STARAC JEFREM (FILOTEJSKI I ARIZONSKI) OINSKE POUKE (IZBOR IZ PISAMA I BESEDA) Starac Jefrem Svetogorac UVOD ****** PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija ****** O SPASENJU DUE I RAJU O PATNJI, BOLU I TRUDU O BOLESTI O GREHU, POKAJANJU, PLAU PO BOGU I SUZAMA O ISPOVESTI I DUHOVNOM OBRAUNU O MONATVU, DEVSTVENOSTI I ISTOTI O SVETU I PORODICI O POSLUANJU, NEPOSLUNOSTI I ODSECANJU SAMOVOLJE PRVO SLOVO O POSLUANJU DRUGO SLOVO O POSLUANJU TREE SLOVO O POSLUANJU O VERI, POTOVANJU I LJUBAVI PREMA STARCU SLOVO O SAVESTI I POSLUANJU O SMRTI, PAKLU I SUDU O STRASTIMA O TELESNOM I NEVIDLJIVOM RATU SA DEMONIMA O GNEVU O RATU SA DEMONIMA O DUHOVNOJ BORBI O NEMARU I BOJALJIVOSTI O PRISILJAVANJU, ODVANOSTI I SAMOODRICANJU O OSUIVANJU O BEZMOLVIJU, PRAZNOSLOVLJU I ODVANOSTI O GORDOSTI, SAMOPREKORU I SMIRENJU O LJUBAVI PREMA BRAI I PRATANJU O ISKUENJIMA O VERI, NADI I TRPLJENJU O POMISLIMA, MATANJIMA I RASEJANOSTI O TREZVENOUMLJU O UMNOJ I SRDANOJ MOLITVI O TREZVENOUMLJU I UMNO-SRDANOJ MOLITVI

O MOLITVI O PRAKTINOM METODU UMNE MOLITVE O MOLITVI (O PUTU NEPRESTANE MOLITVE) SVETOOTAKI SAVETI O MOLITVI ANTOLOGIJSKE MISLI O MOLITVI O SOZERCANJU O LJUBAVI I SMIRENJU BOIJEM, O BLAGODATI I STRAHU BOIJEM O BOANSTVENOJ LITURGIJI I BOANSTVENOM PRIEU O UPOKOJENIMA

UVOD sadraj Pre nekoliko godina poeli smo da sakupljamo pisma naeg mnogopotovanog starca Jefrema, upuena njegovim duhovnim edima - monasima, monahinjama i mirjanima, koji su nam ih na na zahtev revnosno ustupili. Iz tih pisama izdvojili smo odlomke koji se odnose na duhovna pitanja. Rasporedili smo te odlomke po odreenim temama i na taj nain dobili deset prirunika, od kojih je svaki sadrao stavove, miljenja, savete i, uopteno govorei, sve ono to bogoprosvetljeni duhovni otac moe da ponudi svojim edima. Ti spisi su plod njegovog viegodinjeg truda da praktino ostvari sve ono to su nam sveti Oci predali kao duhovno naslee (v. 1. Tim. 1;14). Ovi prirunici bili su podeljeni vrlo ogranienom broju njegovih duhovnih eda kao pomo u njihovoj duhovnoj borbi. Sledei njihove savete i ohrabrenja, prihvatili smo da objavimo ovu knjigu, kombinujui ove prirunike i dodajui im izvesne odlomke iz Starevih omilija. Kako se u grkom izdanju nalazi nekoliko odlomaka koji samo ponavljaju ideje izraene vie puta u samom tekstu, oni su, uz Starev blagoslov, izostavljeni u ovom prevodu. Molimo se da svi, koji itaju ovu knjigu u dobroj nameri i sa pobonom revnou, nau u njoj duevnu korist i da se sa uivanjem napoje duhovnom vodom naeg mnogopotovanog Starca. Dunost nam je da se zahvalimo svima koji su na razliite naine doprineli kompletiranju ovog izdanja, i molimo se da ih Bog obilato nagradi. Ova knjiga je posveena svima onima to koraaju uskim i tekim putem koji vodi u veni ivot.

Oci Svetog manastira Filoteja

PROLOG - JEROTEJ VLAHOS, mitropolit Nafpaktosa i Svetog Vlasija

sadraj Veoma sam poastvovan to me mnogopotovani arhimandrit Pajsije, iguman Grkog pravoslavnog manastira svetog Antonija, zamolio da napiem prolog za ovu knjigu Starca i Oca ovog manastira, arhimandrita Jefrema, nekadanjeg igumana manastira Filoteja na Svetoj Gori. Blagodarim Bogu to je ova knjiga prevedena i na engleski jezik, jer verujem da e dati drugaiju perspektivu onima koji eznu za preporodom u Hristu i ele da prevaziu velike probleme koji mue savremenog oveka: smrt i dualizam izmeu naslade i bola. U prolosti sam se susreo sa starcem Jefremom i u situaciji sam da shvatim vrednost njegovih rei. Tokom ezdesetih godina, dok sam bio student Bogoslovske kole u Solunu, uo sam za izuzetnog monaha koji je kao isihasta iveo u Novom skitu na Svetoj Gori i bavio se umnom molitvom. U to vreme silno sam eznuo da se upoznam sa ovim Starcem. Otiao sam da ga vidim u njegovoj isposnici u Novom skitu. Strpljivo sam ekao da ga sretnem, jer se odmarao nakon svenonog bdenja provedenog u umnoj molitvi i okonanog boanstvenom Liturgijom. Posle nekoliko sati, susreo sam starca Jefrema i dobro sam zapamtio slatke rei koje su izgovorila njegova usta. Tad sam po prvi put uo re koju e esto ponavljati: "", odnosno "vebati" ili "upranjavati." Shvatio sam da je ispred mene jeromonah koji je neprestano bio zaokupljen Bogom i koji je nezasito udeo za obiljem boanske blagodati. Kasnije sam ga ponovo susreo na Svetoj Gori, gde je bio iguman svetog manastira Filoteja. Posetio sam ga zajedno s jednom grupom mlaih ljudi, i ponovo sam stekao isti utisak. Njegove rei bile su umilne, slatke, prodorne, otkrovenjske, prozorljive, obnavljajue i isceljujue, izvedene iz svetootake mudrosti. Bila je to ista ona osoba koju ete susresti u knjizi Saveti sa Svete Gore (odnosno u knjizi Oinske pouke, kako se zove u grkom izdanju), jer ona sadri rei preispunjene blagodau, rei duhovnog oca upuene njegovim duhovnim edima. Pouzdano znamo da je duhovni otac neko ko preporaa duhovna eda, ko ih izvodi iz vrtloga strasti i vodi ka slobodi slave dece Boije (v. Rim.8;21), odnosno neko ko njihovom ivotu daje drugaiji smisao i perspektivu. Kao neko koga se dobro seam iz vremena svoje mladosti i koga sam susreo na stranicama ove knjige, otac Jefrem je istinski uitelj duhovnog ivota i pouzdan vodi za hriansko putovanje prema preporoenju, budui da je i sam bio pouen boanskom i da ga je opitno doiveo. Zbog toga su njegove rei i bile pune blagodati i istine (Jn. 1;14). U njegovom sluaju moe se primeniti izreka svetog Jovana Sinajskog, pisca uvene Lestvice: "Istinski uitelj je onaj koji je primio duhovnu tablicu znanja koju je Bog ispisao Svojim prstom, odnosno dejstvovanjem prosvetljenja, i neko kome vie nisu potrebne ostale knjige." Sadraj ove knjige u skladu je sa isihastikim nainom ivota, koji je opet u suprotnosti s racionalizmom i senzualizmom. Vrlo dobro znamo da je isihija (bezmolvije, molitveno tihovanje) apostolski i svetootaki nain ivota. Drugim reima, to je uistinu ivot kakvom je uio Hristos i kakvim su iveli apostoli i sveti Oci Crkve. Takav ivot je preduslov za proroku, apostolsku, mueniku i podviniku blagodat. Umno (noetiko) bezmolvije (tihovanje, isihija), u svojoj istinski antropolokoj dimenziji, predstavlja osnovu bogoslovlja i temelj svih dogmi hrianske vere.

Sveti Oci su odogmatili da je Hristos savreni Bog i savreni ovek, da je u Njegovoj linosti boanska priroda sjedinjena sa ljudskom prirodom "nesmeivo, nepromenljivo, nedeljivo i nerazdvojno", da je Hristos jedan od Trojice. Oni su razvili sva hristoloka i trinitarna uenja upravo zbog toga to su posedovali lini opit ove istine, odnosno videli su slavu Boanstva u ljudskoj prirodi Logosa. Ovo egzistencijalno znanje bilo je plod i rezultat umnog tihovanja (noetikog isihazma). Najpre dolazi praksa (delanje) koja podrazumeva oienje srca, a za njom sledi teorija (sozercanje), koje podrazumeva prosvetljenje i oboenje. Sabor koji je odran u vreme svetog Grigorija Palame (i ima sve karakteristike Vaseljenskog sabora) s take gledita postavljanja dogme o istinskom putu i istinskom metodu koji se moe i mora koristiti da bi se dostiglo bogovienje predstavlja, u sutini, kamen temeljac svih Vaseljenskih sabora. Drugim reima, oci-bogovidioci su oni koji Sabor ine vaseljenskim i pravoslavnim. Ono to je zabeleeno u Sinodalnom (Saborskom) tomosu iz 1347. godine veoma je karakteristino: "Ovim ovde objavljujemo da su gorepomenuti najpotovaniji jeromonah Grigorije Palama i monasi saglasni s njim... najverodostojniji branitelji, prvaci i pomonici Crkve i Pravoslavne vere" i svakoga ko govori protiv Grigorija Palame i monaha koji su uz njega "predajemo istom sudu odluenja (izoptenja), bilo da je svetenik ili mirjanin." Drugim reima, ovaj Sabor izoptava (odluuje) svakoga ko porie pravoslavni isihazam, i ko god ne razume isihastiki ivot, pokazuje da ne razume ni duhovno ustrojstvo Crkve. Prema tome, bogoslovlje koje nije povezano sa isihazmom u pravoslavnom znaenju te rei, bogoslovlje koje nije plod pravoslavnog umnog bezmolvija (noetikog isihazma) i koje ne vodi ka njemu, koje ne moe isceliti i koje ne vidi boansko, predstavlja svetovno, intelektualistiko bogoslovlje stvoreno razumom, to znai da oveku apsolutno nita ne moe da ponudi. Bolje reeno, takvo bogoslovlje stvara samo jo vie nevolja i pometnje. Prema nadahnutim reima bogovidioca, svetog Grigorija Palame, pravoslavno umno bezmolvije (noetiki isihazam) je "istinsko delanje (praksa), predvorje sozercanja (teorije) ili bogovienja, jednostavnije reeno, ono je jedini dokaz da je dua uistinu isceljena." U situaciji sam da znam da su sledea poglavlja izdanak i plod posluanja i umnog bezmolvija, ishod boanskog uspona, i da su to, sasvim pouzdano, rei koje dolaze iz oinskog srca, rei koje oveku pomau da bude isceljen u atmosferi duhovne ljubavi. To su tekstovi koji e itaoca nadahnuti verom i nadom. Oni duhovnom ivotu daju drugu dimenziju i otvaraju nove horizonte, pomaui mu da prevazie strani dualizam izmeu zadovoljstva i bola. Oni predstavljaju drugaiji jezik, razliit od jezika intelektualnog i akademskog bogoslovlja, bogoslovlja koje deluje ili unutar granica racionalnog miljenja ili unutar okvira duhovne praznine i beskimenog socijalnog angamana. Njegove rei podstiu srce na molitvu, upravo zato to i proishode iz molitve. Dobro je poznata injenica da ovek, kada je iskren, kada uistinu voli i kada je okusio dar dobrote Boije, delotvornije pomae blinjima ak i ako je njegovo izraavanje oskudno, inei to mnogo bolje nego onaj ko upotrebljava birane rei i odmerene bogoslovske izraze. Ovo se deava stoga to je jedna stvar doi do umskog izvora hladne i svee vode koja e ugasiti ovekovu e, a druga nacrtati prekrasan izvor u kojem, meutim, nema vode, i koji ne moe ugasiti e, ili pak nai izvor koji je veoma lep ali neprikladan za gaenje ei, budui da je njegova voda zagaena i prljava.

