^etvrtak, 10. april 2008.Broj 49.

DALEKA PUTOVAWA

EL GOUNA, EGIPAT

CARSKIM STAZAMA

JAGMA ZA LUKSUZOM

TIMO^KA KRAJINA

LA\OM PO VOLGI

KUDA ZA USKRS

Ve~na egzotika

AKO igde

ima lepote i ako

igde postoji raj za u`ivawe, onda su

to, izme|u ostalih, i Sej{elska ostrva. Eg-

zoti~no putovawe na Sej{elska ostrva orga-

nizuje i agencija CMC.

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008.II

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121Broj 49, ^etvrtak,

10. april 2008.

Vide}etenajve}e

korwa~e nasvetu

PUT NA SEJ[ELE PLA@E SA SREBRNASTIM PESKOM,

Egzotika na svakom

Prelepe pla`e

NAJSTARIJA su okeanska ostrva na svetu. Od ukupno

115 ostrva, samo su 33 naseqena. Najve}e me|u wima je

ostrvo Mahe, na kome je i glavni grad Viktorija. Sva

ova ostrva pripadaju dr`avi Sej{.

Prostiru se na 440.000 kvadratnih kilometara In-

dijskog okeana, od ~ega je povr{ina kopna samo 443 kva-

dratna kilometra.

Pla`e Sej{ela su me|u najlep{ima na svetu. Ogrom-

ne povr{ine srebrnastog peska prostiru se u nedogled,

okru`uju}i ostrva kao velika, svetlucava ogrlica.

Kristalna voda Indijskog okeana omogu}ava sve vrste

sportova na vodi: rowewe, ribolov, skijawe, jedrewe...

Iako su Sej{eli gotovo netaknuti civilizacijom, ho-

telski sme{taj je izuzetno komforan. Svi hoteli se

uklapaju u prirodnu okolinu, jer, prema vladinom de-

kretu, ne smeju biti vi{i od okolnih stabala palmi.

Prose~na temperatura vazduha u junu, julu i avgustu je

oko 28 stepeni Celzijusa.

Osim pla`a i ~iste vode prelepe azurne boje, na Sej{e-

lima ima {ta i da se vidi. Kada ste ve} tamo, obavezno

idite na nekoliko izleta.

Ostrvo ptica

TO je napu{teno ostrvo koje je steci-

{te milionima ptica. Jedino je pri-

rodno stani{te najve}ih korwa~a na

svetu - esmeraldi. Posetite i nacio-

nalni park, koji je na ostrvu Kurans. Tu

mo`ete da vidite prelepe primerke ret-

kog rastiwa, kao i xinovske palme, koje

su za{titni znak Sej{elskih ostrva.

Ostrvo

La Dig

NUDI mogu}nost da se

vozite volovskom zapre-

gom do ~uvenih planta`a

vanile i cimeta i da po-

setite fabriku „Union“.

Korisni saveti

KADA doputujete na Sej{ele, obavezno kupite bro{uru i

proverite {ta je sve u ponudi i {ta se mo`e videti. U zavisno-

sti od toga sa koliko novca raspola`ete, sami napravite plan

ekskurzija. Skoro sve bro{ure nude i rowewe sa maskom i pe-

rajima. To nipo{to nemojte da propustite! U`iva}ete u bo-

gatstvu podvodnog sveta, riba i korala koji se jedino ovde mo-

gu videti.

Ve}ina turisti~kih brodi}a ima providno stakleno dno,

tako da mo`ete videti korwa~e, koje te{ko da biste videli

prilikom rowewa. Jedno od prirodnih bogatstava ovog arhi-

pelaga, pored korwa~a, svakako je i koko de mer. Karakteri-

sti~an je po tome {to wegov plod ima oblik dva spojena koko-

sa. Zbog svoje specifi~nosti i zbog toga {to ga mo`ete na}i

samo na Sej{elima, i to na samo dva ostrva ovog arhipelaga,

ovaj kokos je dospeo i na zvani~an sej{elski pe~at. Wime }e

vam carinik overiti paso{ ~im kro~ite u ovu zemqu. � Z. R.

’

� Ostrva kao velika, svetlucava ogrlica kroz nepregledne planta`e

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008. III

KRISTALNA VODA OKEANA I MNOGO U@IVAWA

koraku

Ostrvo Praslin

UDAQENO je na jedan sat od Mahe.

Nudi mogu}nost da vidite palme koko

de mer, koje jedino rastu na tom mestu i

`ive vi{e od 200 godina.

Burna pro{lost

SEJ[ELE su prvi otkrili Arapi, a iz Evrope Portugalci. Pr-

vi su ih prisvojili Francuzi 1756. godine, i po~eli naseqava-

we 1768. Velika Britanija je osvojila Sej{ele 1794. Nezavisnost

je progla{ena 1976. godine. Odmah posle nezavisnosti su po~eli

unutra{wi sukobi. Prva demokratska vlada je zba~ena vojnim

pu~em, koji je uveo diktaturu. Nekoliko puta su pla}enici iz Ju-

`noafri~ke Republike poku{ali da vrate stari re`im na

vlast, ali su pora`eni uz pomo} vojske iz Tanzanije.

Za putovawe na Sej{ele agencija CMC nudi detaqne informa-

cije: 011/32-83-117.

INFO

GLAVNI GRAD: Viktorija.

JEZIK: kreolski,

francuski, engleski.

VALUTA: rupi.

RELIGIJA: katoli~ka.

SAOBRA]AJ: vozi se

levom stranom.

STRUJA: 220 W, britanski

prikqu~ci.

