ИНФОРМАТОР - vpps.edu.rs · ИНФОРМАЦИЈЕ О СТУДИЈАМА 5 САДРЖАЈ КОНКУРС 7 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 7 КОНКУРСНИ РОКОВИ 10

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА

ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Ћирила и Методија 1, 18400 Прокупље

www.vpps.edu.rs

ИНФОРМАТОР

ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

И

ПРОГРАМИ ЗА ПОЛАГАЊЕ

ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

ШКОЛСКА 2019/20. ГОДИНА

Прокупље, 2019. године

Издавач:

Висока пољопривредно-прехрамбена школа

струковних студија у Прокупљу

Главни и одговорни уредник:

др Драган Оровић

Технички уредници:

Др Ивица Станчић

Марија Јовић

Редакциони одбор:

др Никола Столић др Милић Војиновић

др Југослав Трајковић др Драган Мишић

др Саша Петровић др Драгана Станисављевић

др Звонко Златановић

Компјутерска обрада текста:

Милош Илић

Штампа:

GrafoMIS

Тираж: 250 примеракa

ПРЕДГОВОР

Висока пољопривредно прехрамбена школа у Прокупљу

представља самосталну и савремену високошколску установу која

обавља наставно-образовну и истраживачку делатност утемељену на

тридесетпетогодишњој традицији. О резултатима које је Школа

постигла обављањем своје основне делатности најбоље говоре подаци

о броју укупно уписаних (8833), а посебно о броју дипломираних

студената (3537). То су стручњаци који представљају значајну реалну

снагу за бржи економски развој овог дела Србије.

Усвајањем Закона о високом образовању Школа јемеђу првим

високошколским установама ушла у поступак акредитације по

Болоњском систему образовања. Након испуњења процедуралних,

техничких и организационих услова Школа је акредитовалапет

студијских програма: Воћарство и виноградарство, Ратарство и

повртарство, Заштита биља, Сточарство и Прехрамбена

технологија. У току 2010/11. године акредитован је и шести студијски

програм на основним струковним студијама под називом Струковна

ветерина чиме је школа заокружила целину пољопривредне

производње, почев од примарне биљне и анималне производње, преко

заштите биља, здравствене заштите животиња до прераде која се

изучава кроз студијски програм прехрамбена технологија. Школа је

2013. године акредитовала Високошколску јединицу у Рековцу у

којој се реализује студијски програм Воћарство и виноградарство.

Пренос стручних сазнања о новим техничким, технолошким и

маркетиншким решењима и њихова примена на породична имања у

еколошки прихватљивим оквирима одрживог развоја су били и биће у

будућем периоду Основни циљеви Школе. Имајући у виду да Србија

као држава располаже изузетним агроеколошким условима, који дају

одличне предуслове за успешну и профитабилну пољопривредну

производњу, неопходна је убрзана примена техничко-технолошких

решења, познатих у напредним пољопривредним земљама и њихово

прилагођавање нашим условима. За успешно спровођење овакве

стратегије неопходни су и добро обучени стручњаци свих профила

пољопривредне струке. Школа своје место налази баш у овом кључном

сегменту и школујући стручне кадрове даје значајан допринос развоју

пољопривредне производње како овог подручја тако и земље у целини.

На другом нивоу студија у поступку акредитације је Мастер

сруковни студијски програм Биотехнплогија са четири модула Биљна

поизводња, Сточарска производња, Фитомедицина и

Прехрамбена технологија, са циљем што квалитетнијег образовања

кадрова у функцији развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије

овог дела Србије.

Др Драган Оровић,проф.

ИНФОРМАЦИЈЕ О СТУДИЈАМА

5

САДРЖАЈ

КОНКУРС 7 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 7 КОНКУРСНИ РОКОВИ 10 ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ 10

О ШКОЛИ 12 ИСТОРИЈА ШКОЛЕ 12 МИСИЈА ШКОЛЕ 14 ОСНОВНИ ЗАДАЦИ И ЦИЉЕВИ ШКОЛЕ 15 ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ 17

СТУДЕНТИ И СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД 20

НОВИ НАЧИН СТУДИРАЊА 21

НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ 25

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ВОЋАРСТВО И

ВИНОГРАДАРСТВО 27 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО28

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАТАРСТВО И

ПОВРТАРСТВО 29 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО 30

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА БИЉА 31 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА БИЉА 32

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТОЧАРСТВО 33 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТОЧАРСТВО 34

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРЕХРАМБЕНА

ТЕХНОЛОГИЈА 36 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА 37

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТРУКОВНА ВЕТЕРИНА 39 ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТРУКОВНА ВЕТЕРИНА 40

ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ХЕМИЈЕ 42 ПИТАЊА ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 43

ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ БИОЛОГИЈЕ 57 ПИТАЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 58

ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ ФИЗИКЕ 72 ПИТАЊА ИЗ ФИЗИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 73

ИЗВОД ИЗ СТАТУТА 84

АНКЕТА ЗА БАЗУ ПОДАТАКА ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

ПРИЈАВА ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу

6

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Ћирила и Методија 1, 18400 Прокупље

Тел.: 027/324-311 (централа, факс) 329-058 (централа)

324-878 (студентска служба) e-mail: [email protected]

WEB sajt: http://www.vpps.edu.rs


7

На основу члана 48. и 98. Закона о високом образовању („Службени гласник РС”, број 88/17, 27/2018 – и др. закон и 73/2018), и Одлуке Владе Републике Србије, Висока

пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу расписује

КОНКУРС ЗА УПИС СТУДЕНАТА У ПРВУ ГОДИНУ

ОСНОВНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1. У прву годину основних струковних студија школске 2019/20.

године Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу уписаће укупно 198 студената, од тога:

- 176 студената који се финансирају из буџета и

- 22 студента који плаћају школарину, на следећим студијским програмима:

1. ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО - студенти чије се образовање финансира из буџета 22 - студенти који плаћају школарину 4

2. РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО - студенти чије се образовање финансира из буџета 20 - студенти који плаћају школарину 2

3. ЗАШТИТА БИЉА - студенти чије се образовање финансира из буџета 32 - студенти који плаћају школарину 8

4. СТОЧАРСТВО - студенти чије се образовање финансира из буџета 20 - студенти који плаћају школарину 2

5. ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА - студенти чије се образовање финансира из буџета 56 - студенти који плаћају школарину 4 6. СТРУКОВНА ВЕТЕРИНА

- студенти чије се образовање финансира из буџета 26 - студенти који плаћају школарину 2

2. У прву годину основних струковних студија може да се

упише кандидат који има средње образовање у


8

четворогодишњем и трогодишњем трајању и полаже испит за проверу знања. Испит за проверу знања се полаже из предмета хемија или биологија на следећим студијским

програмима:

Воћарство и виноградарство

Ратарство и повртарство

Заштита биља

Сточарство

Прехрамбена технологија

Струковна ветерина

3. Редослед кандидата за упис у прву годину утврђује се на основу резултата на испиту за проверу знања и општег успеха у средњем образовању. Ранг-листа се сачињава према

укупном броју бодова сваког кандидата по утврђеним мерилима.

Кандидат може да оствари највише 100 бодова. 4. Под општим успехом у средњој школи подрaзумева се збир

просечних оцена из свих предмета у свим разредима,

помножен са два за кандидате са средњом школом у четворогодишњем трајању, а за кандидате са средњом

школом у трогодишњем трајању успех у трећем разреду средње школе се множи са два. По овом основу, кандидат

може да оствари најмање 16, а највише 40 бодова.

Општи успех у средњој школи рачуна се заокруживањем на две децимале.

5. Резултат који кандидат постигне на пријемном испиту оцењује се од 0 до 60 бодова.

Тест за испит за проверу знања из било ког предмета садржи 30 питања која се вреднују са по 2 бода.


9

6. Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу утврђује ЈЕДИНСТВЕНУ РАНГ-ЛИСТУ свих кандидата са укупним бројем бодова стечених по свим

критеријумима утврђеним овим Конкурсом, како за кандидате који се финансирају из буџета, тако и за оне који плаћају

школарину.

Место на јединственој ранг листи и број укупно постигнутих бодова одређује да ли кандидат може да буде уписан у прву

годину студија, као и то да ли ће бити финансиран из буџета или ће плаћати школарину.

7. Услов за одређивање редоследа кандидата на јединственој

ранг-листи је полагање пријемног испита. 8. Кандидат може да буде уписан на терет буџета ако се

налази на јединственој ранг-листи за студијски програм до броја одобреног за упис кандидата на терет буџета, који је

одређен овим Конкурсом, а има најмање 51 бод. 9. Кандидат који плаћа школарину може да буде уписан

уколико се на јединственој ранг-листи за студијски програм налази до броја одобреног за упис кандидата који плаћају

школарину, који је одређен овим Конкурсом, а има најмање 30 бодова.

10. Ако се кандидат који је остварио право на упис по Конкурсу не упише у предвиђеном року, Школа ће уписати

уместо њега другог кандидата, према редоследу на коначној ранг-листи, у року предвиђеном овим Конкурсом.

11. Припадници српске националне мањине из суседних земаља могу да се школују на Високој пољопривредно-

прехрамбеној школи струковних студија у Прокупљу, под истим условима као грађани Републике Србије.


10

КОНКУРСНИ РОКОВИ

ПРВИ КОНКУРСНИ РОК траје од 19. јуна до 12. јула 2019.

год., и то:

Пријављивање кандидата: 19., 20. и 21. јун 2019. године у

времену од 9 до 14 часова.

Распоред полагања испита за проверу знања биће објављен 25. јуна 2019. године на огласној табли и интернет

адреси Школе.

Полагање испита за проверу знања биће обављено 28.

јуна 2019. године у 10 часова према распореду објављеном на

огласној табли у Школи.

Прелиминарна ранг-листа примљених кандидата биће објављена на огласној табли и интернет адреси Школе 01.

јула 2019. године у 10 часова.

Јединствена ранг-листа примљених кандидата биће

објављена на огласној табли и интернет адреси Школе 08.

јула 2019. године у 10 часова.

Упис примљених кандидата вршиће се од 08. до 12. јула

2019. године у времену од 9 до 14 часова.

ДРУГИ КОНКУРСНИ РОК траје од 02. до 13. септембра 2019. године, и то:

Пријављивање кандидата 02. - 03. септембар 2019. године.

Распоред полагања испита за проверу знања биће

објављен 04. септембра 2019. године на огласној табли и интернет адреси Школе.

Полагање испита за проверу знања обавиће се 05. септембра 2019. год., од 10 часова према редоследу објављеном у Школи.

Прелиминарна ранг-листа примљених кандидата биће објављена 06. септембра 2019. године.

Јединствена ранг-листа биће објављена 11. септембра 2019.године.

Упис примљених кандидата вршиће се од 11. до 13.

септембра 2019. године, у времену од 9 до 14 часова.

Уколико буде слободних места за упис у прву годину студија

Школа ће примити и кандидате који су полагали испит за проверу знања из истог предмета на некој другој


11

одговарајућој високошколској установи уз Потврду о положеном испиту за проверу знања у тој установи. Комисија за пријем признаје број бодова освојених на тим установама и

на основу њих врши рангирање до попуне слободних места.

ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ 1. Висина школарине за студенте који се сами финансирају у школској 2019/2020. години износи 40.000,00 динара, за све

студијске програме, а за студенте са страним држављанством 700 долара у динарској противвредности.

2. Приликом пријављивања на Конкурс кандидати подносе на увид ОРИГИНАЛНА ДОКУМЕНТА, а уз Пријаву за упис из Информатора и следеће фотокопије докумената:

- Сведочанства свих разреда завршене средње школе; - Диплому о завршеној средњој школи;

- Извод из матичне књиге рођених и - Уплатницу на име полагања испита за проверу знања.

На име полагања пријемног испита уплаћује се износ од 5000 динара, и уплатница се прилаже уз документацију.

Уплата се врши на жиро рачун Школе: 840-799666-37.

3. Приликом полагања испита за проверу знања кандидати

морају са собом имати личну карту или пасош. 4. Документа потребна за упис у I годину студија: - Оригинална документа;

- 2 обрасца ШВ-20 за школску 2019/20. год.; - Индекс;

- 2 фотографије (величина 35 × 45mm); - Доказ о уплати школарине за студенте који се сами

финансирају у износу од 40000 динара на жиро рачун Школе:

840-799666-37. Школарину је могуће платити и у 6 месечних рата (I рата

приликом уписа – 10.000,00 динара и 5 рата по 6.000,00 динара). 5. Фотокопије докумената кандидата који нису примљени на

Конкурс се не враћају.

Сва потребна додатна обавештења за упис могу се

наћи на огласној табли Школе, интернет адреси: www.vpps.edu.rs

или добити на телефон 027/324-878.


12

О ШКОЛИ

ИСТОРИЈА ШКОЛЕ

Школа је почела са радом 25. марта 1977. године, под називом „Виша школа за образовање радника у пољопривреди

и прехрамбеној индустрији у Прокупљу”. Иницијатива за оснивање Школе потекла је од предузећа из области

пољопривреде и прехрамбене индустрије и других асоцијација Нишког региона и ширег подручја СР Србије. На основу Елабората о друштвено-економској оправданости оснивања

Школе, средства за почетак рада обезбедио је оснивач и Републичка заједница усмереног образовања СР Србије.

На трећем састанку матичне комисије за формирање Више школе за образовање радника у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, одржаном у згради Пољопривредног факултета у

Земуну, прихваћен је предлог оснивача и донета је Статутарна одлука о режиму студија и статусу Више школе за образовање

радника у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Према тој одлуци, у школској 1977/78. години уписано је укупно 150

редовних студената на четири одсека: Ратарство са повртарством (40); Агромеханизација (40); Технологија за прераду жита, брашна и сточне хране (35), и Техологија

прераде воћа, поврћа и грожђа (35).

До школске 1986/87. године, Школа је на четири одсека, сваке

године, уписивала на I годину студија по 200 студената - 100 на буџет Републике и 100 самофинансирајућих студената.

Изменама система школства у нашем друштву, школске

1986/87. године, дошло је до трансформације Више школа за образовање радника у пољопривреди и прехрамбеној

индустрији у Вишу пољопривредно-прехрамбену школу.Школа је тада имала три одсека: ратарство, воћарство-виноградарство и прехрамбена технологија (дипломирани

студенти стицали су звање инжењера пољопривреде одговарајуће струке). Исте године Република је повећала број

студената за упис на I годину студија на 300, од чега 120 студената на буџету Републике и 180 самофинансирајућих студената.

На путу имплементације Болоњског процеса, Школа је од школске 2004/05. године увела трогодишње студије и обавља


13

своју делатност у оквиру пет студијских програмаи то: Воћарство и виноградарство,Ратарство и повртарство,Заштита биља, Сточарство и Прехрамбена технологија. На наведеним

одсецима Школа је образовала кадрове који после завршених студија стичу диплому инжењера пољопривреде одговарајуће

струке.

Након акредитације од стране Комисије за акредитацију и проверу квалитета и добијања дозволе за рад од Министарства

просвете РС бр. 612-00-1205⁄2006-04 од 30.04.2007. године, Школа је променила свој назив у Висока пољопривредно-

прехрамбена школа струковних студија. Школовање се од 2007. године одвија на пет студијских програма: Воћарство и

виноградарство,Ратарство и повртарство,Заштита биља, Сточарство и Прехрамбена технологија.

Школа може да упише 198 студената, од којих 176 могу да

студирају на буџету Републике, а 22 могу да се упишу као самофинансирајући студенти. До сада, Школа је редовно, већ

у јуну, попуњавала предвиђени број студената који се школују на буџету РС.

Комисије за акредитацију и проверу квалитета акредитовала

је Школи три специјалистичка студијска програма: Органска пољопривреда (два модула - биљна и сточарска

производња), Прехрамбена технологија (три модула -технологија биљних производа, технологија анималних производа и контрола квалитета прехрамбених производа) и

Заштита биља.

Дозволу за упис студенатана овим студијским програмима од

стране Министарства просвете РС бр. 612-00-1324⁄2008-12 Школа је добила 22. 10. 2008. године, када је и уписана прва генерација ових студената.

Ове студије трају годину дана, 2 семестра, 60 ЕСПБ бодова.

У току 2011. године акредитован је и студијски програм

Струковна ветерина.

Након истека прве акредитације, која траје пет година, Школа је 2012.године успешно, по други пут, акредитовала све

студијске програме на основним струковним студијама без и једног акта упозорења. Школа је 2013. године акредитовала и

три Специјалистичка студијска програма са већим бројем модула. Са посебним задовољством истичемо да је Школа исте


14

године акредитовала Високошколску јединицу у Рековцу у којој се реализује студијски програм Воћарство и виноградарство.

Учешће на пројектима је такође један од приоритета рада, па је сходно томе у 2012. години Школа аплицирала и добила

Темпус пројекат под називом Агривок и то као носилац пројекта. Са задовољством истичемо да су на пројекту бројне Високошколске установе из земље, а посебно из иностранства

и то из: Мађарске, Чешке, Грчке, Републике Српске и Федерације БиХ. Школа је у својству партнера учествовалаана

још једном Темпус пројекту под називом ЕCBAC. У току 2017. године Школа је у својству носиоца пројекта аплицирала и

добила пројекат под називом LANDS који се бави развојем агротуризма, уз учешће већег броја партнера из Србије, Федерације БиХ и Европске уније.

Сви студијски програми, као и институција, успешно су акредитовани, по трећи пут, у току 2017. године. У току 2018.

године Школа је предала комплетну документацију за акредитацију мастер студијског програма Биотехнологија.

Школа је у досадашњем раду посебну пажњу поклањала

избору кадрова за извођење наставе. Као резултат такве пословне политике у Школи ради 35 наставника и сарадника,

од којих 23 наставника са научним степеном доктора наука, 6 магистара, двоје специјалиста, један наставник страног језика и три асистента. Поред наставника у сталном радном односу

Школа ангажује одређени број наставника са докторатом (редовни и ванредни професори), са Универзитета у Београду

и Приштини као и наставнике са других Високих школа.

