~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 .novitasmajdan

Arhitekta Jovan Mitrovi}:

Spoj modernog itradicionalnog

Direktor JKP „Zelenilo Beograd“ Radovan Dra{ki}: Ta{ za sve uzraste

Simbol prijateljstva dve zemljeSimbol prijateljstva dve zemlje

Predsednici Azerbejd`ana iSrbije i Ilham Alijev i Boris Tadi}

otvorili su ju~e rekonstruisaniTa{majdanski park

Foto: Stefana Savi}

d r u s t v o Ÿ d a n a s . r s

III~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 . novi ta{majdanII ~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 .novi ta{majdan

ZanimljivostPo~etkom pro{log veka uTa{majdanskom parku u blizini kafane„Madera“, bila je ba{ta beogradskogknjigovesca Selimira Jani}ijevi}a.Neposredno pred odlazak u Prvi Svetskirat, Selimir je posadio jorgovan da ~uvanjegovu `enu Sofiju i njihovo petorodece. Selimir se nije vratio iz rata, ali sunjegova porodica i jorgovani jo{ uvek tu.

Jorgovan je bio zasa|en uz desnu ivicustaze koja vodi od Madere ka Pravnomfakultetu, nekih 15-ak metara udaljen odkafane.

U znak se}anja na ovu pri~u, kao i napro{la vremena, kada su na{i sugra|anivi{e vodili ra~una o svom okru`enju i`iveli u skladu sa prirodom, JKP „ZeleniloBeograd“ je na tom mestu posadilo trijorgovana.

Izme|u ulica Takovske, Ilije Gara{anina, Beo-gradske i Bulevara kralja Aleksandra nekada jebio veliki kamenolom. Zbog toga je i naziv ovogdela Beograda, danas parka, dobio ime Ta{maj-dan (od turskih re~i ta{ - kamen i majdan - me-sto gde se vadi kamen, kameni rudnik). Po jed-nom starom svedo~enju „mo`e se slobodno re-}i da su u Beogradu sva stara zdanja... ozidanaovim ovde va|enim kamenom“.

Odatle se odlamao kamen od najstarijih vre-mena o ~emu svedo~e sarkofazi za rimske sta-novnike varo{i, koji su je nastanjivali pre dve hi-ljade godina. Nekoliko metara ispod zemlje„proti~u“ ostaci dvomilenijumski starog vodo-voda. Gornji deo, a sada{nji park, dugo je bio sta-ro groblje.

U katakombama nastalim posle va|enja ka-menih blokova, dugo su bila skladi{ta municijei vojni magacini, a slu`ile su i kao skloni{ta i za-voji{ta za ranjene vojnike. Na Ta{majdanu suspaljene mo{ti svetog Save ~ije je telo iz mana-stira Mile{eva u Beograd doneo Ahmed-begO}uz, a kosti spalio veliki vezir Sinan-pa{a 27.aprila 1594. godine.

Za vreme opsade Beograda, u jesen 1806. go-dine, Kara|or|e se ovde ulogorio i podigao {a-tor. Na ta{majdanskom platou sazidana je 1835.stara Crkva svetog Marka (sru{ena prilikom bom-bardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine).Knez Milo{ podigao je staru Crkvu svetog Markakako bi obele`io mesto na kome je 30. novem-bra 1830. godine pro~itan hati{erif o priznavanjupoliti~ke samouprave Srbije i berat kojim je knezMilo{ priznat za kneza s naslednim pravom.

Posle kona~nog odlaska Turaka iz Beograda ipredaje klju~eva Grada knezu MIhailu, Beogra-|ani su godinama na tom delu Ta{majdana or-ganizovali trodnevno slavlje.

Godine 1909. ovde je izgra|ena prva Sei-zmolo{ka stanica koja postoji i danas.

Ta{majdanski park je izgra|en 1954. godine.Projekat za park su izradili arhitekte, Aleksandar\or|evi} i Radomir Stupar, a plan ozelenjavanjaje uradio in`enjer, Vladeta \or|evi}. Prostor Ta-{majdanskog parka slu`io je i za izlo`be skulptu-ra posle kojih su se mnoge i zadr`ale u njemu. Ta-ko se i danas u parku nalaze dela kao {to su „Pe-njalica“ Mire Sandi}, „Tobogan“, vajara Save San-di}a, „Grozdasta forma“ Milije Gli{i}a, „Zlatna {u-ma“ delo Mire Juri{i}, „Le`e}i akt“ delo AngelineGatalice. Od 1989. godine u parku se nalazi skulp-tura „Vepar“ vajara Nikole Vukosavljevi}a , „Pobe-da“ vajara Jovana Nje`i}a, „Asocijativna figura“ i„@ena koja sedi“, Ivana Saboli}a i „Ku}i{te“ RatkaVulanovi}a. „Don Kihot“ vajara Jovana Soldatovi-}a je postavljen po~etkom devedesetih godina.Spomenik Desanki Maksimovi}, rad Svetlane Ka-rovi} Derani} otkriven je 2007. godine.

P redsednici Srbije i Azerbejd`anaBoris Tadi} i Ilham Alijev otvorili suju~e rekonstruisani Ta{majdanskipark. Tom prilikom, predsednici suzasadili drvo prijateljstva i otkrili

spomenike prvom azerbejd`anskompredsedniku Hejdaru Alijevu i proslavljenomsrpskom knji`evniku Miloradu Pavi}u.

Sve~anom otvaranju prisustvovali suzvani~nici obe zemlje me|u kojima igradona~elnik Beograda Dragan \ilas,ambasador Republike Azerbejd`an u Srbiji drEldar Hasanov, predstavnik islamske zajedniceMuhamed Jusufspahi}, gradona~elnik NovogSada Igor Pavli~i}, kao i predsednik gradskeop{tine Palilula Danilo Ba{i}.

