Odnosi s medijima

MEDIJI KAO CILJNA JAVNOST VRSTE MEDIJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE DOBRIH

ODNOSA SA NOVINARIMA TAKTIKE: KAKO SE OBRAĆAMO JAVNOSTI

PREKO MEDIJA KAKO SE PIŠE SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Mediji kao ciljna javnost

Značaj medija:

o svetu u kom živimo se informišemo preko medija

ljudi su skloni da veruju novinarima

Mediji kao ciljna javnost

su jedno od područja rada u okviru odnosa s javnošću

novinari spadaju među stejkholdere preko medija dopiremo do drugih

stejkholdera u savremenom društvu javnost i posebne

grupe javnosti se najčešće konstituišu upravo preko medija

Kakva su novinari javnostNovinari su medijatori

Proaktivnost, ali ne opterećivanje

Značaj upoznavanja novinara

Konsultacije kao put ka kreiranju stvari

Uvažavanje njihove pozicije i vremena (Ko su njegovi stakeholderi: urednik, direktor, čitaoci, konkurencija... Stavimo se u njihovu poziciju)

Vrste medija

Mediji namenjeni internoj javnosti Mediji namenjeni eksternoj javnosti

Novine, časopisi, televizija, radio, telegrafske agencije, internet...

Kanali (mediji)

Novinske agencije

Štampani

(dnevni, nedeljni, mesečni...)

(nacionalni, regionalni, lokalni, specijalizovani...)

Elektronski (radio, televizija, teletekst, servisna TV)

Novi mediji (Internet sajtovi, e-zine, SMS, MMS, Facebook, Twitter...)

Alternativni (javne ličnosti, naučnici, umetnici, sportisti, zabavljači, ljudi od uticaja)

Knjige i filmovi

Domaći i inostrani

Trač (Gossip, Radio - Mileva...)

Razvoj dobrih odnosa s novinarima

Saradnja s medijima se zasniva na obostranom interesu!!!

Osoba zadužena za PR u preduzeću je medijator u pregovorima između šefova preduzeća i urednika/novinara!!!

Razvoj dobrih odnosa s novinarima

Znamo li ko piše o nama? Znamo li ko bi mogao da piše o nama? Da li smo napravili bazu podataka novinara? Da li tu bazu stalno ažuriramo?

Važnost ažurne medija – liste (adrema)

Direktorijum, adresar medija

Lista medija za vašu oblast

Vaša lična lista

Tehnička rešenja

Upravljanje promenama i ažuriranje

Poznavanje medija

Poznavanje karakteristika Razumevanje kako treba da izgleda vest Poznavanje rokova za zatvaranje Upoznatost sa specifičnim stilom Razumevanje karakteristika publike

Karakteristike vrsta medija - Televizija

Prednosti:

Masovno pokrivanje

Dostupnost svima

I slika i glas, i zvuk i pokret

PrestižPozitivna slikaZaokuplja sva čula

Nedostaci:

Mala selektivnost

Kratkotrajnost izloženosti

Visoki proizvodni troškovi

Karakteristike vrsta medija - Radio

Prednosti:

Nacionalno/lokalno pokrivanje

Visoka slušanostFleksibilnost Segmentirani

auditorijum Veće terminske

mogućnosti

Nedostaci:

Samo ton / zvuk

Podređen u odnosu na TV

Karakteristike vrsta medija - ČasopisiPrednosti:

Mogućnost segmentiranja publike

Duže vreme ekspozicijeViše tačno određenih

čitalacaInformativnostPoverenjeKvalitet reprodukcije

Nedostaci:

Dugo vreme za pripremu

Samo vizuelna komunikacija

Mala fleksibilnost

Karakteristike vrsta medija - Novine

Prednosti:

Dobra rasprostranjenost

Tiraž

Mali troškovi

Kratko vreme za predaju

Čitaoci određuju ekspoziciju

Nedostaci:

Rok korišćenja: 1 dan

Selektivnost čitalaca

Kratko vreme za predaju

Manja pažnja

Karakteristike vrsta medija - Internet

Prednosti:Neograničen domet

Neograničen auditorijum

Brzina

Niski troškovi

Jednostavnost

Automatska izloženost

Nedostaci:Veliki broj sajtova

Obilje informacija

Brzo zastarevanje poruke

Razvoj odnosa s medijima

Prisustvo preduzeća ili organizacije u medijima, kao i tačnost iznetih podataka nisu u isključivoj nadležnosti novinara – već i osobe zadužene za odnose sa medijima

Razvoj dobrih odnosa sa medijima treba shvatiti kao investiciju

Razvoj odnosa s medijima

Dobri odnosi s medijima mogu se mnogo lakše postići ako se pridržavamo sledećih pravila:

govoriti istinu pružiti pomoć ne moliti i ne žaliti se na loš tretman ne zahtevati uništavanje vesti ne zatrpavati medije vestima

UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE NOVINARIMA

govorite iz ugla društvenih interesa, a ne interesa organizacije

napišite vest tako da ona bude laka za čitanje ili objavljivanje

ako ne želite da nešto bude preneto, ne izgovarajte

navedite najvažnije činjenice na početku ne raspravljajte se sa novinarom

UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE NOVINARIMA

ako je pitanje neumesno – ne odgovarajte na njega, ne ponavljajte ni jednu reč koja se na tu temu odnosi

ako novinar postavi direktno pitanje, dajte direktan odgovor «da» ili «ne» i ne govorite dalje

ako nešto ne znate, recite tako uvek recite istinu ne sazivajte konferenciju za štampu ako nemate

VEST

Saopštenje za javnost - primeri

Vrste odnosa s medijima

Neposredni, direktni

Posredni (po povodu, načinu distribucije poruke)

Redovni

Reaktivni

Odnosi s medijima u kriznim situacijamaOdnosi s medijima na internetu

Kako se obraćamo javnosti preko medija

1. PISANE TAKTIKE

2. GOVORNE TAKTIKE

3. VIZUELNE TAKTIKE

PISANE TAKTIKE

Saopštenje za javnost Rezimei i najave Bilten Kompanijski časopisi Brošure i priručnici Godišnji izveštaj Korporativno oglašavanje ...

GOVORNE TAKTIKE

Razgovor «licem u lice» Govor u javnosti – pisanje govora Konferencije za novinare Intervju – za novine, radio, televiziju Živa reč

VIZUELNE TAKTIKE

Video saopštenja za javnost (VNR) Pojavljivanje na televiziji Filmovi Slike za prikazivanje Fotografija Stripovi i crtani filmovi Spoljašnji panoi ...

Šta je u vašem specijalnom povodu ili događaju “specijalno” za medije

Povod (ne mora da bude “novost”, može i različito)Sadržaj: zanimljiv, atraktivanDobrobit za društvo ili tu oblastLičnostiMesto ProgramPosebnostCiljPorukaSve navedeno mora da bude “posebno”, drugačije

Kako od novinara postaje prijatelj

Poverenje

Samo kada zaista imate vest

Spremnost na izlazak u susret - uvek

Uvek i samo istina

Ne insistirajte na rezultatima odmah

Ne samo kad oni vama trebaju

Prigode i granica prikladnog poklona

I još nešto...

Odnosi s medijima su planirana, redovna i sadržajna obostrana komunikacija

Izgradite odnos poverenja

Pripremite medija liste

Budite pripremljeni i profesionalni

Ne bojte se. I vi ste potrebni medijima kao što su i oni potrebni vama.

Kako se piše saopštenje za javnost?

Saopštenje za javnost je dokument napisan u formi za momentalno objavljivanje, čiji je osnovni cilj informisanje javnosti o nekom događaju ili nekoj značajnoj temi.

Objava se ne plaća, a o objavljivanju odlučuju novinari i to na osnovu:

Značaja vesti, aktuelnosti događaja i formata

Primer: neplaćena saopštenja i plaćena obaveštenja

Oprez! Svakom saopštenju za javnost konkuriše veliki broj drugih. Na

osnovu letimičnog pogleda na saopštenje, urednici odlučuju o tome u koju kategoriju će ga staviti:

Prava vest – saopštenja se objavljuju odmah Možda vest – priče koje se tek mogu razviti na osnovu

saopštenja, ukoliko reporteri imaju vremena da se njima bave Odbaciti – vesti koje su nevažne ili nezanimljive za urednike, ili

one koje zahtevaju dosta vremena da bi se pretvorile u interesantnu priču

Zato:

Saopštenja treba da budu pripremljena da: Odmah privuku pažnju urednika – već u prvom redu

istaknu vest koju treba preneti Odmah mogu da se prenesu javnosti - urednik ne

treba da ima posla oko prilagođavanja vesti formatu novina

Sadrže istinite činjenice – urednici ne smeju da sumnjaju u kredibilitet onog ko prenosi vest

Saopštenje treba da ima dobru formu i sadržinu! FormaBeli papir (memo), A4, font 12,

široke margine, prored 1,5Jedna do dve straneOznaka, kontakt podaciZa objavu/embargoNaslov

SadržinaU prvom paragrafu navesti

sadržaj: ko, šta, kada, gde, kako (ne više od 3-5 paragrafa)

Precizno, bez poštapalica i fraza, stručnih termina

Proveriti tačnost i pismenost

Izgled saopštenja za javnost (Forma)

Napisano na papriru A4 formata U gornjem levom uglu stoje podaci o

pošiljaocu saopštenja: naziv organizacije, adresa, broj telefona, faks, e-mail, osoba za kontak i svi podaci gde i kako zainteresovani mogu da pronađu osobu koja je upoznata sa temom

Izgled saopštenja za javnost (Forma)

Treba jasno naznačiti da li je reč o saopštenju koje može odmah da bude objavljeno ili o saopštenju koje ima tzv. embargo. Ispod kontakt podataka treba da stoji «Za momentalno objavljivanje» ili «Za objavljivanje 9. novembra, u 11 časova». Embargo ne obavezuje novinare i treba ga koristiti samo kad je zaista potreban.