�Volovskom zapregom vanile i cimeta

NA kilometar od centra

Pribojske Bawe i ma-

nastira Sveti Niko-

la, uz regionalni put Pri-

boj - Kokin Brod, po~etkom

aprila kapiju je otvorilo

etnoselo Gaj.

^etiri brvnare sa po dva

le`aja i restoran od kame-

na i drveta, sa mnogobroj-

nim starinskim predmeti-

ma, prvi su objekti u etno-

stilu u ~itavom kraju koji

su osve`ili turisti~ku

ponudu.

- Uzeo sam iskustvo Slove-

naca - obja{wava ideju o

gradwi Pero Nika~evi},

vlasnik restorana

„Skriveni cvet“ i

agencije „Bawa-turs“ u

Pribojskoj Bawi. - Du-

go sam u turizmu, ali su

mi nedovoqni kapaciteti.

Nemam sredstava, a lekovita

bawska voda greje Lim. Kom-

{ija Spiridon Pe{i} pri-

hvatio je za-

jedni~ko ula-

gawe.

PRI grad-

wi objekta

pomogla je

organizacija

„Ker interne{nel“, koja pod-

sti~e razvoj turizma u osam

op{tina na obalama Lima i

Drine. Pribojci odavno tra-

`e lek zapostavqenoj bawi

koja je melem kostoboqi, a le-

~i uboje, uganu}a, prelome i

tegobe unutra{wih organa.

- ETNOSELO je po~etak ve-

}eg ulagawa i ozbiqnijeg bi-

znisa u turizmu op{tine

Priboj, ali i oboga}ivawa

ponude Bawe - nagla{ava La-

zo Rvovi}, direktor Turi-

sti~ke organizacije u Pri-

boju. - Uz ure|ewe centra Ba-

we, gradwu zatvorenog baze-

na i staze zdravqa od Reha-

bilitacionog centra do et-

nosela, Bawa dobija nove sa-

dr`aje i posetioce. Mana-

stir Sveti Nikola je jedan

od najstarijih u Srpskoj pr-

voslavnoj crkvi, a wegova

sredwovekovna riznica dra-

goceno svedo~anstvo o bogat-

stvu manastira i `ivota na

ovim prostorima.

U GAJU ka`u da }e slu`iti

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008.IV

VOZOVI

TURISTI^KI muzejski vozovi

„Romantika“ i „Nostalgija“ po-

~iwu da voze 12. aprila, a se-

zona }e trajati do po~etka no-

vembra.

„Romantika“ }e saobra}ati

od Beograda do Sremskih Kar-

lovaca, Vr{ca, Bele Crkve, Pa-

li}a, Smedereva, Despotovca i

Jagodine, a od juna voz }e i}i

svake druge subote do [argan-

ske osmice. Cena karte za odra-

sle iznosi 500 dinara.

„Plavi voz“ se iznajmquje za

posebne doga|aje.

AVIONI

NA Aerodromu „Nikola Te-

sla“ po~ela je primena letweg

reda letewa koji }e va`iti do

25. oktobra. „Jat ervejz“ plani-

ra da ostvari prose~no 212 le-

tova nedeqno u redovnom sao-

bra}aju i u proseku }e nedeqno

obavqati 174 leta. Na beograd-

ski aerodrom sle}u i avioni

17 inostranih aviokompanija.

AUTOBUSI

NA Salonu privrednih vozi-

la i autobusa, koji je po~etkom

aprila odr`an u Beogradu,

predstavqen je prvi srpski au-

tobus na plin.

FAP iz Priboja proizveo je

srpski autobus na plin, koji

{titi okolinu od zaga|ewa, a

proizvodi i niskopodne auto-

buse.

DVOR

DVORSKI kompleks na Dedi-

wu je od 1. aprila ponovo otvo-

ren za javnost, a ture se organi-

zuju svakog vikenda u saradwi

sa Turisti~kom organizacijom

Beograda.

Dvorski kompleks bi}e

otvoren za javnost od 11 do 14

~asova, a broj ~lanova grupe je

ograni~en na 50. Vi{e infor-

macija u Info centru TOB-a u

prolazu ispod palate Albanija.

KRSTAREWE

ISTRA@IVAWE je pokazalo

da su krstarewa idealna pri-

lika da slobodne devojke upo-

znaju mu{karce.

Prema podacima kompanija

za krstarewe, mu{karci ~ine

45 odsto putnika, za razliku od

ranijih vremena kada su ve}i-

nu putnika ~inile `ene. Mu{-

karci obo`avaju krstarewa jer

je kuhiwa otvorena 24 ~asa na

dan, a pi}e je ukqu~eno u cenu.

Istra`ivawe je, dakle, pokaza-

lo da na brodu u svakom trenut-

ku ima slobodnih mu{karaca

svih uzrasta, {to `enama daje

velike mogu}nosti. �

NA mestu gde se vekovi-

ma sudaraju Istok i

Zapad, mit i stvar-

nost, rodile su se veli~an-

stvene i jedinstvene figure

prirode. Plodno tle sa ko-

jeg su iznikli prvi qudi,

kako ka`e legenda, steci{te

pohoda Argonauta na zlatno

runo - oli~ewe natprirod-

nih mo}i. Deo Srbije prot-

kan tajnama. A sve to u okvi-

ru programa „Stazama rim-

skih careva“ u Timo~koj

K r a j i n i ,

koji orga-

nizuje Regi-

onalna agen-

cija za razvoj

isto~ne Srbije

(RARIS) sa se-

di{tem u Zaje-

~aru.