Znaajno je da se duhovne rei ove knjige, proistekle iz svetogorskih tihovanja i bdenja, sada predstavljaju u Americi gde, s jedne strane, preovlauje atmosfera velikog razoarenja u racionalizam i senzualizam, dok se s druge zapaa traganje za verodostojnim ivotom koje prevazilazi vatikanizovanu eklisiologiju, akademsko i intelektualistiko bogoslovlje, protestanstvujuu sociologiju i etiku, duhovno praznu i varljivu meditaciju, ateistiki socijalni angaman i sl. Verujem da e ova knjiga biti od velike pomoi onima koji tee da u svom linom ivotu, srazmerno uloenom naporu, okuse istinski biblijsku i svetootaku hranu, koja daje smisao ljudskom ivotu i predstavlja istinski hleb ivota. Prema reima svetog Simeona Novog Bogoslova, papa-Jefrem je "primio plamen" i razdelio ga mnogim svetogorskim monasima a zatim i Crkvi u Americi, gde postoji velika potreba za njim. Zahvaljujui engleskom izdanju ove knjige, proiriemo taj plamen na sve one koji tragaju za istinski pravoslavnim ivotom. 30. oktobar 1998, na dan Svetih apostola Kleope i Artemija O SPASENJU DUE I RAJU sadraj 1. Sada, u prolee, kada priroda oblai svoju najlepu odedu, ovek osea neizrecivu radost uporeujui tu prirodnu lepotu sa uzvienim duhovnim stanjem. Uistinu je sveti Bog sve premudro stvorio (v. Ps. 104;25)! Dua ne moe da se nasiti posmatrajui lepote prirode! O, kada bi ovek samo uzneo svoj um iznad ove zemne sfere, u vinji Jerusalim, u nepojmljivu lepotu raja, gde se u potpunosti prekida dejstvovanje ogranienog i ovozemaljskog uma! Ako nam je i ovde, u izgnanstvu, u zemlji plaa i prokletstva, sveti Bog dao toliko lepote kojom emo se naslaivati, pitam se kako e tek biti tamo gde obitava Sam Bog! Zaista, stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim. 8;18). Oboenje na nebesima, edo moje! Tamo e Gospod Bog izbrisati svaku suzu iz tvojih oiju, svaku alost, bol i uzdah. Tamo caruje angelski nain ivljenja, tamo se pevaju samo himne i duhovne ode (pohvale). Tamo je veni Sabat (dan poinka)[1], gde emo radosno iveti sa naim Ocem Bogom, koji nas eka da budemo spremni i da nas zauvek prizove k Sebi! Tamo e svaka spasena dua iveti u bezdanu ljubavi, sladosti, radosti, divljenja i iuavanja. 2. Doi e vreme, bie oznaen dan, nastae trenutak da se zatvore ove telesne oi i da se otvore oi due. Tada emo ugledati novi kosmos, nova bia, novu tvorevinu i novi ivot koji nee imati kraja. Njegovo ime je "beskonana besmrtnost", velika vinja otadbina, nepropadiva i vena, nebeski Jerusalim, majka prvoroenih, u kojem e obitavati iskupljene due onih to se od neistote oprae u krvi nevinog Jagnjeta.

Ko je u stanju da reju ili perom iskae radost, ushienje i sreu ovih blaenih spasenih dua? Blaeni su oni koji su se upokojili u Gospodu, jer ih oekuju bogatstva dobrote Boije. Blaeni su koji dobie glavnu nagradu za nebeski praznik, za bogatstva koja ne mogu biti oduzeta, za slavu o kojoj Sam Bog kae: kad smo deca, i naslednici smo; naslednici, dakle, Boiji, a sanaslednici Hristovi (v. Rim. 8;17). Gospod je pred Stradanje preklinjao Nebeskog Oca za Svoje uenike i one koji e posredstvom njih poverovati: Oe, hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da Gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17;24). Kolika je ljubav Isusova prema nama! Primio je ljudsku prirodu i bio prikovan na Krst, da bi nama podario slobodu i platio na dug Nebeskom Ocu! Kao Svoju najvoljeniju brau, udostojio nas je da budemo sanaslednici beskonanih bogatstava Nebeskog Oca! O, kakva je Njegova ljubav prema nama! O, kako smo mi hladni prema Njemu! O, kako sam nezahvalan svom Dobroinitelju! Boe moj, Boe moj, saali se na mene i nemoj me osuditi onako kako sam svojim delima zasluio! 3. Kao to nas je Bog duhovno sjedinio neraskidivim lancem, On nas isto tako moe udostojiti i da budemo zajedno u Njegovom Nebeskom Carstvu, da veeramo za duhovnom trpezom i da se naslaujemo Njegovom boanskom dobrotom, da budemo sjedinjeni s Nebeskim Ocem u kojem teku vene reke Njegovih boanskih voda. O, kako uzvieno predodreenje! O, kako su bogati plodovi privremenih patnji! eda Boija bie odevena u nebeske odede. Na njihovim licima prosijae blistave boanske crte. Ui e u oinsko naslee, u veni poinak! Dospee u ona nebeska obitavalita i sozercavae ono beskonano bogatstvo, bie u ushienju i nee ni primetiti da su protekli eoni! O, kako je veliko ovekovo predodreenje! Meutim, turobne pomisli zamuuju ovo dobro sozercanje. Kao prvo, ja neu biti priastan svom tom proslavljenom blaenstvu. To je zasad samo pomisao, ali e kasnije dobiti telo i kosti, odnosno ta pomisao e se i ostvariti. Kao drugo, ljudi provode ivot nesvesni tog velikog predodreenja, i usled tog neznanja bivaju mrtvi pred Bogom! Greh oznaava prvobitnu propast ovekovog rajskog blaenstva i on sve do danas nastavlja da unitava dela ovekova. Teko nama, nas napasa Ad! Boe moj Savaote, prosvetli tamu srca moga da bih gledao Tebe, istinsku svetlost, blaenu svetlost koja ozaruje i raduje srca prijatelja Tvojih. Prosvetli nas da bismo Te sledili do venog poinka. Amin. 4. Sve e proi i okonati se kao da nikada nije ni postojalo, i jedino e dela uinjena u Bogu ostati uz due poslenika, koji e se zahvaljujui njima naslaivati venim ivotom.

Blaeni su duhovni filosofi Boiji koji su se odrekli privremenog i obogatili venim, a kada su se upokojili nali su svoje blago uveano u riznicama Boijim! Blaeni su oni to su svoja srca oistili od korova greha i odgajili dobro seme, jer e za njih doi vreme da poanju klasove venog ivota! Blaeni su oni koji duhovnim postom zasejae suze, odnosno oni to su uvek bili edni i gladni dobrih dela, jer e ponjeti venu radost! 5. Ljubljena moja eda, odrite svoju re! Vaa je ljubav ogromna. Ja sam sasvim nedostojan i nitavan. Uprkos svoj svojoj nedostojnosti, molim se da vas zatiti blagodat Boga i Presvetog Duha i da vas rukovodi ka svakom dobrom delu, sve dok ne udovoljite naem blagom Bogu i ne udostojite se da budete domai, dok se ne nastanite na mestu Boijem, u drugom ivotu, tamo gde stoje angeli i neprekidno slavoslove u nepristupanom primraku boanske svetlosti nadboanske Presvete Trojice. Svi veliki svetitelji eznuli su za ovom nebeskom slavom, zbog nje su se podvizavali i nju su zadobili. Ovo zemno (donje), u poreenju s onim nebeskim (vinjim), jeste tama. Ovo je isprazno, prolazno, privremeno, promenljivo, prevrtljivo, nita. Ono je nebeska venost, neprolazna, nepromenljiva, proslavljena, ozarena, zamirisana boanskom blagodau. Zbog toga e onaj, koji prezre ispraznost ovozemaljskih stvari i ne poeli ono to je ostraeno, postati priasnik venih dobara! 6. Monaki ivot je svakodnevni krst. Gospod Isus Hristos nas priziva da saraspeti s Njim budemo i svi mi koji ga ljubimo, da bismo se udostojili vaskrsenja due i duhovne radosti. Otra je zima, sumorni su mrazevi, ali je zato raj sladak. Podignite oi i ugledajte nebeski Jerusalim, tamo gde je srea, radost i blaenstvo koji e veno trajati u vekove vekova! O, kakva je radost i kakva srea veno iveti u blizini Boijoj! Da, eda moja, ljubimo jedni druge, jer je tamo sve ljubav, i oni koji nemaju ljubavi nee tamo ni stupiti. 7. Sav trud, muka i iskuenja ovog ivota, blagosloveno moje edo, ne mogu se uporediti s tim blaenim ivotom. ak i ako bismo imali hiljadu ivota i ako bismo svaki od njih rtvovali, opet ne bismo uinili nita znaajno u poreenju s buduom slavom u kojoj Hristos Gospodar eli da nas utvrdi Svojom asnom i ivotvornom Krvlju! Zbog toga apostol Pavle i kae da stradanja sadanjeg vremena nisu nita prema slavi koja e nam se otkriti (Rim. 8;18). Osim toga, pomisli da je svaki ovek kao trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski (Is.40;6) i da e na glas arhanela i sa trubom Boijom najpre mrtvi u Hristu vaskrsnuti (v. 1.Sol.4;16) da bi susreli Hrista. Kada se otvore dveri budueg veka i bude uniten sadanji svet, naa priroda e biti vaspostavljena u svom prvobitnom stanju. Gospod he preobraziti nae ponieno telo da bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3;21). Naa priroda, koja zajedno uzdie i tuguje sa vascelom tvorevinom (v. Rim. 8;22) udno oekuje proslavljeno otkrivanje dece Boije: arkim iekivanjem tvorevina oekuje da se jave sinovi Boiji (Rim. 8;19).

Neuporediva je veliina oveka, kojega je Bog uzneo do takvih visina i slave! Pa ipak, mi, ostraeni i greni, nismo svesni tog velikog blaga i ravnoduni smo prema njemu, a na nain razmiljanja u potpunosti je ovozemaljski. Ovo telo, koje je zemlja i zlosmradije, udostojeno je da se saobrazi slavi Boijoj, da postane angelsko! Ljudi su sada vetastveni u poreenju s angelima, koji su isto duhovna bia. Meutim, u poreenju s Bogom, angeli imaju neto "vetastveno". Oni nisu isto umna (noetika) bia kao to je Bog, Koji je nedostupna (nepristupana) svetlost. Tako e i ljudi tada postati kao angeli. Tada e se otkriti jedinstvo punoe Crkve verujuih sa Hristom. Kako to blago i oinski kae na Gospod: Oe, govori On Ocu, hou da i oni koje si mi dao budi sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao (Jn. 17;24). Mogu li se svetovna blaga uporediti s ovim reima Gospodnjim? Da budemo tamo gde je i na Gospod i gde angeli strahuju i strepe da pristupe! O, skrivena premudrosti i beskonano bogatstvo Boije! 8. edo moje, ne zaboravljaj svoj cilj. Pogledaj nebo i lepotu koja nas oekuje. ta su sadanje stvari? Zar one nisu samo prah i pepeo, samo snovi? Zar ne vidimo da je sve (ovdanje) podlono trulenosti? Meutim, vinje stvari su vene, Carstvo Boije je beskonano i blaen je onaj ko u njemu obitava, jer e gledati slavu lica Boijeg! edo moje, ne zaboravi da smo u ovom svetu samo privremeno, da na ivot visi o koncu i da su sve lepote ovog sveta isprazne. Prema tome, svako ko prezre sujetne ovozemaljske stvari, odnosno ko ih ne bude strastveno eleo, bie priastan venim dobrima. Kada, dakle, posedujemo ovo poznanje istine, prirodno je da u svakom trenutku pogled svojih duevnih oiju okrenemo ka venom ivotu, ka vinjem Jerusalimu, gde horovi angelski s nepojmljivom sladou i mudrou pevaju himne Boije. O, eda moja, kakvu e slavu zadobiti vae due kada se nakon smrti uznesu na nebesa i pribroje angelima na nebu! 9. Proslavimo vaskrslog Gospoda, koji nas je udostojio da praznujemo Njegovo sveto Vaskrsenje i pomolimo se da nas udostoji da slavimo veni Sabat na nebesima, u novom Jerusalimu i venoj radosti, gde radost vau niko nee uzeti od vas (v. Jn. 16;22). I zaista, edo moje, zemaljsku radost smenjuje alost, dok je sasvim drugaije sa nebeskom radou, jer ona neprestano istie s neiscrpnog i ivotodavnog Izvora. Prisiljavajmo se u svojim hrianskim dunostima da bismo slavili venu Pashu u Hristovoj blizini i blaeno se naslaivali gledajui Ga licem u lice, znajui da tu radost vie nee prekidati ni iskuenje ni oajanje. 10. Poslao sam vam jedno pismo u kojem sam neto malo pisao o raju, i verujem da vas je obradovalo. O, kada biste mogli da vidite samo deli raja, kada biste samo na trenutak mogli da ujete pojanje slatkih angela koji blistaju nebeskom svetlou i ire rajski miomiris! O, kakva krasota i lepota! Na alost, u pogledu svega toga mi se nalazimo u dubokoj pomrini. Tamo sve sija neizmernim blaenstvom. ta vam govori Hristov presto? Hristos Gospodar sedi na prestolu i, usled te svetlosti, niko ne moe da razlikuje Njegovo sveto i najslae lice. O, kakva

sladost i lepota! ta je lepe od toga? To je istinski raj: gledanje lica Hristovog! Slava Krstu Tvome, Gospode, i Tvome Vaskrsenju! O, dubino premudrosti Boije! O, tajinstvo trosunanog Boanstva! Blaen je onaj ko se smirio (ponizio) kao dete, i nezlobivom duom postao posluan svim zapovestima ljubavi Boije radi! Teko onome koga je nadvladao sopstveni egoizam, kao to je mene. Kolikih je boanskih darova sebe liio takav ovek! eda moja, smireno pourite da dostignete Hrista, koji je nas radi unizio Samoga Sebe - naeg najslaeg, ljubljenog Hrista, svetlost naih ubogih dua! Pogledajte kakva nas lepota oekuje! Kad biste samo mogli da vidite kako je to lepo! Sve biste odbacili, pretvorili biste se u blato po kojem e svi gaziti, samo de ne budete lieni svega onoga to vam je priugotovila slatka ljubav Isusova! O tome nam je obino govorio moj starac i ja to sada prenosim vama, da biste se i vi naslaivali. Uinio sam - i oprostite mi! 11. I opet pomiljam: ja nisam za raj, jer me dela moja u tome spreavaju, i ja sam samo za pakao! Apostol Pavle nam prekrasno govori o raju. Bio je uznesen do treeg neba i video je lepote Carstva Nebeskog, zbog ega je u istupljenju (ekstazi) uzviknuo: Kako je lepo i prekrasno Carstvo Nebesko, i s njim se ne moe uporediti nijedna ovozemaljska lepota! Raj je toliko lep da oko ljudsko nikada nije bilo u stanju da sagleda toliku lepotu, niti je uho ljudsko ikada ulo slae pojanje, jer nebeski horovi angela pevaju neuporedivo slae i od najmilozvunijih slavuja! Apostol Pavle u nastavku kae da ovek svojim znanjem ne moe da pojmi ta je Bog pripremio za Svoja eda na nebesima, u raju. Istina je da bismo, spoznavi rajske duhovne naslade, bili trpeljivi u svakoj situaciji, samo da bismo ih zadobili. Sada pak zbog svog neznanja inimo sasvim suprotno i udaljujemo se od njih! O, kada bismo samo znali ta je raj! Ljudski um nije u stanju da zamisli veliinu te lepote! Tamo neprestano pevaju horovi angela i svetih dua. To je vena, bezgranina Pasha! Tamo due radosno besede jedna s drugom. One besede o tome kako su prole ovaj isprazni ivot i koliko im je Bog pomogao da izbegnu pakao i da se upokoje na ovom blaenom mestu Boijem! One prinose Bogu beskrajnu blagodarnost za tu neizmernu milost, za darovanje Raja. ta je raj? To je mesto prepuno neuvelih cvetova, preispunjeno boanskim miomirisima, angelska sladost, pashalni ivot, bogoenjivost[2], neprestano slavoslovljenje Boga i veni ivot! To je vredno naeg podvizavanja! Ali, koliko su zanemarljivi nai podvizi u poreenju s ovim, da tako kaem, "fantastinim" rajem!

