oDRDJIVANJE MERODAVNIH REŽIMA

kolaDIPLOMSKI RAD iz

predmeta:List broj:

VŠPSS u Vranju Obrada metala rezanjem 1.

SADR Ž AJ :

Uvod..........................................................2

Postavka zadatka(slika 1)..........................3

Određivanje dim. radnog predmeta...........4

Pojedinačna prizvodnja.............................5

Serijska i masovna proizvodnja...............19

Određivanje struga...................................42

Određivanje geom. progresije..................44

Zaključak.................................................45

Literatura.................................................46

Datum: Ime i prezime studenta: Pregledao:

Mladenovi} Igor 795/MR

ŠkolaDIPLOMSKI RAD iz

predmeta:List broj:


UVOD :

Obrada metala rezanjem se odnosi na obrade metala skidanjem strugtine i to skidanjem strugotine, prevashodno, pomoću dva osnovna principa rezanja a to su:

-koso rezanje-ortogonalno rezanjeRazlika između ovih principa rezanja je u položaju alata u

odnosu na obradak koja se sagledava time da je kod ortogonalanog rezanja položaj glavnog sečiva u odnosu na obradak pod uglom od 90°. Za ostale uglove ≠90° imamo koso rezanje.

Za većinu obrada: struganje, rendisanje, brušeje, glodanje, provlačenje važi princip noža za rendisanje pa tako imamo:

Aγ - grudna površinaAα - leđna površinaGlavno sečivo predstavlja presek grudne i leđne površine-ono

određuje sledeće uglove:γ - napadni ugaoλ - ugao nagiba sečivaε - ugao vrha alata Grudna i leđna površina sa tangentnim ravnima grade grudni

ugao γ i leđni ugao α. Grudni ugao grade grudna površina i osnovna raven, dok leđni ugao grade leđna površina i ravan rezanja.

Ovaj rad se, prevashodno, odnosi na obradu struganjem, i merodanim režimima struganja sa glavnim vremenima pri pojedinačnoj i serijskoj proizvodnji. Akcenat je stavljen na upoređivanju ova dva tipa proizvodnje kao i sagledavanja postupaka obrade i redosleda operacija a sve u cilju vršenja komparacije.

Kod struganja je bitno istaći da glavno kretanje izvodi strug tj. radni predmet i ono je obrtno. Pomoćno kretanje izvodi alat, pri uzdužnoj obradi pravac je paralelan osi radnog predmeta. Pri poprečnoj obradi je normalan na osu radnog predmeta. Pri koničnoj obradi pravac je paralelan izvodnici konusa. U zavisnosti od vrste i finoće obrade imamo razlčite zahvate, različite noževe i dodatke za obradu i orjentacione vrednosti.




predmeta:List broj:


POSTAVKA ZADATKA :

Za radni predmet, kao na slici, definisati metodu obrade merodavnih režima sa redosledom operacija, zahvata i glavnim vremenom.

Radni predmet je od čelika Č.0645 dimenzija Ø210 x 105. Za

obradu radnog predmeta, najpre pri pojedinačnoj proizvodnji, a kasnije i za serijsku proizvodnju potrebno je najpre odrediti sledeće:

- mere pripremka - merodavne režime rezanja po tehnološkim zahvatima- glavno vreme obrade po tehnološkim zahvatima




predmeta:List broj:


1. ODREĐIVANJE DIMENZIJA PRIPREMKA

Određivanje mera pripremka vršimo dodavanjem određenih dodataka za obradu:

Pre č nik pripremka Dp , za dati radni predmet, se izračunava na sledeći način:

Dp=Dmax+δ1+δ2=210+5+1.5=216.5mm

Gde su:

Dmax – prečnik obrade u mm, koji je zadat konačnim dim. radnog predmeta

δ1 – dodatak za grubo struganje u mm, prema tablici VII 3.δ2 – dodatak za fino struganje u mm, prema tablici VII 9.

Standardni prečnik pripremka Dp=220mm, prema tablici VI 3. za zaokruživanje osnovnih mera.

Du ž ina pripremka Lp se izračunava:Lp=Lmax+2δ1p+B=105+2*1.8+7=115.6mm

Gde su:

Lmax - dužina obrade u mm, zadata konačnom dužinom radnog predmeta

δ1p-– dodatak za grubo poprečno struganje u mm, tablica VII 11.

B - širina noža za odsecanje u mm, tablica VII 11.

