nsreporter.rs Novi Sad • III godina • br. 148 • četvrtak, 14. 8. 2014.39 DINARA

NeočekivaNa priča o uspehu

Novi sad će izvesti u rusiju 50 miliona evra

Sankcije zemalja Evropske unije povećale šanse

novosadske privrede. Raste broj firmi koje mogu da zarade u Rusiji

Spisak

novosadskih firmi

koje su prošle

godine na rusko

tržište plasirale

robu vrednu 37

miliona evra

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.2

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović

novisad.press@gmail.com

zaMenik glavnog urednika dragan Stojanović

urednik@nsreporter.rs

Tehnički urednici Bogdan Mijović

Jelena Mihajlović prelom@nsreporter.rs

redakciJa

dragan Stojanović, Bojana dokić, zoran Surla, Miroslav Farkaš, gorana

labudović, isidora Filipov, Milica Trifunov, Marija Magdalena idei

Trifunović redakcija@nsreporter.rs

Saradnici

aleksandar Pavlović, Siniša kostić, Predrag čudić

SekreTar redakciJe

Slavica andrejević

FoTo-rePorTeri dragutin Savić

lekTori

Biljana rac, Mirjana lekić

izdavač info lokal media group

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774 office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, žiro račun 165-

23011-76 hypo alpe adria Banka, 340-11007162-57 erste Banka, novi Sad

marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi Sad, desanke Maksimović 52

NS reporter je član medijske grupe zajedno

s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine, Bačkopalanački

nedeljnik i Nova slobodna reč.www.nsreporter.rs

CIP�-�Katalogizacija�u�publikaciji�Biblioteke�Matice�srpske,�Novi�Sad�

659�.�3+79�NS�reporter�/�glavni�i�odgovorni�

urednik�Milorad�Bojović�God.�3,���Novi�Sad:�Info�lokal�media�

group,�2011-�.��-�Ilustr.;�30�cm,�Izlazi�četvrtkom.�ISSN�2217-690X�COBISS.SR-ID���267097863

Mali princ nije terapija za Novosađane

NS reporter je istraživao može li Egziperijeva priča o potrazi za lju-bavlju i odanosti postati obavezna lektira razvedenih bračnih parova str. 34/35

Futoška pisma Eugena Savojskog

NS reporter predstavlja ratni dnevnik najvećeg vojskovođe Habz-burškog carstva vođen uoči bitke na Vezircu str. 36/39

Slana bara gledaće napadački fudbal

Od ulaska u ovaj rang takmiče-nja Proleter je stekao epitet stabilnog pr-voligaša, poka-zao napredak i u organizaciji i u infrastrukturi, a rukovodstvo klu-ba namerava da nastavi u istom maniru str. 44/45

Politiku treba proglasiti neplaćenim poslom. Za-nimanjem bez naknade. Svim funkcionerima treba ukinuti platu. Od lokala

preko Pokrajine, javnih preduzeća i agencija do Vlade i Skupštine. Dobit? Pored ozdrav-ljenja državnih finansija, zbog milijardi koje će ostati u budžetu, ozdraviće i politička sce-na jer će se politikom baviti samo situirani, dovoljno tašti i dovoljno sujetni. Egocentrici koji neće živeti za pare, nego za spomenike, biste, fotografije u udžbenicima. str. 7

Novi Sad će izvesti u Rusiju 50 miliona evraSankcije zemalja Evropske unije povećale šan-se novosadske privrede. Povećava se broj firmi koje mogu da zarade u Rusiji � str. 12/13

Zatvorenike�hrane�boljenego�decu�u�vrtićimaŠta čeka Dragana Đurića, mesara iz Surčina, koji je osumnjičen da je ubio petnaestogodišnju Tijanu Jurić iz Bajmoka�� str. 20/23

Tesla�banku�vodili�Srbi�iz�HrvatskeIntervju: Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman o krahu još jedne finansijske institucije koju je osnovala Pokrajina� str. 10/11

NIS između čekića i nakovnja

Novosadski politi-čari o privatizaciji Naftne industri-je Srbije. Jedni se slažu s istragom, drugi joj se protive. Rusi začuđeni str. 14/15

Ni tajkuni neće novosadska lovišta

Odustali od bizni-sa. Država, lovci i divljač i dalje na istom odstojanju. NS reporter istra-žuje zašto niko ne primenjuje za-konske odredbe iz 2010. str. 25/27

Kineskinja zbog ljubavi prešla u pravoslavlje

U Novom Sadu u Sabornoj crkvi sklopljen brak iz-među Vang Šjaoši iz Šangaja i Novo-sađanina Nikole Zivlaka str. 28/29

sadržaj

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.4

Tadić ostao bez odbornika u Novom Sadu

Odbornik Zoran Nikolić napustio je Novu demokratsku stranku, a u Skupštini No-vog Sada nastupaće kao samostalni od-bornik. Nikolić je u obrazloženju svoje odluke, dostavljene medijima, kao razloge za istupanje iz stranke Borisa Tadića na-veo „neslaganje s načinom na koji se vodi stranka, a koji se ogleda u potpu-nom centralizmu i nametanju svih odlu-ka iz centrale u Beogradu, nipodaštava-nju i eliminisanju vrednih i poštenih ljudi koji su davali maksimalan doprinos radu i promovisanju stranke i imenovanju na najodgovornija mesta ljudi koji to ne za-služuju”.

osmatračnica

„Ovih dana sam gledao Prosvetinu enciklopediju i u njoj nije bilo manastira Krušedol. Toliko je bila izbrisana ta sveta srpska gora.”Književnik Matija Bećković nakon uru-čivanja nagrade „Despotica mati Angeli-na” u manastiru Krušedol na Fruškoj gori. Na svečanosti su obeležene osam-desetogodišnjica rođenja Branka Milj-kovića i stogodišnjica rođenja blaženo-počivšeg patrijarha srpskog Pavla.

Novosađani nisu mogli da gledaju supermesecNebeski spektakl – supermesec i kiša meteora Perseida, koji se odi-grao u nedelju, Novosađani nisu mogli da posmatraju iz opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi. Planetarijum i opservatorija neće raditi do 4. septembra.Fenomen su posmatrali samo astronomi. Kako kaže član Astronom-skog društva „Novi Sad” Dušan Mrđa, malo šta se moglo videti iz gra-da zbog jakih svetala. Promene na Mesecu i meteorski roj dobro su se videli samo izvan grada. – Građani su uglavnom zvali da pitaju šta se može očekivati? Niko nije zvao i pitao da posmatra taj događaj iz opservatorije – kaže Mrđa.

Pregovori: 11 pokrajinskih sekretara i nakon rekonstrukcije

Pokrajinska vlada imaće i nakon rekonstrukcije 11 sekre-tarijata. To je rezultat pregovora tehničkih timova DS-a, LSV-a i NDS-a. O raspodeli sekretarijata po strankama još nije bilo reči, ali je dogovoreno da se o budžetu, rebalansu, osnivanju i gašenju pokrajinskih

preduzeća ubuduće odlučuje konsenzusom. Finalizacija razgovora uslediće za nekoliko dana. U pregovorima učestvuju Branislav Bogaroški iz LSV-a, Miloš Gagić iz NDS-a i Miroslav Vasin iz DS-a. SVM, koji je deo vladajuće koalicije, ne učestvuje u pregovorima o rekonstrukciji. DS je, kako je ranije izjavio Vasin, spreman da ustupi određeni broj sekretarijata koa-licionim partnerima. S druge strane, SNS poziva LSV da napusti vladajuću koaliciju.

400miliona

imaće�monografija�„Prvih�100”�o�sto�godina�Fudbalskog�kluba�„Vojvodina”.�Autor�monografije�je�Borivoj�Mirosavljević.

31objekat

1.024stranice

platio�je�Gasprom�Naftnu�industriju�Srbije�na�osnovu�energetskog�sporazuma�između�Srbije�i�Rusije,�ratifikovanog�u�Skupštini.�Prošlogodišnji�profit�NIS-a�od�52�milijarde�dinara�činio�je�11,7�odsto�ukupne�dobiti�srpske�privrede.�

u�Novom�Sadu�oštećen�je�u�proletošnjim�poplavama.�Toliko�vlasnika�može�da�dobije�po�120.000�dinara�pomoći�od�grada�za�popravku�kuća.�

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 5

Srbija je već i sada pod uticajem turske kulture.

I ne samo među Bošnjacima, već i među Srbima. Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, komentariše izbor

Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika Turske.

Samo što nije počeo treći svetski rat, a vi me napadate ko će biti pokrajinski

sekretar za poljoprivredu. Nenad Čanak o detaljima pregovora o rekonstrukciji vlade Bojana Pajtića.

Mogla je Srbija i u obnovi da pokaže isti elan i volju koju je pokazala kad se borila da ne bude

potpuno uništena u poplavi. Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, apelovao je da se ubrza pomoć poplavljenim područjima.

Niko ne sme da bude aboliran ako se u prošlosti obogatio

protivzakonito i na leđima građana. Zorana Mihajlović, potpredsednik i ministarka u vladi, iznosi stav prema ideji

da tajkuni preuzmu vođenje propalih državnih firmi.

citati300.000 učenika

u Srbiji dobiće besplatne udžbenike od Ministarstva prosvete. Za nabavku udžbenika Ministarstvo je dalo 703 miliona dinara.

72 miliona

automobila prodaće se u svetu do kraja godine, ili četiri miliona komada više nego 2013, a čak 33 miliona više nego 1990.

769.340 nezaposlenih

trenutno je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Među njima je trećina mladih.

30,5 miliona evra

izdvojio je EPS u julu za kupovinu 714,4 miliona kilovat-sati struje, kako bi ugalj sačuvali za zimu.

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.6

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs UVODNIK

14. AVGUST� 2014. 7

Da ne bude zabune, Srbi-ja je u vreme nastajanja ovog teksta klinički mr-tva, samo nas o tome niko nije obavestio. Konzilijum koji se bavi njenim zdrav-stvenim stanjem, tačnije

bolešću, terapiju prepisuje na osnovu po-grešne, zastarele anamneze.

Da bi se trgla iz kome, ekonomski, uz-duž i popreko, razorenoj državi ne poma-žu lekovi – potreban joj je šok. Konvenci-onalna sredstva poput smanjenja penzija i plata pomažu samo u državama koje preko svoje komunizmom oslabljene kičme nisu preturile Slobodana Miloševića i JUL Mire Marković, skakavce DOS-a, osam godina Tadićeve i DS-ove vladavine. Države čije vitalne organe nije zahvatio kancer nižih, srednjih i viših savetnika niti činovnika op-šte prakse, sa stranačkom knjižicom u dže-pu i vođinim likom u srcu. Metastaziranom tkivu antibiotik ne može pomoći, samo će usporiti njegovo umiranje.

Šta treba uraditi? Politiku treba proglasiti neplaćenim po-

slom. Zanimanjem bez naknade. Svim funk-cionerima treba ukinuti platu. Od lokala, preko Pokrajine, javnih preduzeća i agencija do Vlade i Skupštine. Dobit? Osim ozdravlje-nja državnih finansija, zbog milijardi koje će ostati u budžetu, ozdraviće i politička sce-na, jer će se politikom baviti samo situirani, dovoljno tašti i dovoljno sujetni. Egocentrici koji neće živeti za pare, nego za spomenike, biste, fotografije u udžbenicima.

Taj politički program neće podržati ni-jedna stranka niti njihovi simpatizeri. Ali hoće obični građani. Ovo je besplatan savet Vladi i novom ministru finansija. U Srbiji ima 40.000 funkcionera. Ceo jedan grad uparađenih klovnova čiji je najveći domet restoranska olimpijada u tamanjenju ro-štilja i špricera.

Procep u kom se nalazi Vučić vrlo je ne-ugodan. Ako ne sruši model čistog koristo-ljublja, uvedenog prvog dana višestranačja, zasnovanog na bezimenosti proporcional-nog izbornog stistema – izgubiće Srbija. Ako sruši taj kancerogeni organizam koji počiva na pljački po partijskim zaslugama, Srbija ima šansu da preživi, ali će stranke kao sigurna kuća za neposobne lepitelje plakata biti desetkovane.

Problem večitih funkcionera najlakše je objasniti na primeru Rasima Ljajića. On je ministar po zanimanju. Kad bi ga neko pi-tao šta je po obrazovanju, on bi odgovorio – ministar. Na zdravorazumske primedbe da je to funkcija koja se dobija nakon po-litičke pobede na izborima, Ljajić bi jed-nostavno odvratio da se izbori mogu za-vršiti kako hoće, on će voditi neki resor i primati ministarsku platu. Rasim najbolje zna srpske interese. To najbolje znaju Ka-radžić, Mladić i Karla del Ponte. Garant su bili Koštunica i Tadić.

Poslednja dvojica, osim o Ljajiću, znaju nešto i o privatizaciji NIS-a. No, šta god trojka, zbog čije su se svađe oko stolica na potpisivanju ugovora Putin i Medvedev grohotom smejali, bude rekla, to neće ra-zotkriti informacije o privatizacijama Fi-jata, smederevske železare, cementara niti šećerana. O tome treba pitati jednog vojvo-đanskog političara koji je bio sklon uzima-nju provizije od stranaca – je li uzeo milion maraka od privatizacije jedne cementare i je li tražio dva miliona evra za privatizaciju jedne duvanske industrije. Ne treba zao-bići ni četiri beogradska mangupa koja su svoje ministrovanje koristila samo za re-ketiranje stranih investitora. Ta četvorica su, pričalo se, prodala Železaru Smederevo Amerikancima iza leđa Đinđiću. Posle su nam je vratili, ali s dugovima. Ali je i pre toga gubitničko mirenje s porazom postalo naš način života.

