OBAVEŠTENJE ZA BUDUĆE STUDENTE KOJI NA PRIJEMNOM

ISPITU POLAŽU TEST IZ BIOLOGIJE

Test znanja iz biologije se na prijemnom ispitu polaže za upis na sledeće studijske programe:

Departman za biomedicinske nauke:

- Biologija

- Rehabilitacija

- Zdravstvena nega

Departman za biotehničke nauke u Sjenici:

- Agronomija

- Prehrambena tehnologija

Test na prijemnom ispitu se sastoji od 30 pitanja sa četiri ponuđena odgovora od kojih je

uvek samo jedan tačan odgovor.

U nastavku možete pronaći literaturu neophodnu za pripremu prijemnog ispita i primere

pitanja na testu za proveru znanja. Za sva eventualna pitanja možete se obratiti kontakt osobi

doc.dr Dejan Mirčić e-mail: dmircic@np.ac.rs

LITERATURA za pripremu prijemnog ispita za test iz biologije

1. Radiša Jančić, Mirko Cvijan, Nada Šerban, BIOLOGIJA za prvi razred gimnazije i

poljoprivredne škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. KB broj: 21164

2. Brigita Petrov, Miloš Kalezić, BIOLOGIJA za drugi razred gimnazije prirodno-

matematičkog smera i za drugi razred poljoprivredne škole. Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd. KB broj: 22163

3. Gordana Cvijić, Nadežda Nedeljković, Radomir Konjević, Jelena Đorđević,

BIOLOGIJA za treći razred gimnazije prirodno-matematičkog smera, Zavod za

udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. KB broj: 23163

4. Slobodan Jovanović, Gordana Matić, Dragana Cvetković, Aleksandra Korać, Dmitar

Lakušić. BIOLOGIJA za četvrti razdred gimnazije prirodno-matematičkog smera.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. KB broj: 24162

PITANJA za samostalno vežbanje su podeljena u 4 grupe prema preporučenoj literaturi

(udžbenicima biologije za I, II, III i IV razred), a u okviru svakog razreda na posebne oblasti koje

se u udžbenicima obrađuju.

I RAZRED

BIOLOGIJA ĆELIJE

1. Plastidi u kojima se skladište rezervne materije se nazivaju:

a. Hloroplasti

b. Hromoplasti

c. Leukoplasti

d. Rodoplasti

2. Hloroplasti su organele koje su obavijene:

a. Jednostrukom membranom

b. Dvostrukom membranom

c. Nemaju membranu

d. Ćelijskim zidom

3. Glavna komponenta ćelijskog zida biljaka je:

a. Glukoza

b. Fruktoza

c. Celuloza

d. Peptidoglikan

4. U procesu spermatogeneze u II mejotičku deobu ulazi:

a. spermatida

b. spermatogonija

c. primarna spermatocita

d. sekundarna spermatocita

5. Ćelije čoveka ne sadrže:

a. citoskelet

b. lizozome

c. peroksizome

d. tilakoide strome

6. Peptidoglikani su sastojci ćelijskog zida:

a. biljaka

b. životinja

c. virusa

d. bakterija

7. Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se:

a. difuzija

b. osmoza

c. aktivni transport

d. fagocitoza

8. Razmena genetičkog materijala se vrši u:

a. Profazi I

b. Metafazi I

c. Anafazi I

d. Telofazi I

9. Za žive sisteme možemo da kažemo da su:

a. Statički i stabilni

b. Dinamički i zatvoreni

c. Izolovani od sredine u kojoj žive

d. Dinamički, otvoreni i stabilni

10. Jedrov omotač se može smatrati sastavnim delom:

a. Endoplazmatičnog retikuluma

b. Goldžijevog aparata

c. Ćelijske membrane

d. Ribozoma

11. Jedro imaju sve ćelije sisara izuzev:

a. Pojedinih embrionalnih ćelija

b. Spermatozoida

c. Mišićnih ćelija

d. Zrelih crvenih krvnih zrnaca

12. Pupljenje kao oblik ćelijske deobe se sreće kod:

a. virusa

b. nekih praživotinja i gljivica

c. viših biljaka

d. lišajeva

13. Ribozomi učestvuju u:

a. Sintezi proteina

b. Razgradnji proteina

c. Sintezi masti

d. Sintezi ugljenih hidrata

14. Hromozomi se nalaze u ekvatorijalnoj ravni u:

a. profazi

b. metafazi

c. anafazi

d. telofazi

15. U izgradnji ćelijske membrane učestvuju:

a. proteini

b. ugljeni hidrati

c. masti

d. svi navedeni

MIKROBIOLOGIJA

1. Lizogeni ciklus je karakterističan po:

a. Po degradaciji bakterijske DNK od strane virusa

b. Po spajanju virusne sa bakterijskom DNK

c. Po konjugaciji virusa i bakterije

d. Po simbiozi virusa i bakterije

2. Virus HIVa je po svojoj prirodi

a. DNK virus

b. RNK virus

c. Retro virus

d. Prion

3. U pogledu zahteva za kiseonikom bakterije su:

a. Isključivo aerobni organizmi

b. Isključivo anaerobni organizmi

c. Fakultativno aerobni

d. Svi odgovori su tačni

4. Arhee ili arhebakterije su specifične po tome što:

a. Žive u želucu preživara

b. Žive isključivo u morskoj vodi

c. Žive u ekstremnim staništima (tempratura, pH, salanitet)

d. Žive kao isključivi paraziti

5. Streptokoke su bakterije koje izgledom podsećaju na:

a. Nanizane perle

b. Grozd

c. Loptu

d. Neodređenog su oblika

BOTANIKA (Alge, gljive, lišajevi i biljke)