МИСИЈА ШКОЛЕ

Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних студија у Прокупљу је државна образовна институција чија се мисија, до извесне мере, рефлектује кроз њен Статут, заснован на

Закону о високом образовању, а сагледана је кроз три кључне функције – наставно-образовни рад, истраживачки рад и

издавачка делатност, са снажном оријентацијом ка сарадњи са локалном самоуправом. Такође, Школа ће унапредити регио-налну и еврорегионалну сарадњу са сродним институцијама.


15

Мисија Школе је исказана и у изради студијских планова и програма, који су по структури и садржају у складу са Болоњским процесом, као и њихово непрекидно осавремењавање, да би

били упоредиви са курикулумима иностраних високошколских установа.

Мисија се састоји и у непрекидном и систематском раду на унапређењу свих области обезбеђења квалитета рада (студијски програми, настава, истраживање, вредновање студената,

уџбеници и литература, ресурси, ненаставна подршка, процес управљања), подизање ефикасности у образовном процесу,

повезивању образовне, истраживачке и стручне делатности, изградњи и унапређењу унутрашње организације.

ОСНОВНИ ЗАДАЦИ И ЦИЉЕВИ ШКОЛЕ

Основни задатак Школе је преношење најновијих научних и стручних знања и вештина из области пољопривреде и

прехрамбене технологије.

Основни циљеви Школе су:

усмеравање студија ка стицању знања и вештина потребних за профитабилну производњу искоришћавањем обновљивих природних ресурса уз заштиту околине, очувања

руралних подручја и културног наслеђа;

пружање могућности за стицање разноврсних практичних

знања из свих области пољопривредно-прехрамбене производње, као што су производња и прерада ратарских,

повртарских, воћарских и виноградарских производа и гајења животиња, као и производње и прераде анималних и биљних производа;

даљи развој концепта образовања који нуди комплетног стручњака спремног за све изазове у пољопривредној и

прехрамбеној производњи новог времена, уз истовремено стварање услова за стицање уско специјалистичких знања, каква су потребна за конкурентну производњу;


16

модификација образовног система у складу са Болоњским процесом, односно постепено омогућавање студентима укључивање у европски високошколски образовни простор;

стицање знања из области пољопривреде и прехрамбене технологије, на основу којих ће свршени студенти бити

оспособљени за самосталан рад на пољопривредним имањима, фармама, са усмерењем на одрживу производњу квалитетне здравствено безбедне хране у различитим видовима предузећа,

као и за прераду и промет пољопривредних производа;

омогућавање студентима да прошире своја знања по

сопственом избору и да се на тај начин уже специјализују;

стручно оспособљавање студената да активно учествују у

новим еколошки одрживим технологијама у производњи хране и утичу да производ буде здравствено безбедан, и

непрекидан и систематски рад на унапређењу квалитета

студијских програма.

Висока пољопривредно-прехрамбена школа струковних

студија у Прокупљу редовно планира и вреднује резултате својих студијских програма са задатком да стално развија, унапређује и преиспитује њихове садржаје, сагласно новим

научним и стручним достигнућима, у чему релевантну улогу имају наставно особље и студенти.

Школа прати остваривање планираних активности на постав-љеним задацима и циљевима, уз објективно сагледавање резултата, њихову анализу и корективне мере евентуалних

недостатака. Такође, Школа прати савремене трендове и одржава висок критеријум академског образовања на свим

студијским програмима у области струковних студија, трудећи се да задржи до сада постигнуту репутацију у свим својим активностима.

Својим студентима нудимо:

савремени програм образовања који реализују компетентни наставници;

добро опремљене лабораторије, и

практична знања и вештине,


17

што обезбеђује ефикасан систем студирања и краћи пут до посла.

По завршетку студија, Ваше знање и вештине тражиће:

јавна и приватна предузећа у области производње,

заштите и прераде хране;

произвођачи пољопривредне механизације и опреме у прехрамбеној индустрији;

услужне специјализоване агенције и пројектантске фирме;

школство, јавна предузећа, инспекцијске службе, као и

могућност самосталног покретања породичног бизниса.

ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ

Од изузетног значаја су и посебне активности Школе из области

пољопривредне производње и нових производно-технолошких процеса, како у примарној, тако и у прерађивачкој индустрији

у области аграра. Посебне активности Школе остварују се кроз рад лабораторија и стручне услуге према пољопривредним произвођачима и фармерима (директни контакт или стручна

предавања).

За извођење експерименталних огледа и обуку студената Школа има сопствено. Поред тога, на земљиштима пољоривредних организација са којима Школа има уговоре о

пословно-техничкој сарадњи, и индивидуалних пољопривредних произвођача, сваке године Школа у сарадњи са најпознатијим

Институтима из наше земље поставља микро-, макро- и демонстрационе огледе са најновијим сортама и хибридима пшенице и кукуруза, као и других ратарских и повртарских

култура.


18


19

ОРГАНИЗАЦИЈА ШКОЛЕ


20

СТУДЕНТИ И СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД

На подручју Републике Србије постоји више од 500 средњих школа (од којих је на

подручју источне, јужне и централне Србије више од 30 пољопривредних), чији ученици након дипломирања имају

проходност за упис на ВППШСС у Прокупљу. Годишње само средње

пољопривреднe школe у овом региону успешно заврши више од 1.000

пољопривредних техничара.

Школа је са Домом ученика средњих школа у Прокупљу договорила смештај одређеног броја студената, као и исхрану

у ресторану овог Дома. Студенти ће бити смештени у новоизграђеном делу Дома у изузетно конфорним собама са богатим пратећим садржајима.

Израђена је Пројектно-техничка документација за доградњу постојеће зграде Високе пољопривредно-прехрамбене школе у

оквиру чега је предвиђена изградња кухиње и студентске мензе.

У погледу културно-забавног и спортског живота студената

постоје повољни услови, јер Прокупље има позориште, културни центар, градску библиотеку, музеј и низ других

институција у култури, а недавно је завршена изградња и модерне спортске хале.

Поред спортске хале и постојећег олимпијског базена и

тениских терена, постоје и игралишта за велики број спортских активности за физичко образовање и рекреацију

студената.

Ова и друга питања студентског стандарда решавају се у тесној сарадњи са Студентским парламентом ВППШСС и

студентским савезима других високих школа и факултета.


21

НОВИ НАЧИН СТУДИРАЊА

Европски систем за пренос и прикупљање студијских бодова (ЕСПБ) је успостављен 1989. године унутар оквира Ерасмус програма. У то време циљ система је био да се кроз трансфер

студијских бодова мобилних студената олакша признавање периода студија проведених у страној земљи. ЕСПБ се као

систем преноса бодова проширио на преко 30 земаља и уведен је у преко хиљаду институција високог образовања.

Земље потписнице Болоњског процеса су прихватиле ЕСПБ

као једну од база Европског подручја високог образовања. У неким земљама ЕСПБ постао је услов за акредитацију.

Конференција у Zürich-у (The Zürich Conference on Credit Transfer and Accuмulation), одржана у септембру 2002. под покровитељством Европске Универзитетске Заједнице

(European University Association) подржала је централну улогу ЕСПБ-а у високом образовању. ЕСПБ ће представљати један од

темеља у обликовању националног и Европског оквира за квалификације (European Qualification Fraмework). Схеме базиране на ЕСПБ уводе се и на другим континентима.

European Credit Transfer Systeм (ECTS) - Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) осмишљен је као јединствен систем

који омогућава лакшу препознатљивост и поређење различитих образовних програма на високообразовним институцијама у земљама Европе. Систем је заснован на бодовима који

изражавају оптерећење студената у савлађивању одређеног програма студија (60 бодова за академску годину, 30 за

семестар). Примена система ЕСПБ-а у универзитетској пракси доприноси покретљивости студената у европском простору високог образовања, уз могућност преноса и акумулације

бодова стечених на различитим институцијама.

Бодови/кредити - Бодови (кључни елементи ЕСПБ-а)

додељују се појединим курсевима/предметима/модулима, као и другим облицима предвиђеног студијског програма (вежбе, рад на терену, семинарски радови, колоквијуми, тестови ...). Они

представљају квантитативно мерило укупно уложеног рада типичног студента у савлађивању предвиђеног градива и

додељују се студенту након успешног завршетка одређеног дела студијског програма. Бодови нису оцене нити их

замењују.


22

Студентско оптерећење - Студентско оптерећење обухвата све облике рада студената током њиховог образовања и не односи се само на време које студент проведе у директном

контакту са професором, већ укључује и сваки облик самосталног рада (писање семинарског рада, припреме за

колоквијум или испит, вежбе, па чак и израда дипломског рада). Изражава се у радним сатима. Разумевање овог појма је основа за правилно увођење ЕСПБ-а. У том контексту,

дозвољено студентско оптерећење је 40 сати недељно.

Исход учења - Исход учења је јасна дефиниција знања,

способности, вештина и/или ставова које студент стиче током одређеног периода учења. Исходи учења се не односе на

садржај или методологију наставе, већ на оно што се очекује да студент стекне или развије током учења, али се на основу њих дефинише садржај и методологија наставе. Исходи учења

се дефинишу и за цео студијски програм и за појединачне предмете или курсеве.

Студентско учешће - Студентско учешће је један од основних принципа Болоњског процеса и Закона о високом образовању. Студенти се сматрају равноправним партнерима у

образовном процесу и учествују у одлучивању о свим питањима везаним за високо образовање и функционисање

високообразовних институција, а нарочито у оним везаним за систем студија и наставе.

Једносеместрални и изборни предмети - Сви предмети су

једносеместрални како би студенти могли лакше да их савладају и међусобно комбинују. Не постоји унапред

прописан план студија са обавезним предметима распоређеним по годинама студија, већ су прописани изборни и обавезни предмети као и предуслови које студент мора да

испуни да би уписао неки од тих предмета. Студент на тај начин самостално одлучује када ће и које предмете да похађа.

Мобилност - Мобилност подразумева међууниверзитетску покретљивост студената, наставног особља и истраживача како у земљи тако и у иностранству, без обзира да ли се ради

само о једном делу или о наставку целокупних студија / научног истраживања. Студент, такође, у оквиру истог

универзитета има могућност међудисциплинарне мобилности (на пример студент који студира психологију може своје студије да комбинује са студијама менаџмента или пак студијама

клавира).


23

Систем финансирања - Овај појам не обухвата само количину и начин дистрибуције буџетских средстава предвиђених за високо образовање, већ и питања о томе ко и

у ком обиму треба да сноси трошкове образовања становништва, на основу којих критеријума се одређује ко

плаћа, а ко не, на који начин се добијају и троше финансијска средства и коме се подноси рачун, да ли држава финансира појединачно факулете или обједињено даје средства

универзитету и сл.

Акредитација - Представља процес провере да ли нека

институција или програм задовољавају унапред дефинисане опште минималне стандарде квалитета.

Евалуација - Од студената се очекује да, на предвиђене начине, оцене квалитет наставе (интерна евалуација). Екстерна евалуација је процена квалитета институције, пројеката,

реформских потеза, итд. Због овако широке употребе појма, неопходно је појаснити субјекат, објекат и начин евалуације.

Осигурање квалитета - Подразумева све процесе којим се на било ком нивоу осигурава и унапређује квалитет било ког аспекта високог образовања. Обухвата процесе као што су:

екстерна евалуација институције или програма, само-евалуација или интерна евалуација, студентска евалуација,

анализа пролазности и успешности студената. Процес контроле квалитета је само део процеса осигурања квалитета.

Менаџерска управа - Директор води рачуна о питањима

стратегије, наставе и науке, а не бави се техничко-управним и финансијским пословима које преузимају професионални

менаџери.

Друштвена димензија образовања - Високо образовање је приступачно у целини за различите друштвене групе.

Студирање мора бити нарочито потпомогнуто за људе који у својим породицама немају традицију школовања, који су

сиромашни, имају посебне потребе или су на било који начин неравноправни у приступу високом образовању.

Додатак дипломи - Додатак дипломи је документ који се

прилаже дипломи или другом документу о завршеном степену студија с циљем да пружи детаљнији увид будућем

послодавцу или универзитету у ниво, природу садржаја студија, систем и правила студирања које је дипломац похађао на одређеној високошколској институцији.


24

Подаци о систему високог образовања

у Републици Србији

КАНДИДАТИ

са стеченим средњим образовањем и положеним пријемним испитом или испитом за проверу склоности и способности или

општом матуром

Основне академске

студије 180-240 ЕСПБ

Основне струковне

студије 180 ЕСПБ

Спец. струковне


ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ 180 ЕСПБ (уз претходно остварених на

основним и дипломским академским студијама најмање 300 ЕСПБ)

Први степен високог

образовања

18-19

Интегрисане академске


Спец. академске


Дипломске академске

студије 60-120 ЕСПБ

22-23

Други степен високог


Трећи степен високог


24-25

27-28

Оријентационе године

старости


25

НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ

Сви наставни предмети су једносеместрални. Максималан број кредита који студент може да пријави у једном семестру је 30 кредита. Не могу се уписати наставни предмети за које није

испуњен технолошки редослед, нису испуњени услови за уписивање задати за сваки предмет одвојено.

Настава/модул је интерактивна са континуираном провером знања и компетенција, преко разновидних форми, унапред дефинисаних за сваки одговарајући наставни предмет.

Периодична провера знања врши се тестовима, колоквијумима и семинарским радовима, чији је број и садржај дефинисан за

сваки предмет понаособ. Студент мора да освоји најмање 30% предвиђених бодова код сваког од предмета. Максималан број освојених поена у току наставе/модула је 70%.

За сваки наставни предмет припрема се план и програм активности за сваку недељу. Поред садржаја предавања и

вежби ради се и план за активности - обавезе студената. Ради се план о реализацији активности са тачно одређеним термином спровођења тестова и предавања домаћих задатака.

У информацијама о наставном предмету обавезно се ради расподела расположивог радног времена студента,

одговарајуће броју кредита предмета. За сваку активност обавезно је дата скала вредновања и оцењивања.

Информације о сваком предмету појединачно, допуњени

радним календаром семестра: кад почиње, кад завршава, који су нерадни дани и слично, добија сваки студент пре

почетка семестра у штампаној форми као Водич за студирање у одговарајућем семестру. Идентичне информације у електронској форми доступне су свим студентима преко

интернет стране Школе: www.vpps.edu.rs

Свака група студената са сваког студијског програма има посебног ментора (Руководилац студијског програма) са

којим се обавезно среће једном недељно на менторском часу по распореду. Ментори су дужни да преносе информације до

http://www.vpps.edu.rs/


26

студената и да воде потпуну евиденцију о току активности сваког студента из своје групе. Ментори у сваком моменту знају стање реализације планираних активности према

водичу за студирање своје групе.

Ментори су у стању да самостално или у сарадњи са

Координатором за кредитни систем (Председник комисије за контролу квалитета) решавају појединачне или наставне проблеме целе групе.

Ментори студената у сарадњи са Комисијом за контролу квалитета наставног процеса спроводе периодичне анкете

о сваком наставном предмету појединачно. Ове анкете су повратна веза система управљања са наставним процесом.

Благовремено се уочавају неправилности и исте се уклањају.

На крају семестра спроводи се обавезујућа анонимна завршна анкета о сваком наставном предмету појединачно (педагошки

квалитет наставника и сарадника). Резултати анкете разматрају се на седници Наставног већа.

Пријављивање за праћење наставе у следећем семестру и избор наставних предмета, које ће пратити сваки студент појединачно, ради у консултацији са својим ментором.

Пријављивање се врши допунском пријавном листом, коју одобрава и потписује ментор.


27

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО

Назив предмета Сем. Бр. час. ЕСПБ

ПРВА ГОДИНА 1. Хемија I 30+45+0 5 2. Педологија I 30+30+0 7

3. Математика са статистиком I 30+30+0 6

4. Информатика I 15+30+0 5 5. Ботаника I 45+15+0 6 6. Енглески језик II 30+30+0 6 7. Заштита животне средине II 30+30+0 6 8. Агрохемија II 30+30+0 7 9. Одржива пољопривреда II 30+30+0 6

10. Механизација биљне производње II 30+30+0 6 Укупно часова активне наставе 300+300+0 60

ДРУГА ГОДИНА

11. Физиологија биљака III 30+30+0 6

12. Тржиште и маркетинг пољ. произ. III 30+30+0 6 13. Мелиорације III 30+30+0 6 14. Опште воћарство III 45+30+0 6

15. Подизање засада воћ. и вин. лозе III 30+15+0 5 16. Пчеларство IV 30+30+0 6 17. Опште виноградарство IV 45+30+0 6 18. Изборни предмет1 IV 30+15+0 5

19. Изборни предмет2 IV 30+30+0 6 20. Практична обука IV 0+60+0 5

Укупно часова активне наставе 300+300+0 60 Стручна пракса 180 часова: радна 60, производна 60,

и техничко-организациона 60 часова, 3 ЕСПБ бода.

