera

arhitektonskih graĊevina

- sanacija , adap tac ija i r ekonstrukcija , oĉuvanje arhi tektonskih karakter is t ika izvornog

stanja povijesnih graĊevina

- da bi se oĉuvale osnovne povijesn karakter is t ike graĊevine i e lemenata koj i se

obnavljaju , pr i b i lo kakvom zahvatu po trebn drţat i se jednog osnovnog pr inc ipa, a to je

da se svi zateĉeni e lementi konstrukcije i ob likovanja obnavljaju u nj ihovom izvornom

obliku, mater i jal ima i tehnologij i . Poštivanje ovog jednostavnog pr incipa treba

rezul t irat i kva li tetnom obnovom i i spravnom prezentac ijom graĊevine u konaĉnost i ,

sukladno konzervatorskim pr inc ipima,

- mogućnost zamjene i nove gradnje uz poštivanje mjer i la u skladu s utvrĊenim urbanim

pravil ima,

- oĉuvanje ze lenih površina.

Ĉlanak 84.

(1) Ukol iko se pr i izvoĊenju grad ite l j skih zahvata na gradnj i graĊevina i objeka ta infras t rukture

i l i b i lo kakvih drugih radova u zemlj i na iĊe, i l i se pre tpostavlja da se na išlo , na predmete i l i

na laze arheo loškog i povijesnog znaĉaja, potrebno je radove odmah obustavit i i o tome

obavijes t i t i s truĉnjake nad leţnog Konzervatorskog odje la u Varaţ dinu i l i Arheo loškog odjela

Muzeja MeĊimurja u Ĉakovcu, koj i će dat i de ta l jne upute o da ljnjem postupku.

Ĉlanak 85.

(1) U ci l ju zašt i te ambijentalnih vr i jednost i , odnosno stvaranja kul turnog krajol ika novih

ambijentalnih vr i jednosti potrebno je , prvenstveno kroz arhitekturu pr imjerenu vel iĉ inom,

vis inom i ob likovanjem, obaveznim hort ikulturnim r ješenjem javnih ze lenih površina i

ureĊenjem ĉes t ica, post ići ravnoteţu u zoni .

7. MJERE SPRJEĈAVANJA NEPOVOLJNIH UTJECAJA NA OKOLIŠ

7.1. ZAŠTITA OD ZAGAĐENJA OKOLIŠA OTPADNIM VODAMA

Ĉlanak 86.

(1) Namjena graĊevina treba bi t i u skladu sa ovim Deta l jnim p lanom i predviĊenim mjerama

zaš t i te kako je odreĊeno za pojedine graĊevne ĉes t ice, prema vaţećim zakonima i pravi lnicima

te odlukama lokalne samouprave.

Ĉlanak 87.

(1) Za sve ĉest ice treba predvidjet i sakupljanje te odvodnju otpadnih i oborinskih voda prema

poglavlju 3 .2 .5 . ovih odredbi i na naĉin da zadovoljavaju zakonom propisane standarde

kvali te te vode pr i je ispuštanja u sus tave javne odvodnje.

(2) Ne dozvoljava se pr i kljuĉenje graĊevina na sus tav odvodnje otpadnih voda, ukoliko on nije

izveden u cjel ini , sukladno naĉe lima zaš t i te okoliša.

(3) Parkiral i šta s brojem mjesta od 10 i v iše treba ju imat i izvedenu separaciju ul ja i mast i iz

oborinskih voda .




7.2. ZAŠTITA OD ZAGAĐENJA ZRAKA

Ĉlanak 88.

(1) Potrebno je pr imijeni t i mjere zaš t i te i pobolj šanja kakvoće zraka prema Zakonu o zašt i t i

zraka, kako se ne b i prekoraĉi le propisane vr i jednost i , odnosno kako bi se dugoroĉno post igla i

oĉuvala kakvoća zraka prve , odnosno druge kategor i je .

7.3. ZAŠTITA OD BUKE

Ĉlanak 89.