Zašto je taštinabolja od koristoljubljaPolitiku treba proglasiti neplaćenim poslom. Zanimanjem bez naknade. Svim funkcionerima treba ukinuti platu. A ima ih 40.000. Ceo grad uparađenih klovnova. Samo ako se uništi kancerogeni organizam koji počiva na pljački po partijskim zaslugama, Srbija ima šansu da preživi

Problem večitih funkcionera

najlakše je objasniti na

primeru Rasima Ljajića. On je

ministar po zanimanju.

Kad bi ga neko pitao šta je po

obrazovanju, on bi odgovorio –

ministar. Ljajić najbolje zna

srpske interese. To mogu

da potvrde Karadžić,

Mladić i Karla del Ponte

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.8

Subotica: Tijanin ubica ostaje u pritvoru

Viši sud u Suboti-ci odbio je žalbu zbog određivanja pritvora branioca Dragana Đu-rića (34), osumnjiče-nog za ubistvo Tijane Jurić (15) iz Bajmoka, tako da Đurić ostaje u pritvoru do naredne odluke suda.

Vanpretresno krivič-no veće tog suda do-nelo je rešenje kojim je odbijena žalba Đuriće-vog branioca na reše-nje sudije za prethodni postupak kojim mu je u subotu ujutru određen pritvor.

Đuriću je određen pritvor zbog opasno-sti od bekstva, visine zaprećene kazne za teško ubistvo za koje je osumnjičen, zbog okolnosti pod kojima je delo izvršeno kao i zbog uznemirenja jav-nosti.

U Višem javnom tu-žilaštvu u Subotici pro-tiv Đurića se vodi istra-ga zbog krivičnog dela teško ubistvo u sticaju s krivičnim delom silo-vanja, i preti mu kazna do 40 godina zatvora.

On je uhapšen u noći između 6. i 7. avgusta. Priznao je da je počinio to krivično delo i policiju odveo do mesta na ko-jem je zakopao žrtvu.

Tijana Jurić je nesta-la 26. jula posle ponoći, nedaleko od Sportskog centra „Rata” u Bajmo-ku.

Odmah posle ne-stanka u potragu su se, pored srpske, uklju-čili i mađarska polici-ja, Evropol, Interpol i međunarodni sajt po-svećen nestaloj deci u Evropi.

U septembru Druga novosadska fijakerijada

Na stadionu FK „Salajka” u septembru će biti održana druga po redu Novosad-ska fijakerijada. Organizator je Konjički klub Salajka, u kojem kažu da će „dati maksimum svojih mogućnosti da se u Novi Sad slije preko stotinu zaprega i konja”. – Naš cilj je da gradska deca vide konje uživo, da ih pomaze, projašu, da se pro-vozaju fijakerom, da se stari Novosađani vrate u godine kad se kroz Novi Sad vo-zilo fijakerom – navode u KK „Salajka”. Jedan od pokrovitelja Fijakerijade jeste i Grad Novi Sad.

kvadratna�metra�stambenog�prostora�ima�u�Novom�Sadu.�Na�osnovu�te�brojke�svaki�Novosađanin�mora�da�plati�dinar�dimničarine�mesečno.�

9,3miliona

vesti

Gasi se Novitet. Mašine prebačene u Zemun

Novosadski gigant „Novitet” sve je bliži gašenju. Iako je novi direktor Srđan Lazarević pozvao radnike da prekinu štrajk i vrate se na posao s obećanjem da će zaostala primanja dobiti već 1. septembra, radnici i

članovi Sindikata Solidarnost sumnjaju da je to moguće. – Iz fabričkog kruga odnete su najbolje mašine i prebačene za Zemun. Navodno, tamo bi trebalo da se šije muška konfekcija, a ženska bi ostala u Novom Sadu. Naslućujemo da će sad radni-ci biti pozivani da se izjasne da li žele da rade u Zemunu, a u slučaju negativnog odgovora, po novom Zakonu o radu, sledi im otkaz. Zato nam sve to liči na manevar da se smanji broj za-poslenih, a zatim i ugasi Novitet. Daj bože da ne bude tako, ali... – kaže predsednica Sindikata Solidarnost Gordana Kojić.Radnici nakadašnje uspešne konfekcije, koja je izvozila na sve kontinente, štrajkuju od marta, mada je bolje reći da su već ne-koliko godina u štrajkovima koji se povremeno prekidaju nakon obećanja raznih direktora. – Deo radnika primio je platu za novembar, ostali za decembar, a dugovanja za doprinose gotovo više niko ne može ni da izra-čuna. Još uvek pokušavamo da rešenje nađemo s direktorom, ali po svemu sudeći, moraće da nam pomognu gradske, pokra-jinske i državne vlasti jer mi izlaz stvarno ne vidimo – kažu radnice Noviteta.Novitet je kupio Dragan Đurić, vlasnik modne kuće „Zekstra” i dugogodišnji predsednik Fudbalskog kluba „Partizan”, koji je nedavno uhapšen zbog sumnji da je učestvovao u malverzacija-ma s nezakonitom prodajom veštačkog đubriva. Đurić je i jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji. Z. S.

Novitet

je kupio Dragan

Đurić, vlasnik

modne kuće

„Zekstra” i

dugogodišnji

predsednik FK

„Partizan”

”Vreme je da LSV odustane od pregovora i da se okrene SNS-u” Predrag Matejin, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Vojvodine, kaže da SNS nije odustao od rušenja Pokrajinske vlade, već da čeka da vladajuća većina završi razgovore o rekonstrukciji. Matejin ističe da SNS ne može sam da sruši aktuelnu vlast i da su mu potreb-ni partneri koji će prihvatiti uslove SNS-a.

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 9

Bećarac čiste od smeća i ambrozije

Novosađani godinama traže od gradskih vla-sti da urede plažu Bećarac, ali to se nikad nije desilo. Nekoliko nevladinih organizacija pokre-nulo je akciju „Umivanje novosadskog keja” koja će biti održana u nedelju, 17. avgusta. Okupljanje je ispred Filozofskog fakulteta, a plan je da se či-sti obala Dunava odnosno Bećarac. Sakupljaće se smeće i uklanjati ambrozija. Akciju su orga-nizovala udruženja: „VOOZ”, „Relay”, „Novi Sad ima srce” i „UZZS RIO”. Okupljanje je u 15.30 sati, a pozvani su svi građani da se pridruže.

Budući vozači GSP-a na specijalnom testu

JGSP „Novi Sad” uveo je nov sistem provere kandidata za vozače. U saradnji sa NIS-om i Agencijom za bezbednost sao-braćaja budući vozači moraju proći test na specijalnim konzo-lama koje omogućuju precizno određivanje psihičkog profila ličnosti.

Gradonačelnik Miloš Vučević posetio je JGSP „Novi Sad”, gde je upoznat s novim načinom testiranja. Cilj je da se uradi opti-malna selekcija kadra kako bi se poboljšala saobraćajna kultura i podigao nivo usluge. Konzolom je omogućeno i da se provere psihomotoričke sposobnosti, ustanovi sklonost ka rizicima, agresivnost u vožnji, koncentrisanost na vožnju i sagledavanje saobraćajnih situacija.

– Budući da sam se i lično uverio u kvalitet ovog testa, mogu da kažem da je veoma realističan i dobro koncipiran, usme-ren ka pravilnom profilisanju i rangiranju kandidata – ocenio je Vučević.

Gradonačelnik je takođe naveo kako je vrlo važno da se i ova-kvim, malim koracima vodi računa o ključnim stvarima kao što je bezbednost Novosađana.

U Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo” Novi Sad za dva dana predato je 60 zahteva za boravak dece u privatnim vrtićima uz finansijsku pomoć Gra-da. Konkurs je otvoren 11. avgusta, a interesovanje

Novosađana je veliko. Obrasce za prijavu za dva dana je uzelo 116 roditelja pa se očekuje da će broj predatih zahteva stalno rasti. Prijave se predaju u prostorijama PU „Radosno detinjstvo”.U Novom Sadu ima 14 privatnih vrtića, dva u Fu-togu, isto toliko u Sremskoj Kamenici i po jedan u Petrovaradinu i Veterniku koji su registrova-ni i imaju dozvole za rad koje izdaje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice. To bi pored sedamdesetak novosadskih predškolskih ustanova zajedno s prigradskim trebalo bi da reši problem s listom čekanja ove godine.

– Grad Novi Sad će, preko Uprave za socijalnu i dečju zašti-tu, za roditelja koji ima dete u privatnoj ustanovi na celodnev-nom boravku jaslenog uzrasta (do tri godine), mesečno izdva-jati 15.504,80 dinara. Za celodnevni boravak deteta uzrasta od

tri do sedam godina iznos finansijske pomoći je 10.629,12 dinara – rekla je v. d. načelnica uprave za socijalnu i dečju zaštitu Lidija Tomaš. Prema njenim rečima, navedeni iznosi će se po mesečnim izveštajima privatnih ustanova ostvari-vati za puno prisustvo deteta tokom meseca. Uko-liko dete odsustvuje iz ustanove, navedeni iznos će proporcionalno biti umanjen za dane odsustva.Najnoviji podaci od 12. avgusta ove godine kažu da je u Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo”

Novi Sad upisano 14.618 dece. Nastava počinje kao i školska go-dina – prvog septembra. M. M. I. T.

Novosađani zainteresovani za upis dece u privatne vrtiće

�ili�četiri�

godine�i�četiri�meseca�nije�otkriven�

ubica�Velibora�Vučurovića.�Mladi�

tekstopisac�(31)�usmrćen�je�29.�marta�

2010.�godine�dok�se�šetao�blizu�

Železničke�stanice

1.593dana

U ponedeljak i utorak 116

roditelja preuzelo

obrazac zahteva

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.10

Srpsko-hrvatska Tesla štedna banka gomila gubitke i teš-ko da će opstati, procenju-je se u Hrvatskoj. Fond za razvoj Srbije odlučio je da proda svoje deonice, a isto tako će učiniti i Pokrajinska

vlada koja je već dala saglasnost ovom fon-du da proda i njene deonice. S druge stra-ne, predsednik uprave Tesla banke Zvonko Agičić tvrdi da banka nije propala iako radi s gubicima te da spas vidi upravo u prodaji deonica. I on se slaže da je, ako se to ne do-godi, likvidacija banke neizbežna.

Detalje o poslovanju ove banke, zamišlje-ne da pomaže prvenstveno Srbima u Hr-vatskoj, za NS reporter otkriva pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman.

Na osnovu kojih je parametara i pret-postavki o mogućem finansijskom uspe-hu osnovana Tesla banka?

– Tesla banka je osnovana s idejom da se u određenoj meri omogući prevazilaženje problema s kojima su se suočavali Srbi u Hrvatskoj. Za razliku od drugih banaka, cilj ove banke bio je da se davanjem povoljnih kredita podstakne pokretanje sopstvenog biznisa. Pored te osnovne ideje procene su bile da će banka uspešno poslovati i uklju-čivanjem depozita ne samo srpskih već i hr-vatskih preduzeća omogućiti ostvarivanje zadovoljavajućih finansijskih pokazatelja.

Jesu li osnivači računali na srpske fir-me ili na one iz drugih zemalja?

– Naravno da se računalo ne samo na srpske firme već i na hrvatske i na one čiji kapital potiče iz drugih zemalja. Akciona-ri Tesla banke, pored Fonda za razvoj RS s učešćem od 29,12 odsto, jesu hrvatske kompanije kao što su Zvijezda sa 10,78 od-sto, Končar sa 9,43 odsto, Đuro Đaković sa 5,45 odsto, Sladorana Županja sa 5,39 odsto i mali akcionari sa ukupno 13,87 odsto. AP Vojvodina je prestankom rada Fonda za ra-zvoj APV preuzela vlasništvo od 25,96 od-sto u kapitalu banke.

Na osnovu kog biznis plana je doneta odluka da se otvori banka u drugoj dr-žavi, neprijateljski raspoloženoj prema kapitalu iz Srbije?

– Osnivanje Tesla banke iniciralo je Srp-sko narodno vijeće i ona je trebalo da omo-gući lakši i brži povratak i ostanak Srba u Hrvatskoj, te da deluje podsticajno na osni-vanje malih i srednjih preduzeća poslujući uz minimalnu profitabilnost. Banka je ima-la zadatak da povoljnim kreditima i logi-stičkom podrškom omogući ostanak Srba u Hrvatskoj, pružajući im mogućnost da obezbede egzistenciju za sebe i svoje po-rodice, kao i da doprinese podsticanju me-đuregionalne saradnje između privrednika dveju zemalja.

Zašto Tesla banka nije proradila?– Netačno je da Tesla štedna banka nije

proradila. Da je radila, pokazuju podaci iz izveštaja uprave banke koji je usvojen na sednici Glavne skupštine banke. U nje-mu je dat prikaz odobrenih kredita što s finansijskog što s regionalnog stanovišta. Problemi koji su zahvatili ceo bankarski sektor u Republici Hrvatskoj kao i u osta-lim zemljama u regionu i šire, odrazili su se i na poslovanje Tesla banke. Probleme u poslovanju banke prouzrokovale su, kako stoji u izveštaju uprave banke, sledeće či-njenice: negativna kretanja u privredi, pad industrijske proizvodnje, uz pad BDP-a u visini od 0,8 odsto i dalji porast nezaposle-nosti i smanjenje investicione aktivnosti. Slabljenje privrede i petogodišnja recesija, porast nenaplativih plasmana i stroža regu-lativa bitno su uticali na rezultate ukupnog bankarskog sektora. Ostvarena neto dobit bankarskog sektora Republike Hrvatske u 2013. godini bila je čak 73 odsto manja nego godinu dana ranije.