ТРЕЋА ГОДИНА

21. Посебно виноградaрство V 45+30+0 6 22. Фитопатологија V 30+30+0 6 23. Изборни предмет3 V 30+15+0 5 24. Изборни предмет4 V 30+30+0 5

25. Практична обука V 0+45+0 3 26. Ентомологија VI 30+30+0 6 27. Посебно воћарство VI 45+30+0 6

28. Организација пољоприв. произв. VI 30+30+0 6 29. Изборни предмет5 VI 30+30+0 5 30. Изборни предмет6 VI 30+30+0 6 31. Завршни рад VI

6

Укупно часова активне наставе 300+300+0 60 Укупно ЕСПБ 180


28

Листа изборних предмета

Назив предмета Семестар ЕСПБ

1. Стандарди и прописи у пољопривреди1 IV 5 2. Познавање сировина1 IV 5 3. Микробиологија2 IV 6 4. Амбалажа2 IV 6 5. Познавање и сузбијање корова3 V 5

6. Ратарство3 V 5 7. Технологија отпадних вода4 V 5 8. Технологија јаких алкохолних пића4 V 5 9. Биотехнологија у заштити биља5 VI 5

10. Технологија прераде воћа и грожђа5 VI 5 11. Технологија сушења и хлађења6 VI 6

12. Технологија вина6 VI 6

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО

Савладавањем основних струковних студија студенти стичу применљива знања у области воћарства и виноградарства, оспособљени су за коришћење литературе и трансфер знања, као и да наставе студије на специјалистичким

струковним студијама.

Поред тога, студенти стичу: опште и предметно-специфичне способности у функцији квалитетног обављања стручне делатности у воћарству и виноградарству.

Завршетком основних студија студент: овладава методама тимског рада, користи литературне и друге информационе изворе, вреднује себе и друге на одговарајући начин, користи методе прикупљања података и информације, рангира и одабира податке, показује самосталност и одговорност за сопствено учење, овладава методама комуницирања у облику прилагођеном стручној дисциплини и пише извештај о практичним поступцима на јасан и концизан начин.

По завршетку студија студент је оспособљен за: утврђивање агроеколошких фактора у циљу гајења воћака и винове лозе; производњу

воћно-лозног садног материјала; извођење агротехничких, помотехничких, ампелотехничких мера; пројектовање, подизање и одржавање засада воћака и винове лозе; препознавања сорти воћака и винове лозе; организација бербе, чувања и прераде воћа и грожђа; технологија гајења и искоришћавања

медоносне пчеле, и руковођење и организовање производње.

Анализом конфигурације терена и природним ресурсима југоисточне Србије види се да постоје велике могућности за развој воћарско-виноградарске производње. Са ових терена настају производи са географском заштитом, али је све то недовољно ако се зна да овај део Србије спада у Ц2 зону за производњу грожђа и вина, као и прерађевина од воћа. Потребно је искористити све ресурсе за еколошку производњу, чиме би се поспешио

рурални развој овог дела Србије.


29

Студијски програм струковних студија из области воћарства и виноградарства пружа сва потребна знања и вештине које су неопходне за постизање горе наведених циљева.

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО


ПРВА ГОДИНА

1. Хемија I 30+45+0 5 2. Педологија I 30+30+0 7 3. Математика са статистиком I 30+30+0 6 4. Информатика I 15+30+0 5 5. Ботаника I 45+15+0 6 6. Енглески језик II 30+30+0 6

7. Заштита животне средине II 30+30+0 6 8. Агрохемија II 30+30+0 7

9. Одржива пољопривреда II 30+30+0 6 10. Механизација биљне производње II 30+30+0 6

Укупно часова активне наставе 300+300+0 60

ДРУГА ГОДИНА 11. Физиологија биљака III 30+30+0 6

12. Тржиште и маркетинг пољ. произ. III 30+30+0 6

13. Опште ратарство III 30+30+0 7 14. Мелиорације III 30+30+0 6 15. Генетика и оплемењив. биљака III 30+30+0 6 16. Семенарство IV 30+30+0 6 17. Опште повртарство IV 45+15+0 6 18. Изборни предмет1 IV 45+15+0 5 19. Изборни предмет2 IV 30+30+0 6

20. Практична обука I IV 0+75+0 3 21. Стручна пракса IV

3

Укупно часова активне наставе 300+330+0 60 Стручна пракса 180 часова: радна 60, производна 60, и техничко-

организациона 60 часова


22. Посебно повртарство V 60+30+0 5

23. Фитопатологија V 30+30+0 6 24. Изборни предмет3 V 30+15+0 5 25. Изборни предмет4 V 30+30+0 6 26. Практична обука II V 0+45+0 3 27. Посебно ратарство VI 45+45+0 6 28. Ентомологија VI 30+30+0 6

29. Организација пољоприв. произв. VI 30+30+0 6 30. Изборни предмет5 VI 30+15+0 5 31. Изборни предмет6 VI 30+30+0 6 32. Завршни рад VI

6


Укупно ЕСПБ 180


30



1. Расадничарство1 IV 5 2. Стандарди и прописи у пољопривреди1 IV 5 3. Пчеларство2 IV 6 4. Ливадарство са пашњаштвом2 IV 6 5. Познавање и сузбијање корова3 V 5

6 Воћарство и виноградарство3 V 5 7. Микробиологија4 V 6 8. Технологија жита и брашна4 V 6 9. Биотехнологија у заштити биља5 VI 5

10. Технологија отпадних вода5 VI 5 11. Технологија сушења и хлађења6 VI 6

12. Амбалажа6 VI 6

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО

Савладавањем основних струковних студија студенти стичу применљива знања у области ратарске и повртарске производње, оспособљени су за коришћење литературе и трансфер знања, као и да наставе студије на

специјалистичким струковним студијама.

Предметно-специфичне способности се огледају у познавању: морфолошких и физиолошких особина ратарских и повртарских биљака; агоеколошких и едафских услова; агротехничких мера неопходних за гајење

ратарских и повтарских култура; врста, сорти и хибрида; принципа оплемењивања и селекције; процеса производње семенског и садног материјала; поступака контроле квалитета семена и плодова; организације и управљања у ратарској и повртарској производњи; основна знања о еколошким аспектима производње ратарских и повртарских култура; примене информатике у пољопривреди.

Завршетком основних студија студент је оспособљен да: сакупља и

разврстава идеје и податке у дефинисаном и стандардном формату; анализира податке према упутству, применом одговарајућих принципа и метода класификације; врши процену и вредновање поузданости података уз

примену дефинисаних метода или упутства и примењује принципе и методе прецизно и пажљиво у решавању одређеног стручног питања.

Поред тога завршетком основних студија, студент овладава методама

тимског рада, користи литературне и друге информационе изворе; вреднује себе и друге на одговарајући начин; користи методе прикупљања података и информације, рангира и одабира податке; показује самосталност и одговорност за сопствено учење; овладава методама комуницирања у облику прилагођеном стручној дисциплини и пише извештај о практичним поступцима на јасан и концизан начин.

Завршетком основних студија студенти стичу знање и стручне вештине

за: планирање и организовање технологије гајења ратарских и повртарских биљака; управљање производним процесима, пројектовање и израду техничко-технолошке документације неопходне за реализацију биљне производње; очување животне средине и економично коришћење ресурса


31

Републике Србије у складу са принципима одрживог развоја и производњу здравствено безбедне хране.

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА БИЉА


ПРВА ГОДИНА 1. Хемија I 30+45+0 5 2. Педологија I 30+30+0 7 3. Математика са статистиком I 30+30+0 6 4. Информатика I 15+30+0 5 5. Ботаника I 45+15+0 6

6. Енглески језик II 30+30+0 6 7. Заштита животне средине II 30+30+0 6 8. Агрохемија II 30+30+0 7 9. Одржива пољопривреда II 30+30+0 6

10. Механизација биљне производње II 30+30+0 6 Укупно часова активне наставе 300+300+0 60

ДРУГА ГОДИНА 11. Физиологија биљака III 30+30+0 6

12. Тржиште и маркетинг пољ. произ. III 30+30+0 6 13. Ратарство и повртарство III 30+30+0 5 14. Воћарство и виноградарство III 30+15+0 5 15. Општа фитофармација III 30+45+0 5 16. Микробиологија IV 30+30+0 6

17. Општа ентомологија IV 30+30+0 5 18. Општа фитопатологија IV 30+15+0 5 19. Изборни предмет1 IV 30+15+0 5 20. Изборни предмет1 IV 30+15+0 5 21. Практична обука I IV 0+45+0 4 22. Стручна пракса IV

3


Стручна пракса 180 часова: радна 60, производна 60, и техничко-организациона 60 часова

ТРЕЋА ГОДИНА 23. Посебна фитофармација V 30+30+0 5 24. Посебна ентомологија V 30+45+0 5 25. Познавање и сузбијање корова V 30+15+0 5

26. Изборни предмет2 V 30+30+0 6 27. Изборни предмет2 V 30+30+0 6 28. Практична обука II VI 0+45+0 3 29. Посебна фитопатологија VI 60+15+0 6 30. Организација пољоприв. произв. VI 30+30+0 6 31. Изборни предмет3 VI 30+30+0 6 32. Изборни предмет3 VI 30+30+0 6

33. Завршни рад VI

6 Укупно часова активне наставе 300+300+0 60



32



1. Биотехнологија у заштити биља1 IV 5 2. Расадничарство1 IV 5

3. Технологија отпадних вода1 IV 5 4. Стандарди и прописи у пољопривреди1 IV 5 5. Мелиорације2 V 6

6. Генетика и оплемењивање биљака2 V 6 7. Генетика и оплемењивање в. и в. лозе2 V 6 8. Метеорологија са климатологијом2 V 6 9. Амбалажа3 VI 6

10. Пчеларство3 VI 6 11. Семенарство3 VI 6 12. Ливадарство са пашњаштвом3 VI 6

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗАШТИТА БИЉА

Савладавањем основних струковних студија студенти стичу применљива знања у области заштите биља, оспособљени су за коришћење литературе и трансфер знања, као и да наставе студије на специјалистичким струковним

студијама.

Предметно-специфичне способности се огледају у познавању: проузроковача болести патогене и непатогене природе, мера заштите од економски значајних болести (фитопатогене гљиве, бактерије, вируси, микоплазме, нематоде, паразитске цветнице), штеточине из класе инсеката и штеточине ван класе инсеката, мера заштите од економски значајних штеточина, пестицида и њихове примене у заштити биља, свих мера борбе у заштити биља, организације и извођења заштите биља, основних знања о

еколошким аспектима заштите биља. Завршетком основних студија студент је оспособљен да: Сакупља и разврстава идеје и податке у стандардном формату, анализира податке према упутству применом одговарајућих принципа и метода класификације; врши процену и вредновање поузданости података уз примену дефинисаних метода или упутстава; примењује принципе и методе прецизно и пажљиво у

решавању одређеног стручног питања.

Поред тога завршетком основних студија, студент овладава методама тимског рада, користи литературне и друге информационе изворе, вреднује себе и друге на одговарајући начин, користи методе прикупљања података и информације, рангира и одабира податке, показује самосталност и одговорност за сопствено учење, овладава методама комуницирања у облику прилагођеном стручној дисциплини и пише извештај о практичним

поступцима.

Завршетком основних студија студенти стичу знање и стручне вештине за: планирање заштите ратарских и повртарских биљака; организовање заштите ратарских и повртарских биљака; управљање процесима заштите биља; израду документације неопходне за реализацију заштите биља; очување животне средине; економично коришћење ресурса


33

Републике Србије у складу са принципима одрживог развоја, допринос производњи здравствено безбедне хране.

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТОЧАРСТВО


ПРВА ГОДИНА

1. Хемија I 30+45+0 5

2. Зоологија I 30+15+0 5 3. Биохемија I 30+15+0 5 4. Увод у сточарску производњу I 30+45+0 8 5. Математика са статистиком I 30+30+0 6 6. Микробиологија II 30+30+0 6 7. Енглески језик II 30+30+0 6

8. Информатика II 15+30+0 5 9. Анатом. и физиолог. дом. живот. II 45+30+0 8

10. Одржива пољопривреда II 30+30+0 6 Укупно часова активне наставе 300+300+0 60

ДРУГА ГОДИНА 11. Механизација сточ. производње III 30+30+0 6 12. Тржиште и маркетинг пољ. про. III 30+30+0 6

13. Зоохигијена и ветеринарство III 30+15+0 5 14. Основи исхране дом. животиња III 45+30+0 6 15. Генетика и опл. дом. животиња III 30+30+0 6 16. Гајење непреживара IV 30+30+0 6 17. Исхрана непреживара IV 30+30+0 6 18. Технологија произ. сточ. хране IV 30+30+0 4 19. Изборни предмет1 IV 30+30+0 6

20. Изборни предмет1 IV 30+30+0 6 21. Стручна пракса IV

3

Укупно часова активне наставе 315+285+0 60 Стручна пракса 180 часова: радна 60, производна 60, и техничко-организациона 60 часова


22. Гајење преживара V 30+30+0 7

23. Исхрана преживара V 30+45+0 7 24. Етологија домаћих животиња V 30+15+0 5 25. Изборни предмет2 V 30+30+0 5 26. Изборни предмет2 V 30+30+0 5 27. Организација пољопр. произв. VI 30+30+0 6 28. Биотехнологија у сточарству VI 60+15+0 5

29. Практична обука VI 0+45+0 2 30. Изборни предмет3 VI 30+30+0 6 31. Изборни предмет3 VI 30+30+0 6 32. Завршни рад VI

6



34


Р. бр. Назив предмета Семестар ЕСПБ

1. Заштита животне средине1 IV 6

2. Пчеларство1 IV 6

3. Ратарство са крмним биљем1 IV 6

4. Хемијска анализа сточне хране1 IV 6

5. Рибарство2 V 5

6. Познавање и технологија млека2 V 5

7. Ловна привреда2 V 5

8. Познавање и технологија меса2 V 5

9. Технологија отпадних вода3 VI 6

10. Здравствена заштита дом. животиња3 VI 6

11. Стандарди и прописи у пољопривреди3 VI 6

12. Исхрана дивљачи3 VI 6

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТОЧАРСТВО

Савладавањем основних струковних студија студенти стичу применљива знања у области сточарства, оспособљени су за коришћење литературе и трансфер знања, као и да наставе студије на специјалистичким струковним студијама.

Поред тога, студенти стичу опште и предметно-специфичне способности у функцији квалитетног обављања стручне делатности у сточарству. Предметно-специфичне способности се огледају у познавању: основних морфолошких и физиолошких карактеристика животиња, метаболичких процеса, принципа наслеђивања особина, селекције, оплемењивања, одгајивања и исхране животиња, репродукције, раста и развића, врста и

квалитета хранива, као и хранидбених потреба, услова гајења, хигијене и здравствене заштите, технологија и система гајења, поступака контроле продуктивности и услова за производњу здравствено безбедне хране, основних и обртних средстава при састављању плана производње,

еколошких аспеката производње, заштите животне средине и добробити животиња и законске регулативе у области сточарства.

Завршетком студија студент је оспособљен за: визуелно процењивање

животиња, анализе и израчунавања појединих физиолошких параметара, израчунавање потреба у хранљивим материјама, састављање оброка и биланса исхране за врсте и категорије, примењивање селекцијских поступака и метода процене приплодне вредности; оцену микроклиматских, просторних и хигијенских услова, планирање и организовање технологије гајења, управљање производним процесима и решавање проблема у производњи, пројектовање и израду техничко-технолошке документације, рад у

фабрикама сточне хране и сродним гранама индустрије.

Поред тога студент је оспособљен да: сакупља и разврстава идеје и податке у предвиђеном, дефинисаном и стандардном формату, анализира

податке према упутству применом одговарајућих принципа и метода


35

класификације, врши процену и вредновање поузданости података уз примену дефинисаних метода или упутства и примењује принципе и методе за прецизно и пажљиво решавање одређеног стручног питања.

Завршетком основних струковних студија студент: овладава методама тимског рада, користи литературне и друге информационе изворе, вреднује себе и друге на одговарајући начин, користи методе прикупљања података и

информације, рангира и одабире податке, показује самосталност и одговорност за сопствено учење, овладава методама комуницирања у

облику прилагођеном стручној дисциплини и пише извештај о практичним поступцима на јасан и концизан начин.

Програм струковних студија из области сточарства пружа сва потребна знања и вештине која су неопходна за постизање наведених циљева будући да су свршени студенти добро квалификовани за креативан и иновативан

рад у сточарској производњи.

Стручњаци овог профила се могу запослити у предузећима која се баве:

1. сточарском производњом; 2. рибарском производњом; 3. пчеларском и ловном привредом; 4. производњом и прометом сточне хране;

5. пословима инспекције и јавне администрације; 6. едукацијом и

7. пословима саветодавне службе. У креирању наставног плана и програма студија узето је у обзир да се Србија налази у периоду социјалних промена, који у пољопривреди наглашавају оријентацију на сточарску производ-њу засновану на промени

власничке структуре фарми великих капацитета и на породичним фарама.

У будућности у Србији се очекује повећање обима производње и интензивирање сточарске производње као и у многим другим земљама у транзицији уз смањење, броја пољопривредних предузећа и повећање броја животиња на приватним фармама. Поред тога очекује се да ће сточарска производња остати најзначајнија активност у већини породичних фарми.

Породичне фарме и приватизоване пољопривредне компаније су предузећа

која ће захтевати професионално квалификоване особе за управљање и руковођење биолошким процесима и заштитом животне средине. Без образованих експерата на одговарајући начин није могуће обезбедити

заштиту руралних области и управљање пољопривредном производњом према принципима одрживости. Да би се управљало сточарском производњом на успешан начин фармери морају бити едуковани на одговарајући начин. Ова едукација се мора састојати од одговарајуће

комбинације теоријског знања и практичне делатности из свих грана сточарске производње. Поред тога Струковни студијски програм из области сточарства обезбеђују основна знања из економије успешног управљања сточарском производњом.