O, raju, kako si prekrasan! Tvoja lepota me privlai i pretvara u drugog oveka! Zato se nisam revnosno trudio i podvizavao da bih te zadobio? Moj Boe, Gospode moj, oslobodi nas proklete gordosti da bismo, rukovoeni svetim smirenjem, postali itelji najslaeg raja! Amin! Neka bude!

NAPOMENE: 1. Starac Jefrem kae "", to bi se doslovno prevelo kao "subotovanje." Sabat (abat) je bio najvei starozavetni praznik, a tom imenicom se ujedno oznaava i "sedmi dan", tj. dan kada je okonano Stvaranje sveta i kada je "Bog otpoinuo od dela svojih", zbog ega je i oveku zapoveeno da tog dana ne radi. (Prim. prev.) 2. U originalu: boanski eros, gr. " ". Ovaj izraz je u daljem tekstu prevoen kao "bogoenjivot", jer se u srpskom jeziku "eros" najee vezuje za telesnu ljubav. (Prim. prev.) O PATNJI, BOLU I TRUDU sadraj 1. Neka ljubav naeg nebeskog Oca bude s vaim duama kako biste se njome oivotvorili i doneli plodove posluanja Njegovim ivotodavnim zapovestima. Svi koji hoe da ive pobono u Hristu bie gonjeni (2. Tim. 3;12). Budui da svojom predanou angelopodobnom nainu ivota sledite Hrista Spasitelja, vaa najvea dunost je da prihvatite svaku patnju, bez obzira da li ona potie od prirode, lenjosti, ogrehovljenosti ili od drugih ljudi. Ako hoemo da ivimo ivotom po Hristu, duni smo da se pokorimo Boijoj volji, jer sve dolazi od Boga. Budui pak da dolazi od Boga, onda je to i Boija volja i Bog tako zapoveda. Zar se neemo potiniti? Zar neemo uskliknuti zajedno s blaenim Jovom: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1;21)? Tako emo poslunou i blagodarenjem pokazati svoju pokornost Boijoj volji. Zar se pokoran nee udostojiti da jo ovde zadobije u sebi ivot veni? Da, on e iveti u vekove vekova! Podvizavajmo se, dakle! Izotrimo svoje due na brusilici trpljenja, da bismo tvorili dela koja e biti ugodna Bogu. Ni patnja, ni bolest, ni nedae, ni iskuenja ne mogu nas razdvojiti od ljubavi Hristove. Mi smo najpre i nauili da je uzan i teak put to one koji njime koraaju vodi u ivot

bez alosti. S leve i desne strane toga puta razbacano je trnje i iak, i nuno je da budemo veoma paljivi! Na tekom putu, u iskuenjima bolesti i sl, trnje maloverja, netrpeljivosti i bojaljivosti razdire odedu due. Potrebno je, dakle, da to trnje iupamo verom, nadom i ? trpljenjem, imajui kao uzor (praobraz, prototip) Isusa Hrista koji je mnogo stradao tokom itavog Svog ovozemaljskog ivota. Mnogo trnja pozleivalo je Njegovu svesvetu duu, zbog ega je objavio: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21;19). Kroz bolesti i sve nedae uopte Bog nam kao Otac pokazuje svoju blagonaklonost jer trai nain da nam preda Svoju svetost: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin kojega otac ne kara? Ako li ste bez karanja koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jevr. 12;78). Kad god patimo, jasno se pokazuje da smo eda Boija. A ko ne bi poeleo da bude edo Boije? Ako dakle eli da bude edo Boije, patnje i iskuenja koja ti Bog poalje pretrpi sa zahvalnou, verom i nadom. ak su i iskuenja koja nam dolaze od ljudi u stvari poslata od Boga da bismo zadobili strpljenje, dugotrpeljivost, saaljivost (sastradanje) i trpljenje, jer su sve to boanske osobine, kao to nam i kae Gospod: On Svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima (Mt. 5;25). Zbog toga smo duni da volimo svakog oveka. Neka se u naoj dui ne pronae ni trag od mrnje i zlobe, da bismo se mogli nazvati decom Boijom. Stradanja koja doivimo tokom itavog ivota nisu dostojna da se uporede s neizrecivim dobrima, od Boga priugotovljenim za one due koje nose krst, bez obzira da li te patnje potiu od same (ovekove) prirode, od drugih ljudi ili od avola. Kad god nas napadne neka strast ili slabost i mi joj se suprotstavimo, ona moe biti uzrok da se udostojimo blaenstva: Blaen je ovek koji pretrpi iskuenje, jer kad bude oproban primie venac ivota (Jk. 1;12). Toga radi, edo moje, sve pretrpi, jer se nevidljivo plete venac za glavu svakog oveka. Gorka je zima, ali je raj sladak. Pretrpi mraz iskuenja, da bi tvoja stopala radosno zaigrala na nebesima. 2. Mnoge nas stvari aloste, edo moje, ali je blaen onaj ko sa trpljenjem i blagodarenjem proe kroz patnje ovog privremenog ivota. Da, duni smo da zablagodarimo Bogu, koji posredstvom patnji priprema nae besmrtne due da postanu naslednice venih dobara Carstva Nebeskog! Oni nas karahu za malo dana prema svome nahoenju, a Gospod na korist nau, da budemo zajedniari svetosti Njegove (Jevr. 12;10). Posredstvom raznolikih patnji, On u nama tvori neizmernu venu slavu. Zbog toga nije niti potrebno niti korisno da oajavamo kada nas Gospod kanjava. Naprotiv, svakoj dui e koristiti da bude savreno pokorna Iscelitelju naih dua i tela, Koji u vreme razliitih patnji operie nevidljive duevne rane svakoga od nas, imajui za sveti cilj da nam podari (duevno) zdravlje, odnosno oienje srca od nedostojnih strasti. Neizostavno smo duni da tom svemudrom duhovnom Iscelitelju prinosimo neprestanu zahvalnost svojim delima, umesto da ga alostimo bilo kakvim grekama.

Svi svetitelji su kroz ivot proli uz mnoge patnje i viestruke muke, uprkos injenici da greh nije imao nikakvo pravo da ih raalouje. I pored toga, njihov ivot je esto bivao istinsko muenitvo. Kakvo emo opravdanje ponuditi mi, koji smo pali u mnoge grehe i koji smo njima obuzeti, kada za sebe traimo pravo da kroz ovaj ivot proemo bez muka i patnji? Sasvim je izvesno da smo odgovorni za greh i, prema tome, potreban nam je bi spasonosne kazne Boije, kako bismo imali tu sreu da blagodau milosra naeg ovekoljubivog Boga budemo spaseni u Carstvu Nebeskom. Po Njegovim estim posetama, znam, edo moje, koliko te Bog voli, isto kao i po tvom silnom trpljenju i po tvojoj neprestanoj blagodarnosti velikom Iscelitelju Bogu. 3. Zato si tuan i sumoran dok koraa putem Boijim? Trebalo bi da ale oni koji nemaju tu radost, koji su zaboravili na Boga i ne nadaju se u ivotvorni i veni izvor Boiji. Mi, meutim, koji verujemo u ivog Boga i koji se u Njega nadamo, treba da se radujemo jer na nebesima imamo Oca koji nas voli vie od svih oeva i majki i beskrajno se brine da nas uini dostojnima Sebe. Mi padamo svakog trenutka, kae ti. Da, ja to ne poriem, ali znamo da naa priroda potie od gline, da ezne za zemljom i da trai ono to je nisko jer je misao srca oveijega zla od malena (Post. 8;21). Unutar sebe vidimo zakon koji tei da porobi nau slobodnu volju, da je podjarmi i uini robom greha (v. Rim. 7;23). U svemu tome, meutim, trijumfuje naa dobra namera. Bog nam je dao duhovno oruje kojim emo se suprotstaviti svakom napadu satanskom: proslavljeni barjak krsta nade, ive nade u Onoga koji je rekao: Neu te ostaviti niti u od tebe odstupiti (Jevr. 13;5), nade u naeg Hrista koji je bio prikovan za krst, i svi koji gledaju u Njega i u Njega se nadaju nee biti postieni. Sveneporona Krv koja je izlivena na krstu iskupila je grehove oveanstva i iz nje je proistekao ivot. Blago oveku koji se uzda u Njega (v. Ps. 34;8). Budi odvaan, edo moje. Tvoj bol e se preobraziti u radost. Ovaj bol e ti doneti veliko dobro. On te okruuje kao gvozdeni oklop tako da zlobne strele vezanosti za ovozemaljsko ne mogu odvojiti tvoj um od brige za nebesko i za tvoju besmrtnu duu. Bol e smeniti radost, a radost bol, kao to dan smenjuje no. Takav je put koji je Otac svetlosti utvrdio za one to e se spasti. Potrebno je samo trpljenje i nada: urei ih u dubinu svog srca i s tim e se suoiti sve to se tome protivi. Privei se za naeg slatkog Isusa. Prizivaj ga u svakoj nedai. Poloi na Njega brigu o svemu to te raalouje i On e ti uiniti dobro, kao to je i Ana, majka proroka Samuila, tugovala to je nerotkinja i pala pred Gospoda, izlivajui pred njim duu kao da je u istupljenju. Njena usrdna molitva nije bila uzaludna. Ko se nadao u Boga i bio postien? To, naravno, ne podrazumeva nadu dostojnu osude nego delatnu nadu, odnosno nadu sjedinjenu sa duhovnim delanjem srazmernim naim snagama, inae to nije nada nego podsmevanje. Neka nas Bog izbavi od takvog lukavog nadanja!

4. Koliko ovek gubi kad zaboravi na svoje usinovljenje i kada ne pomilja da ga Bog kanjava kao sina! Istinskim roditeljima ljubav nalae da apsolutno i neminovno strogo vaspitaju svoju decu. Budui da je Bog na Otac, i On odgaja Svoju decu da bi ih vaspitao i uinio ih priasnicima Svoje svetosti. Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje Njegovo (Prie Sol. 3;11). Veliko je zlo kad hriani zaborave svog sopstvenog Oca, Boga. Kada ih udari oinska palica (stradanje, alost, iskuenje i sl), oni oajavaju. Bivaju nadvladani bezbrojnim pomislima, a njihovo odgajanje postaje veoma muno i lieno utehe. Kako nam lepo kae apostol Pavle: Zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima (Jevr. 12;5)! Zaboravili smo, kae on, utenu pouku koju nam Bog daje kao Svojim sinovima. Neizbeno je da Bog vaspitava Svoju sopstvenu decu koju poznaje. Bog nema miljenika i Njega ne moe nadvladati nezdrava ljubav, kakvu bezumni roditelji esto pokazuju prema svojoj deci. Takva nezdrava ljubav kasnije esto uzrokuje propast i veno kanjavanje onih koje su voleli. Budui bestrastan i svet, Bog ne previa pogreke Svojih ljubljenih eda i ne zapostavlja njihovo vaspitanje zato to ne eli da ih alosti. Ne i po hiljadu puta ne! On je Bog i istinski ljubi Svoja eda. On e ih kanjavati, On e ih savetovati, On e sputati njihovu slobodu i prekoree ih na razne naine da bi njihove loe osobine preobrazio u Svoje svete osobine, u slavu i pohvalu Hrista Isusa. ak je i Hristos, ljubljeno edo Oevo, bio iskuavan u vaspitanju Boijem dok je boravio na zemlji, ali ne zato to je to Njemu, bezgrenom Bogu bilo potrebno, nego zato to je to bilo potrebno radi ovekovog spasenja, radi nae opomene i primera, kako bismo i mi mogli da sledimo Njegove tragove: Oe moj, ako je mogue neka me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti (Mt. 26;39). 5. Neka u svim okolnostima umno oko tvoje due bude okrenuto gore, odakle e ti doi pomo. Ma ta da se dogodi, nemoj gubiti nadu. Pojavie se izlaz koji e odgovarati iskuenju. Bog nee dopustiti ili, bolje reeno, nee oveku dati breme koje prevazilazi ovekovu snagu. Ako ve ljudi tako postupaju sa ivotinjama, onda e to jo pre uiniti blagi Bog, koji je zbog ljudi prolio Svoju svesvetu krv na Krstu! Istina je da e hriani, koji izdre privremenu patnju, kroz nju zadobiti buduu venu radost i poinak. Nikada, nikada neemo smatrati blaenima one ljude koji su ovde na zemlji neprestano iveli u radosti i miru. Naprotiv, trebalo bi da ih saaljevamo, jer e im privremena radost postati prepreka za budui ivot. Bog je milostiv, ali i pravedan. Milostiv je u sadanjem ivotu, ali je nakon smrti pravedan sudija. Nije mogue da napaenim hrianima ali onima koji su istinski hriani i koji to nisu samo po imenu - dodeli i vene muke. Tamo e im podariti neprestanu radost, koju vie niko nee moi da im oduzme. Bog ne moe bacati oveka iz patnje u patnju. Prema tome, raduj se