Ko je obrtao novac sve ove godine u Tesla banci?

– Sredstvima banke upravljali su Srbi iz Hrvatske. Odluke o upravljanju sredstvima banke donosili su organi banke – uprava

banke, Nadzorni odbor i Skupština banke, a dužni su bili da posluju u skladu s propisi-ma RH i pravilima koja je propisala HNB, a u okvirima usvojene poslovne politike ban-ke. Dužan sam da kažem da lično nemam ništa protiv toga, tj. podržavam ideju da se rad Tesla banke preispita.

Koliko je ovoj banci stvarno bilo po-trebno novca za uspešan rad?

– Poslovnim planom banke u 2013. godini bila je planirana dokapitalizacija, koja zbog nepovoljnih prilika u privredi i okruženju nije realizovana. Prema procenama neop-hodno je bilo banku dokapitalizovati sa 12 miliona evra. Krajem 2013. godine ministar finansija Republike Srbije uputio je dopis Hrvatskoj narodnoj banci izražavajući za-interesovanost RS za opstanak i razvoj Te-sla banke, te u tom smislu iskazao nameru za njenu dokapitalizaciju od koje se iz nama nepoznatih razloga odustalo.

Zašto banka posluje s gubitkom?– U izveštaju uprave banke koji je usvoji-

la Glavna skupština banke na sednici odr-žanoj 27. juna dato je obrazloženje ostva-renog gubitka. Kako se navodi, gubitak u 2013. godini u najvećoj meri je posledica premalog volumena kamatonosne aktive (nedovoljna veličina kapitala i depozita kao izvornih sredstava), čiji prihodi ne mogu pokriti operativne i materijalne troškove štedne banke. Takođe, povećani troškovi rezervisanja od 350.000 evra za gubitke po plasmanima klijenata dodatno su uti-cali na veći gubitak nego u 2012. godini. Dakle, suština je u tome da banka raspolaže nedovoljnom količinom kapitala i depozita kojima bi mogla da obrće i ostvaruje priho-de koje bi dalje ulagala u razvoj kreditnih aktivnosti.

Kome je sve banka davala kredite?– U izveštaju uprave banke o poslovanju

iz aprila dat je prikaz kreditne aktivnosti:Od osnivanja banke održano je 65 sed-

nica Kreditnog odbora na kojima je odo-bren 81 zahtev za kredit za ukupno od

intervju

PokrajinSki Sekretar za finanSije zoran radoman o krahu još jedne finanSijSke inStitucije koju je oSnovala Pokrajina

tesla banku vodili Srbi iz hrvatskeMeđu akcionariMa su Fond za razvoj republike srbije sa 29,12 odsto te ap vojvodina sa 25,96 odsto, dok ostalo drže hrvatska preduzeća

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014.

Pokrajinski sekretar za finansije zoran radoman o krahu još jedne finansijske institucije koju je osnovala Pokrajina

tesla banku vodili srbi iz hrvatske

4.445.400 evra, odbijeno je 26 zahteva za kredit u ukupnom iznosu od 710.530 evra te je odobreno pet garancija za ukupno 139.000 evra. Krediti su odobreni privred-nim društvima, zanatskim delatnostima, porodično-poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama. Od privrednih grana najvi-še su dobili usluge i turizam te drvna in-dustrija – po 25 odsto, zatim stočarstvo i pčelarstvo 15 odsto, građevina 13 odsto, po-ljoprivreda 12 odsto i trgovina deset. Ako gledamo po regionima, najviše kredita pla-sirano je u Ličko-senjskoj županiji 29 od-sto, zatim 22 odsto Sisačko-moslavačkoj, Gradu Zagrebu i Zagrebačkoj županiji 21 odsto, Vukovarsko-srijemskoj 13 odsto, dok su još četiri županije dobile između pet i tri odsto.

Kakve programe je osnovala Tesla štedna banka?

– Radi se o nekoliko programa za na-menske preduzetničke kredite kao što su programi za uzgoj lekovitog bilja, pčelar-stvo i pčelarski proizvodi, uzgoj bobiča-stog voća, trajni zasadi voća i uzgoj povr-tarskih kultura, stočarstvo i proizvodnja mleka, proizvodnja energije iz bio-mase i ostalih obnovljivih izvora energije, pripre-ma i ponuda smeštajnih kapaciteta na seo-skim gazdinstvima te razvoj i unapređenje preduzetničkih programa malih i srednjih preduzetnika. Pored kreiranih programa i pokazanog interesa i odziva potencijalnih klijenata, kao osnovni problem nametnuo se limitirajući kreditni potencijal zbog izo-stanka priliva sredstava od dokapitalizacije i planiranih depozita. Pored toga, znatnu teškoću predstavljao je i nedostatak dovolj-no kvalitetnih razvojnih programa koje su

nudili sami klijenti, slaba edukova-nost i znanje za uspešnu realizaci-ju kreditnih programa TŠB, a uz to poseban problem predstavljaju be-spravno izgrađeni objekti i nereše-ni imovinsko-pravni odnosi vlasniš-tva nad poljoprivrednim zemljištem koje TŠB uzima kao kolateral prilikom odobravanja kredita.

Šta tačno znači prodaja deonica Tesla banke i po kojoj ceni će to biti obavljeno?

– Prodaja deonica trebalo bi da se izvrši po određenoj proceduri. Dosad je objavljen poziv za dostavljanje izjava zainteresova-nosti, a zatim će zainteresovani investitori odnosno kupci moći da pogledaju informa-tivni paket sa svim podacima neophod-nim za ocenu položaja banke. Po-tom će investitori dostaviti obavezujuće ponude uz uplatu depo-zita kao garan-ciju ozbiljno-sti ponude. Na osnovu d o s t a v -ljenih po-nuda biće i z a b r a n investitor koji ponu-di najvi-šu cenu i doneta konačna odluka o prodaji . Invest i-tori ima-ju uslov da pribave saglasnost H r v a t s ke n a r o d n e banke za preuzima-nje učešća u kapitalu TŠB.

Osnivanje Tesla banke iniciralo je Srpsko narodno vijeće i ona je trebalo da omogući lakši i brži povratak i ostanak Srba u Hrvatskoj

11

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.12

pod lupom

Odluka MOskve da zabrani uvOz pOljOprivrednih i prehraMbenih prOizvOda sa zapada OtvOrila šansu za naše prOizvOđače

novosadske firme od izvoza u rusiju

zaradiće preko 50 miliona evra

Prema podacima novosadske Regionalne privredne komore, prošle godine robu u Rusiju izvozile su četiri

kompanije i jedan institut. U prvih šest meseci ove godine u Rusiju su izvozile još tri firme. Objavljujemo

spisak novosadskih firmi koje su prošle godine na rusko tržište plasirale robu vrednu 37 miliona evra

Autor: dragan stojanović

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 13

Novosadske firme bi do kraja godine mogle da izvezu u Rusiju robu vrednu više od 60 miliona dolara. Prošle godine novosadska predu-zeća zaradila su 37 milio-na evra od izvoza u Rusiju,

ali se broj firmi koje rade u toj zemlji stalno povećava. Sankcije koje je Rusija uvela snab-devačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa Zapada otvorile su nove mo-gućnosti za povećanje izvoza. Tu povoljnost mogu da iskoriste i novosadske firme.

Novi izvoznici. Prošle godine u Rusiju su izvozile četiri kompanije i jedan institut (podaci Regionalne privredne komore Novi Sad). Novkabel je prošle godine izvezao robu u vrednosti 16,3 miliona dolara, Enterijer Jan-ković 7,7 miliona, Koteks viscofan 4,7, Aretol 4,6, dok je Institut za ratarstvo i povrtarstvo izvezao robu u vrednosti 3,7 miliona evra. Ukupno je izvezeno robe za 37 miliona dola-ra. Ove godine su se ovoj petorki priključile još tri firme. Od januara do juna firma Trijera izvezla je robe u vrednosti 4,9 miliona dolara, Neoplanta je u Rusiju izvezla četiri miliona dolara svinjskog mesa, a firma Termovent iz Temerina u vrednosti tri miliona dolara. Da-kle, te tri firme su za šest meseci izvezle robu vrednu 11,9 miliona dolara. Ukoliko do kraja godine (za šest meseci) te tri firme izvezu još toliko robe, uz pet firmi koje odranije rade s Rusijom, izvozni bilans novosadskih firmi u 2014. može iznositi 62,8 miliona dolara.

Izvoz–uvoz. Firme iz Južnobačkog okru-ga, područja za koje je zadužena Regionalna privredna komora Novi Sad, prošle godine izvezle su u Rusiju robu u vrednosti 191,7 mi-liona dolara.

U prvih šest meseci ove godine beleži se izvoz veći za 26 odsto nego što je bio u istom periodu prošle godine. Pored novosadskih fir-mi izvozili su Tarkett iz Bačke Palanke (proš-le godine 89,8 miliona dolara, a u prvih šest meseci ove godine 44 miliona), potom Sinte-lon takođe iz Bačke Palanke (prošle godine 18,4, a u prvih šest meseci ove 5,9), Real kni-tting 10,8 lane), Sojaprotein (4,9 lane), Nec-tar (četiri i po miliona 2013), Karneks (3,2 u prvih šest meseci ove godine).

I pored dobrih rezultata zvanično Novi Sad i Južnobački okrug imaju ogroman deficit u trgovini s Rusijom. Na konto grada i okruga ide uvoz nafte i gasa. Tako je u 2013. uvezeno robe u vrednosti 1,3 milijarde dolara. Od toga smo za sirovu naftu platili 588 miliona dola-ra, a za gas 547,4 miliona. Pored toga firme su uvozile komponente za pravljenje veštačkog đubriva. Kada se sve to oduzme, Južnobački okrug je uvezao robu približno iste vredno-sti kao što je i izvezao: oko 200 miliona evra. Ovde je reč o robi koja je uvezena i prodata stanovnicima tog okruga. Naftu, gas i đubri-vo koristila je cela Srbija.

Bez sertifikata. Stručnjaci kažu da bi izvoz novosadskih firmi, ali i kompanija iz cele Srbije mogao biti mnogo veći. Tu na sce-

nu stupa država. Poslovni ambijent koji treba da kreira upravo država nije zadovoljavajuć, a velik problem za izvoznike jeste nerealno nizak kurs dinara. Tek kada svi ovi uslovi budu ispunjeni, moći će se povećati izvoz. Tek tada će se maksimalno moći iskoristi-ti sve prednosti trgovine s Rusijom. Drugi problem je u samim firmama. Neke od njih nisu ispunile ni osnovne uslove za izvoz. Prvi korak je dobijanje GOST R sertifikata. To je sistem standarda kojima se propisuju zahtevi za kvalitet proizvoda i usluga koji se plasiraju na teritoriji Ruske Federacije. Sistem GOST je sačuvan iz Sovjetskog Saveza, naravno, uz neophodne modifikacije. Osnovna karakte-ristika standarda jeste da propisuje zahteve koji se moraju ispuniti u cilju ulaska na rusko tržište a odnose se samo na finalne proizvo-de. To znači da svaki proizvod koji se želi plasirati na rusko tržište mora posedovati sertifikat o ispunjavanju zahteva ovog stan-darda. ISO sertifikati i CE znak nisu dovoljni za ulazak na rusko tržište.

Direktor Regionalne privredne komore Novi Sad Milorad Radojević smatra da će zbog sankcija koje je Rusija uvela zapadnim partnerima, izvoz porasti mada ne koliko bi-smo želeli.

– Trenutnu situaciju možemo iskoristiti samo ako razmišljamo na duži rok. Srbija dugo ima povlašćeni status za izvoz u Ru-siju, ali ta mogućnosti nije korišćena. Ove sankcije mogu nas podstaći da poradimo na izvozu u Rusiju. Ako budemo uporni i ako se ozbiljno posvetimo tom poslu, za nekoli-ko godina možemo biti ozbiljni izvoznici na rusko tržište – smatra Radojević.

Manjak proizvoda. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić re-kao je da Srbija ima šansu da poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište sa sadašnjih 117 miliona na 300 miliona dolara do kraja godine, a ukoliko bismo iskoristili kapacitete, izvoz bi mogao biti i veći. Mini-star Ljajić je takođe upozorio da proizvođači moraju biti obazrivi, da ne smeju grešiti kao s izvozom pokvarenog mesa.

– Ne smemo dozvoliti da dovedemo u pita-nje celokupan izvoz iz Srbije u Rusiju. Da bi smo sprečili takve i slične situacije, dodatno će biti angažovana naša carina, a proizvođači ili izvoznici koji budu pokušali da prevarom dođu do zarade, biće najoštrije sankcionisani – rekao je Ljajić.

Mnogo veći problem predstavlja hronični manjak proizvoda potrebnih Rusiji, kao i pro-blemi, s transportom postojeće robe. Tako je

direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara” Srbije Rade Škorić na-glasio da trenutno nismo spremni za izvoz pilećeg mesa na rusko tržište jer nemamo dovoljno veliku proizvodnju, ali ni farme i klanice koje bi zadovoljile standarde koji se traže u Rusiji.

