BaselZa svoj Zemaljski radni ugovor preko500 gradjevinskih radnika, sa preko 30gradjevinskih objekata, stupili su 12.marta u štrajk. Švajcarskim gradje-vinskim preduzećima predstoji jednovruće proljeće. «Bez Zemaljskog ra-dnog ugovora (ZOU) nema mira ugradjevinarstvu» glasi moto gradje-vinskih radnika štrajkača u Basel-u. Utoku prijepodneva, gardjevinski ra-dnici su se sakupili na štrajkačko zasje-danje «u restoranu zum Alten Wart-eck». Tamo su podržani angažovanimgovorima od strane bazelskog profe-sora sociologije Ueli Mader i članiceNacionalnog saveta Bazela SusanneLeutenegger-Oberholzer. Poruke soli-darnosti izrečene su i od Fausta Berti-nottija, predsjednika italijanskog po-slaničkog tijela. Slijedile su demo-

nstracije oko 500 radnika za njihovZOU.

WallisPosle Ticina i kantonalno udruženjegradjevinskih poslodavaca Wallisprihvatilo je dogovoreni ZOU za svo-je područje i sa Sindikatima Una i Syna potpisalo rezultate dogovoreneuz posredništvo J. L. Nordmann-a.Tako će gradjevinari kantona Wallisdobiti povećanje plata od 100 frana-ka mesečno plus 0,5% individualnogpovećanja. Minimalne plate se isto-vremeno povećavaju za 3 procenata.Po pitanju radnog vremena prihvatase rešenje zasnovano na odluci Mi-rovnog suda 2006. god. Važnost Pari-fonda se takodje produžava za nare-dnih pet godina. U svakom slučaju,ovaj kantonalni dogovor nikako ne

može zameniti ZOU, za čije sklapanjese treba i dalje boriti.

Bez ZOU-a bez ParifondaStavljanjem ZOU-a van snage i Pari-fond je prestao da važi a samim tim ipravo Gradjevinara na školovanje. Prvi su to na svojoj koži, kao i uvek ose-tili strani radnici: Španci i Portuglaci.Ovi tradicionalni kursevi u domovi-nama radnika za vreme zimskih me-seci su odjednom ukinuti. Tako je uki-nuta mogućnost školovanja a samimtim i mogućnost bolje zarade za Gra-djevinare i to posle 20 godina uspe-šnog organizovanja na teritoriji bivšeJugoslavije (do rata) i u Španiji i Po-rtugalu do ove godine. Osim toga, uki-daju se i kursevi nemačkog jezika, ko-je je dosada posećivalo preko 200Gradjeivnara.

Posle godine dana sukoba,sedmomesečnog perioda bezugovora, više štrajkova isklpanja pet kantonalnihORU-a, posle mukotrpnih pre-govora uz posredstvo istogmedijatora Jean-Luc Nord-mann-a na vidiku je nov ZOUza Gradjevinarstvo.

Ukoliko sve bude teklo po planu, ma-da se sa poslodavcima nikad nezna,delgati Sindikata Unia i Syna će se 26.aprila izjasniti o rezultatima pregovo-ra; delegati poslodavaca 29. aprila2008. Ako ne dodje do naprijatnihiznenadjenja Zou bi trebalo da stupina snagu 1. maja 2008. god. i ostajena snazi do kraja 2010. god.

Radno vreme i ParifondKamen spoticanja je od početka biloradno vreme. Dogovoreno rešenje do-vodi do jasnijeg tumačenja pravilni-ka radnog vremena i za srednje i ma-le firme, koje su navodno imale pro-blema. Isto tako je dogovoreno daljnjepostojanje fonda za sprovodjenje ugo-vornih normi i fonda za školovanje Pa-rifond i to od 1. jula 2008. god. kojiostaje na snazi do 31. marta 2010. god.Uprava ovim fondom će i dalje biti pa-ritetna. Odbitak će isto tako ostati isti, samo će raspored sredstava bitiprilagodjen novim potrebama.Što se tiče regulisanja radnog vreme-na, povećanja plata za 2008. i 2009.god. ostaje na snazi dogovoreno de-cembra 2007. god.

Borba se isplatilaPre gradjevinara zaposleni železni-čkog servisa Cargo iz Bellinzone su po-kazali, da se bez štrajka više ništa nemože postići čak i u državnim predu-zećima kao što je železnica. Borba ovihljudi za očuvanje radnih mesta, soli-darnost svih u kantonu i van njega pai solidarnost samih Gradjevinara, da-la je snagu našoj preogvaračkoj dele-gaciji da konačno izbori sklapanjeugovora. Na ruku sindikalnih prego-varača je išlo i objavljivanje astro-nomskog primanja šefa Cargo, kupo-vina kuće od strane SBB, plaćanje hoi-norara za period prakse za uoznavanjepreduzeća, bonovi, premije… na ko-je nisu smeli da ostanu gluvi ni na-jkonzervativniji predstavnici Gradje-vinskih poslodavaca.

2 4

Svi za očuvanje 1. maja!

3CargoRadnici, vlasti, crkva i pre svega narod Ticina do pobedeštrajkača.

Unia i FIFASindikat i svetska fudbalska organizacija za fer radne uslove Gradjevinara.

UgostiteljstvoI Tvoje mišljenje je važno: za veće plate i obaveznu 13. mesečnu platu.

