1

1. UVOD Obrada metala struganjem je vid obrade metala rezanjem skidanjem strugotine. Obradom metala skidanjem strugotine mogu se izvesti najrazliitijih operacija obrade: uzduna obrada eona obrada usecanje dsecanje fazonska obrada izrada konusa izrada zavojnice

buenje lena obrada Sve navedene operacije se izvodi na univerzalnim , nameskim i automatskim strugovima. Pri obradi na strugu neposredno uestvuju samo predmet obrade i alat , na ije meusobne odnose utie vie faktora koje emo svrstati u vie grupe zbog njihovog velikog uticaja na tanost obrade.Njihova osnovna namena je obrada cilindrinih, konusnih , eonih povrina.

U ovom radu pored osnovnih zadataka koje strugovi mogu da obavljaju, dat je akcenat i na nosa alata samog univerzalnog strugakao i na propratnu tehnoloku dokumentaciju koja je neizbena prilikom obrade.2. Strugovi

U savremenoj mainskoj industriji sreemo razliite vrste strugova:1 . Stoni strugovi sa iljcima ( malih dimenzija primenjenih u preciznoj mehanici)

2. Produkcioni strugovi sa iljcima

3. univerzalni strugovi

4. eoni strugovi

5. vertikalni strugovi

6. Revolver strugovi

7. Poluautomatski strugovi

8. Automatski strugovi

9. Kopirni

10. Strugovi za leno struganje

U zavisnosti od obima i sistema proizvodnje strugovi se mogu svrstati u tri grupe: strugovi za pojedinanu proizvodnju strugovi za serisku proizvodnju strugovi za masivnu proizvodnjuStrugovi za pojedinanu proizvodnju Karakteristika strugova ove grupe je njihova fleksibilnost pri prelazu sa jednog proizvoda na drugi proizvod. U ovu grupu se mogu svrstati produkcioni strugovi, univerzalni strugovi i eoni strugovi.

Univerzalni strug Veoma je pogodan za potrebe pojedinane proizvodnje. Moe se koristiti za izradu navoja jer poseduje vuno i vodee vreteno. Osnovu ine pogonski elektromotor, prenosnik glavnog kretanja, izmenjiva grupa zupanika, prenosnik pomonog kretanja, glavno vreteno, vuno vreteno, vodee vreteno, nosa alata i konjic. Obrtno kretanje se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet obrad, a preko izmenjive grupe zupanika, prenosnika za pomono kretanje i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje, nosa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na nosa alata se postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog, ukljuuje pri izradi navoja na strugu

Strug se pokree tako to se prvo ukljui elektromotor pritiskom na dugme na tasteru. Pokretanje struga, to jest glavnog vretena, vri se ukljuenjem spojnice, spojnike ruice, koja ima tri poloaja. 0 - glavno vreteno miruje, 1 i 2 - udesno ili ulevo. Brzina glavnog vretena odreuje se prema tvrdoi materijala koji se obrauje, preniku materijala i drugim faktorima. Suport, nosa noeva pokree se ruicom ili automatski. Na strugu za obradu metala no se vrsto stegne u nosa noeva koji se nalazi na maloj platformi koja se zove suport, mali suport. Pomou ruice na suportu podeava se pozicija noa u odnosu na radni deo. Materijal, obino okrugle ipke, se postavi u stezne eljusti i dovoenjem srugarskog noa do materijala a zatim pokretanjem suporta runo ili automatski vri se obrada materijala. Tanost dimenzija je do (0.001") jedna hiljadita od ina. Meutim, zbog naina funkcionisanja maine, to jest obrtanja materijala, delovi koji se obrauju imaju uglavnom cilindrian oblik. I pored toga, strug je viefunkcionalna, upotrebljiva maina i moe da uradi razne oblike metalnih delova. Dimenzije struga se odreuju prema:

Najvei prenik materijala koji moe da se postavi u stezne eljusti(futer) npr. 7x10 ili 7x12, broj 7 je prvi broj koji oznaava dimenzije struga.

Najdui materijal koji moe da se postavi izmeu steznih eljusti i centriraa, konjia struga. Ovo je drugi broj koji oznaava dimenzije struga.

Prenik najveeg materijala koji moe da se obre iznad suporta. Na slici je prikazana ema struga

3 Kinematika kretanja alata Pomona kretanja alata ostvaruju se pomeranjem celog nosaa alata ili pomeranjem samo uzdunim ili poprenim klizaem. Kretanje se izvodi runo ili mehaniki pomou vodeeg vretena ,vunog vretena I ozubljene letve.

