Embed Size (px)
Citation preview
1
Izveštaj sa istraživanja javnog mnjenja
Odnos građana Srbije prema korupciji
Pripremio: CeSID
Novembar 2018. godine
SADRŽAJ
1. Metodološke napomene ................................................................................................... 3
2. Opis uzorka ....................................................................................................................... 4
3. Sažetak ............................................................................................................................. 5
4. Socijalno ekonomska situacija u zemlji – problemi i očekivanja građana Srbije ................ 7
5. Percepcija korupcije u Srbiji .............................................................................................. 9
6. Uloga Vlade Republike Srbije u sprečavanju korupcije .................................................... 18
7. Transparentnost i odgovornost u radu lokalne samouprave............................................ 20
8. Zadovoljstvo radom lokalnih institucija .......................................................................... 22
9. Percepcija korupcije u institucijama ................................................................................ 23
10. Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti u Srbiji ..................................................... 25
11. Percepcija građana Srbije o važnosti uvođenja mera u borbi protiv korupcije ............... 30
1. Metodološke napomene
Istraživanje realizovali Agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID DOO i
Checchi and Company Consulting, Inc
Terenski rad U periodu između 27. oktobra i 10. novembra 2018.
godine
Tip i veličina uzorka Slučajni, reprezentativni uzorak od 1193 punoletna
građana Srbije
Okvir uzorka Teritorija biračkog mesta kao najpouzdanija statistička
jedinica
Odabir domaćinstva Slučajno uzorkovanje bez zamene – u okviru biračkog
mesta, svaka druga kućna adresa od početne tačke
Odabir ispitanika u okviru domaćinstva
Izbor ispitanika metodom prvog rođendana u odnosu na dan anketiranja
Istraživačka tehnika Licem u lice u okviru domaćinstva
Istraživački instrument Upitnik od 103 pitanja
Istraživanje javnog mnjenja, koje je realizovala agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID
DOO za USAID Projekat za odgovornu vlast, sprovedeno je u periodu između 27. oktobra i 10.
novembra 2018. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova i Metohije.
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1193 punoletna građana Srbije.
Kao istraživački instrument je korišćen upitnik formiran u saradnji sa klijentom, koji se sastojao
od 103 pitanja.
Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa
ispitanikom. Prilikom obuke anketara, instruktori su insistirali na sprovođenju i poštovanju dva
veoma važna pravila koja, osim samog uzorka, značajno utiču na reprezentativnost
istraživanja – poštovanje koraka i pravilo prvog rođendana. Poštovanjem koraka se
obezbeđuje da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan istraživački punkt, dok se pravilom
prvog rođendana isključuje mogućnost da na upitnik odgovaraju samo oni građani koji prvi
otvore vrata anketaru. Naime, od anketara se zahtevalo da u domaćinstvu anketira osobu
kojoj je prvoj rođendan u odnosu na dan posete. Tako je obezbeđena polna, obrazovna i
starosna reprezentativnost ispitanika.
2. Opis uzorka
Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovođenja ovog istraživanja
obuhvaćene su sledeće kategorije ispitanika:
Polna struktura ispitanika: 47% muškaraca i 53% žena.
Starost ispitanika: 18 do 29 godina 19%; 30 do 39 godina 18%; 40 do 49 godina 14%, 50 do
59 godina 18%, 60 do 69 godina 19%, preko 70 godina 12%.
Prosečna starost ispitanika iznosi 48 godina
Obrazovna struktura ispitanika: osnovna škola i niže 12% ispitanika, škola za radnička
zanimanja 9%, četvorogodišnja srednja škola 48% ispitanika, viša škola/fakultet 28%
ispitanika, učenik/student 3% ispitanika.
Prosečna mesečna primanja ispitanika: 25 150,00 dinara mesečno po članu domaćinstva
Region u kome ispitanik živi: Vojvodina 27%, Beograd 23%, Centralna Srbija 50%
Nacionalna pripadnost ispitanika: srpska 87%, mađarska 4%, bošnjačka 3%, romska 2%,
ostali 4%.
3. Sažetak
Građani Srbije doživljavaju korupciju kao jedan od tri najveća problema sa kojima se
suočavaju. Na nepopularnoj listi najvećih problema građana Srbije, korupcija je zauzela treće
mesto sa 12% onih koji je percipiraju kao ključni problem. Ukoliko se uzme u obzir da su svi
ostali problemi uglavnom ekonomske prirode ili blisko povezani sa ekonomijom i životnim
standardom, treće mesto korupcije na ovoj listi značajno dobija na težini.
Tek 8% anketiranih građana veruje da je korupcija benigna pojava, dok je procenat onih koju
su uvereni u njenu endemsku rasprostanjenost na nivou Srbije izuzetno visok i iznosi čitavih
57%. Pojavu korupcije u većoj meri percipiraju mlađi građani, visoko obrazovani i studenti,
kao i oni koji su nastanjeni u statistički gledano bogatijim geografskim regionima poput
Beograda. „Bauk“ korupcije gubi na snazi među onim građanima koji od nje verovatno imaju
najviše štete – starijim osobama, onim koji su nižeg stepena obrazovanja, stanovnicima
centralne Srbije. Za ovu demografsku kategoriju, percepcija korupcije kao problema izmiče
u moru ekonomskih izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Rasprostranjenost korupcije u Srbiji na najbolji način potvrđuje podatak da više od 80%
građana u osrednjoj i velikoj meri smatra da ova pojava utiče na društvo u celini i političke
prilike u državi. Upravo zbog sveopšte percepcije uticaja korupcije na stanje u Srbiji, podatak
da 41% anketiranih smatra da je nivo korupcije u prethodnoj godini ostao isti, treba
posmatrati kao negativan. Kada na to dodamo da u ovom trenutku još 27% smatra da se
stanje pogoršalo u prethodnih 12 meseci, onda je ocena prema kojoj građani sumnjaju u
mehanizme koje država koristi u borbi protiv korupcije sasvim odgovarajuća.
Jedan od razloga zbog koga se mehanizmi kojim država raspolaže u borbi protiv korupcije
mogu uzeti sa rezervom jeste i stav građana prema tome ko je odgovoran za povećanje illi
smanjenje korupcije u prethodnoj godini. Institucije u čijem je opisu borba protiv korupcije
su, i kao krivci i kao oni koju su zaslužni za povećanje/smanjenje korupcije, u potpunosti
zaobiđene od strane građana. „Odgovorni“ za sve dobro, ali i loše, su traženi u Vladi
Republike Srbije i predsedniku države. Na pozitivnim i negativnim polovima skale
odgovornosti se nalaze upravo ove dve institucije. Dobar deo ovakvih stavova je posledica
snage i popularnosti koju uživa ličnost koja trenutno obavlja funkciju predsednika Srbije.
Upravo zbog poverenja koje ispitanici imaju u ovu ličnost, najveći procenat njih (svaki četvrti)
veruje da je predsednik najposvećeniji borbi protiv korupcije, a 30% anketiranih bira Vladu
kao predvodnika borbe protiv korupcije, dajući joj primat u odnosu na institucije kojima je
antikorupcija u imenu i opisu posla.
Upravo je rad ovih institucija, formiranih za potrebe smanjenja korupcije, u ovoj oblasti
percipirala tek jedna polovina građana Srbije. Napore Agencije za borbu protiv korupcije, čiji
je rad na sprečavanju ove pojave prepoznavalo 86% građana 2015. godine, ove godine
prepoznaje 54% anketiranih, što dovodi u pitanje aktivnost ove institucije na sprečavanju
korupcije i komuniciranje sprovedenih aktivnosti prema javnosti.
No, nije Agencija jedina institucija koja je u problemu sa sprovedenim aktivnostima u
sprečavanju korupcije. Vlada Republike Srbije, koju građani vide kao predvodnika borbe
protiv ove pojave, u prethodnom periodu nije percipirana kao efikasna u sprečavanju
korupcije. Više od jedne polovine građana (52%) nije zadovoljno stepenom efikasnosti koju
je ova institucija pokazala u borbi protiv korupcije. Kako bi podigla nivo efikasnosti, Vlada
mora da pristupi odlučnije istraživanju slučajeva korupcije (23%), dok nešto manje od jedne
trećine anketiranih (29%) veruje da je neophodno staviti u zaštitu građane koji su spremni da
prijave korupciju i obezbeđivanje jasna zakonske zaštita koja bi im omogućila da prijave
korupciju bez represivnih posledica i odmazde koje su do sada često pratile uzbunjivače.
Građani su pokazali i veoma nizak stepen poznavanja Lokalnih antikorupcijskih planova, sa
čijim je postojanjem upoznat tek svaki dvadeseti anketirani, čime je i uloga lokalnih
samouprava na sprečavanju ove pojave na opštinskom/gradskom nivou značajno umanjena
i ocenjena veoma slabom prosečnom ocenom 2,01.
Problem percepcije raširenosti korupcije je posebno izražen po pitanju institucija, pa čak i
onih institucija koje bi trebale da vode borbu protiv ove pojave. Naime, za sve institucije koje
su testirane u ovom istraživanju, osim za predsednika, više od polovine građana je izjavilo da
su makar malo korumpirane, sa tim da je za zdravstvo natpolovična većina (51%) izjavila da
je korupcija veoma izražena. Više od dve petine to isto smatra za carinu, pravosudne
institucije, policiju...
Kao najefektivniju meru u sprečavanju korupcije i smanjenja njenog prisustva u institucijama
sistema, građani predlažu sankcije! Skoro polovina anketiranih (48%) kao najeefikasniji
antikorupcijski instrument vidi pooštravanje kazni, koje bi uključilo i kazne zatvora za one
koji mito daju ili nude.