Nr. 3 | April 2008 | serbo-kroatischErscheint als Beilage zur Zeitung «work» | Redaktion T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | redaktion@unia.ch | www.unia.ch

Sindikat Unia je sa preko 100 000 članova migranata najveća organizacija stranaca u Švajcarskoj. Interesna grupa Migracija Sindikata Unia igra jednu važnu ulogu u regionalnom i nacionalnom novou. Nacionalna konferencija migracije se održava jednom godišnje.

Ove godine ona će se održati u subotu, 24. maja u 10.00 sati, u prostorijama Unia Zentralsekretariat Bern, Weltpoststr. 20. Na dnevnom redu je diskusija povodom sledećih važnih tema:

Priprema Unia Kongresa, koji će se održati od 9. do 11. oktobra 2008 u Luganu; Izbor delegata za Kongres, Zahtevi za Kongres itd.; Diskusija i formulacija Unia teza o Migraciji. Za sve ostale informacije kontaktiraj Tvoju Unia Sekciju ili Regiju.

Prvomajska proslava 2008

Svi u CirihOvogodišnja Prvomajska proslava Saveza Sindikata Švajcarske (SSŠ) je obeležena apelom za masovno prisustvo u prvomajskoj povorci Cirih: Razlog: Odbijanjedesničarskih napada za ukidanje plaćenog prazničnogdana 1. maj.

Ovogodišnja parola glasi: Socijalni nparedak odmah!

Svi na ovogodišnju Prvomajsku proslavu,kako bi se sprečilo oduzimanje ovog radničkog praznika: Sihlpost 10 sati. zajednoćemo postići više!Savez Sindikata Švajcarske (SSŠ)

Pripreme za Kongres teku punom parom i u krugovima migracije.

Štrajkovi Gradjevinara

Postignut dogovor u Gradjevinarstvu

Prizor sa jedne od brojnih manifestacija «Bez ZOU-a nema mira u Gradjevinarstvu».

Konferencija Unia Migracija

U znaku Kongresa

Sklopljen nov ZOUSklopljen nov ZOU

Postavljanje skelaNa Unia profesionalnoj konferenciji za-poslenih na gradnji i postavljanju ske-la, delegati su razmatrali postignute re-zultate za poboljšanja opšteugovornihnormi za ovu godinu u pregovorima sapredstavnicima vlasnika firmi zagradnju i postavljanje gradjevinskihskela. Od 1. aprila 2008. god. ovaj ugo-vor donosi pre svega povećanje plataza 120 franaka, povećanje Minimalnihplata za 1,9% kao i bolji sistem odre-djivanja kvalifikacije. Ugovorne stranesu se dogovorile, da od Savezne vladezahtevaju proglašenje ovog ugovoraopšteobaveznim za sve firme i sve za-poslene ove branše u Švajcarskoj. Tzv.AVE donosi pre svega prednosti za-poslenima, koji rade za inostrane fi-rme, jer će i one biti obavezne da poštu-ju norme ovog ORU-a.

ORU Industrija satovaNa konferencija delegata Unia-e jezahtevano proširenje važnosti normiORU-a za industriju satova na drugesrodne delatnosti. Konferencija je isto-vremeno dala punu podršku borbi za-poslenih Cargo u Bellinzoni za oču-vanje radnih mesta.

Unia podržava zaposleneCarrefourPosle dozvole od strane savezne ko-misije za konkurentnost (Weko) o preu-zimanju Carrefoura od strane Coop-a,i ovi zaposleni će biti obuhvaćeniodredbama ORU-a, sklopljenog izme-dju robne kuće Coop i Sindikata. Si-ndikat Unia, kao najveći Sindikat jeobećao punu podršku radnicimaCarrefour. U tom cilju će biti održani si-ndikalni sastanci u brojnim ekspozitu-rama ove robne kuće.

Mnogi nezadovoljni platomNa osnovu jedne studije UniverzitetaCirih, polovina anketiranih radnica iradnika nije zadovoljno platom. Isto ta-ko, jedna trećina želi da promeni radnomesto.

Solidarnost Reconvillier –CargoGrupa pod nazivom «ljute žene» jeorganizovala super rasprodaju u koristzaposlenih Cargo. Prodaja ukupno200 procija supe od graška je doneladobit od 1300 franaka, koje su ove že-ne lično predale zaposlenima Cargo uBellinzoni. Ova grupa je nastala kaopodrška štrajkačima firme SwissmetalBoilat 2006. god.

Hans-Jürg Frei na čelu SAHHans-Jürg Frei, poslanik SP u Veću na-roda, bivši predsednik Socijalističkepartije Švajcarske izabran je pre krat-kog vremena za predsednika Šva-jcarskog zavoda za radničku pomoć(SAH). Njegov zadatak će izmedju osta-lih biti i afrmacija ovog zavoda na inte-rnacionalnom nivou.

Cargo štrajk i humor: TitanikGianni Frizzo (šef štrajkača Cargo), An-dreas Meyer (šef SBB Cargo) i MoritzLeuenberger (savezni ministar za sa-obraćaj) se na severnom Atrlantikuodogovaraju kako da spase brod kojitone Titanik (Cargo). Pre početka radasvako uzima na sebe deo radnog za-datka: Tako Gianni Frizzo ide da pro-kontroliše mašine jer bez njih ne funkci-oniše ništa, Andreas Meyer ide datraži trezor jer bez novca si niko i ništa,a Moritz Leuenberger kaže: «Idem u sa-lon da potražim Partiture nota orke-stra, jer da nije mene niko ne bi radiotaj prljavi posao». Posle borbe i pobe-de štrajkača smeh je više nego zaslu-žen.