PRVI korak za-

po~iwe putova-

wem pored oba-

le Dunava i

brdsko-pla-

n i n s k i m

predelima

k l a d o v -

skog kraja.

U trodnev-

ni obilazak

„rimskih staza“ ukqu~eno je

razgledawe Nacionalnog

parka „\erdap“ koji ima na-

jimpozantniju klisuru u

Evropi.

Prvog dana, pred sam do-

lazak u Kladovo, sa dunavske

strane koja pripada susednoj

Rumuniji, vidi se portret

de~anskog kraqa Decebala,

isklesan u kamenu, koji ve-

kovima odoleva istorijskim

najezdama.

Tokom lagane {etwe bro-

dom, „dunavskom prugom“,

prstima se mo`e dodirnuti

Trajanova tabla. Tu je i

Trajanov most. Uvek quba-

zni doma}ini obja{wavaju i

tajne skrivenih rukavaca.

Keltski kowanici, neima-

ri, iznedrili su ~udesne mo-

stove, da bi mu sredwovekov-

ni Srbi udahnuli svetlost

pravoslavqa. Kladovo, ~ija

je kolevka vetar, a prostir-

ka velika voda, otvoreni je

grad.

DRUGOG dana trodnevne

ture sti`e se u Zaje~ar. Od

Radul-begovog konaka, podi-

gnutog u 19. veku, do Gamzi-

� Dragan Krsnik

� D. Gagri~i}

INFO HOTEL „SUNCE“

SOKOBAWSKI hotel visoke B kategorije „Sunce“

raspola`e sa 260 posteqa, salom za seminare

i savetovawa, diskotekom, bazenom, saunom,

sportskim terenima

APARTMAN je 2.000 dinara, jednokrevetna soba

1.000 dinara, dvokrevetna 800 dinara, trokrevetna

800 dinara.

HOTEL „LEPENSKI VIR“

OVAJ hotel u Dowem Milanovcu ima 115 soba sa

francuskim le`ajevima, 79 jednokrevetnih i

78 dvokrevetnih soba, restoran sa 500 sedi{ta...

PANSION u dvokrevetnoj sobi, po osobi je 2.700 dinara.

Polupansion u dvokrevetnoj sobi, po osobi,

2.310 dinara. No}ewe u dvokrevetnoj sobi, po osobi,

2.040 dinara. Doplata za jednokrevetnu sobu je 4.500

dinara. Prolazni pansionski ru~ak/ve~era 600 dinara.

PRIJAVA, osigurawe, dnevno 63 dinara.

Carskim stazama � Od Kladova preko Zaje~ara pa do Sokobawe

Bogata riznica

manastira Sv. Nikola

Trenuci krajTrajanovog mosta i u

neponovqivomGamzigradu

’

’

Starinska jela u brvnariETNOSELO GAJ U PRIBOJSKOJ BAWI OTVORILO KAPIJU SVE BROJNIJIM

� Gradi se staza od Rehabilitacionog centra do etnosela

KAKO STI]I

ETNOSELO Gaj udaqeno je od

magistralnog puta za more u Ko-

kinom Brodu (preko Radoiwe)

24 kilometra, a od `elezni~ke

stanice Priboj 4,5 kilometara.

\ERDAPSKA

KLISURA

GAMZIGRAD

ONO [TO TURISTI @ELE, A O ^EMU MALO TIMO^KA KRAJINA

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008. V

OVOGODI[WI dobitni-

ci nagrade „JUTA kvalitet plus“

su turisti~ka agencija „Argus“,

Slobodan Mi}i}, „Lasta“ i am-

basada Gr~ke u Beogradu.

„JUTA kvalitet plus“ je jedin-

stveno priznawe u na{oj zemqi,

jer o dobitnicima odlu~uju isk-

qu~ivo glasovi neposrednih ko-

risnika usluga - turisti. Pri-

znawa se dodequju najuspe{ni-

joj turisti~koj agenciji, hotelu

i prevozniku u na{oj zemqi. Za

najboqu turisti~ku agenciju

priznawe je dobio „Argus“, a za

najboqeg prevoznika izabrana

je „Lasta“.

Za najboqi hotel progla{en

je beogradski „Hajat“.

PRIZNAWE „Biznis part-

ner - JUTA kvalitet plus“ je specifi~no, jer o dobit-

nicima odlu~uju iskqu~ivo predlozi turisti~kih

profesionalaca iz oblasti agencijske delatnosti, a

za 2007. godinu priznawe se dodequje jednom stra-

nom diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu.

Ove godine je priznawe dobila gr~ka ambasada

zato {to je pro{le godine bez gu`vi na{im turi-

stima izdala vi{e od 300.000 viza.

- Gr~ka je o~igledno najomiqenije odredi{te

srpskih turista, a verujemo da je glavni razlog na{e

prijateqstvo - rekao je Hristos Panadopulos, amba-

sador Gr~ke u Beogradu. - Trudi}emo se da i ubudu}e

{to boqe odgovorimo velikoj

potra`wi, a po{to `elimo da

bude ukinut vizni re`im, ve}

smo podneli inicijativu za

potpunu liberalizaciju i poma-

ga}emo Srbiji pred instituci-

jama za evropske integracije.

Dok ne do|e do ukidawa viza, u

saradwi sa Vladom Srbije na-

stoja}emo da olak{amo izdava-

we viza.

OVO jedinstveno priznawe

ove godine prvi put je dodeqe-

no profesinalcu u oblasti tu-

rizma Slobodanu Mi}i}u, vla-

sniku agencije „Kontiki“, na{e

najve}e turisti~ke agencije.