Problem sa borbom protiv korupcije dodatno pogoršava to što je ova pojava od strane
građana prihvaćena kao normalno stanje u društvu. Rasprostranjenost ovakvog načina
mišljenja suočava nas sa normalizacijom ove pojave, o čemu svedoče i podaci da se trećina
(33%) veoma slaže sa stavom da je korupcija uobičajen način ponašanja, odnosno nešto što
je stvar kulture i navike. Još 26% građana se sa ovim stavom slaže, čime dolazimo do skora
da je preko polovine ukupne populacije Srbije koji su usvojili stav da je korupcija uobičajeni
način ponašanja. Rasprostranjenost ovakvog načina razmišljanja predstavlja veliki
potencijalni problem, s obzirom na to da postoji mala verovatnoća da će se građani buniti
protiv nečega što smatraju delom svoje kulture i uobičajenog načina ponašanja.
U takvoj situaciji ne treba da čudi podatak da je tek svaki peti građanin (19%) spreman da
prijavi službenika koji mu traži mito za obavljanje svog redovnog posla.
4. Socijalno ekonomska situacija u zemlji – problemi i očekivanja građana Srbije
Građani Srbije se bore sa problemima koji su ekonomske prirode - siromaštvom, visokom
stopom nezaposlenosti, konstantnim odlivom mladih ljudi iz zemlje, niskim mesečnim
primanjima iz kojih proizilazi nezadovoljavajući životni standard. Upravo zbog problema koji
su pre svega vezani za ekonomski razvoj zemlje, skoro polovina građana Srbije veruje da se
država u kojoj žive kreće u pogrešnom smeru.
Grafikon 4.1 - Uopšteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrešnom smeru (u%)?
Za 47% ispitanika, pravac u kome se kreće Srbija nije dobar. Naspram ove, većinske grupe
ispitanika, nalazimo jednu trećinu optimista, koju čine oni građani koji su uvereni da je pravac
u kome se kreće Srbija dobar (34%). Svaki peti ispitanik u ovom trenutku ne može da proceni
kakva je budućnost zemlje
Grafikon 4.2 – Kako živite Vi i Vaša porodica (u%)?
19
34
47
Ne zna/ne može da proceni U pravom smeru U pogrešnom smeru
25
25
33
27
8
Ne zna/ne možeda proceni
Nepodnošljivo Teškopodnošljivo
Podnošljivo Osrednje Dobro
Trenutni kvalitet života prosečne porodice u Srbiji je, prema mišljenju jedne trećine ispitanika
(33%), na nivou podnošljivog, dok 30% porodica u ovom trenutku, prema subjektivnoj
proceni anketiranih članova, živi ispod granice podnošljivosti. Nešto više od jedne četvrtine
anketiranih (27%) živi „osrednje“ dok su kvalitet života manje od jedne desetine porodica u
Srbiji njihovi članovi ocenili dobrim (8%).
Samoprocena kvaliteta života je u direktnoj korelaciji sa procenom pravca u kom se kreće
država Srbija. Unutar kategorije građana koji su optimisti po pitanju pravca kretanja Srbije
nalazimo upola manje onih koje žive ispod ivice proseka (15%) dok je, u odnosu na prosek,
skoro duplo više onih koji tvrde da žive dobro - 15%.
Među građanima koji su pesimisti po pitanju pravca u kom se kreće Srbija, tek 4% veruje da
živi dobro, dok ispod granice podnošljivog živi nešto više od dve petine anketiranih (42%).
Grafikon 4.3 - Tri najvažnija društvena, ekonomska ili politička problema u Srbiji danas (u%)
Na krajnje nepopularnoj listi problema sa kojim se suočavaju građani Srbije i čije rešavanje za
njih predstavlja prioritet, dominiraju problemi koji su u direktnoj korelaciji sa ekonomskim
položajem i ekonomskom situacijom u zemlji. Nešto manje od jedne petine građana kao
najveći problem izdvaja nezaposlenost (18%), dok su na drugom mestu niska mesečna
primanja (16%).
Udeo ekonomskih problema u ukupnom skoru iznosi veoma visokih 52%.
1
4
4
5
5
6
7
10
12
12
16
18
Odnosi sa Evropom i EU
Loš obrazovni sistem
Slabost i neefikasnost institucija
Kriminal i bezbednost
Kosovo i Metohija
Penzije
Zdravstvo
Nedostatak mogućnosti za mlade ljude
Siromaštvo
Korupcija
Niske plate
Nezaposlenost
U konkurenciji ekonomskih problema, koje građani doživljavaju kao prioritetne, problem
korupcije je zauzeo veoma visoko treće mesto. Korupcija je izdvojena kao gorući problem u
12% slučajeva među ispitanicima što je pokazatelj da su građani Srbije svesni štete koju ova
pojava nanosi ukupnom kvalitetu njihovog života.
Pored korupcije, jedini problem koji nije direktno vezan za ekonomiju, a koji je naveo
dvocifren broj ispitanika, njih 10%, je nedostatak mogućnosti za mlade ljude.
5. Percepcija korupcije u Srbiji
Prepoznatljivost korupcije kao jednog od primarnih problema u Srbiji je potvrđena i kroz
nalaz prema kome 57% anketiranih tvrdi da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili
veoma velikoj meri – grafikon 5.1. 1
Grafikon 5.1 - U kojoj meri je rasprostranjena korupcija u Srbiji (u%)?
Samo 8% građana smatra da je nivo korupcije u Srbiji zanemarljiv ili da je nema.
Ko su građani koji percipiraju povećan nivo rasprostranjenosti korupcije u Srbiji?
Korupciju kao pojavu iznadprosečno percipiraju stanovnici Beograda, njih 65%, zatim
najmlađe kategorije ispitanika, oni koji imaju između 18 i 29 godina (64%), kao i oni koji imaju
između 30 i 39 godina (63%).
Percepcija korupcije je u direktnoj vezi i sa stepenom obrazovanja, pa je tako kod ispitanika
sa visokom stručnom spremom ili kod onih koji još uvek studiraju, procenat anketiranih koji
percipiraju korupciju veći od proseka i prelazi 60% od ukupnog broja.
1 Podatak je dobijen zbirom ispitanika koji smatraju da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili veoma velikoj meri.
84 4
27
39
18
Ne zna, bezprocene
U veoma malojmeri
U maloj meri Osrednje U velikoj meri U veomavelikoj meri
Kod građana koji imaju završenu osnovnu školu ili srednju radničku školu, i koji su najveće
žrtve tranzicije u kojoj je korupcija odigrala svoju neslavnu ulogu, percepcija raširenost ove
pojave u Srbiji je daleko ispod proseka.
Grafikon 5.2 – Uticaj korupcije na različite aspekte života (u%)
Iako percepcija korupcije kod građana varira u zavisnosti od određenih demografskih
pokazatelja, može se reći da postoji konsenzus po pitanju intenziteta uticaja korupcije na
društvo u celini i na političke prilike u Srbiji – grafikon 5.2.
Većina ispitanika, njih 80%, veruje da je politika u Srbiji pod osrednjim (27%) i izuzetno
visokim uticajem korupcije (53%). Slična je situacija i kada je u pitanju društvo u celini, za koje
jedna četvrtina građana (25%) veruje da je pod osrednjim uticajem korupcije, dok je preko
polovine, njih 57%, uvereno u veliki uticaj ove pojave na društvene procese u Srbiji.
Zanimljiv je nalaz da, kako se krećemo ka percepciji ličnih kontakata sa korupcijom,
percepcija njenog uticaja opada, pa tako 29% građana Srbije uopšte ne prepoznaje uticaj
korupcije ne lični i porodični život, dok je nešto manje onih koji misle da je taj uticaj veliki
(22%).
Za razliku od prethodnog nalaza po kome su određene demografske kategorije (pre svega
stanovnici Beograda i visokoobrazovani) pokazali svest o rasprostranjenosti korupcije, ovde
su upravo ove dve grupe prednjačile među onima koji su uvereni da korupcija nema nikakvog
uticaja ili ima mali uticaj na njihov život ili na poslovno okruženje u kome se kreću.
Kada su u pitanju lični kontakti sa korupcijom, kod onih ispitanika koji žive nepodnošljivo
pronalazimo 62% građana koji tvrde da korupcija veoma mnogo utiče na njihov lični i
porodični život, odnosno 80% ukoliko uključimo i one koji smatraju da korupcija osrednje
utiče na njih i njihovu porodicu – grafikon 5.3.
4
106 6
29
16
4 3
21
1410 9
24 2327 25
22
37
5357
Vaš lični i porodični život Poslovno okruženje Političke prilike u zemlji Društvo u celini
Ne može da proceni Nimalo ne utiče Malo utiče Utiče u osrednjoj meri Mnogo utiče
Grafikon 5.3 – Percepcija uticaja korupcije na lični i porodični kvalitet života (%) i okolnosti u kojima građani trenutno žive
Ukoliko uzmemo u obzir prethodne nalaze koji ukazuju na to da građani u Srbiji percipiraju
visok nivo korupcije u svim sferama života, podatak da je nešto više od dve petine anketiranih
(41%) potvrdilo da se nivo korupcije zadržao na onom prošlogodišnjem se ne može smatrati
pozitivnim – grafikon 5.4.
Grafikon 5.4 – Da li se nivo korupcije smanjio ili povećao u prethodnih 12 meseci (u%)?
Smanjenje nivoa korupcije u odnosu na prethodnih 12 meseci primećuje nešto više od jedne
petine anketiranih (22%), dok sa druge strane nalazimo nešto više od jedne četvrtine građana
koji veruju da se nivo korupcije u prethodnoj godini povećao (27%).
