ММ – 1 МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ-КРЕТАЊЕ И ОПТЕРЕЋЕЊЕ

ММ – 2 МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ-КРЕТАЊЕ И ОПТЕРЕЋЕЊЕ

ММ – 3 ПРИНЦИПИ РАДА МАШИНА И МЕХАНИЗМА

ПРИНЦИП ДВОКРАКЕ ПОЛУГЕ: а) I класа, б) II класа, ц) III класа

ММ – 4 ПРИНЦИПИ РАДА МАШИНА И МЕХАНИЗМА

ПРИНЦИП СТРМЕ РАВНИ

КЛИН: а – принцип клина, б – клин са назначеним силама

ТОЧАК: а – идеална тела,

б – деформатибилна подлога

ПРЕНОШЕЊЕ ПРИТИСКА У ТЕЧНОСТИ

(принцип хидрауличне пресе)

ММ – 5 ПРИНЦИПИ РАДА КОТУРАЧА

ОБРТНИ ДИСК, КОТУРОВИ И КОТУРАЧЕ: 1 – обртни диск, 2 – непокретни котур, 3 – покретни котур, 4 - котурача са три покретана

и три непокретна котура, 5 – модел повећања терета са повећаниим бројем котурова, 6 - диференцијална котурача

а) б) в)

ПРИНЦИП РАДА ОСНОВНИХ МЕХАНИЗАМА: а) клипни механизам, б) брегасти механизам, в) кулисни механизам

ММ – 6 ОСНОВНИ МЕХАНИЗМИ

КИНЕМАТСКИ ПАРОВИ МАШИНСКИХ

ЕЛЕМЕНАТА

ОСНОВНА НАПРЕЗАЊА ЕЛЕМЕНАТА МАШИНА; 1 – затезање,

2 – притисак, 3 – смицање, 4 – увијање, 5 - савијање

ЗАВОЈНО ВРЕТЕНО КОД ПРЕСЕ: а) преса, б)завојно

вретено

ММ – 7 ЕЛЕМЕНТИ ЗА ВЕЗУ .

ВЕЗЕ ЗАВРТЊИМА: а) врсте завртања, б) начин осигурања навртке од одвртања, в) монтаажа

завртања са подметачем и навртком из комплета материјала

СПАЈАЊЕ ЗАВРТЊИМА:

а – завртањ са навртком, (1 – завртањ, 2 – навртка, 3 – подметач,4 и 5 – спојни

елемент), б – голи завртањ, в) завртањ са навртком који се користи у монтажи модела

ЗАВОЈНИЦА ПРЕДСТАВЉА ОСНОВ НАВОЈА

ММ – 8 ЕЛЕМЕНТИ ЗА ВЕЗУ

Закивцима се остварују нераздвојиве

везе лимова мале дебљине, формирањем

саставака закивањем. Везе закивањем могу бити различито изведене:

једноредно са преклопом, дворедно са преклопом,

једноредно са једним подметачем итд. Данас се

ове везе замењују спајањем лимова

заваривањем

Да ли сте знали?

Титаник – највећи саграђени брод до данас је израђен спајањем лимова закивцима. Можда је то била слаба карика у трагедији брода?

СПАЈАЊЕ МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА: а) попречним клином: 1 и 2 – полуге,

3 – попречни клин; б) уздужним клином: 1 – вратило, 2 – главчина, 3 – уздужни клин, 4 жлеб, 5 – ремен; в) завртњем: 1 – вратило, 2 - ременица, 3 –

завртањ

САСТАВ ЛИМОВА ЗАКИВЦИМА: а – једноредни, б – дворедни

ВРСТЕ ОПРУГА: 1 – лиснате,

2 – торзионе, 3 – вешање код аутомобила

ММ – 9 ЕЛЕМЕНТИ ЗА ВЕЗУ

Опруге служе за еластично везивање

машинских елемената. Израђују се различитих облика, па се деле на завојне, лиснате, спиралне и др.

Вежба.

Упознати елементе за везу из конструкторских комплета и од

материјала у школској радионици. На расположивим машинама у

школској радионици препознати елементе за везу и описати њихову

функцију. Неке од њих скицирати.