Pripremak je dimenzija Ø220x115.6mm

Napomena: sve operacije, uključujući bušenje radnog predmeta kao i odsecanje biće izvedene na strugu, dužina pripremka će biti proizvoljno veća zbog stezanja radnog predmeta u steznu glavu struga, kako bi se izbeglo remećenje procesa struganja pri uzdužnoj obradi pre odsecanja radnog predmeta a i u toku samog odsecanja.




predmeta:List broj:


2. TEHNOLOŠKI POSTOPAK PRI POJEDINAČNOJ PROIZVODNJI

Zahvat 10.1

Gruba poprečna obrada radnog predmeta prečnika Ø220mm sa dužine L=115.6mm na dužinu L=113.8mm.

Poprečnu obradu radim sa jedne strane radnog predmeta, nožem za grubu poprečnu obradu od brzoreznog čelika.

Dubina rezanja t=δ1p=1.8mm, obradu vršim iz jednog prolaza; i=1.

Približna vrednost koraka se bira iz tablice VII 45 na osnovu prečnika obrade, materijala obratka i dubine rezanja. s=0.8÷1.3mm/o; Za dalji proračun usvajam s=1mm/o.

Približna vrednost brzine rezanja data je u tablici VII 44, a usvaja se na osnovu materijala obratka i koraka. Za Č.0645 σM=60KN/cm ,pa se na osnovu ove vrednosti i vrednosti koraka brzina kreće u intervalu od V=17÷23 m/min, za dalji proračun usvajam V=20m/min.

Broj obrtaja n=1000*V/D*π=1000*20/220*3.14=20000/690.8=28.95o/min

Dobijenu, računsku vrednost, standardizujem prema geometrijskoj progresiji za mašinu koju sam izabrao, po principu odabira prve manje standardne vrednosti za određenu geometrijsku progresiju.

Prema mašini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija φn=1.12 kao i φs=1.12; Iz tabele VI 1 standardna vrednost za n=28o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=1mm/o što je bila i već usvojena vrednost.

Određivanje glavnog vremena tg:

tg=(L+l1+l2)/(n*s)=(110+2+2)/(28*1)=4.07min

L - dužina obrade; L=D/2=220/2=110mml1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata




predmeta:List broj:


Zahvat 10.2

Gruba uzdužna obrada radnog predmeta sa prečnika Ø220mm na prečnik Ø211.5mm na dužinu L=105mm od obrađene, čeone, površine

Ovu obradu vršim nožem za grubu uzdužnu obradu od brzoreznog čelika.

Ukupan dodatak za obradu δ=220-211.5=8.5mm Ukupna dubina rezanja tu=8.5/2=4.25mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu

usvojenog dodatka δ1.Zahvat vršim iz 2 prolaza; i=2; t1=2.5mm+t2=1.75mm







tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=2*(105+2+0)/(28*1)=7.5min

L - dužina obrade; l1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata (u ovom slučaju nema izlaza alata)i - broj prolaza:




predmeta:List broj:


Zahvat 10.3

Gruba uzdužna obrada radnog predmeta sa prečnika Ø211.5mm na prečnik Ø120mm na dužinu L=75mm od obrađene, čeone, površine


Ukupan dodatak za obradu δ=211.5-120=91.5mm Ukupna dubina rezanja tu=91.5/2=45.75mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu

usvojenog dodatka δ1.Zahvat vršim iz 19 prolaza; i=19; t1=2.5mm=t2=t3=…

+t19=0.75mm



Broj obrtaja n=1000*V/D*π=1000*20/211.5*3.14=20000/664.11=30.11o/min



Određivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=19*(75+2+0)/(28*1)=52.25min

L - dužina obrade; l1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata (u ovom slučaju nema izlaza alata)i - broj prolaza;

Pošto je u ovom slučaju velika razlika u prečnicima obrade, glavno vreme se može smanjiti izračunavanjem broja obrtaja i za najmanji prečnik i uvođenjem srednje vrednosti u obrazac za izračunavanje

glavnog vremena.




predmeta:List broj:


Zahvat 10.4

Gruba uzdužna obrada radnog predmeta sa prečnika Ø120mm na prečnik Ø100mm na dužinu L=25mm od obrađene, čeone, površine


Ukupan dodatak za obradu δ=120-100=20mm Ukupna dubina rezanja tu=20/2=10mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu

usvojenog dodatka δ1.Zahvat vršim iz 4 prolaza; i=4; t1=2.5mm=t2=t3=t4







tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=4*(25+2+0)/(50*1)=2.16min

L - dužina obrade; l1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata (u ovom slučaju nema izlaza alata)i - broj prolaza;




predmeta:List broj:


Zahvat 10.5

Izrada konusa sa prečnika Ø120mm na prečnik Ø100mm na dužinu L=20mm

Ovu obradu vršim nožem za grubu uzdužnu obradu od brzoreznog čelika sa zakošenjem nosača alata pod uglom od 45°.

