ODGOVOR KINE NA NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOV

ODGOVOR KINENA NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOV

Ivona LAĐEVAC1

Apstrakt: Poslednje decenije XX veka bile su vrlo turbulentne i uzrokovale suvelike promene u međunarodnim odnosima. U značajnoj meri promenjenodnos snaga između vodećih država sveta odrazio se na međunarodnubezbednost. Promene su postale još drastičnije prelaskom u XXI vek. I dok ihje najveći broj država sveta dočekao nespreman, Narodna Republika Kina (NRKina) se izdvojila sposobnošću da na njih odgovori na način koji joj jeobezbedio rastuću ulogu u međunarodnim odnosima.Ključne reči: međunarodni odnosi, međunarodna bezbednost, NarodnaRepublika Kina, strateško partnerstvo, Ruska Federacija

Uvodne napomene

Kraj XX veka obeležio je krah međunarodnog poretka uspostavljenogzavršetkom II svetskog rata. Posledica tog kraha bila je suočavanje sveta saprocesom pregrupisavanja snaga u posthladnoratovskim međunarodnimodnosima, dok je ishod pregrupisavanja bilo stvaranje formalnomultipolarnog sveta u kojem se isticala dominacija jedne države –Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Na taj način je započeo period PaxAmericana, koji jedan broj teoretičara međunarodne politike označava ivremenom hegemonije SAD.

Svoj dominantan položaj SAD su utvrđivale bilo angažovanjemsopstvenih vojnih kapaciteta, bilo kroz akcije NATO koji je, opet pod

1 Autorka je naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd, e-mail: [email protected] je nastao u okviru projekta „Srbija i izazovi u međunarodnim odnosima 2020.godine“, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvojaRepublike Srbije, a realizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu tokom2020. godine.

https://doi.org/10.18485/iipe_cpti.2020.ch5

njihovim presudnim uticajem, u poslednje dve i po decenije znatno proširione samo članstvo, već i sferu uticaja. Granice tog vojno-političkog savezaznačajno su pomerene ka Rusiji, premda su toj državi neposredno preujedinjenja dve Nemačke data obećanja da se, u zamenu za njenoneprotivljenje tom činu, „NATO neće širiti na istok“.2 Međutim, protokomvremena pojavile su se tvrdnje, i one su sve češće, da takvih obećanja nikadanije ni bilo, da je reč o pogrešnim tumačenjima izjava zvaničnika SAD,odnosno da, u krajnjoj liniji, potpisani dokument takve sadržine ne postoji.3

Apsolutna dominacija jedne države, ili makar utisak da takva dominacijapostoji, u međunarodnim odnosima dovodi do transformacije odnosa snagakoja, kao takva, predstavlja izazov ostalim državama. U takvim okolnostimadate države, najpre, menjaju svoju spoljnopolitičku strategiju, a potom se,ukoliko već same ne mogu da dostignu takmaca, opredeljuju i za saveze sasebi sličnim državama kako bi osujetile aktuelnog hegemona.

U savremenim međunarodnim odnosima tu hipotezu potvrđuje spoljno-politička strategija Narodne Republike Kine (NR Kine), očigledno uzrokovana„nezadovoljstvom svetskim poretkom predvođenim Amerikom“.4

U tom kontekstu ne bi bilo preterano reći da je u toku razvoj novog vidapolitike zaprečavanja (containment policy) Džordža Kenana (George Kennan).5Nesporno je da je ograničavanje jačanja uticaja Amerike, i to ne samo na

Čovek, prostor, tehnologija, ideje: međunarodna bezbednost u trećoj dekadi 21. veka 127

2 Mark Kramer, The Myth of a No-NATO-Enlargement Pledge to Russia, TheWashington Quarterly, April 2009, 32:2, DOI: 10.1080/01636600902773248, Centerfor Strategic and International Studies, Washington, Internet, http://dialogueeurope.org/uploads/File/resources/TWQ%20 article%20on%20Germany%20and%20NATO.pdf. 08/08/2020.

3 Videti: Mary Elise Sarotte, “A Broken Promise? What the West Really Told MoscowAbout NATO Expansion”, Foreign Affairs, September/October 2014, http://www.foreignaffairs.com/articles/141845/mary-elise-sarotte/a-broken-promise,20/08/2020; Mark Kramer, The Myth of a No-NATO-Enlargement Pledge to Russia,op. cit.; Bill Bradley, “A Diplomatic Mystery”, Foreign Policy, August 22, 2009,http://foreignpolicy.com/2009/08/22/a-diplomatic-mystery; Michael Rühle,“NATO enlargement and Russia: myths and realities”, NATO Review Magazine,http://www.nato.int/docu/review/2014/Russia-Ukraine-Nato-crisis/Nato-enlargement-Russia/EN/index.htm, 20/12/2017.

4 Paul Bolt, “Sino-Russian Relations in a Changing World Order”, Strategic StudiesQuarterly, Winter 2014, p. 49.

5 Videti: John Lewis Gaddis, Strategies of Containment: A Critical Appraisal of AmericanNational Security Policy during the Cold War, Oxford University Press, New York, 1982.

128 Čovek, prostor, tehnologija, ideje: međunarodna bezbednost u trećoj dekadi 21. veka

prostoru Evroazije već i u globalnim okvirima, u interesu NR Kine. Takodefinisan interes suprotan je interesima SAD za koje je još ZbignjevBžežinski (Zbigniew Brzezinski), u svojoj „Velikoj šahovskoj tabli“, rekao daimaju „imperativ da spreče pojavu izazivača na području Evroazije,izazivača sposobnog da dominira njome, a time istovremeno sposobnog dapredstavlja pretnju Americi“.6

Zbog svega navedenog, pitanje bezbednosti postaje centralno pitanjemeđunarodnih odnosa na kraju XX i početku XXI veka.

Savremeni izazovi međunarodne bezbednosti

Pitanje savremenih izazova međunarodne bezbednosti je prioritetno zasve aktere u međunarodnoj politici. Činjenica je da postoje brojnibezbednosni izazovi, rizici i pretnje na koje države pojedinačno ne moguadekvatno da odgovore i zbog kojih je neophodan jedinstven odgovormeđunarodne zajednice. Sem toga, otvoreno je i pitanje odnosa snagaizmeđu „velikih igrača“ u međunarodnim odnosima.

Jedan od ključnih faktora za oblikovanje struktura svetskog političkogsistema je ravnoteža snaga. Ravnoteža snaga u međunarodnim odnosimaproističe iz teorije strukturalnog realizma i podrazumeva da se slabijedržave, akteri sa manjim potencijalom moći, okupljaju jer su u takvomokruženju cenjenije i sigurnije, i tako objedinjuju svoje defanzivne snagezarad odvraćanja jače strane od napada.7

Pri tome, međunarodna bezbednost se određuje kao stanje nepostojanjapretnji u sistemu međunarodnih odnosa. Ovo je izvedena definicija, koja seoslanja na jedno od klasičnih tumačenja pojma bezbednosti.8 Bezbednost senajčešće određuje kao stanje nepostojanja pretnji, odnosno ugrožavanjausvojenih vrednosti. Tako gledano, pojam bezbednosti je veoma širokodefinisan, pa je stoga i pojam međunarodne bezbednosti široko definisan.Na prvi pogled, čini se da nije moguće utvrditi ko je subjekat međunarodne

6 “... it is imperative that no Eurasian challenger emerges, capable of dominating Eurasiaand thus of also challenging America.” Zbigniew Brzezinski, The Great Chess Board:American primacy and Its Geostrategic Imperatives, Basic Books, A Member of the PerseusBook Group, New York, 1997, p. 15.

7 Kenneth Waltz, Theory of International Politcs, Addison-Wesley Pub. Co, 1979, pp. 125-126.8 Radoslav Gaćinović, Uvod u studije bezbednosti, Draslar partner, Beograd, 2007, str. 6.


bezbednosti, koji su izazovi, a koje pretnje. Suština i jeste u tome da sesubjekti, izazovi i pretnje bezbednosti različito definišu u zavisnosti odpromena u međunarodnim odnosima.9 Od vremena kada su države bilejedini subjekti na međunarodnoj sceni, a izazovima i pretnjama bezbednostise smatralo samo ono što direktno ugrožava državni interes, došlo se dotoga da se danas subjektima međunarodnih odnosa smatra širok spektaraktera – od međunarodnih organizacija, pa do pojedinaca – a izazovi ipretnje bezbednosti su sve ono što može ugroziti bilo koga od njih.