5
5
3
3
6
5
13
33
35
52
10
18
25
23
20
18
24
24
25
18
62
40
15
14
4
Nepodnošljivo
Teško podnošljivo
Podnošljivo
Osrednje
Dobro
Ne zna, ne može da proceni Nimalo ne utiče Malo utiče Utiče u osrednjoj meri Mnogo utiče
11
12
15
41
19
3
Ne zna/bez procene
Veoma se povećao
Malo se povećao
Ostao je isti
Malo se smanjio
Veoma se smanjio
Subjektivni je stav građana, bez većih razlika u odnosu na demografske pokazatelje, da u
prethodnoj godini nisu unapređeni mehanizmi borbe protiv korupcije.
Od ispitanika smo tražili da, bez obzira da li smatraju da je došlo do povećanja ili smanjenja
nivoa korupcije u prethodnih godinu dana, izdvoje pojedinca ili instituciju koju smatraju
zaslužnim/krivim za takav ishod. „Zaslužne i krivce“ smo tražili unutar dve odvojene
kategorije ispitanika: a) među onima koji kažu da se nivo korupcije smanjio u prethodnoj
godini i b) među onima koji smatraju da je došlo do njegovog povećanja.
Dobijeni podaci ukazuju na činjenicu da građani u najvećoj meri zaobilaze institucije u čijem
je opisu delovanja borba protiv korupcije i da krivce, odnosno zaslužne za stanje po pitanju
korupcije nalaze u izabranim predstavnicima naroda, u Vladi ili predsedniku republike Srbije.
Grafikon 5.5 – Ko je odgovoran za povećanje, a ko za smanjenje korupcije u Srbiji (u%)?
25
1
1
2
2
2
2
2
0
3
3
3
6
9
10
11
18
240
2
1
0
3
1
3
3
1
1
0
0
11
4
20
26
Ne zna/bez procene
Pravosuđe
Lokalna samouprava
Političari
Zdravstvo
Agencija za borbu protiv korupcije
Skupština
Pojedinci-društvo
Savet za borbu protiv korupcije
Tužilaštvo
Država
Ostalo
Vlast
Policija
Sudstvo
Predsednik
Vlada
Odgovorni za smanjenje korupcije Odgovorni za povećanje korupcije
Upravo ove dve institucije – predsednik i Vlada, zauzimaju prva dva mesta na listi i kada je
reč o onim koji su zaslužni za smanjenje korupcije i kada je reč o onima koji se smatraju
odgovornim za povećanje nivoa korupcije u Srbiji. Za svakog četvrtog građanina Srbije (26%)
Vlada je institucija koja je uticala na smanjenje nivoa korupcije u zemlji. Za svakog petog
anketiranog (20%), to je predsednik.
Na trećem mestu liste institucija koje su zaslužne za smanjenje nivoa korupcije, nalazi se
policija (11%) dok su sve ostale institucije zabeležile znatno lošiji rezultat.
Sa nešto nižom procentualnom zastupljenošću u odnosnu na onu zabeleženu na listi
zaslužnih, predsednik i Vlada se nalaze na prva dva mesta i na negativnoj listi, listi krivaca za
porast nivoa korupcije u Srbiji. Odgovornost za porast nivoa korupcije na Vladu prebacuje
18% anketiranih građana, dok predsednika drži odgovornim svaki deveti građanin Srbije
(11%).
Svaki deseti ispitanik (10%) veruje da odgovornost za porast korupcije snosi sudstvo, a svaki
deveti (11%) da je krivac policija.
Predsednika kao ključnog borca protiv korupcije iznadprosečno doživljavaju građani
centralne Srbije (25%), osobe starije od 70 godina, penzioneri (28%), osobe niskog stepena
obrazovanja sa završenom osnovnom školom (40%) i sa završenom školom za radnička
zanimanja (25%), a tek nešto iznad proseka i žene, njih 24%.
Prednost Vladi Republike Srbije daju Beograđani (32%) i ljudi srednjih godina (34%).
Prednost ključnih organa vlasti nad institucijama u čijem je opisu borba protiv korupcije se
može primetiti i u tabeli 5.1 u kojoj se jasno vidi da su jedino predsednik i Vlada Republike
Srbije dobili potvrdu da su posvećeni borbi protiv korupcije od strane više od jedne četvrtine
ispitanika. Kada je u pitanju Vlada, 17% ispitanika veruje da je ova institucija mnogo
posvećena borbi protiv korupcije, a 8% da je veoma mnogo posvećena borbi protiv korupcije.
Za predsednika to isto veruje 16%, odnosno 17% anketiranih, koji smatraju da je on veoma
posvećen borbi protiv korupcije.
Najniži stepen posvećenosti borbi protiv korupcije pronalazimo kod pravosudnih organa za
koje natpolovičan procenat građana veruje da uopšte nisu ili da nisu u dovoljnoj meri
posvećeni borbi protiv korupcije. Osim pravosudnih organa, građani su oštro osporili
posvećenost organa lokalne samouprave suzbijanju ove štetne pojave, pa je tako skoro jedna
četvrtina anketiranih (23%) navela da lokalna samouprava uopšte nije posvećena borbi protiv
korupcije, dok još 30% veruje da jeste ali u maloj meri.
Tabela 5.1 - U kojoj meri su sledeće institucije/organizacije posvećene borbi protiv korupcije u Srbiji (u%)?
Ne može da
proceni Nimalo nije posvećena
Malo je posvećena
Osrednje je posvećena
Mnogo je posvećena
Veoma mnogo je
posvećena
Policija 4 20 28 32 11 5
Tužilaštvo 8 20 33 28 8 3
Sudstvo 6 23 31 28 9 3
Agencija za borbu protiv korupcije 13 14 23 30 15 5
Vlada Republike Srbije 6 18 23 28 17 8
Narodna skupština 7 22 25 30 12 4
Predsednik 7 19 17 24 16 17
Ombudsman 23 14 24 26 10 3
Državna revizorska institucija 26 15 24 25 8 2
Savet za borbu protiv korupcije 20 14 22 27 13 4
Poverenik za informacije od javnog
značaja i zaštitu podataka o ličnosti
22 15 24 25 11 3
Lokalna samouprava 10 23 30 25 9 3
Kada se pred građane postavi izbor da izdvoje samo jednu instituciju za koju veruju da je
najposvećenija borbi protiv korupcije, oni biraju predsednika i to u procentu koji je približan
jednoj četvrtini ispitanika – 23%. Daleko iza predsednika se nalazi policija kojoj posvećenost
u borbi protvi korupcije priznaje svaki deseti ispitanik (10%), dok svaki jedanaesti (po 9%)
veruje da su Vlada, odnosno Agencija za borbu protiv korupcije institucije koje su
najposvećenije ovoj borbi.
Grafikon 5.6 – Izdvojte jednu instituciju koja je po Vašem mišljenju najposvećenija borbi protiv korupcije (u%)
Ne treba zanemariti brojku od skoro jedne petine građana Srbije (19%) koji ne veruju u
posvećenost nijedne od navedenih institucija.
Još jednom se pokazalo da su ključna uporišta verovanja u predsednikovu posvećenost borbi
protiv korupcije: centralna Srbija (25%), osobe starije od 50 godina2, kao i osobe koje imaju
završeno osnovno (34%) ili niže srednje obrazovanje (30%).
Osim toga, verovanje u posvećenost predsednika u borbi protiv korupcije je direktno
povezano i sa verovanjem da se Srbija kreće u dobrom pravcu. Među ispitanicima koji su
optimisti po pitanju budućnosti zemlje nalazimo više od dve petine (41%) onih koji smatraju
da je predsednik države najposvećeniji borbi protiv korupcije.
2 Među ispitanicima u starosnoj kategoriji 50 do 59 godina 27% smatra da je predsednik najposvećeniji borbi protiv korupcije. Kod ispitanika starosti između 60 i 69 godina to isto smatra 32%, a kod starijih od 70 godina celih 38%.
11
19
1
1
2
2
2
3
4
4
9
9
10
23
Ne zna, ne može da proceni
Nijedna od navedenih
Državna revizorska institucija
Narodna skupština
Sudstvo
Lokalna samouprava
Tužilaštvo
Ombudsman
Poverenik za informacije od javnog značaja i…
Savet za borbu protiv korupcije
Agencija za borbu protiv korupcije
Vlada Republike Srbije
Policija
Predsednik
Grafikon 5.7 – Prepoznatljivost rada institucija koje se bore protiv korupcije i prosečna ocena njihovog rada (u%)
Na osnovu dobijenih nalaza, stiče se utisak da su institucije u čijoj je osnovnoj nadležnosti
borba protiv korupcije najveće žrtve subjektivnog doživljaja građana u vezi sa borbom protiv
ove pojave. Ovaj zaključak se posebno odnosi na nezavisne državne institucije poput
Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije. Iako formirane kao tela sa
širokim ovlašćenjima u borbi protiv korupcije, stiče se utisak da njihov rad nije u dovoljnoj
meri prepoznat od strane građana.
U ovom trenutku, manje od polovine građana Srbije prepoznaje napore Državne revizorske
institucije i Saveta za borbu protiv korupcije u borbi protiv ove pojave, dok je tek nešto više
od polovine građana (54%) upoznato sa delovanjem Agencije na ovom polju3.
Aktivnosti „tradicionalnih“ institucija, poput pravosudnih organa, lokalne samouprave i
Vlade Republike Srbije na borbi protiv korupcije su u većoj meri prepoznate od strane
građana. U proseku, nešto manje od tri četvrtine anketiranih građana Srbije je izjavilo da je
upoznato sa radom ovih institucija na sprečavanju korupcije.
