GRUPA ZA PRISTUP IZBORIMA

Grupi për Qasje në Zgjedhje Grupa za Pristup Izborima.Election Access Group

PriručnikO IZRAZIMA I PRIKLADNOM OBRAĆANJU OSOBAMASA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

Priručnik o izrazima i prikladnom obraćanju osobama sa ograničenim sposobnostima

Grupi për Qasje në Zgjedhje Grupa za Pristup Izborima.Election Access Group

Priručnik o izrazima i prikladnom obraćanju osobama sa ograničenim sposobnostimaAutorska prava © 2016 Grupa za pristup izborima.Sva prava zadržana.

Ovaj priručnik je izradila Grupa za pristup izborima, uz podršku Međunarodne fondacije za izborne sisteme (IFES), sredstvima Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog priručnika isključivo je odgovornost Grupe za pristup izborima (GPI) i ne može se smatrati da odražava stav IFES-a ili stav USAID-a.

Izjava o dozvoli: Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati ni u kom obliku niti bilo kakvim sredstvima, elektronskim ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje, snimanje ili bilo kakav sistem za skladištenje i preuzimanje podataka, bez pisane dozvole GPI.

Sadržaj

UVOD U GRUPU ZA PRISTUP IZBORIMA

1. OGRANIČENA SPOSOBNOST I ODGOVARAJUĆI PRISTUPI

1.1. DEFINICIJA OGRANIČENE SPOSOBNOSTI U KOSOVSKIM ZAKONIMA I

MEĐUNARODNOJ KONVENCIJI

1.2. DEFINISANJE PRISTUPA KOJI SE TIČE OGRANIČENIH

SPOSOBNOSTI

2. PRIKLADNI IZRAZI I FORMULISANJE REČENICE PRILIKOM OBRAĆANJA OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

2.1. OPŠTE INFORMACIJE I ODGOVARAJUĆE FORMULISANJE REČENICE PRILIKOM

OBRAĆANJA OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

2.2. VRSTE OGRANIČENIH SPOSOBNOSTI I ODGOVARAJUĆI PRISTUP PREMA LICIMA

SA TIM OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

3. PREDRASUDE O OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

3.1. UOBIČAJENE PREDRASUDE O OSOBAMA SA OGRANIČENIM

SPOSOBNOSTIMA

3.2. PREDRASUDE O OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA U

KOSOVSKOM DRUŠTVU

ZAKLJUČAK

REFERENCE

5

6

6

7

9

9

11

14

14

16

20

23

Grupi për Qasje në Zgjedhje Grupa za Pristup Izborima.Election Access Group

Grupa za pristup izborima (GPI) je radna grupa sastavljena od više aktera čiji je cilj da o b e z b e d i p u n o u č e š ć e o s o b a s a ograničenim sposobnostima u izbornim procesima i javnom životu. Sastoji se od predstavnika organizacija koje predstavljaju četiri vrste ograničenih sposobnosti (g. Afrim Maliqi, HandiKOS, gđica Rukije Gashi, Kosovsko udruženje gluvih, g. Daut Tishuki, Kosovsko udruženje slepih, i gđica Sebahate Beqiri, Daunov sindrom Kosovo), dvaju poslanika Narodne skupštine Kosova (gđice Ganimete Musliu i g. Salih Morina), troje predstavnika iz Centralne izborne komisije Kosova (g. Florian Dushi, g. Adnan Rrustemi i g. Nexhmedin Hyseni), jednog

predstavnika Komisije za izborne žalbe i predstavke (gđice Valbona Millaku), dvaju predstavnika iz državnih institucija (gđice Luljete Kabashi, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, i g. Qazim Gashi, Ministarstvo rada i socijalne zaštite). GPI predsedava g. Afrim Maliqi, a ima i dvoje kopredsedavajućih, gđicu Ganimete Musliu i g. Florian Dushi. Pored USAID-a i IFES-a, EAG podržava i Kosovski demokratski institut (KDI).