Na kuitu struga nalaze se doboi , ruice I tabele koje se koriste pri izboru veliine koraka pomonog kretanja nosaa alata. Izbor veliine pomaka zavisi od veliine I poloaja promenjivih zupanika koji su postavljeni u bonom prenosniku u kuitu struga. Ukljuivanje odabranog pomaka izvodi se doboom I ruicom na nosau alata.

Na slici je predstavljen boni prenosnik sa etiri izmenljiva zupanika za regulisanje pomonog kretanja nosaa alata.

Zupanici (obino kod univerzalnog struga) imaju sledei broj zubaca. Z1=4, Z2= 113 Z3 =63 , Z4 =80 zubaca. Slue za izbor veliine koraka pri uzdunom I poprenom pomonom mehanikom kretanju alata . Pri tome se veliina koraka izraava u milimetrima. Broj obrtaja radnog vretena je do 160o/min. Uzduni I popreni koraci imaju dvanaest veliina. Veliina poprenog koraka odgovara jednoj polovini uzdunog koraka. Na slici pod (b ) Prikazan je dobo (1) , kao I komandne ruice (2 I 3 ) za izbor veliine koraka , ruica (4 ) za izbor smera kao I ruica (5) za ukljuivanje mehanikog kretanja nosaa alata pri poprenoj I uzdunoj obradi kao I pri izradi navoja na strugu.

Podruje veliine pomaka ( A ili B ) bira se pomou ruice (6 ). Ruica ( 6) namenjena je ukljuivanju prenosnika za pomono kretanje u poloaje prenosa A za normalno kretanja ili u poloaj B zas ubrzani prenos kretanja.

4. Nosa alata Nosa alata sa osnovnim delovima I komadnim doboima prikazan je na slici.

Na prednjoj strani nalazi se kuite (1) sa zupastim prenosnikom za pomono kretanje. Na gornjoj strani nalazi se uzduni i popreni obrtni kliza. Na njemu se nalazi brzo izmenjiv dra noeva (2 ) . Pri deliminoj obradi delova velike duine na klizne stazestruga moe se postaviti lineta i to nepokretna (5 ). Ako se deo obrauje po celoj duini na nosa se postavlja pokretna lineta (4 ). Sa zadnje strane je savitljiva mlaznica sa slavinom (6 ) za dovod rashladnog sredstva. Ruica ( 3 ) i dugmad slue za ukljuivanje i iskljuivanje struga. Toak sa ruicom (A ) slui za uzduno runo pomeranje nosaa alata. Ruicom (B ) se ukljuuje i iskljuuje vodee vreteno pri rezanju navoja na strugu. Ruicom (G ) se ukljuuje i iskljuuje vuno vreteno za mehaniko uzduno pomono kretanje alata pri obradi struganjem.

Nemogu se istovremeno ukljuiti oba vretena ili oba pravca kretanja. Ozubljena letva se ukljuuje da bi se ostvarilo uzduno kretanje nosaa alata. Vunim vretenom ostvaruje se mehaniko pomono uzduno ili popreno kretanje. Vodeim vretenom sa navojem ukljuuje se ukljuuje se mehaniko kretanje alata pri izradi navoja struganjem.Univerzalni strug moe imati nosa alata sa pogonskim motorom i sa menjaem za mehaniko izvoenje pomonih kretanja. Komande za pomono kretanje alata nalaze se na prednjoj strani nosaa alata. Nosa alata sa komandnim doboima i ruicama prikazan jena sledeoj slici.

Na prednjij strani nalazi se kuite sa zupastim prenosnikom za pomono kretanje.Sa leve strane nalazi se graninik u vidu poluge za podeavanje duine pomonog kretanja nosaa alata.Kada nosa alata doe do graninika kretanje nosaa strugarskog noa se iskljuuje.

Na ovoj slici je prikazan toak sa ruicom (R1 ) za uzduno pripremno i zavrno slobodno runo kretanje nosaa alata. Ruicom (R2 ) ukljuuje se mehaniko uzduno kretanje nosaa alata za radni i povratni hod u smeru strelice. Popreno kretanje alata ukljuuje se ruicom (R4 ) a pomeranjem ruice R3 u poloaj ( II ) ukljuuje se vratilo pri rezanju navoja.4.1 Kinematika prenosa pomonog mehanikog kretanja nosaa alata

Na slici je prikazan nain rada mehanikog kretanja nosaa alata.