Da visoka prepoznatljivost rada ne garantuje istovremeno i visoku prosečnu ocenu istog
možemo zaključiti iz priloženog – grafikon 5.7. Bilo da se radi o institucijama koje su
3 Prema istraživanju koje je sproveo UNDP u decembru 2015. godine prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije među građanima Srbije je bila 86%. Izvor: http://www.rs.undp.org/content/dam/serbia/Publications%20and%20reports/Serbian/DobraUprava/UNDP_SRB_CeSID_ciklus_X_CBS%20SRP.pdf
78 74 74 73 71
54 49 46
Policija Sudstvo Vlada Lokalnasamouprava
Tužilaštvo Agencija zaborbuprotiv
korupcije
Savet zaborbuprotiv
korupcije
Državnarevizorskainstitucija
2,16 1,93 2,37 2,01 1,96 2,37 2,31 2,21
prepoznate od strane manje od polovine ispitanika, kao i o onim čiji rad prepoznaju skoro tri
četvrtine anketiranih, prosečna ocena sprovedenih aktivnosti na sprečavanju korupcije je i
dalje veoma niska. Najbolju prosečnu ocenu su dobile Vlada Republike Srbije i Agencija za
borbu protiv korupcije po 2,37, dok su najlošije ocenjene pravosudne institucije – sudstvo
(1,93) i tužilaštvo (1,96).
Kada se pred ispitanike postavi izbor po kome mogu da izdvoje samo jednu od institucija za
koju veruju da bi trebala da predvodi borbu protiv korupcije, njihov izbor je konzistentan
prethodnim odgovorima. Skoro jedna trećina građana Srbije (30%) bira Vladu Republike
Srbije kao predvodnika borbe protiv korupcije. Na listi potencijalnih predvodnika borbe
protiv korupcije, daleko iza Vlade Republike Srbije, se nalaze Agencija za borbu protiv
korupcije i policija sa po 13% podrške građana. Pravosudne institucije, kao i preostale
nezavisne državne institucije, su daleko ispod dvocifrene podrške građana po ovom pitanju.
Vladu kao predvodnika borbe protiv korupcije iznadprosečno podržavaju oni ispitanici koji su
optimisti po pitanju budućnosti zemlje (38%), zatim stanovnici Beograda (35%) kao i stariji
građani Srbije, pre svega oni koji imaju više od 70 godina, njih 45%.
Grafikon 5.8 – Koja od institucija iz tabele iznad treba da predvodi borbu protiv korupcije u Srbiji (u%)?
21
2
2
5
7
8
13
13
30
Ne zna, ne može da proceni
Lokalna samouprava (opština/grad)
Državna revizorska institucija
Savet za borbu protiv korupcije
Tužilaštvo
Sudstvo
Agencija za borbu protiv korupcije
Policija
Vlada
6. Uloga Vlade Republike Srbije u sprečavanju korupcije
Iako većina građana vidi Vladu republike Srbije kao predvodnika borbe protiv korupcije, ne
može se reći da generalno postoji zadovoljstvo efikasnošću ove institucije u borbi protiv ove
pojave.
Grafikon 6.1 – U kojoj meri je Vlada Republike Srbije efikasna u borbi protiv korupcije (u%)?
Više od jedne polovine ispitanika (52%) smatra da Vlada uopšte nije efikasna (20%), odnosno
da je uglavnom neefikasna (32%). Sa druge strane, nešto manje od dve petine građana (39%)
veruje da je Vlada donekle efikasna (35%) ili vrlo efikasna kako je doživljava tek 4%
anketiranih.
U efikasnost Vlade iznadprosečno veruju oni ispitanici koji smatraju da je, na čelu sa ovom
Vladom, pred Srbijom bolja budućnost, njih 73%, stanovnici centralne Srbije (43%), osobe sa
završenom srednjom školom (54%), kao i građani stariji od 60 godina.
Među onima koji sumnjaju u efikasnost Vlade po pitanju borbe protiv korupcije u nešto većoj
meri susrećemo: 77% onih koji su pesimisti po pitanju pravca u kome se kreće Srbija,
stanovnike Beograda (60%), ispitanike sa visokom stručnom spremom (60%), studente
(69%) kao i osobe mlađe od 40 godina.
8
20
32
35
4 Ne zna, ne može daproceni
Uopšte nije efikasna
Uglavnom neefikasna
Donekle efikasna
Vrlo efikasna
Grafikon 6.2 - Šta bi Vlada trebalo da uradi prvo da bi se uspešno borila protiv korupcije (u%)?
U cilju povećanja efkasnosti svog rada na sprečavanju korupcije, neophodno je da Vlada
pristupi odlučnijem istraživanju slučajeva korupcije (23%), ali i da više pažnje posveti
omogućavanju prijavljivanja slučajeva korupcije i zaštiti građana koji su spremni da istupe i
da se suprostave ovoj pojavi.
Nešto manje od jedne trećine anketiranih (29%) veruje da je ključni korak ka povećanju
efikasnosti rada Vlade upravo stavljanje u zaštitu građana koji su spremni da prijave korupciju
od strane države kao i da se za ove građane obezbedi jasna zakonska zaštita koja bi
omogućila da prijave korupciju bez represivnih posledica i odmazde koje su do sada često
pratile uzbunjivače.
3
3
4
5
5
6
6
7
9
12
17
23
Da dodeli dodatna sredstva istražnim organima za istraživanjekorupcije
Da omogući efikasnije rešavanje sukoba interesa
Da stalno radi na podizanju svesti i edukaciji o posledicamakorupcije
Da pomogne tužiocima da efikasnije procesuiraju krivičnadela korupcije
Da strožije kontroliše tendere i javne nabavke
Ne zna, ne može da proceni
Da unapredi zakonski okvir po pitanju finansiranja političkihaktivnosti
Da smanji birokratiju i pojednostavi procedure
Da pomogne sudovima da efikasnije procesuiraju krivična delakorupcije
Da obezbedi zakonsku zaštitu kako bi ljudi koji žele da prijavekorupciju to mogli da učine bezbedno i bez posledica
Da omogući prijavljivanje korupcije i zaštiti građane koji točine
Da odlučnije istražuje slučajeve korupcije
7. Transparentnost i odgovornost u radu lokalne samouprave
Usvajanje i primena lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) je obaveza Srbije u pregovorima
o pristupanju Evropskoj uniji, ali su oni važni, na prvom mestu, jer treba da propišu konkretne
mere za prevenciju i borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. Većina građana nije čula ili ne
zna da postoje LAP-ovi što znači da je potrebno nastaviti sa njihovom promocijom kako bi
građani prepoznali mehanizam koji im stoji na raspolaganju. Skoro petina populacije je čula
za njih, ali ne zna o čemu se račno radi dok je 5% anketiranih koji tačno znaju šta predstavljaju
LAP-ovi.
Regionalno gledano, najmanje su upoznati građani Beograda (86% njih ne zna ništa o tome),
oni sa osnovnom školom (91%) i sa školom za radnička zanimanja (83%) i stariji od 60 godina
(81%).
Grafikon 7.1 – Upoznatost sa lokalnim antikorupcijskim planovima (u%)
Deo koji se očekivano nastavlja na percepciju LAP-ova jeste pitanje zadovoljstva
transparentnošću i odgovornošću u radu njihovih lokalnih samouprava. Ovu oblast smo
ispitivali kroz pet tvrdnji i kroz mogućnost da se građani izjasne o naporima lokalnih
samouprava na skali od 1=Nimalo, do 5=Veoma mnogo. Najpre, uočavamo da ni kod jedne
tvrdnje procenat građana koji pozitvno ocenjuju (Mnogo i Veoma mnogo) napore lokalne
samouprave nije veći od 10%. Tako 9% građana kaže da su njihove opštine ili gradovi
transparentni u velikoj meri, po 7% građana da racionalno i odgovorno upravljaju lokalnim
budžetom i da obezbeđuju adekvatne usluge građanima dok je po 6% građana zadovoljno
naporima u oblastima procesa odlučivanja na lokalu odnosno na posvećenoj borbi protiv
korupcije. Skoro trećina građana misli da njihove lokalne samouprave nimalo ne rade na
uključivanju građana u proces odlučivanja što je ovu oblast stavilo na prvo mesto. Korupcija
je, takođe, oblast gde oni vide malo napora od strane lokalnih vlasti jer je 28% građana koji
smatraju da njihove lokalne samouprave ništa ne rade na tom planu. Da se lokalne
samouprave nimalo ne bave nekim temama svedoče i podaci da 28% građana kaže da se
opštine/gradovi nimalo ne bave obezbeđivanjem adekvatnih usluga građanima a po 1%
76
19
5Nije čuo/la, ne zna zaLAP
Čuo/la je, ali ne zna očemu se tačno radi
Čuo/la je i zna o čemu seradi
građana je na stanovištu da nimalo ne rade na racionalnom upravljanju budžetom i otvaranju
prema javnosti.
Grafikon 7.2 – U kojoj meri je vaša lokalna samouprava... (u%)
Na kraju smo posebno izdvojili (ne)zadovoljstvo načinom na koji lokalna samouprava
upravlja budžetom (raspodelom novca, načinom trošnje budžetskog novca, ulogom građana
u planiranju i trošenju budžeta i sl.) jer je budžet važan strateški dokument za sve lokalne
samouprave.
Grafikon 7.3 – Zadovoljstvo načinom na koji lokalna samouprava upravlja budžetom (u%)
Najpre, svaki peti građanin nije u stanju da odgovori na ovo pitanje jer ne zna ili nema stav
dok je svaki četvrti neodlučan odnosno ne oseća ni zadovoljstvo ni nezadovoljstvo u
upravljanju budžetom. Drugi zaključak je da je više nezadovoljnih nego zadovoljnih – 39%
17 16
22
1519
21
31
2123
2828 2826
3128
25
19
24 24
19
74 5 6
42 2 2 1 2
Transparentna iotvorena za javnost
(redovno objavljuje svevažne informacije o
svom radu)
Omogućava građanimada učestvuju u procesu
odlučivanja
Racionalno i odgovornoupravlja lokalnim
budžetom i ostalimjavnim dobrima
Obezbeđujeodgovarajuće usluge i
izlazi u susretpotrebama i interesima
svojih građana
Posvećena prevenciji iborbi protiv korupcije
Ne zna Nimalo Malo Osrednje Mnogo Veoma mnogo
22
23
16
24
13
2 Ne znam ništa o tome
Uopšte nisam zadovoljan/a
Uglavnom sam nezadovoljan/a
Niti zadovoljan/a, nitinezadovoljan/a
Uglavnom sam zadovoljan/a
Zadovoljan/a sam
građana delimično ili u potpunosti nije zadovoljno upravljanjem budžetom dok je 15%
građana zadovoljno tim procesom.