1. Osnovna taksonomska kategorija je:

a. Familija

b. Razdeo

c. Vrsta

d. Rod

2. Provodna tkiva čine sistem od dva različita tkiva i to:

a. Ksilem i floem

b. Kolenhim i sklerenhim

c. Epidermis i mrtva kora

d. Hlorenhim i aerenhim

3. Krtola predstavlja metamorfozu:

a. Korena

b. Izdanka

c. Lista

d. Ploda

4. U životnom ciklusu mahovina dominira faza:

a. Gametofit

b. Sporofit

c. Anteridije

d. Arhegonije

5. Oprašivanje golosemenica se vrši uz pomoć:

a. Vode

b. Vetra

c. Insekata

d. Puževa

6. Plod postoji samo kod:

a. Mahovina

b. Paprati

c. Golosemenica

d. Skrivenosemenica

7. Tvorna tkiva rana na mestu ozlede stvaraju masu ćelija koja se naziva:

a. Kalus

b. Talus

c. Internodija

d. Stoma

8. Klasa četinara obuhvata:

a. Samo zeljastu životnu formu

b. Samo drvenastu životnu formu

c. Žbunastu i drvenastu životnu formu

d. Samo žbunastu životnu formu

9. Polenova zrna se obrazuju u:

a. Plodniku

b. Tučku

c. Prašniku

d. Semenom zametku

10. Kukurek, gorocvet, sasa pripadaju familiji:

a. Ruža

b. Ljiljana

c. Glavočika

d. Ljutića

11. Familija ruža obuhvata:

a. Samo zeljastu životnu formu

b. Samo drvenastu životnu formu

c. Zeljastu, žbunastu i drvenastu životnu formu

d. Samo žbunastu životnu formu

12. Granicu između kore i sekundarnog drveta čini sekundarno tvorno tkivo:

a. Protoderm

b. Lenticele

c. Mrtva kora

d. Kambijum

13. Hromatofori kod mrkih algi su:

a. rodoplasti

b. hloroplasti

c. feoplasti

d. leukoplasti

14. Rezervna materija silikatnih algi je:

a. hrizolaminarin

b. paramilon

c. skrob

d. glikogen

15. Zelene alge imaju:

a. Hlorofil a i d, fikobiline i karotenoide

b. Hlorofil a i b, karotenoide

c. Hlorofil a i c, fikobiline

d. Hlorofil a i c, fukoksantin – ksantofil

16. Koje alge ulaze u sastav lišajeva kao fikobionti

a. Zelene alge i/ili zlatne alge

b. Zelene alge i/ili crvene alge

c. Zelene alge i/ili cijanobakterije

d. Zelene alge i/ili mrke alge

17. Hlorofil a i c imaju:

a. Zelene i zlatne alge

b. Zelene alge i euglenofite

c. Mrke alge i silikatne alge

d. Samo euglenofite

18. Rizoid, filoid i kauloid su delovi:

a. gljiva

b. jednoćelijskih crvenih algi

c. višećelijskih silikatnih algi

d. mrkih algi

19. Konjugacija je način polnog razmnožavanja:

a. Zelenih algi

b. Mrkih i zelenih algi

c. Crvenih i zelenih algi

d. Gljiva

20. Miksotrofija predstavlja:

a. Način polnog razmnožavanja gljiva

b. Način bespolnog razmnožavanja gljiva

c. Tip ishrane gljiva

d. Način kretanja gljiva

II RAZRED

ZOOLOGIJA (beskičmenjaci i kičmenjaci)

1. Plašt i plaštana duplja su odlike:

a. Člankovitih crva

b. Zglavkara

c. Bodljokožaca

d. Mekušaca

2. Dobra koordinacija pokreta pri brzom kretanju lignje regulisana je:

a. Glavenim pipcima

b. Glavenom ganglijom

c. Bočnim perajima

d. Bočnom linijom

3. Koji od navedenih organizama nemaju tkiva?

a. dupljari

b. mekušci

c. zglavkari

d. sunđeri

4. Lestvičast nervni sistem predstavlja poseban oblik ganglijskog nervnog sistema koji se

sreće kod:

a. Člankovitih crva i mekušaca

b. Zglavkara i pljosnatih crva

c. Člankovitih crva i zglavkara

d. Pljosnatih i valjkastih crva

5. Usni i analni otvor imaju:

a. Meduze

b. Planarije

c. Dečja glista

d. Veliki metilj

6. Školjka pripada zajednici:

a. Planktona

b. Nektona

c. Bentosa

d. Batijala

7. Osnovna hrana sunđerima su:

a. Plen koji ulove

b. Alge pričvršćene za podlogu

c. Hranjive čestice koje donese voda

d. Organizmi koji lebde pri površini vode

8. Telo pljosnatih crva se sastoji od:

a. Četiri telesna sloja

b. Tri telesna sloja

c. Dva telesna sloja

d. Jednog telesnog sloja

9. Predstavnik opnokrilaca je:

a. Mrav

b. Muva

c. Obad

d. Rovac

10. Radula je organ koji se nalazi u usnoj duplji:

a. Meduza

b. Puževa

c. Školjki

d. Planarije

11. Koja organela kod trepljara služi za varenje hrane?

a. Hloroplasti

b. Veliko jedro

c. Hranjiva vakuola

d. Kontraktilna vakuola

12. Kod leptira usni aparat je prilagođen za:

a. Sisanje

b. Srkanje

c. Grickanje

d. Lizanje

13. Bodljokošci pripadaju:

a. Pseudocelomatama

b. Celomatama

c. Bescelomatnim životinjama

d. Parenhimatičnim životinjama

14. Gusto vezivno tkivo ulazi u sastav:

a. Krvnih sudova

b. Nerava

c. Hrskavici

d. Tetivama i ligamentima

15. Dijagnostička karakteristika hordata je:

a. Prisustvo horde

b. Prisustvo nervne cevi iznad horde

c. Repni region iza analnog otvora

d. Sve navedeno

16. Organ bočne linije otkriva pritisak i brzinu vode i nalazi se kod:

a. Riba

b. Kitova

c. Krokodila

d. Vodozemaca

17. Siva masa se nalazi u unutrašnjosti hemisfera prednjeg mozga kod:

a. Gmizavaca

b. Ptica

c. Vodozemaca

d. Sisara

18. Šta od navedenog ne pripada limfnom sistemu?