Vuno vreteno (1 ) se okree pomou zupanika preko prenosnika za pomono kretanje alata. Vreteno ima leb kojim je klizno povezano sa puem ( 2 ) koji je ugraen u kuite nosaa alata ( ugraen u suportu ). Prilikom pokretanja pua okree se pomera se vuno vreteno nosaa alata. Punim prenosnikom( 2 i 3 ) prenosi se kruno okretanje vretena na zupanike ( 4 i5 ). Postavljanjem ruice (6 ) u poloaj (A) ukljuuje se zupanik ( 5 ) sa zupanikom ( 7 ). Pomou zupanika ( 8 ) i zupaste letve ( 9 ) nosa alata se kree uzduno. Promenom smera obrtanja vunog vratila menja se i smer kretanja nosaa alata. Ako je ruica u( 6 ) u poloaju ( B ) , zupanik ( 5 ) se ukljuuje sa zupanikom (10 ) i preko zupanika ( 11 ) obre se navojno vreteno. Kliza nosaa alata (12 ) kree se popreno a uzduni kliza miruje. Vodee vreteno ( 16 ) ukljuuje se dvodelnom navrtkom pomou ruice ( 17 ) za uzduno pomono kretanje nosaa alata pri rezanju navoja.

5. Kontrola ispravnosti struga Funkciju kontrole i praenja ispravnosti maina u preduzeu obavlja sektor odravanja, naravno, ukoliko ga ima. Bilo da se radi o planskom, preventivnom ili naknadnom odravanju, kljuni element procesa reparacije maine je identifikovati uzrok smanjene tanosti maine, te ga u potpunosti otkloniti ili svesti njegov uticaj na odgovarajuu

prihvatljivu mjeru. Spektar aktivnosti u ovom dijelu moe biti veoma irok. Dovoljno je

nabrojati samo neke od tehnologija odravanja, npr. poevi od tehnologije odravanja

leajeva i zupanika, zatim preko tehnologije odravanja elektromotora, pa do tehnologijaodravanja hidraulinih i pneumatskih instalacija da se vidi sloenost i irina problema koje pokriva segment Odravanja . Proces popravke, bez obzira iz kog razloga da je pokrenut poinje sa demontaom. Nakon to se strug iskljui iz neposredne proizvodnje, slijedi odvajanje od energetskih kablova, zatim se isputa ulje iz rezervoara smjetenih u glavi, prenosniku za pomono kretanje i ukljunoj ploi. Demontaa struga se vri na sljedee sklopove:

Konji,

Navojno i vuno vreteno,

Suport,

Sistem za hlaenje,

Motori,

Poklopci sa glave i prenosnika za pomono kretanje.

Nakon demontae svi dijelovi se paljivo pregledaju, rastavljaju na elementarne dijelove i popravljaju ili zamjenjuju istroeni i oteeni sklopovi. Po obavljenoj reparaciji vri se ponovna montaa maine obrnutim redoslijedom.

5.1 Analiza i utvrivanje stanja zupanika Zupanici se razarajutako da vladadegradacija zupca, njegovo povrinsko oteenje. Veoma retko oteenje je izazvano lomom venca zupanika.

Lom zubca zupanika moe biti izazvan trnutnim proptereenjem,npr. Kada spoljni uzrok kao klin pomae u angaovanju zubaca,ili kada teko optreenjeoptereti zupanik. U ovom sluaju povrina naprsline je konveksna linija dodira. Meutim uglavnom je optereenje zubaca zamornog karaktera i povrina naprsline je konkavna.Inicijalna zamorna pukotina je orjentisana pod pravim uglom i povezuje se na povrinu i postepeno menja pravac i na suprotnu stranu istog zuba. Nosivost zubaca koji nisu povrinski otvrdnuti ( kaljenje , nitriranje , cementacija,..) je obino ogrranieno kontaktnom vrstoom njegovih radnih povrina.U normalnim uslovima eksploatacije lom zuba moe biti posledica nejednake raspodele optereenja du zuba ili posledica tekog habanja koje moe da smanji popreni presek zuba. (, ), , 1.5 2 . , , ( ), .

. , , , , . , .( , ). , . . , . . , , . , , .

,

, , , , , .

. o . , , () . (

).

. :

,

(),

,

,

,

( ).

. ( ), , , .

6. A 75% . , : , , , .

. , : , . , , .

: , , , , .

, . :1 .

2 .

3

4.

:

. . :

( , , ..)

, , , , , , .

,, , .

(,, )

RADIONIKI CRTE ZUPANIKA

LITERATURA:

Tehnologija obrade metala rezanjem - Stefan Simi

Industriske maine - Dragan Nikoli

Tehnologija 2 Zvonko Simi

Proizvodne tehnologije obrade metala rezanjem Miodrag Lazi

- 1 -