News

horizonte Nr. 3 | April 2008 | serbo-kroatisch 2

Sticanje švajcaskog državlja-nstva od strane stranih drža-vljana ima identicijalnu i so-cijalnoregulativnu funckiju. Idok se na jednoj strani radi otome ko smo mi stranci, u dru-goj liniji se radi o kanalizacijipristupa datim pravima i oba-vezama.

Tako napr. samo švajcarski državljaniimaju pravo da bez ograničenja bora-ve u svim delovima Švajcarske i da na-puštaju zemlju i da se po želji ponovovraćaju. Samo njima je dozvoljeno, dazvanično izraze mišljenje o najvažni-jim pitanjima za ovu zemlju i da bu-du izabrani za političke funkcije. Uz to

su švajcarski muškarci obavezni dasluže vojni rok.

Državljanstvo kao burna temaUvek, kada je u pitanju neka važnadruštvenopolitička tema, na površinuizbija ova uvek aktuelna tema ko a kone ima pravo na švajcarski pasoš. Po-slednjih godina je ova tema poslužilanekim političkim partijama za ličnoprofiliranje. Diskusije na ovu temu sevode većinom veoma emocionalno,tema polarizira – i to kako na lokalomtako i na nacionalnom nivou. Na sa-veznom nivou su tako, kao znakobzbiljnih razmimoilaženja, na ra-zmatranju brojni zakonski propisi.

Inicijativa «Za demokratskudodelu državljanstva»Švajcarska narodna partija (SVP) vidisvoju Inicijativu kao odgovor naOdluke Vrhovnog suda Švajcarske od3. jula 2003. god. Ova Inicijativa za-hteva: Opštine moraju autonomnoodlučiti od tome, koja istanca odlu-čuje u prijemu u opštinsko državlja-nstvo; Ova odluka opštinskih vlastimora biti definitivna tj. ne može bitikontrolisana od strane drugih istanci.Savezna vlada Švajcarske preporuču-je odbijanje ove Inicijative. Državnopolitička komisija Veća naroda je hte-la da je prihvati, ali je izgubila na le-tnjoj sesiji Veća naroda 2007. god.Dodela državljanstva na opštinskom

nivou (Genralna skupština opštine) separktikuje pre svega u nekim opšti-nama Nemačkog govornog područjaŠvajcarske. Bura je bila podignuta,odlukom opštine Emmen (Luzern) oodbijanju zahteva za državljanstvogradjana bivše Jugoslavije, koji naosnovu imena i državljanstva nisuimali nikakve šanse za dobijanje šva-jcarskog pasoša. 2003. god. je Vrhovnisud Švajcarske odlučio, da se ovakveodluke moraju obrazložiti. Od togmomenta su odluke o dodeli šva-jcarskog državljanstva u opštinamapraktično ilegalne. Kako bi zaobišlaodluku najviše sudske istance, SVP jelansirala ovu Inicijativu.

Za bolje radne uslove južnoafričkih gradjevinara

Susret sindikalaca i FIFA-e

FIFA je izrazila želju, da se okoizgradnje fudbalskih stadio-na dogovori sa gradjevinskimsindikatima o fer i objekti-vnim uslovima rada.

U tu svrhu je predsjednik FIFA JosephBlatter primio delegacije južnoafri-čkih i švajcarskih sindikata. U obja-vljenom memorandumu nakon sa-stanka, Fifa se izjasnila za bolje platei fer uslove rada na gradjevinama.U opuštenoj i prijateljskoj atmosferisjedišta FIFa-e u Cirihu, okupila se eli-ta južnoafričkih i švajcarskih sindi-kata sa predsjednikom Federalneinterenacionalne fudbalske asocija-cije (FIFA) Sepom Blatterom, upuću-jući osmjehe kamerama prisutnihnovinara. Razgovori na visokom ni-vou trajali su oko sat vremena. Uče-snici pregovora ispred Južnoafričkerepublike bili su Crosby Moni, po-dpredsjednik južnoafričkog Sindika-ta gardjevinskih i šumskih radnika iCrecentia Mofokeng, regionalnapredstavnica afričkog internaciona-lnog Saveza sindikata radnika drvnei gradjevinske industrije (BHI). Šva-jcarsku su predstavljali predsjednikSaveza sindikata Švajcarske i VaskoPedrina, BHI podpredsjednik i sekre-tar Unia Sindikata. Radovi na južno-afričkim gardjevinskim objektimaodvijaju se u punom jeku. Do znakazviždaljekom na prvoj igri šampio-

nata svijeta u fudbalu u ljeto 2010 go-dine ima mnogo toga da se završi.