umesto da tuguje, jer te Bog smatra dostojnim privremene patnje kojom e zadobiti veni poinak. Vena radost se uva samo za napaene hriane. U svetom Evanelju, Gospod govori o bogatau i ubogom Lazaru: Sinko, seti seda si ti primio dobra svojau ivotu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se tei, a ti se mui (Lk. 16;25). Bog nikad nije pristrastan, i uvek ini onako kako je pravedno. Ako bi se osvrnuo na itija svetih, zapazio bi neprestana iskuenja, patnje i stradanja. Tako su proveli ovozemaljski ivot. Nijedan sladostrasnik nije uao u veno obitavalite koje je preispunjeno neizrecivom radou. Naprotiv, tamo su uli oni koji su patili i trpeli Boga radi i radi ouvanja zapovesti Njegovih. Gospod kae: U svetu ete imati alost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). To je rekao Bog koji je doao na zemlju i itavog ivota patio i stradao. Najzad, kako je zavrio? Bio je podignut na krst kao prokletnik, da bi uklonio prepreku prokletstva. Straan bol potresao je srce Bogooveka i On je kriknuo: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? Zemlja se zatresla, a hramovna zavesa pocepala se po sredini, to se moglo i uvstveno videti. Isto tako, na duhovnom (umnom, noetskom) planu, do temelja je sruen neprobojni zid prokletstva koji je stajao izmeu Boga i oveka. Kada je Isus izdahnuo, sjedinilo se ono to je prethodno bilo razdvojeno. ovek nije vie bio samo prijatelj Boiji, nego je postao i Njegov srodnik, zadobio je blagodat usinovljenja i postao "naslednik Boiji i sanaslednik Hristov." oveanstvo je dalo Presvetu Prisnodjevu da bude Majka Sinu, i Hristos je od Njene preiste krvi dobio telo. Ta oboena ljudska priroda sedi s desne strane Boga Oca, i Bog se vidi na nebesima, gde mu se i u toj ljudskoj prirodi klanjaju angeli. Vidi li gde se uzdigao ljudski rod? Postali smo bogovi po blagodati! Ali, zar se neto od onoga to je tamo moe zadobiti bez patnje? Mi emo stradati i patiti, ali e se jednog dana sve to okonati i bie zaboravljeno. Iznenada, vena Radost e iroko otvoriti Svoje blago naruje i pozvati: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni (patnjama) i ja u vas odmoriti (Mt. 11;28). U svakoj tvojoj radnji i delu, bez obzira da li ih izvrava reju ili milju, imaj na umu da je svuda prisutan Bog Koji ih gleda i Koji e im jednog dana suditi. Iz takvih spasonosnih razmiljanja rodie se strah Boiji, koji donosi veliku duevnu korist. Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane i Re je tvoja iak nozi mojoj (Ps. 119;105), rekao je prorok David. Otuda e proistei i smirenje. Smirenoumlje se ne zadobija samo probama i iskuenjima, nego i bogomislijem i poznanjem nae sopstvene slabosti. Treba razmiljati o tome koliko je ovek nemoan i da ne moe da uini nikakvo dobro, ak i ako je ono zasejano u njegovu prirodu. Naprotiv, on vrlo lako ini zlo, iako mu je ono nametnuto. ovek eli da udovolji Bogu, ali ako u tome ne sadejstvuje blagodat Boija, dobro koje ini nije dobro; ak i ako eli da se potrudi, njegovo htenje i trud bie uzaludni ako mu Bog ne pomogne.

Kada ovek razmilja o svojoj prolosti, o vremenu dok nije poznao Boga i o tome koliko je greio, osea skruenost, smiruje se, plae, trai oprotaj i razmilja: "Ako me napusti blagodat Boija, ja u ak opet initi rava dela!" U tom sluaju, duu ograuje izvesni strah sjedinjen sa smirenjem. Ovakvo razmiljanje naziva se poznanjem ovekove slabosti. ak i bez (podvinikih) napora i patnje, samo ovo poznanje e kao svoje plodove doneti smirenje i (duevnu) korist. Da, dolaze iskuenja, ali veina njih nam se alje zbog nae gordosti. Kada je ovek smiren, iskuenja e biti manja i laka. On, meutim, mora biti spreman, kao kapetan broda koji nakon mirnog vremena oekuje buru. Kad neko neto oekuje, nije mu udno ako i doe to to je oekivao. ovek, dakle, uvek mora biti spreman i na taj nain nee oajavati kada to doe. Da li je mogue, edo moje, da ne oekujemo patnju? Kroz patnju i alost naslediemo vena, beskonana dobra. to oko ne vide i uho ne u, i u cpce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2;9). 6. Ne zaboravimo, edo moje, da su svi svetitelji proli kroz pe najraznolikijih iskuenja, saglasnih njihovom prizivu. Ako se osvrnemo na znamenito itije svete carice (avguste) Teofane, videemo niz patnji koje su sledile jedna za drugom tokom itavog njenog mnogostradalnog ivota. Mnogo je patila i trudila se da na sve naine - savetima, molitvama, suzama i primerima - vrati svog zakonitog mua, cara Lava Mudrog, koji bee zapao u greh. Ova sveta dua nosila je taj krst itavog ivota. Sve te patnje, zajedno s njenim dobrim delima, uinile su je svetom. Budi dakle trpeljiv, moli se, posluaj savete i uzdaj se u Gospoda: Blaen je ovek koji se u Njega uzda (v. Ps. 34;8). To je karakteristino za ovekov ivot na zemlji. Otkako je otpao od besmrtnosti, on sakuplja plodove svoje neposlunost. Ma koliko on to eleo i ma koliko se trudio i mislio da ivi bez patnje, on to nee moi da dostigne, jer kua prohodi ispod neba i obilazi zemlju (Jov 1;7), svakoga vejui kao ito i napajajui ga otrovom patnje zbog prokletstva Zakona (v. Gal. 3;10). Koga god pogleda, koga god upita, svi e ti kao jednim ustima priznati da ih bode neki trn i da pate. Postoje, meutim, razliiti vidovi patnje. Neki pate zato to ne mogu da se naslauju delima bezakonja. Drugi pate zakonito i sa dobrim razlogom. To je prirodna posledica. Kada postoji i duhovno znanje, patnje se usauju u oveka koji ih trpeljivo podnosi radi svog osveenja. Upravo to se deavalo i svetoj Teofani: ona je zakonito patila, jer joj je mu bio neveran. Meutim, ona je posedovala duhovno znanje, pouku, i hrianski primer, trpela je i plakala, molila se i uzdala u Boga. Zbog svega toga, svetost se usadila u ono to je bilo zakonito. Iz tog razloga, sve pretrpi i posredstvom patnje se posveti. Zablagodari Bogu koji te privremeno prekoreva radi venog poinka.

Kada vidim ili ujem da neko ivi bez patnje i da u svemu napreduje po svojoj volji, pomislim da ga je Bog napustio! to se nas tie, neka nas Bog pridrui stradalnicima da bi nas upisao u knjigu ivota i da ne bismo ostali izvan boanske lonice Hristove. Ma koliko da patimo, jednog dana he se sve to okonati i biti zaboravljeno. Preostae jedino dela, dobra ili loa, koja e duu pratiti do suda, gde e uti veliku odluku. esto me pokree ova pomisao i zbog toga plaem. ta u ja, ubogi svetenik, rei u svoju odbranu, kada se naem na sudu Hristovom? Moli se da ne budem osuen! 7. Ljubljeni moj u Hristu brate.., neka te blagodat nae Gospodarice Presvete Bogorodice sauva od svega to bi oskrnavilo tvoju duu! Amin.

Tuga i nevolja nae me, zapovesti su Tvoje uteha moja (Ps. 119:143). Patnje smenjuju jedna drugu i neophodno je da budemo trpeljivi. Razmiljanje o boanskom zakonu prosvetljuje nas kako da ih podnesemo, zato dolaze i kakav je njihov cilj. Dolaze da bi nas nauile da podnosimo bol, da bismo postali iskuani borci, sledbenici Onoga koji je bio raspet za nas i braa svih svetih koji su koraali trnovitim Krsnim putem, da bismo postali muenici muenitvom, prepodobni podvigom, hriani ispunjenjem svetih zapovesti i posredstvom raznolikih iskuenja koja potiu od sveta, avola i drugih ljudi. Niko se nikad nije spasao ivei u udobnosti i bez iskuenja. Otuda sledi da emo se, ukoliko budemo podnosili iskuenja, takoe i radovati, jer su tim putem proli svi koju su se spasli. Budui da i mi elimo da se spasemo, ne postoji drugi put osim stradanja! Patnje dolaze s ciljem da nas priblie Bogu, jer aloste i tite srce koje usled toga postaje meko i skrueno. A kada je srce skrueno, Bog e ga pogledati: Srca skruena i ponitena ne odbacuje, Boe (Ps. 51;17). Na koga u pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skruenog duha, na onog ko drhti od Moje rei (Is. 66;2). Onoga ko ih podnosi s radou i znanjem, patnje oslobaaju greha i kazne kakva za njih sleduje. U oveku se obrazuje duhovni karakter i on postaje milostiv, smiren, blag i sl. Onaj pak ko ne poseduje istinsko znanje o iskuenjima jadikuje i tuguje u vreme kada bi trebalo da se raduje, jer koraa putem osveene Golgote i putem svetitelja. Neka blagodat Boija, koja isceljuje bolesne i dopunjuje ono to nedostaje, svima nama pomogne da u svemu budemo trpeljivi, da bismo se udostojili Carstva Boijeg. Amin.

8. Mi emo se spasti posredstvom mnogih patnji, edo moje, jer se nijedan svetitelj nije posvetio niti se neki ovek spasao a da nije proao kroz pe najrazliitijih gorina. Ako smo ovde u gorinama, Hristos e nas tamo, u drugom svetu, nasladiti neizrecivom lepotom Svog Carstva! Kada doe patnja, utei se time da e posle nje ponovo doi radost i spokojstvo. Zapamti to dok si iv. Ovo seanje dae ti hrabrosti u nedaama ovog ispraznog sveta i ispunie tvoju duu utehom. Kratkotrajna stradanja ovog ivota e se okonati, edo moje, jer e i ovaj svet proi. Veno e biti samo ono to uini za svoju ubogu duu, bilo da je uznese na visinu, bilo da je surva u dubinu i da joj nakodi. 9. Zar ne zna, edo moje, da Bog besplatno spasava oveka? Nesumnjivo je da trud (podvig) pokazuje ovekovu dobru nameru, ali on sam ne moe da izbavi oveka od strasti. Ali, da bismo nauili da se uzdamo u Boga a ne u svoj trud, Bog doputa da ni nakon truda ne budemo zatieni od zla. Pored truda, recimo i da su dela prazna i uzaludna ukoliko Bog ne uva oveka. 10. ime emo se, dakle, opravdati, ako znamo da je i na Hristos pretrpeo tako strane patnje iako nije poinio nijedan greh, budui da je Bog? Zamisli koliko snishodi beskonani Bog da bi postao ovek i pretrpeo tako sramna stradanja radi nas grenika, krivih i osuenih! Da bi Mu pljuvali u lice, da bi Ga bievali, da bi Mu se rugali, da bi Ga raspeli i pogubili tako stranom smru: Proklet svaki koji visi na drvetu (Gal. 3;13). On je, kao Bog, toliko patio zbog nas, grenika! ime emo se opravdati, ako ne pretrpimo jedno iskuenje radi Njegove ljubavi ili pak zbog svojih grehova? ovek se spasava posredstvom patnje i bez patnje se ne moemo spasti. Put koji vodi ka Bogu je uzan i trnovit i onaj koji njime koraa mora stradati i proliti krv i znoj. Zakoraimo tim putem da bismo uli u ivot veni! 11. Ne plai se, i neka ne strahuje tvoje srce! Na Hristos ti pomae nevidljivom rukom; On te kua da bi ti podario Svoju blagodat. Ukoliko se obrauje zemlja srca i ukoliko zemljodelac dublje polae plug, utoliko e i njiva u svoje vreme dati vie ploda. Tako postupa i Bog, veliki zemljodelac naih dua. On doputa da nam dou iskuenja, patnje, bol i teskoba, ili da se naemo u bezizlaznom poloaju, kako bismo se izborili sa ovim ili onim iskuenjem. ovek pati i boluje, ali Bog sadejstvuje onima koji Ga ljube, kako bi dolo do dobrog ishoda. 12. Molim se Bogu da nam podari trpeljivost i moralnu snagu da prevaziemo i ovo iskuenje koje nam je sveti Bog dao radi nae koristi; budite trpeljivi, jer Bog doputa da Njegova istinska deca budu iskuavana i da pate. To je put kojim se usavrava dua. Bol oiuje duu i ini je smirenom, boleivom i dobrom, pripremajui na taj nain tlo za boansku posetu. Neka vas ne zamore iskuenja, jer kroz trpljenje u iskuenjima idemo ka zadobijanju boanskog. Putem iskuenja doznajemo da smo deca Boija i da oekujemo da postanemo naslednici Boiji.