ПРИМЕР СИСТЕМА ЗА ПРЕНОШЕЊЕ ОПТЕРЕЋЕЊА И КРЕТАЊА: а)шема, б)реални систем: 1 – погонски електромотор, 2 – спојница, 3 – редуктор, 4- спојница, 5 – раднамашина ( транспортер)

ЛЕЖИШТА: а – клизна, б – котрљајућа

ОСОВИНА (а) И ВРАТИЛО (б)

ММ–10 ЕЛЕМЕНТИ ЗА ПРЕНОС ОПТЕРЕЋЕЊА И КРЕТАЊА

Осовине и вратила су машински елементи који служе за преношење обртног кретања и оптерећења, на која се монтирају обртна тела као што су зупчаници, каишници и др. Према томе, осовине и вратила су носачи елемената који се обрћу и преко рукаваца ослањају на лежишта. Осовине не преносе механички рад (снагу), па су изложене савијању, а понекад су и непокретне и једноставније по конструкцији. Вратила преносе механички рад, те су изложена савијању и увијању. Могу бити различита права, коленаста, еластична итд. Осовине и вратила израђују се најчешће од челика.

Лежишта су ослонци вратила и осовина у којима се рукавци могу обртати. Према конструкцији могу бити:

- клизна, где рукавац при обртању клизи непосредно по лежишту;

- котрљајућа, где се рукавац при обртању котрља преко посредника (лоптица, ваљака), који се налазе између рукаваца и ослонца. Лежишта могу преносити оптерећење у различитим правцима, па се израђују као радијална, аксијална и радиаксијална. У лежиштима се услед клизања и котрљања ослобађа топлота, па је неопходно подмазивање (уљима и мастима) и хлађење (водом или уљем).

Спојнице су елементи за спајање вратила или неких обртних елемената. Њихова конструкција може да остварује стални спој или да се, по потреби, искључи. Спојнице су редовно присутне као веза погонске машине и преносника, преносника и радне машине итд. Могу да буду изведене као круте, еластичне итд.

Фрикциони точкови и преносници користе се за преношење мањих оптерећења и кретања при мањим растојањима вратила. Кретање се остварује на основу трења између точкова и остварења приближно исте обимне брзине на њима. Због проклизавања немају сталан преносни однос, па се све мање користе.

СПОЈНИЦЕ: а – крута, б – еластична, в - укључна

ФРИКЦИОНИПРЕНОСНИК: 1 - погонско,

2- гоњено вратило

ММ – 11 ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ

.

СПРЕЗАЊЕ ЗУПЧАНИКА: 1 – принцип спрезања, 2 – димензије,

КОНИЧНИ ЗУПЧАНИЦИ: а) спрезање , б) разна извођерња, в)пример примене код диференцијала

возила

ПРЕНОСНИЦИ СА ЦИЛИНДРИЧНИМ ЗУПЧАНИЦИМА: а) једностепени редуктор, б) двостепени редуктор,

в)зупчаници са уметнутим зупчаником

ММ – 12 ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ

ПРИМЕНА ЗУПЧАСТИХ ПРЕНОСНИКА КОД ВОЗИЛА – МЕЊАЧ:

а)шема, б) мењач

ЗУПЧАСТА ЛЕТВА: a) 1 – летва, 2 – цилиндрични зупчаник, б)пример примене зупчасте летве код

уставе, фото статива

ПУЖНИ ПАР: а) 1 – пуж, 2 – пужни точак, б) примена пужа, в) модел

ММ – 13 КАИШНИ ПРЕНОСНИЦИ

РЕМЕНИ ПРЕНОС:

а) отворен, б) укрштен,

в)ремен затезач, в) степенасти ремени преносник,

г)пример мењача, д)пример код пумп,

е)профили ремен: 1-пљоњсснати, 2-трапезни, 3-трапезни назубљен

ММ – 14 ЛАНЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ

ЛАНЧАСТИ ПРЕНОС: а) пример коришћења код бицикла,

б) делови мењача бицикла:1 – смер кретања ланца, 2 рам, 3 – предњи ланчаник,

4 – смер кретања ноге, 5 – педала, 6 – ланац, 7 – задњи точак, 8 – задњи мењач,

в) график брзине у функцији преносних односа ланчаника код бицикла

ММ – 15 МАШИНЕ СПОЉАШЊЕГ ТРАНСПОРТА

ТОЧАК – ОСНОВА

ТРАНСПОРТНИХ МАШИНА: 1 – двоколица из XV века

п.н.е., 2 – точак из Месопотамије

ВРСТЕ СПОЉАШЊЕГ ТРАНСПОРТА И ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА

ММ – 16 БИЦИКЛ И МОТОЦИКЛ

БИЦИКЛ И МОТОЦИКЛ:

а) претеча мотоцикла: 1 – бицикл „Мала краљица” (1900 г.), 2 – мотоцикл (1905 г.),

б) мотоцикл будућности, в) делови мотоцикла:

1 – диск кочнице, 2 – виљушка, 3 – светло, 4 – управљач, 5 – резервоар, 6 – седиште, 7 – стоп-светла и мигавци,