Tom prilikom, predsednik Srbije Boris Tadi}zahvalio se Azerbejd`anskom narodu na pomo}ii donaciji istakav{i da se raduje zbog otvaranjaTa{majdanskog parka u novom izgledu.

- Predsedniku Alijevu ~estitao bih zbogvelikog uspeha koji je Azerbejd`an kao dr`avapostigao tokom poslednjih decenija. Deo toguspeha doneli su u Ta{majdanski park, koji je, sobzirom na znamenita mesta koja ga okru`uju,simbol na{eg duha - rekao je Tadi} naglasiv{i da}e i u budu}nosti raditi na saradnji dva naroda.

Predsednik Azerbejd`ana Ilham Alijevistakao je da je ovo zna~ajan dan kada se najednom od najlep{ih mesta, kao {to jeTa{majdanski park, povezuju dve zemlje.

- Spomenici Miloradu Pavi}u i HejdaruAlijevu predstavljaju simbole prijateljstva na{ihzemalja koje traje ve} vekovima. Danas kadarazmatramo na{e odnose i budu}nost oba

naroda, ̀ elimo i da prenesemo na{u odlukukoju smo doneli da u Bakuu podignemospomenik Nikoli Tesli, po{to ̀ elimo da parkovisjedinjuju na{e narode - izjavio je Alijev,uru~iv{i maketu budu}eg spomenikapredsedniku Srbije.

Sredstva od dva miliona evra zarekonstrukciju parka donirala je VladaAzerbejd`ana, ~ija je praksa da prijateljskimzemljama donira sredstva za obnovu parkova ve}ulep{ala Bukure{t, Istanbul i druge evropskeprestonice. Donacija azerbejd`anske Vladepodrazumevala je i postavljanje spomenika

prvom predsedniku nezavisnog Azerbejd`ana,Hejdaru Alijevu, praksa koja se primenjuje usvim parkovima ~iju je obnovu finansiralaazerbejd`anska Vlada. Odlukom Skup{tinegrada Beograda pro{le godine usvojen je predlogKomisije za imenovanje ulica i trgova da se uTa{majdanskom parku postavi i spomenikMiloradu Pavi}u, s obzirom da je Pavi} napisao„Hazarski re~nik“, delo koje govori precimadana{njih stanovnika Azerbejd`ana. Obaspomenika rad su profesora iz Bakua, vajarNatig Alijev, i izra|ena su u Azerbejd`anu.

Marija Krtini}

Projekat obnove parka Ta{majdan je ra|en naosnovu projekta koji je uradio azerbejd`an-ski arhitekta Eldar Gusejnov, dok je razradu

projekta uradio tim sa Arhitektonskog Fakulteta uBeogradu. Rukovodilac projekta bio je arhitektaVladimir Mako. Deo projekta koji se odnosi naosvetljenje parka je radila arhitekta Lidija \oki}, ana{ sagovornik arhitekta Jovan Mitrovi}, kako samka`e, s obzirom na njegovo dugogodi{nje iskustvorada u zemljama biv{eg Sovjetskog Saveza, bio jekoordinator izme|u autora projekta i tima.

- Osnovna ideja bila je prikazana i odobrenakako od strane azerbejd`anske vlade, tako i odsrpske strane, odnosno Grada Beograda. Konceptje bio da se maksimalno zadr`i karakter parka i dase potenciraju njegove osnovne istorijske, kultur-ne i oblikovne vrednosti i akcenti, kao i njegovaprirodna svojstva, a da se istovremeno osavreme-ni i osve`i sa novim sadr`ajima - obja{njava pro-fesor Mitrovi} ~ime su se vodili na samim po~eci-ma rekonstrukcije Ta{majdanskog parka.

Dugogodi{nje ~ekanje da do|e na red za rekon-strukciju je dovelo do toga da je veliki broj sadnicaprerastao svoj vek, po~eo da propada i predstavljarealnu opasnost za posetioce. Zaga|enost sredinedovela je do gotovo potpunog odumiranja nekihdelova pod travnjacima, pa je u okviru redovnogprograma na osnovu odlukekomisije i izvr{ena zamenaobolelih jedinki novim i kva-litetnijim. Pored toga veomalo{e stanje asfaltnog zastorapredstavljalo je problem i zaodr`avanje i za kori{}enje,de~ije igra~ke su bile polo-mljene.

- Po predlogu kolege Gu-sejnova, postavljeni su nekipostulati koji su ispo{tovanido kraja, a to su da sve aktiv-nosti u parku treba da bududostupne svim kategorijamastanovni{tva bez obzira nauzrast ili mogu}nosti. Takosu napravljena tri de~ija igra-li{ta za razli~ite uzraste, ku-tak za starije gra|ane sa velikim {ahom za igru naotvorenom i pokrivenim drvenim pergolama,trim staza i fitnes ve`bali{te na otvorenom za re-kreaciju. Rekonstruisan je toalet i dodat deo kojimogu da koriste osobe sa invaliditetom u prize-mlju, a zamenjeni su i svi zastori na stazama. Cen-tralna aleja je poplo~ana paljenim granitom iz Lji-ga, ostale staze poplo~ane su sitnom betonskom

kockom sa granitnim posipom kao zavr{nim slo-jem - pri~a za na{ list koordinator projekta i do-daje da je fontana sa osvetljenjem i muzikom, uo-kvirena rampama za dostup licima sa posebnimpotrebama i majkama sa kolicima za bebe, i saukusom uklopljena u ansambl sa spomenicimaposve}enim Miloradu Pavi}u i Gajdaru Alijevu.

Prema re~ima na{eg sagovornika objekat Sei-zmolo{kog zavoda, delo srpskog arhitekte sa po-~etka XX veka Korunovi}a, dopunski je osvetljen.Tako|e, cvetnom alejom nagla{ena je osa kojavodi ka crkvi Svetog Marka, pa sezonsko cve}e iz-gleda kao tepih koji vodi ka Hramu. Trenutno suu parku zasa|ene crvene begonije, a potom }edo}i mirisna lavanda ne`no plave boje.