a. Krajnici

b. Gušterača

c. Slezina

d. Limfni čvorovi

19. Jegulje, murine i ugori su:

a. Katadromne vrste

b. Anadromne vrste

c. Izumrle vrste

d. Dominantne vrste

20. Razmena gasova preko kože obavlja se kod:

a. Gmizavaca

b. Ptica

c. Vodozemaca

d. Sisara

21. Daždevnjaci pripadaju:

a. Bezrepim vodozemcima

b. Beznogim vodozemcima

c. Repatim vodozemcima

d. Gmizavcima

22. Neparno oko se sreće kod nekih:

a. Ptica

b. Gmizavaca

c. Sisara

d. Ni jedan odgovor nije tačan

23. Dve pretkomore i dve komore nalazimo osim kod ptica i sisara i kod:

a. Krokodila

b. Guštera

c. Zmija

d. Kornjača

24. U neletačice NE spada:

a. Noj

b. Emu

c. Kivi

d. Kokoška

25. Oviparna reprodukcija kod sisara je zastupljena kod:

a. Sisara sa kloakom

b. Torbara

c. Placentalnih sisara

d. Ni kod jednog sisara

26. Koala pripada grupi:

a. Sisara sa kloakom

b. Torbara

c. Placentalnih sisara

d. Nije sisar

27. Najveća životinja koja je ikada živela na planeti zemlji je:

a. Tiranosaurus

b. Pleziosaurus

c. Plavi kit

d. Kit ajkula

28. Za slepe miševe NIJE karakteristično:

a. Eholokacija

b. Letenje

c. Aktivnost u toku noći

d. Odsustvo čula vida

29. U amniote ne spadaju:

a. Gmizavci

b. Ribe

c. Ptice

d. Sisari

30. Korakoidna kost je:

a. Deo karličnog pojasa

b. Deo prednjih ekstremiteta

c. Deo ramenskog pojasa

d. Deo zadnjih ekstremiteta

III RAZRED

FIZIOLOGIJA BILJAKA

1. Odavanje vode iz biljke u tečnom obliku u vidu kapljica se naziva:

a. Transpiracija

b. Gutacija

c. Suzenje

d. Isparavanje

2. Proces koji omogućava razgradnju organske materije u odsustvu kiseonika se naziva:

a. Fermentacija (vrenje)

b. Fotorespiracija

c. Krebsov ciklus

d. Hemosinteza

3. Hormoni koji stimulišu deobu biljne ćelije se nazivaju:

a. Auksini

b. Abscisini

c. Giberelini

d. Citokinini

4. Pokreti biljaka (tropizmi) prema izvoru svetlosti se označavaju kao:

a. Hidrotropizmi

b. Fototropizmi

c. Hemotropizmi

d. Gravitropizmi

5. Tkivo u kom se odvija fotosinteza se naziva:

a. Hidrenhim

b. Aerenhim

c. Hlorenhim

d. Parenhim za skladištenje

6. Proizvodi svetle faze fotosinteze su:

a. Kiseonik, redukovani NADP i ATP

b. Ugljen dioksid i voda

c. Redukovani NADP i ATP

d. Voda i NADP

7. Formativno dejstvo svetlosti na biljke nema veze sa fotosintezom već sa:

a. Načinom proizvodnje hormona

b. Načinom odbrane od herbivora

c. Rastom i razvićem biljaka

d. Iskorišćavanjem dostupnih minerala

8. Dejstvo niske temperature na biljku u vegetativnoj fazi koja je preduslov za cvetanje

naziva se:

a. Vernalizacija

b. Evaporacija

c. Fotomorfogeneza

d. Ni jedan odgovor nije tačan

9. Azotofiksacija je primer simbioze bakterija sa:

a. Svim biljkama

b. Mahovinama

c. Četinarima

d. Leguminozama

10. Biljke imaju hlorofile:

a. a i b

b. a i c

c. b i c

d. a i d

FIZIOLOGIJA ŽIVOTINJA

1. Končaste proteinske strukture koje čine kontraktilni aparat mišića nazivaju se:

a. Kontraktilne vakuole

b. Miofibrili

c. Mioglobin

d. Hemoglobin

2. Na krajevima simpatičkih postganglijskih vlakana luči se neurotransmitter:

a. Acetilholin

b. Dopamin

c. Noradrenalin

d. Oksitocin

3. Hemoreceptorima se registruju:

a. Zvuk i miris

b. Svetlost i zvuk

c. Miris i ukus

d. Zvuk i ukus

4. Krvne pločice učestvuju u:

a. Prenosu kiseonika

b. Procesu zaustavljanja krvarenja

c. Zaštiti organizama od stranih tela

d. Zaštiti od alergijskih reakcija

5. Primarna mokraća stvara se filtracijom krvi u:

a. Bubrežnoj čauri

b. Bubrežnim cevčicama

c. Sabirnim kanalićima

d. Henleovoj petlji

6. Insulin utiče na:

a. Povećanje količine šećera u krvi

b. Smanjenje količine šećera u krvi

c. Povećane količine jona kalcijuma u krvi

d. Smanjenje količine jona kalcijuma u krvi

7. Žuč se stvara u:

a. Jetri

b. Pankreasu

c. Žučnoj kesi

d. Debelom crevu

8. Malpigijevi sudovi su organi za izlučivanje karakteristični za:

a. Školjke

b. Metilje

c. Insekte

d. prstenaste crve

9. Koji organ kod kopnenih kičmenjaka ima ulogu u osmoregulaciji?

a. Pancreas

b. Bubrezi

c. Jetra

d. srce

10. Zaokružite slovo ispred tačne rečenice:

a. Konformisti su životinje kod kojih se unutrašnja sredina menja paralelno sa

promenama faktora spoljašnje sredine.

b. Konformisti poseduju mehanizme kojima, nezavisno od promena faktora spoljašnje

sredine, održavaju svoje fiziološko stanje u određenim granicama.

c. Regulatori su životinje kod kojih se unutrašnja sredina menja paralelno sa

promenama faktora spoljašnje sredine.

d. Nijedna rečenica nije tačna.

11. Za koji deo centralnog nervnog sistema se kaže da je “čvor života”, zato što sadrži

automatske centre koji regulišu disanje i rad srca?

a. prednji mozak

b. kičmena moždina

c. Varolijev most

d. produžena moždina

12. Zaokružite slovo ispred tačne rečenice:

a. Arterije predstavljaju krvne sudove u kojima se vrši razmena materija i gasova, kako

u tkivima, tako i u plućima.

b. Kapilari predstavljaju krvne sudove sa debelim i elastičnim zidovima, koji sprovode

krv od srca do tkiva.

c. Vene predstavljaju krvne sudove čiji zidovi poseduju zalistke, koji usmeravaju

kretanje krvi ka srcu.

d. Arterije predstavljaju krvne sudove čiji zidovi poseduju zalistke koji usmeravaju

kretanje krvi ka srcu.

13. Da bi razmena gasova u plućima bila što efikasnija, neophodno je da:

a. razlika koncentracije gasova sa obe strane membrane za razmenu gasova bude

što veća

b. razlika koncentracije gasova sa obe strane membrane za razmenu gasova bude što

manja

c. membrana za razmenu gasova bude što deblja

d. membrana za razmenu gasova bude što manje površine

14. Koji hormon stimuliše razvoj i ispoljavanje ženskih sekundarnih polnih karakteristika?

a. folikulostimulišući hormone

b. luteotropni hormone

c. estrogeni

d. testosteron

15. Odgovor na informacije koje pristižu iz različitih delova tela i harmonično funkcionisanje

organizma kao celine obezbeđuju:

a. nervni i endokrini sistem

b. kožni i endokrini sistem

c. čula i digestivni sistem

d. respiratorni i endokrini sistem

16. Hemijske supstance koje organizam ispušta u spoljašnju sredinu i koje izazivaju reakciju

u ponašanju ili fiziologiji jedinki iste ili druge vrste nazivaju se:

a. Hormoni

b. Feromoni

c. Enzimi

d. gameti

17. Vezivanje acetilholina za receptor na postsinaptičkoj membrani omogućava ulazak jona:

a. natrijuma u ćeliju

b. kalijuma u ćeliju

c. kalcijuma u ćeliju

d. magnezijuma u ćeliju

18. Koje ćelije krvi imaju ulogu u transportu kiseonika?

a. crvena krvna zrnca

b. bela krvna zrnca

c. krvne pločice

d. ćelije krvi ne učestvuju u transportu kiseonika

19. U kapilarima tkiva:

a. kiseonik se vezuje za hemoglobin

b. eliminiše se ugljendioksid iz krvi

c. ugljendioksid difunduje u krv

d. kiseonik difunduje u krv

20. Hormon koji se pojačano izlučuje u uslovima stresa je:

a. Insulin

b. Kortizol

c. Testosteron

d. glukagon

IV RAZRED

MOLEKULARNA BIOLOGIJA

1. Ako je u sekvenci DNK od 180 baznih parova prisutno 20% guanina, koliki je broj

adenina u toj sekvenci?