8 – ауспух, 9 – кочница, 10 – амортизери, 11 – издувна цев, 12 – полуга мењача,

13 – карбуратор, 14 – цилиндар,15 – рамни носач

ММ – 17 ПУТНИЧКИ АУТОМОБИЛИ

ММ – 18 ТЕРЕТНИ КАМИОНИ

ТЕРЕТНИ КАМИОНИ: 1 – теретни камион зглобни – контејнер,

2 – модел камиона

ММ – 19 ЖЕЛЕЗНИЦА

. ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ:

а)вуча код дизел – електричне локомотиве: 1 – комадни пулт, 2 – дизел-мотор, 3 – компресор, 4 – генератор са трансмисијом, 5 – електромотори;

б) принцип електровуче: 1 – вучни електромотор, 2 – шински точак, в) електрифицирана железница

МОДЕЛ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

ММ – 20 БРОДОВИ

ММ – 21 АВИОНИ

ВРСТЕ МАШИНА УНУТРШЊЕГ ТРАНСПОРТА

ММ – 22 МАШИНЕ УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА

.

ДИЗАЛИЦЕ: а – мостна дизалица (кран) са дизаличним колицима („Мачком”) са две шине (1 – котурача, 2 – дизалична колица са вилом, 3 – мост са две шине, 4 – шине, 5 – управљајући прекидачи), б – мостна дизалица са једном шином,

в – моторно витло, г – дизалица са ланцем (чекрк), д – модел ручне дизалице са навојем

ММ – 23 ТРАНСПОРТЕРИ

ТРАНСПОРТЕР НА СЕПАРАЦИЈИ

КАМЕНА КОНВЕЈЕРСКА МОНТАЖНА ЛИНИЈА

МОТОРА

РОТОРНИ БАГЕР И ТРАНСПОРТЕРИ НА УГЉЕНОКОПУ

ММ – 24 ВРЕМЕПЛОВ ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА

ММ – 25 ТРАНСПОРТЕРИ

РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА – МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ

Под машином, у ширем смислу, подразумева се практични механизам (или више њих) који остварују механичко кретање, трансформише енергију, материјале и информације увећавајући и олакшавајући физички и умни рад човека.

Машине и механизми имају задатак, у трансформацији природних добара, да реше неколико основних проблема: пренос оптерећења (силе и момента), трансформацију и пренос енергије, промену положаја у простору – кретање, да пеносом информација повежу реализацију трансформација – реше управљање.

Основ машина и механизама чине основни закони кретања (транслација, ротација, осцилације, сложено кретање) и пренос оптерећења (силе, моменти, напрезање, чврстаоћа).

Најпростије машине, односно принципи, су: полуга, стрма раван, клин, точак, котур, котураче, принцип равномерног преношења притиска у течностима и др.

Основу савремених машина чине механизми – клипни, брегасти и кулисни и низ основних делова који се називају еменати машина.

Структура машине најчешће се састоји из погона, преносника и радног органа.

Сваки елемент машине чини једну елементарну целину и има тачно одређену улогу, од чега зависи његов облик, величина и врста материјала од кога је израђен. Најчешће се сврставају у: елементе за везу, елементе за пренос оптерећења и кретања и специјалне елементе.

У елементе за везу убраајају се: завртњи са навртком и клинови – раздвојиве везе; закивци, завари, лемови пресовани спојеви – нераздвојиве везе.

Елементе за преношење оптерећења и кретања чине: осовине и вратила, лежишта, спојнице, точкови, зупчаници, ланчаници и др. и разни преносници (фрикциони, зупчасти, ремени, ланчасти и др.).

Саобраћајни систем представља скуп средстава који омугућава превоз путника и добара – терета и пренос информација, што у ширем смислу обухвата: саобраћајне транспортне машине (друмска и железничка возила, бродове, авионе, дизалице, транспортере и др.), саобраћајнице, саобраћајне установе и регулативу.

Спољашњи транспорт чини: копнени (друмска и железничка возила), водени и ваздушни.

Унутрашњи транспорт чине: дизалице, транспортери и линије. КЉУЧНЕ РЕЧИ – МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ

машина, механизам, кретање, транслација, ротација, осцилације, оптерећење, сила, момнет, снага, завртањ, точак, вратило, осовина, ременик, зупчаник,

ланчаник, преносник, редуктор, мењач, клип и клипњача, коленасто вратило, саобраћајни систем, друмска возила, железница, дизалице, транспортери

(у Речнику на крају Уџбеника нађите објашњење речи и појмова)