Najve}i problem, isti~e Mitrovi}, osim borbesa neuobi~ajeno hladnom i sne`nom zimompredstavljala je potreba da se udovolji razli~itimkarakterima posetilaca i korisnika. Pa tako za ro-ditelje sa decom bilo je potrebno da bude {to vi-{e igrali{ta, najstarijim sugra|anima trebalo jemaksimalno ostvariti mir i ti{inu. A za omladinubilo je potrebno da se stvore sadr`aji sa vi{e ele-menata rekreacije i zabave. A ljudi ko ljudi kakoka`e nikad zadovoljni uvek nekom ne{to fali. Paje tako bilo `albi da je previ{e otvoreno, da imamanjak staza, drugi su pak govorili da ih je previ-{e, neki su se opet ̀ alili na prostor namenjen psi-ma, ta~nije da ga je premalo, odnosno, previ{e.

- Meni li~no najdra`i je deo de~ijeg igrali{ta nakome je postavljena mre`a. Prezadovoljan sam ka-da vidim mali{ane kada se kao vrap~i}i pentraju po

njoj. Kada sam bio mla|i dovodio sam sina u parkda se penje po raketi, sada se deca bezbedno veru,ne pla{e}i se da padnu jer je podloga od specijalnoggumenog pod debelog {est centimetara - prise}a sena{ sagovornik i sa ponosom prime}uje da je parkpostao jedno od centralnih otvorenih prostora ugradu u kome mo`e de se boravi tokom celog dana.

- Do duboko u no} veliki broj gra|ana boravi uparku. Na trim stazi je ponekad gu`va kao na „Ga-zeli“, ~eka se na red u ve`bali{tu, a pored fontanesu klupe uvek zauzete. ^ini mi se da je obnovomparka postignut glavni cilj. Ta{majdan je ostao uzKalemegdan najzna~ajniji park u gradu, a dobio j,tako|e i jednu novu dimenziju. Postaje mesto gdene dolaze samo majke sa decom i penzioneri ve}postaje mesto susreta svih uzrasta. Osim jakih pe-{a~kih tokova koji su danas daleko komforniji, iotvorenosti po kojoj je bio karakteristi~an i ranije,vidljivo je pove}an broj sugra|ana danas u njemuborave. Mo`e se konstatovati da Ta{majdanskipark dobija jo{ jednu dimenziju, a to je dimenzijazelenog gradskog trga - sabiranjem utisaka o svomarhitektonskom delu, zavr{ava profesor Jovan Mi-trovi}. Dejana Majstorovi}

Rekonstrukciji Ta{majdanskog parka do-prinela je i kompanija Minel -[reder, ko-ja je obezbedila osvetljenje za ceo park.

- Kompanija Minel - [reder formirana je 1969.godine ulaganjem me{ovitog kapitala jugoslo-venske firme Minel i belgijske firme Schreder. Ia-ko je na po~etku ve}insko ulaganje bilo jugoslo-vensko, kasnije se to promenilo, tako da je sadabelgijski partner ve}inski vlasnik. Zahvaljuju}isvom jakom i uglednom, svetski priznatom ino-stranom partneru, kompanija je danas lider u re-gionu u proizvodnji i u idejnim re{enjima u obla-sti osvetljenja – ka`e Pavle Bo`i}, zamenik gene-ralnog direktora kompanije „Minel - [reder“.

Kompanija „Minel - [reder“ se bavi proizvod-njom opreme za osvetljenje javnih povr{ina, prven-stveno gradskih saobra}ajnica, trgova i parkova, alii osvetljenjem sportskih i industrijskih objekata.

- Na{ deo posla jeste put od ideje osvetljenjado njene realizaciji, ali pratimo objekte i po nji-hovom pu{tanju u rad, budu}i da smo uvek naraspolaganju za saradnju na odr`avanju i servi-siranju na{e opreme - rekao je Bo`i}.

Prema njegovim re~ima, Minel -[reder imapreko 80 zaposlenih, ~iji rad zaokru`uje komple-tan proces proizvodnje i plasman svetiljki na tr`i-{te. Osim proizvodnog sektora, u okviru kompa-nije funkcioni{u i druge zna~ajne slu`be, kao {tosu: Projektni biro, Slu`ba za marketing, Kon-strukciona slu`ba i Komercijalan slu`ba.

Iako je sedi{te kompanije u Beogradu, Bo`i}napominje da njihovo poslovanje pokriva celuSrbiju i ~itav region - Crnu Goru, Bosnu i Herce-govinu, Makedoniju, ali i da odre|enu opremuizvoze i u zemlje Evropske unije.

- Glavni deo na{ih aktivnosti podrazumeva re-alizaciju osvetljenja puteva i saobra}ajnica svihrangova, {to podrazumeva autoputeve, saobra-}ajne ~vorove, tunele, mostove itd. Osim putevanajvi{eg ranga, bavimo se i osvetljenjem gradskihsaobra}ajnica, od pe{a~ke staze do ve}ih ulica,kao {to je Kneza Milo{a ili Nemanjina. Poslednjihgodina u~estvovali smo u rekonstrukciji javnogosvetljenja u gradovima u Srbiji. U Kanji`i, Ba~-kom Petrovcu ili [idu zamena zastarele i neade-kvatne opreme postala je isplativa samo od u{te-

de koju donosi nova oprema, budu}i da, za raz-liku od stare, tro{i manje elektri~ne energije i jef-tinija je za odr`avanje – naglasio je Bo`i}.

Kompanija Minel-[reder svoju budu}nost vi-di u razvoju i primeni LED tehnologije u elektri~-nom osvetljenju sa LED izvorima svetlosti.