„Kontiki“ godinama ima najve-

}i broj turista, a na{e putnike

odvodi na sve kontinente sveta

u vi{e od 80 zemaqa.

MI]I] je jedan od najboqih predstavnika na-

{e zemqe, jer je prvi vodio grupe na{ih turista u

Ugandu, Papuu Novu Gvineju i druge malo poznate

zemqe. Pored egzoti~nih zemaqa, Mi}i}eva agen-

cija godinama vodi turiste u najpopularnija odre-

di{ta - Egipat, Tursku i Tunis. „Kontiki“ se bavi i

receptivnim turizmom i godinama nastupa na me|u-

narodnim sajmovima.

Priznawa su uru~ena na godi{woj Skup{tini JU-

TA (Udru`ewa turisti~kih agencija Srbije). �

A.K.

gradske bawe, na sve strane

istorijsko nasle|e. Arheo-

lo{ki lokalitet Feliks

Romulijana, sveto mesto koje

svakom posetiocu oduzima

dah. Zaustavqeno je davno

vreme u mozaicima i skulp-

turama. Kasnoanti~ki dvo-

rac imperatora Gaja Gale-

rija Valerija Maksimilija-

na pod za{titom je Uneska.

Ponuda bogata suvenirima

je bezmalo na svakom koraku.

Vru}e utiske na momenat

mo`e rashladiti degustaci-

ja doma}ih pi}a.

Arheo-etnopark Ravna,

kod Kwa`evca, pored mno-

gobrojnih spomenika iz

rimskog perioda, prekriven

je velom tajni. Eksponati

lokaliteta Timakum Mi-

nus, najstarijeg vojnog utvr-

|ewa u timo~koj oblasti,

me{aju se sa stilom rekon-

struisanih srpskih ku}a iz

19. veka. Poseta muzeju vi-

nogradarstva i vinarstva,

mo`e se uz „dobru kapqicu“

zaliti i jedinstvenim ro-

manti~nim predve~erjem

drugog dana. Uz legende pri-

~ane kraj vatre, otkriva se

potpuno novo ruho zaje~ar-

skog kraja.

POSETOM zavi~ajnog mu-

zeja u Sokobawi, budi se

tre}i dan „rimskih staza“.

Kako ka`e narod u ovim kra-

jevima: „Niste bili u Soko-

bawi ako vas nije ogrejalo

na{e sunce.“ I zaista, na

izleti{tu Lepterija, uz ri-

bolovce i izletnike, pored

reke Moravice, sve`i jutar-

wi zraci igraju se na vodi.

Nad wima, nadvio se pono-

sni Sokograd. Stari rimski

grad koji je za vreme turske

vladavine na ovim prosto-

rima razru{en. Austrougar-

ska ga je koristila kao oru-

`arnicu. Me|utim, sokol-

ski duh mo`e se i danas ose-

titi. Ostaci ovde nisu ru-

{evine, ve} nemi svedoci

bogatog nasle|a. �

kroz Srbijusve same legende � Bogato nasle|e

DODEQENA GODI[WA PRIZNAWA „JUTA KVALITET PLUS“

Nagrade „Argusu“ i Mi}i}u� Za najboqu agenciju progla{en „Argus“, a

za najboqeg profesionalca Slobodan Mi}i}

Sr|an Andrejevi} iz „Argusa“

GOSTIMAINFO

PRENO]O[TE u etnoselu

je 1.000 dinara.

DNEVNI boravak

800 dinara.

PANSION 1.200 dinara.

TRI obroka 600 dinara.

INFORMACIJE na telefon

033/454-662.

tradicionalna narodna je-

la: pitu, proju, tele}u ~or-

bu, pasuq prebranac, svad-

barski kupus, gula{ i tele-

tinu, jagwetinu i jaretinu u

pari i ispod sa~a. Starin-

ska jela i |akonije priprema

i iskustvo prenosi na mla|e

\or|e Pe{i}, nekada{wi

{ef kuhiwe u beogradskom

hotelu „Moskva“. �

SOKOBAWA

ZNAJU: TAMO KUDA SU PUTOVALI RIMSKI IMPERATORI

AKO po`elite da se odma-

rate na obali Crvenog

mora, a da pri tom vreme

iskoristite i da ronite, onda

je El Guna za to idealna!

Ovo prelepo mesto, biser

egipatske obale, udaqeno je

25 kilometara od aerodroma

u Hurgadi i predstavqa pra-

vi mali raj: ure|ena {etali-

{ta, marina, mnogo restora-

na, pe{~ane pla`e i nepre-

gledno vodeno

prostranstvo

koje su turisti

odavno prozvali

„morem sa sedam

boja“. Povrh sve-

ga, ovde je mogu}e

skijawe na vodi.

Za{to su ovo

mesto prozvali i

„Malom Veneci-

jom na Crvenom

moru“? Zbog toga

{to voda na bez-

broj mesta zalazi

duboko u kopno,

formiraju}i niz laguna i

morskih kanala, koji su pro-

se~eni kroz ovaj gradi}. Na

wihovim obalama su luksuzni

hoteli.

U@IVAWE u El Guni ovog

leta priu{ti}e beogradska

agencija „Ponte travel“ koja,

osim odmora, nudi i izlete.