a. 80

b. 54

c. 36

d. 160

2. Prvi kodon na informacionoj RNK pri translaciji je kodon za aminokiselinu:

a. Valin

b. Cistein

c. Prolin

d. Metionin

3. Pod pojmom translacija podrazumeva se:

a. proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK

b. prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina

polipeptidnog lanca

c. vezivanje tRNK za ribosome

d. vezivanje tRNK za odgovarajuću aminokiselinu

4. Zaokružite TAČNU tvrdnju:

a. Posle replikacije novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca.

b. Replikacija DNK u eukariotskim ćelijama se odvija brže nego u prokariotskim

ćelijama

c. Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom

smeru.

d. U toku replikacije, reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg

lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze.

5. Kod eukariota, tokom obrade primarnog transkripta RNK, poli-A rep se dodaje:

a. na 5’-kraj primarnog transkripta

b. na 3’-kraj primarnog transkripta

c. u region između introna i egzona

d. unutar splajsozoma

6. Za koje mesto na ribozomu se vezuje tRNK?

a. „P“ mesto

b. „A“ mesto

c. za 5S RNK male subjedinice ribozoma

d. za 5S RNK velike subjedinice ribozoma

7. Zaokružite TAČNU tvrdnju:

a. U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe ne kondezuje.

b. Broj hromozoma u eukariotskoj ćeliji je u korelaciji sa brojem polizoma.

c. U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini.

d. U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se nehistonski proteini.

8. Koji enzim započinje replikaciju DNK?

a. DNK - polimeraza

b. RNK - polimeraza

c. informaciona RNK

d. nukleozid transferaza

9. Proteini mogu da imaju:

a. konformaciju Z zavojnice.

b. primarnu, sekundarnu, tercijarnu i kvaternarnu strukturu.

c. enatiomere

d. pI

10. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza, sadržaj citozina će biti:

a. 20%

b. 60%

c. 80 %

d. 30%

GENETIKA (Mehanizmi nasleđivanja)

1. Pravila nasleđivanja je otkrio:

a. Luj Paster

b. Žan Baptist Lamark

c. Frensis Krik

d. Gregor Mendel

2. Ako fenotip potomstva izgleda kao mešavina roditeljskih osobina reč je o:

a. Intermedijarnom nasleđivanju (nepotpuna dominansa)

b. Dominantno-recesivnom nasleđivanju

c. Kodominantnom nasleđivanju

d. Nasleđivanju stečenih osobina

3. Ako je učestalost recesivnog alela a 0.4, učestalost dominantnog alela A je:

a. 0.3

b. 0.6

c. 0.4

d. 0.8

4. Ako se ukrste dve heterozigotne jedinke (genotip Aa) kolika je verovatnoća dobijanja

recesivnog homozigota (genotip aa):

a. 50%

b. 100%

c. 25%

d. 0%

5. Ukoliko se izvesna bolest kod čoveka nasleđuje preko X hromozoma, od nje će

procentualno više obolevati:

a. Ženski potomci

b. Muški potomci

c. I ženski i muški potomci podjednako

d. Bolest se neće prenositi na potomstvo

6. Rekombinacija se kod bakterija obavlja:

a. Transdukcijom

b. Konjugacijom

c. Transformacijom

d. Svi odgovori su tačni

7. Poliploidije predstavljaju:

a. Promene u broju hromozomskih garnitura

b. Promene u broju pojedinačnih hromozoma

c. Višak 21. Hromozoma

d. Višak polnih hromozoma

8. Patau sindrom je:

a. Trizomija 21. hromozoma

b. Trizomija 18. Hromozoma

c. Trizomija 13. Hromozoma

d. Nulizomija X hromozoma

9. Hemofilija, daltonizam i mišićna distrofija se nasleđuju:

a. Autozomno-dominantno

b. Kodominantno

c. Preko X hromozoma (X-vezane recesivne bolesti)