Uprkos brojnim prognozama, pobeda Zapadnog bloka u Hladnom ratunije dovela i do dugoročnog održavanja jednopolarne strukture svetskogpolitičkog sistema sa Zapadom kao jedinim polom (koncepcija “The Westand the Rest“).10 Uzdizanje NR Kine i Ruske Federacije, kao i njihovomultilateralno organizovanje (Brazil, Rusija, Indija, Kina i JužnoafričkaRepublika – BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju i sl.) pokazalo jetežnju da se napravi balans snaga u svetskom političkom sistemu. Želja NRKine i RF da i one budu nosioci političkih impulsa, ekonomskih aktivnostii razvojnih programa na globalnom nivou, utiče na to da se strukturasvetskog političkog sistema menja, da ove zemlje igraju sve značajniju uloguu međunarodnim odnosima i više se pitaju o stvarima koje se tičumeđunarodne bezbednosti.11

Promene u međunarodnim odnosima, novi pokretački procesi i pravcirazvoja, nisu samo subjektivan doživljaj država članica međunarodnezajednice, već objektivna činjenica priznata i u sistemu Organizacijeujedinjenih nacija. Iako se ovoj organizaciji, s pravom, često prigovara dane uspeva da svoje delovanje prilagodi promenjenim okolnostima, podnjenim okriljem je bilo pokušaja utvđivanja izazova sa kojima su akterimeđunarodnih odnosa suočeni.

Tako je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, krajem 2004.godine, tadašnji Generalni sekretar Kofi Anan (Koffi Annan), predstaviodokument kojim je ukazao na činjenicu da se svet nalazi na raskršću, te da je

9 Filip Ejdus, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori, nivoi, BCBP, Beograd, 2012, str. 68.10 Aleksandar Dugin, Geopolitika postmoderne – doba novih imperija: osvrti na geopolitiku

XXI veka, Prevodilačka radionica Rosić, Beograd, Nikola Pašić, Beograd, Srpski saborDveri, Beograd, 2009, str. 26-27.

11 Robert D. Kaplan, The Revenge of Geography: What the Map Tells Us About ComingConflicts and the Battle Against Fate, Random House Trade Paperbacks New York, 2012.


neophodno postići konsenzus u vezi sa pretnjama i izazovima sa kojima sesvetska organizacija, ali i njene članice pojedinačno, svakodnevno sreću. Uzposebno isticanje razlika u karakteristikama međunarodnih odnosa 1945.godine i međunarodnih odnosa 2004. godine, pomenutim dokumentom jesumirano šest kategorija pretnji sa kojima je svet danas suočen:

1. Pretnje ekonomske i socijalne prirode, koje uključuju siromaštvo,zarazne bolesti i uništavanje prirode;

2. Međudržavni sukobi;3. Unutrašnji konflikti, uključujući građanske ratove, genocid i druge

oblike teških krivičnih prekršaja;4. Nuklearno, radiološko, hemijsko i biološko oružje;5. Terorizam, i6. Transnacionalni organizovani kriminal.12

Pored ovih novih ili netradicionalnih izazova, bez obzira na globalizacijukao fenomen koji briše granice, države se i dalje suočavaju sa tradicionalnim,realističkim, izazovima, pitanjima jačanja i očuvanja moći što pokazuje dateritorija, kao jedna od osnovnih kategorija realizma, baš kao ni političkageografija, nije izgubila na značaju.

Saradnja sa Ruskom Federacijom kao odgovor na bezbednosni izazov

Bilateralna saradnja

Međunarodni odnosi obiluju primerima raznorodnih okolnosti i faktorakoji su uticali na države da se, umesto odnosa konfrontacije, opredele zaodnose savezništava i/ili partnerstava. U pozadini takvih opredeljenja uvekje stajao interes očuvanja teritorije i stanovništva, a onda i, u onoj meri u kojojje to bilo moguće, političke stabilnosti. Ipak, savremeni međunarodni odnosi,pod uticajem globalizacije i njome uzrokovane rastuće međuzavisnosti,razlikuju se i po tome što se države, ali i njihovo stanovništvo, suočavaju sanovim izazovima i pretnjama na koje nije uvek lako naći odgovor. Upravo

12 „Executive Summary – A more secure world: Our shared responsibility“, Report of theHigh-level Panel on Threats, Challenges and Change”, United Nations, 2004, https://www.un.org/en/events/pastevents/pdfs/secure_world_exec_summary.pdf08/08/2020.


ti novi izazovi i načini njihovog prevazilaženja pokazuju koliki je značajpartnerskih odnosa.

Jedan od takvih primera je strateško partnerstvo između Rusije i Kine,čijim su uspostavljanjem obe države predupredile mnoge potencijalneizazove, rizike i pretnje.

Razvoj događaja u poslednjoj deceniji XX veka, dramatično urušavanjeistočnog bloka, promene na političkoj karti Evrope i ubrzano jačanje SAD,predstavljali su razlog više za približavanje Kine i Rusije.

Dve susedne države su, izuzev ekonomskih, imale i zajedničkegeopolitičke i bezbednosne interese. I mada su se obe i po pojedinačnimgeografskim, ekonomskim i vojnim pokazateljima, kao i po političkomznačaju, mogle ubrojiti u vodeće zemlje sveta, kod obe je postojala svest dabi ih partnerski odnos mogao učiniti daleko snažnijim. Sem toga, delile suiste stavove u vezi sa reformama međunarodnih političkih i finansijskihinstitucija, ali i sa potrebom očuvanja i poštovanja principa međunarodnogprava, koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet, drugim rečimapovratkom u okvire vestfalskog poretka.

Sve navedeno ušlo je u temelje strateškog partnerstva između ove dvezemlje. Najpre je 1992. godine, prilikom posete Kini tadašnjeg ruskogpredsednika Borisa Nikolajeviča Jeljcina (Борис Николаевич Ельцин), donetazajednička izjava o prijateljskim odnosima, da bi 1994. godine, tokomuzvratne posete Moskvi kineskog predsednika Đanga Cemina (Jiang Zemin),oba predsednika izjavila da su uspostavili „konstruktivne partnerskeodnose orijentisane ka 21. veku“ (“constructive partnership relations orientedtoward the 21st century”). Prilikom nove posete Jeljcina Kini, aprila 1996,međusobni odnosi su podignuti na nivo „strateških, odnosa saradnje,partnerstva…“ (“strategic, cooperative, partnership relations…”).

Naredne, 1997. godine, na samitu u Moskvi dvojica predsednika objavilasu „Zajedničku deklaraciju o multipolarnom svetu i stvaranju novogmeđunarodnog poretka“ (Российско-китайская совместная декларация омногополярном мире и формировании нового международного порядка).Očekivano, Deklaracija je sa naročito velikom pažnjom propraćena u SAD,pošto je, po mišljenju mnogih, predstavljala direktan izazov njihovompoložaju hegemona u posthladnoratovskom dobu.13 Ovo protivljenje

13 Videti: Bobo Lo, “The Long Sunset of Strategic Partnership_Russia’s Evolving ChinaPolicy“, International Affairs, Vol. 80, No. 2, Israeli-Palestinian Conflict (Mar., 2004),


hegemonizmu je naišlo na otpor, pa su se mogla čuti i mišljenja da je reč oindirektnoj konfrontaciji sa SAD i NATO.14 Nema sumnje da su takvureakciju izazvali delovi deklaracije u kojimа Rusija i Kina objavljuju da će„u duhu partnerskih odnosa, raditi na promovisanju multipolarnog sveta iuspostavljanju novog svetskog poretka“.15

Taj poredak bi se, po njihovoj zamisli, morao zasnivati na odnosimarazumevanja i uzajamnog poštovanja svih zemalja, jednakosti, dijaloga isaradnje, dok bi hegemonizam, politika moći, konfrontacija i sukobi biliisključeni. Istovremeno, nije prihvatljiva ni podela država na „velike i male, jakei slabe, bogate i siromašne“, budući da su sve one ravnopravne članicemeđunarodne zajednice. U tom duhu, nijedna država nema pravo da, koristećipolitku sile, nameće sebe kao hegemona, niti da monopolizuje svetski poredak.16