Ukupan dodatak za obradu konusa predstavlja polovinu hipotenuze koju formira kvadrat nastao zbog razlike u prečnicima; δ=14.3mm

Ukupna dubina rezanja tu=14.3/2=7.15mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu

usvojenog dodatka δ1.Zahvat vršim iz 3 prolaza; i=3;

t1=2.5mm+t2=2.5mm+t3=2.15mm







L - dužina obrade; l1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata i - broj prolaza;




predmeta:List broj:


Zahvat 10.6

Usecanje prečnika Ø100mm na prečnik Ø95mm, širina usecanja predstavlja ujedno i širinu noža za usecanje i iznosi 10mm.

Ovu obradu vršim nožem za usecanje širne 10mm; tab. VII 47. Ukupna dubina rezanja tu=5/2=2.5mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm.Zahvat vršim iz 1 prolaza; i=1; t=2.5mm

Približna vrednost koraka se bira iz tablice VII 47 na osnovu prečnika obrade i materijala obratka. s=0.2÷0.3mm/o; Za dalji proračun usvajam s=0.25mm/o.


Broj obrtaja n=1000*V/D*π=1000*35/100*3.14=35000/314=111.46o/min


Prema mašini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija φn=1.12 kao i φs=1.12; Iz tabele VI 1 standardna vrednost za n=100o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=0.25mm/o; što je bila i već usvojena vrednost.

Određivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=1*(2.5+2+0)/(100*0.25)=0.18min





predmeta:List broj:


Zahvat 10.7

Izrada navoja M100x2 na dužinu L=15mm

Ovu obradu vršim specijalnim nožem za izradu metričkog navoja.

Dubina rezanja t=1.73mm (računski)

Korak navoja s=2mm

Brzina rezanja

Cv=38; x=0.7; y=0.33; m=0.11; kv=0.5 Postojanost alata T=60min za alate od brzoreznog čelikaNapomena: sve ove vrednosti date su u tabelama VII 17.1 i VII

17 2.



Prema mašini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija φn=1.12 Iz tabele VI 1 standardna vrednost za n=90o/min;


L - dužina obrade; l1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata i - broj prolaza kod izrade milimetarske zavojnice alatom od

brzoreznog čelika je i=6; tabela VII 34.




predmeta:List broj:


Zahvat 10.8

Izrada radijusa r2 na najvećem prečniku Ø221.5mm

Ovu obradu vršim nožem za „fazonsku“ obradu.










Škola DIPLOMSKI RAD iz List broj:

predmeta:


Zahvat 10.9

Odsecanje komada na dužinu L=106.8mm (uračunat je i dodatak za poprečnu obradu)

Ovu obradu vršim nožem za odsecanje čija je širina B=7mm, tabela VII 11.

Približna vrednost koraka se bira iz tablice VII 47. na osnovu prečnika obrade i materijala obratka. s=0.2÷0.3mm/o; Za dalji proračun usvajam s=0.25mm/o.




Prema mašini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija φn=1.12 kao i φs=1.12; Iz tabele VI 1 standardna vrednost za n=50o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=0.25mm/o što je bila i već usvojena vrednost.

Određivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=1*(110+2+2)/(50*0.25)=9.12min

L - dužina obrade; L=D/2=220/2=110mml1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata i - broj prolaza;




predmeta:List broj:


Zahvat 10.10

Gruba poprečna obrada radnog predmeta, s druge strane, prečnika Ø220mm sa dužine L=106.8mm na konačnu dužinu L=105mm.

Poprečnu obradu sada radim sa druge strane radnog predmeta, nožem za grubu poprečnu obradu od brzoreznog čelika.

Dubina rezanja t=δ1p=1.8mm, obradu vršim iz jednog prolaza; i=1.







tg=(L+l1+l2)/(n*s)=(110+2+2)/(28*1)=4.07min

L - dužina obrade; L=D/2=220/2=110mml1 - dužina za prilaz alata; l2 - dužina za izlaz alata




predmeta:List broj:


Zahvat 10.11

Fina uzdužna obrada radnog predmeta sa prečnika Ø211.5mm na prečnik Ø210mm na dužinu L=30mm, finu obradu radim samo na najvećem prečniku radi postizanja željenog kvaliteta obrađene površine;

Ovu obradu vršim nožem za finu uzdužnu obradu od brzoreznog čelika čije je zaobljenje pri vrhu r=0.5mm.