– Budući izvoz pilećeg mesa na rusko trži-šte nije nemoguć, ali treba proceniti koliko će sankcije zapravo trajati, da li može da se inve-stira za tako kratko vreme i šta će se dešavati s cenom živinskog mesa na ruskom tržištu. Proizvođači pilećeg mesa poslednjih godina nisu imali šanse da izvoze u Rusiju čak i da su ispunjavali sve druge uslove jer su cene previsoke – rekao je Škorić.

Neiskorišćeni potencijal. On se sla-že da ukrajinsku krizu i sankcije treba iskori-stiti, ali da ne postoje uslovi da se tako nešto uradi brzo. Prema njegovim rečima, više se ne može računati na Agroživ, koji je nekada bio najveći proizvođač u zemlji, dok dve sle-deće velike kompanije koje posluju u Srbiji – Vindija i Perutnina imaju matične kompa-nije u Hrvatskoj i Sloveniji.

O drugom problemu govorili su predstavni-ci mesne industrije. Oni smatraju da bi izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju mogao da bude velika šansa za srpsku privredu, ali i da država još nije prepoznala ogroman po-tencijal tog tržišta. Pored toga što je stočni fond prepolovljen, naši proizvođači se suo-čavaju s problemima vezanim za transport. Država u toj oblasti treba da uskladi propise s ruskim, kažu naši proizvođači.

Čelnici industrija mesa Karneks iz Vrbasa, Topola iz Bačke Topole i Zlatiborac iz Mač-kata navode da su zbog dešavanja u Ukrajini, kao i zbog zabrane uvoza svinjskog mesa iz EU u Rusiju, od početka godine znatno pove-ćali izvoz mesa na rusko tržište. Država treba da da jasne instrukcije i smernice proizvođa-čima kako bi se uskladili propisi i norme za ulazak proizvoda od mesa i mesnih prerađe-vina u Rusiju, kao i da formira kontrolna tela koja će pratiti rad proizvođača, kao i akredi-tovanih laboratorija koje prate bezbednost i normu proizvoda od mesa i mesnih prera-đevina. Firme u mesnoj i klaničnoj industriji Srbije u septembru će nastaviti razgovore o eventualnom formiranju udruženja i uskla-đivanju nastupa na rusko tržište.

Spisak država. Pored Srbije na listi drža-va iz kojih će Rusija uvoziti poljoprivredne i prehrambene proizvode nalaze se i Azerbejd-žan, Uzbekistan, Jermenija, Tadžikistan, Ki-rgizija, Turska i Iran. Uskoro bi na listi mogle da se nađu i zemlje Latinske Amerike – Čile, Argentina, Paragvaj, Ekvador i Peru.

Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjo-dorov rekao je da uvođenjem sankcija na uvoz prehrambene robe iz EU, SAD, Australije, Ka-nade i Norveške u Rusiji neće biti deficita niti rasta cena. On je naveo da u početku može da bude problema s „veoma skupim sirevima iz Italije i Francuske, ostrigama i školjkama, ali to nije segment koji može izazvati teškoće u zemlji”.

Odluka MOskve da zabraNi uvOz pOljOprivredNih i prehraMbeNih prOizvOda sa zapada OtvOrila šaNsu za Naše prOizvOđače

14

POD LUPOM

Novosadski političari o privatizaciji NaftNe iNdustrije srbije

između čekića i nakovnja

Političke stranke nemaju jedinstven stav prema

najavljenoj istrazi. Jedni se slažu, drugi se protive, treći

raduju, poput autonomaških stranaka. Rusi šokirani i

začuđeniAutor: zoran surla

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

15

Koliko god da NIS, gleda-no u globalnim okvirima, nije kompanija od pre-sudne važnosti, i za tako veliku zemlju kao što je Rusija jako je važno šta se dešava u ovom predu-

zeću sa sedištem u Novom Sadu, koje je najveći poreski obveznik u Srbiji. Istraga o prodaji NIS-a još nije pokvarila diplomat-ske odnose, ali je iznenadila sve, a naročito rukovodstvo „Gaspromnjefta”, vlasnika 51 odsto srpske naftne kompanije.

Rusi iznenađeni. Vest o istrazi kores-pondirala je s najavom povećanja izvoza srpske robe u Rusiju. Energetski sporazum između Srbije i Rusije, koji uključuje proda-ju NIS-a za 400 miliona „Gaspromnjeftu” i gradnju Južnog toka, potpisali su 2008. predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev. Sporazum je ratifiko-van u Narodnoj skupštini.

Zasad, Rusi su samo iznenađeni. Još uvek i ne nagoveštavaju kakve posledice ne samo po NIS nego i na ukupne ekonom-ske i političke odnose s tom zemljom može da donese ova ideja. Kompanija „Gasprom-njeft” vezuje istragu o prodaji kompanije NIS s investicionom klimom u Srbiji, izja-vio je zamenik generalnog direktora kom-panije Vadim Jakovljev.

– Otvoreno govoreći, iznenadila nas je započeta istraga. Pratićemo je i proceniti kako utiče na uslove za rad u zemlji. Za nas je važna investiciona klima u Srbiji. Po spo-razumu zaključenom između vladâ Ruske Federacije i Srbije definisani su odnosi u sferi energetike i uzajamne obaveze strana. „Gaspromnjeft” je ispunio sve svoje obave-ze – sproveo modernizaciju, uložio potreb-na sredstva u razvoj NIS-a, proširio ma-loprodajnu mrežu benzinskih stanica i povećao resurse. To je rezultiralo time da je kompanija NIS postala najuspešnije preduzeće i najve-ći poreski obveznik. Izašli smo na beogradsku berzu, redovno isplaćujemo dividende – napo-minje Jakovljev.

Južni tok menja smer. Koliki je zna-čaj prodaje NIS-a Rusima ilustrovao je biv-ši predsednik Boris Tadić, koji je s Dmi-trijem Medvedevom u Moskvi potpisao energetski sporazum 2008. godine.

– Da nije bilo sporazuma, Srbiju bi zao-bišao Južni tok. Sad se sve dovodi u pita-nje upiranjem prsta u državni vrh Rusije i „Gaspromnjeft” – rekao je Tadić.

Potpredsednik Demokratske stranke Sr-bije Miloš Aligrudić smatra da je istraga o privatizaciji NIS-a iznuđen potez.

– U svakoj uređenoj zemlji zna se re-dosled poteza u slučajevima kao što je ovaj najnoviji s ispitivanjem privatizacije NIS-a. Policija može da sprovodi pre-distražne radnje, ali one su tajne jer je to jedini način da se posao profesionalno i uspešno obavi. U protivnom, šalje se upo-zorenje osumnjičenima da će biti predmet istrage, a svi znamo koliko je puta to uči-

njeno proteklih godina. Tek kad predmet dođe u ruke javnom tužilaštvu, kad stepen dokaza ukaže na osnovanu sumnju da je počinjeno krivično delo, predmet može da izađe pred građane i medije. Ovako, jedino bismo mogli da zaključimo kako se postu-pak svodi na čist politički marketing da se ne radi o tako bitnoj kompaniji kao što je NIS. U svakom slučaju, ako misle da će u istrazi doći do DSS-a, odmah im mogu reći da su na krivom tragu – kaže Aligrudić.

Šteta već počinjena. Funkcioner DSS-a tvrdi da nema nimalo sumnje da je posredi politička kompenzacija.

– Evropska unija je nezadovoljna našom zvaničnom politikom prema Rusiji jer Vla-da Srbije nije uvela sankcije Moskvi. A nije ih uvela jer se uplašila odgovora javnosti i zbog toga da ne uništi ekonomske odno-se s tom zemljom, u situaciji kad smo i

sami u velikoj

k r i z i . Balansirajući

između Istoka i Zapada,

odlučil i su se zato da se sad pozaba-ve pri-vatiza-c i j o m NIS-a i tako omekšaju stav Brisela. Ali, odmah se postavlja pitanje – ako ima stvar-nog razloga za tako nešto, zašto nije ura-đeno ranije? U svakom slučaju, šteta je već učinjena jer je nesumnjivo da u Rusiji pro-cenjuju posledice ovakvih poteza Beogra-da. Samo treba sačekati da vidimo kakve će biti reakcije – rekao je Aligrudić.

Potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS-a Radoslav Striković ne vidi ništa sporno u privatizaciji NIS-a.

– Zatekli ste me na odmoru pa ne znam mnogo detalja o Stefanovićevom timu, ali

na prvu loptu bih rekao da se više radi o inicijativi za skupljanje političkih poena i stranačkom razračunavanju nego što će istraga dati stvarne rezultate. Privatizaci-ja NIS-a doneta je na osnovu odluke naj-višeg tela u Srbiji – Narodne skupštine, pa samim tim ne može biti sporna. U vreme privatizacije bio sam pokrajinski sekretar za energetiku, ali mene niko o tome ništa nije pitao, iako bih voleo da jeste – otkriva Striković.

Dobra privatizacija. Što se tiče od-nosa s Rusijom, Striković smatra da ispi-tivanje privatizacije NIS-a ne može ništa da promeni.

– Naši odnosi s Moskvom vrlo su stabil-ni, to je pitanje državnih odnosa i na njima se ozbiljno radi. Ali je pravo pitanje zašto se poteže uspešna privatizacija i preduze-će koje odlično radi, dok se o onim propa-lim ne govori. Od njih su jedino imali ko-risti članovi desetak porodica zbog koji je ukupna suma za naše privatizacije manja nego prodaja jedne farmaceutske kompa-nije u Sloveniji ili Rumuniji – napominje Striković.

Zamenica predsednika Demokratske stranke i poslanica u Skupštini Srbije

Gordana Čomić imala je pre šest godina u rukama tekst energet-skog sporazuma s Rusima.

– Jedino onaj ko je pokrenuo istragu može da kaže u ovom

trenutku na osnovu kojih je či-njenica to učinio. Zasad ne mogu

ništa drugo da kažem osim da se u slučaju bilo čega spornog u energet-

skom sporazumu, a zatim i u ugovoru o prodaji NIS-a raspravljalo u Narodnoj skupštini. Naročito se to odnosi na tekst sporazuma o kome se izjasnio raniji saziv republičke skupštine. O krivičnim aspek-tima cele stvari, kao i o eventualnoj šteti koju je zbog toga mogla da ima Srbija nad-ležni su jedino istražni i sudski organi. Zbog toga ne vidim ništa sporno u tome da se privatizacija NIS-a, kao i bilo koja druga detaljno ispita, ali bi bilo jako loše ako bi se sve svelo na to da se radi o za-bavi za domaću javnost. Reč je o suviše ozbiljnoj temi, za koju je zainteresovana i međunarodna zajednica – upozorava Čo-mićeva.

Ne vidim ništa sporno u tome da se privatizacija NIS-a, kao i bilo koja druga detaljno ispita. Bilo bi loše ako bi se sve svelo na zabavu za domaću javnostGordana Čomićpotpredsednica DS-a

14. AVGUST� 2014.

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.16

vesti

Dinosauri u novosadskim parkovimaJedan od novosadskih parkova mogao bi da postane „park iz doba jure”, odnosno zabavni „dino park”. Uprava „Grad-skog zelenila” pregovara o mogućnosti uključivanja u program „Dinosaurer” iz nemačkog mesta Reburg kod Hanovera, u okviru kog se u prirodni ambijent po-stavljaju replike dinosaura u prirodnoj veličini. – Slični parkovi postoje širom Evrope i sveta. Osim što će predstavljati atrakci-ju za najmlađe Novosađane, „dino park” će predstavljati važnu marketinšku i finansijsku potporu oporavka preduze-ća. „Gradsko zelenilo” je jedno od četiri komunalna stuba Novog Sada. Izgled gradskih ulica, trgova i parkova je prva i glavna slika koju o Novom Sadu stva-raju turisti, ali i naši sugrađani – kaže direktor „Zelenila” Aleksandar Bogda-nović. M. T.

Na Štrandu finale državnog prvenstva u basketu

ubica�ima�u�srpskim�zatvorima.�Maksimalnu�kaznu�od�40�godina�robije�izdržava�67�osuđenika.�Zbog�ubistva�„leži”�i�50�žena.�

650Mala olimpijada na Novom naselju

Dani sporta MZ „Bistrica” održaće se deseti put od 20. do 23. avgusta na te-renima Osnovne škole „Prva vojvođan-ska brigada” i u centru „Elit”. Osnovci i mladi takmičiće se u malom fudbalu, odbojci i basketu, a od ove godine i u te-nisu. Dane sporta zatvoriće tradicional-na ulična trka na 100 metara.Svi zainteresovani mogu se prijaviti u prostorijama mesne zajednice ili telefo-nom na 402-484.– Ovo je tradicionalni događaj u našem kvartu, održava se već deseti put. Ne-mamo nikakva sredstva, ali činimo sve da Naselje ne bude samo „spavaonica” – kaže Radovan Tapavički iz MZ „Bistri-ca” i najavljuje bogat kulturni i muzički program za jesen.