- Razvojem ove opreme pratimo svetske tren-dove na najbolji mogu} na~in, sa najadekvatnijim

aspektima primene, ispitivanjima i plasmanom natr`i{te. Osim toga, pratimo i razvoj i primenu so-larne energije, koja pretvorena u elektri~nu energi-ju mo`e da se koristiti za napajanje na{ih svetiljki.Iako je u ovom trenutku je rano za predvi|anje du-goro~nih rezultata, postoje razvojne aktivnosti ko-je nagove{tavaju da }e njihova primena biti {irokai uspe{na – dodao je Bo`i}. Marija Krtini}

Iva Lola Kova~, {ahovska nada Srbije

Partija sa drugarimaPavle Bo`i}, zamenik generalnog direktora kompanije „Minel – [reder“

Urbano osvetljenje

Predsednici Srbije i Azerbejd`ana Boris Tadi} i Ilham Alijev otvorili ju~e rekonstruisani Ta{majdanski park

Simbol prijateljstva dve zemlje

„Grin lajt“ u Ta{majdanskom parkuU ulep{avanju Ta{majdanskog parka u~estvovala je i kompanija „Minel-[reder“ u okviru dogovora sa projekt-nim timom, ~ija je ideja bila da se u park postavi ne{to novo i originalno. - Osim staza u parku, osvetljeno je odabrano vredno drve}e i spomenici uklapaju}i se u ambijent celokupnogparka i zadovoljavaju}i estetske uslove projektnog tima. Tako|e, osvetljenje je tako organizovano da da nagla-sak na ve`bali{te i igrali{te za decu - ka`e Bo`i}, koji isti~e da je njihova namera u ovom projektu bila da dopri-nesu stvaranju zelene oaze u Beogradu.- Obi~no je prva asocijacija na park ekologija, zelena sredina. I na{ proizvod, na koji smo jako ponosni, u skladuje sa tom idejom. Svetiljke sa za{titnim znakom „Grin lajt“, ispunjavaju sve kriterijume koji su diktirani u svetu,a koji su u skladu sa za{titom `ivotne sredine - rekao je Bo`i}.

Osvetljenje Beogradske arene- Osim puteva i saobra}ajnica, kompanija je obezbedila osvetljenje mnogih va`nijih sportskih objekata. Me|unjima, svakako je najzna~ajnija Beogradska arena, ~iju multifunkcionalnost za sportske i televizijske potrebezadovoljavaju i na{e svetiljke. Tako|e, realizovali su osvetljenje za teniske terene „Novak“ koji se koriste na ATPturniru „Serbia Open“, ali i za svetsko prvenstvo u raftingu na reci Vrbas u Republici Srpskoj.

Obezbedili osvetljenje za ceo park: Pavle Bo`i}

Foto:

Stefa

na Sa

vi}

BiografijaProfesor arhitekta Jovan Mitrovi},ro|en je 1956 u Beogradu, na ~ijemje Univerzitetu i zavr{io Arhitekton-ski fakultet. Nagra|ivan je tri putakao najbolji student generacije. U~e-stvovao je na velikom broju konkur-sa na kojima je bio veoma uspe{an. Poslednji konkurs na kojem je u~e-stvovao, bio je nedavno zavr{en Me-|unarodni konkurs za Beton halu, nakojem je osvojio III mesto. Aktuelnije predsednik Saveza arhitekata Sr-bije i gostuju}i profesor na Arhitek-tonskom fakultetu u Beogradu.Dobitnik je dva gran-prija Salona ar-hitekture u Beogradu i petostrukidobitnik priznanja na istom salonu.Dobitnik je i Aprilske nagrade GradaBeograda za Arhitekturu za 2010.godine, kao i nagrade Ranko Rado-vi} za 2010. godinu. Ima veliki brojizvedenih objekata u zemlji i ino-stranstvu, a poslednji projekat od re-publi~kog zna~aja, bila je rekon-strukcija Kule Neboj{a.

Prvi predsednikHejdar Alirza Oglu Alijev (1923-2003) bio je od1993. do 2003. i predsednik nezavisnog Azer-bejd`ana, dok je pre toga, od 1969. do 1982,bio lider Sovjetske Republike Azerbejd`an.

Azerbejd`anska Sovjetska Republika na-pravila je veliki privredni pomak pod njegovimvo|stvom, iako je konstantno bio optu`ivan zakorupciju i saradnju sa mafijom. Preminuo je2003. u Klivlendu, u SAD. Na mestu predsed-nika Azerbejd`ana zamenio ga je sin Ilham.

Arhitekta Jovan Mitrovi}, pri~a za Danas o ideji i projektu parka „Ta{majdan“

Spoj modernog i tradicionalnog

Potenciratiosnovne istorijske i kulturne vrednostiparka i njegova prirodna svojstva

“

Iva Lola Kova~ (9), mlada {ahistkinja iz Beograda, dobila jepriliku da sa jo{ sedam drugarica i drugova odigrapremijernu partiju na velikom {ahovskom polju koje krasipreure|eni Ta{majdan.

- Ba{ je uzbudljivo igrati na tako velikoj tabli. Figure suogromne, pa postoji ose}aj da su i sami igra~i tako|e figure- ka`e Iva Lola koja je pro{le godine na Evropskomprvenstvu u {ahu osvojila peto mesto, a na nedavnomdr`avnom {ampionatu u Kragujevcu je bila ~etvrta.

Mlada {ahovska nada Srbije, koja najvi{e voli dapobe|uje „dijagonalnim matom skaka~em” ka`e da jeveoma lepo {to je centralni gradski park dobio prostor zaigranje {aha na otvorenom gde }e, najavljuje,ubudu}e sa drugarima deliti megdan na 64crno-bela polja.

- Volim {ah zato {to je, iako tako ne deluje na prvi pogled,borben sport. To je borba izme|u dva kraljevstva. Volim daigram ~ak i kad gubim, jer i tada mogu da nau~im ne{to novo- ka`e Iva Lola kojoj je omiljena figura crna kraljica.