Zbog svega navedenog, neophodno je jačanje uloge Ujedinjenih nacija,njenih organa, u prvom redu Saveta bezbednosti, kao i striktno poštovanjePovelje kako bi se očuvali svetski mir i bezbednost. Izgradnja mirnog,stabilnog, pravednog i racionalnog međunarodnog političkog i ekonomskogporetka je nužna i imperativ je istorijskog razvoja. Uz ocenu da je čovečanstvona pragu novog doba, dve države pozvale su sve ostale da, putem otvorenogdijaloga, zajedno oblikuju novi, stabilan i pravedan poredak.17

Negativne reakcije na Zapadu su, u suštini, samo potvrdile da jedeklaracija Rusije i Kine odgovor na stvarno stanje u međunarodnimodnosima. Pokazalo se da bezbednosni koncept za koji se zalažu SAD nijeizašao iz hladnoratovskih okvira, te da NATO i dalje ima nameru dapomera svoje granice i jača vojne kapacitete. Sa stanovišta Rusije i Kine toje „tendencija koja može da ugrozi bezbednost pojedinačnih zemalja, ali ida stvori tenzije u regionalnim i međunarodnim okvirima.“18

Blackwell Publishing on the behalf of the Royal Institute of International Affairs, pp.295-309, http://www.scribd.com/doc/44764020/The-Long-Sunset-of-Strategic-Partnership-Russia-s-Evolving-China-Policy, 08/08/2020.

14 Stroupe W. Joseph, “Russia And China ‘Cooking Something Up’“, Asia Times 10-1-6,Internet, http://www.rense.com/general73/cook.htm. 09/08/2020.

15 „Российско-Китайская совместная декларация о многополярном мире иформировании нового международного порядка“, http://docs.cntd.ru/document/190215509/08/2020.

16 Ibid.17 Ibid.18 Российско-Китайская совместная декларация о многополярном мире и

формировании нового международного порядка, op. cit.

Nasuprot pozivu Rusije i Kine da „putem otvorenog dijaloga, zajednooblikuju novi, stabilan i pravedan poredak“, SAD su bile odlučne da„testiraju“ ostatak sveta nekada samostalno, a nekada korišćenjem snagaNATO.19 Tako su od 1991. do 2001. godine izvele čak pet vojnih intervencija:u Kuvajtu, Somaliji, Haitiju, Bosni i Hercegovini i SR Jugoslaviji. Od svihnavedenih, najkontroverznija je bila odluka o sprovođenju vazdušnihnapada na teritoriju SRJ, zbog navodnog kršenja ljudskih prava albanskemanjine na Kosovu i Metohiji. Saglasno međunarodnom pravu i sistemumeđunarodnih odnosa utemeljenom i opšteprihvaćenom u XX veku,intervencija ove vrste je morala biti odobrena od strane Saveta bezbednostinakon konstatovanja povrede Glave VII Povelje OUN. Međutim, takvoodobrenje nikada nije dato. S druge strane, niti SAD niti članice NATO nisupretrpele nikakve sankcije zbog te akcije, čime je samo potvrđendominantan status SAD.20

Kina i Rusija su se sve vreme protivile upotrebi sile i vazdušnimnapadima na teritoriju SRJ, pozivajući se na, od osnivanja sistemaUjedinjenih nacija, opšteprihvaćene principe poštovanja međunarodnogprava, principe nemešanja u unutrašnje poslove država i poštovanjateritorijalnog suvereniteta i integriteta. Međutim, s obzirom na činjenicu dasu SAD zaobišle svetsku organizaciju, uticaj ove dve zemlje je, u najmanjuruku, marginalizovan. S druge strane, takvo ponašanje SAD je samo ubrzalopribližavanje Rusije i Kine u nastojanju da osujete njihovu želju za globalnomdominacijom. Obe zemlje nastoje da smanje američko prisustvo makar uonim regionima koje pripadaju njihovim tradicionalnim interesnim sferama.Iako se ponekada i njihove interesne sfere poklapaju, Amerika, sama po sebi,predstavlja izazov sa kojim se, bar u ovom trenutku, lakše suočiti zajedničkinego pojedinačno. Ispoljenom arogancijom, propagiranjem stava da je„Amerika jedina spremna i pozvana da uređuje svet, jer ima moć,najuzvišenije vrednosti i osoben osećaj za međunarodnu odgovornost,


19 Videti: Miroslav Glišić, Dejan Stojković, Ivona Lađevac, “NATO Crisis ManagementConcept: Twenty Years After Bombing of The Federal Republic of Yugoslavia”, in:Nebojša Vuković (ed.), David vs. Goliath: NATO war against Yugoslavia and itsimplications, Institute of International Politics and Economics, Faculty of SecurityStudies of Belgrade University, Belgrade, 2019, pp. 327-349.

20 Videti: Dušan Proroković, Ivona Lađevac, “Kosovo case and the role of the UnitedNations”, in: Dušan Proroković (ed.), Kosovo: sui generis or precedent in internationalrelations, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2018, pp. 170-183.


odnosno sposobnost „da tvori poredak“,21 samo učvršćuje odluku RF i NRKda adekvatno odgovore na taj izazov.

„Adekvatan odgovor“ predstavljala je njihova odluka da najpreproklamuju, a potom i formalno ozvaniče strateško partnerstvo za XXI vekpotpisivanjem ,,Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji“(Договор о добрососедстве, дружбе и сотрудничестве между РоссийскойФедерацией и Китайской Народной Республикой) 16. jula 2001. godine.22

Zaključen je na period od 20 godina, uz mogućnost automatskogproduženja za narednih pet.

U periodu koji je usledio, na osnovama Ugovora o dobrosusedstvu,prijateljstvu i saradnji, odnosi između dve zemlje dostigli su izuzetno visoknivo. Najbolja ilustracija ove tvrdnje je činjenica da su na desetogodišnjicunjegovog potpisivanja, predstavnici obe zemlje izjavili da se međusobnosmatraju „glavnim i najvažnijim strateškim i kooperativnim partnerom“(“each other’s principal and most important strategic, cooperative partners”).23 Ovisokom stepenu saradnje govori i činjenica o velikom broju potpisanihdodatnih ugovora kojima su regulisana pitanja ekonomske razmene,energetske saradnje, kao i trgovine naoružanjem.

Ekonomska i trgovinska saradnja važe za jednu od najznačajnih oblastisaradnje budući da njihova realizacija doprinosi napretku i razvoju svakezemlje. S druge strane, reč je o oblasti u kojoj se dogovori najlakše mogupostići zbog uvek prisutnog interesa i mogućnosti za sticanje višestrukihdobiti. Kada je reč o Rusiji i Kini i njihovom razvoju odnosa u ovoj sferi, on

21 Miroslav Mladenović, Jelena Ponomareva, „Kina-Amerika-Rusija – globalni trougao21. veka“, Sociološki pregled, Srpsko sociološko društvo, Beograd, vol. 45, br. 4, str. 473.

22 Договор о добрососедстве, дружбе и сотрудничестве между РоссийскойФедерацией и Китайской Народной Республикой, 17 июля 2001 г. в “РГ” –Федеральный выпуск №2746, Internet, http://www.rg.ru/2009/03/20/russia-kitai-dok.html, 20/12/2017. Za Rusku Federaciju potpisnik je bio VladimirVladimirovič Putin, a za Narodnu Republiku Kinu Đang Cemin. Ugovor je stupiona snagu sedam godina kasnije, nakon što su obe zemlje ratifikovale akcione planoveza njegovu primenu.

23 Jingjie Li, “Sino-Russian Strategic Partnership Cooperative Relations and the US Factor”,The ASAN Forum, Online ISSN 2288-5757, November–December 2014, Vol. 2, No. 6,http://www.theasanforum.org/sino-russian-strategic-partnership-cooperative-relations-and-the-us factor/p. 2. 10/08/2020.

se postepeno pokrenuo tokom devedesetih godina prošlog veka, a saSporazumom o strateškom partnerstvu počeo da se ubrzava.