d. U zavisnosti od uslova spoljašnje sredine

10. Onkogeni su:

a. Mutirani geni koji imaju sposobnost da indukuju nastanak kancera

b. Hemijske supstance koje dovode do mutabilnosti gena

c. Fizički faktori koji dovode do mutacija

d. Normalni geni koji imaju sklonost da indukuju nastanak kancera

RAZVIĆE ŽIVOTINJA

1. Jajne ćelije sisara su:

a. Mezolecitne

b. Izolecitne

c. Centrolecitne

d. Telolecitne

2. Razviće jaja u spoljašnjoj sredini se naziva:

a. Oviparija

b. Ovoviviparija

c. Viviparija

d. Oogeneza

3. Kortikalnom reakcijom nastaje:

a. Oplođena jajna ćelija

b. Fertilizacioni omotač

c. Sazrevanje jajne ćelije

d. Sazrevanje spermatozoida

4. Od ektoderma tokom gastrulacije će nastati:

a. Koža

b. Koža, nervni sistem i crevo

c. Nervni sistem

d. Koža, nervni sistem i čula

5. Placenta kod čoveka i pacova je:

a. Diskoidalna

b. Kotiledonarna

c. Difuzna

d. Zonalna

6. Sekundarna oocita ima:

a. Istu broj hromozoma i molekula DNK

b. Duplo veći broj hromozoma u odnosu na broj molekula DNK

c. Duplo manji broj hromozoma u odnosu na broj molekula DNK

d. Ni jedan odgovor nije tačan

7. Potpuni preobražaj tokom postembrionalnog razvića je karakterističan za:

a. Kokošku

b. Slona

c. Rečnog raka

d. Leptira

8. Embrionalni period kod čoveka se završava sa:

a. 16. nedeljom

b. 8. nedeljom

c. 40. nedeljom

d. 24. Nedeljom

9. Blastula kod sisara se naziva:

a. Blastocista

b. Blastoderm

c. Blastocel

d. Blastodisk

10. Meroblastično brazdanje je karakteristično za:

a. Izolecitne jajne ćelije

b. Mezolecitne jajne ćelije

c. Telolecitne jajne ćelije

d. Svi odgovori su tačni

EKOLOGIJA

1. Ekologija se deli na opštu i primenjenu prema:

a. Nivou organizacije živih sistema

b. Grupi organizama koje proučava

c. Prirodi životne sredine

d. Nameni istraživanja

2. Sva živa bića koja žive na određenom staništu u ekosistemu čine:

a. Ekoton

b. Biocenozu

c. Biotop

d. Populaciju

3. Rasejavanja biljaka putem vetra se naziva:

a. Anemohorija

b. Hidrohorija

c. Zoohorija

d. Fitohorija

4. Edafski faktori su faktori:

a. Klime

b. Reljefa

c. Zemljišta

d. Razuđenosti

5. Eurivalentni organizmi su organizmi koji:

a. Podnose širok opseg delovanja ekoloških faktora

b. Podnose uzak opseg delovanja ekoloških faktora

c. Imaju specifičnu građu

d. Žive u termalnim izvorima

6. Neravnomeran raspored jedinki u životnoj sredini odlikuje:

a. Ujednačeno nepovoljne sredine

b. Ujednačeno povoljne sredine

c. Lokalno raspoređena povoljna mesta

d. Neujednačeno nepovoljna sredina

7. Deo prostora, resursa i funkcije koje jedinke svake populacije ostvaruju u životnoj

zajednici nazivaju se:

a. Biocenoza

b. Ekosistem

c. Životna forma

d. Ekološka niša

8. Indirektni odnosi ishrane u biocenozi su:

a. Herbivorija

b. Predatorstvo i parazitizam

c. Kompeticija i simbioza

d. Karnivornost

9. Najveća ukupna produkcija organske materije na kopnu se ostvaruje u:

a. Šumama umereno-kontinentalne klime

b. Na polovima i u pustinjama

c. U tropskim kišnim šumama

d. U savanama i prerijama

10. Smenjivanje biocenoza na jednom staništu tokom dugog perioda vremena naziva se:

a. Sukcesija

b. Aspekt

c. Fenološka faza

d. Ekopromena

11. Dve vrste koje naseljavaju isti ekosistem sigurno će ući u odnos kompeticije ako imaju

istu:

a. Gustinu populacije

b. Životnu formu

c. Ekološku nišu

d. Uzrasnu strukturu

12. Ekološki faktori predstavljaju:

a. Skup odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine u odgovarajućem prostornom

okviru

b. Elementi životne sredine neophodni organizmu ili sa negativnim uticajem na njega

c. Elementi neorganske i organske prirode nastali čovekovim aktivnostima

d. Ni jedan odgovor nije tačan

13. Kojem evropskom ekosistemu je slična južnoamerička pampa (pampas)?

a. lišćarske listopadne šume

b. tundre

c. stepe

d. lišćarske zimzelene šume

14. Koji od navedenih procesa u životnim zajednicama se dešava svakodnevno?

a. Opadanje lišća

b. Potraga za hranom

c. Obrazovanje plodova

d. Pupljenje i listanje

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

1. Zemljište najviše ugrožava:

a. Erozija

b. Kisele kiše

c. Industrijski otpad

d. Svi odgovori su tačni

2. Namerno ili slučajno introdukovane vrste čiji evolutivni razvoj nije vezan za teritoriju na

koju su unete se nazivaju:

a. Stenohorne vrste

b. Autohtone vrste

c. Alohtone vrste

d. Dominantne vrste

3. Buka je uzročnik 80% slučajeva

a. Kijavice

b. Migrene

c. Ebole

d. Išjasa

4. Kao posledica male vlažnosti vazduha i prisustva ozona, vodonik peroksida, azotovih i

drugih oksida u vazduhu nastaje:

a. Smog

b. Kisela kiša

c. Fotosmog

d. Čađ

5. Vraćanje ekosistema u izvorno stanje se naziva:

a. Rekultivacija

b. Rekuperacija

c. Revitalizacija

d. Konzervacija

6. Koji od navedenih vidova zagađenja mora je direktan?

a. havarije na prekookeanskim brodovima koji prevoze naftu

b. zagađene reke se ulivaju u more i unose otpadni material

c. padavine koje su pokupile zagađenje iz vazduha dospevaju do morske vode

d. izgradnja hotela blizu morskih obala i plaža sa mnogo turista

EVOLUCIJA

1. Prirodna selekcija i borba za opstanak su postulati:

a. Darvinove teorije evolucije

b. Lamarkove teorije evolucije

c. Majerove teorije evolucije

d. Lineove teorije evolucije

2. Šta od navedenog nije evolucioni mehanizam:

a. Mutacije

b. Migracije

c. Genetički drift

d. Komensalizam

3. Vrste obično nastaju:

a. Slučajno

b. Delovanjem reproduktivne izolacije

c. Delovanjem čoveka

d. Ni jedan odgovor nije tačan

4. Geografska izolovanost koja uslovljava prestanak protoka gena se naziva:

a. Eksaptacija

b. Simpatrička specijacija

c. Alopatrička specijacija

d. Parapatrička specijacija

5. Prvi molekuli na Zemlji su prema teoriji biogeneze bili:

a. RNK molekuli

b. DNK molekuli

c. Proteini

d. Lipidi

6. Homo habilis je:

a. Uspravan čovek

b. Pametan čovek

c. Spretan čovek

d. Nasmejan čovek

7. Razdvajanje čoveka i čovekolikih majmuna od zajedničkog pretka se desilo pre:

a. 10.000 godina

b. Milijardu godina

c. Nedavno

d. Pre 8-10 miliona godina

8. Nastanak endotermije po prvi put u evoluciji kod ptica i sisara se smatra:

a. Evolucionim povratkom

b. Evolucionom novinom

c. Eksaptacijom

d. Ekstinkcijom

9. Teorija evolucije se u medicini koristi za:

a. Procenu brzine evolucije virusa

b. Procenu efekta veštačke selekcije

c. Procenu stope izumiranja

d. Procenu filogenetske povezanosti bioloških vrsta

10. Biljke i njihovi insekti oprašivači su međusobno u odnosu:

a. Nezavisnosti

b. Koevolucije

c. Anabolizma

d. Amensalizma