Ukupan dodatak za obradu δ=211.5-210=1.5mm Ukupna dubina rezanja tu=1.5/2=0.75mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=0.75mm na osnovu

usvojenog dodatka δ2.Zahvat vršim iz 1 prolaza; i=1; t1=0.75mm

Priblia vrednost koraka se bira iz tablice VII 46 na osnovu materijala obratka i zaobljenja noà. s=0.11÷0.18mm/o; Za dalji prora~un usvajam s=0.15mm/o.

Pribli`na vrednost brzine rezanja data je u tablici VII 44, a usvaja se na osnovu materijala obratka i koraka. Za ^.0645 M=60KN/cm ,pa se na osnovu ove vrednosti i vrednosti koraka brzina kre}e u intervalu od V=40÷52 m/min, za dalji prora~un usvajam V=46m/min.


Dobijenu, ra~unsku vrednost, standardizujem prema geometrijskoj progresiji za ma{inu koju sam izabrao, po principu odabira prve manje standardne vrednosti za odredjenu geometrijsku progresiju.

Prema ma{ini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija n=1.12 kao i s=1.12; Iz tabele VI 1 standardna vrednost za

n=63o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=0.14mm/o.

Odredjivanje glavnog vremena tg:

tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=1*(30+2+2)/(63*0.14)=3.85min

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata i - broj prolaza;


[kolaDIPLOMSKI RAD iz

predmeta:List broj:

V[PSS u Vranju Obrada metala rezanjem 16.

Zahvat 20.1

Bu{enje radnog predmeta; Bu{i se otvor pre~nika Ø10mm na duìnu L=105mm;

Ovu obradu vr{im na strugu,burgijom pre~nika Ø10mm;

Pribli`na vrednost koraka se bira iz tablice VIII 1. na osnovu pre~nika burgije i materijala radnog predmeta; s=0.18÷0.26 mm/o; Za dalji prora~un usvajam s=0.22mm/o;

Zbog toga {to je dubina bu{enja ve}a od 7D korak mnoìm sa koeficijentom Kl=0.9÷0.8; s=0.22*0.85=0.19mm/o;

Pribli`na vrednost brzine rezanja data je u tablici VIII 4, a usvaja se na osnovu materijala obratka i pre~nika burgije. Za ^.0645 M=60KN/cm ,pa se na osnovu ove vrednosti usvaja brzina V=25m/min.

Broj obrtaja n=1000*V/D*π=1000*25/10*3.14=25000/31.4=796o/min



n=710o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=0.18mm/o.

Odredjivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=1*(105+2+5)/(105*0.18)=5.92min

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata (kod bu{enja D/2) i - broj prolaza;

Pro{irivanje otvora nastavljam burgijama ve}eg pre~nika, sve do postizanja otvoraØ20 od koga po~injemo grubu unutra{nju obradu radnog predmeta dok re`ìme rezanja ra~unam samo za burgiju najmanjeg pre~nika. Preostale burgije kojima vr{im pro{irivanje otvora su Ø12, Ø16 i Ø20.




predmeta:List broj:


Zahvat 30.1

Grubo unutra{nje struganje radnog predmeta sa pre~nika Ø20mm na pre~nik Ø40mm na duìnu L=75mm od obradjene, ~eone, povr{ine.

Ovu obradu vr{im noèm za unutra{nju obradu od brzoreznog ~elika.

Ukupan dodatak za obradu =40-20=20mm Ukupna dubina rezanja tu=20/2=10mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu

usvojenog dodatka 1.Zahvat vr{im iz 4 prolaza; i=4; t1=2.5mm=t2=t3=t4

Pribli`na vrednost koraka se bira iz tablice VII 45 na osnovu pre~nika obrade, materijala obratka i dubine rezanja. s=0.4÷0.5mm/o; Za dalji prora~un usvajam s=0.45mm/o.

Pribli`na vrednost brzine rezanja data je u tablici VII 44, a usvaja se na osnovu materijala obratka i koraka. Za ^.0645 M=60KN/cm ,pa se na osnovu ove vrednosti i vrednosti koraka brzina kre}e u intervalu od V=30÷40 m/min, za dalji prora~un usvajam V=35m/min.




n=250o/min a iz tabele VI 2 standardna vrednost za korak je s=0.45mm/o {to je bila i ve} usvojena vrednost.

Odredjivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=4*(75+2+0)/(250*0.45)=3.01min

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata (u ovom slu~aju nema izlaza alata)i - broj prolaza;




predmeta:List broj:


Nakon navedenih operacija i zahvata, od pripremka dimenzija Ø 220x110, dobili smo èljeni radni predmet, uz izra~unavanje glavnih reìma rezanja i glavnog vremena po zahvatima, kao i prikazivanje osnovnih parametara neophodnih za navedene prora~une pri pojedina~noj proizvodnji.

Ovakvi prora~uni primenjuju se samo kada je u pitanju izrada radnog predmeta u pojedina~noj proizvodnji, jer se uzimaju tabli~ne vrednosti, pojedinih parametara, koje su pribli`ne i nisu ba{ precizno definisane.

[to se serijske i masovne proizvodnje ti~e, prora~un je znatno komplikovaniji jer je za ovaj vid proizvodnje potrebna znatno ve}a preciznost u izra~unavanju parametara od kojih zavisi izrada radnog predmeta.

Radi demonstracije svega navedenog i komparacije ova dva vida proizvodnje pristupi}u odredjivanju reìma rezanja i glavnog vremena po zahvatima pri serijskoj i masovnoj proizvodnji za isti radni predmet.




predmeta:List broj:


3. TEHNOLO[KI POSTUPAK PRI SERIJSKOJ I MASOVNOJ PROIZVODNJI

Pripremak je dimenzija Ø220x115.6mm

Zahvat 10.1

Gruba popre~na obrada radnog predmeta prečnika Ø220mm sa duìne L=115.6mm na duìnu L=113.8mm.

Popre~nu obradu radim sa jedne strane radnog predmeta, noèm za grubu popre~nu obradu od brzoreznog ~elika.

Dubina rezanja t= 1p=1.8mm, obradu vr{im iz jednog prolaza; i=1.

Prora č un koraka s obzirom na alat:

doz - dozvoljeno naprezanje na savijanje alataCk -koeficijenti glavnog otpora rezanja F1L,h,b -dimenzije alata

Kad je u pitanju popre~no struganje imamo samo proračun koraka s obzirom na alat jer je stabilnost sistema dovedena na maksimalan nivo.




predmeta:List broj:


Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskori{}enje postojanosti alata:

S0,81tab. VII.17 ,st.51: Cv56, x0.25, y0,66, m0,125Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brzine (za B^ sa hladjenjem)

Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskori{}enje snage ma{ine:

Biram manji broj obrtaja izmedju nA i nM za geometrijsku progresiju n=1,12 standardni broj obrtaja (tab.VI.2;st.28) je:n=40o/minStandardni korak za geometrijsku progresiju s=1,12 je: Sst = 0,8mm/obr.

Glavno vreme:

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata;i - broj prolaza;



[kola DIPLOMSKI RAD iz List broj:

predmeta:


Zahvat 10.2

Gruba uzdu`na obrada radnog predmeta sa pre~nika Ø220mm na pre~nik Ø211.5mm na duìnu L=105mm od obradjene, ~eone, povr{ine

Ovu obradu vr{im noèm za grubu uzdu`nu obradu od brzoreznog ~elika.Ukupan dodatak za obradu =220-211.5=8.5mm Ukupna dubina rezanja tu=8.5/2=4.25mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu usvojenog

dodatka 1.Zahvat vr{im iz 2 prolaza; i=2; t1=2.5mm+t2=1.75mm

Prora~un koraka s obzirom na alat:


S1.4mm/otab. VII.17 ,st.51: Cv56, x0.25, y0,66, m0,125Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brzine (za B^ sa hladjenjem)




predmeta:List broj:



Biram manji broj obrtaja izmedju nA i nM za geometrijsku progresiju n=1,12 standardni broj obrtaja (tab.VI.2;st.28) je:n=31.5o/minStandardni korak za geometrijsku progresiju s=1,12 je: Sst = 1.4mm/obr.

Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.3

Gruba uzdu`na obrada radnog predmeta sa pre~nika Ø211.5mm na pre~nik Ø120mm na duìnu L=75mm od obradjene, ~eone, povr{ine

Ovu obradu vr{im noèm za grubu uzdu`nu obradu od brzoreznog ~elika.Ukupan dodatak za obradu =211.5-120=91.5mm Ukupna dubina rezanja tu=91.5/2=45.75mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu usvojenog

dodatka 1.Zahvat vr{im iz 19 prolaza; i=19; t1=2.5mm=t2=t3=…+t19=0.75mm

Proračun koraka s obzirom na alat:

Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskorii{}enje postojanosti alata:





predmeta:List broj:




Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.4

Gruba uzdu`na obrada radnog predmeta sa pre~nika Ø120mm na pre~nik Ø100mm na duìnu L=25mm od obradjene, ~eone, povr{ine

Ovu obradu vr{im noèm za grubu uzdu`nu obradu od brzoreznog ~elika.Ukupan dodatak za obradu =120-100=20mm Ukupna dubina rezanja tu=20/2=10mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu usvojenog

dodatka 1.Zahvat vr{im iz 4 prolaza; i=4; t1=2.5mm=t2=t3=t4

Proračun koraka s obzirom na alat:






predmeta:List broj:



Biram manji broj obrtaja izmedju nA i nM za geometrijsku progresiju n=1,12 standardni broj obrtaja (tab.VI.2;st.28) je:n=56o/minStandardni korak za geometrijsku progresiju s=1,12 je: Sst = 1.4mm/obr.

Glavno vreme:





predmeta:


Zahvat 10.5

Izrada konusa sa pre~nika Ø120mm na pre~nik Ø100mm na duìnu L=20mm

Ovu obradu vr{im noèm za grubu uzdu`nu obradu od brzoreznog ~elika sa zako~enjem nosa~a alata pod uglom od 45°.

Ukupan dodatak za obradu konusa predstavlja polovinu hipotenuze koju formira kvadrat nastao zbog razlike u pre~nicima; =14.3mm

Ukupna dubina rezanja tu=14.3/2=7.15mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu usvojenog

dodatka 1.Zahvat vr{im iz 3 prolaza; i=3; t1=2.5mm+t2=2.5mm+t3=2.15mm







predmeta:List broj:




Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.6

Usecanje pre~nika Ø100mm na pre~nik Ø95mm, {irina usecanja predstavlja ujedno i {irinu noà za usecanje i iznosi 10mm.

Ovu obradu vr{im noèm za usecanje ~irne 10mm; tab. VII 47. Ukupna dubina rezanja tu=5/2=2.5mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm.Zahvat vr{im iz 1 prolaza; i=1; t=2.5mm



S0.67mm/otab. VII.17 ,st.51: Cv23.7, y0,66, m0,25Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brzine (za B^ sa hladjenjem)

=1 za otsecanje i usecanje




predmeta:List broj:





Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.7

Izrada navoja M100x2 na duìnu L=15mm

Ovu obradu vr{im specijalnim noèm za izradu metri~kog navoja.

Dubina rezanja t=1.73mm (računski)

Korak navoja s=2mm

Brzina rezanja

Cv=38; x=0.7; y=0.33; m=0.11; kv=0.5 Postojanost alata T=60min za alate od brzoreznog ~elikaNapomena: sve ove vrednosti date su u tabelama VII 17.1 i VII 17 2.



Prema ma{ini izabranoj iz tabele VII 35. geometrijska progresija n=1.12 Iz tabele VI 1 standardna vrednost za n=90o/min;

Odredjivanje glavnog vremena tg: tg=i*(L+l1+l2)/(n*s)=6*(15+2+2)/(90*2)=0.5min

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata i - broj prolaza kod izrade milimetarske zavojnice alatom od brzoreznog

~elika je i=6; tabela VII 34.




predmeta:List broj:


Zahvat 10.8

Izrada radijusa r2 na najve}em pre~niku Ø221.5mm

Ovu obradu vr{im noèm za „fazonsku“ obradu.







predmeta:




Glavno vreme:

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata;

l2 - duìna za izlaz alata




predmeta:List broj:


Zahvat 10.9

Odsecanje komada na duìnu L=106.8mm (ura~unat je i dodatak za popre~nu obradu)

Ovu obradu vr{im noèm za odsecanje ~ija je {irina B=7mm, tabela VII 11.



S0.83mm/otab. VII.17 ,st.51: Cv23.7, y0,66, m0,25Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brzine (za B^ sa hladjenjem)





predmeta:List broj:





Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.10

Gruba popre~na obrada radnog predmeta, s druge strane, pre~nika Ø220mm sa duìne L=106.8mm na kona~nu duìnu L=105mm.

Popre~nu obradu sada radim sa druge strane radnog predmeta, noèm za grubu popre~nu obradu od brzoreznog ~elika.

Dubina rezanja t= 1p=1.8mm, obradu vr{im iz jednog prolaza; i=1.