Po dostupnim podacima, prvi značajan skok u obimu trgovinskerazmene između Rusije i Kine dogodio se 2011. godine, kada je došlo douvećanja od skoro 14 puta (od 5,72 milijarde dolara na 79,3 milijarde) uodnosu na devedesete.24 Na polju investicija takođe je zabeležen rast, i to sa100 miliona dolara kineskih investicija u Rusiji na 2,6 milijardi, dok su ruskeu Kini porasle sa 220 miliona na skoro milijardu dolara.25 Važno jenapomenuti, da je izbijanje svetske finansijske krize 2009. godine imalonegativan uticaj, te neminovno dovelo do pada obima trgovinske razmene.Tako je u 2009. godini došlo do pada od 31,8 odsto u odnosu na prethodnu,2008. godinu.26

Kada je reč o strukturi robe, Kina je u Rusiju izvozila uglavnompoljoprivredne proizvode, mašine i opremu, dok su okosnicu ruskog izvozau Kinu činili energenti, bilo kao sirovine, bilo kao gotovi proizvodi.

I u periodu posle 2015. godine, trgovinska razmena između Rusije i Kinenastavila je trend konstantnog rasta i to po stopi od oko 20 odsto godišnje.U 2016. obim razmene je bio 69,5 milijardi dolara, dok je u 2017. godinidostigao 84,07 milijardi. Naredne dve godine trebalo je da dovedu do rastana čak 200 milijardi dolara u 2020. godini, međutim, taj rast je izostao zbogizbijanja pandemije korona virusa (COVID-19) početkom 2020.27

Kada je reč o kineskom izvozu u Rusiju, njegova godišnja stopa rasta jeoko 14,8 odsto, i u 2017. godini iznosio je 42,88 milijardi dolara. S drugestrane, uvoz robe iz Rusije je uvećan za oko 28 odsto, odnosno premašio je40 milijardi.28


24 “General Administration of Customs People’s Republic of China”, China CustomsStatistic Details, http://english.customs.gov.cn/newsroom/statisticsdetail/4728765b-001b-4a5b-b3cf-3c904bd387 82, 02/02/2018.

25 “China in Focus: Lessons and Challenges 2012”, OECD, http://www.oecd.org/china/50011051.pdf, 02/02/2018.

26 “General Administration of Customs People’s Republic of China”, China CustomsStatistic Details, op. cit.

27 “Russia’s Trade With China Up 22%”, The Moscow Times, Oct. 17 2017, https://themoscowtimes.com/articles/russias-trade-with-china-up-22-to-59285, 22/02/2018.

28 “Russia-China trade volume exceeds expectations, hitting $84bn”, RT, publishedtime: 12 Jan, 2018 10:49, https://www.rt.com/business/415692-russia-china-trade-turnover/, 22/01/2018.


Postignutim rezultatima zadovoljni su politički vrhovi obe zemlje. Takoje prilikom posete Pekingu, novembra 2017. godine, ruski predsednik,Vladimir Putin (Владимир Путин), izrazio zadovoljstvo „vidljivimrezultatima“ koji „...odražavaju nivo dostignutog strateškog partnerstva“.29

Međutim, uzimajući u obzir da se saradnja i dalje može unapređivati, kao ipronalaziti novi modaliteti, podsetio je da su u maju 2017. Rusija i Kinaosnovale zajednički fond od 68 milijardi juana (preko 10 milijardi dolara)namenjen daljem razvoju trgovine, investicija i naučne saradnje. Važno jenaglasiti da obe zemlje favorizuju uvođenje novih preferencijalnih aranžmanakako bi se povećala upotreba rublje i juana u međusobnim transakcijama.

Do sada plasirane investicije su uglavnom vezane za velikeinfrastrukturne projekte, među kojima prednjače ulaganja u izgradnjugasovoda i postrojenja za preradu sirovih energenata. Primeri takvihinvesticionih projekata su izgradnja sibirskog gasovoda i postrojenje napoluostrvu Jamal, na ruskom Arktiku.

Sibirski gasovod, Snaga Sibira, dužine 3.000 km je „Gaspromova“investicija vrednosti 55 milijardi dolara. To je prvi gasovod koji je povezaodirektno Rusiju i Kinu, najvećeg svetskog proizvođača gasa i najvećegsvetskog potrošača, i koji je počeo sa radom 2. decembra 2019. godine. Ovainvesticija je deo ugovora o 30-godišnjem snabdevanju Kine ruskim gasomu količini od preko 1,15tn kubnih metara gasa i vrednosti od 400 milijardidolara.30 Planirana je i izgradnja drugog kraka gasovoda koji će ići doMongolije i Kazahstana kako bi se mogao koristiti i za transport gasa uzemlje Evrope, ali i druge delove Kine, odnosno unutrašnju Kinu i njenezapadne provincije.

Izuzev ovog projekta, značajan je i projekat izgradnje gasnog postrojenjana poluostrvu Jamal, koji predstavlja najveći zajednički ekonomski projekatRusije i Kine pokrenut 8. decembra 2017. godine.31 Iz ovog postrojenja,ukupnog kapaciteta od 5,5 miliona tona godišnje, sa bogatog ruskog

29 Ibidem30 “Power of Siberia”, Gazprom, https://www.gazprom.com/projects/power-of-

siberia/, 11/08/2020.31 “Yamal, Largest China-Russia Cooperative Project, Now Supplies China With Arctic

LNG”, Yicai global, https://www.yicaiglobal.com/news/yamal-largest-china-russia-cooperative-project-now-supplies-china-arctic-lng, 22/01/2018.

Arktika, Kina će se na godišnjem nivou snabdevati sa četiri miliona tonatečnog gasa.32

Projekat je značajan još i zato što predstavlja prvi završeni prekomorskiprojekat nakon pokretanja inicijative Pojas i put, odnosno njegov polarnikrak, ali i zbog toga što će omogućiti Kini značajnije snabdevanje čistimenergentima koji će, u krajnjoj liniji, dovesti do sprovođenja jednog odzaključaka 18. Kongresa KP Kine o podizanju kvaliteta životne sredine iizgradnji „lepše Kine“.33

Dve zemlje takođe rade i na stvaranju prolaza na Severnom moru, naarktičkoj ruti, kako bi smanjile vreme potrebno za transport robe iz Kine uEvropu. Očekivano, takvi planovi nailaze na protivljenje bivših sovjetskihbaltičkih republika i Finske, koje su posvećene realizaciji projekta izgradnjepruge Arktičkog koridora koji bi se protezao od Helsinkija do Kirkenea uarktičkom krugu.34

Pogrešno bi bilo zaključiti da se ekonomska saradnja Rusije i Kine odnosisamo na infrastrukturne projekte, trgovinsku razmenu i energente. Obezemlje rade i na uvođenju novih tehnologija u sve segmente svojih odnosa,pa tako razvijaju 5G tehnologije, ali i razrađuju planove radi pospešivanjainternet trgovine.35 Za to je naročito zainteresovana Kina, s obzirom naznačajan skok životnog standarda i postojanje srednje klase od oko polamilijarde ljudi, uz napomenu da milijardu Kineza ima pristup onlajn trgovini.

To je razlog što obe zemlje angažuju veliki broj IT stručnjaka za rad narazvijanju onlajn platformi koje ćе biti primenjive i u Evropi, pošto su i Kinai Rusija zainteresovane za učešće na evropskom tržištu.

Uprkos velikom obimu trgovinske razmene, kao i postojanjuekonomske saradnje na visokom nivou, činjenica je da između dve zemljepostoji izvesna neravnoteža. Jedan od uzroka je globalne prirode, budući


32 Prema procenama, rezerve tečnog gasa na Jamalu iznose 1,3 triliona kubnih metara.33 „CPC incorporates ‘Beautiful China’ into two-stage development plan“, Xinhua,

http://europe.chinadaily.com.cn/china/2017-10/18/content_33404345.htm,22/01/2018.

34 “Russia-China Bilateral Trade Up 30% In Q1 2017”, Russia Briefing, Posted on May 4,2017, https://www.russia-briefing.com/news/russia-china-bilateral-trade-30-q1-2017.html/, 22/01/2018.