Grupa Novosađana, poštovalaca dela Đorđa Đoke Jovanovića, prvog srpskog školovanog va-jara, pokrenu-

la je inicijativu da se ovaj umetnik otrgne od zabo-rava. Skulptura „Nimfe Dunavske” u Dunavskom parku Jovanovićevo je delo. Postavljena je 1931. godine i bila je prva profe-sionalna skulptura u Novom Sadu. Sava Todorov, novosadski antikvar, kaže da ne postoji nikakav natpis da je u pitanju Jovanovićev rad. Todorov kaže da je Đorđe Jovanović prvi srpski školovani vajar. – Rođen je u Novom Sadu 1861. go-dine, a realnu gimnaziju završio je u Kragujevcu, gde se njegov otac preselio ne želeći da mu sinovi služe u austro-ugarskoj vojsci. Kasnije je dobio stipendiju Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, pa je najpre za-vršio Opštu vajarsku školu u Beču, a zatim i čuvenu Školu lepih umet-nosti u Parizu. Prvi put je izlagao na Pariskom salonu i Prvoj svetskoj izložbi, upravo u Parizu 1889. godine, gde je dobio bronzanu medalju – priča nam Todorov.Đorđe Jovanović se veoma brzo pro-čuo po uspelim vajarskim delima, a izradio je mnogobrojne spomenike i biste širom Srbije. Najpoznatije nje-govo delo je Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, a pored toga uradio je i spomenike Hajduk-Veljku u Negotinu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku

Radičeviću u Sremskim Karlovcima, Ljubi Nenadoviću u Brankovini, Vuku Karadži-ću u Beogradu i mnogo drugih. Bio je jedan

od osnivača čuvenog sli-karskog društva „Lada” i Udruženja likovnih umetnika Beograda. Re-dovni član Srpske kra-ljevske akademije postao je 16. februara 1920. go-dine, a preminuo je 1953.

godine, prevalivši devetu deceniju života.– Na kupoli zgrade Srpske banke u Mileti-ćevoj ulici u centru Novog Sada nalazi izu-

zetna Jovanovićeva skulptura Hermesa – kaže Todorov. Jovanović je poznat i kao rodonačel-nik srpske skulpture, a svojevreme-no je rekao:

– Mene je srpski narod voleo, ja sam za njega živeo

i radio i zbog toga se pono-sim. S. Kostić

Skulptura�„Nimfe�Dunavske”�u�Dunavskom�

parku�Jovanovićevo�je�delo,�postavljena�je�1931.�godine�

Sačuvati od zaborava Đoku Jovanovića, prvog srpskog vajara

Štrand će 15. avgusta biti do-maćin košarkaš-

kog spektakla – finala držav-nog prvenstva u

basketu „3 x 3”, na kom će učestvovati osam najboljih ekipa iz Srbije.

Pored titule držav-nog šampiona u ba-

sketu „3 x 3”, tim koji pobedi predstavljaće

našu zemlju na „World Touru” u Pragu (23. i 24. avgusta). Srbija već ima jednog

predstavnika na tom turniru, a to je tim novosadski Basket 3 x 3, koji je i vicešam-pion sveta. Tokom prethodna dva meseca u Srbiji su održana četiri kvalifikaciona turnira na kojima su se timovi borili za prolazak u veliko finale. Pobednici kvalifikacionih turnira su Ranč, Master kafe i Olimp, a svoj prolazak u finale su sakupljenim bo-dovima obezbedili i timovi Orion menjač-nice, Džakovi, Monstars, Pinn Bet Uglje-vik i Fresh Beach.Utakmice u Novom Sadu počeće u 17, a finala su zakazana za 20 sati. Organizator turnira je Košarkaški savez Srbije.

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 17

Repa i suncokret udobrom stanjuUprkos�izrazito�lošem�vremenu,�stanje�dveju�bitnih�ratarskih�kultu-ra,�šećerne�repe�i�sun-cokreta,�na�vojvođan-skim�poljima�nije�tako�loše,�potvrđuju�struč-njaci�novosadskog�In-stituta� za� ratarstvo� i�povrtarstvo.Šećerna�repa�je�na�sa-mom�kraju�vegetacije�i�za�dve-tri�nedelje�kre-nuće�kampanja�vađe-nja�i�prerade.–�Prošle�nedelje�sadr-žina�šećera�kretala�se�između�13�i�14�odsto�u�proseku,�a�prinosi�će�za�sve�biti�iznenađenje�–�u�pozitivnom�smislu�–�kaže�rukovodilac�Ode-ljenja�šećerne�repe�dr�Živko�Ćurčić.�Suncokret�je�u�fazi�na-livanja�na�većini�parce-la,�osim�kod�kasnih�so-rata,�koje�još�cvetaju.�–�Zasad�su�biljke�u�do-brom� stanju,� ali� uče-stale�padavine�pogo-duju�razvoju�bolesti,�u�prvom�redu�beloj�tru-leži�i�botritisu.�Srećom,�zasad� nema� mnogo�vidlj ivih� simptoma�obolevanja,� ali� bi� se�mogli� pojaviti� ako� se�nastave� kiše� –� kaže�rukovodilac�Odeljenja�uljnih�kultura�dr�Vladi-mir�Miklič.� Z.�S.

Šangaj postao gradilište, fali im sala za fizičko

Žitelji Šangaja prvi put su zadovoljni saradnjom s gradskom vlašću. U Mesnoj zajednici tvrde da su gradski oci izašli u susret skoro svim njihovim zahtevima i da će u naselju biti realizovano nekoliko važnih projekata. – Posle više od 15 godina ZIG postavlja ogradu oko fudbalskog igrališta, usko-ro ćemo dobiti i rasvetu na školskom igralištu, odvodna kanalizacija konač-no radi odlično pa više nema poplava prilikom malo jačeg pljuska... A ranije je voda stajala po dva-tri dana, deca u školu nisu mogla da uđu. I JKP „Put” redovno interveniše, čim se pojavi veća rupa na asfaltu. Kad smo kod asfalta, uskoro će svih osam ulica u Šangaju do-biti novi sloj – kaže predsednik MZ Dra-gomir Šušakov.Naravno, nije sve tako sjajno. Ima i teš-koća.– Znamo da ne mogu svi odmah da dođu na red, ali moramo se požaliti da naša dece još uvek nemaju fiskulturnu salu, a trebalo bi obnoviti i školsko igra-lište. Ipak je Šangaj malo izolovan od ostalih delova grada i učenici ne mogu da putuju u centar da bi se igrali i bavili sportom – podseća Šušakov. Z. S.

„Šešelj je kao Nelson Mandela”Jovan Marić, psihijatar i ambasador Srbije u Nigeriji, komentariše moguć-nost Šešeljevog povratka u Srbiju. Marić smatra da će Šešelj, ako izađe, biti uspe-

šan političar jer će ga narod dočekati kao heroja i mučenika. Lider SRS-a od 2003. godine je u pritvoru Haškog tribunala, bez pravosnažne presude.

milijarde�evra�iznosile�su�devizne�rezerve�Srbije�u�julu�ove�godine.�Obavezna�devizna�rezerva�koju�plaćaju�banke�iznosi�2,81�milijardu�evra.�

38.000

Magazin DžejmijaOlivera i u Novom Sadu

Medijsko carstvo Roberta Čobana od prvog oktobra biće bogatije za novi magazin – „Džejmi”. Licen-cirani kulinarski magazin popularnog britanskog kuvara Džejmija Olivera izlaziće od jeseni dvome-

sečno u Srbiji i Hrvatskoj i koštaće 250 dinara. Ugovor o sarad-nji između engleskog i regionalnog izdanja potpisali su Robert Čoban i glodur engleskog izdanja Endi Haris. Jedan od najbližih saradnika popularnog kuvara govorio je o njihovom prijateljstvu i, naravno, kuvanju.– Izlazimo već šest godina, nedavno smo proslavili pedeseti broj.

I dalje nas drži početni entu-zijazam, posebno zbog toga što širimo porodicu inter-nacionalnih izdanja. Sa Džej-mijem delim veliku strast k začinima i mediteranskoj kuhinji. Radujem se što ću preko ove saradnje napokon osim ćevapčića imati priliku

da se upoznam s drugim čarima srpske i hrvatske kuhinje. Ogla-šivači u našem magazinu ne mogu da budu proizvođači nezdra-vih namirnica, poput gaziranih sokova – rekao je Haris. Iako je srpsko tržište prezasićeno kulinarskim časopisima, Čo-ban ipak vidi šansu za magazin „Džejmi”. – Za razliku od većine magazina s receptima koji su namenjeni domaćicama i starijoj populaciji, magazin „Džejmi” namenjen je mlađim ženama i muškarcima koji kuvanju pristupaju na mo-deran način. Odnos prema hrani i pripremanju hrane znatno se promenio. Kuvanje je postalo trend, moda. Ovo je lajfstajl magazin za one koji spremaju obrok s jednakom strašću s kojom biraju cipele ili nov automobil – rekao je Čoban. Redakciju će činiti novinari Kolor pres grupe, a saradnici i ime glavnog i odgovornog urednika još nisu poznati. Magazin će se štampati na recikliranom papiru i po dizajnu će biti jednak britanskom izdanju. Džejmi Oliver je najpoznatiji TV kuvar čije se emisije gledaju u preko 100 zemalja, a kuvari prevode na 30 svetskih jezika. M. T. Foto D. S.

Magazin�„Džejmi”�name-njen�je�mlađim�ženama�i�muškarcima.�Kuvanje�je�

postalo�trend,�moda�Robert�Čoban

kvadrata�zauzima�novosadska�Najlon�pijaca.�Na�tom�prostoru�ima�2.871�prodajno�mesto,�koje�obiđe�preko�50.000�ljudi.

korisnika�imaće�nova�narodna�kuhinja�u�Futoškoj�14.�Za�renoviranje�ovog�objekta�potrošeno�je�između�350.000�i�400.000�dinara.

10,123 336

vesti

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.18

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 19

Zlatni kotlić na plaži Vok u FutoguFutoška�plaža�Vok�biće�15.�av-gusta� kulinarsko� poprište� na�kom�će�kutlače�ukrstiti�majstori�u�kuvanju�riblje�čorbe.�Takmi-čenje�nosi�naziv�„Zlatni�kotlić�Vok”.�Kotizacija�je�2.000�dinara,�a�za�takmičare�je�obezbeđeno�po�tri�kilograma�ribe�i�drva.�Za�najuspešnije�takmičare�obez-beđene�su�vredne�nagrade.�Or-ganizator� takmičenja� je� Klub�ljubitelja� Dunava� Vok.� Prijave�za� takmičare� su� do� četvrtka,�14.�avgusta,�na�brojeve�telefo-na:�064/17-58-607�i�065/62-30-000.

Poštar prodavao marihuanu

Novosadska policija podneće krivičnu prijavu protiv 39-godišnjeg radnika Pošte zbog sumnje da je neovlašćeno trgovao narkoticima. Polici-ja saopštava da je u kući osumnjičenog u četiri kese „Post ekspresa” i dve manje kese prona-đeno 395 grama marihuane. Nije saopšteno je li poštar uhapšen.

304.255 3 500dinara�prikupljeno�je�tokom�trećeg�„Humanog�ponedeljka”�na�Štrandu�za�trinaestogodišnju�Natašu�Ilić�iz�Petrovaradina,�obolelu�od�teške�leptirove�bolesti.

U Mesnoj zajednici „Liman” nisu zado-voljni radom gradske „Čistoće”, ali ni ponašanjem pojedinih stanovnika Limana koji smeće bacaju izvan kon-

tejnera. Zbog neažurnosti jednih i bahatosti drugih stvorila se divlja deponija u Ulici Milke Grgurove, koja je očišćena tek na intervenciju ljudi iz Mesne zajednice. Smeće se nakupljalo nedeljama, čak su i beton-ski boksovi za kontejnere bili puni đubreta, a kontejneri su se nalazili nekoliko metara izvan ograđenog prostora. U MZ „Liman” kažu da se Ulica Milke Grguro-ve nalazi u neposrednoj blizini Dunava i keja, ali da su radnici „Čistoće” izašli na teren tek nakon poziva. U „Čistoći” kažu da Liman 1 sva-kodnevno čisti sedamnaestoro ljudi, a da divlje deponije stvaraju pojedini građani bacanjem smeća bez ikakve selekcije.

– Kontejneri se ne nalaze u boksovima zato što su boksovi, kao i kontejneri prepuni otpada koji ne spada u komunalni: nameštaj, šut... Samim tim su naši kamioni u nemogućnosti da priđu i adekvatno isprazne kontejnere i očiste bokso-ve. Predsednik MZ „Liman” Milorad Reljić smatra da problem još uvek nije u potpunosti rešen.– Moramo raditi na svesti i građana, ali i rad-nika „Čistoće”. Ako smeće ne odložimo u kon-tejner, to je isto kao da smo ga bacili sebi pod prozor. Nejasno je zbog čega kontejneri nisu u za to predviđenom ograđenom prostoru. Dobili smo i obećanje tehničkog direktora da se ova-kav nemar neće ponoviti. Nadamo se i podze-mnim kontejnerima. Osim redovnog čišćenja, češća su i košenja trave tako da je MZ „Liman” zasad zadovoljna saradnjom s javnim preduze-ćima – kaže Reljić. M. T.

MZ Liman: Čistoća da spreči stvaranje divljih deponija

miliona�tona�slame�baci�se�svake�godine�u�Vojvodini�jer�gotovo�da�nema�fabrika�za�pravljenje�bio-goriva.�Godišnje�se�izgubi�četiri�milijarde�evra.

miliona�dinara�su�ukupni�dugovi�Spensa.�Oko�300�miliona�je�dug�javnim�preduzećima,�a�130�bankama.