36

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА


ПРВА ГОДИНА 1. Општа и неорганска хемија I 30+30+0 6

2. Физика I 30+30+0 6 3. Функционална својства хране I 30+30+0 6 4. Познавање сировина I 30+15+0 5 5. Основи прехрамбене технологије I 30+15+0 5

6. Математика II 30+15+0 5 7. Општа микробиологија II 30+30+0 5 8. Органска хемија II 30+30+15 6 9. Аналитичка хемија II 15+0+30 5

10. Информатика II 15+30+0 5 11. Енглески језик II 30+30+0 6



12. Биохемија III 15+0+30 5 13. Микробиологија хране III 30+0+30 5

14. Технологија жита и брашна III 30+30+0 6 15. Технолошке операције III 45+45+0 6 16. Изборни предмет1 III 30+15+0 5

17. Технологија воћа и поврћа IV 30+30+0 5 18. Технологија кондиторских производа IV 30+15+0 5 19. Технологија сушења и хлађења IV 30+30+0 6 20. Амбалажа IV 30+30+0 6 21. Организација и економика произ. IV 30+15+0 3 22. Изборни предмет2 IV 30+15+0 6

23. Стручна пракса IV 0+0+0 2

(180сати)


ТРЕЋА ГОДИНА 24. Технологија јаких алкохолних пића V 30+30+0 6

25. Познавање и технологија млека V 30+30+0 5 26. Познавање и технологија меса V 30+30+0 6 27. Изборни предмет3 V 30+30+0 6 28. Изборни предмет4 V 30+30+0 6 29. Контрола квалитета прех. производа VI 45+15+0 5 30. Маркетинг у прех. индустрији VI 45+30+0 5 31. Практична обука VI 0+45+0 3

32. Изборни предмет5 VI 30+30+0 6 33. Изборни предмет6 VI 30+30+0 6 34. Завршни рад VI

6



37



1. Технологија воде1 III 5

2. Мерења у инд. прех. производа1 III 5 3. Основи конзервисања 2 IV 6 4. Адитиви у прехрамбеној индустрији2 IV 6

5. Технологија пекарства, посласт. и тестен.3 V 6 6. Одржива пољопривреда3 V 6 7. Технологија готове хране4 V 6 8. Технологија пива4 V 6

9. Ратарство4 V 6 10. Технологија вина5 VI 6 11. Виноградарство5 VI 6 12. Повртарство5 VI 6 13. Технологија отпадних вода6 VI 6 14. Технологија дувана6 VI 6

15. Пчеларство6 VI 6

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА

Савладавањем основног струковног студијског програма студент је оспособљен да: Сакупља и разврстава идеје и податке у стандардном формату, анализира

податке према упутству. Врши процену поузданости података уз примену дефинисаних метода

или упутстава. Примењује принципе и методе прецизно и пажљиво у решавању

стручног питања. Овладава методама тимског рада, користи литературне и друге

информационе изворе, вреднује себе и друге, показује самосталност, овладава методама комуницирања прилагођених стручној дисциплини и пише извештаје о практичним поступцима.

Предметно-специфичне способности се огледају у познавању: сировина, полупроизвода и готових производа у прехрамбеној

индустрији и њихових технолошко-хемијско-физичких особина, функционалних својстава хране, основних микробиолошких, хемијских и аналитичких принципа за

процењивање квалитативних параметара сировина и готових производа, технолошких операција које се примењују у преради хране, појединачних технологија прераде намирница,

савремених технологија и принципа за управљање безбедношћу у производњи хране, нових технологија у конзервисању хране организацијом и маркетингом у прехрамбеној индустрији, као и примени еколошких технологија уз перманентно праћење и увођење

нових рачунарско-информационих технологија.


38

Завршетком основних струковних студија студенти стичу знање и вештине неопходне за: планирање и организовање производње прехрамбених производа управљање производним процесима, пројектовање и израду техничко-технолошке документације за

реализацију производње уз

очување животне средине и економично коришћење природних ресурса Републике Србије у складу

са принципима одрживог развоја.

Развој, изградња и стицање знања и разумевање различитих пре-храмбених технологија, заснива се на стручној, етичкој и практичној основи.

Стручна основа се огледа у развијању, изградњи и стицању општих когнитивних и интелектуалних вештина, као и стицању чињеничног и/или начелног знања у области различитих технологија прераде производа биљног и анималног порекла.

Етичка основа се огледа у стицању знања о етичким питањима у актуелним областима прехрамбених технологија и способности да се ова

питања разматрају у односу на лична уверења и вредности.

Практична основа се огледа у самосталној и тимској примени вештина у технологији производње хране биљног и анималног порекла.

Захваљујући природним ресурсима Србија има велике могућности за развој и примену многих прехрамбених технологија. У планинским регионима Србија

поседује ресурсе за развој географски заштићене и еколошке производње које би подстакле рурални развој. Технологија производње биљних и анималних производа у Србији треба да буде економски исплатива и да се базира на принципима очувања и заштите животне средине и одрживог развоја. При томе је неопходна имплементација фундаменталних еколошких процеса и система у производњи који поспешују живот, као и очување

генетске варијабилности и одрживо коришћење природних ресурса. У прехрамбеној технологији дозвољене су за примену оне технологије и методе, које су у сагласности са биоетичким принципима.

Студијски програм струковних студија из области прехрамбене технологије пружа сва потребна знања и вештине која су неопходна за постизање наведених циљева, будући да су свршени студенти добро квалификовани за креативни и иновативни рад уз успешно коришћење њихових знања и вештина у прехрамбеној производњи.

У креирању наставног плана и програма студија узето је у обзир да се Србија налази у периоду знатних социјалних промена, које наглашавају оријентацију на пољопривредно - прерађивачку производњу засновану на промени власничке структуре прерађивачких фирми великих капацитета. У

будућности се очекује повећање обима производње и интензивирање производње прехрамбених производа.

Породичне фарме и приватизоване пољопривредно-индустријске компаније су предузећа која ће захтевати професионално квалификоване особе за управљање и руковођење како производњом прехрамбених производа тако и биолошким процесима и заштитом животне средине. Без добро образованих стручњака није могуће обезбедити заштиту руралних области и управљање производњом према принципима одрживости.

Струковни студијски програми из области прехрамбене технологије управо обезбеђује таква знања.


39

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ

СТРУКОВНА ВЕТЕРИНА


ПРВА ГОДИНА 1. Хемија I 30+30+15 5

2. Зоологија I 30+15+0 5

3. Биохемија I 15+0+30 5

4. Етологија домаћих животиња I 30+15+0 5

5. Енглески језик I 30+15+0 3

6. Основи ветеринарске неге I 30+30+0 7

7. Анатомија и физиологија домаћих животиња

II 45+30+0 8

8. Информатика II 15+30+0 5

9. Заштита животне средине II 30+15+15 5

10. Микробиологија II 30+15+15 6

11. Ургента ветеринарска помоћ II 15+30+0 6



12. Патологија III 30+30+0 6

13. Основи исхране домаћих животиња III 45+30+0 6

14. Зоохигијена и ветеринарство III 30+15+0 5

15. Фармакологија III 30+15+15 6

16. Зоохигијенски третмани III 15+30+0 5

17. Интерне болести IV 30+15+0 6

18. Паразитске болести IV 30+0+15 5

19. Заразне болести IV 30+15+15 6

20. Хирургија IV 30+30+0 5

21. Репродукција домаћих животиња IV 30+15+0 5

22. Амбулантна клиника 1 IV 15+45+0 5

Укупно часова активне наставе 315+240+45 60 Стручна пракса после четвртог семестра у трајању од 180 + 60 сати

ТРЕЋА ГОДИНА 23. Болести преживара V 30+15+0 4 24. Болести паса и мачака V 30+15+0 3

25. Физикална терапија и рехабилитација

V 30+15+0 3

26. Изборни предмет1 V 30+15+0 5

27. Изборни предмет2 V 30+30+0 8

28. Амбулантна клиника 2 V 15+45+0 3

29. Изборни предмет3 VI 30+15+0 8



32. Судска ветер. медицина и прописи у ветеринарству

VI 30+15+0 3

33. Амбулантна клиника 3 VI 15+90+0 4

34. Завршни рад VI 0+45+0 6

Укупно часова активне наставе Стручна пракса после шестог семестра утрајању од 180 + 60 сати

300+345+0 60



40



1. Гајење кућних љубимаца1 V 5

2. Рибарство1 V 5 3. Исхрана паса и мачака2 V 8 4. Болести копитара2 V 8

5. Породиљство3 VI 8 6. Болести живине 3 VI 8 7. Пчеларство4 VI 5 8. Болести свиња4 VI 5

9. Основи анестезиологије и реанимације 5 VI 8 10. Гајење домаћих животиња5 VI 8

ИСХОДИ УЧЕЊА ЗА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ СТРУКОВНА ВЕТЕРИНА

Основни циљ студијског програма основних струковних студија – Струковна ветерина је да омогући студентима стицање најновијих научних и

стручних знања и вештина из области ветеринарске медицине. Други значајан циљ је континуирани свеобухватни развој свих аспеката ветеринарске струке заснован на савременим принципима и стандардима. Студијски програм пружа могућности за стицање врло разноврсних

практичних знања и вештина из свих грана и области ветеринарске медицине, као што су анатомија, физиологија, етологија, патологија, фармакологија, интерне болести, паразитске болести, заразне болести, хирургија, заоохигијена и судска ветеринарска медицина.

Овај студијски програм има више циљева: стицање и развој креативних способности за планирање,

организовање и контролу обављања задатака у области ветеринарске

медицине. Студијски програм Струковна ветерина је конципиран на тај начин да се брзо и лако стичу знања и вештине за обављање послова везаних за основне потребе, административне послове, као и основне и

специфичне ветеринарско медицинске послове у зависности од сложености стања болесних животиња;

стицање знања и вештина које промовишу здравље животиња и спречавање болести;

стицање знања и вештина који су од значаја за спречавање ширења зооноза;

стицање знања и вештина који су од значаја за помоћ животињама при опоравку од болести;

стицање знања и вештина који су од значаја за помоћ при ублажавању болова, патњи и при угињавању животиња;

прихвање основних начела професионалног понашања (етички кодекс, поштовање професионалне тајне, поштовање угледа ветеринарске медицине);


41

утицај на образовање да преносе практична и теоријска знања према хијерархији пословања у ветеринарским службама;

утицај на развој целокупног друштва, јер се запошљавањем Струковних ветеринарских техничара, побољшава кадровска структура система здравствене заштите животиња. Стечена знања на овом студијском програму ће битно утицати на целокупни развој здравља животиња у

Србији, што доприноси целокупном развоју друштва. Савладавањем студијског програма студент стиче опште и

предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне делатности у области ветеринарске медицине. Опште способности су:

анализа, синтеза и предвиђање решења и последица у области ветеринарске медицине;

овладавање методама, поступцима и процесима истраживања у области ветеринарске медицине;

развој критичког и самокритичког мишљења и приступа у области ветеринарске медицине;

примена знања у пракси у области ветеринарске медицине; развој комуникационих способности, као и сарадње са ужим

социјалним и међународним окружењем у области ветеринарске медицине;

коришћење основних комуникационих технологија и рачунарских програма (Wоrd, Excel, Power Point) за потребе извршења задатака и циљева ветеринарске медицине

самосталан као и ефикасан рад у тиму; овладавање основним техникама планирања, организовања и

контроле у ветеринарској медицини;

примена стечених теоријска знања и практичних искустава у професионалном раду;

разумевање потребе перманентног образовања (учење и усавршавање током читаве професионалне каријере)

прихватање, успостављене, неговање и унапређење стандарда професионалне етике и одговорности.

На студијском програму Струковна ветерина студент кроз разне облике

предавња стиче следеће предметно-специфичне компетенције: темељно познавање и разумевање различитих дисциплина заштите

здравља и добробити животиња у области ветеринарске медицине; решавање конкретних проблема уз употребу научних метода и

поступака у области ветеринарске медицине; повезивање основних знања из различитих области ветеринарске

медицине и њихове примене;

праћење и примена новина у области ветеринарске медицине; развој вештина и спретности у употреби знања у одговарајућем

подручју ветеринарске медицине; и употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању

знањима одговарајућег подручја ветеринарске медицине.


42

ПРОГРАМ ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ

ИСПИТА ИЗ ХЕМИЈЕ

1. Врста материје: Врсте супстанци. Чисте супстанце. Смеше.

Елементи и једињења. Основни закони хемије.

2. Атомска структура материје. Агрегатно стање материје. Структура

атома. Изградња периодног система елемената. Периодичност

својства хемијских елемената.

3. Хемијска веза и структура молекула. Теорија валенце. Јонска

веза. Ковалентна веза. Метална веза. Водонична веза.

4. Хемијске реакције и раствори. Релативна молекулска маса.

Раствори електролита. Електролитичка дисоцијација и степен

дисоцијације. Хидратација и солватација. Јаки и слаби електролити.

pH. Киселине и базе. Соли.

5. Оксидоредукционе реакције. Напонски низ метала. Галванске

ћелије. Електролиза.

6. Значај и особине биогених елемената (C, N, P). Алкaлни и

земоноалкални метали. Особине микроелемената и њихов значај.

7. Хемијска веза и структура органских молекула. Алкални, алкени

и алкини. Добијање и хемијске особине. Реактивност.

8. Ароматични угљоводоници. Структура и особине бензена.

9. Органска једињења кисеоника. Алкохоли. Етри. Алдехиди и

Кетони.

10. Карбоксилне киселине. Природа карбоксилне групе. Хлориди и

анхидриди киселина. Естри.

11. Органска једињења азота. Амини. Аминокиселине. Природа

пептидне везе. Протеини.

12. Угљени хидрати. Налажење, биолошки значај и особине.

Најзначајнији представници моно- и дисахарида.

13. Прости липиди.

14. Нуклеинске киселине.

Литература: Уџбеници Хемије за средње школе.


43

ПИТАЊА ИЗ ХЕМИЈЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ 1. Заокружити симболе метала:

Li C F Na S Fe

2. Заокружити симболе неметала: H Be P K Ga Se

3. Заокружити симболе металоида: He B N Si Fe As

4. Заокружити симболе неметала: C N P K W U

5. Периодни систем има:

а) шест периода б) седам периода в) осам периода

6. Заокружи закон који каже да се током хемијске реакције материја се не може нити створити нити уништити: а) Далтонов закон б) Лавоазијеов закон

в) Прустов закон

7. Релативна атомска маса одређује се у односу на: а) угљеник б) кисеоник в) водоник

8. Колико неутрона има атом чији је масени број 40, а редни број 20?

а) 60 б) 40 в) 20

9. Хлор има редни број 17 и електронску конфигурацију: а) 1s22s22p63s23p5

б) 1s22s22p63s13p53d1

в) 1s22s22p53s23p6

10. Редни број неког елемента је 22 а масени 48. Број неутрона у језгру је: а) 70 б) 26 в) 22

11. Која врста радиоактивне емисије је најопаснија? а) -зраци

б) -честице

в) - честице

12. Изотопи једног хемијског елемента немају исти: а) број неутрона б) број протона

в) редни број


44

13. Која честица има најмању масу? а) неутрон б) протон в) електрон

14. У формирању хемијске везе учествују: а) валентни електрони

б) унутрашњи електрони в) протони

15. Која је температура апсолутне нуле? а) 0ºC б) -173ºC в) -273ºC

16. Колика је температура изражена у Келвинима ако је собна температура 25ºC?

a) 278 K б) 298 K

в) 268 K

17. Којој врсти елемената припадају бром и јод? а) халогени б) племенити гасови

в) изотопи

18. Пронађи кристал: a) дијамант

б) стакло в) челик

19. Шта није кристал? а) дијамант б) со в) земљиште

20. Ако нека чврста материја има случајно уређену структуру, она је:

а) аморфна б) кристална в) полимерна

21. Литијум и калијум припадају: а) земноалкалним металима б) прелазним металима

в) алкалним металима

22. Натријум се у природи налази: а) само у једињењима б) само слободан в) слободан и у једињењима

23. Шта добијамо када се једна супстанца раствара у другој? а) раствор

б) суспензију в) колоид


45

24. Супротан процес процесу растварања је: a) кондензација б) сублимација в) кристализација

25. У чему су велике честице распршене кроз мање честице? а) суспензија

б) течност в) колоид

26. Атоми који добију или изгубе електроне су: а) јони б) двоатоми в) изотопи

27. Мутна речна вода је:

a) прави раствор б) емулзија в) суспензија

28. Како се назива процес приликом кога остаје талог након што је течност полако упаравана? а) кристализација б) сублимација

в) декантација

29. Супротан процес процесу испаравања је: a) растварање б) топљење в) кондензација

30. Колико има атома у 16 g кисеоника: а) 3 1023

б) 6 1023

в) 12 1023

31. Ако два гаса који се налазе под истим условима (P, T) заузимају исту запремину, имају: а) исти број молекула

б) исти број атома

в) исту масу

32. Запремина једног мола било ког гаса под нормалним условима је: a) 2,24 dm3 б) 1 dm3 в) 22,4 dm3

33. Заокружити закон који каже да једнаке запремине гасова под истим условима садрже исти број молекула: a) Бојл-Мариотов закон б) Авогадров закон в) Далтонов закон

34. Како називамо број честица у молу? а) Еулеров број б) Фарадејев број в) Авогадров број


46

35. У колико грама воде треба растворити 10 g NaCl да би се добио 10%-тни раствор? а) 90 б) 100 в) 110

36. Који ће од наведених раствора исте концентрације показивати

највећи осмотски притисак? а) калијум хлорид

б) натријум хлорид в) калцијум хлорид

37. Катализатори су супстанце које: а) Убрзавају хемијску реакцију. б) Успоравају хемијску реакцију.

в) Повећавају енергију активације.

38. При егзотермној реакцији увек се: а) смањује брзина реакције. б) aпсорбује топлота. в) oслобађа топлота.