Cilj ovog priručnika je da opštu javnost, preko medija, obavesti o izrazima i pr ik ladnom obraćanju osobama sa ograničenim sposobnostima. Grupa p o z d r a v l j a d o p r i n o s s v i h a k t e r a promovisanju pristupa za osobe sa ograničenim sposobnostima u izbornom procesu i javnom životu.

UVOD U GRUPU ZA PRISTUP IZBORIMA

5

OGRANIČENA SPOSOBNOST I ODGOVARAJUĆI PRISTUPI

Izraz lice ograničene sposobnosti koristi se u Ustavu Kosova gde se primenjuje u načelima ravnopravnosti I diskriminacije.

1.1 Denicija ograničene

sposobnosti u kosovskim

zakonima i međunarodnoj

konvenciji

1 Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, 2006,

strana 5.2 Zakon br. 03/L-019 Republike Kosovo o profesionalnom

osposobljavanju, prekvalikovanju i zapošljavanju osoba sa ograničenim sposobnostima, 2009, strana 1.

1

6

Važećim zakonima na Kosovu predviđena je sledeća denici ja: „Ograničena sposobnost“ je ograničenje pristupa i običnih aktivnosti u svakodnevnom životu jedne osobe, kao posledica zičkog, čulnog ili mentalnog oštećenja, koja njega s p r e č a v a j u d a u č e s t v o v u j e u

2svakodnevnim redovnim aktivnostima .

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom (2006) napisana je na šest jezika (engleskom, francuskom, ruskom, arapskom, kineskom i španskom), sa prevodima na drugim jezicima i ista mora da koristi izraze koji su prihvatljivi zajednici osoba sa ograničenim sposobnostima. Prevod na albanski obezbedila je A lbanska fondac i ja za osobe sa ograničenim sposobnostima, a taj prevod Konvencije objavljen je na internet portalu UN.

Nijedan drugi izraz za ograničene sposobnosti i osobe sa ograničenim sposobnostima nije prihvatl j iv bilo

Član 1. UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD) daje sledeću deniciju osoba sa ograničenim sposobnostima:

„Osobe sa invaliditetom uključuju i one koji imaju dugoročna zička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i ekasno učešće u

1društvu na jednakoj osnovi sa drugima“ (2006).

osobama sa ograničenim sposobnostima bilo organizacijama koje ih predstavljaju.

1.2 Denisanje pristupa

koji se tiče ograničenih

sposobnosti

Pos to je mnoge v rs te og ran i čen ih sposobnosti koje oslikavaju stav društva p r e m a o s o b a m a s a o g r a n i č e n i m sposobnostima i, u mnogim slučajevima, može se istovremeno koristiti više od jednog pristupa. Kratak opis različitih pristupa koje možemo naći u našem društvu dat je u daljem tekstu, na osnovu publikacije „Ravnopravan pristup: Kako uključiti osobe sa ograničenim sposobnostima u izborni i

3politički proces.“

Humanitarni pristup – kada se pretpostavlja da osobe sa ograničenim sposobnostima nisu u stanju da u celosti učestvuju u društvu i kada im je potrebna pomoć. U okviru ovog pristupa, osobe sa o g r a n i č e n i m s p o s o b n o s t i m a s e sažaljevaju.

Medicinski pristup – kada se prema osobama sa ograničenim sposobnostima postupa kao da je njihova ograničena sposobnost uzrok svih prepreka. Kod ovog m o d e l a , o s o b e s a o g r a n i č e n i m sposobnostima se podstiču da se prilagode svom novom okruženju, umesto obrnuto.

D ruš tven i p r is tup – kada se ograničena sposobnost deniše kao rezultat interakcije lica sa njegovim okruženjem. Preambula Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom kaže: „Invaliditet proizlazi iz interakcije lica sa oštećenjima i barijera u ponašanju i okruženju kojima se onemogućava njihovo puno i delotvorno učešće u društvu

3 Ravnopravan pristup: Kako uključiti osobe sa

ograničenim sposobnostima u izborni i politički proces, Međunarodna fondacija za izborne sisteme i Nacionalni demokratski institut, 2014, strana 25.7

4ravnopravno sa drugima.“

Pristup po osnovu prava – ovde se naglasak prebacuje sa zavisnosti na osnaživanje. Osobe sa ograničenim sposobnostima imaju ista ljudska prava kao i svi drugi građani, a vlade bi trebalo da zajemče prava i budu odgovorne za njihovu zaštitu.