35 Ibidem


da je Kina prvi izvoznik sveta a Rusija 16, dok se, kada je o uvozu reč, Kinanalazi na drugom a Rusija na 25. mestu.36

Međutim, iako neravnoteža postoji, ona se ne odražava na postojećuekonomsku saradnju koja je u stalnom usponu i, s obzirom na pokrenuteprojekte i nagoveštene planove, sve je kompleksnija. Uostalom, tome sudoprinele i Evropska unija i SAD koje su sistemom svojih sankcija,figurativno rečeno, „gurnule” Rusiju u kinesko naručje na duži rok.

Saradnja u multilateralnim okvirima

Izuzev posvećenosti unapređivanju i produbljivanju međusobnihodnosa, za dve zemlje veliki značaj imaju i multilateralni oblici saradnje.Iako su obe članice velikog broja organizacija, sa aspekta strateškogpartnerstva značajno je nekoliko njih.

Šangajska organizacija za saradnju

Šangajska organizacija za saradnju je proistekla iz mehanizma„Šangajske petorke“ u koji su se 1996. godine, na inicijativu Rusije i Kine,sem ove dve zemlje uključili Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.37 Osnovnirazlog za njihovo okupljanje bila je težnja pet pomenutih država da severifikuje „saglasnost o učvršćivanju poverenja u vojnoj sferi i o smanjenjuoružanih snaga u graničnom pojasu“.38

Pet godina kasnije, 15. juna 2001. godine, ovaj mehanizam saradnjepostao je prava međunarodna organizacija sa sedištem u Pekingu, a tom

36 U kineskom izvozu su najzastupljeniji računari, oprema za kablovsku komunikaciju,telefoni, integralna kola i delovi za razne mašine, dok najviše uvozi energente, zlatoi rudu gvožđa. Glavni izvozni artikli Rusije su energenti, i to gas i gasni derivati iugalj. Kada je o uvozu reč, Rusija najviše uvozi lekove, automobile, delove za raznemašine i grejna postrojenja. Videti: https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/chn/ i https://atlas.media.mit.edu/en/profile/country/rus/.

37 Šangajska petorka je nastala zbog potrebe demarkacije granica četiri bivše sovjetskerepublike sa Kinom i, istovremeno, njihove demilitarizacije. Od kada je u Šangaju1996. godine održan prvi samit predsednika svih pet država postala je praksa da seoni održavaju svake godine.

38 Miroslav Mladenović, Zoran Kilibarda, „Šangajska organizacija za saradnju“, Vojnodelo, proleće 2011, str. 25.

prilikom je doneta i Deklaracija o osnivanju ŠOS-a.39 Postojećim članicimatada se priključio i Uzbekistan.

Na sledećem sastanku šefova država i vlada članica, održanom u SanktPetersburgu, 7. juna 2002. godine usvojena je i Povelja organizacije.40

Usvajanje Povelje označilo je ,,definisanje ciljeva i principa, područjasaradnje, radna tela i način funkcionisanja“.41

Među navedenim ciljevima, posebno se ističe jačanje međusobnogpoverenja, unapređenje multidisciplinarne saradnje, zajednička borbaprotiv terorizma, separatizma, različitih oblika ekstremizama i kriminalnihaktivnosti, saradnja u prevenciji konflikata i dr.42

Članstvo ŠOS-a, prvi put od osnivanja, prošireno je 2017. godinepristupanjem Indije i Pakistana.43 Obe zemlje su, inače, od 2005. godineimale status posmatrača. Ovaj događaj ispraćen je sa velikim interesovanjems obzirom na oštra neslaganja koja između dve države postoje u vezi sateritorijom Kašmira još od 1947. godine.

Među posmatračima su ostali Mongolija (2004),44 Iran (2005),45

Avganistan (2012)46 i Belorusija (2015).47


39 “Declaration on the Establishment of the Shanghai Cooperation Organization”,eng.sectsco.org/load/193054/, 02/04/2018.

40 “Charter of the Shanghai Cooperation Organization”, The Shanghai CooperationOrganisation (SCO), eng.sectsco.org/load/203013/ 10/08/2020.

41 Miroslav Mladenović, Zoran Kilibarda, „Šangajska organizacija za saradnju“, op. cit.,str. 26.

42 Ibidem43 “Accession of India, Pakistan to SCO carries historical significance: SCO leaders”,

Xinhua, 2017-06-09, http://www.xinhuanet.com/english/2017-06/09/c_136353604.htm, 10/08/2020.

44 “Mongolia Receives Observer Status IN SCO”, Sputnik, 17.06.2004, https://sputniknews.com/onlinenews/2004061739763081/ 10/08/2020.

45 Farrukh Usmonov, “The Shanghai Cooperation Organization: Russia’s View on Iran’sCandidacy”, Central Asia and the Caucasus, Vol. 15, Issue 3, 2014, https://cyberleninka.ru/article/n/the-shanghai-cooperation-organization-russia-s-view-on-iran-s-candidacy, 10/08/2020.

46 “The Shanghai Cooperation Organisation (SCO) has decided to grant Afghanistanobserver status”, Pajhwok, 07 June 2012, https://www.pajhwok.com/en/2012/06/07/sco-accepts-afghanistan-observer, 20/04/2018.

47 “Belarus becomes observer in Shanghai Cooperation Organization”, Belsat, 2015.07.10, http://belsat.eu/en/news/belarus-becomes-observer-shanghai-cooperation-organization/, 20/04/2018.


Organizacija pokriva gotovo celu Evroaziju i gotovo polovinu svetskepopulacije. Države članice imaju velika očekivanja od ove organizacije, anaročito Rusija i Kina. Tako je Vladimir Putin jednom prilikom, neposrednopre održavanja jednog od samita ŠOS-a, rekao da organizacija „gaji duhŠangaja na prostoru za koji zapadni analitičari smatraju da postoji sukobcivilizacija i da ona pospešuje saradnju između hrišćansko-pravoslavne,budističke i muslimanske zajednice”.48

Jačanje vojno-bezbednosne saradnje zemalja okupljenih u ŠOS-u, možese dovesti u vezu sa njihovim protivljenjem dominaciji SAD u svimdelovima sveta, pa i na teritoriji Centralne Azije i Evroazije uopšte. Još jedanod razloga za zajedničko nastupanje u ovoj organizaciji je, bez sumnje,dugotrajni građanski rat u Avganistanu i opasnost od prelivanja tog sukobai širenja fundamentalističkih islamskih ideja. Bojeći se takvih scenarija, vladezemalja Centralne Azije su intenzivirale saradnju sa svojim moćnimsusedima, od kojih su, bez obzira na izraze prijateljstva, donekle i zazirale.

Međutim, vojno-bezbednosna saradnja ni u kom trenutku nije ograničilaove zemlje da šire polja međusobne saradnje, premda su stavovi Rusije iKine po tom pitanju bili drugačiji. Naime, Kinu su interesi usmerili daposmatra ŠOS kao „perspektivno tržište i izvor sirovina, dok Rusija nastojida usmeri aktivnost ŠOS u oblasti borbe protiv „tri zla“: terorizam,ekstremizam, separatizam“.49

I jedna i druga su uspele u svojim nastojanjima. Kina je ekonomskusaradnju između članica podigla na visok nivo, šireći svoje tržište, ali idiverzifikujući izvore energenata. Za članice ŠOS-a efekti te saradnje supoželjni, i one uglavnom posmatraju Kinu kao „motor“ daljeg razvoja.

ŠOS veliku pažnju posvećuje i saradnji u oblasti kulture i to na vrlovisokom nivou. Tako je 2008. godine formiran i Univerzitet ŠOS u čiji jesastav ušlo 53 univerziteta iz zemalja članica.50 Očekuje se ispunjenje nekolikofunkcija, poput „jačanja međusobnog poverenja i dobrosusedskih odnosa;razvoja integrativnih procesa u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije;

48 “The Shanghai Cooperation Organization: Prospects For A Multipolar World”, Globalresearch, May 22, 2009, https://www.globalresearch.ca/the-shanghai-cooperation-organization-prospects-for-a-multipolar-world/13707, 20/04/2018.