130 mrtvih na gradjevinamaOko 700.000 gradjevinskih radnikarade dan i noć, kako bi se pravovre-meno završili svi objekti potrebni zaodržavanje svjetkog fudbalskog prve-nstva, a naročito gradjevinski sta-dioni. Pred medijima je Crosby Mo-ni naglasio, da su pored domaćica,najlošije plaćena radna snaga upra-vo gradjevinski radnici. Za 45-satnuradnu sedmicu jedan gradjevinskiradnik zaradi oko 320 franaka mje-sečno. Sigurnost na radu je na veo-ma niskom nivou. Moni: Od aprila2006 do februara 2007 godine bilo je130 smrtonosnih nezgoda na ra-dnom mjestu. Dodao je, da srećomnije bilo mrtvih na izgradnji stadio-na. Takodje je problematično što sučvrsto utvrdjena i propisana pravaradnika na gradjevinski objektimasvjetskog fudbalskog prvenstva po-dbacila u velikom stilu.

Internacionalni sporazumOn je bio ovdje u Cirihu, kako bi odFIFa-e zahtevao da se solidariše sa ju-žnoafričkim gradjevninskim radni-cima i podrži njihovu kampanju «Ferigre-fer odnos: uslove rada dostojnečovjeka za vrijeme, ali i nakon Svje-tskog fudbalskog prvenstva 2010.Crecentia Mofekong izrazila je svoje

uvjerenje da FIFA može pozitivno uti-cati na dijalog izmedju socijalnihpartnera u Južnoafričkoj republici.Internacionalne fudbalske organiza-cije trebaju se angažovati za veća ra-dna prava zaposlenih, koja su u usta-vu Južnoafričke republike veomasužena i poboljšati dijalog izmedjulokalnih FIFA oraganizacionih ko-miteta, južnoafričke vlade, posloda-vaca i sindikata.

Blatterovo obećanjeTime su sindikalni članovi i članicekod FIFA predsjednika Sepa Blatteranaišli na izvrsnog slušaoca. Napori dagradjevinski radnici koji rade na pro-jektima svjetskog fudbalskog prve-nstva dobiju fer uslove rada, vrlo sumu bliski. Blatter: «FIFA ne daje ugo-vore za gradnju stadiona, niti je gra-djevinski poslodavac. Ali ona je svje-sna svoje socijalne i društvene odgo-vornosti i uzima ih sigurno veomaozbiljno.»Blatter je čovjek koji imaveliki uticaj. Prvo, stvar je u tome, dase po prvi put jedno fudbalsko prve-nstvo svijeta održava na afričkom tlu.Ako je na sastanku sa SindikatomUnia i organizacijom za pomoć ra-dnicima Švajcarske (SAH) obećao, daće se kod lokalnih organizatora i ju-žnoafručke vlade zauzeti za boljeuslove rada, onda ga treba i držati zariječ.

� Judith Stofer

Nova Inicijativa antistranci

Sticanje državljanstva

Internacionalni pokret

Za veće platePo prvi put je Evropski savezsindikata (EGB) pozvao čla-nove na Demonstracije zabolje plate.

U glavnom gradu Slovenije Ljublja-ni, 5. aprila 2008 godine, sastali suse ministri finansija cijele Evrope.Istovremeno će se održati i velike de-monstracije za pravedne plate. Nakongresu 2007 u Sevilji, delegati Sa-veza sindikata Evrope (EGB), uklju-čujući i delegate Unia sindikata, do-nijeli su zaključak o lansiranju ka-mpanje za bolje i veće minimalneplate, kao i za poboljšanje kupovnemoći na evropskom nivou. Pod mo-tom «Ofanziva za pravedne plate»kampanja je zvanično startovalakrajem februara. Najvažniji zahtje-vi EGB su: povećanje realnih plata itime kupovne moći zaposlenih, pra-vedne minimalne zarade u svimevropskim zemljama i smanjenjerazlika u prihodu i imovini izmedjupojedinih zemalja, iste plate za ženei muškarce, kao i borba protiv siro-maštva.

Razlike u platama Zahtjevi da se pokrene i rješavnjeovog pitanja bio je centralna temana prvim evropskim demonstraci-jama za bolje plate u Ljubljani,početkom aprila. Vrijeme i mjesto suodlično izabrani. Jer istovremeno za-počeo je i sastanak evropskih mi-nistara finansija i odgovrnih za po-slovanje i rad Centralne evropskebanke, takodje u Sloveniji, na kojemće se diskutovati o aktulenoj finansi-jskoj krizi. Odlična prilika za EGB, dakritikuje i pažljivo razmotri da li jerad ministara finansija i Centralnebanke Evrope u skladu sa javniminteresima. Postalo je iluzorno od za-poslenih stalno zahtjevati da seodreknu povećanja zarada, a da sepri tome ni jednom riječi ne pome-nu previsoke plate menadžera, kažeEGB. Tako najbolje plaćeni me-nadžeri zaradjuju u prosjeku 8,5 mi-liona eura godišnje, što je tristo pu-ta više od prosječne godišnje plateostalih zaposlenih.

� Judith Stofer

Vasco Pedrina sa predsednikom FIFA-e i članovima Južnoafričke sindikalne delegacije.

Zaposleni u štrajku i njihove porodi-ce došli su u Bern u tri vanredna vo-za, kako bi cijeloj Švajcarskoj pokaza-li svoj protest. Medju učesnicima na-lazili su se brojni simpatizeri iz čitavezemlje, kao i nekoliko političara. Po-ruka je jasna: ne postoji objektivanrazlog da se pojedini funkcionalni di-jelovi SBB Cargo rasformiraju i timeugroze budućnost mnogih porodica.