39. Електролити у воденом раствору дисосују на: а) атоме

б) јоне в) молекуле

40. Брзина нестајања реактаната је највећа: а) на крају реакције б) на почетку реакције в) кад се реактанти преполове

41. Који од следећих молекула има електрични дипол? а) CCl4

б) HCl в) Cl2

42. Ако су обе супстанце у колоиду течности, смеса се назива:

а) раствор б) гел

в) емулзија

43. Јонски производ воде на собној температури (25°C) износи:

a) 1 x 10-7 mol2/dm6 б) 2 x 10-14 mol2/dm6 в) 1 x 10-14 mol2/dm6

44. Коју скалу користимо за мерење алкалности или киселости

раствора? а) децибелну скалу б) Рихтерову скалу в) pH скалу

45. pH скала се креће од: а) 1-7 б) 0-14

в) 1-100


47

46. Концентрација H+ јона у воденом раствору у којем је концентрација OHˉ јона 10-8 mol/dm3 је: а) 10-6 mol/dm3 б) 108 mol/dm3 в) 106 mol/dm3

47. Ако се pH неког раствора промени са 2 на 4, концентрација H+

јона се: а) смањи два пута

б) смањи 100 пута в) смањи за два

48. Заокружити концентрацију [H+] јона која одговара базном раствору: а) [H+] = 10-1

б) [H+] = 10-7 в) H+] = 10-13

49. Која је pH вредност слабо киселог раствора? а) 1 б) 6 в) 8

50. Која је pH вредност чисте воде?

а) 14 б) 7 в) 1

51. Ако од 100 молекула неке супстанце у воденом раствору дисосује 50, онда је степен дисоцијације те супстанце: а) 2

б) 0,5 в) 0,05

52. Која од наведених смеша има пуферска својства? а) HCl + NH4Cl б) NH3 + NH4Cl в) HCl + Na2SO4

53. Раствору сирћетне киселине додат је раствор натријум-ацетата.

Дисоцијација киселине се тиме: а) сузбија б) повећава в) остаје непромењена

54. Који је загађивач углавном одговоран за киселе кише? а) CO2 б) CO

в) SO2

55. Шта животиње издишу? а) CO2

б) O2 в) N2


48

56. Калцијум-оксид (CaO): а) реагује с водом градећи хидроксид б) раствара се у води в) не раствара се у води

57. Заокружити оксид који не реагује са водом: a) MgO

б) P4O10 в) Al2O3

58. Заокружити оксид који у реакцији са водом даје базу: a) MgO б) SO2 в) CO2

59. Заокружити поларни молекул:

a) CH4 б) O2 в) H2O

60. Која формула одговара магнетиту (Fe3O4)? a) Fe2O3 ∙ Fe2O3 б) FeO ∙ Fe2O3 в) 2FeO ∙ FeO2

61. Колики је оксидациони број хлора у HClO3? а) +1 б) +3 в) +5

62. Садржај угљен-диоксида у ваздуху је: а) 0,003 %

б) 0,03 % в) 0,3 %

63. Која супстанца има хемијску формулу H2SO4? а) натријум-сулфат б) сумпорна киселина в) водоник-сулфид

64. Заокружити формулу угљене киселине:

a) H2SO4 б) H2CO3 в) HNO3

65. У својим стабилним једињењима земноалкални метали обично постоје као: а) М+3 катјони б) М2+ катјони

в) М2- анјони

66. Колики је оксидациони број сумпора у сумпорној киселини? а) +2 б) +4 в) +6


49

67. Заокружити формулу супстанце у којој су атоми везани јонском везом: a) CH4 б) KCl в) H2O

68. Водоничне везе се не могу стварати између молекула:

a) C2H5OH б) H2O

в) CH4

69. У наведеним једињењима заокружити формулу јаке базе: a) CH3OH б) Al(OH)3 в) KOH

70. У наведеним једињењима заокружити формулу соли која хидролизује: a) NH4Cl б) NaCl в) Na2SO4

71. Како се амонијак претвара у вештачко ђубриво, амонијум-нитрат?

а) реагује са азотном киселином б) реагује са натријум-нитратом в) реагује са калцијум-нитратом

72. Заокружити једначину која представља оксидо-редукциони процес: a) CaCO3 CaO + CO2

б) Fe + H2SO4 FeSO4 + H2

в) NaOH + HCl NaCl + H2O

73. Заокружити једначину која представља оксидо-редукциони процес: a) Zn + 2HCl = ZnCl2 + H2 б) Zn(OH)2 + 2HCl = ZnCl2 + 2H2O

в) ZnCO3 + 2HCl = ZnCl2 + CO2 +H2O

74. Заокружити оксидо-редукциони процес: a) Ca + 2HCl CaCl2 + H2

б) CaCO3 CaO + CO2

в) CaO + H2O Ca(OH)2

75. Течност унутар батерије је позната као: а) електрода б) електролит в) пуферски раствор

76. Зашто је кухињско посуђе направљено од метала? а) метал је добар проводник топлоте б) метал је добар изолатор

в) метал добро проводи електрицитет


50

77. Који облик није врста угљеника? а) фулерен б) графит в) силикон

78. Молекулске масе два узастопна члана било ког хомологог низа разликују се за:

а) 12 б) 14

в) 16

79. Угљеникови атоми који су међусобно повезани простом σ (сигма) – везом су: а) sp -хибридизовани б) sp2-хибридизовани

в) sp3-хибридизовани

80. Хемијска формула CH4 представља који гас? а) метан б) пропан в) бутан

81. Метан поседује следећу конфугурацију: а) тригоналну

б) тетраедарску в) линеарну

82. Колики је оксидациони број угљеника у метану? а) –4 б) +4 в) +2

83. Заокружити засићен угљоводоник: a) C3H4 б) C3H6 в) C3H8

84. Потпуном сагоревању органских једињења настаје: a) CH4 б) CO

в) CO2

85. Алкани се у природи налазе: а) у сва три агрегарна стања б) у гасовитом агрегатном стању в) у течном агрегатном стању

86. Које од наведених једињења садржи троструку везу? а) 2-метил-2-хексен

б) 2-метил-3-хексин в) 2-метил-3-хексанол

87. Ациклична органска једињења имају молекулске структуре са: а) прстеновима искључиво од С-атомома б) отвореним низом в) затвореним низом


51

88. Заокружи једињење код кога су сви угљеникови атоми sp2-хибридизовани:

89. Cis-trans изомерија јавља се код: a) алкана

б) алкена

в) алкина

90. Један мол етена адира: а) један мол водоника б) два мола водоника в) водоник се не адира

91. Природни каучук је полимер:

a) изопрена б) глукозе в) аминокиселина

92. Бензен је: a) јако реактиван и нестабилан б) слабо реактиван и стабилан

в) јако реактиван и стабилан

93. Потпуном адицијом водоника на бензен настаје: а) бензин б) циклохексан в) циклохексен

94. Која од наведених реакција представља реакцију супституције? a) C6H6 + Br2 = C6H5Br + HBr

б) C6H6 + 3Cl2 = C6H6Cl6 в) C6H6 + 3H2 = C6H12

95. Угљоводоници који садрже бензенов прстен су познати као: а) алифатици б) алкени в) ароматици

96. Тривијалан (уобичајан) назив растварача који има формулу

CHCl3 је: а) метилен-хлорид б) хлороформ в) угљентетрахлорид

97. Алкохоли су органска једињења: a) кисеоника б) сумпора

в) азота

98. Функционална група алкохола је: a) ─COOH б) ─CHO в) ─OH

а) CH2 CH CH3

CH2 CH CHOб)

в) CH3 CH2 CH3


52

99. Која једињења садрже хидроксилну групу везану за крајњи угљеников атом? а) алкохоли б) амини в) алдехиди

100. Хемијска формула етанола је:

а) CH3OH б) CH3CH2OH

в) CH3CH2 CH2OH

101. Исту емпиријску формулу као етанол има: а) етанал б) ацетон в) диметил етар

102. Алкохолати су по хемијском саставу: а) поларна ковалентна једињења б) неполарна ковалентна једињења в) јонска једињења

103. Глицерин је: а) анхидрид б) алкохол

в) маст

104. Благом оксидацијом примарног алкохола настаје: а) алкан б) кетон в) алдехид

105. Метанал се може добити оксидацијом:

а) метанске киселине б) метанола в) метана

106. Које једињење представља етар? a) CH3COCH3 б) CH3OCH3 в) CH3COOCH3

107. Функционална група алдехида и кетона назива се: a) хидроксилна б) карбоксилна в) карбонилна

108. Ацетон је: a) анхидрид б) кетон

в) амин

109. Неки естри дају арому воћу и поврћу јер су: а) једињења ароматичне структуре б) лако испарљива једињења в) нерастворни у води


53

110. У реакцији фенола са NaOH настаје: a) етар б) естар в) со

111. Соли винске киселине су: a) цитрати

б) лактати в) тартарати

112. Које елементе садрже угљени хидрати? а) угљеник, водоник, кисеоник б) угљеник, азот, водоник в) угљеник, азот, кисеоник

113. Моносахариди су:

а) полихидроксилни алкохоли и киселине б) полихидроксилни алдехиди и кетони в) полихидроксилни угљоводоници

114. Једињење опште формуле C6H12O6 припада: а) тетрозама б) пентозама в) хексозама

115. Који се од следећих шећера налази у млеку сисара. а) глукоза б) лактоза в) сахароза

116. Које од следећих једињења је угљени хидрат? а) алкохол

б) скроб в) бутан

117. Који моносахарид се добија потпуном хидролизом скроба? а) глукоза б) фруктоза в) рибоза

118. Непотпуном хидролизом скроба настаје:

a) малтоза б) сахароза в) галактоза

119. Код биљака, ћелијски зидови су од: а) течности б) глицерола в) угљених хидрата

120. Одузимањем воде из два молекула карбоксилних киселина настају: а) етри б) анхидриди в) естри


54

121. Супротан процес процесу естерификације назива се: a) сапонификација б) супституција в) оксидација

122. Масти и уља се из биљака добијају: а) дестилацијом

б) кристализацијом в) пресовањем

123. Масти и уља као главни састојак садрже: а) естре б) соли в) угљоводонике

124. Потпуном хидрогенизацијом уља добија се:

a) со б) маст в) восак

125. Стеаринска киселина се може добити хидрогенизацијом: a) олеинске киселине б) лауринске киселине в) салицилне киселине

126. Сапуни су: a) соли б) воскови в) алкохоли

127. Уља су: a) естри

б) анхидриди в) етри

128. Деловањем водоника на олеинску киселину врши се реакција: a) оксидације б) супституције в) хидрогеновања

129. Сапуни се најбоље растварају у:

а) мекој води б) тврдој води в) тешкој води

130. Заокружити формулу карбамида (урее): a) CH3―CH2―NH2 б) H2N―CO―NH2 в) CH3―CO―NH2

131. Које једињење је амид: a) CH3NH2 б) CH3NHCH3 в) CH3CONH2


55

132. У молекулима аминокиселина присутне су: a) карбонилна и амино група б) хидроксилна и амино група в) карбоксилна и амино група

133. За живот на земљи најзначајније су: a) α-аминокиселине

б) β-аминокиселин в) γ-аминокиселине

134. Карактеристична група код полипептида је: a) амидна б) карбоксилна в) естарска

135. Заокружити групу једињења која садрже пептидну везу:

а) липиди б) полисахариди в) протеини

136. При грађењу пептидне везе између две аминокиселине ослобађа се молекул: а) водоника б) воде

в) амонијака

137. Албумин спада у: a) масти б) сапуне в) протеине

138. Аскорбинска киселина је:

а) витамин А б) витамин B6 в) витамин C

139. Која од следећих реакција представља ферментацију? а) шећер → вода + угљен диоксид б) шећер → етанол + угљен диоксид

в) шећер → етанол + вода

140. Ензими су биохемијске супстанце које учествују као: a) реактанти б) катализатори в) супстрати

141. Биохемијски катализатори су: а) витамини б) ензими в) хормони

142. Процес одвајања смесе окретањем на великој брзини у посебним киветама је:

а) хроматографија б) филтрирање в) центрифугирање


56

143. Заокружити формулу терцијарног амина: a) CH3CH2NH2 б) CH3CH2N(CH3)2 в) (CH3CH2)2NH

144. Холестерол спада у: а) стероиде

б) протеине в) угљене хидрате

145. Које од наведених једињења спада у шесточлане хетероцикле: а) фенол б) фуран в) пиран

146. Хемоглобин припада класи:

а) угљених хидрата б) липида в) протеина

147. Дезоксирибоза је: а) нуклеинска киселина б) пентоза в) хексоза

148. ДНК је ознака за: а) масну киселину б) нуклеотид в) нуклеинску киселину

149. Деривати пурина и пиримидина добивају се хидролизом: а) масти

б) нуклеотида в) скроба

150. Које молекулске структуре носе информације која одређују особине организма ? а) угљени хидрати б) протеини в) гени


57


ИСПИТА ИЗ БИОЛОГИЈЕ

I Ћелија

- Грађа ћелије;

- Хемијски састав ћелије, и

- Деоба ћелије.

II Морфологија, систематика и филогенија виших биљака

- Биљна ткива (творна и трајна: покорична, механичка,

паренхимска, проводна и ткива за излучивање);

- Биљни органи (корен, стабло, лист);

- Размножавање биљака (бесполно, полно и вегетативно

размножавање, смена генерација, цвет, плод, семе), и

- Раздео скривеносеменица (систематика):

а) Класа дикотила (опште особине и фамилије: љутића, купуса,

боба, уснатица и главочика), и

б) Класа монокотила (опште особине и фамилије: љиљана и

трава).

III Основи молекуларне биологије

- Нуклеинске киселине;

- Биосинтеза беланчевина;

- Гени;

- Основна правила наслеђивања;

- Типови и примери наслеђивања код биљака, и

- Вештачка селекција и оплемењивање биљака.

IV Екологија и заштита и унапређивање животне средине

- Основни појмови и принципи екологије (Предмет испитивања и

значај екологије. Појам и класификација еколошких фактора,

животна форма, животно станиште, популација, животна заједница.

Екосистем. Биосфера. Животне области);

- Заштита и унапређивање животне средине (Еколошке промене у

природи под дејством човека, извори и врсте загађивања и

нарушавања животне средине и могућности заштите и др.), и

- Заштита природе (Проблеми угрожености и заштите живе и неживе

природе. Савремени приступи и могућност заштите угрожене флоре,

фауне и животних заједница. Могућности ревитализације екосистема

и предела).

Литература: Уџбеници Биологије за средње школе.


58

ПИТАЊА ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

1. Наука која се бави проучавањем облика, структуре и функције ћелије назива се

а) биологија б) цитологија в) зоологија

2. У састав ћелија живих бића најчешће улазе: кисеоник, водоник, угљеник, азот, фосфор, натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе итд. Они се налазе у већим количинама, па се зову: а) макроелементи

б) микроелементи в) елементи присутни у траговима

3. Јод, бакар, манган, кобалт и цинк припадају групи: а) ултрамикроелемената б) микроелемената в) макроелемената

4. Елементи који улазе у састав ћелија живих бића називају се: а) цитогени елементи б) биогени елементи в) органогени елементи

5. Нуклеинске киселине састављене су од јединица које се називају: а) гени б) нуклеотиди

в) нуклеозиди

6. Полинуклеотидни ланци који улазе у састав ДНК међусобно су повезани: а) сулфидним везама б) јонским везама в) водоничним везама

7. Једров материјал прокариотске ћелије назива се:

а) нуклеозид б) нуклеид в) нуклеоид

8. Прокариотске ћелије имају: а) ћелијски зид, нуклеус и рибозоме б) ћелијски зид, нуклеус, рибозоме и митохондрије

в) ћелијски зид, нуклеоид и рибозоме

9. Једрова овојница се састоји од: а) две мембране без пора б) две мембране са порама в) једне мембране са порама


59

10. Основна функција рибозома је: а) разградња угљених хидрата б) синтеза протеина в) синтеза АТП-а

11. Вакуола са тонопластом је ћелијска органела која се јавља код: а) протозоа

б) кичмењака в) биљака

12. Заокружити тачан исказ: а) Активни транспорт се врши уз утрошак енергије б) Ћелијска мембрана је непропустљива за јоне и молекуле в) Дифузија је један од облика активног транспорта

13. Ћелијска мембрана изграђена је од:

а) липида и угљених хидрата б) угљених хидрата и протеина в) липида и протеина

14. Процес пролаза растворених материја кроз мембране назива се: а) мембрански потенцијал б) осмоза в) транспирација

15. Процес одавања воде у виду водене паре код биљака, назива се: а) гутација б) транслација в) транспирација

16. Процес кретања честица молекула или јона у простору са места веће концентрације на место мање концентрације назива се:

а) мембрански потенцијал б) осмоза в) дифузија

17. Унутрашњост једра испуњава: а) нуклеохроматин б) нуклеоплазма в) протоплазма

18. Секундарни ћелијски зид код виших биљака изграђен је од: а) скроба б) хемицелулозе в) целулозе

19. Биљна ћелија за разлику од животињске садржи органеле које се називају: а) једро

б) митохондрије в) пластиди

20. Фотосинтеза је преоцес настанка минералних хранљивих материја, који се одвија у хлоропластима уз учешће сунчеве енергије. (Заокружити тачан одговор) а) да б) не


60

21. Заокружити тачан исказ: а) Фотосинтеза је преоцес настанка минералних хранљивих материја, који се одвија у хлоропластима уз учешће сунчеве енергије б) Једров материјал прокариотских ћелија назива се нуклеид в) Процес изједначавања концентрације растворених честица у раствору назива се дифузија

22. У прокариоте спадају: а) плавозелене алге

б) зелене алге в) вируси

23. Све биљке су условно подељене на ниже и више биљке. Заокружити особине које одговарају само вишим биљкама. а) тело је изграђено од ткива и органа

б) биљке се размножавају полно в)расплодни органи су цвет, плод и семе

24. Која од наведених органела учествује у грађи бактеријске ћелије? а) рибозоми б) пластиди в) митохондрије

25. Кончасти облици плавозелених алги се размножавају

фрагментацијом, која се одвија на месту где се налазе измењене ћелије, које се називају: а) хетероцисте б) хетероспоре в) апланоспоре