13. Proteraj rave pomisli, edo moje, jer avo nikad ne eli dobro oveku. On mu stvara razliite tekoe da bi ga uverio kako monatvo nita ne radi, jer njega pee crna riza koja otkriva vojnika Hristovog. Prihvatimo patnje i alosti. I Hristos je patio, i u stranim mukama na Krstu predao Svoju boansku duu. Bio je prikovan na Krst, nag, usamljen, naputen i oklevetan od bezbrojne svetine. Toliko toga je radosno pretrpeo radi nas nezahvalnika! Zar da mi, edo moje, ne pretrpimo malo patnje i bola? Prilikom Svog Drugog dolaska, Hristos e nam pokazati patnje Svog tela kao dokaz Svoje ljubavi prema nama. Tada emo Mu i mi, edo moje, pokazati svoja srca izmuena i okrvavljena patnjom koju smo podneli Njegove ljubavi radi. Svi sveti su mnogo stradali. ta sve muenici nisu pretrpeli? Zbog toga budi trpeljiv i moli se, i Bog nee dopustiti da patimo vie nego to moemo. 14. Velika je uteha, edo moje, to e svako od nas primiti nagradu zavisno od toga koliko se trudio ljubavi Hristove radi. Veliki je napor nositi breme dua, posebno u naoj eri kojom vladaju samoivost (egoizam) i samovolja. Ne budimo obeshrabreni, jer je nevidljivo prisutan Isus, koji e umiriti uzburkano more iskuenja i doneti spokojstvo blagodati. Borimo se s razbesnelim talasima i prizovimo svemonog Boga: Boe nad vojskama, obrati se, pogledaj s neba (Ps. 80;14), vidi iskuenja moja i pripremi duu moju da tvori volju Tvoju, jer si Ti moj Bog. 15. Molim se naoj slatkoj Bogorodici da ti bude dobro, da ublai duh alosti tvoje, i da ga posredstvom Duha Svetoga zameni duhom utehe. Nesumnjivo je da nam se sve te patnje alju radi iscelenja nae bolesne due, kako bi posredstvom patnje izbacio otrov sladostraa i svake strasti. Kroz tugu se snano projavljuje i ljubav Nebeskog Oca prema Njegovim sopstvenim edima, kako bi bili priasnici Njegove svetosti i da bi se uveala njihova vena slava. Iako tugujemo u ovom prolaznom svetu, nae tugovanje e jednog dana prestati. Od onih patnji koje dolaze posle smrti, kao to su pakao i sl, neka nas sasvim izbavi Hristos i naa Presveta Bogorodica. Neka to nae oi ne vide, jer je strana i sama pomisao na pakao, a kamo li da neko bude osuen veno da ivi u njemu! Preklinjimo Boga da nam se smiluje i da nas udostoji da uvek smireno traimo Njegovu boansku milost i oprotaj, budui da je kroz Svog Sina rekao: Sve to uzitete u molitvi verujui, dobiete (Mt. 21;22) i itite i dae vam se. Da, traimo Boga svakog dana i svakog trenutka, da bi nas pomilovao i zanemario naa dela, poinjena svesno i nesvesno, i da bismo se pouzdali u Njegove boanske rei da e se smilovati naem smirenju. Amin.

16. Neka je slava jedinom premudrom Bogu koji zbog Svoje beskrajne ljubavi prema nama zna kako da izdvoji sladost iz gorine i da na taj nain obogati nae poznanje. On nas biuje patnjama i iskuenjima da bi nas privukao Sebi, jer zna da e mu se posredstvom nedaa ovog ivota ovek pribliiti i spasti. Udoban ivot je veoma rizian kad je u pitanju veno spasenje. Saglasno izrekama svetih Otaca, u onima koji ive udobno ne obitava Duh Boiji nego avo. Iz tog razloga, trebalo bi da nevolje ovog ivota podnosimo uz trpeljivost i blagodarnost, budui da su obe ove vrline ugodne Bogu. Neka nam Gospod podari mnogo strpljenja u ivotnim nedaama, da bismo u svemu blagodarili svom Dobroinitelju i Promislitelju. 17. to se tie bola koji te mui, mnogo puta sam ti rekao da je to tvoj krst, koji ti je Isus dao da bi Ga podraavao i da ti ne bi bila nepoznata Njegova ljubav. Ko god Ga iskreno voli, ne sledi za Njim samo do Tavorske gore gde se otkrila slava Njegovog Boanstva, drugim reima, ne samo u vreme Njegove posete posredstvom slatke blagodati i radosti, nego Ga sledi i uspinjui se na svetu Golgotu i tokom Raspea, odnosio, u vreme odsustva Njegove blagodati i u alosnim dogaajima koji uzrokuju patnju, bol, oajanje, sumnju, napor i znoj. I upravo tada se otkriva kakav je unutranji ovek: da li je licemeran ili iskren, da li je opitan ili neopitan, da li je kapetan ili mornar. Upravo tada iskuavaju se i nae namere, i onaj ko je hrabar biva iznutra nagraen posetom Boijom posredstvom umnoavanja blagodati. Na taj nain, hrianin se usavrava u duhovnoj borbi sve dok ne dostigne kraj i poinak. Podvizavaj se mudroljubivo. Strpljivo nosi svoj krst dok te ne odnese do Mesta Lobanje, do groba, da bi ti Isus mogao podariti vaskrsenje! Onoga, ko nosi krst ljubavi Hristove radi, Gospod e vaskrsnuti u poslednji dan! Koliko e trajati na ivot? Nepoznat nam je smrtni as, ali e nagrada za trpljenje biti vena. Krst patnje koji nosi ve ti je mnogo dao, a dae ti jo i vie! Ti to jo ne vidi, jer Bog to promisliteljski skriva od tebe radi tvoje duevne koristi. Neprestano preklinji Boga da ti podari trpeljivost. Zablagodari mu sa znanjem, i onda e biti u stanju da radosno pretrpi, ekajui da posredstvom te patnje bude spasen. 18. oveji ivot je muenitvo. Otkad smo otpali od istinske sree, sabiramo plodove svoje neposlunosti: Zemlja e ti raati trnje i korov (Post. 3;18), a to se odnosi i na zemlju tvog srca. Kako bismo inae znali da smo izgnanici, ako ne stradanjima i patnjama? Ne postoji ovek koji zbog neega nije patio. Pate i poboni hriani, ali se u dubini srca nadaju da e te mnogobrojne patnje jednog dana biti uzrok njihovog blaenog poinka. Neka niko ne oekuje ovakav poinak u zagrobnom ivotu bez stradanja i patnji. Takav ivot je za one koji su se trudili i bili teko obremenjeni teretom sadanjeg ivota.

Jedan prepodobni otac je stalno bio bolestan. Kada je ozdravio i zatim bio zdrav tokom dueg perioda, obratio se Gospodu: "Boe moj, zato si me napustio? Zar nisam dostojan Tvoje ljubavi, da bih radi nje malo patio?" Svetitelji su, naravno, posedovali mnogo blagodati i duevne snage i radovali su se patnjama. Svi mi, a najpre ja sam, patimo i ponekad gubimo strpljenje, ali neka je slava Bogu koji nas prosvetljuje da se pokajemo i popravimo. Duh je sran, ali je telo slabo (Mt. 26;41). 19. to se tie tuge koju zbog svojih grehova osea u dui, ona je dobra i korisna. Demonska je jedino onda kada te vodi ka oajanju. Istog trenutka se okreni nadanju i reci: "Budui da se kajem zbog svega, nadam se da mi je oproteno sve to sam uinio. Ne postoji greh koji bi pobedio milosre Boije. Ma kako da su veliki gresi, bivaju oproteni kada se priblii pokajanje." O, dubino smirenja, nezlopamenja i milosra Boijeg! Neka ce ohrabre svi oni koji su optereeni tekim kaznama, jer postoji Bog koji ne mari za zlo koje smo Mu uinili. On oprata sve grehove ukoliko se iskreno pokajemo. Izdri iskuenja, edo moje, i sve e biti dobro. Trpljenje, da, trpljenje, ono e nam otvoriti vrata raja. 20. U patnjama postoji Hristos, kao to i u lenstvovanju obitava duh avolski. U svim onim traginim iskuenjima kroz koja je proao, moj starac Josif je snano oseao Hrista. Dok u drugima pribliavanje smrtnog asa izaziva drhtanje i strah, on je prebivao u bogoenjivosti. Kakvo udo! Isus Hristos je isti jue u danas u u vekove (Jevr. 13;8). 21. Patnja je instrument. orue koje Bog dri u Svojoj ruci. To orue koristi jedino On, i to onako kako nalae Njegova bezgranina premudrost. On ga za svakog oveka razliito koristi, saglasno potrebama svakog pojedinca. Patnja u svojim najrazliitijim vidovima oiuje i posveuje oveka koji je prihvata uz mudrost i znanje. Drugaije reeno, svaka patnja koju hrianin doivi predstavlja boansku posetu iji je cilj njegovo spasenje i koju je poslala najslaa desnica naeg nebeskog Oca, iako se to naoj prirodi ne dopada, kao to se ni bolesnicima ne dopadaju gorki lekovi. Osim toga, ukoliko ne budemo patili, eka nas sudbina Luonoe. Nalazei se na vrhuncu slave i spokojstva, on je zaboravio na veliinu Boiju i na svoju malenkost i nemo. Izai y na nebo, vie zvezda Boijih podignuu presto svoj.., izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s Vinjim (Is. 14;13-14). Nakon to je pomislio na to, Bog ga je zbacio dole. Nekadanja jutarnja zvezda i najprosvetljeniji angeo postao je demon, satana, avo, najoskrnavljeniji meu stvorenjima Boijim, ne po prirodi, jer je Bog sve stvorio kao dobro, nego time to je izabrao da bude zao i buntovan. avo u porodice seje roptanje, nezadovoljstvo, zavist, tvrdoglavost i sl, tako da u mnogim porodicama postoji jedna linost koja naruava njen mir, spokojstvo i radost. To zlo seme bilo je prisutno ak i u svetoj porodici koju je Gospod obrazovao na zemlji radi budueg spasenja, odnosno, meu njegovim svetim uenicima: bio je to Juda Iskariotski, seme bogoubice!

avo seje svoje seme usred ita: takvi ljudi postoje ak i u monakim sinodijama (bratstvima). Takva osoba nije sama po sebi zla, ali je svojom slabou roptanja, tvrdoglavosti i sl. postala demonsko orue koje naruava mir i bezmolvije (tihovanje, isihiju) ostalih. Sve ovo svedoi da smo izgnani iz nae istinske otadbine i da se sada nalazimo u popravnom domu u kojem se upranjava vaspitanje Gospodnje. Svi koji prihvate ovakvo vaspitanje bivaju vraeni u nebesko oinsko naslee, gde nalaze svoje izgubljeno usinovljenje i bivaju udostojeni da naslede Boga. Oni, meutim, koji ostanu neodgojeni, kao to je sluaj sa mnom, i koji se ne upoznaju sa ovim vaspitanjem nego se, naprotiv, svojim delima pokau kao nezakoniti, bivaju izgnani kao nedostojni ovog usinovljenja koje i jeste cilj vaspitanja Gospodnjeg. Neka nas na blagi Bog i Otac udostoji da budemo sa onima koji su se proslavili i zadobili usinovljenje u vekove vekova. Amin. 22. Budi u svemu trpeljiv, edo moje, jer je plata velika. Ne obraaj panju na teinu patnje nego odmeri ono to e dobiti zauzvrat. Neznatna patnja obezbedie ti venu slavu na nebesima, koja je daleko prevazilazi (v. 2. Kor. 4;17). Stoga bi trebalo da se raduje umesto da jadikuje. Zablagodari naem blagom Bogu na svemu i ne pokazuj naem neprijatelju da si nestrpljiv, jer e te onda jo snanije napadati s namerom da u potpunosti srui zid tvoga trpljenja. 23. to se tie pitanja da li su unutranji bol i alost koje osea duekorisni, rei u ti da su veoma duekorisni jer e te uzdrati od greha, posebno od pristraa[1] i naslaivanja svetom, a to je sasvim protivno Bogu. Da, korisni su, ali i ovde je potrebno rasuivanje (), kako bol i alost ne bi preli granicu, jer e tada postati tetni. Pogledaj jedan znak: kada ali zbog svojih nekadanjih grehova i kada tvoje aljenje postane neogranieno, zavrie se oajanjem. Boga e smatrati za nemilosrdnog osvetnika, to je besmisleno. On te vaspitava kao Otac i hrianin to shvata kada njegovo aljenje ne prelazi odreenu granicu. Zbog toga je rasuivanje iznad svega. Ono nas oslobaa preterivanja i propusta. Kada te obuzme oajanje, okreni drugi list i razmiljaj ovako: ako je Bog zapovedio ljudima da blinjem oprataju ne samo sedam puta dnevno nego i sedamdeset puta sedam, koliko e onda puta oprostiti Sam Bog, ije je milosre bezgranino? Ko se ikada pokajao a da se nije spasao? Ko je ikada rekao: "greio sam", a da mu nije bilo oproteno? Ko je ikada pao i zatraio pomo, a da nije bio uspravljen? Ko je ikada jecao, a da ga Bog nije uteio? Kada, dakle, vi, zli budui, umete dare dobre davati deci svojoj, koliko e vie Otac va nebeski dati dobra onima koji mu itu, kae Gospod (Mt. 7;11). Na nebeski Otac nas ne vaspitava (kanjava) da bismo oajavali, nego da bismo se pokajali i popravili. Kada pogreno shvatimo znaenje ovog vaspitanja, padamo u oajanje i nakon toga smatramo da nas nebeski Otac nemilosrdno kanjava, to je besmisleno. Kad se naemo pod takvim uticajem, nemogue je da se dua utei. Meutim, kad sauvamo zdravo poimanje vaspitanja patnjama, za