Zadržavanje pred zgradomSavezne vladeU toku mirnog protestnog maršu,6000 učesnika štrajka zaustavilo se nakratko ispred zgrade savezne vlade.Gianni Frizzo, predsjednik štrajkačkogkomiteta personalne komisije indu-strijskog pogona u Bellinzoni obratiose prisutnima. Zatražio je da SBB po-vuče svoje mjere; u protivnom biće imuspostavljen račun sa troškovimaštrajka plus naknade za pretrpljenistrah zbog gubitka radnog mjesta zasve zaposlene. U pravcu zgrade Sa-

vezne vlade, prisutni su stalno upući-vali poruku «vergogna» – «sramota»;nakon toga su se učesnici protesta za-putili na Weisenhausplatz, gdje sumnogi govornici izrazili podršku za-poslenima u Bellinzoni i Freiburgu.

«Dijalog je moguć»Predsjednik SEV-a Piere-Allain Gentilponavljao je:»Za dijalog, protiv dikta-ta». Od učesnika štrajka zatražio je dane popuštaju pritisak na SBB. Čimnjihove mjere budu povučene, dijalogće se nastaviti. Jedan od predsjednikaUnia sindikata, Andreas Rieger, pove-zao je situaciju sa gradjevinskimradnicima: «Kao i vi i gradjevinski ra-dnici su bili lažnim obećanjima pre-vareni od strane poslodavaca.» Sindi-kat u svojim zahtjevima ne smije bitipopustljiv i mora se striktno držatipostavljenih zahtjeva.Kao govornik predstavnika kantonaTesin u Saveznoj vladi, član Nacio-nalnog savjeta Fabio Pedrina izrazio je

zadovoljstvo činjenicom da je pokretiz Ticina prerastao u nacionalnu di-menziju. Političare i SBB pozvao je dase Ticinu, kao tradicionalno željezni-čkom kantonu ukaže poštovanje kojezaslužuje.

Poštovanje za željezničkikanton TicinoNa kraju je Paul Rechsteiner, predsje-nik Saveza sindikata Švajcarske, uče-snicima štrajka obećao solidarnsot ci-jelog švajcarskog sindikalnog pokreta.Izmedju ostalog, naglasio je: «SBBpripada nama svima, a ne samo tamonekom Hedge fondu – zbog toga mo-ra biti moguće naći jedno političkorješenje.»Glasni i raznoliki, ali mirni demo-nstranti razišli su se kada je bilo vrije-me polaska vozova u Ticino. U gla-vnom gradu ipak još odjekuje poziv«Giu le mani dalle officine – Le offici-ne non si tocano».

«Giu le mani dall' officine»: uvijek iznova skandiralo je 6000djece, žena i muškaraca navedenu parolu, koja je u medju-vremenu, u cijeloj Švajcarskoj postala simbol otpora SBB Car-go namještenika, a protiv ukidanja njihovih radnih mjesta. Po-ruka je jasna: SBB Cargo mora povući svoje planove i vratitise za pregovarački sto.

horizonte Nr. 3 | April 2008 | serbo-kroatisch 3

Veće naroda švajcarske ko-nfederacioje želi da žene uŠvajcarskoj idu, ne kao dosa-da sa 64 godina, već sa 65 go-dina u starosnu penziju.

Stvaranje uslova za mogućnost rani-jeg penzionisanja, posebno onih sasrednjim i malim primanjima, uopštenije bilo razmatrano. Veće kantona ćese o ovom predlogu izjasniti jesenas.Sednica poslanika Veća naroda o 11.reviziji Starosnog porodičnog osigu-ranja (AHV/AVS) je zavšena poraža-vajućom odlukom za milion zaposle-nih žena Švajcarske: Ne, raniji odlazakveć kasniji odlazak u starosnu penzi-ju sa 65 godina starosti, a pod izgovo-rom ravnopravnosti polova.

Borba bez predahaVeće kantona će se o ovoj materiji izja-sniti naredne jeseni. Svi se nadaju daće poslanici ovog veća glasati protivodluke Veća naroda. Zbog toga formi-rani front žena ne bi smeo da posu-stane u svojoj borbi za mogućnost ra-nijeg penzionisanja i protiv pro-duženja radnog veka za žene. Odgo-vorna za žene pri Sindikatu Unia, Christine Michel je izjavila:»Milionžena se ne mogu tako lako zaobići kaoda ne postoje». U najgorem slučaju se planira lansi-ranje Referenduma. Pre četiri godinesu levičarske partije upravo pobedilena jednom ovakvom referendumuprotiv pogoršanja AHV/AVS.

Skoro da ne postoji stranackoji na početku svoje «karie-re» u Švajcarskoj nije imaočlana porodice ili je i sam ra-dio na nekom poljprivrednomimanju.

Pedesetih godina su na rad u Šva-jcarsku prvo počeli da dolaze Italija-ni, a slede ih Španci naši ljudi sa pro-stora nekadašnje Jugoslavije i na kra-ju Portugalci. Ovi prvi migranti suobavljali najteže poslove od radova ukuhinji do raznih radova na poljo-

privrednim imanjima. Samo posle če-tiri pune i uzastopne sezone, poduslovom da je to gazda hteo, ovi stra-nci su dobijali tzv. dozvolu B tj. go-dišnju dozvolu za boravak i rad, što imje omogućavalo dovodjenja članovaporodica. A gde smo do danas stigli?Švajcarski poljoprivredni posednicidovode žene i muškarce iz Poljske, Slo-vačke i drugih Istočnoevropskih ze-malja. Da ne računamo lica bez papi-ra iz Latinske Amerike i Afrike, koji zaminimalnu naknadu rade takorećinoću i danju.