26. Тело вируса је изграђено од протеинског омотача у којеме је

смештена нуклеинска киселина (ДНК или РНК). Како се назива протеински омотач вируса? а) капсула б) капсин в) капсид

27. Која од наведених зелених алги припада једноћелијским облицима? а) Ulothrix

б) Chlorella

в) Volvox

28. Алге из раздела Charophyta се размножавају вегетативно и полно. Полни процес се назива: а) изогамија б) хетерогамија в) оогамија

29. Квасци ферментишу шећер глукозу у: а) алкохол и угљен-моноксид б) сирћетну киселину и угљен-диоксид в) алкохол и угљен-диоксид

30. Први Менделов закон је: а) принцип слободног комбиновања

б) принцип сегрегације


61

31. Период између две деобе назива се: а) деобни период б) метафазни период в) интерфаза

32. Хромозоми еукариота су комплекси: а) ДНК и протеина

б) протеина и липида в) ДНК и липида

33. Примарно сужење хромозома назива се: а) центриола б) центрозом в) центромера

34. Мејоза је:

а) деоба соматских ћелија б) деоба којом се формирају полне зреле ћелије в) деоба бактерија

35. Која фаза је најдужа и најсложенија у току процеса мејозе? а) анафаза I б) профаза I в) метафаза II

36. Базидиоспоре се после мејозе налазе на одвојеним дршкама које се називају: а) стеригме б) конидије в) аскуси

37. Заокружити тачан исказ:

а) Епидермис спада у механичка ткива б) Меристемска ткива обезбеђују раст биљака

в) Хлоренхим има заштитну улогу

38. Проводно биљно ткиво флоем: а) проводи воду и неорганске материје од листова до осталих ћелија б) проводи усвојене минералне материје од корена до осталих ћелија в) проводи органске материје од листова до осталих ћелија

39. Проводно биљно ткиво ксилем: а) проводи органске материје од корена до осталих ћелија б) проводи усвојене минералне материје од корена до осталих ћелија в) проводи органске материје од листова до осталих ћелија

40. На попречном пресеку листа уочава се велики број крупних интерцелулара између ћелија: а) палисадног ткива

б) сунђерастог ткива в) епидермиса наличја

41. Функцију корена код маховина обављају: а) ризоми б) ризоиди в) ризомоиди


62

42. Лишаји су посебно грађени организми, чије је тело изграђено од два члана биљног порекла, који живе у симбиози и не могу самостално да живе. Ову симбиозу чине: а) алге и бактерије б) бактерије и гљиве в) алге и гљиве

43. Из хаплоидних спора маховина развија се: а) протонема

б) проталијум в) каулоид са филоидима

44. Унутар семеног заметка цветница налази се ткиво: а) нуклеус б) нуцелус

в) нуклеолус

45. Наука која се бави проучавањем ткива назива се: а) цитологија б) хистологија в) анатомија

46. Заштитну улогу код животиња има: а) епителијално ткиво

б) жлездано ткиво в) везивно ткиво

47. Ћелије које разарају коштану масу и онемогућавају непрекидно обнављање коштане масе називају се: а) остеолити б) остеостатици

в) остеокласти

48. Од тела нервних ћелија пружа се један или више наставака или нервних влакана. Дугачка и неграната нервна влакна се називају: а) неурити б) дендрити в) неурони

49. У хромопласту неких протозоа или у његовој близини налази се

пиреноид који је изграђен од: а) масти б) протеина в) угљених хидрата

50. Најсложенији тип грађе тела сунђера је: а) леукон б) сикон

в) аскон

51. Једине вишећелијске животиње без ткива и органа, обухваћене именом Parazoa, су: а) Protozoa и Placozoa б) Eumetazoa и Cnidaria в) Placozoa и Porifera


63

52. Научни назив вишећелијских животиња познатих под називом реброноше је: а) Cnidaria б) Platodes в) Ctenophora

53. Нервне ћелије се први пут у еволуцији појављују код:

а) Cnidaria б) Plathelminthes

в) Nemertina

54. Код Trematodes је заступљен: а) ганглијаран нервни систем б) врпчаст нервни систем в) централни нервни систем

55. Први пут у животињском свету крвни систем и комплетан цревни систем појављују се код: а) Nemertina б) Plathelminthes в) Pseudocoelomata

56. Coelomata су животиње са: а) примарном телесном дупљом

б) секундарном телесном дупљом

57. Карактеристичан орган мекушаца за уситњавање хране, који се налази у усном отвору, је: а) мандибула б) радилица в) радула

58. Периостракум љуштуре пужева је: а) спољашњи органски слој б) средњи минерални слој в) унутрашњи љуспасти минерални слој

59. Главеногрудни регион паукова се назива: а) цефалоторакс б) прозома

в) опистозома

60. Затворен крвни систем се јавља код: а) Arthropoda б) Mollusca в) Annelida

61. Инсекти припадају подтипу: а) Chelicerata

б) Crustacea в) Uniramia

62. Нервни систем хордата је: а) ендодермалног порекла б) мезодермалног порекла в) ектодермалног порекла


64

63. Хорда као унутрашњи осовински скелет кичмењака је састављена од: а) коштаног ткива б) еластичног везивног ткива в) растреситог везивног ткива

64. Полно зрела кишна глиста има посебан појас, жлездани епител,

који се образује на једном или више сегмената, који се назива: а) простомијум

б) клителум в) перитонеум

65. Појава код неких водоземаца да у ларвеној фази достижу полну зрелост и способност размножавања назива: а) неотенија

б) мимикрија в) аутогамија

66. Екскреторни органи Cephalochordata су представљени: а) протонефридијама б) Малпигијевим цевчицама в) метанефридијама

67. Асцидије припадају подтипу:

а) Cephalochordata б) Vertebrata в) Tunicata

68. Хроматофоре се претежно налазе у: а) поткожном ткиву б) крзну

в) покожици

69. Други вратни пршљен кичмењака назива се: а) епистрофеус б) атлас в) квадратум

70. Скелетни мишићи су за кости причвршћени преко: а) тетива

б) лигамената в) хрскавица

71. Распоред сиве и беле масе у кичменој мождини је исти као и у великом мозгу. а) да б) не

72. Из мозга укупно полази:

а) 12 пари можданих нерава б) 31 пар можданих нерава в) 6 пари можданих нерава

73. Способност разликовања боја и детаља предмета имају: а) чепићи б) штапићи


65

74. Најсложеније грађен желудац имају: а) карнивори б) омнивори в) хербивори

75. Епинефрин је хормон који ствара: а) панкреас

б) јетра в) надбубрежна жлезда

76. Тироксин је хормон: а) хипофизе б) тимуса в) тиреоидее

77. Растење костију и читавог организма регулишу хормони:

а) хипофизе б) хипоталамуса в) епифизе

78. Најстарији фосилни облици кичмењака припадају класи: а) Placodermi б) Ostracodermi в) Crossopteryгii

79. Тело Placodermi је било заштићено: а) хрскавичавим плочама б) кожом в) коштаним плочама

80. Дипнои су: а) рибе без вилица

б) рибе плућаши в) рибе без лобање

81. Миксине: а) имају јако изражен стадијум ларве б) немају јасно изражен стадијум ларве в) не пролазе кроз стадијум ларве

82. Појкилотермне животиње:

а) имају сталну телесну температуру б) немају сталну телесну температуру

83. Elasmobranchii имају: а) циклоидне крљушти б) ктеноидне крљушти в) плакоидне крљушти

84. Osteichthyes:

а) имају рибљи мехур б) немају рибљи мехур

85. Већина гмизаваца је изумрло током: а) јуре б) креде

в) тријаса


66

86. Код већине птица (Aves) добро је развијен: а) жлездани желудац б) мишићни желудац в) није развијен ни жлездани ни мишићни желудац

87. Потиљачна кост лобање сисара има: а) један зглобни глежањ

б) два зглобна глежња в) три зглобна глежња

88. Највећу плодност имају: а) Carnivora б) Rodentia в) Insectivora

89. Лемури припадају:

а) човеколиким мајмунима б) правим мајмунима в) полумајмунима

90. Нервна цев хордата настаје диференцијацијом: а) унутрашњег клициног листа б) спољашњег клициног листа в) средишњег клициног листа

91. Отвор преко кога гастроцел комуницира са спољашњом средином назива се: а) архентерон б) гастропор в) бластопор

92. Израштај задњег црева у току ембрионалног развића, који

обавља функцију мокраћне бешике, назива се: а) амнион б) алантоис в) хорион

93. Површина контакта између мајчиних и феталних ткива увећана је развитком: а) ресица

б) плаценте в) трихома

94. Регенерација која се заснива на реорганизовању ћелија у нову целину назива се: а) морфолаксис б) епиморфоза в) метаморфоза

95. Чиниоце средине који доводе до промена у развићу организама називамо: а) тератогенима б) мутагенима в) хистогенима


67

96. Мали мозак и продужена мождина развијају се од: а) прозенцефалона б) мезенцефалона в) ромбенцефалона

97. Најдужи просечни максимални животни век имају: а) шкољке

б) корњаче в) људи

98. Размена делова нехомологих хромозома назива се: а) транслокација б) делеција в) инверзија

99. Тип размножавања код којег се на развој полности може утицати

срединским чиниоцима назива се: а) епигамно б) прогамно в) сингамно

100. Образовање новог генотипа комбиновањем неколико различитих својстава у јединствен фенотип назива се: а) хибридизација

б) хетерозис в) кросинг овер

101. Процес синтезе ДНК назива се: а) транслација

б) репликација в) транскрипција

102. Процес синтезе молекула РНК назива се: а) репликација б) транскрипција в) транслокација

103. Комплекс гена који регулише синтезу ензима назива се: а) оперон б) рекон

в) цистрон

104. Мањи делови од гена који се могу назвати основним јединицама

структуре и функције код Escherichia coli назива се: а) оперон б) рекон в) цистрон

105. Појединачни нуклеотид који може да се размени између гена

(алела) насправно постављених хомологих хромозома назива се: а) оперон б) рекон в) цистрон

106. Прскање фоликула и ослобађање функционалне јајне ћелије назива се:

а) овулација б) овогенеза в) вителогенеза


68

107. Како се назива део сперматозоида који лучи ензиме за разлагање јајне опне? а) лизозом б) акрозом в) сферозом

108. Оплођена јајна ћелија се дели на две кћери-ћелије које се називају:

а) бластоците б) бластозоми

в) бластомере

109. Први стадијум у браздању после неколико деоба бластомера има облик дудиње и назива се: а) бластула б) гаструла

в) морула

110. Стадијум у току ембрионалног развића у току којег су све блаастомере распоређене у једном слоју назива се: а) бластула б) бластоцел в) бластодерм

111. Дупља настала инвагинацијом бластуле назива се:

а) бластоцел

б) гастроцел в) бластодерм

112. Двослојна творевина настала инвагинацијом бластуле назива се: а) бластоцел б) гаструла

в) гастроцел

113. Генотип организма представља: а) скуп наследних чинилаца који улазе у састав ћелијских хромозома једног организма б) скуп гена у једној гарнитури хромозома в) скуп гена у једном хромозому

114. Фенотип организма представља:

а) скуп особина организма стечених под утицајем спољашње средине

б) скуп свих особина које одликују један организам в) скуп наследних особина организма

115. Геном је: а) скуп гена у једној гарнитури хромозома б) скуп гена у две гарнитуре хромозома в) скуп гена једног хромозома

116. Ако се ген појављује у једном облику, он је: а) полиморфан б) мономорфан в) мултипли

117. Мутације су: а) промене хемијске структуре одређеног дела молекула ДНК

б) промене у структури хромозома в) промене у броју хромозома


69

118. Херитабилност је: а) корелација у испољавању неке особине код потомака у односу на родитеље б) појава да потомство по својим особинама превазилази оба родитеља в) наследне промене настале видљивим променама у хромозомима

119. Појава да потомство по својим карактеристикама превазилази оба родитеља назива се:

а) хибридизација б) хетерозис

в) херитабилност

120. Далтонизам је особина контролисана генима који се налазе на: а) неком од једарних хромозома б) X-хромозому в) Y-хромозому

121. Хемофилија је особина контролисана генима који се налазе на: а) X-хромозому б) Y-хромозому в) оба полна хромозома

122. Размножавање луковицама је облик: а) бесполног размножавања б) вегетативног размножавања

в) полног размножавања

123. Бесполно размножавање код биљака врши се: а) гаметима б) спорама

в) кртолама

124. Организми који су способни да у својим ћелијама сами

синтетишу органске материје од неорганских називају се: а) микстрофи б) хетеротрофи

в) аутотрофи

125. У току процеса фотосинтезе ослобађа се: а) угљен-диоксид б) кисеоник

в) вода

126. Екологија је наука која проучава:

а) последице загађивања на живе организме б) односе између организама и животне средине в) загађеност животне средине

127. Кретање материје кроз екосистем је: а) реверзибилан процес

б) иреверзибилан процеа

128. Просторно ограничена јединица, која се одликује специфичним комплексом еколошких фактора, назива се: а) животно станиште б) животна средина в) животна област

129. Организми са уском еколошком валенцом називају се: а) еуривалентни

б) стеновалентни


70

130. Надморска висина, експозиција и нагиб терена спадају у: а) орографске еколошке факторе б) едафске еколошке факторе в) биотичке еколошке факторе

131. Популација је: а) скуп јединки исте врсте који живе на одређеном простору и

међусобно ступају у односе исхране б) скуп јединки исте врсте у оквиру животне заједнице

в) скуп јединки исте врсте који се међусобно размножавају и насељавају неки ограничен топогра-фски простор

132. Биоценоза је: а) скуп јединки једне врсте које живе заједно у истим условима животне средине

б) организована група популација биљака, животиња и микро-организама, које живе заједно у истим условима животне средине в) скуп живих организама на одређеном простору

133. Екосистем чине: а) биоценоза и земљиште б) биоценоза и биотоп в) популација и биотоп

134. Еколошке сукцесије су серије: а) постепених смењивања екосистема у току времена б) наглих смењивања екосистема у току времена в) постепених смењивања екосистема у простору

135. За екосистем се каже да је на ступњу климакса ако: а) ако су прилагођени климатским условима средине

б) ако утичу на карактеристике климе в) ако су градитељи екосистема изражене старости

136. Биом је: а) комплекс од већег броја екосистема у оквиру једне климатске области б) комплекс од већег броја биоценоза у оквиру једне климатске области в) комплекс од већег броја популација у оквиру једне климатске области

137. Крајњи производ тамне фазе фотосинтезе је шећер фруктоза-

1,6-бифосфат, који настаје у процесу познатим под називом: а) Крепсов циклус б) Фотосинтетичка фосфорилација в) Калвинов циклус

138. Скуп адаптивних одлика једне органске врсте усаглашен са конкретном животном средином у којој је она распрострањена је:

а) еколошка ниша

б) животна форма в) скуп животних карактеристика

139. Дејство ниске температуре на биљке у вегетативној фази неопходан је услов за цветање и назива се: а) јаровизација б) фотоморфогенеза

в) термофлорогенеза


71

140. Примарну продукцију у екосистему врше: а) микроорганизми б) биљке в) животиње

141. Еколошки фактори представљају: а) скуп одговарајућих елемената спољашње средине у одговара-

јућем просторном оквиру б) елементи животне средине неопходни организму или су са

негативним утицајем на њега в) елементи неорганске и органске природе настали човековим активностима

142. Имбибиција је назив за процес: а) клијања семена у мраку

б) бубрења колоида протоплазме в) пуцања семењаче семена и појављивања клице

143. Клијање семена инхибира: а) Апсцисинска киселина б) Етилен в) Гиберелини

144. Старење листова спречавају:

а) Цитокинини

б) Ауксини в) Гиберелини

145. Стање физиолошке суше наступа: а) при нижим позитивним температурама б) у условима смањене влажности земљишта

в) у условима повећане концентрације соли у земљишту

146. Који је од следећих процеса анаболички: а) Калвинов циклус б) оксидативна дезаминација в) гликолиза

147. Конформисти су организми који: а) немају регулационе механизме

б) имају регулационе механизме в) захтевају пуно простора за обављање животних функција

148. Физиолошки одговори на промену услова спољашње средине називају се: а) аклимација б) климатизација в) аклиматизација

149. Жута мрља садржи: а) само чепиће б) само штапиће в) и чепиће и штапиће

150. Лимфа: а) садржи све крвне елементе

б) садржи само бела крвна зрнца в) не садржи крвне елементе


72


ИСПИТА ИЗ ФИЗИКЕ

1. Физичке величине - јединице.

2. Кинематика транслаторног и ротационог кретања.

3. Динамика кретања материјалне тачке. Њутнови закони динамике.

4. Кретање тела у гравитационом пољу.

5. Основни закони статике тврдих тела. Основни закони статике

флуида.

6. Механика течности и гасова. Основна својства течности и гасова.

Једначина континуитета и Бернулијева једначина. Отпор средине и

унутрашње трење.

7. Молекуларне појаве код реалних флуида. Површински напон.

Капиларне појаве.

8. Електростатика. Кулонов закон. Електростатичко поље. Флукс

поља. Капацитет. Кондензатори.

9. Једносмерна електрична струја. Јачина и густина струје. Отпор

проводника. Омов закон за једносмерну струју. Рад и снага

електричне струје.

10. Електромагнетизам. Магнетно поље и његове карактеристике.

Дејство магнетног поља на струјни проводник.

11. Механичке и електромагнетне осцилације. Слагање осцилација.

Електромагнетне осцилације.

12. Таласно кретање. Постанак и преношење таласа. Одбијање,

преламање и интерференција таласа. Стојећи таласи. Звучни таласи.

Електромагнетни таласи.

13. Геометријска оптика. Основни закони геометријске оптике.

Сферна огледала, сочива и призме. Оптички инструменти.