49 Miroslav Mladenović, Zoran Kilibarda, „Šangajska organizacija za saradnju“, op. cit.,str. 28.

50 Op. cit., str. 30.

obezbeđivanja novih podsticaja širenju multilateralne obrazovne, naučne ikulturne saradnje; povećanja mogućnosti da mladi steknu kvalitetnomoderno obrazovanje i da nastavnici i naučni radnici uspostavljaju naučnekontakte; promovisanja efiksane saradnje zemalja članica u oblasti političke,ekonomske, naučno-tehnološke i kulturne saradnje“.51

Što se Rusije tiče, njen uspeh je što je približila ŠOS Organizaciji dogovora(ugovora) o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Naime, u oktobru 2007. godinečlanice ŠOS-a potpisale su Memorandum o saradnji sa ODKB, organizacijomkoja predstavlja klasični vojni savez.52 Potpisanim Memorandumomdogovoreno je proširivanje saradnje u oblasti bezbednosti, a u vezi sapitanjima organizovanog kriminala i krijumčarenja narkotika.

Sem Rusije i Kine i ostale članice ŠOS-a imaju neke svoje interese. Tako,recimo, kroz članstvo u ŠOS-u Uzbekistan i Kazahstan uspevaju da Rusijudrže na pristojnoj udaljenosti, gradeći bliže odnose sa Kinom. Sa svojestrane, Kirgistan i Tadžikistan se trude da i u okviru ove organizacije sledepolitiku Rusije. A opet, interes Rusije je bio i da se u punopravno članstvoŠOS-a primi i Indija. Naravno, Kina je na isti način razmišljala zalažući seza prijem Pakistana.

Bez obzira na interese koji se uvek ne poklapaju, kao i različite pogledena pojedina pitanja, ŠOS predstavlja uspešan oblik multilateralne saradnje,forum u kojem se raspravlja o različitim izazovima bezbednosti. Jedan odstalnih oblika saradnje koji kontinuirano sprovode je održavanje zajedničkihantiterorističkih vežbi.

Osnov za održavanje antiterorističkih vežbi predstavlja „Šangajskakonvencija o borbi protiv terorizma, separatizma i ekstremizma“ (TheShanghai Convention on terrorism, separatism and extemism) doneta 2001.godine.53 Značaj ove konvencije je veliki i sa stanovišta međunarodnezajednice u celini, budući da je „ona prva, na međunarodnom planu,


51 Ibidem52 Ugovor kojim je osnovana Organizacija (ugovora) dogovora o kolektivnoj

bezbednosti (The Collective Security Treaty (CST)), potpisan je 15. maja 1992. godine.Članice ove organizacije postale su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, RuskaFederacija i Tadžikistan. Ugovor je od 1. novembra 1995. registrovan i u OUN.

53 Navedeno prema: Miroslav Mladenović, Zoran Kilibarda, „Šangajska organizacijaza saradnju“, op. cit., str. 29.


definisala separatizam i ekstremizam kao nasilne metode koje predstavljajukrivično delo“.54

Na osnovama Šangajske konvencije o borbi protiv terorizma, separatizma iekstremizma je i formirana Regionalna antiteroristička struktura (RATS).Zadaci i funkcije glavnog organa, Izvšnog komiteta, RATS-a su određeni„u tri prioritetna pravca: 1) koordinaciono-operativni pravac (koordinacijai saradnja kompetentnih organa zemalja članica u borbi s terorizmom,ekstremizmom, provođenje antiterorističkih vežbi i dr.; 2) međunarodno-pravno usmerenje (učešće u pripremi međunarodnih dokumenata popitanjima borbe s terorizmom, uključujući i onu u okviru OUN, saradnja saSavetom bezbednosti itd.), i 3) informaciono-analitički pravac (formiranje ipopunjavanje baze podataka RATS, prikupljanje i analiza informacija popitanju borbe sa terorizmom i dr.).“55

Od presudnog značaja za produbljivanje ovog domena saradnje unutarŠOS-a je ugovor zaključen avgusta 2007. godine, na sedmom samitu,održanom u Biškeku, „Ugovor o dugoročnom dobrosusedstvu, prijateljstvui saradnji Šangajske organizacije za saradnju“ (Treaty on Long-Term Good-Neighborliness, Friendship and Cooperation Between the Member States of theShanghai Cooperation Organization).56 Ovaj dokument predstavlja prvimultilateralni dokument političke sadržine koji su potpisale države članice.Uporedo sa potpisivanjem ovog dokumenta, održana je i prvaantiteroristička vežba u kojoj su učestvovale sve države članice, „Mirovnamisija 2007“ (Peace Mission 2007).57

Važno je istaći, da sve države članice nemaju obavezu da učestvuju usvim vežbama, to zavisi od dogovora, ali je pravilo da je lokacija uvek nateritoriji ŠOS-a.

54 Ibidem55 Miroslav Mladenović, Zoran Kilibarda, „Šangajska organizacija za saradnju“, op. cit.,

str. 30.56 “Treaty on Long-Term Good-Neighborliness, Friendship and Cooperation Between

the Member States of the Shanghai Cooperation Organization” in: Key NormativeDocuments of the Shanghai Cooperation Organization, pp. 173-178, https://www.hrichina.org/sites/default/files/PDFs/Reports/SCO/2011-HRIC-SCO-WhitepaperAppendixA-SCO-Docs.pdf 11/08/2020.

57 Marcel De Haas, “The ‘Peace Mission 2007’ Exercises: The Shanghai CooperationOrganisation Advances”, Advanced Research and Assessment Group, September2007, https://www.clingendael.org/sites/default/files/pdfs/20070900_cscp_paper_haas.pdf 11/08/2020

Posmatrajući prirodu odnosa Ruske Federacije i Narodne RepublikeKine unutar ŠOS-a, preovlađuje utisak da obe države nastoje da,prilagođavajući ih svojim interesima, podjednako jačaju i ekonomsku ibezbednosnu saradnju u organizaciji.

Organizacija ujedinjenih nacija

Ruska Federacija i Narodna Republika Kina, zajedno sa VelikomBritanijom i SAD, na konferenciji u Dambarton Ouksu 1944. godine,58

započele su rad na dokumentu čijim je usvajanjem naredne godineosnovana Organizacija ujedinjenih nacija. Kao država koja je prva ušlau rat sa silama osovine, Kina je dobila čast da osnivački akt organizacijekoja je zamenila nekadašnju Ligu naroda, Povelju Ujedinjenih nacija,prva potpiše.

Međutim, zbog unutrašnjih prilika u Kini i postojanja dve vlade, od kojihje svaka branila svoj legitimitet, Narodna Republika Kina se tek Rezolucijom2758 Generalne skupštine „vratila“ u Ujedinjene nacije i u Savet bezbednostikoji je do tada, zbog kineskog iznuđenog odsustva, bio priličnodisfunkcionalan.59

Ruska Federacija i Narodna Republika Kina su kao države osnivačiOUN i stalne članice Saveta bezbednosti, po Glavi VII Povelje OUNnajznačajnijeg organa ove međunarodne organizacije, čuvara svetskog mira,ostale verne principima na kojima one funkcionišu. U uslovimapromenjenog odnosa snaga one i dalje insistiraju na ovim principima,smatrajući ih garancijom suverenosti država članica.

Međutim, promene koje su usledile po završetku Hladnog rata,promenjene prilike unutar samih Ujedinjenih nacija, činjenica da je podpritiskom Amerike došlo do nametnute potrebe sučeljavanja principapoštovanja suvereniteta i principa zaštite ljudskih prava, učinile su ovu


58 Više o konferenciji u Dambarton Ouksu videti: https://www.doaks.org/research/library-archives/dumbarton-oaks-archives/historical-records/75th-anniversary/blog/the-dumbarton-oaks-conversations-1944, 25/04/2018.

59 Resolution 2758 (XXVI), Restoration of the Lawful Rights of the People’s Republic ofChina in the United Nations, General Assembly, 25 October 1971, https://documents-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/327/74/IMG/NR032774.pdf?OpenElement. 11/08/2020.


borbu težom. Brojni su primeri zloupotrebe ljudskih prava radi ostvarenjanekih drugih, prikrivenih interesa i ciljeva.60

Paralelno sa promenom okolnosti, dolazi i do promena u ponašanjustalnih članica Saveta bezbednosti, odnosno, pravo na veto kao mehanizamkoji im stoji na raspolaganju, počinju da koriste čak i one članice koje munisu bile sklone.