Korelaciju uočavamo sa pitanjem „u kom se pravcu kreće Srbija“ jer oni koji kažu da se Srbija
kreće u dobrom pravcu iznad procesa pokazuju zadovoljstvo upravljanjem budžetom, i
obratno.
8. Zadovoljstvo radom lokalnih institucija
Nezadovoljstvo nivoom odgovornostii usklađenosti rada lokalnih organa sa interesima i
potrebama građana iskazuje između 44 i 50% ispitanika – pri čemu je najveće nezadovoljstvo
(zbir odgovora „nimalo“ i „malo“) uočljiv u slučaju opštinske/gradske opštine i
opštinskog/gradskog veća.
U slučaju predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, nezadovoljnih je 48% građana, u
slučaju opštinske/gradske administracije 46% građana, a u slučaju lokalnih javnih i
komunalnih preduzeća 44%. Sa druge strane, zadovoljstvo ovim elementima rada lokalnih
organa vlasti (odgovori „mnogo“ i „veoma mnogo“) iskazuje 7% građana u slučaju
opštinskog/gradskog veća, 8% u slučaju skupštine, 9% u slučaju administracije, 11% u slučaju
lokalnih javnih i komunalnih preduzeća i 12% u slučaju predsednika opštine, tj.
gradonačelnika.
Grafikon 8.1 – U kojoj meri sledeći lokalni organi vlasti rade svoj posao odgovorno, savesno i u skladu sa interesima i potrebama građana (u%)
1517
14 15 1417 17 17
21
14
33 33
2927
3027 26
31
25
31
6 68 9 9
2 1 13 2
Opštinska/gradskaskupština
Opštinsko/gradsko veće Opštinska/gradskaadministracija
Predsednikopštine/Gradonačelnik
Lokalna javna ikomunalna preduzeća
Ne zna Nimalo Malo Osrednje Mnogo Veoma mnogo
Ovi odgovori koreliraju sa stavovima ispitanika o posvećenosti lokalne samouprave u kojoj
žive borbi protiv korupcije – oni ispitanici koji iskazuju stav da je lokalna samouprava više
posvećena borbi protiv korupcije istovremeno su skloniji i uverenju da lokalni organi vlasti
svoj posao rade odgovorno i savesno.
Primetna je i direktna veza između stavova u vezi sa ovim pitanjem i procenom ispitanika o
izraženosti korupcije u lokalnim institucijama (predsednik opštine/gradonačelnik,
predstavnici lokalne samouprave): 91% onih koji veruju da je u lokalnim institucijama
prisutna korupcija smatra da rad predsednika opštine/gradonačelnika nimalo nije
odgovoran, savestan ili u skladu sa potrebama građana. Odnos je vrlo sličan i u slučaju drugih
institucija – 93% u slučaju skupštine i veća, odnosno 91% u slučaju administracije i lokalnih
javnih i komunalnih preduzeća.
9. Percepcija korupcije u institucijama
Tri institucije u Srbiji koje se nalaze na vrhu liste institucija u kojima korupcija postoji u velikoj
meri, po mišljenju ispitanika, su zdravstvo, carina i sudovi. Zdravstvo je ujedno i jedina
ispitivana institucija kod koje je primetan natpolovičan broj ispitanika koji veruju da korupcija
postoji u velikoj meri – 51%. Slede carina sa 48% i sudovi, u kojima je korupcija prisutna u
velikoj meri po mišljenju 45% ispitanika.
U slučaju ovih institucija, kod kojih je uočen visok stepen percepcije korupcije, nalazimo
korelaciju sa stavom ispitanika da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj ili veoma
velikoj meri, odnosno sa stavom da se nivo korupcije u zemlji u poslednjih 12 meseci povećao
ili da je, u najboljem slučaju, ostao nepromenjen. Ispitanici sa ovim stavom u nešto većoj meri
pripadaju nižim starosnim kategorijama (do 39 godina) i višim kategorija obrazovanja.
Druge važne korelacije posebno su vidljive u slučaju institucija kao što su sudstvo, tužilaštvo
i policija. Tako 71% ispitanika koji veruju da je sudstvo malo ili nimalo posvećeno borbi protiv
korupcije istovremeno smatra da je u ovoj instituciji korupcija prisutna u velikoj meri, dok isto
mišljenje deli 89% ispitanika koji su napore sudstva na sprečavanju korupcije ocenili ocenom
nedovoljan (1) ili dovoljan (2). U slučaju tužilaštva, 68% ispitanika sa stavom da je tužilaštvo
malo ili nimalo posvećeno borbi protiv korupcije veruje da je u ovoj instituciji ovaj problem
rasprostranjen u velikoj meri, a 89% ispitanika sa ovim stavom napore tužilaštva da suzbije
korupcije ocenuje ocenama jedan ili dva. Konačno, da je korupcija u policiji prisutna u velikoj
meri smatra oko 65% ispitanika koji kažu da ovaj organ nije posvećen borbi protiv koruptivnih
radnji (ili je posvećen u maloj meri), odnosno 84% onih koji su upoznati sa naporima policije
na ovom pitanju, ali taj rad ocenjuju najlošijim ocenama (jedan i dva).
Tabela 9.1 – Da li u sledećim institucijama/organizacijama u Srbiji postoji korupcija i ukoliko postoji u kojoj meri je izražena... (u%)
Ne mogu da
procenim, ne znam
Uopšte nema
korupcije
Korupcija postoji u
maloj meri
Korupcija postoji u
velikoj meri
Zdravstvo 7 5 37 51
Carina 17 4 31 48
Sudovi 13 6 36 45
Tužioci 15 6 37 42
Policija 10 8 40 42
Predsednici opština/gradonačelnici, predstavnici lokalne samouprave
13 6 42 39
Ministri 17 10 38 35
Javni izvršitelji 17 10 38 35
Obrazovanje 12 13 42 33
Poreska uprava 16 13 41 30
Narodna skupština 23 12 37 28
Katastar 19 18 37 26
Notari 23 19 34 24
Javno-komunalna preduzeća 17 15 44 24
Predsednik Republike 20 34 23 23
Jedina institucija kod koje se uočava značajnija frekvencija stava „uopšte nema korupcije“ je
predsednik Republike – 34% ispitanika deli ovaj stav. U ovoj grupi ispitanika nalazimo veći
broj ispitanika iz Centralne Srbije, iz starijih starosnih kategorija i iz nižih obrazovnih grupa.
Po 23% ispitanika veruje da je u ovom organu korupcija prisutna u maloj meri, odnosno da je
prisutna u velikoj meri.
Ispitanici su zamoljeni i da iz prethodne tabele izdvoje samo jedan sektor koji smatraju
najkorumpiranijim u Srbiji. Na ubedljivom prvom mestu se nalazi zdravstvo, koje izdvaja
23% ispitanika, što je nalaz koji se poklapa sa rezultatima iz prethodne tabele (zbirno, 88%
ispitanika veruje da je u zdravstvu korupcija prisutna u maloj ili velikoj meri). U ovoj grupi
ispitanika nalazi se nešto veći udeo ispitanika iz Beograda, bez značajnijih razlika u odnosu
na starosne kategorije.
Na drugom mestu nalaze se sudovi, koje kao najkorumipiraniju instituciju u Srbiji izdvaja 13%
ispitanika, dok su sve ostale institucije po frekventnosti ispod 10%.
Grafikon 9.1 – Najkorumpiranija institucija u Srbiji (u%)
10. Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti u Srbiji
Percepcija raširenosti koruptivnih aktivnosti merena je na dva načina: generalno, u Srbiji
(tabela 10.1) i u najbližem okruženju ispitanika (tabela 10.2).
Kada je reč o percepciji raširenosti korupcije na nivou države, slika je izuzetno negativna u
slučaju svih 10 aktivnosti koje su ispitivane. U slučaju svake pojedinačne koruptivne radnje,
osećaj da je ona prisutna u velikoj meri ima preko 50% ispitanika, a najviše u slučaju
zapošljavanja preko veze („korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja“) – čak
74%.
23
13
9
8
6
6
5
3
3
2
2
2
1
1
1
15
Zdravstvo
Sudovi
Policija
Carina
Predsednici opština/gradonačelnici...
Ministri
Predsednik Republike
Narodna skupština/Parlament
Tužioci
Obrazovanje
Javni izvršitelji
Poreska uprava
Javno-komunalna preduzeća
Notari
Katastar
Ne zna, ne može da proceni
Tabela 10.1 – Prema Vašem iskustvu, da li je neka od sledećih koruptivnih aktivnosti prisutna u Srbiji, i ako jeste, u kojoj meri ? (u%)
Ne zna, ne
može da proceni
Uopšte nije Donekle jeste Jeste u velikoj
meri
Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi
lakšeg i bržeg obavljanja poslova 4 4 26 66
Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
5 7 31 57
Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
6 6 32 57
Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
5 7 35 53
Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja
3 3 20 74
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste
dobiti) 7 3 33 57
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi
8 4 29 59
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis
8 3 32 57
Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom
8 3 33 56
Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u
suprotnosti sa zakonom 8 3 32 57
Dve trećine ispitanika smatra da je korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene
u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova rasprostanjeno u velikoj meri
(66%), što ovu aktivnost stavlja na drugo mesto po rangu koruptivnih radnji koje su veoma
prisutne u Srbiji. Sledi korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i
koristi, sa 59%.