njim e uslediti velika boanstvena uteha. Vidi, dakle, edo moje, kad su bol i alost duekorisni, a kad nisu. 24. U ovom svetu, edo moje, ljudi se dele na dobre i loe, na bogate i siromane, na obrazovane i neobrazovane, na plemenite i niskog porekla, na lepe i rune. Svima je, meutim, zajednika jedna stvar: patnja. Tokom ovog ivota, pate svi ljudi bez izuzetka. Zbog toga izreka i kae: "Pravo je udo ako je neko itavog ivota bio srean." Prema tome, svi ljudi ive u carstvu patnje. Svi znamo da je patnja neto lino i da se ovek mora sam s njom suoiti. To je njegov krst koji mora da nosi, kao to je i Spasitelj sveta, Isus Hristos, nosio Svoj krst radi nae koristi. Otpoini, edo moje, na oinskoj ruci, koja ovoga puta posredstvom patnje vri hirurki zahvat na tebi. Primiri se. Prihvati da tu patnju alje Bog i pomiri se s njom, da bi bio spreman da se s njom i suoi. Znam koliko je to teko, ali je ujedno i spasonosno. Svetitelji su se radovali patnjama. Mi svoje patnje moemo bar trpeljivo da podnosimo i Bog nee zaboraviti ak ni ovo najmanje, dobrovoljno i trpeljivo prihvatanje Njegove volje koje se projavilo u naoj patnji. Kada pati, edo moje, usredsredi svoje duevne snage i pokuaj da shvati svrhu patnje, ijim ti posredstvom Bog otvara nebesa. Zar misli da On, koji je izbrojao i vlasi na tvojoj glavi, ne zna kolika je mera tvojih patnji? Da, On to zna! Prema tome, smiri se i imaj poverenja u naeg nebeskog Oca! Ne dozvoli da te nadvlada umor. Kroz sve e proi uz pomo naeg Hrista i postae Njegov naslednik u beskonanom bogatstvu naeg zajednikog Oca Boga. Amin. 25. Da li si u stanju da izbroji milosra Boija? U poreenju s milosrem Boijim, gresi najgoreg oveka izgledaju kao pregrt peska u okeanu. Ne postoji greh koji prevazilazi milosre Boije. Boga bismo mogli izobraziti kao majku: da li je mogue da detinji greh prevazie materinsku ljubav? Ako ve majka toliko voli dete, koliko nas tek voli Bog koji je to i dokazao time to je bio raspet na krst? Apostol Petar se tri puta odrekao Gospoda, ali je zahvaljujui pokajanju bio ponovo prizvan. Veliki progonitelj hriana, apostol Pavle, postao je posredstvom pokajanja prvi meu apostolima. Bludnice, lopovi, carinici i mnogi drugi prestupnici postali su posredstvom pokajanja svetitelji. Prema tome, odbaci teskobu i griu savesti. Ispuni se nadom, prikupi hrabrost, i odbaci svaku pomisao oajanja. 26. Ma koliko da patimo, doi e vreme kada e se sve to okonati i kada e svako od nas otpoinuti saglasno trudu koji je uloio. Da li pati? Da li se alosti? Da li plae zbog nedaa? Da li si umoran? Ohrabri se, jer se time zadobija Carstvo Nebesko. Meutim, ako si spokojan i zaboravlja na Boga, onda se raalosti, jer ne koraa putem koji vodi ka Bogu. Patnje, bolesti i stradanja neprestano nas zamaraju, tako da se odvraamo od ovoga sveta i eznemo za tamonjim svetom, gde heruvimi i serafimi pevaju himne Bogu, gde je pravi i

istinski poinak, nezalazni dan, blaena svetlost, dok su ovdanje stvari, u poreenju sa onim venim, mrane i mrske. Neka nam sveti Bog podari duhovno razumevanje da bismo uvek davali prednost venom ivotu, najviem dobru, najslaem Bogu. 27. O, koliko dobroiniteljski postupa na Bog kada u ivotu oveka, Njegovog deteta, koristi patnju! Kada bi ovek znao koliku mu duevnu korist donosi bol, molio bi se da tokom ivota pretrpi sve patnje. Tako bi duhovni novac, novac patnje, poloio u banku Boiju, u vinji grad, i primio novac blaenstava, u vreme kada sve due budu primale platu za svoj trud, bol i patnju. 28. Budi trpeljiv, edo moje, u iskuenju koje ti dobrota Boija alje radi vee koristi za tvoju duu. Trebalo bi da se raduje, jer to pokazuje brigu Boiju za tvoje duhovno napredovanje, posebno u smirenju. esto se deava da ovekova gordost bude uzrok to nam Bog upuuje oinski "amar" da bismo se sigurnije kretali ka smirenju. To je najbolji znak Boije brige za nae due. Prema tome, budi trpeljiv, edo moje. To je takoe krst. Prihvati ga ljubavi Gospodnje radi. Podraavaj ga da bi ti mogao dati Svoju ljubav: Ko ima zapovesti moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi (Mt. 14;21). Jedna od Njegovih zapovestije i posluanje do Golgote, s krstom na pleima. Blaen je onaj ko pretrpi iskuenja jer e, budui tako iskuan, primiti venac venog ivota. 29. edo moje, ukoliko je put naeg ivota i posut trnjem, Hristos nas priziva i eka nas da ga preemo, poto je On Sam prvi proao tim putem. U patnjama je Bog, a u udobnostima avo, koji je uzronik svakog zla. Ukoliko se i borimo, jednog dana e borbe prestati i bie naplaen trud svakog oveka. U svetu ete imati alost, govori nam Hristos. Ko je hteo da se uspinje na Golgotu a da se nije zamorio? Da se nije oznojio, pokleknuo i esto posrnuo od teine krsta koji mu je dao Bog?! Niko. Svi koji su se posvetili, svi spaseni, svi Sf su proli kroz pe patnji, neko kroz bolest, neko kroz borbu \L protiv strasti itd, odnosno kroz itav niz alosti po Bogu, g dok se nisu udostojili prava na veni poinak. Bog zato doputa da podnosimo razliite patnje koje nas ponekad dovode i do oajanja, jer ima za cilj da i mi zadobijemo udeo u venom poinku. Blaeni su oni koji se udostoje venog poinka! Odmorie se od muka ovog ivota: otra je zima, ali je raj sladak. 30. edo moje, Bog nas vaspitava (kanjava) da bismo se udostojili nebesa! Nebeski Otac nas na svaki nain vaspitava kako bi u nama uobliio duhovni karakter i kako bismo svog Nebeskog Oca podraavali kao Njegova deca. Trebalo bi da posedujemo one osobine koje e pokazati da smo istinska deca Boija. Razlikujmo se po trpeljivosti, krotosti, ljubavi, bratoljublju i sl, jer su to osobine dece Boije koja e, zajedno sa Hristom, naslediti bezgranina duhovna bogatstva nebeskog Oca.

edo moje, budi hrabar u ovoj borbi. Kroz mnotvo patnji uzdii emo se na nebo. Put naeg spasenja je zasejan trnjem, tako da emo patiti i prolivati krv. Ti, meutim, budi trpeljiv. Doi e blagosloveni as kada e patnja i bol upisati naa imena u knjigu ivota. Tada emo blagosiljati Boga, koji nam je Svojom beskonanom mudrou dodelio bol i patnju kao posrednike naeg velikog spasenja. Nemoj se zamoriti prizivajui Hrista ako eli da se posvete tvoja usta. to se tie iskuenja koja vidi u snu, ne razmiljaj o njima i zanemari ih, jer ona sama po sebi nemaju nikakvu sutinu. Kada ih zanemari, nee vie dolaziti da te iskuavaju. 31. Blagosloveno moje edo, neka radost i mir budu u tvojoj dui. Iskuenja su uvek od koristi ako smo trpeljivi. Kad iskuenja prou, onome kojega su isprobavala ostavljaju opitnost i plodove srazmerne trpeljivosti i vetini koju je ovaj pokazao tokom borbe. ta da uinimo, kad nema drugog puta ka spasenju osim iskuenja? Budi trpeljiv do prolivanja krvi. Tako su se podvizavali i nai Oci, i postali su sveti. Iskuenja su nam potrebna i zbog smirenja, ak i u sluaju da smo smireni po prirodi. Drugim reima, mi smo nainjeni od zemlje i naa dela su kao pleva i slama. Ne zaboravi, edo moje, ta kau miomirisna usta Hristova: U svetu ete imati alost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16;33). Prema tome, i onaj ko ima Hrista pored sebe pobedie svet svojih strasti. Ne dozvoli da te uplai veliina iskuenja i budi paljiv da te neprijatelj ne bi opljakao pomislima i pre nego to to primeti, da te ne bi nadvladao i predao ugnjetavanju neistih pomisli. Istina je samo jedna: najsvetije smirenje je najspasonosniji lek. U svemu budi smiren i nesumnjivo je da e zadobiti savrenstvo ili e bar biti nagraen oslobaanjem od strasti. 32. Budi trpeljiv u svemu to ti dolazi. Izgovori molitvu i primoraj sebe da se pobrine za sopstvenu duhovnost. Kroz patnje emo se spasti; bez muke se ne stiu nikakva dobra. Ma koliko da trpimo, nita se ne moe uporediti s boanskim dobrima koje nam je priugotovio Bog. Uvek se nadaj i nikada nemoj oajavati zbog samoga sebe, ak i ako vidi da je neto nepopravljivo. Bog e pogledati na nae rane im ponemo da stiemo smirenje, a jo vie ako smo uistinu takvi. 33. Ovo malo tuge, edo moje, koja nastaje usled liavanja naslada ovoga sveta, prevazii e obilje vene slave.

Otra je zima grenih pomisli, ali je sladak raj Boiji. Uzlazan je puteljak ka Golgoti, ali emo nakon toga, kada se domognemo ivotodavnog groba i ugledamo angela koji e nas obradovati oglaavanjem vaskrsenja nae due, radosnom stopom zakoraiti na nebesa gde emo sauestvovati u gromoglasnoj venoj Pashi istih dua, u vinjem Jerusalimu, u kojem e se sakupljati veni plod sadanjeg truda. 34. Molim se, edo moje, za tvoj duevni i telesni mir. ta je lepe od duevnog mira i telesnog zdravlja? I jedno i drugo ine ovekov ivot ugodnim. Meutim, ukoliko nedostaje jedio ili drugo, podie se strana oluja i laa ovekove due biva baena usred pobesnelih talasa. Koliko se molitava tada uznosi! I Gospod je, obitavajui na zemlji, naiao na slinu oluju: I ustavi zapreti vetru, i ree moru: uti, prestani! I utoli vetar, i postade tiina velika (Mk. 4;39). edo moje, prizovimo mirotvorca Gospoda i Vladiku kad god nas nadvlada duevna oluja. Verujem da e nam On, kada Ga s verom prizovemo, pohitati u pomo i rei: "Pogledaj, ovde sam!" 35. Blagoslovena keri... Gospod neka je s tobom! Primio sam tvoje pisamce. Nemoj toliko tugovati, edo moje. Umerenost je potrebna u svemu i od preteranog plaa bie ti jo gore, jer nervi ne mogu da podnesu toliki bol i teskobu. Pobrini se da bude smirena i oprezna kako ne bi raalostila staricu. Izvri s verom sve to ti ona kae i na udesan nain e videti kako se ruka Boija stara o tebi! Ne skrei sa pravog puta da te ne bi muila gria savesti. Potrudi se, drago moje edo, da malo popravi samu sebe tako to e u potpunosti odsei sopstvenu volju. Nita nemoj initi bez blagoslova i pitaj staricu sve to eli. Ako ti ona i ne dopusti neto to bi ti elela, budi trpeljiva jer e tako pokazati da uistinu ljubi Hrista. Ukoliko bi starica ispunjavala svaku tvoju elju, gde je onda vrlina koja se naziva odsecanjem sopstvene volje? Da, edo moje, prisiljavaj samu sebe. Znam od ega pati i koliko pati, ali to zahteva trpljenje. I Hristos je trpeljiv kada greimo pred Njim i eka da se pokajemo. Molim se Presvetoj Bogorodici da te uvek utei i da osvei tvoju duu. Amin. 36. Blagosloveno moje edo... Bog ljubavi neka bude s tobom. U svemu budi trpeljiv, jer e na taj nain od svega imati koristi. Hristos te voli i upravo zbog toga te tako esto i neprestano poseuje. Kad te ne bi voleo, On bi te napustio i ti bi bio izgubljen. Meutim, ti si iv i bori se. Nije vano ako privremeno strada. Razmiljaj o onom to je veno i to e te uteiti i osveiti u vrelini tekih iskuenja. Prolazi kroz pe koja proiuje one due iji je ivot posveen Bogu. Budi hrabar i raduj se, jer e na taj nain tvoja dua biti oiena da primi najneporonijeg Gospoda. Budi smiren i ljubi svakoga ljubavi Hristove radi, i time e se spasti.