Naime, dok je nekadašnji SSSR, danas Ruska Federacija, rekorder pobroju uloženih veta, Narodna Republika Kina je na poslednjem mestu.

Kina je svoj prvi veto uložila 1972. godine na predlog prijemaBangladeša u OUN, a sledeća dva tokom devedestih. Jedan se odnosio nasituaciju u Centralnoj Americi (1997), a drugi na Bivšu JugoslovenskuRepubliku Makedoniju (1999).61

Primetno je da su se tokom devedesetih godina prošlog veka Rusija iKina sa ostalim članicama razmimoilazile na pitanju Savezne RepublikeJugoslavije koja se našla na udaru brojnih sankcija trpevši optužbe da snosikrivicu zbog upotrebe sile na teritorijama bivših republika. U najvećembroju slučajeva one su bile uzdržane, nisu glasale, a u tri slučaja iskorišćenoje pravo veta.62

U odnosu na ove prostore, najčvršći stav su zauzele u odnosu nasituaciju na Kosovu i Metohiji.

Koristeći kanale unutar SB UN, SAD su pokušavale da pridobiju ostalečlanice ovog tela da odobre upotrebu vojne sile za intervenciju protiv SRJugoslavije zbog, navodne, humanitarne krize koju trpi stanovništvoalbanskog porekla na KiM zbog dejstava srpskih oružanih snaga. Tako je23. septembra 1998. usvojena Rezolucija 1199 (1998) kojom se pozivajustrane na prekid sukoba. Ipak, pošto su Rusija i Kina bile rezolutno protivupotrebe sile, intervenciju nije bilo moguće organizovati pod okriljem UN.

60 Justin Conlon, “Sovereignty vs. Human Rights or Sovereignty and Human Rights?”,July 1, 2004, SAGE Journals, http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0306396804045516?journalCode =racb. 11/08/2020.

61 Pregled svih uloženih veta je dostupan na: Veto List, UN Documentation ResearchGuide, http://research.un.org/en/docs/sc/quick. 11/08/2020.

62 United Nations Resolutions on the Former Yugoslavia, http://www.aphref.aph.gov.au_house_committee_jfadt_bosnia_bos_app4.pdf. 11/08/2020.

U odnosu na političku saradnju, kao bitnu komponentu strateškogpartnerstva koje su potpisale, uočava se da su, počev od januara 2007.godine, u čak osam slučajeva ove dve zemlje imale isti stav, odnosnoiskoristile su pravo veta .63 U pitanju su bile odluke vezane za Mijanmar iZimbabve (po jedna) i Siriju (6).

Ovakvim glasanjem RF i NRK pokazuju da su čvrsto rešene da odbraneosnivačke principe UN: principe teritorijalnog integriteta, poštovanjasuvereniteta, nemešanja u unutrašnje stvari država i pravo legitimnoizabrane vlasti da tu vlast i vrši.

U prošlosti je moglo da se dogodi da jedna od ove dve države na glasanjupo nekom pitanju bude uzdržana, a da druga uloži pravo veta. Međutim,slučaj izbijanja krize u Siriji pokazao je da dele iste pozicije, te da jedna drugojpružaju punu podršku. Jedna od rezolucija na koju su obe uložile vetoodnosila se na sankcije čije je uvođenje predloženo zbog navodne upotrebehemijskog oružja od strane vojnih snaga Bašara Al-asada.64

Ovako koordinirani nastupi Rusije i Kine svedoče o visokom stepenudostignutih odnosa saradnje, ali i o postojanju svesti o neophodnostizajedničke akcije u Ujedinjenim nacijama kao jednom od dostupnihsredstava za održavanje kontrateže Americi, ali i jedinom sigurnom načinuusmeravanja sveta od unipolarnog ka multipolarnom sistemu.

Zaključne napomene

Postojeće bliske veze NR Kine i Ruske Federacije uzrokovane suzajedničkom bezbednosnom pretnjom oličenom u hegemonističkoj uloziSAD. Upravo iz tog razloga, budući razvoj odnosa između Kine i Rusijeumnogome će zavisiti od ponašanja i aktivnosti SAD. U slučaju da Amerikasa NATO nastavi da ,,pritiska” Rusiju, a Kinu politikom rebalansiranja uAziji i Pacifiku, nema sumnje da će se učvrstiti veze između Rusije i Kine ina bilateralnom i na multilateralnom nivou. U tom slučaju, ne bi trebaloda iznenadi ukoliko dve zemlje odluče da saradnju u oblasti ekonomije i


63 Veto List, UN Documentation Research Guide, op. cit.64 Rusija i Kina uložile veto na rezoluciju o sankcijama Siriji, N1, 28.02.2017

http://rs.n1info.com/a231490/Svet/Svet/Rusija-i-Kina-ulozile-veto-na-rezoluciju-o-sankcijama-Siriji.html, 11/08/2020.

bezbednosti obogate saradnjom koja ima za cilj unapređenje njihovihvojnih sposobnosti.

Bibliografija

Brzezinski, Zbigniew, The Great Chess Board: American primacy and ItsGeostrategic Imperatives, Basic Books, A Member of the Perseus BookGroup, New York, 1997.

Dugin, Aleksandar, Geopolitika postmoderne – doba novih imperija: osvrti nageopolitiku XXI veka, Prevodilačka radionica Rosić, Beograd, NikolaPašić, Beograd, Srpski sabor Dveri, Beograd, 2009.

Ejdus, Filip, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori, nivoi, BCBP, Beograd,2012.

Gaddis, Lewis John, Strategies of Containment: A Critical Appraisal of AmericanNational Security Policy during the Cold War, Oxford University Press,New York, 1982.

Gaćinović, Radoslav, Uvod u studije bezbednosti, Draslar partner, Beograd,2007.

Glišić, Miroslav, Stojković, Dejan, Lađevac, Ivona, “NATO CrisisManagement Concept: Twenty Years After Bombing of The FederalRepublic of Yugoslavia”, in: Nebojša Vuković (ed.), David vs. Goliath:NATO war against Yugoslavia and its implications Institute of InternationalPolitics and Economics, Faculty of Security Studies o BelgradeUniversity, Belgrade, 2019, pp. 327-349.

Jović-Lazić, Ana, Odnosi između Evropske unije i Ruske Federacije – kraj ХХ ipočetak XXI veka, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,2015.

Kaplan, Robert D., The Revenge of Geography: What the Map Tells Us AboutComing Conflicts and the Battle Against Fate, Random House TradePaperbacks New York, 2012.

Mladenović, Miroslav, Ponomareva, Jelena, „Kina-Amerika-Rusija –globalni trougao 21. veka“, Sociološki pregled, Srpsko sociološko društvo,Beograd, vol. 45, br. 4, str. 459-476.

Mladenović, Miroslav, Kilibarda, Zoran, „Šangajska organizacija zasaradnju“, Vojno delo, proleće 2011, str. 40-58.


Proroković, Dušan, Lađevac, Ivona, “Kosovo case and the role of the UnitedNations”, in: Dušan Proroković (ed.), Kosovo: sui generis or precedent ininternational relations, Institute of International Politics and Economics,Belgrade, 2018, pp. 170-186.

Waltz, Kenneth, Theory of International Politcs, Addison-Wesley Pub. Co,1979.

Dokumenti

“Charter of the Shanghai Cooperation Organization”, The ShanghaiCooperation Organisation (SCO), eng.sectsco.org/load/203013/.

Договор о добрососедстве, дружбе и сотрудничестве междуРоссийской Федерацией и Китайской Народной Республикой, 17июля 2001 г. в “РГ” – Федеральный выпуск №2746, http://www.rg.ru/2009/03/20/russia-kitai-dok.html 20/12/2017.

“Executive Summary – A more secure world: Our shared responsibility”,Report of the High-level Panel on Threats, Challenges and Change”,United Nations, 2004, https://www.un.org/en/events/pastevents/pdfs/secure_world_exec_summary.pdf 08/08/2020.

“General Administration of Customs People’s Republic of China”, ChinaCustoms Statistic Details, http://english.customs.gov.cn/newsroom/statisticsdetail/4728765b-001b-4a5b-b3cf-3c904bd387 82 02/02/2018.