Iako se svi ovi pristupi mogu naći u društvu, pristup po osnovu prava je jedini prihvatljivi za osobe sa ograničenim sposobnostima, pošto se takav pristup prema osobama sa ograničenim sposobnostima ophodi kao prema licima ravnopravnim sa drugima u društvu.

8

4Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom,

Preambula (e).

5„Izveštaj iz sveta o ograničenoj sposobnosti“,

Svetska zdravstvena organizacija, 2001, strana 29.6„Etiketa ograničene sposobnosti: Saveti za interakciju sa licima sa ograničenim sposobnostima“, United Spinal Association, 2009.

9

PRIKLADNI IZRAZI I FORMULISANJE REČENICE PRILIKOM

OBRAĆANJA OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

Osobe sa ograničenim sposobnostima čine 5

15 % svetske populacije danas . Međutim, taj veliki deo svetske populacije nedovoljno je zastupljen u medijima. Štaviše, zbog nedos ta t ka i n fo rmac i j a i ponekad m e n t a l i t e t a d r u š t v a , o s o b a m a s a ograničenim sposobnostima se često obraća neprihvatljivim izrazima, koji često mogu biti uvredljivi. Takav trend postoji i na Kosovu.

Već ina zema l j a sa demok ra t skom tradicijom, osim merodavnog prava protiv diskriminacije nad osobama sa ograničenim

2.1 Opšte informacije i

odgovarajuće formulisanje

rečenice prilikom obraćanja

osobama sa ograničenim

sposobnostima

2sposobnostima, poseduje posebne pravilnike o etici koje mediji poštuju. Pravilnik o etici kao takav ojačao bi n a c i o n a l n u z a š t i t u z a o s o b e s a ograničenim sposobnostima i stimulisao razumevanje u društvu na Kosovu. Međutim, zbog nepostojanja pravilnika o ponašanju, ovaj priručnik će poslužiti kao vodič o pravilima za prikladne izraze u vezi s a o s o b a m a s a o g r a n i č e n i m sposobnostima. U daljem tekstu naveden je skup pravila i načela, na osnovu publikacije „Saveti za interakciju sa o s o b a m a s a o g r a n i č e n i m

6sposobnostima“ i u konsultaciji sa različitim organizacijama za osobe sa ograničenim sposobnostima, koja je potrebno primenjivati:

Glavno načelo koje treba poštovati p r i l i k o m o b r a ć a n j a o s o b a m a s a ograničenim sposobnostima je da ona imaju prava kao i svi njihovi sugrađani. To znači da one ne žele da se prema njima ophodi ili da se smatraju „posebnim“. Ograničena sposobnost ne deniše osobu, to čine njena ličnost i njene vrednosti. Ako se naglasak prebacuje na ograničenu sposobnost, stvara se „posebnost“, što sa druge strane izaziva neravnopravnost u društvu i osobe sa ograničenim sposobnostima stavlja na „posebno“ mesto. Osobama sa ograničenim sposobnostima bi trebalo da se obraća kao licima sa punim pravima, ne posebnim pravima. Nikada ne bi trebalo da se koriste fraze koje stvaraju razlike. Drugo načelo koje bi trebalo da se poštuje je to da je ograničena sposobnost nešto što je lično i da se kao takvo može pominjati i objašnjavati samo uz saglasnost osobe sa ograničenim sposobnostima. Kada se o b r a ć a m o o s o b i s a o g r a n i č e n i m sposobnostima, izraz koji koristimo bi trebalo da bude generalan i za nju prihvatljiv. Generalno prihvaćeni izraz je osoba sa ograničenim sposobnostima. Štaviše,

s l edeće i z raze t r eba i zbegava t i : „hendikep“, „paraliza“, „obogaljenost“, „sa posebnim potrebama“ ili „retard“. Za svako upućivanje, jedini prihvatljivi izraz je „ograničena sposobnost“.