Ova devoj~ica i pored nastupanja na raznim turnirima,uspeva da bude odli~an |ak. Ju~e je zavr{ila prvi razredMuzi~ke {kole „Petar Konjovi}“, a u petak }e iz drugog

razreda O[ „Janko Veselinovi}“iza}i sa svim peticama. Zbog

svega toga je i dobila prilikuda u~estvuje u otvaranju

renoviranog parka. G. Br.

Istorijat

novitasmajdanPOSEBNO IZDANJE LISTA DANAS Urednica Zlatija Vukovi}; Projekat \or|ije ]uk;

Grafi~ko oblikovanje Zoran Spahi}.

Pisac „Hazarskogre~nika“Milorad Pavi} (1929-2009) bio je prozni pi-sac, prevodilac, profesor univerziteta, ~lanSrpske akademije nauke i umetnosti. Doma-}u i svetsku slavu stekao je romanom „Ha-zarski re~nik“, koji je objavljen 1984. godine.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada me-|u kojima su i NIN-ova nagrada i nagradaMe{a Selimovi}, a njegova dela su prevo|e-na na brojne svetske jezike. Od strane stru~-njaka iz Evrope, SAD i Brazila, nominovan jeza Nobelovu nagradu za knji`evnost.

Fotog

rafije

: Stef

ana S

avi}

VIV

J avno komunalno preduze}e „ZeleniloBeograd“ imalo je glavnu re~ urekonstrukciji Ta{majdanskog parka koji }ebiti oaza za Beogra|ane svih uzrasta. Sadanajlep{i park u gradu potpuno je obnovljen

donacijom Vlade Azerbejd`ana u vrednosti od 1,8miliona evra, a Zelenilo je formalno biloorganizator i nosilac posla kao podizvo|a~ turskefirme „Efekta“ koju je anga`ovao donator.

- Najlep{i park u gradu predali smo gra|animau nesvakida{njem izdanju zahvaljuju}i donacijiAzerbejd`ana koji je samostalno opredeliosadr`aje koji zadovoljavaju potrebe svih.Projektant je bio profesor Jovan Mitrovi}, a nanjemu je ispred Grada Beograd jo{ radio ipomo}nik gradona~elnika Dejan Vasovi}. Od nasje zahtevano da radovi po~nu pred zimu kako bisve bilo gotovo na prole}e {to smo i uspeli kaoneko ko u Srbiji ima najvi{e iskustva u sre|ivanjuparkova i zelenih povr{ina. Uslovi su bili surovi alinijednom nismo prestajali sa radovima, ve} smokoristili aditive koji su dodavani betonu da bimogao da izdr`i niske temperature. Tokom zimesmo raskr~ili park i uradili grube radove nabetonskoj podlozi, a kad je do{lo lep{e vreme oko200 ljudi svakodnevno se brinulo da Ta{majdandobije dana{nji izgled - pri~a Radovan Dra{ki},direktor JKP „Zelenilo Beograd“.

Tako je park povr{ine oko sedam hektaradobio 15.000 kvadrata pod ~vrstim zastorom, od~ega centralna staza koja je otvorila park odBeogradske ulice do Crkve Svetog Marka ima4.500 kvadrata pod betonom na koji je ura|enafina obrada sa granitnim plo~ama. @eljaAzerbejd`ana bila je da svi materijali bududoma}e proizvodnje pa su svi graniti nabavljani una{em rudniku Pe{~ar kod Ljiga, kao i oko hiljadukvadrata granita za fontanu. Ta{majdan }e imati ipunktove Turisti~ke organizacije Beograda iAzerbejd`ana. Vo|eno je ra~una i o ku}nimljubimcima pa je na 30 ari ogra|en prostor zapu{tanje pasa koji su dobili i svoj mobilijar zaigru, ali i higijenu. Prema ideji projektanta, ciljovog prostora je da se psi kroz park vode samo napovocu, a da se pu{taju u ogra|enom prostoru

kako bi se sa~uvalo cve}e. Ujedno, ostavljena je ivelika zelena povr{ina samo sa travom kako bi ina{i sugra|ani, poput mnogih u svetu, steklinaviku da idu na piknik u centralni gradski park.

- Izgradili smo i 9.500 kvadrata {to starih {tonovih staza koje su veza centralne staze sa bo~nimdelovima parka. One su pokrivene behatonplo~ama, a ako se zna da u jedan kvadratni metarstaje 100 kocki, jasno je koliko smo manuelnihposlova imali da uradimo. Morali smo daskinemo i jedan sloj zemlje a posle smo doneli {estkubika humusa i ra{irili ga na pet hektara kakobismo posadili novu travu. Glavna cvetna aleja

dobila je i 90.000 begonija za ~ije je sa|enje bilozadu`eno 40 ̀ ena - isti~e Dra{ki}.

Od prate}ih sadr`aja za sve uzraste popularniTa{ je dobio dva de~ja igrali{ta, za manju i ve}udecu, najmoderniji fitnes centar na otvorenom, aceo mobilijar vrhunske proizvodnje stigao je iz[vedske. U sklopu rekreativne celine za`ive}e i trimstaza du`ine 600 metara. Za najstarije sugra|aneura|en je paviljon za penzionere koji }e imati velikiotvoreni prostor za {ah, bi}e natkrivenih stolova, aslu`i}e i kao letnja ambulanta gde }e mo}i da seobave osnovni lekarski pregledi poput merenjakrvnog pritiska i {e}era.

- Beograd godinama nije dobio nijednufontanu, a ovde }e biti najve}a u gradu i tokaskadna koja se u slapovima spu{ta od centralnestaze prema Beogradskoj ulici. Krasi}e jenajsavremenija elektronska oprema za kontrolumlaznica i rasveta, a sa obli`njih stubova kretanjemlazova vode i rasvete prati}e ritmovi srpske iazerbejd`anske nacionalne muzike. Sve ovo jeomogu}eno potpuno novom elektronskommre`om uz koju ide i rasveta, kao i hidrosistemom za navodnjavanje. Park ima i {est~esmi, a mimo plana smo rekonstruisali i javnitoalet na obodu parka prema SC „Ta{majdan“, alii zamenili nadstre{nicu na ~uvenoj kafani

„Poslednja {ansa“ - ka`e direktor JKP „ZeleniloBeograd“.