20

aktuelno

Šta čeka Dragana Đurića, mesara iz surčina, koji je osumnjičen Da je ubio petnaestogoDiŠnju tijanu jurić iz bajmoka

zatvorenicislobodi

jedu bolje od ljudi na

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

21

Autor: Milica Trifunov

ŠTa čeka Dragana Đurića, Mesara iz surčina, koji je osuMnjičen Da je ubio peTnaesTogoDiŠnju Tijanu jurić iz bajMoka

zatvorenici U 29 zatvora U Srbiji zakonom je zagarantovan dnevni UnoS 3.000 kalorija za Ubice, Silovatelje, lopove i prevarante. imajU iSti kvalitet hrane kao deca U vrtićima, kao koriSnici narodnih kUhinja, a bolji od penzionera i većine zapoSlenih U Srbijislobodi

jedu bolje od ljudi na

14. AVGUST� 2014.

14. AVGUST� 2014.22

aktuelno

Zakon o izvršenju krivičnih dela u čla-nu 82. Ishrana zatvorenika kaže da osuđe-ni ima pravo na ishranu podobnu da održi njegovo dobro zdravlje i snagu, na tri obro-ka dnevno, čija ukupna vrednost ne sme biti manja od 12.500 džula. U kalorijama to je 3.000, što je i preporuka Svetske zdrav-stvene organizacije za dnevni unos energi-je. Jedan zatvorenik dnevno državu košta 20 evra i pojede 3.000 kalorija, a jedan rad-nik s prosečnom platom dnevno zaradi 12 evra, od kojih treba da jede cela porodica. Za 12 evra može da se obezbedi samo jedan obrok dnevno.

Statistika. Republički zavod za stati-stiku tvrdi u izveštaju za prvi kvartal 2014. da prosečno tročlano domaćinstvo u Voj-vodini mesečno zaradi 55.369 dinara, a po-troši 56.977. Po ovim podacima, mesečno smo u minusu 1.606 dinara. Najviše novca potrošimo na hranu, skoro 20.000 dinara. Najmanje izdataka imamo za obrazovanje – 442 dinara, kulturu – 2.333 dinara i zdrav-lje – 2.384 dinara. U mesečnim izdacima nije navedena mesečna rata kredita, koju većina redovno zaposlenih građana plaća preko 20.000 dinara.

Može li se sa 20.000 dinara mesečno za hranu obezbediti makar minimalnih 2.280 kalorija dnevno po članu porodice?

Zatvorskih 3.000 kalorija deluje nedo-stižno.

Korpica. Prosečna potrošačka korpa za maj bila je 65.992 dinara, a minimalna potrošačka korpa 34.330 dinara. Minimal-nu potrošačku krpu čine izdaci za hranu i ostale proizvode i usluge koji čine ličnu potrošnju domaćinstva. Prosečna potro-šačka korpa odnosi se na troškove za lične potrebe prosečne tročlane porodice.

Sistem koji nas košta 60 miliona evra godišnje, sa 4.000 zaposlenih i 11.000 izdržavanih osoba, nije nijedno javno preduzeće ni socijalna ustanova. Reč je o zatvoru, instituciji čiji krajnji korisnici imaju viši životni standard od prosečnog Srbina. U 29 zatvora u Srbiji zakonom je zagarantovan dnevni unos 3.000 kalorija za ubice, silovatelje, lopove i prevarante. Savesni gra-đanin koji svako jutro ustaje u šest i kreće na posao ne može da garantuje svojoj porodici da će imati meso svaki dan na stolu. Sudeći po brojkama

Republičkog zavoda za statistiku, sve čega trebalo da se odreknete da biste se dobro naje-li u ovoj zemlji jeste poštovanje zakona. I slobode. NS reporter je istraživao šta u zatvoru očekuje Dragana Đurića, mesara iz Surčina, ukoliko bude osuđen za ubistvo petnaesto-godišnje Tijane Jurić u Bajmoku, za koje ga sumnjiče policija i tužilaštvo.

Šta sve može da se kupi za prosečnu platu prema Zavodu za statistiku

3.740jaja

srednje veličine

86 kilograma svinjskog

buta

575 l najjeftinijeg

mleka

44,8 kilograma

kafe

448 čokolada od

100 g

2 nekvalitetna

LCD televizora

1,5 prosečna

veš-mašina

0,03 fijata

500-L

nsreporter.rs

2314. AVGUST� 2014.

Zajnel Makedonac, radnikJedem samo ribu jer je sam upecam. Hrana je postala skupa, najskuplja u Evropi. Osim toga, ima mnogo GMO hrane pa se trudim da izbegavam velike prodavnice.

Mileva Dakić, penzionerkaZa decu ima, a za nas šta ostane. Ne samo da ređe jedemo meso nego ređe jedemo uopšte. Nikad nisam mislila da će mi hrana postati luksuz.

Jovana Kitanović, studentkinjaOdričem se egzotičnog voća i kupujem jeftinije sokove. Počela sam da pazim na cene. Idem ciljano u kupovinu u povoljnije prodavnice.

Žarko Krdžić, mašinski inžinjerUspevam da pokrijem sve troškove ishrane. Tajna je u učestalosti i količini. Ako mi se jedu toblerone, kupiću ih, ali u nekom narednom periodu smanjiću trošak za slatkiše.

Mladen Šukara, radnikNe odričem se ničega posebno. Vodim se onom „pij malo, pij dobro”. Kupujem malo ali kvalitetnijih proizvoda, tako da uvek jedem ono što volim.

Čega se odričete u kupovini hrane?

Život uz isključivo neophodne izdatke i bez štednje moguć je samo ako barem dva člana porodice primaju prosečnu platu. Malo je takvih domaćinstava u Srbiji danas. Plate u privatnom sektoru retko sežu iznad 40.000 dinara. Odrasla, nezaposlena deca ostaju u roditeljskom domu ili studiraju pa dodatno opterećuju kućni budžet. Bez ob-zira na pad cena, nekretnine se u Srbiji po pravilu stiču nasleđivanjem. Troškovi pod-stanarskog života znatno su veći od života u sopstvenoj nekretnini. Rešenje je život nekoliko generacija u jednom stanu. Kao u reklami. Iako nam jelovnik nije po zatvor-skom standardu, lični prostor jeste.

Jelovnik. Na zatvorskom meniju nalaze se ćufte u sosu, grašak s mesom i boranija s mesom. I nadaleko čuven zatvorski pa-sulj. Ako boraniju s piletinom pripremate za četvoročlanu porodicu, potrebno vam je oko pola kilograma boranije (115 kalorija), pola kilograma piletine (870 kalorija), luk i začini (120 kalorija). Dodajte na to parče hleba (100 kalorija) po članu porodice i in-stant supu, za pripremu obroka od ukupno 1.505 kalorija (po osobi 380) treba vam 500 dinara. Ako boraniju ručate ceo mesec, tre-ba vam 15.500 dinara samo za ručak koji obezbeđuje četvrtinu dnevne potrebe za hranom. Za doručak i večeru i preostalih 2.620 kalorija dnevno ostaje vam 4.500 di-nara. Za ceo mesec.

Zarada. Svakih petnaest dana RZS an-ketira oko 370 domaćinstava. Od ukupnog broja domaćinstava predviđenih za anketi-ranje u prvom kvartalu ove godine anketi-rano je 68 posto. Prema tom izveštaju, polo-vina građana Srbije kao svoj prihod navodi redovne plate, 30 posto penzije, a ostatak socijalnu pomoć i poklone. Prihod od poljo-privrede navelo je samo tri posto ispitanih. Prosečna zarada isplaćena u junu 2014. bez poreza i doprinosa je 44.883 dinara. U od-nosu na prošlu godinu, plate su nominalno veće za jedan procenat, ali su realno manje zbog pada vrednosti dinara.

Starijima od 60 godina dnevni unos ka-lorija može biti i ispod 2.000 jer potreba za unosom energije opada s godinama. Među-tim, to ne znači da kvalitet ishrane treba da bude niži ili da obroci mogu da izostanu. Po RZS, u domaćinstva s margine društve-no-ekonomskog života spadaju i staračka domaćinstva koja žive od poklona i hrane se u narodnoj kuhinji. Generacije koje su izgradile SFRJ odričući se delova zarade, u starosti ne mogu da obezbede minimum ishrane. Izjednačeni su s korisnicima na-rodne kuhinje bez dana radnog staža.

Penzioneri. U Srbiji ima 1,6 miliona penzionera. Najviše njih ima penziju od 20.000 do 24.000 dinara, a čak četvrtina penzionera u Srbiji prima samo 13.000 dina-ra mesečno. Nakon dadžbina, koje redovno plaćaju, ostaje im jedva 100 evra da doruč-kuju, ručaju i večeraju mesec dana. O po-klonima za unuke ni govora. Kao ni o mesu. Jedan od načina da imaju redovnu prehra-

nu jeste boravak u gerontološkom centru, za koji mesečno treba izdvojiti minimalno 25.000 dinara na teritoriji Novog Sada.

Zaposleni bi trebalo da jedu i na poslu, za šta je zakonodavac predvideo nadoknadu – topli obrok. Međutim, on se retko dodaje na platu.

Zakon o radu u članu 118. navodi da za-posleni imaju pravu na nadoknadu troško-va ishrane za vreme radnog vremena, ako ovo pravo nije obezbeđeno na drugi način. Topli obrok je u kolektivnom ugovoru izra-žen kao dodatak od 15 posto prosečne plate. Oko 6.700 dinara omogućava zaposlenom da u pauzi pojede meni ručak od 320 dinara ili dva bureka i jogurt. Ipak, ovu minimal-nu visinu toplog obroka garantuje kolektiv-ni ugovor, koji radnici u privatnom sekto-ru retko potpisuju. Izdvajajući od plate za prehranu u toku radnog vremena, ostaje im još manje.

Bekstvo iz Šošenka. Pre četiri godi-ne, u avgustu 2010. zatvorenici iz prvog pa-viljona zatvora u Sremskoj Mitrovici gađali su kuvara makaronama koje su dobili za ve-čeru. Njih 150 je i sledećeg dana nastavilo protest bacajući doručak – jaja i paštetu. Iste godine Savet Evrope je objavio da Sr-bija ima najveći broj zatvorenika u regionu – 10.955 i drugu najveću stopu zatvorske populacije – 150,6 promila. Poreske obve-znike Srbije tada je zatvorenik koštao dnev-no 15 evra, a prosečna potrošačka korpa bila je 470 evra. Danas nas osuđenik mesečno košta 558 evra, a mesečno preživljavanje tročlane porodice 560 evra.

Oko 400.000 penzionera prima samo 13.000 dinara mesečno. Nakon dadžbina, koje redovno plaćaju, ostaje im jedva 100 evra da doručkuju, ručaju i večeraju mesec dana

Jedan zatvorenik dnevno državu košta 20 evra i pojede 3.000 kalorija, a jedan radnik s prosečnom platom dnevno zaradi 12 evra, od kojih treba da jede cela porodica

24 14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

25

Država, lovci i Divljač i Dalje na istom oDstojanju

Lovstvo propada. Zakon iz 2010. ne sprovodi se, iako je svako lovačko društvo planiralo da postane gospodar svog lovišta. Divljači je sve manje, a stranaca i para

još manje. U lovnoj sezoni 1988/89. vojvođanska društva zaradila su 12 miliona dolara. Sada cela Srbija ne zaradi više od milion evra od lovnog turizma

ni tajkuni neće

novosadska lovišta

odustali od biznisa.

Autor: Dragan stojanović

14. AVGUST� 2014.

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.26

aktuelno

Sekretar Lovačkog saveza Vojvodine De-jan Milkov objašnjava da se inače ljudima koji imaju para ne isplati da ulažu u lovišta jer zarada nije sigurna.

– Zbog toga je privatizovano samo jedno lovište za četiri godine. Lovišta nisu hteli da kupe ni stranci ni tajkuni. Nije im interesan-tno jer nemaju profit od toga. Možda ‘e toga biti u budućnosti. Zasad ništa. Prema našim podacima, niko nije tražio da privatizuje lovi-šte jer ljudi koji imaju para ulažu samo tamo gde je sigurna zarada. Nekada smo zarađivali puno od lovnog turizma – kaže Milkov.

Samo troškovi. Kao primer navodi se-zonu 1988/89, kada su društva zaradila 12 miliona dolara i to samo od lova u Vojvo-dini. Osamdesetih je u Vojvodinu dolazilo devet hiljada lovaca godišnje iz cele Evrope, kao i lovci iz Amerike.

– Sada cela Srbija ne zaradi više od mi-lion evra od lovnog turizma. Ovi podaci jasno govore zašto niko neće da privatizu-je lovišta. Cela država propada poslednjih dvadesetak godina pa je propalo i lovstvo. Takođe, lovcima koji imaju para jeftinije je da love tamo gde ima životinja nego da odr-žavaju svoje privatno lovište. Ako odluče da kupe lovište, moraju poštovati zakon, pla-ćati lovočuvara (na 20.000 hektara mora biti jedan), zaposliti upravnika. To su samo troškovi – objašnjava Milkov.

Mada to niko ne kaže, očigledno su svi zakup lovišta videli samo kao mogućnost za bogaćenje, ali niko nije bio voljan da ula-že na duge staze. Fond divljači u postoje-ćim lovištima je nedovoljan, novi vlasnici su morali veliki novac da ulože u njegovu obnovu, kako bi posle nekoliko godina mo-gli da pojačaju lov i prave profit.