Ukoliko posmatramo zbirno (odgovori donekle jeste i jeste u velikoj meri), prve dve koruptivne
aktivnosti po raširenosti na nivou Srbije i dalje su zapošljavanje preko veze – u šta veruje 94%
ispitanika (74% smatra da je ono rasprostranjeno u velikoj meri i još 20% donekle) i korišćenje
prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg
obavljanja poslova – u šta veruje 92% ispitanika (66% u velikoj meri i 26% donekle). Na treće
mesto u ovom slučaju izbija korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog
interesa, odnosno sticanja bilo koje dobiti – sa čime se slaže 90% građana (57% smatra da je
ova aktivnost prisutna u velikoj meri i još 33% da je prisutna donekle). Ni u jednom slučaju,
zbirni broj ispitanika nije niži od 88%.
Između 3% i 7% ispitanika smatra da koruptivne aktivnosti pobrojane u tabeli uopšte nisu
rasprostranjene u Srbiji. Najviše, njih 7%, smatra da je to slučaj sa činjenjem neke usluge
službeniku kako bi on uradio nešto što je inače njegov posao, odnosno sa davanjem poklona
službeniku iz istog razloga. U grupi ispitanika koji imaju ovakav stav, nalazimo veći broj onih
sa završenom srednjom i višom školom (oko dve trećine), kao i onih koji pripadaju najmlađoj
i kategoriji ispitanika (od 18 do 29 godina).
Nemogućnost procene raširenosti koruptivnih radnji na nivou Srbije (odgovor „ne znam, ne
mogu da procenim“) očekivano je najprisutnija kod onih aktivnosti koje se odnose na
korišćenje državnih resursa i korišćenje službenih položaja i iznosi oko 8%. To su aktivnosti
koje su manje „opipljive“ u odnosu na druge koje su navedene i u koje je najveći broj građana,
po prirodi stvari, manje upućen i manje sa njima upoznat (u poređenju sa drugim koruptivnim
radnjama).
Da je zapošljavanje preko veze trenutno najrasprostranjeniji vid koruptivnih aktivnosti u
Srbiji ukazuje i grafikon 10.1, na kome su predstavljene frekvencije odgovora ispitanika koji
su morali da se opredele za samo jedan vid korupcije iz tabele iznad, koji smatraju
rasprostranjenim u najvećoj meri. Ovakav stav, o najvećoj rasprostranjenosti korišćenja
položaja radi zapošljavanja rođaka i prijatelja ima 23% ispitanika, a sledi korišćenje
prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg
obavljanja poslova, koje izdvaja 22% ispitanika. Svaku drugu pojedinačnu koruptivnu radnju
kao najčešću u Srbiji doživljava po manje od 10% građana.
Grafikon 10.1 – Koja od gore pomenutih koruptivnih aktivnosti je u najvećoj meri rasprostranjena u Srbiji? (u%)
Nešto drugačija slika dobija se, ipak, kada se ispituje percepcija obima koruptivnih radnji u
najbližem okruženju ispitanika. Za razliku od mišljenja o raširenosti korupcije na nivou Srbije,
gde je stav da su sve pojedinačne koruptivne radnje raširene u velikoj meri, u svakom
navedenom slučaju, imalo preko 50% ispitanika (pa sve do 74%), sada se procenti ovakvih
odgovora kreću od 36% do 58%.
Kao najrasprostranjeniji vid korupcije u svom neposrednom okruženju najveći broj građana
doživljava korišćene položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja – njih 58% , a na drugom
mestu ponovo se nalazi korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim
ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova – 55%. U ovom slučaju na treće mesto
izbija davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao, što je aktivnost
koju kao veoma rasprostranjenu u njihovom najbližem okruženju doživljava 46% građana.
Zbirno posmatrano, redosled koruptivnih radnji koje su donekle ili veoma raspostranjene u
neposrednom okruženju ispitanika, razlikuje se od onog koji je prepoznat na nivou cele
11
2
3
4
4
6
6
9
10
22
23
Ne zna, ne može da proceni
Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inačenjegov posao
Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to usuprotnosti sa zakonom
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanjapartijskih ciljeva i koristi
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva ikoristi za privatni biznis
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnoginteresa (bilo koje vrste dobiti)
Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnogbiznisa kada je to u suprotnosti sa zakonom
Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegovposao
Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegovposao
Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene ujavnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova
Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja
Srbije. Tako u ovom slučaju prvo mesto zauzima korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje
su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i bržeg obavljanja poslova (zbirno 87%), dok je
na drugom korišćenje položaja radi zapošljavanja rođaka ili prijatelja (zbirno 86%). Na trećem
mestu nalazi se davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao (zbirno
83%).
Između 4% i 11% ispitanika smatra da koruptivne aktivnosti pobrojane u tabeli uopšte nisu
rasprostranjene u njihovom neposrednom okruženju. Svaki deveti ispitanik tvrdi da niko u
njegovom okruženju nije davao novac službeniku kako bi službenik uradio nešto što je inače
njegov posao, kao i da niko u njegovom okruženju nije bio u sukobu interesa (istovremeno
vršenje više javnih funkcija u suprotnosti sa zakonom, odnosno vršenje javne funkcije i
posedovanje privatnog biznisa, kada je to suprotno normama).
Tabela 10.2 – Prema Vašem iskustvu, da li je neka od sledećih koruptivnih aktivnosti prisutna u Vašem najbližem okruženju, i ako jeste, u kojoj meri? (u%)
Ne zna, ne
može da proceni
Uopšte nije Donekle
jeste Jeste u
velikoj meri
Korišćenje prijateljskih veza sa osobama koje su zaposlene u javnim ustanovama radi lakšeg i
bržeg obavljanja poslova 9 4 32 55
Davanje poklona službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
9 8 37 46
Davanje novca službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
12 11 37 40
Činjenje neke usluge službeniku da uradi nešto što je inače njegov posao
10 9 43 38
Korišćenje položaja radi zapošljavanje rođaka ili prijatelja
8 6 28 58
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ličnog interesa (bilo koje vrste dobiti)
14 9 38 39
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja partijskih ciljeva i koristi
15 10 36 39
Korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i koristi za privatni biznis
15 10 39 36
Istovremeno vršenje više javnih funkcija kada je to u suprotnosti sa zakonom
15 11 38 36
Istovremeno vršenje javne funkcije i posedovanje privatnog biznisa kada je to u suprotnosti sa
zakonom 15 11 37 37
Razlike u percepciji raširenosti korupcije na nivou Srbije i u neposrednom okruženju
prikazane su i na grafikonu 10.2, gde je prikazano poređenje frekvencije odgovora „jeste u
velikoj meri“ za oba nivoa na kojima je merena rasprostranjenost korupcije. Najveća razlika,
od 21%, uočljiva je u slučaju korišćenje državnih/javnih resursa u cilju ostvarivanja ciljeva i
koristi za privatni biznis (nivo države: 57%, nivo neposrednog okruženja ispitanika: 36%).
Ovakve razlike mogu biti posledica činjenice da se građani o korupciji informišu kroz medije
i druga sredstva informisanja, te da sa različitim osobama iz svog života razgovaraju o ovim
temama, što može značajno uticati na njihovu opštu percepciju rasprostranjenosti korupcije
na nivou države, bez obzira na koji su način su za nedozvoljene radnje saznali i da li su one
proverene ili nisu.
Grafikon 10.2 – Percepcija rasprostranjenosti korupcije na nivou Srbije i u neposrednom okruženju ispitanika (odgovor „rasprostranjena je u velikoj meri“) (u%)
11. Percepcija građana Srbije o važnosti uvođenja mera u borbi protiv korupcije
Na samom vrhu liste mera koje bi mogle dovesti do smanjenja korupcije u Srbiji građani
navode strožije kazne, uključujući i one zatvorske, za one koji daju ili primaju mito. Da je
uvođenje ovakvih mera veoma važno smatra gotovo dve trećine građana (64%), dok malo
više od petine smatra da je ovo važno (21%). U tragovima pronalazimo one ispitanike koji
smatraju da je ovo malo važno ili nevažno (u zbiru 4%). Visoko iznad proseka za, po svemu
sudeći, najradikalniju meru zalažu se Beograđani.
74
6659 57 57 57 57 57 56
5358
55
3946
40 3936 37 36 38
Korišćenjepoložaja radizapošljavanje
rođaka iliprijatelja
Korišćenjeprijateljskih vezasa osobama koje
su zaposlene ujavnim
ustanovama radilakšeg i bržeg
obavljanjaposlova
Korišćenjedržavnih/javnihresursa u ciljuostvarivanja
partijskih ciljevai koristi
Davanje poklonaslužbeniku da
uradi nešto štoje inače njegov
posao
Davanje novcaslužbeniku da
uradi nešto štoje inače njegov
posao
Korišćenjedržavnih/javnihresursa u ciljuostvarivanja
ličnog interesa(bilo koje vrste
dobiti)
Korišćenjedržavnih/javnihresursa u ciljuostvarivanja
ciljeva i koristiza privatni biznis
Istovremenovršenje javne
funkcije iposedovanje
privatnogbiznisa kada je
to u suprotnostisa zakonom
Istovremenovršenje više
javnih funkcijakada je to u
suprotnosti sazakonom
Činjenje nekeusluge
službeniku dauradi nešto štoje inače njegov
posao
Nivo Srbije Neposredno okruženje
Slični procenti beleže se i kada je u pitanju mera unapređenja zakonske zaštite uzbunjivača,
tačnije 62% građana misli da je ovo veoma važno, dok 23% smatra da je ovo važno. Procenat
onih koji ovu meru smatraju nevažnom ili malo važnom je istovetan kao i za prethodnu meru
(4%). Nešto pesimističnije stavove su kod ove mere iskazali Vojvođani i studenti.