On dodaje da je, kako bi park i mobilijar bilitrajni tokom niza godina, postavljena ~ak 31kamera za video nadzor koji je preko sistemaop{teg nadzora u gradu povezan sa MUP.

Radovan Bibi}

Direktor JKP „Zelenilo Beograd“ Radovan Dra{ki} govori o ulozi tog preduze}a u rekonstrukciji Ta{majdanskog parka

Ta{ za sve uzraste

Na redu Pionirski i Top~iderski parkZelenilo „Beograd“ trenutno rekonstrui{e park povr{ine tri hektara na Belim vodama i nekolikoblokovskih zelenila, a ve} se razmi{lja o narednim poslovima. Tako }e jedini centralni gradski park kojinije rekonstruisan, Pionirski park, do}i na red slede}e godine i bi}e pa`ljivo ra|en kako bi sekompletirala celina dva dvora i Doma narodne skup{tine. U planu je i rekonstrukcija Top~iderskogparka koji mo`e biti najlep{i kao izleti{te u gradu zahvaljuju}i svojoj prostrano{}u, kulturnimdobrima i izvori{tem vode. Me|utim, on }e sa~ekati zavr{etak svih saobra}ajnica za novi most prekoAde Ciganlije, ali i plana za budu}u liniju metroa.

Osam decenijatradicijeJKP „Zelenilo Beograd“ osnovano je pre 82godine kada je na Kalemegdanu 1929.nadzidana zgrada u koju se smestilopreduze}e za odr`avanje zelenih povr{ina.Preduze}e trenutno zapo{ljava 1.200radnika i od 2008. posluje sa profitom,nakon {to su vra}eni svi zaostaci iz ranijihgodina. Poslednjih godina kroz odli~nesocijalne programe Zelenilo je napustilooko 500 radnika, s tim da je prilivomstru~nih kadrova firma podmla|ena.Zahvaljuju}i dobrom poslovanjuobnovljena je i tehnika koja omogu}ava daZelenilo obavi bilo koje poslove poputsli~nih preduze}a u inostranstvu.

Najlep{i park u gradu predali smo gra|anima u nesvakida{njem izdanju: Radovan Dra{ki}

Glavna cvetna aleja dobila je i 90.000 begonija“

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Osnovna delatnost JKP „Zelenilo Beograd“, a to zna~i i zadatak je odr`avanje,~uvanje i za{tita javnih zelenih povr{ina, drvoreda, zelenih povr{inastambenih naselja, park {uma, travnjaka, parkinga i ̀ ardinjera, na teritorijideset op{tina sa u`eg podru~ja Beograda. Odr`avanje podrazumeva negu iobnovu biljnog materijala, odr`avanje staza i objekata, zamenu instalacija irekvizita, odr`avanje ~isto}e, mere za{tite od po`ara, elementarnihnepogoda, biljnih {teto~ina i bolesti. Radovi se izvode po godi{njemProgramu usvojenom od Skup{tine Grada.

Rad u JKP „Zelenilo-Beograd“ organizovan je kroz {est sektora i dvesamostalne slu`be. Organizovani su: Sektor za odr`avanje javnih zelenih por{ina, Sektor zaizgradnju, Sektor za biljnu proizvodnju, Sektor za transport imehanizaciju, Sektor za komercijalne poslove i Sektor za zajedni~keposlove. ̂ etiri sektora bave se osnovnom delatno{}u.

Zna~ajan doprinos lepoti na{eg grada daje cve}e posa|eno na zelenimpovr{inama, posebno, u parterima i cvetnim rondelama. Ovaj biljnimaterijal se svake godine proizvede na 12 hektara povr{ina u rasadnicima i7000 m2 u staklenicima na{eg Preduze}a. Zahvaljuju}i na{oj proizvodnjiBeograd u toku svake godine najmanje dva puta „obla~i novo cvetnoodelo“. Godi{nje se na ovim povr{inama proizvede oko 800.000 cvetnograsada razli~itih vrsta - (dalije, salvije, alisuma, kadife, prkosa, vise}e petunije,mu{katle, belisa, viole itd.)

Od 2006. godine Grad je postavio prioritete na osnovu kojih smo po~eli saaktivnostima na rekonstrukciji slobodnih i zelenih povr{ina u stambenimnaseljima. Koliko je to va`no govori podatak da se radi o naseljima i zelenimpovr{inama izgra|enim pre 40-ak godina, u koje se od tada ni{ta nije ulagalo.Vi{e desetina, upravo takvih zahvata, u poslednje vreme, donelo je mnogozadovoljstva na{im sugra|anima u tim sredinama, u~inilo uslove njihovog`ivljenja humanijim i istovremeno te delove, ali i grad u celini, lep{im iprivla~nijim.

Kompletna sadnja drvoreda platana u Bulevaru kralja Aleksandra za na{ePreduze}e u stru~nom smislu, bio je najve}i izaizov ~ak u razmerama Balkana,koje je JKP „Zelenilo Beograd“ uspe{no realizovalo, ~ime je jo{ jednomdokazalo svoju osposobljenost za izvo|enje najkomplikovanijih poslova uovoj delatnosti. Posa|eno je 416 sadnica platana, starosti oko 18 godina, aprilikom sadnje je instaliran savremen na~in navodnjavanja „kap po kap“.Zahvaljuju}i svemu tome „Zelenilo“ je uspelo da obezbedi „imid` operativnegradske slu`be“ bez ~ijeg u~e{}a i doprinosa nije mogu}e organizovati nijednu ve}u manifestaciju u gradu- politi~ku, sportsku, kulturnu, turisti~ku i sl.