Novosadska podela. U oblasti koja je administrativno u nadležnosti Grada No-vog Sada niko nije hteo da privatizuje ni jedno jedino lovište. Situacija s lovačkim društvima i udruženjima u Novom Sadu poprilično je komplikovana. Nekada je to bilo jedno udruženje sa 12 društava. Među-tim, od 2010. godine iz Lovačkog udruženja „Novi Sad” izdvojilo se Lovačko udruženje „Neoplanta 1884”. Prema najavama, ni pre-ostalih 11 neće dugo ostati zajedno. Lovci sa sremske strane (Kamenica, Karlovac, Bu-kovac, Ledinci i Petrovaradin) najavili su da će formirati svoje udruženje, dok će u prvobitnom ostati društva s bačke strane (Kisač, Rumenka, Stepanovićevo, Čenej, Kovilj, Kać). Zasad tih 11 društava nosi na-ziv Novi Sad iako njihova lovišta nisu nepo-sredno povezana s Gradom. Svih 12 druš-tva su približno iste površine: između pet i sedam hiljada hektara.

Za to područje zaduženo je otcepljeno udruženje „Neoplanta 1884”. Sekretar tog

udruženja Zoran Brzak kaže da trenutno imaju 132 člana i dva lovišta.

– Jedno se nalazi kod naselja Šangaj, a drugo je potez prema Salašu 137. Prvo lo-vište ima 8.000 hektara, a drugo 4.000. Ukupno 12.000 hektara, ali je tu uklju-čen i sâm Grad Novi Sad, tako da je lovno produktivna površina oko 6.000 hektara. Prošle godine su naši lovci odstrelili srn-daća kapitalca, zvanično najboljeg u Srbiji – kaže Brzak.

Konkurentsko Lovačko udruženje „Novi Sad” gazduje lovištem na 43.473 hektara, od čega lovne površine obuhvataju 42.186 hektara. Udruženje ima 1.067 aktivnih čla-nova.

U celoj Vojvodini ima 17.000 lovaca čla-nova Lovačkog saveza Vojvodine. Do sada je njih 14.000 platilo članarinu od 1.400 di-nara. Ukupna površina svih vojvođanskih lovišta je 1,9 miliona hektara.

– To podrazumeva da su svi naši lovci osigurani kod DDOR-a, dobijaju šest broje-va lovačkog časopisa. Nisu svi platili, već su neka društva tražila da se odloži rok zbog krize. Izašli smo im u susret i sada pola-ko šalju novac i iz tih društava – navodi Milkov.

Kobni pesticidi. Lovci se slažu da je zakonom o lovstvu mnogo toga dobrog ure-đeno. Kao primer navode to da su lovoču-vari postali službena lica. To znači da mogu nositi oružje dok čuvaju lovište, mogu legi-timisati lovce, kao policajci...

– Naravno, to neće sprečiti lovokradice da bez dozvole pucaju na životinje, ali je važna mera koja bar donekle može pobolj-šati situaciju – kaže Milkov.

To je jedno od važnih poboljšanja, me-đutim, mnogobrojni problemi i dalje stoje nerešeni.

– Jedan od velikih problema su pesticidi, herbicidi i ostali preparati za zaštitu bilja. Problem je njihova neumerena upotreba. Ne krivim seljake, jer oni rade to što mora-ju, problem je što nema kontrole, inspekcije ne rade svoj posao – kaže Milkov.

Posledice takvog korišćenja otrova su ka-tastrofalne. U Vojvodini su zečevi najbroj-nija divljač i oni prvi stradaju.

– Trebalo bi da su svi ti pesticidi neotrov-ni za toplokrvne životinja, ali to je samo te-orija, jer se u poslednje tri godine zbog tih otrova broj zečeva smanjuje, ne umiru, već postaju sterilni. To su utvrdili stručnjaci s Poljoprivrednog fakulteta. Ispitivanje je ra-đeno u celoj Vojvodini. Rađene su obdukci-je zečeva i pronađeni su teški metali u salu i u mesu, ne u jetri ili bubrezima, kao što

Samo jedno lovište u Vojvodini pri-vatizovano je u protekle četiri go-dine, iako su se novom zakonu do-netom 2010. radovali svi. Lovačka društva gorela su od entuzijazma. Lovci su tvrdili da će zakupljivati lovišta po principu akcionarstva, u

kom bi svako davao koliko hoće para i u skladu s tim bi dobijao kvotu za odstrel divljači. U isto vre-me su se plašili da će ih preteći tajkuni koji, želj-ni profita, neće žaliti pare. Ispostavilo se da su i strah i euforija bili neopravdani. Od 2010. samo je italijanska firma „Ecoagri Serbia” privatizovala lovište kod Bele Crkve. Ostalo 81 lovište i dalje je i svačije i ničije.

Ove godine će u lovišta biti pušteno najmanje 150.000 fazana. Prvi put ove godine proizvođači više nemaju fazane na lageru

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 27

se moglo očekivati. Posledica je smanjena plodnost. To pokazuju i podaci. U okotu ze-čeva u normalnim uslovima ima tri do pet mladunaca. Sada zečice donose na svet od jednog do tri mladunca. Dakle, radikalno je smanjen broj zečeva – objašnjava Milkov.

Požari i seča šume. On tvrdi da nema kontrole na njivama. Poljoprivredna inspek-cija ne radi ozbiljno na kontroli korišćenja pesticida i herbicida.

– Međutim, ne mogu ni njih da krivim. Nema ih dovoljno, rade u lošim uslovima, nemaju gorivo pa i ne mogu sve da prokon-trolišu – navodi Milkov.

Drugi problem su stočari nomadi koji sve lakše i u sve većem broju dolaze iz Bosne i tako teraju divljač.

– Zimi dovoze ovce i pse. Bude tu 1.000 pa čak i 3.000 ovaca. Ti ljudi su prinuđeni da dolaze u Vojvodinu da prehrane ovce pa ne mogu da ih optužujem, ali je problem što teraju divljač. Ne znam kako prelaze granicu, valjda ih neko pusti. Uglavnom su tu tokom zime. Dešava se da iz lovišta iste-raju svu divljač. Treći veliki problem jeste nekontrolisano paljenje strništa. Kao da su svi piromani, pale i što treba i što ne treba. A ne razmišljaju da su tako zapalili kuću divljim životinjama – kaže Milkov.

Sledeći problem je ilegalna seča šume. U Vojvodini je, prema zvaničnim podacima, pošumljeno 6,7 odsto površine. I umesto da se šuma čuva, ona se nekontrolisano seče.

– Tako se uništava stanište mnogim ži-votinjama. Ovaj narod kao da voli da krade. Kradu i to što su lovci sadili. Kažu da je nji-ma svejedno da li će ih ubiti lovac, ili će oti-ći u zatvor ili će umreti od zime. Praktično im ne možemo ništa – kaže Milkov.

Životinjski svet, dakle, opstaje pre svega zahvaljujući lovcima. Oni zimi hrane živo-tinje, gaje i vraćaju u prirodu neke vrste. Recimo, fazane.

– Ove godine će u lovišta biti pušteno najmanje 150.000 fazana. Prvi put ove go-dine proizvođači više nemaju fazane na la-geru. Svaki lovac mora da kupi deset fazana i da ih pusti u lovište. Takođe, sve je više i divljih svinja. Te životinje ne ubacuju lovci, već ih je više jer je praktično iskorenjena svinjska kuga – zaključuje Milkov.

Ove godine će u lovišta biti pušteno najmanje 150.000 fazana. Prvi put ove godine proizvođači više nemaju fazane na lageru

Očigledno su svi zakup lovišta videli samo kao mogućnost za bogaćenje, ali niko nije bio voljan da ulaže na duge staze

Sekretar LS VojVodine: dejan Milkov

Sekretar LU „neopLanta 1884”: Zoran Brzak

28

na licu mesta

U Novom SadU SklopljeN brak izmeđU vaNg ŠjaoŠi iz ŠaNgaja i NovoSađaNiNa Nikole zivlaka

Kineskinja zbog ljubavi prešla u

pravoslavljemladoženja je pristao da njegova supruga ne uzme

njegovo prezime, nego da zadrži svoje vang, jer je takav običaj u kini. ali, pravi je kuriozitet ovog

braka što je Sisi, englesko ime mlade, prešla na pravoslavlje i to krunisala venčanjem u crkvi

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Foto: Dragutin Savić

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

29

Internacionalni brakovi svakako nisu retkost nigde u svetu, ali srpsko-kineskih brakova ima daleko manje nego srpsko-evropskih ili srpsko-američkih. Istina je da ni Kina više nije tako daleko, pošto trenutno pruža najve-će mogućnosti za zaposlenje te su za mlade s ovih prostora otvoreni putevi za napredovanje

i školovanje, a samim tim i za pronalaženje životnog partnera.

Naš sugrađanin Nikola Zivlak je jedan od tih srećni-ka koji je ljubav svog života našao na Dalekom istoku, pošto je otišao da doktorira na Univerzitetu Donghua u Šangaju. Nakon što je završio doktorske studije, Ni-kola je ostao da predaje na istom univerzitetu, naučio je kineski, mada predavanja iz tri predmeta drži na engleskom i sreo je Vang Šjaoši, u koju se zaljubio.

– Upoznali smo se preko prijatelja na nekoj kućnoj sedeljki pre četiri godine. Odmah smo počeli da se družimo i sve je teklo svojim tokom. Ona je master studije završila u Holandiji i vratila se u rodni grad, gde radi za inostranu kompaniju – priča Nikola.

Evropska pravila. Tri godine kasnije, prošlog av-gusta venčali su se u Kini da bi minuli vikend i u Novom Sadu napravili veliko slavlje za mladoženjinu rodbinu.

– Naše venčanje traje ravno godinu dana – kaže uz osmeh Nikola.

Naime, kako nam je objasnio Nikola, u Kini se mla-denci registruju kod matičara i to bilo koji dan u ne-delji. Proslava venčanja nekad ume da bude i godinu dana kasnije, jer se vodi računa o datumu koji, po nji-hovim običajima, donosi sreću. Drugi razlog odlaganja veselja obično je prebukiranost restorana u kom žele da naprave proslavu.

– Oni nemaju veselje kao što je naše. Njihova pro-slava je program i traje oko tri sata, a zvanica imaju mnogo kao što je i kod nas običaj. Retko se događa da imaju muziku, nego se celo slavlje svodi na govor naj-bližih rođaka mladenca, neki igrokaz i ručak ili veče-ru, nakon čega se gosti razilaze. Kod njih se ne igra i svi sve vreme sede dok ceremonija traje – objašnjava Nikola i dodaje da su oni taj deo svatova u Kini obavili lane u oktobru.

Pred oltarom. Različite kulture nisu prepreka za mladence i njihovu ljubav. Oboje su zbog te razli-čitosti napravili po jedan ustupak smatrajući da im to neće promeniti budući zajednički život. Mladoženja je pristao da njegova supruga ne uzme njegovo prezime, nego da zadrži svoje Vang, jer je takav običaj u Kini. Ali, pravi je kuriozitet ovog braka što je Sisi, englesko ime mlade, prešla na pravoslavlje i to krunisala ven-čanjem u crkvi.

– Objasnio sam joj da bi meni to značilo i ona je pri-hvatila. Osim toga, mi nismo imali prava da se ponovo venčamo kod matičara u Novom Sadu, a smatrao sam da bi ipak trebalo da bude venčanje, a ne samo veselje. Naravno da je taj čin bio veoma impresivan za goste iz Kine – priča mladoženja.

Nakon obreda u Sabornoj crkvi, 170 zvanica prese-lilo se u restoran. Po našim običajima, uz bogatu tr-pezu, domaće pesme i kolo igralo se, slavilo i veselilo do duboko u noć.

– Gosti iz Kine bili su zbunjeni. Očekivali su neki program kako je to običaj kod njih kada se proslavlja venčanje. Ipak, brzo su se privikli i pridružili su nam se i naravno da su se dobro proveli – rekao je Nikola, odahnuvši jer još uvek nije uspeo da se odmori ni od venčanja ni od ispraćaja gostiju.

U Novom SadU SklopljeN brak izmeđU vaNg ŠjaoŠi iz ŠaNgaja i NovoSađaNiNa Nikole zivlaka

Kineskinja zbog ljubavi prešla u

pravoslavlje

14. AVGUST� 2014.

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.30

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 31

Iz Nevade stiglo novo seme za preistorijsku baštu

U arheološkoj bašti Muzeja Vojvo-dine trenutno raste 35 biljaka koje su na ovom području korišćene za jelo u preistoriji, a arheobotaničar Aleksandar Medović neprestano nabavlja novo semenje. U posled-njoj nabavci došao je do semenja dveju novih biljaka. To su divlja dlakava pšenica koju su ljudi kori-stili za ishranu u bronzano doba i uljarica lalemancija, koja je u Voj-vodini rasla između 2000. i 1000. godine pre nove ere, a još uvek se uzgaja u nekim delovima Turske. – Pošto u Srbiji postoji banka se-mena, dovijam se na razne načine da nabavim semenje. Seme divlje dlakave pšenice i lalemancije po-slala nam je Ksenija Duranović. Ona radi u ministarstvu poljopri-vrede države Nevada – objašnjava Medović.U bašti je prvo posađena preisto-rijska jednozrna pšenica, zatim fizalis, biljka koju uvozimo iz Pe-rua, a prodaje se u prodavnicama zdrave hrane; divlji grašak, koji su neandertalci sakupljali pre 45.000 godina; trnjine; stara mahunarka urov, sastrica, naut, bob, sočivo... „Mlade je strah

da traže pomoć jer će biti negativno obeleženi”

Postavljena ograda oko Dunavskog parkaJezerce u Dunavskom parku dobilo je novu ogradu. Radnici „Grad-skog zelenila” uklonili su privremenu drvenu ogradu i vratili rekon-struisanu metalnu ogra-du koju su bili pokidali vandali. Prilaz jezercetu je sada potpuno bezbe-dan, a rekonstruisan je i veliki travnjak prema Bulevaru Mihajla Pupina. Po odluci rukovodstva, travnjak je zatvoren za posetioce. Mali travnjak, prostor oko saletle, te sama saletla su uređeni, a postavljene su nove info-table.