(1) Buka koja se us l i jed tehnološkog postupka moţe razvi t i u radnim prostor ima, treba se

pr imjenom propisa zaš t i te na radu ograniĉi t i na dozvoljenu, p rema vaţećem propisu o najviš im

dopuštenim raz inama buke u sr edini u kojoj l jud i rade i borave.

(2) Utjecaj buke izvan po jedinog radnog prostora treba ograniĉi t i pr imjenom adekvatnih

mater i jala , na naĉin da ukupna raz ina buke unutar podruĉja obuhvata DPU -a, ne bude veća od

65 dB(a) danju i 50 dB(a) noću.

(3) Mjere zašt i te od buke potrebno je provodi t i sukladno odredbama Zakona o zašt i t i od buke i

Pravilnika o najviš im dopuštenim raz inama buke u sredini u kojoj l judi rade i borave.

7.4. ZAŠTITA OD POŢARA

Ĉlanak 90.

Mjere zaš t i te od poţara provode se:

(1) osiguranjem cjelo vite mreţe va trogasnih pr istupa, odnosno va trogasnih pr i laza, površina za

operat ivni rad va trogasne tehnike u sklopu javnih ko lnih i p ješaĉkih površina i pojedinih

graĊevnih ĉest ica ;

(2) osiguravanjem potrebne kol iĉine vode i minima lnog t laka u vodovodnoj mre ţi te gradnjom

nadzemne hidrantske mreţe u skladu s odredbama posebnih prop isa;

(3) planiranjem svake graĊevne ĉest ice kao zasebnog poţarnog sektora ;

(4) pošt ivanjem minimalne sigurnosne udaljenost i od postojeć ih i p lani ranih instalaci ja i

graĊevina pr i projekt i ranju i izgradnj i v isokotlaĉnog i nisko tlaĉnog plinovoda te pr ipadnih

kućnih pr ikl juĉaka;

(5) polaganjem nisko tlaĉnih i visokot laĉnih p linovoda podzemno na dubini s nadslojem do kote

ureĊenog terena , u naĉelu minimalno 1 ,0 m;

(6) p laniranjem pl inskih ins talaci ja tako da svaka graĊevina ima na pl inskom kućnom prikljuĉku

glavni zapor putem kojega se zatvara pl in za dotiĉnu graĊevinu, a na pl inovodima ugraĊeni

sekc ij ski zapor i koj ima se obustavlja dotok p lina za jednu i l i nekoliko ul ica u s luĉaju razdorne

nepogode.

Ĉlanak 91.

(1) Za sve javne i društvene graĊevine i gospodarsku namjenu – preteţi to trgovaĉku /oznaka D

i M2/ unutar obuhvata Deta l jnog plana pot rebno je izradi t i e laborat zaš t i te od poţara u glavnom

projektu, prema posebnom zakonu i vaţeć im pravilnic ima, n a koj i se moţe zat raţ i t i suglasnost

od nadleţne po lic i j ske uprave.




(2) Sve graĊevine moraju imati osigurane va trogasne pr is tupe prema vaţećem Pravi lniku za

va trogasne pr is tupe, naroĉi to glede šir ine, duţ ine, broja, radijusa i s lobodnog profi la

vatrogasnog pr i laza.

(3) Vanjska hidrantska mreţa javnih i društvenih graĊevina i preteţ i to poslovnih graĊevina,

unutar pojedinaĉnih graĊevnih ĉes t ica , t reba takoĊer bi t i izvedena nadzemnim hidrantima.

(4) Osim sustava zaš t i te od poţara koj i se predviĊaju u glavnom projek tu za navedene

graĊevine, planom je predviĊena javna hidrantska mreţa u sklopu r ješenja vodoopskrbe.

7.5. POSTUPANJE S OTPADOM

Ĉlanak 92.

(1) U potpunosti se treba ukljuĉ it i u sus tav organiziranog pr ikupljanja, odvoza i deponiranja

otpada.

(2) Svaka graĊevna ĉest ica unutar svoj ih granica treba imat i osigurano mjesto za sakupljanje

komunalnog o tpada, koje je dostupno s javne površine (mjesto mora b it i pr imjereno ureĊeno) .