Izgled saopštenja za javnost (Forma)

Ostaviti dovoljno prostora za komentare novinara, koristiti široke margine i dupli prored u kucanju.

Može da ima i više od jedne strane, ali preko dve nije preporučljivo.

Embargo

Pre-release: saopštenje se šalje sa naznakom da postoji embargo do određenog momenta

Primer: saradnja Svetske zdravstvene organizacije i Njujork Tajmsa

Pre-release Vest: istraživanjem je otkrivena greška u lečenju

tuberkuloze Saradnja s medijima: Novinar Njujork Tajmsa je

sarađivao s timom zaduženim za OJ Harvard Medical School, na organizovanju konferencije za novinare, pripremi materijala i izveštaja

Epilog: Njujork Tajms je bio prvi među 4 nacionalna dnevnika u SAD koji je objavio vest (na dan održavanja konferencije za novinare)

Vrste izjava (s obzirom na mogućnost objavljivanja)

On the record – potpuno javno Background – objava je dozvoljena u formi:

“nezvanično se saznaje, “iz izvora bliskih Vladi”, “iz pouzdanih izvora”...

Deep background: objava je dozvoljena, ali bez navođenja izvora, tj. kao neformalno istraživanje novinara, njegovo intuitivno shvatanje...

Off the record – vest ne sme da se objavi

Sadržaj saopštenja za javnost:

U prvom paragrafu treba navesti sadržaj vesti kao i najvažnije informacije: ko, šta, kada, gde i zašto. Prva rečenica treba da istakne najvažniji detalj u celoj priči. Prvi paragraf ne sme da ima više od tri do pet redova.

Sadržaj saopštenja za javnost:

Treba biti koncizan. Izbegavati sve suvišne reči i poštapalice. Ukoliko želi, novinar može da dobije dodatne informacije telefonom ili da pogleda web prezentaciju organizacije.

Oprezno sa izborom reči. Treba izbegavati fraze kao što su npr. senzacionalno, revolucionarno i sl., jer ih urednici najčešće odmah odbace.

Sadržaj saopštenja za javnost:

Nikad ne koristiti stručne izraze koji su nepoznati prosečnoj publici.

Svaku navedenu činjenicu treba proveriti više puta. Ispraviti greške pre slanja saopštenja.

Struktura saopštenja za javnost

I paragraf: Ko, šta, gde, kada, kako

II paragraf: pozadina događaja (background info)

III paragraf:Informacije niskog prioriteta

Saopštenje za javnost - primeri

Ekonomski fakultet, Kamenička 6, 11000 Beograd, tel: 3021 020, www.ekof.bg.ac.yu

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

ZA MOMENTALNO OBJAVLJIVANJEZa dodatne informacije, molimo pozovite osobu za kontakt: Slavica Sokić, tel: 3021 084, E-mail: slasokic

@one.ekof.bg.ac.yu

Dobrodošli ekonomisti iz Jugoistočne Evrope

TekstZa urednika: U prilogu su fotografije sa konferencijeFotografije se mogu objaviti bez posebnih autorskih pravaPredlog teksta ispod fotografija: Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa kolegama iz Jugoistočne

Evrope

Slanje saopštenja:

Makrodistribucija ili mikrodistribucija Efikasno i na vreme Ne koristiti običnu poštu, već ekspresnu

poštu, faks, e-mail Na prave adrese – koristiti aktuelne baze

podataka

Objavljivanje saopštenja

Lokalizacija saopštenja povećava verovatnoću njegovog objavljivanja

Istraživanje: od 174 lokalizovana saopštenja – 78 je objavljeno, dok od 1174 uopštena saopštenja – 87 je objavljeno

Lokalizacija

Urednici lokalnih medija imaju težak posao U Gornjem Milanovcu nema mnogo vesti Zato, lakše je probiti se u lokalne medije

nego u nacionalne medije

Autorizacija – da ili ne?

Prva reakcija: nepoverenje

Obostrana dobrobit

Nije isključivost

Kako, ko i kome

Moguća tehnička rešenja (dva snimka...)