14. Таласна својства светлости: интерференција, дифракција,

дисперзија, поларизација.

15. Топлотно зрачење и његова карактеристика. Фотоелектрични

ефекат и примена. Ласери.

Литература: Уџбеници Физике за средње школе.


73

ПИТАЊА ИЗ ФИЗИКЕ ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ

1. Једна од наведених величина је векторска; заокружити је: а) запремина б) температура в) убрзање

1. Заокружити највећу од наведене три површине: а) 0,1 km 2 б) 15 ha в) 1200 а ( ар )

2. Заокружити највећу од наведене три запремине: а) 1,5 m 3 б) 1600 литара в) 500 000 cm 3

3. Један центиметар има микрометара:

а) 100 б).1000 в) 10 000

4. Један километар има милиметара: а) хиљаду б) милион в) милијарду

5. Једна година од 365 дана има минута: а) 262 800 б) 394 200 в) 525 600

6. Основна јединица за време у Међународном систему јединица – SI, је:

а) секунда б) сат в) дан

7. Један литар има кубних дециметара 3dm :

а) један б) десет в) сто

8. Светлосна година (у астрономији) је јединица за мерење: а) светлости б) времена в) дужине

9. Који део пуног круга представља 45°:

а) 8

1 б)

45

1 в)

360

1

10. Период ротације је време за које тело изврши:

а) два обртаја б) један обртај в) половину обртаја

11. Који део сата представља 20 минута:

а) 3

1 б)

20

1 в)

60

1

12. Њива облика квадрата, чија је страница 200 m, има површину: а) 4 ha (хектар) б) 4 а ( ар ) в) 4 km2

13. Њива облика правоугаоника ширине 50 m и дужине 100 m, има површину: а) 50 ha (хектар) б) 50 а (ар) в) 50 km2

14. Травњак у парку је кружног облика пречника 10 m. Aко се пречник повећа на 20 m, површина ће се повећати за: а) два пута б) четири пута в) осам пута

15. Притисак од 1 бара има паскала: а) 103 б) 105 в) 106

16. Сила је , по другом Њутновом закону , једнака производу:

а) масе и брзине б) масе и убрзања в) масе и времена


74

17. Заокружити највећу од наведене три брзине: а) 60 km/h б) 20 m/s в) 500 m/min

18. Јединица за фреквенцију је: а) волт б) тесла в) херц

19. Јединица за силу је: а) бар б) њутн в) паскал

20. Интензитет центрипеталне силе код кружног кретања, је:

а) rm

vFc

2

б) r

vmFc

2 в)

2

2

r

vmFc

21. Сила трења клизања у односу на брзину кретања тела, усмерена је: а) супротно б) попречно в) истог је смера

22. Количник пута и временског интервала за који је тај пут пређен,

назива се: а) најмања брзина б) средња брзина в) највећа брзина

23. Када тело у једнаким временским интервалима прелази различита растојања, његово кретање је: а) равномерно б) неравномерно в) угаоно

24. Интензитет гравитационе силе у односу на растојање двају тела је:

а) пропорционалан б) обрнуто пропорционалан в) независан

25. Кретање у току којега се сви делићи тела крећу по међусобно паралелним линијама, прелазећи за исто време једнака растојања дуж тих линија, назива се: а) транслација б) ротација в) турболенција

26. У случају вертикалног хица, израз за највећу висину до које хитац стигне је:

а) 2

02 vgh б) 2

0

2

v

gh в)

g

vh

2

2

0

27. У случају слободног пада без почетне брзине, тренутна брзина је:

а) 22 tgv б)

g

tv

22 в) gtv

28. Израз за кинетичку енергију тела је:

а) 2

2vmEk

б)

22 vmEk в) m

vEk

2

2

29. Судар код којег се одржава збир импулса и збир кинетичких енергија тела, назива се: а) апсолутно еластичним б) апсолутно нееластичним в) индиферентним

30. Интензитет центрипеталне силе код кружног кретања, је:


75

а) rm

vFc

2

б) r

vmFc

2 в)

2

2

r

vmFc

31. Гранична вредност којој се приближава средња брзина када временски интервал за који се одређује постане бесконачно мали, назива се: а) најмања брзина б) највећа брзина в) тренутна брзина

32. Интензитет гравитационе силе у односу на масе двају тела је: а) пропорционалан б) обрнуто пропорционалан в) независан

33. Ако међусобно растојање два тела двоструко порасте, гравитациона сила се смањи: а) четири пута б) два пута в) остаје иста

34. Код кружног кретања, у случају повећања растојања од центра

ротације, центрифугална сила: а) расте б) опада в) остаје иста

35. Код кретања са сталним убрзањем, зависност брзине од пута је:

а) Sav 2 б) v С / т в) Stav

36. Њутнов општи закон гравитације је:

а) 2

21

r

mmF

б)

2

211

r

mmF

в)

21

21

mm

rF

37. Слободан пад у вакууму је кретање: а) равномерно б) равномерно убрзано в) равномерно успорено

38. Производ масе и брзине тела назива се: а) центар масе б) импулс тела в) рад силе

39. Када се изводи коси хитац са површине Земље, највећи домет се постиже ако се тело избаци под углом од: а) 75° б) 45° в) 30°

40. Ако је тело изведено из равнотежног положаја, а потом, препуштено само себи, поново се враћа у првобитни положај, онда је тај положај равнотеже:

а) стабилан б) лабилан в) индиферентан

41. Земља направи један круг око Сунца у периоду од: а) 24 часа б) месец дана в) годину дана

42. Месец направи један круг око Земље у периоду од приближно:

а) 24 часа б) месец дана в) годину дана

43. Након скока из летилице и отварања падобрана, падобранац се креће: а) равномерно успорено б) равномерно убрзано в) равномерно

44. Сила трења клизања усмерена је у односу на брзину кретања тела: а) у истом смеру б) супротно в) нормално

45. Процес при којем се запремина гаса не мења (остаје стална), је: а) изотермни б) изобарни в) изохорни


76

46. Јединица за светлосну јачину у Међународном систему јединица – SI, је:

а) лумен lm б) лукс lx в) кандела cd

47. 31. Јединица за рад је: а) (N) њутн б) (J ) џул в) ( W ) ват

48. Јединица за притисак у SI систему је: а) килограм (kg) б) њутн (N) в) паскал (Pa)

49. Када у случају протицања флуида кроз цев, дође до смањења попречног пресека цеви, онда се брзина протицања флуида: а) повећа б) смањи в) остаје иста

50. Сила, чији је рад по затвореној путањи једнак нули, назива се: а) неконзервативна б) конзервативна в) нема назив

51. Апсолутна нула је температура од: а) 0°C б) 32,18°C в) 273,15°C

52. Неједнакост физичких карактеристика у различитим правцима кристала, назива се: а) мизантропија б) анизотропија в) кристалотропија

53. Прашкасте супстанце имају структуру:

а) хексагоналну б) моноклиничну в) аморфну

54. Међустранични углови свих монокристала исте супстанце су:

а) константни б) променљиви в) недефинисани

55. Прелазак супстанце (паре) из гасног у течно стање, назива се: а) дегазација б) сублимација в) кондензација

56. Повећањем спољашњег притиска, тачка кључања течности се: а) повећава б) смањује в) остаје иста

57. Презасићена (прехлађена) пара, као метастабилно стање, појављује се када:

а) нема центара кондензације б) има превише центара кондензације в) код наглог пада температуре

58. Коефицијент вискозности течности са повећањем температуре се: а) повећава б) смањује в) остаје исти

59. У течност се урони тело исте специфичне тежине као што је и сама течност. Такво тело:

а) потоне б) лебди в) плива

60. Површинским напоном течности назива се напонско стање слободне површине течности, при коме течност тежи да своју слободну површину: а) повећа б) смањи в) одржи истом

61. Ареометар је направа за мерење:

а) густине течности б) протока течности в) температуре ваздуха

62. Ако се простирање топлоте врши струјањем или кретањем неког флуида, онда се тај начин преношења топлоте назива:


77

а) кондукција б) конвекција в) зрачење

63. Процеси у којима не постоји топлотна размена између гаса у неком суду и околине су: а) адијабатски б) изохорни в) изотермни

64. Исказ: »Једнаке запремине различитих гасова под истим условима (притисци и температуре једнаки) садрже једнаке бројеве

молекула« , је:

а) Шарлов закон б) Геј-Лисаков закон в) Авогадров закон

65. Код течности, Питоова цев служи за мерење: а) брзине струјања б) специфичне тежине в) температуре

66. Брзина истицања течности кроз отвор на цилиндричном суду зависи од: а) висине течног стуба б) полупречника суда в) масе течности

67. Две чаше са истим површинама дна, наливене су истом течношћу до исте висине. Прва чаша има цилиндрични облик, а друга се шири према врху . Да ли је у случају друге чаше, притисак течности на дно: а) већи б) мањи в) исти

68. Једначина стања идеалних гасова је:

а) TknVp б) T

knVp

в)

Tk

n

V

p

69. Закон линеарне промене дужине тела са температуром је:

а) tLL 10 б) tLL 0 в) tLL 01

70. Бојл-Мариотов закон за гасове гласи:

а) .constVp б) TknVp в)

00 T

T

p

p

71. Карноов циклус је: а) нуклеарни циклус б) магнетни циклус в) термодинамички циклус

72. Једначина континуитета код флуида је:

а) .constvk

S

б) .const

S

v в) .constvS

73. Чврсто тело пада кроз течност на дно суда. Падаће брже када је течност: а) хладна б) топла в) увек исто

74. Појава да се течности опиру повећању своје слободне површине, односно теже да је смање, назива се:

а) фазни прелаз б) површински напон в) кондензација

75. Својство проводника да при истом потенцијалу могу да садрже различите количине наелектрисања, назива се: а) суперпроводност б) адмитанса в) електрични капацитет

76. Напон на крајевима линеарног електричног кола повећан је два пута. При том се струја кроз то коло: а) смањила 2 × б) повећала 2 × в) повећала 4 ×

77. Ако је фреквенција осцилујућег тела f=2Hz, период осциловања је:


78

а) 0,5 секунди б) 1 секунд в) 2 секунде

78. При појави резонанције механичког осцилаторног система, амплитуда осцилација а) нагло расте б) нагло опада в) остаје иста

79. Капиларна цев је она цев, чији је пречник унутрашњег канала: а) мањи од 1 m б) већи од 1 mm в) 1 метар

80. Брзина истицања течности кроз отвор на дну цилиндричног суда

зависи од: а) полупречника суда б) масе течности в) висине течног стуба

81. У бестежинском стању, слободна течност заузима облик: а) коцке б) лопте в) ваљка

82. Процес настанка слободних јона при растварању соли, киселина или база, назива се:

а) електролитичка дисоцијација б) електрично поље в) електромоторна сила

83. Капацитет проводника је:

а) UQC б) U

QC в) URC

84. Заокружити најмању од наведене три јединице за електричну снагу:

а) mW (миливат) б) nW (нановат) в) kW (киловат)

85. У случају плочастог електричног кондензатора, ако се растојање између плоча повећа два пута, капацитет се смањи за: а) два пута б) четири пута в) осам пута

86. Два отпорника: R1 = R2 = 3 ома , везана су паралелно. Укупни (еквивалентни) отпор биће : а) 0,3 ома б) 6 ома в) 1,5 ома

87. Тачан израз за Омов закон у електротехници је: а) R = U x I I = R / U U = R / I б) R = I / U I = U x R U = I / R

в) R = U / I I = U / R U = R x I

88. Код наизменичне електричне струје, периодично се мењају у току времена:

а) јачина б) смер в) и јачина и смер

89. Кулонов закон у електростатици је:

а)2

21

4

1

r

qqFe

б)

2

214r

qqFe

в)

21

2

4qq

rFe

90. Када електрична струја у гасовима може сама од себе да се одржава, то је: а) рекомбинација б) пробој гаса в) имплозија

91. Израз за електричну снагу је:


79

а) R

UP

2

б) 2URP в)

2U

RP

92. Носиоци електричне струје кроз електролите су: а) електрони б) протони в) јони

93. Материјали , у којима се магнетно поље појачава, су: а) дијамагнетни б) парамагнетни в) нестишљиви

94. Напон на отпорнику је U=3V, а струја кроз њега I=0,5А. Отпорност је: а) 0,5 ома б) 3 ома в) 6 ома

95. Јединица магнетног флукса је: а) Вебер (Wb) б) Тесла (Т) в) Хенри (H)

96. На сваку наелектрисану честицу, која се креће у магнетном пољу,

делује: а) Теслина сила б) Волтина сила в) Лоренцова сила

97. Два кондензатора C1=C2=2nF везана су редно. Укупни (еквивалентни) капацитет биће: а) 1 nF б) 2 nF в) 4 nF

98. Температура , на којој тело губи магнетна својства, зове се:

а) Киријева б) Фаренхајтова в) Фарадејева

99. Површине чије све тачке имају једнаке вредности електричног потенцијала, зову се: а) еквипотенцијалне б) ортогоналне в) инверзне

100. "Збир свих струја у сваком чвору једнак је нули", је: а) Прво Кирхофово правило б) Друго Кирхофово правило в) Тевененова теорема

101. Настанак електромоторне силе услед кретања проводника у магнетном пољу је: а) aмперова сила б) електромагнетна индукција в) хистерезис

102. Код плочастог електричног кондензатора, при повећању

површине плоча за два пута, електрични капацитет порасте за: а) 8 × б) 4 × в) 2 ×

103. Ако напон на електричном грејачу порасте два пута, количина настале топлоте порасте: а) 8 × б) 4 × в) 2 ×

104. Формула за термогени отпор металног проводника је:

а) l

SR б)

S

lR в)

S

lR

1

105. Електрично осцилаторно коло састоји се од:

а) кондензатора и завојнице б) завојнице и отпорника в) два кондензатора


80

106. Амперметар је инструмент за мерење: а) густине електричне струје б) јачине електричне струје в) снаге електричне струје

107. Волтметар је инструмент за мерење:

а) јачине електричне струје б) снаге електричне струје

в) напона електричне струје

108. Ватметар је инструмент за мерење: а) снаге електричне струје б) јачине електричне струје в) напона електричне струје

109. Електрична струја чија се јачина и смер периодично мењају у току времена, назива се: а) импулсна струја б) наизменична струја в) једносмерна струја

110. Ако се преко гвозденог језгра намота калем изоловане жице и кроз њега пропусти наизменична струја, такав склоп представља: а) активни (термогени) отпор б) индуктивни отпор

в) капацитивни отпор

111. Ако се у коло наизменичне струје прикључи електрични кондензатор, па се повећа фреквенција струје, јачина струје наизменичног пуњења и пражњења кондензатора биће: а) мања б) већа в) иста

112. Ј едан киловатчас (kWh) има ватсекунди (Ws):

а) 1000 б) 1 000 000 в) 3 600 000

113. Ватсекунда (Ws) је јединица за мерење: а) рада електричне струје б) снаге електричне струје в) јачине електричне струје

114. Ако се у коло једносмерне струје прикључи електрични кондензатор,после прелазног режима пуњења, мерена струја кроз

кондензатор биће: а) нула б) бесконачна в) недефинисана

115. Ако се у коло једносмерне струје прикључи идеални соленоид (калем изоловане жице без термогеног отпора), после прелазног режима магнећења, мерена струја кроз кондензатор биће: а) нула б) бесконачна в) недефинисана

116. Електрични трансформатор је уређај који наизменични напон

може да: а) смањи или повећа б) само смањи в) само повећа

117. Да ли електрични трансформатор може да трансформише једносмерни напон ? а) да б) само да смањи в) не


81

118. Трофазна наизменична струја је систем од три наизменичне струје, код којих су: а) једнаке фреквенције а различите фазе б) једнаке фреквенције и једнаке фазе в) различите фреквенције и различите фазе

119. Звучни таласи у фреквентном опсегу од 0 до 20 Hz , називају се: а) инфразвук б) чујни звук в) ултразвук

120. Јединица за субјективну јачину звука је:

а) килoпонд kp б) џул J в) децибел dB

121. Чујни звук (са аспекта људског слуха) чине осцилације ваздуха, у фреквентном опсегу: а) 0 - 20 000 Hz б) 20 - 20 000 Hz в) 20 - 2 000 Hz

122. Под ултразвуком се подразумевају осцилације ваздуха, фреквенције:

а) преко 20 000 Hz б) преко 2000 Hz в) преко 20 Hz

123. Ако амплитуде осцилација опадају у току времена, онда се таква осцилација назива: а) неамортизована б) амортизована в) апериодична

124. Број осцилација у јединици времена назива се:

а) фреквенција б) период в) амплитуда

125. Када при проласку поред препрека талас скреће од првобитног правца, та појава је: а) аберација б) дифракција в) Доплеров ефекат

126. Појава смањивања јачине светлосних таласа приликом проласка кроз неку средину, назива се: а) аберација б) апсорпција в) астигматизам

127. Светлосни зрак прелази из оптички ређе у оптички гушћу

средину, кроз тачку у којој је подигнута нормала на граничну површину. При том, зрак се прелама: а) ка нормали б) од нормале в) не прелама се

128. Испред издубљеног сферног огледала предмет се налази у

бесконачности. Лик се налази:

а) у бесконачности б) у жижи в) fl 2

129. Оптичко сабирно сочиво ограничено једном сферном и једном равном површином, је:

а) биконвексно б) планконвексно в) конкавконвексно

130. Планконкавно оптичко сочиво је: а) сабирно б) расипно в) планпаралелно

131. Ако се у случају конкавног (издубљеног) огледала, предмет налази на жижној даљини, лик се налази: а) на жижној даљини

б) на двострукој жижној даљини в) у бесконачности


82

132. Ако је даљина предмета испред сабирног сочива 0,5 m, а даљина лика 1 m, жижна даљина сочива је:

а) 2

1 m б)

4

1 m в)

3

1 m

133. Количина светлости или светлосна енергија дефинише се из светлосног флукса и времена његовог трајања, и то као њихов: а) збир б) количник в) производ

134. Код таласног кретања, упадни угао је:

а) угао између правца упадног таласа и нормале на граничну површину б) угао између правца упадног таласа и граничне површине в) угао између упадног и одбијеног зрака

135. Расипно оптичко сочиво претвара долазећи паралелни сноп зракова у сноп који се:

а) шири б) сакупља в) зауставља

136. Оптичка сочива, дебља на крајевима него у средини, називају се: а) сабирна б) расипна в) призматична

137. Јачина система приљубљених центрираних оптичких сочива (мерена у диоптријама) једнака је њиховом: а) производу б) количнику в) збиру

138. Прозрачно тело ограничено двема сферним површинама или

једном сферном и једном равном површином, назива се: а) сферно огледало б) равно огледало в) сочиво

139. Код равног огледала, добијени лик је: а) стваран (реалан) б) виртуелан (имагинаран) в) прозрачан

140. Код сабирног оптичког сочива, жижа сочива је: а) стварна (реална) б) виртуелна (имагинарна) в) инверзна

141. Фотометар је уређај за мерење:

а) димензија фотографије б) растојања в) јачине светлости

142. Даљина јасног вида за здраво, нормално око је: а) 0,25 m б) 1 m в) 25 m

143. Светлост добијена ласером је: а) некохерентна б) кохерентна в) нестимулисана

144. Ласерском холографијом добија се лик предмета:

а) тродимензионални б) бездимензионални в) апсорбовани

145. Светлост која садржи само једну таласну дужину је: а) поларизована б) полихроматска в) монохроматска

146. При проласку сложене (беле) светлости кроз призму, добија се спектар тзв. дугиних боја. Као крајње (ивичне) видљиве боје су: а) црвена и љубичаста б) плава и наранџаста в) зелена и жута

147. Код фотоелектричног ефекта, брзина емитованих фотоелектрона

зависи само од: а) интензитета светлости


83

б) фреквенције светлости в) углачаности површине

148. Метод добијања просторног лика предмета, који се заснива на интерференцији и дифракцији светлости назива се: а) холографија б) микрографија в) кореографија

149. Атом је позитивно наелектрисан, ако има мањак:

а) електрона б) протона в) неутронa

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Ћирила и Методија 1, 18400 Прокупље; www.vpps.edu.rs

www.vpps.edu.rs Тел: 027/324-311 e-mail: vpps @beotel.rs 027/324-878

ИЗВОД ИЗ СТАТУТА

Члан 72. Школа организује и изводи наставу на српском језику.