- Misti~na civilizacija

na ovim prostorima, stara

vi{e od 4.500 godina, ostavi-

la je dubok trag i jo{ zaustav-

qa dah - potvr|uju u ovoj agen-

ciji. - Hramovi i gra|evine,

koje i danas prkose zubu vre-

mena, deluju nestvarno u

svom pustiwskom okru`e-

wu. Novosagra|eni hoteli,

kombinovani sa lokalnim

na~inom `ivota, daju au-

tenti~nu sliku Egipta.

CRVENO more, na kome je

sme{tena El Guna, pravi je

mamac za turiste koji se pro-

fesionalno i amaterski ba-

ve rowewem. Iz we se mo`e

otputovati i na izlete do Ka-

ira, Luksora, Snorklinga...

OVDE je i nekoliko kom-

pleksa luksuznih hotelskih

lanaca, ali i lepo ure|en

centar za {etwu i kupovinu.

Gradi} ima nekoliko veli-

kih pla`a, ~ija je du`ina oko

deset kilometara. Ima i golf

terene, kao i akvarijum sa ne-

obi~nim primercima riba.

- Za{to ovo mesto zdu{no

preporu~ujemo za dobar od-

mor? Zbog toga {to je El Guna

kompletan grad koji je dobio

nekoliko presti`nih nagra-

da za jedinstvenu arhitektu-

ru. Jedna od zanimqivosti je

i to {to ve~eru u hotelu mo-

`ete zameniti za ve~eru u re-

storanu u gradu ili u drugom

hotelu. Ovakva vrsta usluge se

ne sre}e nigde u svetu, a ovde

je mogu}a i u hotelima na bi-

lo kom nivou usluga.

OVO mesto je zanimqivo i

po tome {to ima mnogo pri-

vatnih vila. Vlasnik jedne

od wih je i poznati egipat-

ski glumac Omar [arif.

Osniva~ mesta je bogati

Egip}anin, koji je, zapravo,

hteo da napravi ku}u na oba-

li mora, ali je lokacija bila

tako dobra da je sagra|eno ek-

skluzivno letovali{te.

GOSTI i posetioci El Gu-

ne potvrdili su da dve mari-

ne sa luksuznim jahtama pod-

se}aju na marine u evropskim

mondenskim mestima. Ovde

zaista ima za svakog pone-

{to: od sporta, le{karewa

na suncu, {etwe uskim uli-

cama, do zvuka do-

ma}e ili interna-

cionalne muzike u

kafi}ima. � Z. R.

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008.X

INFO

U EL Guni }ete sresti turiste iz celog sveta. Mnogi su do-

putovali samo da bi kupili nekretnine! Mesto je, po

ocenama hiqada turista, idealno za odmor i u`ivawe u

suncu i tirkiznom moru. Agencija „Ponte travel“ je uvek

spremna za dodatne informacije. Dovoqno je da samo

pozovete telefon:011/30-65-013 ili da informacije po-

tra`ite na mejlu: www.ponte.co.yu

EL GUNA, BISER EGIPATSKE OBALE, IDEALNA ZA MNOGOBROJNE PODVODNE SPORTOVE

Hramovi i gra|evine

delujunestvarno

u pustiwskomokru`ewu

’Venecija na Crvenom moru� Hoteli na obali kanala, prelepe pla`e � I Omar [arif ovde ima vilu

ODLI^AN DOBAR PODNO[QIV LO[

RIBOLOVNI HOROSKOP od 3. 4. do 9. 4. 2008.

PETAK^ETVRTAK SUBOTA NEDEQA PONEDEQAK UTORAK SREDA

12. 13.

14.

15. 16.

od 10 do 15 od 12

NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008. XI

VODI^ ZA PECARO[E

Voda opadaVODA polako opada i

riba po~iwe lagano da

radi. To je posebno uo~-

qivo na celom toku Duna-

va, kao i na dunavcima,

kanalima i kubicima.

Osim retkog soma na

podru~ju Apatina, pre lo-

vostaja, lovio se i krupan

{aran do deset kilogra-

ma. U Bezdanu, na plovak,

na crvi}e i glistu, radi-

li su krupan {qivar,

krupatica i deverika. Ta-

ko|e, u okolini ^ortano-

vaca, Sremskih Karlova-

ca, na dubinski sa hrani-

licom, dobijana je babu{-

ka do 600 grama. Blizu

Napera u Slankamenu, na

plovak uz obaveznu pri-

mamu, hvatane su deveri-

ka, krupatica i bodorka.

Riba je kona~no krenula i

na bari \urica.

PECA se uglavnom iz

~amaca, na plovak, blizu

trske. Radila je babu{ka

i sitan {aran. Dunav oko

Kostolca i Golupca da-

vao je, uglavnom, deveriku

i babu{ku, i to na ulivu

tople vode u ovu reku. U

zimovniku na Srebrnom

jezeru i goluba~koj mari-

ni pecana je sitnija babu-

{ka veli~ine dlana i

krupna bodorka. Gaj i De-

liblato daju krupnu ba-

bu{ku, na pli}im delovi-

ma jezera, dok je na dub-

qim hvatana deverika.

Na Savi riba jo{ sla-

bo radi. U Beogradu, oko

Brankovog mosta, {lepo-

va i splavova, ima dosta

ribolovaca koji, i pored

mutne vode, pecaju belu

ribu, krupaticu, bodorku

i deveriku. Dozvoqeno je

pecawe na Savskom jezeru,

u posebno ogra|enom delu,

gde se lovi po principu

“uhvati i pusti”.

U PROGARU, u zimovni-

ku, uglavnom se lovi sit-

na bela riba. Krupatica

i bodorka rade na plovak,

daqe od obale, uz prima-

mu od kuvanog `ita. Na

Obedskoj bari bilo je

ulova sitne {tuke, a na

plovak se pecala sitna

bodorka i crvenperka.