Novi park, na starom mestu - Ta{majdan, nakonvi{emese~nih obimnih radova, zauze}e poziciju u samomvrhu najmodernije ure|enih parkova.Dva velika najmodernija de~ija igrali{ta koja suprilago|ena i deci sa posebnim potrebama, fitnes naotvorenom sa modernim spravama, trim staza, specijalniparkovski mobilijar, muzi~ka fontana, {est ~esama,ogra|en prostor za slobodno pu{tanje pasa, kutak zapenzionere samo su neki od noviteta obnovljenogTa{majdanskog parka, koji je u rangu parkova svetskihmetropola.

„Zelenilo“ je od strane dr`ave i Grada dobilo zadatak da vodi brigu i da sestara o objektima od izuzetnog prirodnog zna~aja, za{ti}enim prirodnimdobrima na teritoriji Beograda kao {to su Veliko Ratno ostrvo, Banji~ka {uma,Akademski park, Pionirski park i 34 pojedina~na stabala. To je veliko priznanjena{oj stru~nosti i operativnosti ali i velika obaveza i odgovornost. Sve {to nanjima radimo i organizujemo ima za cilj vra}anje ekolo{kih funkcija ovimobjektima i obezbe|enje uslova za o~uvanje njegove postoje}e flore i faune.

~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 .

novi ta{majdan

JKP „Zelenilo Beograd“

VII~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 . novi ta{majdanVI ~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 .novi ta{majdan

J KP „Javno osvetljenje“ je preduze}e osnovano po-~etkom 2011. godine promenom oblika organizo-vanja firme PD EDB „Javno osvetljenje“. Izdvaja-njem iz PD EDB, 2005. godine je osnovano EDB

„Javno osvetljenje“ sa ciljem pobolj{anja, izgradnje,rekonstrukcije, odr`avanja mre`e javnog osvetljenja u10 gradskih gradskih op{tina. Skromnih tehni~kih ka-paciteta, firma je uspela da ostvari zapa`ene rezultateu Beogradu, a i u drugim gradovima Srbije (2008. go-dine su izvo|eni radovi dekorativnog osvetljenja naGradskoj ku}i u Subotici, koje je jedno od mnogihobjekata pod za{titom u Srbiji). Potrebe saniranjamre`e javnog osvetljenja, rekonstrukcije, odr`avanja,izgradnje novog funkcionalnog i dekorativnog osvetlje-nja, uslovile su razvoj preduze}a, anga`ovanje dodat-nog ljudstva i mehanizacije.

Grad Beograd na godi{njem nivou planira sredstvakoja }e biti opredeljena za pobolj{anje mre`e javnogosvetljenja, kontinuirano inicira zamenu starih, preva-zi|enih i dotrajalih svetiljki novim, sa savremenim i efi-kasnijim izvorima svetlosti. Na taj na~in, ve}i broj iz-vora svetlosti ne povla~i nu`no i ve}u instalisanu snagu,

jer se stare svetiljke zamenjuju novim, manje snage.Poslednjih godina, u mnogim ulicama je izvr{ena si-stemska zamena starih svetiljki, a takve akcije su sveu~estalije.

Pra}enje svetskih trendova u javnom osvetljenju, uvo-|enje sistema kontrole i upravljanja potro{njom, imple-mentacija savremene opreme, izvora svetlosti od popu-larnih LED do ekolo{ki „~istih“ sa solarnim panelima, iz-rada ostale planske dokumentacije, samo su neke od stal-nih aktivnosti na{eg preduze}a. Brigom o svetlosnom za-ga|enju, smanjenjem upotrebe `ivinih sijalica, uvo|e-njem izvora sa vi{estruko du`im vremenom trajanja, svr-stavamo se me|u prestonice sa razvijenom ekolo{komsve{}u. Stalnim u~e{}em na seminarima i drugim aktiv-nostima koje organizuje Srpsko dru{tvo za osvetljenje,omogu}eno je usavr{avanje zaposlenih uvidom u dostig-nu}a svetskih proizvo|a~a opreme, kao i njihove realiza-cije. Kroz organizovane posete gradovima, sa naglaskomna no}nom do`ivljaju, pru`a se prilika da se uo~e sli~no-sti i razlike u pristupu osvetljenja. Osim funkcionalnog,posebna pa`nja se posve}uje dekorativnom osvetljenju,~ime Beograd mo`e da se ponosi.

J edno od najzna~ajnijih zdanja Beograda, Dom Na-rodne skup{tine, dobi}e uskoro kompletno novodekorativno osvetljenje. Koncept osvetljenja sa1.024 reflektora, upotreba svetiljki sa LED izvori-

ma svetlosti, od kojih pojedini imaju mogu}nost prome-ne boje u definisanom vremenskom periodu ( tzv. dina-mi~ko osvetljenje), ~ini se jedinstvenim na ovim prosto-rima. Ovakvom instalacijom, uspe{no su osvetljeni de-talji na fasadi, krovu, pu{karnicama, velikoj i malim ku-polama. Kombinacijom osvetljavanja sa stubova javnogosvetljenja, trotoara, kao i same zgrade, proizveden jeposeban utisak nagla{avanja detalja, a ne celine, kakoje to uobi~ajeno. Novina je svakako postojanje sistema

upravljanja i kontrole osvetljenja. Pred JKP „Javnoosvetljenje“ kao izvo|a~a, postavljen je te`ak i pre sve-ga osetljiv zadatak, jer istorijski zna~aj i monumental-nost objekta obavezuje. ̂ injenica da je zgrada Skup{ti-ne pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture,posebno poziva na opreznost izvo|a~a. Sve te ~injeni-ce uzete su u obzir i ve}ina posla je uspe{no izvedena.S obzirom da je u oktobarskim demonstracijama 2000.godine osim osvetljenja Doma Narodne skup{tine stra-dala je i fasada, neophodni su bili i radovi na ~i{}enjui peskiranju fasade. Kako se ti gra|evinski radovi odvi-jaju paraleno sa radovima osvetljenja o~ekujemo dazgrada Skup{tine uskoro zasija punim sjajem.