Члан 75. Школа организује и изводи студије у току школске године, која почиње 1. октобра а завршава 30. септембра наредне године.

Школска година се дели на два семестра, од којих сваки траје по 15 недеља.

Настава из студијских програма, односно појединачних предмета се по правилу организује у току једног семестра.

Наставно-стручно веће Школе доноси посебан општи акт о својим обавезама у погледу начина организовања и времена одржавања облика студија, у погледу обезбеђивања услова за студенте са посебним потребама и организовања облика наставе за све студенте, изузев код остваривања студијског програма на даљину. Школа је дужна да на одговарајући начин информише студенте о начину, времену и месту одржавања наставе, циљевима, методама и садржајима наставе, о садржајима методама и критеријумима и мерилима испитивања студената, о начину обезбеђивања јавности на испиту и начину остваривања увида у резултате, као и о другим питањима од значаја за студенте.

Члан 79. Упис студената се врши на основу конкурса.

Одлуку о расписивању конкурса за упис на студије првог степена (основне

струковне студије) и студије другог степена (матер струковне студије), доноси Директор на предлог Наставно-стручног већа Школе најкасније четири месеца пре почетка школске године. Конкурс садржи:

- број студената за сваки студјски програм који се реализује у Школи;

- услове за упис; - мерила за утврђивање редоследа кандидата; - поступак спровођења конкурса; - начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед, и - висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

Наставно-стручно веће именује Комисију за спровођење конкурса за упис.

Ближи услови и поступак уписа утврђују се Правилником о упису на студије првог степена (основне струковне студије) и Правилником о упису на студије другог степена (мастер струковне студије).

Члан 80. У прву годину основних струковних студија може се уписати лице које има средње образовање са положеном општом, стручном или уметничком матуром.



mailto:[email protected]




Редослед кандидата за упис у прву годину основних струковних студија је општи успех постигнут у средњем образовању и резултат на испиту за проверу знања.

Испит за проверу знања полаже се из следећих предмета: хемија или биологија - за студијске програме: Воћарство и виноградарство, Ратарство и

повртарство, Заштита биља, Сточарство, Прехрамбена технологија и Струковна ветерина.

На основу критеријума из конкурса Школа саставља ранг листу пријављених кандидата. Право на упис стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја

утврђеног за упис. За тачност података из ранг листе Школе одговоран је Директор.

Кандидат који има општу матуру не полаже испит за проверу знања.

Уместо испита за проверу знања, овом кандидату вреднују се резултати опште матуре у складу са Правилником.

Члан 81. На јединствену ранг листу пријављених кандидата по студијским програмима може се поднети жалба директору Школе, у року од три дана од

дана објављивања јединствене ранг листе.

Директор решава по жалби у року од три дана од дана подношења жалбе, након чега комисија за упис утврђује коначну ранг листу.

Коначна ранг листа је основ за упис кандидата.

Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у року предвиђеном конкурсом, Школа ће уписати уместо њега другог кандидата, према редоследу на коначној ранг листи, у року утврђеним конкурсом.

Члан 82. Студент основних студија са друге самосталне високошколске установеисте врсте и истог степена студија, лице које има стечено високо образовање и

лице коме је престао статус студента може се уписати на неки од студијских програма који се остварују у Школи, под условима и на начин прописан Правилником из члана 121. овог Статута.

Одлуку о признавању испита и бодова, као и који семестар кандидат уписује доноси Наставно-стручно веће.

Члан 83. Мастер струковане студије може да упише лице које је завршило

одговарајуће основне струковне студије утврђене студијским програмом, остваривши најмање 180 ЕСПБ бодова.

Студентима који су завршили Вишу пољопривредно-прехрамбену школу у Прокупљу или неку другу вишу двогодишњу/трогодишњу школу пољопривредног или прехрамбеног усмерења и извршили усклађивање дипломе вишег образовања са дипломом Високе пољопривредно-прехрамбене школе струковних студија у Прокупљу, такође могу да упишу мастер струковане студије.

http://www.vpps.edu.yu/



Редослед кандидата за упис мастер струковних студија утврђује се у складу са општим актом.

Упис и услови студирања на студијама другог степена - мастер

струковним студијама, регулише се Правилником.

Члан 84. Школа организује предавања и друге облике наставе за све студенте изузев код остваривања студијског програма на даљину.

Правилником о правилима студија утврђују се обавезе Школе у погледу начина организовања и времена одржавања студија, начина информисања студената о времену и месту одржавања наставе, циљевима, методама и садржајима наставе, критеријумима и мерилима испитивача, о начину обезбеђивања јавности на испиту и начину остваривања увида у резултате, као и о другим питањима од значаја за студенте.

Школа може да организује остваривање студијских програма на даљину. Услови и начин остваривања студијског програма на даљину уређује се

Правилником о остваривању студија на даљину.

Члан 85. Статус студента студија првог степена стиче се уписом у Школу на један од студијских програма и то у статусу студента који се финансира из буџета или студента који се сам финансира.

У Школу се може уписати лице које има одговарајуће средње образовање,

односно лице коме је нострификована диплома о завршеном средњем

образовању.

Страни држављани се могу уписати у Школу под истим условима као и домаћи држављани уз подношење сертификата овлашћене организације да познаје српски језик на коме се изводи настава.

Статус студента се доказује индексом.

Члан 86. Студент се опредељује за предмете из студијског програма при упису сваке школске године, с тим што мора да упише предмете који су студијским

програмом прописани као обавезни предмети за одређену годину студирања. Студент који се финансира из буџета опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 60 ЕСПБ бодова,осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 60 ЕСПБ бодова, а студент који се

сам финансира опредељује се за онолико предмета колико је потребно да оствари најмање 37 ЕСПБ бодова,осим ако му је до краја студијског

програма остало мање од 37 ЕСПБ бодова.

За сваки положени испит студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет, ако не положи изборни предмет може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом.

Правила студија ближе се уређују општим актом који доноси Наставно-стручно веће Школе.

Члан 89.




Студент има права и обавезе утврђене Законом, овим Статутом и другим општим актима Школе.

Студент има право:

1. на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;

2. на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије;

3. на активно учествовање у доношењу одлука у складу са Законом, овим Статутом и другим општим актима Школе;

4. да буде упознат са правима, обавезама и дужностима на почетку школске године;

5. да настава и испити буду организовани у складу са студијским програмом и распоредом наставе и испита;

6. да користи библиотеку и друге услуге за студенте;

7. на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;

8. на повластице које произилазе из статуса студената,

9. на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;

10. на различитост и заштиту од дискриминације, и

11. да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе Школе.

Студент је дужан да:

1. испуњава наставне и предиспитне обавезе;

2. поштује опште акте Школе;

3. поштује права запослених и других студената Школе, и

4. учествује у доношењу одлука у складу са Законом и овим Статутом.

Студент има право на жалбу Наставно-стручном већу Школе ако сматра да су му угрожена права из става 1. овог члана или да је нетачно утврђено или неадекватно санкционисано неизвршавање дужности из тачке 1-3 става 2.

овог члана.

Студент подноси жалбу директору Школе, у року од 8 дана од дана сазнања за прекршај других обавеза из става 2. тачка 2 и 3 овог члана.

Посебним општим актом који доноси Наставно-стручно веће Школе ближе се утврђују права и обавезе студената као и обавезе чијом повредом студент сноси дисциплинску одгворност, лакше и теже повреде обавеза студента, дисциплински органи и дисциплински поступак за утврђивање одговорности студента.

Члан 91. Успешност студента у савладавању појединог предмета се континуирано прати у току наставе и изражава се поенима. Испуњењем предиспитних обавеза и полагањем испита, студент може да

оствари највише 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним




обавезама и наиспиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30 а највише 70 поена. Од укупног броја поена, Правилником се утврђује однос поена остварених

на основу предиспитних и испитних обавеза. Успех студента на испиту изражава се оценама: 10 - одличан-изузетан; 9 - одличан; 8 - врло добар; 7 - добар; 6 - довољан; 5 - није положио.

Успех студента на испиту изражава се оценам од 5 до 10, према следећој скали: од 51 до 60 поена оцена 6 (шест), од 61 дo 70 поена оцена 7 (седам),

oд 71 дo 80 поена оцена 8 (oсам), oд 81 дo 90 поена оцена 9 (девет), oд 91

дo 100 поена оцена 10 (десет).

Школа је дужна да води трајну евиденцију о положеним испитима.

У евиденцију и индекс студента уносе се прелазне оцене, а оцена 5 (није положио) уписује се само у евиденцију.

Наставно-стручно веће школе доноси општи акт којим се ближе уређује начин полагања испита и оцењивања на испиту, којим се може прописати и други ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама изражених бројчано.

Члан 92. Испит је завршни облик провере знања. Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из одређеног предмета.

Студента на испиту оцењује предметни наставник или испитна комисија.

Испит је јединствен и полаже се писмено и/или усмено. Испит може имати и практични део у складу са студијским програмом. При полагању и давању оцене на испиту се узима у обзир резултат континуираног праћења рада студента током наставе и број стечених поена у испуњавању предиспитних обавеза. Испити се полажу у седишту Школе односно јединице у објектима који су наведени у дозволи за рад. Изузетно, полагање испита се може организовати ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева. Начин полагања испита и оцењивање на испиту ближе се утврђује Правилником. Студент са посебним потребама има право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима. На писани захтев студента са посебним потребама, директор доноси решење о начину полагања испита, водећи рачуна о предложеном начину и могућностима студента.

После три неуспела полагања истог испита, студент може тражити да полаже испит пред Комисијом.

Школа је дужна да у складу са својим могућностима омогући хендикепираним студентима полагање испита на начин прилагођен њиховим могућностима, у складу са Правилником о студијама.

Члан 93. Број испитних рокова је 8 (осам). Испитни рокови у Школи су: јануарски, мартовски, априлски, мајски, јунски, августовски, септембарски и октобарски. Испитни рокови се одржавају у следећим терминима:

Јануарски од 15.01. до 15.02. Мартовски од 01.03. до 25.03. Априлски од 01.04 до 30.04.




Мајски од 07.05 до 30.05. Јунски од 01.06.до 30.06. Августовски од 20.08. до 05.09. Септембарски од 12.09. до 25.09. Октобарски од 01.10. до 10.10.

Последњи испитни рок за школску годину завршава се најкасније до 10. Октобра. Испитни рокови се утврђују годишњим планом рада у оквиру испитних периода које сваке године утврћује Наставно веће Школе у оквиру календара студирања. После три неуспела полагања истог испита, студент може тражити да полажеиспит пред комисијом. Школа је дужна да у складу са својим могућностима омогући хендикепираним студентима полагање испита на начин прилагођен његовим могућностима, у складу са Правилником о студијама.

Члан 94. Студент има право да директору Школе поднесе приговор на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом, овим Статутом и Правилником о студијама у року од 36 часова од добијања оцене. Директор Школе у року од 24 часа од добијања приговора, у складу са општим актом који доноси Наставно-стручно веће Школе, разматра приговор и доноси одлуку по приговору. Уколико се приговор студента усвоји, студент поново полаже испит у року од 3 дана од дана пријема одлуке по приговору.

Члан 96. Студенту се на лични захтев, одобрава мировање права и обавеза, у

случају: 1. теже болести; 2. упућивања на стручну праксу у трајању од најмање 6 месеци; 3. одслужења и дослужења војног рока; 4. одржавања трудноће; 5. неге детета до годину дана живота; 6. припрема за олимпијске игре, светско или европско првенство - када има

статус врхунског спортисте, и 7. у другим случајевима предвиђеним Правилником о студијама. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року у складу са Правилником.

Члан 97. Статус студента престаје у случају: 1. исписивања са студија;

2. завршетка студија; 3. неуписивања школске године; 4. кад не заврши студије до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, и 5. изрицања дисциплинске мере искључења са студија.




Директор може студенту, на лични захтев, поднет пре стицања услова за губитак статуса студента, продужити рок за завршетак студија за један семестар, ако је студент:

1. у току студија испуњавао услове за одобравање мировања права и обавеза, а то право није користио, односно није га искористио у трајању које му је, с обзиром на околности, могло бити одобрено; 2. у току трајања студија започео и завршио други одобрени, односно акредитовани студијски програм, на истом или вишем степену студија у

Школи или на другој акредитованој високошколској установи у земљи или

иностранству, и 3. ако студенту на дан истека рока када су се стекли услови за престанак статуса студента, остаје неостварених највише 15 ЕСПБ бодова за завршетак студија. Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује директор, решењем са дејством од првог нередног дана по истеку рока када су се стекли услови за престанак статуса.

Члан 98. Студент коме је престао статус студента може поново стећи статус студента под условом: 1. да Школа има просторне и друге услове за омогућавање наставка студирања, и 2. да се студент упише на студијски програм који се реализује у време

поновног стицања статуса студента.

У решењу Директора о одобравању поновног стицања статуса студента, утврђују се испити и друге извршене обавезе које се студенту признају и обавезе студента у наставку студија.

Члан 99.

Извод из члана ставови 1,2и 3. Лице које заврши основне струковне студије у Школи стиче стручни назив са назнаком звања првог степена струковних студија из одговарајуће области, у складу са листом стручних назива коју утврди Национални савет и то:

1. струковни инжењер пољопривреде 2. струковни инжењер технологије 3. струковни ветеринар. У међународном промету и у дипломи на енглеском језику, назив које је

стекло лице из става 1. овог члана је bachelor (appl.). Лице које заврши специјалистичке струковне студије у Школи уписани

завршно са школском 2017/18, стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области и то: 1. специјалиста струковни инжењер пољопривреде 2. специјалиста струковни инжењер технологије. Лице које заврши мастер струковне студије стиче стручни назив струковни мастер са назнаком звања другог степена мастер струковних студија из

одговарајуће области и то:

1. Струковни мастер инжењер пољопривреде

У међународном промету и у дипломи на енглеском језику, назив које је стекло лице из става 4. овог члана је master (appl.).




Члан 110. Школа води евиденцију и издаје јавне исправе у складу са законом.

Школа води: матичну књигу студената, евиденцију о издатим дипломама и додацима диплома, евиденцију о запосленима, евиденцију о признатим страним високошколским исправама и записник о полагању испита.

На основу података из евиденције наведене у ставу 2. овог члана Школа издаје јавне исправе.

Јавне исправе су: студентска књижица (индекс), диплома о стеченом високом образовању и додатак дипломи. Високошколска установа издаје

јавне исправе на српском језику ћириличним писмом.

Диплому и додатак дипломе потписује директор. Диплома се оверава сувим жигом Школе.

Сви видови прикупљања, чувања, обраде и коришћења података, спроводе се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Подаци у евиденцији, бази података и информационом систему школе морају бити безбедним мерама заштићени од неовлашћеног приступа и коришћења, у циљу обезбеђења заштите идентитета студената, наставника и других запослених у школи. Подаци из евиденције која се води у школи могу бити доступни надлежном министарству у склади са законом и исти ће се користити за вођење законом предвиђених регистра.




Documents

ИНФОРМАТОР - vpps.edu.rs · ИНФОРМАЦИЈЕ О СТУДИЈАМА 5 САДРЖАЈ КОНКУРС 7 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ 7 КОНКУРСНИ РОКОВИ 10