Ostavljam te u miru i ljubavi Boijoj. Sa oinskom ljubavlju. Starac 37. Napaeno moje edo.., neka naa Presveta Bogorodica podari mir i spokoj tvojoj dui. Dobio sam tvoje pismo i mnogo sam se saalio nad tobom. Budi trpeljiv, edo moje. Bog te nee napustiti. Promenie se tvoje stanje. Bog je u ivotu svakog oveka zacrtao da trpi u ovom svetu kako bi na drugom, blaenom svetu naao poinak i radost. edo moje, trpljenjem i uzdranjem isplatimo ovde dugove naih grehova i udostojmo se istinske slobode nakon smrti. Nemoj da brine. Nemoj to primati k srcu. Te promene izazivaju tvoji nervi, obmanjujui te kako nema ljubavi itd. Sve e to proi, i tada e sa suzama prepoznati koliko si pogreno sudio o stvarima. Molim se da ti Bog podari trpljenje do kraja. 38. Blagosloveno moje edo, molim se da ti Nebeski Otac podari rasuivanje, kako bi razlikovala istinu od avolske lai. to se tie prve pomisli o kojoj si pisala, odgovaram: Zar Bog nije objavio da je Jov neduan? Zato je onda dopustio tako surova iskuenja, zbog ega je ovaj ovek dospeo u tako teak poloaj da je prokleo dan kada se rodio? Naravno, sve je to bilo doputeno da bi ga nauilo. Gospod tako obino i ini: najpre isproba oveka, a zatim mu pokae Svoju ljubav. Ljubav Boija se ne projavljuje samo onda kada nas Bog miluje, nego i onda kada nas bije. Ako nas Nebeski Otac bije, time nam pokazuje da nas voli. U onima koji pate obitava Duh Boiji. U onima koji su spokojni obitava duh avolski. On nas privremeno kanjava, da bismo veno otpoinuli i da bi nam podario venu slavu! Kad nas Bog ne bi smatrao Svojim edima, ne bi nam ni slao iskuenja nego bi nas ostavio onakve kakvi jesmo: duhovno neobrazovani i bez ikakvog staranja. U drugom svetu, Gospodu e biti najblii oni koji su duevno obrazovani i mudri u duhovnoj borbi. I upravo zato to voli nas uboge i to eli da nas poastvuje, On nas duhovno obrazuje na Univerzitetu monakog ivota. Meutim, sve dok ne postanemo opitni u razumevanju Boijeg Promisla, prekorevaemo Boga i pitati se zato nam alje iskuenja. Tako emo svojim neznanjem ugroziti svoju venu sreu. Duhovno obrazovanje se sastoji u oslobaanju od strasti, a posebno od egoizma. Borimo se, dakle, edo moje, da nikoga ne osuujemo. Recimo: "blagoslovi" i "neka je blagosloveno." Kad emo posedovati istinsku ljubav? Kad ne budemo sudili drugima i kad ih budemo opravdavali.

39. Ne gubi hrabrost, edo moje. Liavanja koja podnosimo imaju za cilj da nas pripreme za vene naslade na Nebesima! Mi se svesno liavamo naslada ovoga ivota ljubavi Hristove radi. Ako bismo eleli, mogli bismo slobodno u njima da uivamo, ali ih mi svojevoljno ne prihvatamo da bismo zadobili blagu ljubav naeg najslaeg Isusa. Mi, keri moja, imamo besmrtnog i venog enika koji e slavu devstvenosti ouvati besmrtnom. Prizvani smo da postanemo angeli, ljubljena moja keri, i zar se onda neemo liiti onoga to donosi nasladu i to je greno? Zar nije vredno da se liimo neistoga radi boanske ljubavi Isusove? Hrabro se bori saglasno svom prizivu. Muenici su Hrista radi prolivali krv. Zar mi onda ne moemo da se suprotstavimo jednoj neistoj, lanoj nasladi? Proslavi Boga i svojim telom i svojom duom. Bori se do kraja. Zbogom, keri moja. Tvoj otac.

40. Blaen je, dakle, edo moje, onaj koji kroz patnje ovog ivota prolazi sa trpljenjem i blagodarei Bogu, koji posredstvom patnji priprema besmrtnu duu da se udostoji venih dobara Njegovog carstva. Bog nas vaspitava (kanjava) na nau korist, kako bismo bili priasnici Njegove svetosti. Posredstvom raznolikih patnji Njegovih vernih slugu koji Ga ljube, On im za utehu pohranjuje (riznii) obilje vene slave. Zbog toga nije potrebno niti nam koristi da se gnevimo zbog tog privremenog vaspitanja (kanjavanja) Gospodnjeg nego je potrebno da sve istrpimo sa smirenjem i posluanjem. Ovo Boije vaspitanje (kanjavanje) ima za cilj da nam podari najdragocenije zdravlje nae due. Kao to lekar lei bolesnika operacijom, gorkim lekovima i amputacijom delova tela imajui za cilj da ga izlei a ne da ga mui zbog sopstvene zlobe, tako nas i Bog, kao iscelitelj naih dua i tela, lei najrazliitijim lekovima, patnjom i bolom, imajui za cilj da nam podari duevno zdravlje, a to je najvee dobro koje postoji. Meutim, oni koji negoduju i nemaju trpljenje, a takav sam i ja, gube duevnu korist i ostaje im samo bol. Ukoliko nas, dakle, Bog spasava na taj udesni nain, obavezni smo da mu neprekidno blagodarimo i da veliamo Svesveto ime Njegovo, ne samo ustima, nego prevashodno naim

delima, tako da nijedno delo nae ne uvredi boansku veliinu. Ako usnama blagosiljamo Boga a delima hulimo na Njega, to znai da ga ismevamo. Pokuajmo da nijednim prestupom ne raalostimo naeg Hrista, da bi se Duh Sveti nastanio u naim duama. Amin. 41. Ovde, u ovom ispraznom svetu, biemo alosni i ogoreni, osetiemo bol. Meutim, sve e to trajati tokom odreenog perioda. To je privremeno. Neka nas Bog ne napusti zauvek, jer to ne bismo mogli da podnesemo. Kad god pati i tuguje, priseti se Raspetoga i nai e veliku utehu. Ko e pogledati na Raspetoga i pomisliti na patnje koje je On zbog nas pretrpeo, a da pri tom ne nae melem za svoje rane, bilo telesne, bilo duevne? Pogledaj i ti, edo, gore, ka Golgoti, gde se preneporonom Jagnjetu dade trijumfalna pobeda, da bi Svojom Krvlju opralo nae rane i grehove. Veliko je Njegovo milosre. Nikada nemoj gubiti nadu u Njega koji je tebe radi bio raspet. Molim se da tokom Velikog posta bude dobrog telesnog i duevnog zdravlja. Amin. 42. Stradanja sadanjeg veka nitavna su prema buduoj slavi koja nas oekuje (v. Rim. 8;18). edo moje, raduj se radou velikom, jer e nas blagi Bog, od Kojeg se nadamo naem spasenju, udostojiti da svi zajedno budemo u Carstvu Nebeskom i da izgovorimo rei svetog Andreja, Hrista radi jurodivog: "Blaena je ruka koja je sve to satvorila!" Vinji Jerusalim, grad radosni i nerukotvoreni, iekuje eda Boija, eda koja u ovom ivotu pate i boluju podnosei telesnu iznurenost, da bi ih ukrepio i osveio velikom nasladom. Jagnje se rtvovalo radi naeg sopstvenog spasenja, da bi nas opralo svesvetom Krvlju Svojom, da bi oistilo zlosmradije naih grehova i da bi nas veno upokojilo. edo moje, vrsto dri krst i uspinji se spasonosnom Golgotom koja e nas odvesti do ivonosnog Vaskrsenja, kada u poslednji dan silno zatrubi truba i kada se otkriju skrivena dela ovekova. Kako je to veliki i sveti dan za spasene due, jer e se tada silno nasladiti blagoslovom Boijim! Tada e se otvoriti duhovne riznice beskonanog Boanstva, radi beskonanog, neprestanog naslaivanja u vekove vekova!

NAPOMENE: 1. Grka imenica "" koju najee prevodimo kao "pristrae" oznaava strastvenu privezanost za ovozemaljske stvari. (Prim. prev.) kao Otac, i hrianin to tako shvata kada njegovo aljenje ne prelazi odreenu granicu.

O BOLESTI sadraj 1. Istina je da bolesti, patnje i nedae hrianima donose oienje due i oprotaj grehova. Svaki hrianin ima svetu obavezu da prostoduno i nezlobivog srca prihvati svaki krst koji Gospod poloi na njega i da ga visoko uznese do proslavljene Golgote. On ponekad moe da padne na kolena usled napora i teine, ali Bog e mu poslati drugog Simona Kirinejca, odnosno blagodat trpljenja, koja e uzneti krst do Golgote. Kada podnosimo telesne i duevne patnje, posedujemo pouzdano svedoanstvo da nas Bog ljubi i da smo pribrojani istinskim edima Boijim. Kada posetimo groblje, na svim grobovima videemo krstove - neki su od drveta, neki od kamena, neki od gvoa, itd. Bog daje krst svakoj hrianskoj dui. Nekome se daje drveni, nekom kameni, a nekom gvozdeni krst, zavisno od toga ta je premudrost Boija smatrala za najbolje. Glavni cilj Gospodnji je spasenje nae dragocene due, bez obzira da li e ona zbog toga patiti. On Sam nam daje trpljenje i prosvetljenje, kako bismo bili u stanju da taj krst nosimo do kraja. Patnje koje oseamo tokom bolesti alje nam ruka dobrog Boga. Najdelotvorniji lek za duevno zdravlje je telesna bolest. Bolest je truba to budi svaku duu koju je uspavalo opojno pie neznanja i zaboravljanja Boga. Bolesti jaaju duu koja je zapala u nemar i kojoj bi telesno zdravlje kodilo da se vrati na pravi put. Gospods, u nevolji traim Te (Is. 26;16). Uteskobi dajmi prostor (Ps. 4;1). Kroz mnole nevolje valja nam ui u Carstvo Boijs (Dela ap. 14;22). Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21;19).

Udarci iste ljubavi iikada nisu uzrokovani niim drugim osim svetim i spasonosnim promisliteljskim ciljem! Gospod nam u Evanelju kae da bez volje naeg nebeskog Oca ni vrabac ne moe da padne, kao i da su sve vlasi na naoj glavi izbrojane. Kakvo nam uveravanje daju ove rei da su sva naa dela, sve nae rei i sve nae misli poznate Gospodu, da se nae patnje pojavljuju s Njegovim znanjem, da potiu od Njegovog promisla i da tee nekom spasonosnom cilju! Koliko je oveanstvo, i telesno i duhovno, bilo iskvareno pre dolaska Gospodnjeg! Koji je lek mogao uneti preporod u oveiju duu? Zar to nije bio divovski Krst Gospoda Isusa? Da Gospod nije umro na Krstu, bilo bi nemogue da se ovek spase na neki drugi nain. Nosei Svoj krst, Hristos je postao na prototip (prauzor, praobraz). Tako je pokazao da svako, ko eli da bude spasen, treba da Ga sledi i da pretrpi krst koji je Gospod poloio na njega saglasno njegovoj snazi, da se popne na Golgotu, da bude raspet zajedno sa Isusom, a zatim da se zajedno sa Gospodom i proslavi u Carstvu Boijem. Kada dua uvidi da se slava i poinak u nebeskom blaenstvu daju saglasno krstu koji je nosila, zaalie to nije nosila tei krst i tako dobila jo veu slavu i poinak. Ona e tada rei: "Napor je onda bio kratkotrajan, a sada sam liena venih blaenstava!" ak e i patrijarh Avraam, kada vidi blaenstva koja e se dodeliti, zaaliti to se nije vie podvizavao! Jedna mlada devojka je stalno bolovala od neke teke bolesti i na kraju je i umrla. Jedne noi javila se svojoj sestri koja ju je upitala: "Kako ti je, sestro moja, tamo gde si sada?" Ona joj je odgovorila: "ta da ti kaem, sestro? Zbog moje bolesti, Hristos me udostojio vee slave i poinka. O, kad bih samo mogla da se vratim na zemlju i da stradam od jo gore bolesti, da bih se ovde udostojila jo vee slave!" Ako je Sam svemoni i bezgreni Gospod nosio krst radi oveka i njegovog spasenja, koliko je tek radi spasenja krst potreban nama, grenicima, koji greimo svakoga asa? Pripremih se i ne oklevah da ouvam zapovesti Tvoje (Ps. 118;60)*, kae prorok David. Uvek moramo biti spremni da bez roptanja pretrpimo svako iskuenje koje nam poalje sveta ruka naeg Iscelitelja Boga. Budui da iskuenje dolazi od Onoga ija je ljubav prema nama bezgranino duboka i da ga je On dopustio, ono nikada nee biti zlo. Kada iskuenje proe, sagledaemo njegov dobar ishod, sagledaemo glavni cilj Boiji. Predviajui budua iskuenja Svojih sledbenika, Gospod Isus ih krepi govorei: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21 ;19) i Koji pretrpi do kraja taj he se spasti (Mt. 10;22). Trpeljivo podnosei svoju bolest, i ti e se pribrojati ljubljenim edima Hristovim. Tvoje breme e jednog dana postati tvoje vaskrsenje, tvoja alost - radost, a tvoje trpljenje - veni ivot! Blagodarno zavapi Gospodu: Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 1;21). Ako tako zavapi, tvoja dua e se ispuniti radou i mirom, a istovremeno e osnaiti i u trpljenju. ' Navod se donekls razlikuje od Daniievog prevoda (Prim. prev.)