Jačanje nadzorne i kontrolne uloge nezavisnih državnih tela mera je koja se nalazi na trećem
mestu po važnosti prema mišljenju građana Srbije. Polovina građana smatra da je ova mera
veoma važna, dok se još 27% slaže se sa tim da je ova mera važna. Nadalje, 14% ispitanika
smatra da je ovo osrednje važno, a 4% misli da nije nimalo ili je malo važno, što je isti
procenat ispitanika koji imaju izražavaju ovi stavovi kao i za prethodne dve mere.
Grafikon 11.1 - Molim Vas da procenite važnost sledećih mera i aktivnosti čije bi sprovođenje moglo da dovede do smanjenja nivoa korupcije u Srbiji? (u%)
Manje od tri četvrtine građana vidi jačanje slobode medija i medijske transparentnosti kao
meru koja je veoma važna ili važna (u zbiru 70%). Sa druge strane, raste procenat onih koju
ovu meru smatraju osrednje važnom (17%) u odnosu na prethodno navedene mere, kao i onih
građana koji misle da ovo nije preterano ili upšte važno (8%). Beograđani znatno iznad
proseka smatraju da je uvođenje ove mere od izuzetne važnosti, dok su stanovnici Vojvodine
iznadprosečno zastupljeni u stavu da ovo nije nimalo važno.
5
4
6
5
5
2
3
9
2
2
2
1
1
2
8
5
4
6
3
3
2
17
18
17
17
14
9
8
26
29
29
25
27
23
21
35
42
42
45
50
62
64
Edukacija državnih službenika i činovnika oštetnosti korupcije
Povećanje nivoa transparentnosti u radu javnihustanova
Unapređenje nivoa ostvarivanje prava naslobodan pristup informacijama od javnog…
Unapređenje medijskih sloboda i medijsketransparentnosti
Jačanje nadzorne i kontrolne uloge nezavisnihdržavnih tela
Pojačana zakonska zaštita onih koji prijavljujukorupciju (uzbunjivača)
Stroge kazne, uključujući i zatvorske za one kojidaju i primaju mito
Veoma mnogo je važno Važno je Osrednje je važno
Malo je važno Nimalo nije važno Ne mogu da procenim
Unapređenje nivoa ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja
i povećanje nivoa transparentnosti u radu javnih ustanova beleže iste procentne slaganja sa
važnosti ovih mera kod građana Srbije. Tako se po 42% ispitanika slaže da su ove mere
veoma važne i još po 29% smatra da su navedene mere važne. Beznačajne razlike uočavamo
kada je u pitanju stav da su ove mere osrednje važne, kao i da nisu mnogo ili nisu uopšte
važne.
Mera koju građani Srbije vide najmanje važnom, u odnosu na ostale navedene, jeste
edukacija državnih službenika i činovnika o štetnosti korupcije. Iako manje u odnosu na druge
tvrdnje, građani se u preko polovine slučajeva slažu sa stavom da je ova mera izuzetno važna
ili važna (u zbiru 61%). Da ova mera nije preterano ili nije uopšte važna smatra najveći procent
ispitanika u odnosu na ostale tvrdnje ( u zbiru 17%). Objašnjenje možemo pronaći u podacima
koji nam ukazuju na to na da se sa ovom tvrdnjom iznad proseka slažu ispitanici koji smatraju
da je korupcija u Srbiji stvar kulture i navike i uobičajeni način ponašanja. Ako podatke
posmatramo u tom svetlu, jasno je je da veći procenat građana Srbije smatra da se na ovaj
aspekt ne može uticati edukacijom.
Kao najefektivniju meru u sprečavanju korupcije i borbi protiv iste, skoro polovina građana
Srbije (48%) vidi pooštravanje kazni, koje bi uključilo i kazne zatvora, za one koji mito daju ili
nude.
Grafikon 11.2 - Koju od navedenih mera smatrate najefektnijom u borbi protiv korupcije u Srbiji? (u%)
9
2
5
6
7
9
14
48
Ne zna, ne može da proceni
Unapređenje nivoa ostvarivanje prava naslobodan pristup informacijama od javnog…
Edukacija državnih službenika i činovnika oštetnosti korupcije
Unapređenje medijskih sloboda i medijsketransparentnosti
Povećanje nivoa transparentnosti u radu javnihustanova
Jačanje nadzorne i kontrolne uloge nezavisnihdržavnih tela
Pojačana zakonska zaštita onih koji prijavljujukorupciju (uzbunjivača)
Stroge kazne, uključujući i zatvorske za one kojidaju i primaju mito
Za ostale mere građani se zalažu u znatno manjoj meri, tako se za jačanje zakonske zaštite
uzbunjivača zalaže tri i po puta manje njih (14%), dok još manje smatra da najefektivnija
mera jačanje nadzorne i kontrolne uloge nezavisnih državnih tela (9%). Još 7% ispitanika
smatra da je povećanje nivoa transparentnosti u radu javnih ustanova mera koja je
najefikasnija, dok 6% smatra da je to ipak unapređenje medijskih slodoba i transparentnosti.
U tragovima pronalazimo one građane koji smatraju da je unapređenje nivoa ostvarivanja
prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja mera koja je najefikasnija u brobi
protiv korupcije u Srbiji (2%).
Najveći procenat građana korupciju percipira kao sredstvo na osnovu koga se pojedinci
bogate na račun javnosti. Sa ovim stavom se u potpunosti slaže 49% građana, dok se još 27%
anketiranih donekle slaže. Dakle, preko tri četvrtine građana (u zbiru 76%) podržava stav da
je korupcija način bogaćenja male grupe pojedinaca. Ponovo uočavamo istu pravilnost kao u
prethodnim stavovima, a to je da se Beograđani iznadprosečno u potpunosti slažu sa ovim
stavom, dok je kod Vojvođana izraženo potpuno neslaganje sa navedenim stavom.
Često u svakodnevnom životu imamo priliku da čujemo da je korupcija „način na koji se
rešavaju stvari“ u Srbiji. Rasprostranjenost ovakvog načina mišljenja suočava nas sa
normalizacijom ove pojave, o čemu svedoče i podaci da se trećina (33%) veoma slaže sa
stavom da je korupcija uobičajen način ponašanja, odnosno nešto što je stvar kulture i navike.
Još 26% građana se sa ovim stavom slaže, čime dolazimo do skora da je preko polovine
ukupne populacije Srbije koji su usvojili stav da je korupcija uobičajeni način ponašanja.
Rasprostranjenost ovakvog načina razmišljanja predstavlja veliki potencijalni problem, s
obzirom da postoji mala verovatnoća da će se građani buniti protiv nečega što smatraju
delom svoje kulture i uobičajenog načina ponašanja.
Međutim, nailazimo na ohrabrujuće podatke da postoji određeni broj građana koji se protive
normalizaciji ovakvog stanja, te je njihov stav suprotan u odnosu na većinu. Njih je nešto
manje od petine (18%), tačnije 7% onih koji se nimalo ne slažu sa ovim stavom i još 11% onih
koji se ne slažu.
Nailazimo i na 19% neodlučnih građana koji ne mogu da se odrede prema ovom stavu.
Najmanje procentne potpunog slaganja u ovom setu pitanja beleži stav da je korupcija način
da neki ljudi ostvare svoja osnovna prava i potrebe, gde se 28% građana u potpunosti slaže.
Međutim, ako ponovo saberemo procente slaganja, kao u prethodnim stavovima, dolazimo
do značajnih procenata. Tačnije, ni u ovom stavu se procenat slaganja nije spustio ispod
pedeset procentnih poena ( u zbiru potpuno slaganje i slaganje 50%).
Grafikon 11.3 - U kojoj meri se slažete sa sledećim tvrdnjama koje se tiču korupcije? (u%)
Ovakve podatke možemo smatrati veoma zabrinjavajućim, pre svega poslednja dva
pomenuta stava, s obzirom na to da nam oni mogu biti jedni od direktnih pokazatelja kolika
je rasprostranjenost korupcije u Srbiji.
Ako uzmemo u obzir da je nadpolovična većina građana Srbije spremna da prihvati stav da je
korupcija uobičajeni način ponašanja, tačnije stvar kulture i navike (a možda i još gore, da je
jedino rešenje za određene ljude da zadovolje svoja osnovna prava i obaveze) jasno je da se
govori o pojavi koja je široko rasprostranjena i koja preti ugrožavanju normalnog
funkcionisanja, kako na nivou institucija, tako i na nivou svakodnevnog života.
Prema subjektivnim prognozama najvećeg broja građana Srbije (37%), rasprostranjenost
korupcije će u narednoj godini ostati na istom nivou na kom se nalazi sada. Sa druge strane,
istraživanje ukazuje da je svaki četvrti građanin Srbije (26%) blagi optimista po ovom pitanju,
dok je 3% onih veruju da bi u narednoj godini moglo doći do značajnog smanjenja korupcije.
Oni građani Srbije koji imaju pesimističniji pogled na budućnost kada je u pitanju stepen
rasprostranjenosti korupcije u Srbiji smatraju da će doći do malog povećanja (13%), dok je
svaki deseti građanin izraziti pesimista po pitanju poboljšanja postojeće situacije u
rasprostranjenosti korupcije.
Najpesimistični pogled na budućnost imaju mladi u Srbiji, tačnije učenici i studenti, oni su,
naime, visoko iznad proseka zastupljeni u stavu da će se situacija na idućoj godini pogoršati.