Sitna bela riba i babu{-

ka peca se i u Zasavici.

Bilo je mawe ulova sitni-

je {tuke.

NA Tami{u naglo opada

voda, po~iwe da se bistri

i javqaju se prvi ulovi

posle du`eg perioda. Na

mirnijem toku i u ti{a-

cima u Barandi, Opovu,

Sakulama, Sefkerinu ra-

dila je babu{ka, na du-

binski sa hranilicom. Uz

obalu, moglo se pecati i

na plovak. Naj~e{}e su

hvatane bodorka i krupa-

tica. Ovde su preporu~-

qive duboke ~izme, zbog

velikog blata. Na prvoj

bari u Neuzini odli~no je

radila babu{ka na crve i

hlebnu ru`u. Na plovak,

blizu trske, hvatani su

komadi do 500 grama. U

Toma{evcu, iza brane na

delu zvanom “Kifla”, po-

~ela je da jede krupatica i

babu{ka. O~ekuju se ulovi

{tuke, a bucov juri kod

Boto{ke brane.

VODOSTAJ Tise je sta-

bilan, riba slabo radi,

jedino uz primamu bli`e

obali mogu} je ulov,

uglavnom sitne bele ribe.

Na Peku, na plovak od je-

dan i po gram, pecan je

skobaq, na crvi}e i hleb-

nu ru`u. Bilo je i ulova

klena i krku{e. Na Drini

se pecao skobaq, na pri-

rodnu i ve{ta~ku travu,

dok je plotica radila na

belog crvi}a, a komadi su

od tri do ~etiri kilogra-

ma. Pastrmka tako|e radi

na ulivu malih reka, na

mawe voblere. Jezero

Vrutci prepuno je pecaro-

{a koji love bodorku, kle-

na, deveriku i skobaqa.�

Sre}ko BOROVI]

10. 11.

do 15

PO@ARI I DAQE BESNE I NANOSE [TETU NA[IM LOVI[TIMA

Divqa~ u obru~u

UKUS MAMCA ^ESTO JE PRESUDAN ZA ULOV RIBE

I [ARAN ponekad ne mo`e da odoli ~okoladi. U to se ne-

davno uverio i Milorad Cicovi}, ribolovac iz Banatskog

Karlovca. On je na jezeru Beli bager pre nekoliko dana ulo-

vio {arana od ~etiri kilograma, na boili sa ukusom bele

~okolade.

Cicovi} je ovu ribu upecao na {tap JAD i najlon debqi-

ne 0,37 milimetara. � S. B.

KOD SVRQIGA ULOVQEN IZUZETAN TROFEJ OD 250 KILOGRAMA

U DOBRO organizovanom lovu u lovi{tu kod sela Lu-

kova, blizu Svrqiga, poznati lovac ovog kraja Dejan

Mladenovi}, ~lan LU “Dr Milenko Haxi}” - Svrqig,

proteklu lovnu sezonu zavr{io je izuzetnim trofejom. Sa

dobro uigranom grupom lovaca, odstrelio je kapitalca,

divqeg vepra te{kog 250 kilograma, u zlatnoj medaqi.

- Vepra sam oborio prvim metkom iz karabina, na raz-

daqini od 100 metara, pucaju}i iz zasede - ka`e Mladeno-

vi}. - Na{e lovi{te va`i za jedno od bogatijih trofej-

nim divqim sviwama, a ~esti su i trofeji “u medaqi”.

V. P.

LOCIRAWE NAJJA^IH SRNDA]A PRED LOVNU SEZONU

NAJVA@NIJI zadatak za

sve ozbiqne lovne radnike

jeste locirawe najja~ih

srnda}a za lovnu sezonu ko-

ja je na pragu.

- Trofejno najja~i srnda-

}i su ve} obele`ili svoje

teritorije, a nisu retki ni

prole}ni dvoboji - ka`e za

“Novosti” Radojica Ivan-

~evi}, predsednik LU “Gr-

me~” iz ^esterega.

Prisustvo iskusnih

stru~waka je dragoceno,

posebno prilikom prvih

procena ja~ine grla na te-

renu, jer strani klijenti

dubokog xepa ta~no znaju

{ta `ele i unapred tra`e

grla pribli`ne ja~ine. Ta-

ko|e, lovi{ta se moraju ~u-

vati, a divqa~ minimalno

uznemiravati prilikom

samog osmatrawa i obila-

`ewa lovi{ta. � V. M.

Prole}ni dvoboj

do 9

TOKOM aprila, poqoprivred-

ni radovi su u punom jeku, a u na-

{im lovi{tima po`ari i daqe

besne. Nemarni zemqoradnici,

pa ~ak i ribolovci, pale preo-

stale trstike i prloge oko kana-

la, vo}waka i {uma. Iako se pa-

qevine sankcioni{u, a wima se

i kr{i zakon, nijedna od nadle`-

nih institucija ne preduzima

ba{ ni{ta, bez obzira na {tete

koje nastaju. Divqa~ ve} ima

podmladak, srne su visoko breme-

nite i svako uznemiravawe mo`e

da ima katastrofalne posledice,

a nije retko da se na|u u vatre-

nom obru~u i tako stradaju. V. M.

PO^ETKOM APRILA KRENULA SEZONA LOVA NA [TUKU IAKO JE VODA HLADNA

Riba jo{ boluje

PRVI dani

ovog meseca rezervisani su

za pasionirane varali~are, lovce

na {tuku. Jer, po~etkom aprila po~iwe

i nova sezona ribolova.