Pasivnost Udruženja poslodavaca?Šta preduzimaju Udruženje poljo-privrednika i uzgajivača povrća Šva-jcarske? Oni se naravno nogama i ru-kama bore protiv bilo kakvog po-boljšanja za ove radnike. Oni se boreprotiv sklapanja Opštih radnih ugo-vora. Za njih se mnogo više isplati daovi migranti rade 55 sati semično i dazarade zakonski obaveznih 3000 fra-naka bruto, nego da se pridržavajuopšteugovornih normi, koje bi svaka-ko predvidjale više od zakonskog mi-nimuma.

Aktivnost SindikataNaravno, i ovde su Sindikati jedineorganizacije koje se bore za po-boljšanje statusa ovih zaposlenih.Oni, medju njima i Sindikat Unia,zahtevaju minimalne zarade u izno-su od 3500 franaka, obavezu isplate13. mesečne plate kao i radnu sedmi-cu od 45 sati. Sindikati zahtevaju isteradne uslove na čitavoj teritoriji Šva-jcarske. Prosto je neobjašnjivo, da seovako jedan težak rad ne samo mi-zerno plaća, već se i nedovoljno ceni.Mi iz Sindikata, pozivamo radnike upoljoprivredi da pristupe u naše re-dove, kako bismo zajedno postavilipravedne zahteve poslodavcima. Si-ndikatima je potrebna snaga članova,kako bi sa poslodavcima sklopili Opšti radni ugovor za sve zaposlene.Onako, kako se zaposleni švajcarskihželeznica Cargo pogona u Bellinzonizajedno sa stanovništvom bore zaostvarenje svojih prava, tako mogu izaposleni u poljprivredi da se bore zasvoj ugovor i svoja prava. Oni se nemogu zadovoljiti praznim obećanji-ma, jer baš oni proizvode zdravu hra-nu za švajcarsko stanovništvo. A kva-litet je imao i ima cenu!

Masovni protesti protiv smanjenja broja radnika SBB Cargo

Zaslužena pobedaU medjuvremenu sutrodnevni pregovori orješenju konflikta u Ticinuprekinuti. Prema informacijama dobi-venim od zvaničnika SEV-a (Švajcarskisindikat željezničara) rukovodstvoSBB nije bilo spremno da odluku o za-tvaranju postrojenja povuče, nego sa-mo da pomjeri rok. Zaposleni u SBBCargo i sindikati prestaće sa štrajkomtek onda kad dobiju čvrsta obećanjai garancije da će industrijski pogon uBelinzoni opstati. I to se desilo: U subo-tu, 5. aprila je dogovoreno povlačenjeplanova Cargo direkcije, prekid štraj-ka i početka razgovora za tzv. okruglimstolom. Posle mesec dana borbemože se reći, da se trud isplatio.

Uvek ista slika upornost i jedinstva do pobede i očuvanja radnih mesta.

Posle lansiranja kampanjeza poboljšanje uslova zaučenje jezika domaćina tzv.govorne inicijative, SindikatUnia i Institut za školovanjeEcap zahtevaju konkretnepoteze Savezne vlade Šva-jcarske.

Jednom parlamentarnom mocijom, ko-ja je podneta 19. marta, oni zahtevajuintenzivniju i konkretniju integraciju mi-grantikinja i migranata.

Unia i levica zajednoMocija, koju je podneo član izvršnog odbora Sindikata Unia i poslanik Soci-jalističke partije u Veću naroda, AndréDaguet, zahteva poboljšanje govorneintegracije migranata, dodeljivanje bo-nova za školovanje, vremenskih kredi-ta sa preko 500 kursnih časova i jošnajmanje 10000 dodatnih mesta zaposećivanje kurseva. Kao što Daguetu svom obrazloženju naglašava iz pra-kse je jasno, da je potrebno proširenjeusmerenog školovanja. Pritom se mo-raju ukloniti sve prepreke ekonomske,govorne, profesionalne, lokalne i go-grafske prirode. Ovom mocijom se za-hteva, da učenje jezika domaćina ka-ko za EU migrante tako i za one van EUpostane deo daljnjeg školovanja pa dase tako, na osnovu zakona (BBG) i su-bvencionira.

Mocija i Zakon za stranceOva mocija pod nazivom «Jezička inte-

gracija migranata putem bonova zaškolovanje i vremenskog kredita», ba-zira i na novom Zakonu za strance(AuG), koji je prvog januara 2008. god.stupio na snagu, koji daje jasan priori-tet učenju jezika domaćina u integra-ciji stranaca u društvu. U opisu nivoa re-ferencije A2 u Naredbi Savezne vladeuz Zakon za strance stoji «Osnovnaznanja u slušanju, govoru, čitanju i pi-sanju», za čije ostvarenje je potrebno500 časova nastave učenja jezika.«Uvodjenjem bonova za školovanje ivremenskih kredita, Savezna vlada nedaje samo podsticaj već stvara pre-duslove za savladavanje jednog zva-ničnog jezika zemlje domaćina» rekaoje Daguet.