Prora~un koraka sobzirom na alat:

Kdoz - dozvoljeno naprezanje na savijanje alataCk - koeficijenti glavnog otpora rezanja F1L,h,b - dimenzije alataCo-geometrijska karakteristika noà




predmeta:List broj:


Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskorii{}enje postojanosti alata:

S0,81tab. VII.17 ,st.51: Cv56, x0.25, y0,66, m0,125Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brine (za B^ sa hladjenjem)



Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Zahvat 10.11

Fina uzdu`na obrada radnog predmeta sa pre~nika Ø211.5mm na pre~nik Ø210mm na duìnu L=30mm, finu obradu radim samo na najve}em pre~niku radi postizanja èljenog kvaliteta obradjene povr{ine;

Ovu obradu vr{im noèm za finu uzdu`nu obradu od brzoreznog ~elika ~ije je zaobljenje pri vrhu r=0.5mm.

Ukupan dodatak za obradu =211.5-210=1.5mm Ukupna dubina rezanja tu=1.5/2=0.75mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=0.75mm na osnovu usvojenog

dodatka 2.Zahvat vr{im iz 1 prolaza; i=1; t1=0.75mm

Prora~un koraka s obzirom na krutost radnog predmeta:


S0,08tab. VII.17 ,st.51: Cv87.5, x0.25, y0,33, m0,125Orjentacionalna postojanost noà od brzoreznog ~elika je: T60tab. IV.1 ,st.16Kv - popravni koeficijent brine (za B^ sa hladjenjem)



Glavno vreme:

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata




predmeta:List broj:


Zahvat 20.1

Bu{enje radnog predmeta; Bu{i se otvor pre~nika Ø10mm na duìnu L=105mm;

Ovu obradu vr{im na strugu,burgijom pre~nika Ø10mm;

Prora~un koraka s obzirom na opteredjenje alata:

Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskori{}avanje postojanosti alata:

Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskorii{}enje snage ma{ine:




predmeta:List broj:



Glavno vreme:

L - duìna obrade; l1 - duìna za prilaz alata; l2 - duìna za izlaz alata; (polovina pre~nika burgije)i - broj prolaza;

Pro{irivanje otvora nastavljam burgijama ve}eg pre~nika, sve do postizanja otvoraØ20 od koga po~injemo grubu unutra{nju obradu radnog predmeta dok reìme rezanja ra~unam samo za burgiju najmanjeg pre~nika. Preostale burgije kojima vr{im pro{irivanje otvora su Ø12, Ø16 i Ø20. Za pro{irivanje burgijom nisu isti koeficijenti kao za obradu bu{enjem.




predmeta:List broj:


Zahvat 30.1

Grubo unutra{nje struganje radnog predmeta sa pre~nika Ø20mm na pre~nik Ø40mm na duìnu L=75mm od obradjene, ~eone, povr{ine.

Ovu obradu vr{im noèm za unutra{nju obradu od brzoreznog ~elika.Ukupan dodatak za obradu =40-20=20mm Ukupna dubina rezanja tu=20/2=10mmDubina rezanja po jednom prolazu je t=2.5mm na osnovu usvojenog

dodatka 1.Zahvat vr{im iz 4 prolaza; i=4; t1=2.5mm=t2=t3=t4







predmeta:List broj:


Prora~un broja obrtaja s obzirom na iskorii{}enje snage ma{ine:


Glavno vreme:





predmeta:List broj:


Odabir struga koji obezbedjuje navedene korake i brojeve obrtaja;

Odredjivanje struga vr{imo preko odredjene proporcije na osnovu snage dostupnih strugova iz tabele VII 35 i na osnovu pre~nika obrade, imaju}i u vidu da strug mora da omogu}uje potrebne brojeve obrtaja i korake.

Pmin- strug najmanje snage od ponudjenihPmax- strug najve}e snage od ponudjenihPmax-Pmin=13.89kwD=100mm- minimalni pre~nik obradeD=520mm-maksimalnipre~nik obradeDp= 220mm- pre~nik pripremka

Potrebna snaga struga iznosi P=4.77kw; Usvajam prvi ja~i strug ~ije su karakteristike adekvatne mojim potrebama, a to je:

L@T Kikinda HN350 sa slede}im karakteristikama:

- snaga P=5.15kw- maksimalni pre~nik obrade 350mm- broj obrtaja glavnog vretena 22÷2000o/min, broj stupnjeva

mn=21- korak uzdu`ne obrade 0.05÷1.4mm/o, broj stupnjeva

msu=35- korak popre~ne obrade 0.033÷0.9mm/o, broj stupnjeva

msp=35




predmeta:List broj:


Izra~unavanje geometrijskih progresija

Standardne geometrijske promene ra~unamo na osnovu karakteristika odabranog struga, i to na slede}i na~in:

najblià standardna vrednost je 1.12

koju usvajam za standardizovanje svih, ra~unskih, vrednosti brojeva obrtaja.


koju usvajam za standardizovanje svih, ra~unskih, vrednosti uzdu`nog koraka.


koju usvajam za standardizovanje svih, ra~unskih, vrednosti popre~nog koraka.