Me|utim, {tukaro{i i te kako imaju razloga

da budu nezadovoqni. Prema re~ima Kristijana

Molnara, poznatog varali~ara iz Se~wa, zbog

hladnog vremena i ~estih padova temperature,

{tuka je kasnila s mrestom, tako da jo{ boluje, a

i voda je jo{ prili~no hladna. Sada je treba

tra`iti na najpli}im mestima, u razlivima i

na u{}ima mawih kanala u ve}e, i to u naj-

toplijem delu dana. Varalice voditi

lagano i biti uporan, a uspeh

ne}e izostati. �V. M.

[aran voli ~okoladu

Vepar od zlata

KRSTAREWA NILOM I MOREM

PO[TO je kraj aprila idealno vreme za kr-

starewe, mnogi na{i turisti }e Uskrs prosla-

viti na brodovima. Najvi{e wih putova}e na

krstarewe Nilom. Grupa turista putuje sa

„Kontikijem“ na krstarewe Volgom: od Sankt

Peterburga do Moskve. Druga grupa turista

putuje na krstarewe Egejom, a ukrcava se u

Atini i plovi do Mikonosa, Santorinija,

Krita, Patmosa i Rodosa.

Krstarewe gr~kim ostrvima: 560 evra

Krstarewe Volgom: 1.100 evra

IXVIII NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008. NOVOSTI • ^etvrtak, 10. april 2008.

NIJE pogre{io Ernest

Renan kada je Svetu

zemqu nazvao „Petim

jevan|eqem“, niti Jovan Du-

~i} koji je pre vi{e od jed-

nog veka zapisao da je to

„ve~no mesto na Zemqi...“

Hodo~a{}e u Svetu zemqu,

zemaqsku otaxbinu Isusa

Hrista, u kojoj je jevan|eqe za-

sijalo s krsta, najve}e je i naj-

zna~ajnije putovawe za jednog

pravoslavnog hri{}anina.

Polovinom aprila putovawe

organizuje Pokloni~ka agen-

cija SPC „Dobro~instvo“.

- O Vaskrsu ove godine u

Svetu zemqu pove{}emo 110

poklonika, a po odluci Wego-

ve svetosti patrijarha Pavla,

sa grupom }e biti duhovnik i

arhiepiskop ohridski Jovan

i 20 mona{kih i sve{tenih

lica SPC - obja{wava za

„Novosti“ Dragan Vuki}, di-

rektor „Dobro~instva“.

PROGRAM koji traje 16 da-

na (iz Beograda se kre}e 16.

aprila) obuhvata sva sveta

mesta u Svetoj zemqi: Vitle-

jem, manastir u Judejskoj pu-

stiwi, Jerusalim sa Masli-

novom gorom, Hristov grob,

brdo Sion i Getsimanski

vrt, Jerihon, Kapernaum, re-

ku Jordan, Nazaret, ali i

tri dana u Egiptu.

- NA SINAJSKOJ gori po-

seti}emo manastir Svetu

Katarinu, a oni koji su u do-

broj fizi~koj kondiciji, po-

pe}e se i na sam Sinaj - po-

tvr|uje na{ sagovornik.

Po povratku u Svetu zem-

qu, poklonici }e imati

priliku da prisustvuju svim

bogoslu`ewima Velike nede-

qe i, po obi~aju, bi}e im

uprili~en i prijem kod jeru-

salimskog patrijarha. Pod-

se}aju}i na to da sa „Dobro-

~instvom“, kao pokloni~kom

agencijom SPC, uglavnom

putuju oni koji istinski ne-

guju duh pravoslavqa, Dra-

gan Vuki} obja{wava:

- CELA Sveta zemqa je jed-

na svetiwa, i te{ko je pra-

viti izdvajawa, mada se ve-

}ina na{ih putnika najuzvi-

{enije ose}a prilikom pose-

te grobu Gospodwem, koji je

bez sumwe, kruna ovog poklo-

ni~kog putovawa.

On ne krije da je Svetu

zemqu nemogu}e opisati re-

~ima, ve} je treba videti

svojim o~ima i do`iveti

svojom verom.

- ZA VERUJU]EG ~oveka ni-

{ta se ne mo`e porediti sa

Svetom zemqom, pa se de{a-

va da neki od na{ih putnika

godinama {tede da bi je po-

setili i sebi podarili tu,

zaista izuzetnu duhovnu ra-

dost - smatra Vuki}.

Me|u poklonicima }e i ove

godine biti raznolikih put-

nika, od najmla|ih (10 godina)

do najstarijih (88), od ugled-

nih univerzitetskih profeso-

ra, lekara i advokata, do pen-

zionera i zemqoradnika. �

Paket-aran`man

za Krf je 99 evra

Pohod Hristovoj otaxbini� Prijem kod jerusalimskog patrijarha � Na put se kre}e 16. aprila

INFO

CENA {esnaestodnevnog aran`mana za Svetu zemqu u

vreme vaskr{wih praznika iznosi 1.320 dolara i

50.000 dinara. Obuhvata: avio-prevoz, sme{taj

u hotelima od tri i ~etiri zvezdice, ulaznice za sve

obilaske.

- Radimo aran`mane po principu „sve ukqu~eno“, tako

da putnicima ostaje samo da izdvoje novac za priloge u

hramovima, suvenire i kafu ili sok prilikom odmora.