Rad ne garantuje integracijuNa osnovu izveštaja saveznih vlasti ointegraciji i zaposleni stranci u Švajca-rskoj, njih 63 000, u svom svakodne-vnom radu nemaju mogućnosti pri-mene jednog od zvaničnih jezika Konfe-deracije. Spremnost poslodavaca dainvestiraju u savladjivanju jezika, stojidalje u izveštaju, često je veoma mala,iako bi forsiranje više jezika u firmamabilo bez daljnjeg moguće. Ovo masivnopogoršava integraciju strankinja i stra-naca. Podnosilac mocije predlaže fo-rmiranje Paritetnih fondova branši čijabi se sredstva koristila za savladavna-je jezika kao dodatan mehanizam ula-ganjima firmi u integraciju migranata.

Bonovi, vremenski krediti i mesta na kursevima

Parlament i Saveznavlada za integracju

Poljoprivreda u Švajcarskoj

Da li su stranci moderni robovi?

Težak rad za moderne robove.

Veće naroda «pogazilo» prava žena

Milion žena duže do penzije

Uprkos protestima Veće naroda za «ravnopravnost» sa muškarcima.

Dalje ruke od naše tvorniceDalje ruke od naše tvornice

Upravo su počeli pripremni radovi za pregovore izmedju Ugostitelja i Hoteli-jera na jednoj i Sindikata na drugoj strani a u cilju sklapanja novog Z-ORU-aza Ugostiteljsku delatnost Švajcarske.

U periodu od sredine aprila do sredine maja Sindikat Unia će sprovesti akciju deljenja razglednica za-poslenima u ovim delatnostima, kako bi ih informisala o potraživanjima Sindikata na pregovorima saposlodavcima. Ove razglednice se štampaju na tri zvanična jezika: Nemačkom, francuskom i italijanskomi mogu se dobiti u svim Unia sekretarijatima.

Poštovani zaposleni u UgostiteljstvuU momentu se odvijaju važni pregovori za sklapanje novog Z-ORU-a za Ugostiteljstvo. Z-ORU-om su definisani radni uslovi. Unia ima tri važna zahteva:� Punu 13. mesečnu platu za sve� Pravedno novčano nagradjivanje radnog iskustva� Ukidanje rada na poziv

Uspešnost pregovora sa poslodavcima za nov Z-ORU ne pada kao dar s neba, zato nam je potrebna iTvoja podrška. Saradjujte i pošaljite nam ovu kartu nazad! Najlepše hvala.

Ja podržavam gore navedene ciljeveJa ću pomoći, da se razdele ove karte. Naručujem ………… komada.Ja se interesujem za Sindikat Unia. Stupite sa mnom u kontakt.

Ime Prezime

Ulica i br. Pošt. br./Mesto

Tel. E-Mail

Odgovore slati na adresu: Unia Zentralsekretariat, Sektor Tertiär/Gastgewerbe, Weltpoststrasse 20, 3000 Bern 15

Februara meseca ove godine je uokvirima Sindikata Unia održan uBernu seminar za reklame i propa-gandu.

Kreacijom jedne nove brošure, potpomognute iod članova iz baze, treba poboljšati organizacioninivo u sigurnosnoj branši. Istovremeno se nei-zostavno mora formirati i ojačati mreža sindi-kalnih poverenika. Na ovaj način bi bili postavlje-ni temelji za budućnost sindikalne aktivnosti uovoj branši, naime ostvarenja poboljšanja posto-jećih Opštih radnih ugovora (ORU) pa samim timi radnih uslova zaposlenih i sklapanje novihORUI-a.

Brošura je štampana na zvaničnim jezicimaŠvajcarske: nemačkom, francuskom i italija-nskom jeziku i može se besplatno dobiti u svimUnia sekretarijatima ili na adresu: Unia Zentral-sekretariat, Branche private Sicherheitdienste,Weltpoststr. 20, 3000 Bern.

Satničari i nezaposlenost

Radni učinak na sat: Preduslovi za dobijanjenaknade Osiguranja za nezaposlenost kod na-glog smanjenja radnog volumena. Ako jednolice više od 6 meseci relativno redovno radi iodjednom mora naglo da smanji broj radnih sa-ti, isto ima pravo da postavi zahtev za nakna-du dnevnica Osiguranja za nezaposlenost. Ta-ko može dobiti naknadu iako radni ugovor ni-je otkazan. Ovo je medjutim samo moguće, akoradno vreme nije variralo više od 10% u posle-dnjih šest meseci, odnosno 20% u poslednjih12 meseci.

Dobro je znati: Radno vreme treba ako je mo-guće da bude redovno. Ukoliko postoje velikepromene, može se izgubiti pravo na davanjaOsiguranja za nezaposlenost. Zbog toga se pre-poručuje zahtevanje regularnog radnog vre-mena!