(3) Za sve graĊevne ĉest ice treba pr i l ikom izrade glavnog projekta def inira t i mj esto za postavu

kontejnera za sakupljanje komunalnog i tehnološkog otpada na graĊevnoj ĉes t ici i navest i naĉ in

zbrinjavanja, odnosno mjesto od laganja o tpada te tehnologiju sakupljanja.

7.6. PROVEDBA POSTUPKA PROCJENE UTJECAJA NA OKOLIŠ

Ĉlanak 93.

(1) Provedba postupka proc jene utjecaja na okol iš def inira se sukladno Pravilniku o procjeni

ut jecaja na okoliš .

Ĉlanak 94.

(1) Osta li uvjet i spreĉavanja nepovoljnih ut jecaja na okoliš , vezanih za obavljane pojedine

djelatnost i odreĊuju se na temelju posebnih propisa.

8. MJERE PROVEDBE DETALJNOG PLANA UREĐENJA

Ĉlanak 95.

(1) Akt na temelju kojega se moţe pr istup it i gradnj i graĊevina u skladu s odredbama ovog

Detal jnog plana, nadleţno upravno t i je lo moţe izdat i nakon ispunjenja uvjeta iz ĉ lanka 36. ovih

odredbi, t j . na kon š to graĊevna ĉes t ica, na ko ju se dozvola odnosi , ima osiguran neposredan

pr is tup na javnu prometnu površ inu.

(2) Sve mjere komunalnog ureĊenja moraju b it i usmjerene ka konaĉno m urbanist iĉkom r ješenju,

zato iz rada projekata za komunalno ureĊenje zone mora b i t i meĊusobno usklaĊena i radi t i se

paralelno, bez obzira na etapnost rea l izac ije pojedine komunalne opreme.




Ĉlanak 96.

(1) Postojeće graĊevine ko je se ovim Detal jnim planom zadrţavaju mogu se rekonstrui rat i

prema uvjet ima utvrĊenim ovim Detal jnim planom.

(2) Ako za postojeće graĊevine koje se zadrţavaju iz funkcionalnih , tehniĉkih i l i drugih

razloga rekonstrukcijom nije moguće postići funkcionalnost graĊevine, Deta l jnim planom je

dozvoljeno uklanjanje graĊevine te izgradnja zamjenske graĊevine u gabar i t ima i pros tornim

pokazatel j ima iz tabl ice ĉlanak 19. ovih odredbi.

Ĉlanak 97.

(1) Prije gradnje graĊevina plani ranih za gradnju, po trebno je provest i opći arhitektonski

na tjeĉaj prema Pravilniku st rukovne komore i l i udruge arhitekata (HKAIG, UHA): Prav i lnik o

organizacij i i provoĊenju na tjeĉaja s podruĉja arhi tekture i urbanizma Udruţenja hrvatskih

arhiteka ta, za izradu ide jnog r ješenja za s l i jedeće graĊevne ĉes t ice:

- oznake np6 - D javna i društvena namjena,

- oznake np12 - D6 visoko uĉil i šte ,

- i oznake np11 – D4 predškolska us tanova ,

(2) NeureĊenu površ inu graĊevne ĉes t ice np12 , do pr ivoĊenja planskoj namjeni , dozvoljeno je

ured it i kao parki ral i šnu i ze lenu površ inu.

Članak 98.

(1) Za intervencije na pros toru i graĊevinama koje se odnose na rekon s t rukcije , adaptacije ,

sanacije postojećih graĊevina te dogradnje, nadogradnje i nove izgradnje, i s l iĉne zahvate

koj ima se mij enjaju dimenzije i l i ob likovanje prostora i graĊevina potrebno je uz zahtjev za

dobivanje lokac ij ske dozvole izradi t i arhitektons ki snimak postojeĉeg s tanja pros tora odnosno

graĊevine i pr i jedlog idejnog r ješenja zahvata za koje su pre thodno pr ibavljeni konzervatorski

uvjet i nad leţnog t i je la za zašt i tu i oĉuvanje kul turnih dobara.

Ĉlanak 99.