POKLONI^KA AGENCIJA SPC „DOBRO^INSTVO“ U SVETU ZEMQU POVE[]E 110 VERNIKA

Poseta manastiru

Sv. Katarinai pohod na vrh

~uvenog Sinaja

� D. Kqaji}

[OPING u Rimu, poseta

piramidama, sun~awe u

Tunisu, u~estvovawe u

Uskr{woj litiji, krstarewe

Volgom... To su naj~e{}a odre-

di{ta na{ih turista pred

predstoje}i Uskrs.

� A. Krsmanovi}

NA[I TURISTI VE] ODABRALI ATRAKTIVNA MESTA U KOJIMA ]E U@IVATI NEKOLIKO DANA

„XOLI“

NAJVI[E „Xolijevih“ turista tokom uskr{wih praznika

boravi}e u Egiptu, a veliki broj putuje i u {oping u Rim.

„KONTIKI“

NAJVI[E „Kontikijevih“

turista odmara}e se u Egip-

tu, a najve}e interesovawe je

za [arm el [eik. Izuzetno

tra`en je bio Portugal i

kru`ne ture za Italiju, kao

i ostala odredi{ta po

Evropi. Prvi ~arter za An-

taliju polazi 25. aprila i

nastavqa se do jeseni.

- Maj je idealan za odla-

zak u Antaliju, jer nije veli-

ka vru}ina, more je ve} to-

plo, a cene su neuporedivo

ni`e nego u sezoni - potvr-

dio je Nikola Poti} iz

„Kontikija“. - Popusti

za rane rezervacije i

uplate va`e do 30. apri-

la, a za pojedine hotele

i do kraja maja. Objav-

qen je i novi cenovnik

za Tursku, pa sada nudi-

mo 20 hotela samo u An-

taliji. Ovih dana bi}e

objavqen i dodatni ce-

novnik sa popustima za

Ku{adasi, Bodrum, Mar-

maris i Fetije.

„RELAKS“

AGENCIJA „Relaks“ organi-

zuje prole}ni odmor za mlade!

Od 28. aprila do 4. maja mladi

}e putovati na Krf, a sa wima

}e u autobusu biti i peva~ica

Cveta Majtanovi}.

- Izuzetno zanimqiv provod

po~iwe ~im se na{i turisti ukr-

caju u autobus - ka`e Jelena Vel-

kovi} iz „Relaksa“. - @urka po-

~iwe onog trenutka kad stignemo

na Krf i smestimo se u hotel. Na

Krfu je glavna zabava 1. maja na

Tvr|avi, u starom gradu. Na ve-

likom koncertu peva}e @eqko

Joksimovi}, a dan ranije je zagre-

vawe sa poznatim tehno dixejevi-

ma Valentinom Kancijani-

jem i Markom Nasti-

}em. Paket-aran`man

ko{ta od 99 evra, a

obuhvata prevoz, sme-

{taj i panoramsko raz-

gledawe grada.

Za goste je priprem-

qena „parti narukvi-

ca“ koja obuhvata zaba-

ve i izlete. Najzanim-

qivija zabava bi}e

„Oran` parti“: poku-

{aj da se obi|u sve di-

skoteke u Ipsosu (popu-

larno letovali{te) za

jednu no}! Sa „narukvi-

com“ mo`e da se ode i na

„Pena biki parti“, na

najboqu mokru zabavu u

gradu koja se odr`ava u

najve}oj diskoteci „Mon-

te Kristo“. Popularan je

i „Bi~ parti“ sa takmi~e-

wem „Mis mokre majice“.

„ARGUS“

TURISTI „Argusa“ }e tradicionalno puto-

vati u Toskanu, u Prag, Portoro` i Veneciju ili u Istanbul.

Mesta gotovo da vi{e i nema. Jedna grupa turista u`iva}e na

pla`ama Tajlanda, i oni su aran`man platili 950 evra.

� Gu`va za {oping u Rimu � Aran`man za Tajland 950 evra � Velika `urka na Krfu � Prisustvovawe liturgiji

KU

DA

ZA

USK

R[W

I

PRA

ZNI

K La|om po Volgi, sun~awe u Tunisu

GLAVNA ZABAVA

ZA MLADE:

1. maja na ~uvenoj

tvr|avi na Krfu

„DOMIKA TRAVEL“

OVA agencija organizuje uskr{wi odmor na Krfu.

Osmodnevni aran`man ko{ta 189 evra i ukqu~uje

no}ewe, prevoz i dva izleta. Tu je i prisustvovawe

sve~anoj litiji i izno{ewe mo{tiju svetog Spi-

ridona ~udotvorca. Na{i turisti }e posle toga

sti}i do Srpske ku}e, posetiti ostrvo Vido, vide-

ti spomen-kosturnicu, i polo`iti vence u „Plavu

grobnicu“. Na prvi dan Uskrsa na{i turisti mo-

gu da prisustvuju vaskr{woj liturgiji i da se pri-

~este. U povratku, grupa prolazi kroz Solun da bi

posetila srpsko grobqe Zejtinlik. �

PUTUJU PO EVROPI

EVROPSKE metropole najtra`enija su odredi{ta

tokom uskr{wih praznika, a pored Rima, Barselo-

ne, Pariza, Lisabona, Atine i ostalih gradova, jed-

na grupa „Kontikijevih“ turista putuje u [vajcar-

sku (Cirih, Bern, Luceri, Lozana, @eneva, Montre).

[vajcarska tura: 790 evra

Zemqe Beneluksa: 830 evra’

’

Volga

[arm el [eik

An

tal

ija

Prag

Krf

Zejtinlik

Sveta Katarina

VenecijaVenecija