4 2 573
12116
1219
1321
26 2722
33
49
28
Korupcija je u Srbiji uobičajeninačin ponašanja, stvar kulture i
navike
Korupcija u Srbiji je način da seneki ljudi obogate na račun
javnosti/države
Korupcija u Srbiji je način da nekiljudi ostvare svoja osnovna prava
i potrebe
Ne zna Nimalo se ne slažem Malo se slažemNiti se slažem niti ne Slažem se Potpuno se slažem
Grafikon 11.4 Da li smatrate da će se u narednoj godini nivo korupcije...? (u%)
Pitali smo građana Srbije šta bi radili kada bi se našli u situaciji da zaposleni u javnoj upravi
od njih traži mito i došli smo do sledećih rezultata. Najveći broj građana bi pokušaj korupcije
prijavio policiji, svaki peti (19%).
Ovde bi se trebalo zaustaviti i dublje protumačiti ovaj procenat. Naime, samo 19% građana
bi ovakav postupak prijavilo policiji, što ostavlja veliku većinu onih koji to ne bi učinili.Stoga
opravdano možemo postaviti pitanje koliki procenat građana Srbije je uopšte svesno da se
radi o krivičnom delu koje je svakako u nadležnosti policije?
Odgovor na ovo pitanje možemo pronaći u prethodno iznetim nalazima o normalizaciji
problema korupcije, dakle smatrajući ovu pojavu uobičajenom, delom kulture i načina
ponašanja, građani se u stvari odvikavaju od potrebe da na nju reaguju, samim tim i da je
prijavljuju.
Zanimljiv nalaz je da visoko obrazovani i studenti, nalaze ispod proseka u grupi onih koji bi
bili spremni da prijave slučajeve korupcije policiji.
Osim prijave policiji, građani bi situaciju u kojoj su suočeni sa korupcijom rešili:
pronalaženjem rešenja koje ne podrazumeva davanje mita (18%), istovetan procenat, njih
18%, ne bi dali mito, dok bi 16% anketiranih korupciju prijavili nadređenima.
11
10
13
37
26
3
Ne zna, ne može da proceni
Veoma povećati
Malo povećati
Ostati isti
Donekle smanjiti
Značajno smanjiti
Grafikon 11.5 - Ukoliko biste se našli u situaciji da Vam državni službenik/zaposleni u javnoj upravi direktno traži mito, šta biste uradili? (u%)
Pasivizam je stanovište od koga polazi 14% građana, koji navode da ne bi preduzeli ni jednu
od navedenih mera, već bi čekali da se situacija reši sama od sebe. Ujedno, ovakvo stanovište
je prisutnije kod niže obrazovanih građana Srbije i kod žena.
Agenciju za borbu protiv korupcije kao izlaz iz navedene situacije navelo je 13% građana, i to
su uglavnom visoko obrazovani beograđani i učenici/studenti. Svaki deseti smatra da bi se
rešenje moglo pronaći prijavom službenika, odnosno sporne situacije, medijima.
Pri samom dnu skale nalaze se oni koji bi problem prijavili zaštitniku građana (4%) ali i oni
građani koji bi traženi novac dali, ukoliko bi ga imali (8%). Postavlja se pitanja koliko su
navedeni procenti realni, odnosno uobičajena pojava koja se beleži kod ovakve vrste
odgovora da ispitanici ne odgovaraju u potpunosti iskreno, stoga ostaje da se pitamo da li je
realan broj onih koji bi mito dali ipak veći?
Veoma značajan podatak, koji ujedno beleži i veće procente od dva prethodno navedena, je
da svaki deveti građanin Srbije ne bi znao šta da radi u ovoj situaciji, te ovde ne možemo a
da se ne zapitamo koliki deo problema o rasprostranjenosti korupcije leži i u činjenici da
određeni, ne tako mali, procenat građana ne zna, ili nema dovoljno informacija, o tome šta
da radi ukoliko se nađe u ovakvoj ili sličnoj, situaciji.
11
2
4
8
10
13
14
16
18
18
19
Ne zna, bez odgovora
Ostalo
Prijavio bih Zaštitniku građana
Platio bih ukoliko imam novac
Prijavio bih medija
Prijao bih Agenciji za borbu protiv korupcije
Ništa ne bih učinio, čekao bih da se situacija promeni
Prijavio bih upravi
Ne bih platio
Potražio bih nekoga da mi pomogne bez plaćanja mita
Prijavio bih policiji
Nadalje smo zamolili ispitanike, koji ne bi prijavili državnog službenika za traženje mita, da
navedu razloge zbog kojih to ne bi učinili. Gotovo jedna četvrtina (22%) polazi od krajnje
pesimističnog stava, a to je da smatraju da iako bi to učinili ništa se ne bi promenilo, stoga
ne vide ni poentu samog pokušaja. Sa druge strane 16% građana smatra da je teško dokazati
da je neko tražio mito, stoga već unapred odustaju od pomisli da spornu situaciju prijave.
Grafikon 11.6 - Ukoliko niste spremni da prijavite službenika koji traži mito, molimo Vas da navedete razloge zašto (u%)
Podatak koji upućuje na zaključke da u Srbiji postoje ozbiljni sistemski problemi jeste da 13%
građana iskazuje strah od prijave ovog krivičnog dela. Tačnije, to je broj onih koji strahuje od
apsurdne situacije da će prijavljivanjem krivičnog dela korupcije na neki način oni sami biti
kažnjeni. Na ovoj nalaz nadovezuju se i podaci da 9% građana koji korupciju ne bi prijavili iz
razloga što se u našem društvu ne cene oni koji to čine.
Ponovo se susrećemo sa podacima koji ukazuju na nedovoljno poznavanje procedura i prava
kod građana Srbije. U tom smislu 5% građana navodi da nije upoznato sa procedurama
prijave korupcije dok 2% njih ne zna kojoj instituciji bi se mogli obratiti u toj situaciji, jer ne
znaju u nadležnosti koje institucije je borba protiv korupcije.
Svaki dvadeseti građanin Srbije iskazuje u potpunosti pasivan stav prema prijavi korupcije,
odnosno ne bi je prijavio osim u situaciji da ona direktno utiče na njega.
10
2
5
5
9
13
16
18
22
Ne znam, bez odgovora
Ne znam koja je institucija zadužena za oveslučajeve
Ukoliko me lično ne pogađa korupcija, neću semešati u to
Ne poznajem procedure za prijavljivanjekorupcije
U našem društvu se ne cene oni koji prijavljujukorupciju
Plašim se posledica i da ću ja biti kažnjen/a zbogtoga
Teško je dokazati da je neko tražio mito
Prijavio/la bih službenika koji prima mito
Ništa se neće promeniti čak i kada to uradim
Kod ovog pitanja uočljive su jasne razlike po nekim demografskim parametrima. Tako
možemo uočiti da su Vojvođani ispodprosečno spremni da korupciju prijave ili da na bilo koji
način reaguju na nju. Takođe, uočljiv je veći procenat građana Vojvodine koji ne poznaju
procedure prilikom prijave korupcije, u odnosu na druge regione.
Posebno pesimističan stav kada je u pitanju prijava korupcije iskazuju nisko obrazovani, ali i
studenti i učenici, dok se ispitanici ostalih nivoa obrazovanja nalaze oko prosečnih vrednosti,
u zavisnosti od stava.
Neadekvatna kontrola državnih službi prepoznata je od strane 41% građana kao faktor koji
ima najviše uticaja na ometanje suzbijanja korupcije u Srbiji.
Ako problem posmatramo sa mikro plana, i pođemo od delovanja pojedinaca, a ne države i
njenih organa, dve petine građana Srbije je svesno da je pasivnost i strah pojedinaca da
prijave problem, jedan od najvećih prepreka u borbi protiv ove pojave.
Grafikon 11.7 - Prema Vašem mišljenju, koji faktori najviše ometaju suzbijanje korupcije? (u%)
Prema subjektivnoj proceni građana, treća prepreka u vezi je sa već pomenutom
normalizacijom ove pojave u Srbiji. Tačnije, 38% ispitanika smatra da normalizacija prakse
da se problemi rešavaju korišćenjem veza mimo zakona, koje neretko uključuju i davanje
6
9
26
28
30
37
38
40
41
Ne znam, bez odgovora
Nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije
Neznanje građana ili nedovoljno znanjenjihovih prava
Nesavršeno zakonodavstvo ili kazne zakorupciju (blage kazne i sl.)
Odsustvo volje kod političkih lidera dakontrolišu korupciju
Rasprostranjena korupcija u organima zasprovođenje zakona
Uobičajena praksa da se problemi rešavajukorišćenjem veza mimo zakona
Pasivnost građana i strah da prijave korupciju
Neadekvatna kontrola državnih službi
mita, problem koji ometa suzbijanje korupcije. Ovo pre svega misle Beograđani, dok je
ovakav stav u centralnoj Srbiji zastupljen ispod proseka.
Ponovo dolazimo do nivoa države, gde gotovo dve petine građana (37%), smatra da je
osnovni problem široko rasprostranjena korupcija u organima za sprovođenje zakona. Dok
nešto manje od trećine (30%) problem vidi u nedostatku političke volje da se izbore sa
problemom korupcije, što je iznad proseka stav građana beogradskog regiona. Nešto manje
je kao razlog od strane građana navođeno nesavršeno zakonodavstvo ili kazne za korupciju.
Na nivou pojedinca dolazimo do zaključka da preko jedne četvrtine građana problem vidi u
neznanju građana ili nedovoljnom poznavanju sopstvenih prava (26%).
Kao faktor koji najmanje ometa suzbijanje korupcije u Srbiji građani su naveli nedostatak
lokacija za prijavljivanje korupcije (9%). Zanimljivo je da je ovo stav pretežno nisko
obrazovanih građana Srbije.