Tek nakon,ovih,usvojenih vrednosti mogu da pristupim standardizovanju koraka i brojeva obrtaja a sve u cilju izra~unavanja glavnog vremena po zahvatima, jer za izra~unavanje tg koristimo samo standrdne vrednosti koraka i broja obrtaja iz tabele VI 1 i VI 2 osim u slu~aju kada usvojimo ma{inu koja nema stupnjeve ve} ima kontinualnu promenu. U tom slu~aju za izra~unavanje tg koristimo,dobijene, ra~unske vrednosti, s'tim {to ih zaokruùjemo na odredjeni broj decimala.




predmeta:List broj:


ZAKLJUÂK :

U ovom radu detaljno je prikazana razrada tehnolo{kog postupka za izradu radnog predmeta na strugu pri pojedina~noj i serijskoj (masovnoj) proizvodnji. Moglo bi se re}i da se ovaj rad, prakti~no, sastoji iz dva dela.

Nakon definisanja dimenzija pripremka, uz pomo} dodataka za obradu, pristupio sam razradi tehnolo{kog postupka po zahvatima pri pojedina~noj proizvodnji, {to bi se moglo smatrati prvim delom ovog rada. Izabrao sam radni predmet proizvoljno, ali tako da bih na njemu mogao da pokaèm najosnovnije stvari koje se na strugu mogu odraditi a koje su meni obja{njene na predavanjima i ve`bama i sa kojima sam se susretao tokom izrade grafi~kih radova. Razrada tehnolo{kog postupka pri pojedina~noj proizvodnji, znatno je jednostavnija od razrade tehnolo{kog postupka za serijsku proizvodnju jer se kod pojedina~ne proizvodnje usvajaju, pribli`ne, tabli~ne vrednosti pojedinih parametara koji se kod serijske proizvodnje preciznije prora~unavaju pa je samim tim prvi deo ovog rada meni bio lak{i od drugog dela.

[to se ti~e tehnolo{kog postupka pri serijskoj proizvodnji, prora~un se svodi na izra~unavanje koraka i broja obrtaja ali tako da dobijemo vi{e vrednosti od kojih bi trebali da usvojimo manju vrednost, kako bi bili sigurni da }e proces odredjenog tehnolo{kog zahvata biti ostvariv. Ono {to ostaje isto i kod pojedina~ne i kod serijske proizvodnje jeste izra~unavanje glavnog vremena po zahvatima koje nije mogu}e sve dok ne usvojimo ma{inu i prema njenim karakteristikama ne izra~unamo geometrijsku progresiju, prema kojoj }emo dobijene, ra~unske, vrednosti da standardizujemo, i tek onda moèmo pristupiti izra~unavanju glavnog vremena. Dakle, potrebno je vratiti se, standardizovati dobijene vrednosti koraka i broja obrtaja i tek onda izra~unati glavno vreme za odredjeni zahvat, ukoliko to èlimo.

Sve ovo kao i ostale bitne stavke koje bi trebalo da sadrì prora~un za izradu jednog ovakvog radnog predmeta na strugu sam detaljno prikazao i objasnio kroz ovaj rad i ovom prilikom bih se zahvalio profesorima koji su mi pomogli da lak{e savladam oblast koja je izuzetno kompleksna a odnosi se na tehnologiju obrade na strugu.




predmeta:List broj:


LITERATURA :

TEHNOLOGIJA OBRADE METALAObrada metala rezanjem

Mr Radivoje Anti}

V[PSS u Vranju 2010 god.



REPUBLIKA SRBIJAVISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

U VRANJU

DIPLOMSKI RAD

VRANJE, 2010. god.

Kandidat: Mladenović IgorBroj indeksa: 795/MrOdsek: MašinskiSmer: Inženjer mašinske obradePredmet: Obrade metala rezanjem

TEMA: ODRDJIVANJE MERODAVNIH REŽIMA

OBRADE METALA STRUGANJEM

Kandidat: Profesor: _______________________ ___________________________ Mladenović Igor 795/Mr Dr. Radivoje Antić

Documents

oDRDJIVANJE MERODAVNIH REŽIMA