Brošure se mogu dobiti besplatno usvim sekretariajtima Sindikata Unia na nemačkom i francuskom jeziku.

horizonte Nr. 3 | April 2008 | serbo-kroatisch 4

Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événement syndical | HerausgeberVerlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredaktion: Marie-José Kuhn; Événement syndical SA,Lausanne, Chefredaktion: Alberto Cherubini; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chefredaktion:Françoise Gehring Amato | Redaktionskommission M. Komaromi, M. Pereira, M.Martín, M. Akyol, H. Gashi | Sprachverantwortlich Mira Komaromi | Koordination Mira Komaromi |Layout Simone Rolli, Unia| Druck Ringier Print, Adligenswil | Adresse Redaktion «Horizonte», Strassburgstr. 11, 8021 Zürich, redaktion@unia.ch

www.unia.ch

Nezaposlenost i smanjenje radnih sati

P. Preko tri godine radim u proseku 20 satisedmično u jednom restoranu u blizini Be-rna. Posle dogovora sa mojim šefom, uze-la sa krajem januara 2008. god. dva mese-ca odmora i otišla u Južnu Ameriku. Kadasam se krajem marta javila na posao šef mije saopštio, da me aprila i maja može za-posliti samo 8 sati sedmično. Šta da radim?Da li imam pravo na naknadu Osiguranja zanezaposlenost?

O. Ukolko ste dosada relativno redovno radili ima-te pravo na naknadu Osiguranja za nezaposle-nost kao delimično zaposleni radnik. Postoji me-djutim obaveza ispunjenja jednog uslova naime,da u poslednjih 12 meseci (pre Vašeg odmora)nije postojalo variranje dužine radnog vremenaveće od 20%. To u Vašem slučaju znači, da biVaše radno vreme smelo da varira izmedju 16 i20 sati sedmično. Ukoliko je to slučaj, možetepostaviti zahtev Osiguranju za nezaposlenost zaisplatu razlike izmedju dogovorenih i odradjenihradnih sati. Ukoliko razlika u radnom vremenu uposlednjih 12 meseci iznosi više do 20% (ako da-kle jednom radite manje od 16 sati ili više od 24sata sedmično) u normalnim uslovima nemateprava na naknadu za nezaposlenost. Izuzetak jenapr., ako ste izuzetno radili 40 sati sedmično za-menjujući jednog bolesnog kolegu. Kako biste bi-li sigurni savetujemo Vam, da se obratite jednomod Unia Sekretarijata.

Pravno savetovanje

Vi pitate – mi odgovaramo

Mladi Unia-eprotiv Vaselle

Daniel Vasella, šef bazelske industri-je lekova Novartis je referisao na te-mu «Odgovornost u politici i privredi».Baš onda kada je hteo da govori o eti-ci, bio je prekinut.

Deset mladih pripadnika Unia-e Centralna Šva-jcarska se placiralo ispred govornice sa transpa-rentom Etiku pridikovati – generiku sahranjiva-ti, izražavajući na taj način nedoslednost reči idela godpodina Vasella-e. Ovo se odnosili i nasukob oko patenta Glivec izmedju Novartisa iIndije. Ako bi Novartisu pošlo za rukom da za-brani indijsku generiku za rak, hiljade pacijena-ta bi umrlo zbog nedostatka medikamenta No-vartisa koji je dvanaest puta skuplji. Ovaj primerjasno pokazuje, da je jedini interes Novartisa pro-fit a ne etika, kako Vasella propoveda.

Arbeit im Stundenlohn:Das sind meine RechteVerträge für Arbeit im Stundenlohn sowie Arbeit auf Abruf, Aushilfs- und Gelegenheitsarbeitsverträge, Teilzeit-verträge mit variablen Arbeitszeiten

Die Gewerkschaft für die

Sicherheits-branche

Pridobijanje novih članova

Sigurnosnabranša

Korektnost za zaposleneu Ugostiteljstvu

Mi radimo 6 x 90 minuta dnevno, često i duže.Mi ne zahtevamo milionske plate. Ali, očekujemo pristojneradne uslove i konačno 13. Mesečnu platu.

Razglednica za bolji Z-ORU

Za Ugostiteljstvo

Unia Konferencija mladi

Sa novim idejama napredU prisustvu predstavnika mladih Si-ndikata Unia iz svih regija Švajcarske,održana je početkom marta 2008.god. konferencija mladih.

U radu Konferencije je učestvovala i jedna veli-ka delegacija kantona Ticino. Polet i entuziazamje obeležio ovu Konferenciju. U tri radne grupese diskutovalo o sledećim temama: Prisustvo nainternetu, kampanja plata za učenike u privre-di i pozicioni papir Unia mladih. Živa diskusijana temu pozicioni papir je pokazala, da je mla-dima stalo da u Sindikatu dobiju svoje zasluže-no mesto. Brojni predlozi i ideje će biti pažljivorazmatrane.

Izbor novog predsednikaU drugom delu rada konferencije izabrani su de-legati za ovogdišnji Kongres Unia-e. Kako se do-sadašnji predsednik zbog obaveza na radnommestu povukao sa funkcije predsednika izabranje nov predsednik: Urban Hodel iz Luzerna. Onće ubuduće zajedno sa Julie Martinoia delitivodjstvo Unia grupe mladih. Konferencija je pro-tekla u radnoj ali prijatnoj atmosferi. Rastanakneće biti dug. Već 7. juna će se održati vanrednakonferencija. Odogovorna za mlade pri centra-lnom sekretarijatu Unia je zadovoljna: Tematskiciljevi su postavljeni, sada treba aktivnošću sin-dikalki i sindikalaca ideje pretvoriti u dela!»

� Elena Obreschkow