U sklopu rekonstrukcije parka Ta{majdan, izve-deni su i radovi pobolj{anja javnog osvetljenjau rekordnom roku. Posebno dizajniranih 156stubova sa svetiljkama, za osvetljenje pe{a~kih,

trim staza i igrali{ta, daju nov vizuelni identitet naj-~uvenijem beogradskom parku. Oblikovno nename-tljivi i neupadljivi, integralni sistem koji ~ine stub sasvetiljkom, predstavlja novi koncept u formi osvetlje-nja. Poseban efekat i doprinos ima akcentovano osve-tljenje skulptura i starih, dragocenih biljnih kultura.

Radovima na mostu „Gazela“ u toku 2010. go-dine bila je predvi|ena i sanacija javnog, funk-cionalnog osvetljenja. Posao postavljanja 48 stu-bova i 96 svetiljki na mostu je odra|en za tri no-

}i, tj. pet puta kra}e vreme nego {to je bilo optimalnovreme, ~ime je JKP „Javno osvetljenje“ doprinelo dase uobi~ajene gu`ve makar malo redukuju. Serioznostpristupu posla, dobra organizovanost i uhodanost vi-sokokvalifikovanih montera na ovakvim poslovimado{la je do izra`aja u specifi~nim i ote`anim uslovima(no}ni re`im rada, delimi~na blokada saobra}aja i oba-veza da se ispo{tuju uslovi koje je nametala saobra}aj-na policija, kao i drugi izvo|a~i na mostu).

Veoma je va`no napomenuti da je osnovno na~e-lo i strategija beogradske uprave, uvo|enje i odr-`avanje kvalitetnog osvetljenja, kao jednog odpreduslova ose}aja bezbednosti gra|ana. Ose}a-

ju sigurnosti Beogra|ana doprinosi kako no}na slikagrada, tj. osvetljenje u parkovima i ulicama i na saobra-}ajnicama, tako i osvetljenje u {kolskim dvori{tima iobdani{tima.Stanovnicima Beograda omogu}eno je daosnivanjem kontrolno-komandnog centra aktivno u~e-stvuju u radu Javnog osvetljenja koji je okrenut potreba-ma gra|ana. Reklamacije na{i sugra|ani mogu prijavi-titi na telefon 30-20-100 ili direktno preko na{eg sajtawww.bg-osvetljenje.rs popunjavanjem upitnika, a de-`urne ekipe }e blagovremeno iza}i na lice mesta da ot-klone sve eventualne kvarove.

U toku 2010. godine, postavljeno je oko 14.000 no-vih svetiljki i oko 2.500 stubova, zamenjeno 45.000 sija-lica; osvetljeno je izme|u ostalog 32 parkova, 37 dvori{ta{kola, 45 vrti}a. Dom Narodne skup{ine, pe{a~ka zonaKnez Mihajlove sa bo~nim ulicama , osvetljenje mostaGazela, park Ta{majdan, samo su neki od aktuelnih po-slova. U planu je realizacija pilot-projekta postavljanjaLED-solarnih svetiljki na Umki i u naselju Dr Ivan Ribar,koji je pionir primene obnovljivih izvora energije u jav-nom osvetljenju na ovim prostorima.

VIII ~ e t v r t a k , 9 . j u n 2 0 1 1 .novi ta{majdan

JKP “Zelenilo Beograd„, u saradwi sa deset Gradskih op{tina organizuje

Akciju “Za zeleniji Beograd„ koja podrazumeva takmi~ewe gra|ana u

ure|ewu zelenila, u slede}im kategorijama:

1. Najlep{a zelena povr{ina oko stambene zgrade (blokovsko zelenilo);

2. Najlep{a zelena povr{ina ispred poslovnog objekta;

3. Najlep{i balkon okrenut prema ulici;

4. Najlep{e ure|eno {kolsko dvori{te;

5. Najlep{e ure|eno dvori{te pred{kolske ustanove;

Prijavqivawe gra|ana po~iwe 22. aprila na

“Dan planete zemqe„, a zavr{na sve~anost na

op{tinama i u JKP “Zelenilo Beograd„,

uz progla{ewe pobednika odr`a}e se u okviru

proslave svetskog “Dana za{tite `ivotne sredine„.

Interflora

Cvetni trg

tel: 011/3640-352

Interflora je me|unarodna

organizacija za dostavu cve}a

na datu adresu sa sedi{tem

u Cirihu. Isporukom pokriva

teritoriju Beograda, a u

cve}ari na Cvetnom trgu

mo`ete poru~iti cvetni

aran`man i poslati ga u

svet preko jedne od preko

160 ~lanica.

Inteflora

pokriva sve

kontinente, a

cve}e sti`e

na adresu

u `eqeno

vreme.

SEKTOR ZA ODR@AVAWE

JAVNIH ZELENIH POVR[INA

Mali Kalemegdan br. 8

tel. 011/2622 344

faks. 011/2624 727

SEKTOR ZA IZGRADWU

Sur~inski put br. 2

tel. 011/2676 776

faks. 011/2690 441

SEKTOR ZA BIQNU

PROIZVODWU

Vojvode Stepe br. 405

tel. 011/3974 965

faks. 011/461 627

SEKTOR ZA TRANSPORT

I MEHANIZACIJU

Su~rinski put br. 2

tel/faks. 011/2675 574

SEKTOR ZA

KOMERCIJALNE POSLOVE

Sur~inski put br. 2

tel/faks. 011/2670 084

SEKTOR ZA

ZAJEDNI^KE POSLOVE

Sur~inski put br. 2

tel/faks. 011/2602 186

CENTAR ZA

INFORMISAWE

I MARKETING

Mali Kalemegdan br. 8

tel/faks. 011/2630 506