(1) GraĊevine ĉi ja je namjena prot ivna Deta l jnim planom odreĊenoj namjeni , te graĊevine koje

nisu u skladu s namjenom Deta ljnog plana, mogu se iznimno rekonstruira t i u opsegu

neophodno m za poboljšavanje ţivo ta i rada.

(2) Neophodnim opsegom rekonstrukcije graĊevine, za pobolj šanje uvjeta ţ ivota, smatra se:

- preinake u smis lu otvaranja vanjskih otvora na postojeĉim graĊevinama;

- konstrukt ivne sanacije uz zadrţavanje osnovnog gabari ta graĊevine;

- preinake unutarnjeg pros tora bez povećanja vo lumena graĊevine (promjena ins ta lac i ja ,

promjena funkcije p ros tora) ;

- popravak postojećeg kroviš ta ;

- r ekonstrukcija svih vrs ta ins ta lac i ja ,

- izmjena ureĊaja i insta lac i ja vezanih za promjenu tehnološkog r ješenja, s t im da se graĊevine

ne mogu dograĊ iva ti izvan postojećih gabar i ta;

- promjena namjene posla u prost oru, al i pod uvjetom da novoplanirana namjena ne pogoršava

stanje ĉovjekova okoliša i svoj im koriš tenjem ne utjeĉe na zdravlje l j udi .

- ureĊenje i l i izgradnja sanitarnog ĉvora na dijelu poslovnog prostora unutar postojeĉeg

gabari ta graĊevine , ukoliko je i s t i neophodan za poboljšanje uvje ta rada i l i uvje tovan

pojedinom namjenom javnog pros tora ;

- prenamjena postojećih pomoćnih graĊevina (garaţa, šupa , drvarnica i s l . ) u javne i društvene

te poslovne prostore se ne dozvoljava .




ZAVRŠNE ODREDBE

Ĉlanak 100.

(1) Detaljni p lan ureĊenja prostora vojarne u Ĉakovcu je izraĊen u pe t izvornika ovjerenih

peĉato m Gradskog vijeća Grada Ĉakovca i potpisom predsjednika Gradskog vijeća Grada

Ĉakovca.

(2) Izvornic i Detal jnog p lana ĉuvaju se u pismohrani Ureda Grada Ĉakovca, Ur edu drţavne

uprave u MeĊimurskoj ţupanij i – Sluţbi za pros torno ureĊenje , zaš t i tu okoliša, gradi te l j stvo i

imovinsko pravne poslove , Ţupanijskom zavodu za odrţ ivi razvoj i pros torno p laniranje

MeĊimurske ţupanije te Minis tarstv zašt i te okol iša, p ros torno g ureĊenja i grad ite l j s tva.

Ĉlanak 101.

(1) Istovje tnost presl ike Detal jnog plana s izvornikom ovjerava Upravno t i je lo Grada nad leţno

za poslove pros tornog ureĊenja.

(2) Presl ika koja ni je ovjerena od nadleţnog t i je la , nema pravnu valjanost izvoda iz Deta l jnog

plana ureĊenja.

Ĉlanak 102.

(1) Odluka o donošenju stupa na snagu osam dana nakon dana objave u Sluţbenom glasniku

Grada Ĉakovca .

(2) Uvid u Odluku o donošenju Deta l jnog plana prostora vojarne u Ĉakovcu, kao i druge

elemente DPU-a, moţe se obavi t i u Upravnom odj elu za pros torno ureĊenje Grada Ĉakovca

Ĉlanak 103.

(1) Nadzor nad provedbom ove Odluke obavlja nadleţna urbanis t iĉka inspekcija u skladu sa

posebnim prop is ima.

Klasa : 021-05/11 -01/117

Ur . b ro j : 2109/02 -02-11-06 PREDSJEDNIK GRADSKOG VIJEĆA

Ĉakovec, 7 . srpn ja 2011 . Go rdan Vrban ec, ing. e l .

Documents

OPĆE ODREDBE - Čakovec · DPU PROSTORA VOJARNE U ČAKOVCU GRAD ČAKOVEC Tekstualni dio - Odredbe za provoĎenje srpanj, 2011. 'Arhitekt ATELJE ' I. Gundulića 5, Ĉakovec 3 II ODREDBE