ta je hrianin? ta mora posedovati? Sasvim je sigurno da u svemu mora imati mnogo trpljenja. Trpljenjem raznolikih patnji zadobijamo veni poinak: 46 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti, kae Gospod (Mt. 11;28). Put koji vodi putnike u rajski grad u potpunosti je zasejan trnjem i oni koji njime koraaju prolivae krv zbog njegovih uboda. Meutim, sve prevazilazi nada u rajske naslade, koja putnicima daje trpljenje, kao to je izgovorilo i etrdeset svetih muenika kada su ih bacili u zaleeno jezero: "Zima je gorka, ali je raj sladak. Mraz je bolan, ali e naslade biti slatke!" Neka sveblagi Gospod pribroji i nas skruene onima koji se trude i koji su teko obremenjeni, da bi nam podario veni poinak. Amin. 2. Od vremena kada je na slatki Isus podigao ivotvorno drvo asnog Krsta na Svoja preneporona plea i bio na njega obeen, Njegovi uenici su tokom vekova nastavili da nose krst u obliku raznih iskuenja i proba, ime hriani trijumfuju nad raznolikim vidovima pogubnog samoljublja. Posredstvom evaneliste Luke, Spasitelj naglaava: Ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne moe biti moj uenik (Lk. 14;27) i Ako ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Lk. 9;23). Ava Isaak, filosof isihazma, kae: "U svakom trenutku, u oveku se deava neka promena." I zaista, u svakom trenutku se menja i stanje tela i stanje duha, donosei ponekad teskobu, ponekad bol, ponekad iekivanje ravih vesti, a ponekad neodreen nemir i pometnju due i tela. Sve ove promene izazivaju telesni ili duhovni uzroci, potvrujui na taj nain prokletstvo Boije koje je palo na itav ljudski rod zbog neposluanja prvostvorenih. Meutim, na blagi Isus, Drvo ivota, s jedne strane Svojim svetim primerom a sa druge Svojim boanskim uenjem, izliva melem utehe na krst patnje, zajedno sa ivotvornim uveravanjima da nam kroz mnoge nevolje valja ui u Njegovo Carstvo (v. Dela ap. 14;22). U Starom zavetu, u knjizi "Brojevi", ispripovedan je, izmeu ostalog, i sledei karakteristian dogaaj: Kada Izrailj u pustinji povika na Boga, Gospod pusti na narod zmije vatrene koje ih ujedahu, te pomre MNOGO naroda u Izrailju. Tada doe narod k Mojsnju u rekoe: zgreismo uiiUo vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojcuje se pomoln za narod. I Gospod ree Mojsiju: naini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija neka pogleda na nju pa he ozdraviti. I nainn Mojcuje zmnju od mjegu (bakra), u metnu je na motku, u koga God ujede zmnja on poGleda na zmiju od mjedi i ozdravi (4. Mojs. 21;6-9). U svetom Evanelju, Gospod je uporedio podizanje bakarne zmije sa Svojim uzdizanjem na Krst i rekao: Kao to Mojsej podie zmiju u pustinji, tako Gpreba da se podigne Sin oveiji (Jn. 3;14). Greh, koji je ovde predstavljen otrovnom zmijom, ujeda oveka i truje organizam njegove uboge due grenim i strastvenim nasladama, uzrokujui duevnu smrt i odvajanje od Boga.

Meutim, na Hristos, duhovna (noetika) bakarna zmija, koji je bio obeen na ivotvorno drvo asnog Krsta, posredstvom uzvienih evanelskih istina isceljuje due koje su bile izujedane raznolikim gresima, dajui im ivu nadu u ivot kakav se ne moe ni pojmiti. Gde ti js, smrti, alai? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kor. 15;55). Sila tvoje strane tiranije je ukinuta, ponitena, iscrpljena i potpuno umrtvljena smru i vaskrsenjem Isusa, naeg Boga koji spasava ljudske due. Srce je zatrovano i pomraeno nasladom i sladostraem. Budui pomraeno, ono i tvori dela tame, raaloujui Svetog Duha kojega je primilo kroz preporod u svetoj banji krtenja. Naprotiv, bol i patnja potiskuju sladostrae iz srca. Oiujui se posredstvom bola, srce postaje sposobno da prihvati Duha Uteitelja. On tei, krepi i prosvetljuje srce i, kao hranitelj, daje mu ivot Svojim boanskim uenjem i pomae mu radou i nadom. Pogledaj duhovnu bakarnu zmiju, Isusa: On posredstvom bola isceljuje svaku duu koja pati zbog ujeda raznolikih otrovnih grehova. Iz nepobitne istine, izvedene iz iskustva, sledi da su bol i patnja najdelotvorniji lekovi za duu obolelu od gre *"*"* ha. Istovremeno, oni su izvanredan uitelj i za duhovno uzrastanje one due ija je lepota potamnela u grehu i moralnom mraku, i koja je usled toga stekla moralno rave navike. Bol, u razliitim znaenjima te rei, postaje veti zemljodelac koji divlju maslinu tj. ogrehovljenu duu preobraava u dobru maslinu. Greh otvrdnjava srce grenika i ini ga neosetljivim. Nita ga ne pokree, jer je izgubljen Bog koji saosea i sastradava sa ljudima. ta tada ini ovekoljubivi Bog, koji doe da potrai i spase izgubljeno (v. Lk. 19;10). On pravi plan za spasenje zabludele due posredstvom bola, a posebno posredstvom bolesti. Tako, na primer, vidi mladia u punoj snazi, razmetljivog zbog svoje krepkosti, koji se ponaa nadmeno i zaboravlja na Boga i sopstvenu duu. Iznenada, on lei na bolesnikoj postelji. Tada bol poinje da vri hirurki zahvat kao najiskusniji i najvetiji lekar. On najpre vri operaciju na srcu tako to malopomalo uklanja njegovu otvrdlost i time omekava duu. Mladi koji je nekada bio tvrdog srca zadobija nena, blaga oseanja. Saosea sa ostalim bolesnicima i on, koji je nekad bio nemilosrdan, govori saaljivo. Poto je ovim i raznim drugim oseanjima njegovo srce pripremljeno vaspitnom palicom bola, otvaraju se ui njegove nekad gluve due i on prihvata, pamti i paljivo slua re istine, evanelje spasenja. Tada on, koji je nekad bi ravnoduan prema Bogu i svojoj dui, postaje revnostan u itanju raznih verskih knjiga i asopisa. Sa istinskom skruenou i osveenou prisea se svoje ogrehovljenosti. Ui da se moli sa umilenjem i postaje reiti propovednik dobroinstava tog izvanrednog lekarabola, govorei da je to jedini iscelitelj za bolest udaljavanja od Boga.

Bol, meutim, ne isceljuje samo oveka koji se udaljio od Boga nego i zdrave due koje su samo delimino obolele od "bolesti koja nije na smrt" (v. Jn. 11;4), kao to je povremena ravnodunost, odricanje, samoljublje, neodlunost, sumnja i sl. Bol pokazuje svoje dejstvo i na svetiteljima, kako bi svojim trpljenjem uveali svoju slavu. Svetitelji esto pate i zato da bi dali primer drugima, kao to se desilo mnogostradalnom Jovu, svetoj Sinklitiki i mnogim drugim svetiteljima. Kada imamo lep komad nametaja i tokom dueg vremena ne obraamo panju na njega, videemo da je po njemu pao fini sloj praine. On, istina, nije uniten, ali je izgubio neto od svog sjaja i lepote. To se dogaa i zdravoj dui ukoliko s vremena na vreme ne pati. Ukoliko se, na primer, ne obrati panja na nemar, on e, malopomalo, pasti na duu kao praina na nametaj a da to ovek i ne primeti, i dua e izgubiti svoju prvobitnu revnost prema Bogu. Ona se moli, ona i dalje izvrava svoje dunosti, ali ne kao pre. Meutim, ako doe bol, ako je poseti patnja, poinje da duva vetar i opet se rasplamsava vatra, odnosno revnost na izvrenju dunosti prema Bogu. To to se deava s nemarom, deava se i sa svim ostalim bolestima due. Bol je boanski lek koji je bezgranina Boija mudrost izumela zbog obolelih dua. Ona ga upotrebljava bezrezervno i s apsolutnim autoritetom, tako da se posredstvom tog delotvornog leka moemo oporaviti i biti budni i trezvenoumni u izvravanju Njegove svete volje. Tako emo u vreme nagraivanja, kao platu za budno iekivanje Njegove volje, dobiti ulazak u venu nasladu Gospodnju, radujui se i likujui zajedno sa svima koji su prizvani u sve vekove. Tamo emo, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, angelima i svim svetiteljima, beskonanim, radosnim himnama proslavljati blagosloveno ime Gospoda i Boga i Spasitelja naeg Isusa Hrista, kome dolikuje slava, ast i sila u beskonane vekove vekova. Amin. 3. Bog vaspitava (kanjava), a zatim isceljuje. On uzdie i sputa, i ko e se suprotstaviti volji Gospodnjoj? Ako Bog hoe da patimo, to znai da On ima neki spasonosni cilj koji mi, zemni, nismo u stanju da predvidimo. Meutim, trpljenje, dugotrpeljivost i smireno prihvatanje iskuenja e uvek da, uvek - kasnije doneti sigurnu korist. Nosi svoj krst, edo moje, i znaj da je svaka naa patnja poznata Bogu, naem istinskom Ocu, koji na svaki nain pokuava da u nama uoblii Isusa Hrista (v. Gal. 4;19). On eli da patimo jer zna ta je za Svoja napaena eda pripremio cebesima. Ako im ne poalje stradanja, uinie im nepravN3 iep e biti lieni neizrecivih nebeskih dobara. Ukoli^ vie patimo, utoliko nam se plete blistaviji venac slave! Nikad nemoJ poverovati da si avoiman. Nikada nemoJ pustiti da te prelesti takva pomisao. Takve stvari se deavajU mnogim monasima kada se razbole. Tako je Bog uinio. KaD je telesno' boluje i dua; kad je dua bolesna, i telo slabi i biva mrzovoljno. Kua ti zavidi, edo moje! Mi emo, meutim, biti treljivi, Da bismo njega muili i da bi se Bog proslavio. Sve e proi, kao to e proi i zima naih strasti, i novo e se rascvetati slatko prolee

zdravlja, a vi ete se povati i rei: Dobro mi je to stradam, ga se nauim noSdbama Tvojim (Ps. 119;71). jCo ne osea bol tokom operacije, ko ne osea bol kada bi blagodat Boiju i kada ga obuzmu hiljade izopaenih ' misli? Tako je premudrost Boija ustrojila stvari, da bi [Jzvrila popravljanje due. j^ao to u prirodi godinja doba, odnosno zima, proleleto i jesen smenjuju jedno drugo, isto tako i duhovna godinja Dooa slede jedno za drugim. Jedno prolazi, drugo dolazi i pa se na taj nain navikava na sve duhovne promene, postajuhii muDRa i opitna Taj opit je blagodat koja podrava duu u 1 eme stranih promena, i ona na osnovu prolih iskuenja bro zna da JJ JeDIN0 trpljenje i dugotrpeljivost mogu obez\ piti mir i duekorisne pomisli. Na taj nain emo iz iskuenja izai sa koriu i postati mudriji i opitniji. 4. edo moje, iako tvoja bolest u velikoj meri potie od oslunosti, u tebi se ipak projavljuje ljubav Boija. Bog mnogo voli, i zato te kanjava. Posredstvom iskuenja kot^e pIct, Bog radi na tvom dragocenom spasenju. On eli da aka tvoje breme i da sasud tvoje due ispuni darom veli nade U zadobijanje nebesa, u veno obitavanje u blizini Hrista kojeg si tak0 vatReno voleo u ovom ivotu! 0ga ti je preostalo? Budi krajnje trpeljiv, budi hrabar u csku1ienjima koja podnosi, i budi beskonano blagodaran najplemenitijem Kormilaru naih dua. S tom blagodarnou sjedini i oblagodaeno smirenoumlje. edo moje, zakorai stazom Golgote nosei krst koji ti je dala dobroiniteljska ruka Onoga koji te voli i kanjava da bi postao priasnik Njegove svetosti. U dui koja trpi i blagodari Bogu, patnja i bolest grade obilje vene slave. 5. edo moje, molim se da te Bog trpljenja i utehe (v. Rim. 15;5) ukrepi u tvojoj bolesti, u koju si pao po Boijoj volji. Kad sam uo da si ozbiljno bolestan, mnogo sam se rastuio i preklinjao sam Presvetu Bogorodicu da te isceli, najpre tvoju duu a zatim i tvoje telo. edo moje, pomisli na svete muenike! Koliko su oni pretrpeli radi ljubavi naeg Hrista! Prema tome, trebalo bi da i ti sebi kae: "Pretrpi stradanja svoje bolesti, smirenoumni, da bi izbegao vene paklene muke!" Ti muenici su se dobrovoljno potinili patnjama muenitva, a ti boluje protivno svojoj volji! I to je dobro, i to e ti dovoljno pomoi, ali samo ako kanjavanje Gospodnje bude pretrpeo s radou i blagodarnou. To i mnoge druge stvari reci samome sebi da bi se ukrepio, ohrabrio i uteio.

6. Poveri svoje zdravlje Bogu. Ako te bolest ili lekar na neto primora, prihvati to s nadom da e Bog na taj nain izvriti ono to eli. Razume se da nae samoodricanje ne lreba da nas odvede u smrt (jer bi to bilo samoubistvo), niti