Ako se ograničena sposobnost mora pomenuti, koristi se jezik koji pojedinca stavlja ispred ograničene sposobnosti. Na primer, može se reći sledeće: „osoba sa ograničenim sposobnostima“ ili „lice sa Daunovim sindromom“. Kada sastavljate rečenicu ne stavljajte naglasak na ograničenu sposobnost. Osim toga, trebalo bi obratit i posebnu pažnju pril ikom korišćenja reči koje određeno lice povezuju sa njegovom ograničenom sposobnošću. Na primer, prilog „sa“ ili pridevi koji izražavaju ograničenu sposobnost prihvatljivi su u slučajevima kao „osoba sa ograničenim sposobnostima“. Sledeće izraze ne treba koristiti: „pati od“, „žrtva“, „sa bolešću“, ili „ograničeno“: u nekim slučajevima izraz „pogođen“ jeste prihvatljiv, mada je i taj izraz zamenjen gore navedenim prihvatljivim izrazima. Te reči pridodaju negativno i uvredljivo svojstvo ograničenoj sposobnosti i kao takve bi

10

11

trebalo da se potpuno izbegavaju.

Izraz „lice sa posebnim potrebama“ ne odnosi se neophodno na osobu sa ograničenim sposobnostima. Posebna potreba podrazumeva stanje u kom je od ređenom l i cu po t rebna pomoć , instrument ili drugo sredstvo da bi dostiglo određeni cilj. U tom kontekstu, sledeća lica mogu imati posebne potrebe: deca sa poteškoćama u učenju, starija lica, lica koja su pretrpela povrede, itd. Ograničena sposobnost je nešto što je trajno ili dugoročno, a što može stvoriti posebne potrebe, međutim, nije neophodno u vezi sa posebnim potrebama. Stoga, izraz „lice sa posebnim potrebama“ ne bi trebalo da se meša sa izrazom osobe sa ograničenim sposobnostima.

Osobe sa ograničenim sposobnostima ne bi trebalo da se kategorišu u jednu posebnu grupu. Upućivanje bi trebalo da bude pojedinačno ili na određenu grupu (ako je to prihvatljivo za njih ili njega/nju). Takođe, ograničene sposobnosti se ne smeju kategorisati u jednu posebnu grupu. Svaka ograničena sposobnost je lična i

jedno lice može imati jednu ili više ograničenih sposobnosti. Međutim, pretpostavka da jedna ograničena sposobnost sadrži druge ograničene sposobnosti nije tačna.

Grupi për Qasje në Zgjedhje Grupa za Pristup Izborima.Election Access Group

2.2 Vrste ograničenih sposobnosti i odgovarajući pristup prema licima sa tim ograničenim sposobnostima

K a d a s e o b r a ć a m o o s o b a m a s a ograničenim sposobnostima, izrazi koje koristimo bi trebalo da budu opšti. Izrazi „osoba sa ograničenim sposobnostima“ i „ograničena sposobnost“ prihvatljivi su za sve vrste ograničenih sposobnosti. Međutim, ako je neophodno objasniti ograničenu sposobnost, onda bi to trebalo d a u r a d i m o k o r i š ć e n j e m o p š t e terminologije za konkretne izraze. U daljem spisku naveden je kratak pregled nekih od ograničenih sposobnosti i način na koji se na njih (uopšteno) upućuje u medijima, na odgovarajući način:

14

15

Određeni neprihvatljivi izraziOdređeni prihvatljivi izrazi

Lice sa posebnim potrebama

Lice sa manom

Invalid

Hendikepirano lice

Slepo lice

Lice sa oštećenim vidom

Gluvo liceLice sa oštećenim sluhom

Slepac

Slabovid

Gluvonemo liceGluv ko kamen

Osoba sa ograničenim

sposobnostima

Neprihvatljivi izraziPrihvatljivi izrazi

Nisko liceKepec

Patuljak

16

MongoloidMentalno zaostao

Lice sa Daunovim sindromom

Lice sa autizmom

Lice sa intelektualnom ograničenom sposobnošću

Lice obolelo od autizmaMentalno zaostalo lice

LudGlupIdiot

RetardMoron

PoludeoMentalno zaostao

Paralizovan / paralitikBogalj

Hendikepirano liceInvalid

GrbavacDeformisan

Osoba sa zičkom ograničenom sposobnošću

Lice sa psihosocijalnom ograničenom sposobnošću

ŠizofreničarPsihopataVan pameti

Ludak

Određeni prihvatljivi izrazi Određeni neprihvatljivi izrazi

7„Mitovi i pogrešna shvatanja o osobama sa

ograničenim sposobnostima“, Međunarodna organizacija za osobe sa ograničenim sposobnostima – Zajedno se kotrljamo!17

PREDRASUDE O OSOBAMA SA OGRANIČENIM SPOSOBNOSTIMA

Postoje mnoge netačne pretpostavke koje s u č e s t o u z r o k o v a n e s t r a h o m i l i neinformisanošću i/ili predrasudama o osobama sa ograničenim sposobnostima. Ta pogrešna shvatanja se nazivaju predrasudama o ograničenoj sposobnosti. Promovisanje takvih negativnih slika o ograničenoj sposobnosti predstavlja vid diskriminacije jer stvaraju barijere za puno učešće u društvu osobe koje imaju ograničenu sposobnost. Stavovi u daljem tekstu zasnivaju se na publikaciji „Mitovi i pogrešna shvatanja o osobama sa

7ograničenim sposobnostima“ i podvlače neke od najuobičajenih mitova i stereotipova koji se javljaju u društvu.

3.1 Uobičajene predrasude o

osobama sa ograničenim

sposobnostima

3Važno je izbeći ove predrasude prilikom obraćanja osobama sa ograničenim sposobnostima.

P r e d r a s u d a # 1 : O g r a n i č e n a sposobnost određene osobe istu deniše kao pojedinca

Ljudi pojedince često označavaju ograničenom sposobnošću prema njihovom stanju. Često u svakodnevnom životu upućivanjem kao na „invalida“. Grupisanje i davanje imena, na osnovu stanja pojedinaca sa ograničenom sposobnošću promoviše stigmu i stvara uvred l j i ve predrasude. Osobe sa ograničenim sposobnostima, kao i svako drugi, denišu se ličnim vrednostima i v e š t i n a m a a n e o g r a n i č e n o m sposobnošću.

18

Predrasuda #2: Osobe sa ograničenim sposobnostima stalno imaju bolove i bolesne su.

Osobe sa ograničenim sposobnostima mogu povremeno da se razbole i mogu ponekad da imaju bolove. Međutim, u većini slučajeva, osobe sa ograničenim sposobnostima nemaju bolove zbog svoje ograničene sposobnosti. Predrasuda #3: Osobe sa ograničenim sposobnostima su posebne i trebalo bi da se prema njima ophodi drugačije.

Označavanje osobe sa ograničenim sposobnostima kao „posebne“ ne ukazuje na ravnopravnost. Očekivanja za uspeh ne bi trebalo da budu potcenjena da bi se uvela oznaka „posebna“ koja se dovodi u vezu sa osobama sa ograničenim sposobnostima. Osobe sa ograničenim sposobnostima imaju jednaka prava i ravnopravan su deo društva, a ne poseban deo sa posebnim pravima.

Predrasuda #4: Osobe sa ograničenim sposobnostima uvek zavise od nekoga i sve vreme im je potrebna pomoć.

Kao i svako drugi, osobe sa ograničenim sposobnostima mogu naići na poteškoće ili može im zatrebati pomoć. Međutim, to ne znači da im je uvek potrebna pomoć. Uvek pitajte ako mislite da je nekome potrebna pomoć, ali ne pretpostavljajte da im je po t rebna pomoć zbog ogran ičene sposobnosti. Predrasuda #5: Osobe sa ograničenim sposobnostima treba sažaljevati.