“Partnership and Co-operation Agreement between Russian Federation andthe European Union”, 24 June 1994, European Commission,http://europa.eu/rapid/press-release_IP-95-533_en.htm

Resolution 2758 (XXVI), Restoration of the Lawful Rights of the People’sRepublic of China in the United Nations, General Assembly, 2 5October 1971, https://documents-dds-ny.un.org/doc/RESOLUTION/GEN/NR0/327/74/IMG/NR032774.pdf?OpenElement 11/08/2020.

Российско-Китайская Совместная Декларация о МногополярномМире и Формировании Нового Международного Порядка,http://docs.cntd.ru/document/1902155 09/08/2020.

“Treaty on Long-Term Good-Neighborliness, Friendship and CooperationBetween the Member States of the Shanghai Cooperation Organization”,in: Key Normative Documents of the Shanghai Cooperation Organization, pp.173-178, https://www.hrichina.org/sites/default/files/PDFs/Reports


/SCO/2011-HRIC-SCO-WhitepaperAppendixA-SCO-Docs.pdf11/08/2020.

United Nations Resolutions on the Former Yugoslavia, http://www.aphref.aph.gov.au_ house_committee_jfadt_bosnia_bos_app4.pdf. 11/08/2020.

Veto List, UN Documentation Research Guide, http://research.un.org/en/docs/sc/quick. 11/08/2020.

Izvori sa Interneta

“Accession of India, Pakistan to SCO carries historical significance: SCOleaders”, Xinhua, 2017-06-09, http://www.xinhuanet.com/english/2017-06/09/c_136353604.htm 10/08/2020.

“Belarus becomes observer in Shanghai Cooperation Organization”, Belsat,2015.07.10, http://belsat.eu/en/news/belarus-becomes-observer-shanghai-cooperation-organization 20/04/2018.

Borko, Yuri, “Rethinking Russia-EU Relations”, Russia in Global Affairs, No.3, Moscow, 2004, https://eng.globalaffairs.ru/articles/rethinking-russia-eu-relations/.

Bradley, Bill, “A Diplomatic Mystery”, Foreign Policy, August 22, 2009,http://foreignpolicy.com/2009/08/22/a-diplomatic-mystery

“China in Focus: Lessons and Challenges 2012”, OECD, http://www.oecd.org/china/ 50011051.pdf 02/02/2018.

Conlon, Justin, “Sovereignty vs. Human Rights or Sovereignty and HumanRights?”, July 1, 2004, SAGE Journals, http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0306396804045516?journalCode =racb. 11/08/2020.

“CPC incorporates ‘Beautiful China’ into two-stage development plan”,Xinhua, http://europe.chinadaily.com.cn/china/2017-10/18/content_33404345.htm 22/01/2018.

De Haas, Marcel, “The ‘Peace Mission 2007’ Exercises: The ShanghaiCooperation Organisation Advances”, Advanced Research and AssessmentGroup, September 2007, https://www.clingendael.org/sites/default/files/pdfs/20070900_cscp_paper_haas.pdf 11/08/2020.

Joseph, Stroupe W., “Russia And China ‘Cooking Something Up’“, AsiaTimes 10-1-6, Internet, http://www.rense.com/general73/cook.htm09/08/2020.


Kramer, Mark, “The Myth of a No-NATO-Enlargement Pledge to Russia”,The Washington Quarterly, April 2009, 32:2, DOI: 10.1080/01636600902773248, Center for Strategic and International Studies, Washington,Internet, http://dialogueeurope.org/uploads/File/resources/TWQ%20 article%20on%20Germany%20and%20NATO.pdf 08/08/2020.

Li, Jingjie, “Sino-Russian Strategic Partnership Cooperative Relations andthe US Factor”, The ASAN Forum, Online ISSN 2288-5757, November–December 2014, Vol. 2, No. 6, Internet, http://www.theasanforum.org/sino-russian-strategic-partnership-cooperative-relations-and-the-usfactor 10/08/2020.

Lo, Bobo, “The Long Sunset of Strategic Partnership_Russia’s EvolvingChina Policy”, International Affairs, Vol. 80, No. 2, Israeli-PalestinianConflict (Mar., 2004), Blackwell Publishing on the behalf of the RoyalInstitute of International Affairs, pp. 295-309, Internet, http://www.scribd.com/doc/44764020/The-Long-Sunset-of-Strategic-Partnership-Russia-s-Evolving-China-Policy. 08/08/2020.

“Mongolia Receives Observer Status IN SCO”, Sputnik, 17.06.2004, https://sputniknews.com/onlinenews/2004061739763081/ 10/08/2020.

“Power of Siberia”, Gazprom, https://www.gazprom.com/projects/power-of-siberia/ 11/08/2020.

Rühle, Michael, “NATO enlargement and Russia: myths and realities”,NATO Review Magazine, Internet, http://www.nato.int/docu/review/2014/Russia-Ukraine-Nato-crisis/Nato-enlargement-Russia/EN/index.htm 20/12/2017.

“Russia-China Bilateral Trade Up 30% In Q1 2017”, Russia Briefing, Postedon May 4, 2017, https://www.russia-briefing.com/news/russia-china-bilateral-trade-30-q1-2017.html/ 22/01/2018

“Russia-China trade volume exceeds expectations, hitting $84bn”, RT,published time: 12 Jan, 2018 10:49, https://www.rt.com/business/415692-russia-china-trade-turnover 22/01/2018.

“Russia’s Trade With China Up 22%”, The Moscow Times, Oct. 17 2017,https://themoscowtimes.com/articles/russias-trade-with-china-up-22-to-59285 22/02/2018.

„Rusija i Kina uložile veto na rezoluciju o sankcijama Siriji“, N1, 28.02.2017http://rs.n1info.com/a231490/Svet/Svet/Rusija-i-Kina-ulozile-veto-na-rezoluciju-o-sankcijama-Siriji.html 11/08/2020.


Sarotte, Mary Elise, “A Broken Promise? What the West Really ToldMoscow About NATO Expansion”, Foreign Affairs, September/October2014 Issue, Internet, http://www.foreign affairs.com/articles/141845/mary-elise-sarotte/a-broken-promise 08/08/2020.

“The Shanghai Cooperation Organisation (SCO) has decided to grantAfghanistan observer status”, Pajhwok, 07 June 2012, https://www.pajhwok.com/en/2012/06/07/sco-accepts-afghanistan-observer20/04/2018.

“The Shanghai Cooperation Organization: Prospects For A MultipolarWorld”, Global research, May 22, 2009, https://www.global research.ca/the-shanghai-cooperation-organization-prospects-for-a-multipolar-world/13707 20/04/2018.

Usmonov, Farrukh, “The Shanghai Cooperation Organization: Russia’s Viewon Iran’s Candidacy”, Central Asia and the Caucasus, Vol. 15, Issue 3,2014, https://cyberleninka.ru/article/n/the-shanghai-cooperation -organization-russia-s-view-on-iran-s-candidacy. 10/08/2020.

“Yamal, Largest China-Russia Cooperative Project, Now Supplies ChinaWith Arctic LNG”, Yicai global, https://www.yicaiglobal.com/news/yamal-largest-china-russia-cooperative-project-now-supplies-china-arctic-lng 22/01/2018.


CHINA’S RESPONSE TO THE NEW SECURITY CHALLENGE

Ivona LAĐEVAC

Abstract: The last decades of the 20th century were very turbulent and causedgreat changes in international relations. The significantly changed balance ofpower between the world’s leading countries has affected internationalsecurity. In the 21st century, changes have become even more drastic. Andwhile most of the countries of the world welcomed them unprepared, thePeople’s Republic of China (PRC) stood out with its ability to respond to themin a way that provided it with a growing role in international relations. China’sresponse was mainly provoked by the dissatisfaction with the American-ledworld order and unilateralism as the predominant action. In order to overcomesuch circumstances, China decides to put all its strengths into boosting not onlythe bilateral but the multilateral cooperation as well. The most prominentexamples of those types of cooperation are the cooperation with the RussianFederation, the United Nations Organization, and the Shanghai CooperationOrganization.Keywords: international relations, international security, the People's Republicof China, strategic partnership, the Russian Federation.