Na ograničenu sposobnost se često gleda kao na tragediju i sledstveno tome prema osobama sa ograničenim sposobnostima s e u v e ć i n i s l u č a j e v a o p h o d i s a saosećanjem prema njihovom stanju. U stvari, ograničena sposobnost je samo jedan aspekt njihovog života, pošto osobe sa ograničenim sposobnostima poseduju veštine i vrednosti, kojima imaju jednako toliko šansi da uspeju i žive punim životom koliko i svi drugi.

19

Predrasuda #6: Osobe sa ograničenim sposobnostima su sve deo grupe jedne dimenzije.

U većini slučajeva, prema osobama sa ograničenim sposobnostima se ophodi kao prema delu jedne grupe, gde svi imaju iste misli i interesovanja samo zato što imaju ograničene sposobnosti. Unutar zajednice osobe sa ograničenim sposobnostima postoje različita mišljenja o različitim stvarima, isto kao i u celom društvu. Predrasuda #7: Osobe sa ograničenim s p o s o b n o s t i m a s e d r u ž e s a m o međusobno.

U društvu često vlada mišljenje da osobe sa ograničenim sposobnostima žele da se druže samo sa osobama sa ograničenim sposobnostima. U stvari, kao i svako drugi, osobe sa ograničenim sposobnostima svoje društvo biraju na osnovu vrednosti i zajedničkih interesovanja.

Predrasuda #8: Osobe sa ograničenim sposobnostima ne mogu da vode produktivan život.

Osobe sa ograničenim sposobnostima su u potpunosti u stanju da učestvuju u svojim zajednicama i vode pun život. Idu u školu, rade, imaju hobije, putuju i stvaraju porodice, kao i svako drugi. Izazov je usredsrediti se na sposobnosti lica a ne na suprotno.

20

Ekonomsko stanje osobe sa ograničenim sposobnostima nije neophodno u vezi sa ograničenom sposobnošću. Osobe sa ograničenim sposobnostima rade kada je to moguće i daju pozitivan doprinos društvu. Veoma je uvredljivo nuditi m i l os t i n j u osob i sa og ran i čen im sposobnostima, koja ne traži nansijsku pomoć.

U kosovskom društvu postoji negativan trend pristupa prema osobama sa ograničenim sposobnostima. Postoje diskriminišuće prakse nad osobama sa ograničenim sposobnostima na Kosovu zbog neinformisanosti i pogrešnih mišljenja. Propust da se otklone takve predrasude dovodi do stvaranja pogrešnih verovanja, stimulisanja nejednakosti i s t igmat izac i je osobe sa ograničenim sposobnostima.

U daljem tekstu su navedene neke od predrasuda koje su najčešće u kosovskom društvu i treba ih izbegavati. Te predrasude su prepoznale organizaci je za osobe sa ograničenim sposobnostima.

3.2 Predrasude o osobama sa

ograničenim sposobnostima

u kosovskom društvu

Predrasuda #1: Osobe sa ograničenim s p o s o b n o s t i m a i m a j u l o š e ekonomsko stanje i traže milostinju

Predrasuda #2: Osoba sa ograničenim sposobnostima svoju ograničenu sposobnost može da prenese drugima

Na Kosovu još uvek postoje određene uvredljive ideje i neprihvatljivi stavovi

prema osobama sa og ran i čen im sposobnostima. U svakodnevnom životu na Kosovu, osobe sa ograničenim sposobnostima se često izbegavaju zbog neosnovanog straha od toga da je njihova ograničena sposobnost zarazna i da se može preneti. Ograničena sposobnost se ne može preneti, za razliku od predrasuda koje mogu.

21

Predrasuda #3: Osobe sa ograničenim sposobnostima ne mogu da same komuniciraju zbog čega bi trebalo da s e k o m u n i c i r a s a n j i h o v i m pomoćnikom

Osobe sa ograničenim sposobnostima su sas tavn i deo d ruš tva i mogu da komunic i ra ju. Nj ihova ograničena sposobnost ne utiče na sposobnost da komuniciraju u većini slučajeva. Ne obraćajte se pomoćniku osobe sa ograničenim sposobnostima, obraćajte se osobi sa ograničenim sposobnostima. Ako osoba sa ograničenim sposobnostima ima problema oko komunikaci je , n jen pomoćnik će vam to reći.

8Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom,

članak 2.

22

Komunikacija se može naći pred izazovom ako govorimo o zajednici gluvih, koja koristi kosovski jezik znakova kao maternji jezik. Isti je poznat i kao KMJ. Jezik znakova ima svoju gramatiku i pravila propovedanja i mogu ga naučiti svi koji su zainteresovani. Jezik znakova se pominje i u članu 2. CRPD-a [„Jezik“ podrazumeva govorni i jezik znakova i druge oblike

8negovornih jezika.]

Jezik znakova ima složena gramatička pravila i bogat vokabular koji je prikladan za intelektualni razgovor, retoriku, humor i poeziju.

Činjenice

Jezici znakova su različiti kao i govorni jezici i naučno je

dokazano da u svakoj zemlji jezik znakova ima sopstvene dijalekte, kao i govorni jezici.

Jezik znakova je slikoviti niz reči izgovorenih u skraćenom obliku.

Apstraktni koncepti se ne mogu izraziti jezikom znakova.

Mitovi

Jezik znakova je univerzalan i isti je u celom svetu.

23

Neke činjenice o jeziku znakova:

Potencijal određene osobe da bude opasna ne deniše se njenom ograničenom sposobnošću. Pogrešni društveni stavovi koji osobe sa ograničenim sposobnostima denišu kao lica koja nisu u stanju da pristupe društvu na odgovarajući način opasn i su , s t i gma t i zu ju osobe sa ograničenim sposobnostima i promovišu pogrešne ideje – što dodatno podstiče neprikladan i uvredljiv mentalitet u društvu.

Predrasuda #4: Osobe sa ograničenim sposobnostima su opasne po društvo

24

GPI je izradila ovaj priručnik kako bi podigla svest u medijima o prikladnim izrazima i znanje u pogledu obraćanja osobama sa ograničenim sposobnostima. Prikladni izrazi su određeni u saradnji sa kosovskim organizacijama koje predstavljaju osobe sa ograničenim sposobnostima, te samim tim oslikavaju društveni pristup. Priručnik će poslužiti kao sredstvo za upućivanje za osnovne denicije, društveni pristup, prikladno formulisanje rečenice i izraze koje treba koristiti prilikom obraćanja osobama sa ograničenim sposobnostima. Uzimajući u obzir to da su mediji i drugi akteri izvor i prenosioci važnih informacija, važno je da primenjuju ovaj priručnik kako bi se prikladno bavili ograničenim sposobnostima i, radeći to, podigli svest i posredno informisali građane o ovoj važnoj stvari.

ZAKLJUČAK

25

REFERENCE

„Mitovi i pogrešna shvatanja o osobama sa ograničenim sposobnostima“, Međunarodna organizacija za osobe sa ograničenim sposobnostima – Zajedno se kotrljamo!

Ravnopravan pristup: Kako uključiti osobe sa ograničenim sposobnostima u izborni i politički proces, Međunarodna fondacija za izborne sisteme i Nacionalni demokratski institut, 2014.http://www.ifes.org/sites/default/files/equal_access_how_to_include_persons_with_disabilities_in_elections_and_political_processes_2.pdf

„Izveštaj iz sveta o ograničenim sposobnostima“, Svetska zdravstvena organizacija, 2001, http://www.who.int/disabilities/world_report/2011/en/

„Etiketa ograničene sposobnosti: Saveti za interakciju sa osobama sa ograničenim sposobnostima“, United Spinal Association, 2009. https://www.unitedspinal.org/pdf/DisabilityEtiquette.pdf

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom, 2006. http://www.un.org/disabilities/documents/convention/crpd_albanian.pdf

Zakon br. 03/L-019 Republike Kosovo o profesionalnom osposobljavanju, prekvalifikovanju i zapo�ljavanju osoba sa ograni�enim sposobnostima, 2009. https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2620