Novi Sad u znaku Brazila i sambeDani Brazila – novosadski samba karneval, počinju u petak, 15. avgusta u našem gradu i traju do ne-delje, 17. avgusta. Festival će se odvijati na više lokacija u centru, a programski specijalitet biće gosto-vanje Meštrea Nila, perkusioniste iz jedne od najstarijih škola samba udaraljki u Rio de Žaneiru. Takođe, voditeljka radionica samba plesa i kraljica karnevalske povorke, planirane za završnicu ma-nifestacije u nedelju, 17. avgusta, biće Samara Reis, koja je proteklih godina bila kraljica u Koburgu i Londonu. Svi zainteresovani mogu se prijaviti na besplatne radionice i dobiti sve neophodne informacije putem sajta www.danibrazila.org.– Dani Brazila u Novom Sadu, jedinstveni je festival ovakve vrste u regionu, jer po svojoj koncepciji objedinjuje različite programe – kulturne, edukativne i zabavne, a pre svega promoviše kulturu Bra-zila s posebnim naglaskom na svetski poznatoj karnevalskoj povorci. Ovaj festival je prethodnih godi-na okupljao na desetine hiljada ljudi iz zemlje i inostranstva te je i značajna turistička manifestacija za Novi Sad – kaže Peđa Ivović, PR Dana Brazila.Svečano otvaranje festivala je u 20 sati u petak, 15. avgusta na pozornici Letnjeg bioskopa Kulturnog centra Novog Sada, gde će se to veče, kao i u subotu odvijati muzički deo programa.

Vojvođanski�ombudsman�Aniko Muškinja�povodom�12.�avgusta�–�Međunarodnog�dana�mladih.�Muškinja�tvrdi�da�su�društvene�okolnosti�u�Srbiji�već�decenijama�nepovoljne�za�mlade,�a�da�su�oni�koji�imaju�smetnje�u�razvoju�i�psihička�oboljenja�u�još�težem�položaju.

kvadratnih metara stambenog prostora ima u Novom Sadu. Na osnovu te brojke svaki Novosađanin mora da plati dinar dimničarine mesečno.

9,3miliona

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.32

Измирењем обавеза до стабилног системаВисок износ дуговања стамбених и пословних потрошача доводи Новосадску топлану у позицију да не може да измири обавезе за енергенте, што за последицу има потешкоће у пословању Предузећа. Да би Топлификациони систем Града Новог Сада несметано функционисао и корисници имали квалитетну услугу, неопходно је да сви поштују рокове за измирење новчаних обавеза.

Због одговорности према оним Новосађанима који су уредне платише, Топлана је принуђена да предузима непопуларне мере принудне наплате.

У жељи да избегне покретање активности ради намирења својих потраживања, Новосадска топлана још једном апелује на дужнике да измире сва дуговања за испоручену топлотну енергију у што краћем року.

Новосадска топлана се захваљује свим редовним платишама који на време измирују своје обавезе и тиме доприносе стабилности система!

С поштовањем,

Новосадска топлана

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 33

U novosadskom ZGOP-u (Preduzeće za gradnju, remont i održavanje pru-ga) s nestrpljenjem oče-kuju primenu novog za-kona o privatizaciji, jer im od toga zavisi dalja

budućnost. Direktor ZGOP-a Zoran Sta-nojević kaže da od primene novog zakona zavisi dolazak Ruske državne železnice, čije rukovodstvo uskoro treba da dođe u Srbiju, gde će s nadležnima razgovarati o tome. Rusi planiraju da za početak ulože oko milion i po evra.

ZGOP je, kako podseća Stanojević, pri-vatizovan još 2008. godine i od tada je promenio tri vlasnika, dok državni orga-ni nisu 2011. raskinuli Ugovor o privati-zaciji i preduzeće uveli u proces restruk-turiranja.

– Restrukturiranje se, nažalost, svelo na golo preživljavanje. Radnicima je isplaće-na samo januarska plata. I to minimalac. Uprkos svim problemima uspeli smo da očuvamo sve mašine i kadar neophodan za specifičnu delatnost održavanja žele-zničkih pruga. Naša firma je jedina u celoj Srbiji, a bili smo lideri na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, poslednjih godina radimo sa svega 20 odsto kapacitata – kaže Stanojević.

Kamen o vratu. Odluka države o re-strukturiranju ZGOP-a bila je dodatni ka-men o vratu već posrnuloj firmi. Po zakonu nisu mogli da dobiju bankarski kredit, od-nosno bankarsku garanciju, kojom bi obez-bedili učešće u ozbiljnijim poslovima.

– Srećom, pa su se za nas još 2010. go-dine zainteresovali ruski partneri, koji su podneli zahtev Agenciji za privatizaciju da

nas kupe, odnosno da postanemo strateški partneri – kaže Stanojević. – Oni su nam pomogli preko „njihove” banke da dobije-mo garancije i da već sada imamo ugovo-rena dva posla, od kojih je jedan vredan 1,7 miliona evra, a drugi milion i po evra. S obzirom na to da nam je ukupan dug vre-dan oko 700 miliona dinara, jasno je da je naše preduzeće ipak opstalo u solidnom stanju.

Međunarodni oglas. Ruska državna železnica je, kako objašnjava Stanojević, spremna da u ZGOP uloži milion i po evra kako bi preduzeće stalo na noge i kako bi počelo da održava ne samo pruge u Srbiji već i u regionu.

– Ovim ulaganjem našeg partnera ispla-tile bi se i zaostale zarade za naše radnike, koji su zaista pokazali zavidno strpljenje – kaže Stanojević. – Nadam se samo da će Agencija za privatizaciju brzo reagovati.

Agencija za privatizaciju najavila je da će u petak, 15. avgusta objaviti javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovano-sti investitora za privatizaciju 502 predu-zeća sa zavisnim privrednim društvima, u skladu s novim zakonom o privatizaciji koji je stupio na snagu. Ovaj poziv, kako preciziraju u Agenciji, biće objavljen u re-nomiranom časopisu „Fajnenšel tajms”. Među ta 502 preduzeća biće i novosadski ZGOP.

aktuelno

Ruska dRžavna železnica hoće da kupi posRnuli zGop

Novosađani će ponovo održavati srpske prugePredstavnici ruske državne železnice uskoro dolaze u srbiju. sPremni da ulože milion i Po evra. realizacija Posla zavisi od Primene novog zakona o PrivatizacijiAutor: Zoran Surla

Restrukturiranje se, nažalost, svelo na golo preživljavanje. Radnicima je isplaćena samo januarska plataZoran Stanojevićdirektor ZGOP-a

34

Slučaj čuvene knjige antoana

de Sent egziperija

Mali princ nije

terapija za novosađane

NS reporter je iStraživao može li priča o uSamljeNom dečaku S male plaNete i Njegovoj potrazi za ljubavlju

i odaNoSti poStati obavezNa lektira razvedeNih bračNih parova. pitali Smo NovoSađaNe

koje delo Na SrpSkom jeziku može Služiti u te Svrhe. Šta Su

Nam odgovorili?Autor: gorana labudović

14. AVGUST� 2014.

35

Čuvena bajkovita pri-povest „Mali princ” francuskog pisca Antoana de Sent Eg-ziperija, o dečaku s udaljene i sićušne planete i njegovoj

potrazi za ljubavlju i odanosti, za razliku od Argentine, u Srbiji neće nikog izlečiti. Ne zato što nikom od nadležnih nije palo na pamet da je po uzoru na argentinske kolege uvr-ste u terapeutska sredstva, nego je sve manje dece koja su čitala ovo re-mek-delo prevedeno na 270 jezika.

U argentinskom Rozariju čast književnosti morao je da brani sud, uvodeći Sent Egziperijevo delo u obaveznu literaturu za razvedene parove. Sud je doneo presudu pre-ma kojoj će razvedene mame i tate deci morati da čitaju „Malog prin-ca” makar jednom nedeljno. Sud je zaključio da će roditelji tako bolje shvatiti svoje potomke i „videti u njima ličnosti”. Istraživanje koje je NS reporter sproveo među Novosa-đanima i njihovom decom dovelo je do poražavajućeg podatka – roditelji „novije generacije” između 25 i 35 godina nikad nisu čuli ili su samo načuli za knjigu „Mali princ”.

– „Mali princ” kao terapija? Još kad bih mogao da se setim šta beše u toj knjizi. Nema potrebe da deca čiji roditelji nisu razvedeni čitaju „Ma-log princa”, čitaće ga u školi. Zašto bi se opterećivali tom literaturom? – kazao je Milan Vukanović.

Zaboravljeni biser svetske knji-ževnosti nije čitala ni Milana Pe-rić.

– Čula sam je da to popularna knjiga za decu, ali je nisam čitala, pa čak ni u školi – kaže Milana.

Lektira. Novinar NS reportera postavljao je ispitanicima sledeća pitanja: 1. Jesu li čitali „Malog prin-ca”? 2. Koja je osnovna poruka knji-ge? 3. Šta misle o ideji da se koristi kao terapija? 4. Koje delo napisano na srpskom jeziku treba terapeutski koristiti?

– Nisam čitala tu knjigu, ali sam čula za nju. Kako mislite da posluži kao terapija? – začuđeno je upitala Novosađanka Marija Cvejić, maj-ka petogodišnjeg deteta. Posle mog objašnjenja koja je poruka knjige na-stavila je:

– Pa u tu svrhu mogu da poslu-že i basne. Mislim da one mogu biti veoma korisne za decu jer i iz njih mogu izvući važne životne pouke. Po mom mišljenju, takve knjige bi mogle poslužiti što boljem razvija-nju ličnosti deteta – rekla nam je ova Novosađanka.

Nećemo navoditi odgovore svih ispitanika, nego samo one koji po-kazuju da je strategija Ministarstva

obrazovanja i Ministarstva kultu-re potpuno pogrešna, jer iz godi-ne u godinu ima sve više ljudi koji sve ređe čitaju najveća dela svetske književnosti.

– Ne znam na koju knjigu mislite. Nisam čitala „Malog princa”. Moje dete još ne zna da čita, tek uči slova – rekla je Jelisaveta Pekić.

Zmaj Jova. „Mali princ” nije is-ključivo dečja literatura. Svojevre-meno je francuski časopis „Mond” objavio da je „Mali princ” priča „o stvarnom svetu, o čoveku, njegovim zabludama i grehovima, o nevinosti u otkrivanju najdubljih i najdragoce-nijih vrednosti postojanja, koja svo-jom sugestivnošću i poetskom topli-nom decenijama osvaja generacije mladih i odraslih čitalaca. Pravi dra-gulj pun humora i čarolije”.

Mnogi Novosađani to nikad nisu otkrili, a sve je više onih koji bi mo-rali da čaroliju ove knjige otkrivaju iznova. Prilikom istraživanja zapa-zili smo da se svi koji su čitali Sent Egziperijevu knjigu lako sete nje-ne suštine i osnovne pouke. Oni se slažu s idejom da se „ M a l i pr inc” kor ist i u terape-utske svr-he.

– Naravno da sam čitala taj roman, mislim da je to bilo u petom razredu. Mislim da bi bila jako dobra ideja kada bi ta knjiga služila i za terapiju dece, jer mnoga današnja deca odrastaju pod staklenim zvonom i nisu spemna na životne udarce. Kao što je, recimo, razvod roditelja. Duško Radović je pisac čije bi knjige mogle poslužiti kao terapija, a mojoj deci i obave-zna literatura – kaže Dragana Ste-vanović.

Međutim, ne dele svi to mišljenje. Mnogi smatraju da je knjiga isuvi-še komplikovana da bi je deca razu-mela.

– Ne slažem se s idejom da „Mali princ” mora biti obavezna litera-tura jer je knjiga prilično teška za decu mlađeg uzrasta. Sećam se da je i meni bila nejasna, pa sam pitao mamu da mi objasni šta su „samo-živost, uobraženost”. Mogla bi da se koristi kao terapeutsko sredstvo, ali za decu uzrasta 12-13 godina. Za decu manjeg uzrasta su ipak pri-kladnije knjige čika Jove Zmaja – veli Nemanja Čupić.

Dečji svet. Viktor Savić, po-znati glumac, oduševljeno podrža-

va ideju da „Mali princ” bude leko-vito sredstvo.

– Naravno da sam čitao „Malog princa”. Ima li neko ko nije? Dečak koji je došao na Zemlju susreo se s uobraženošću, samoživosti i ljudi-ma koji su zaboravili šta je ljubav. Svi su bili zauzeti sami sobom, po-slom, ne mareći jedni za druge. De-čaku to nije bilo jasno. To je nešto čega se sećam iz te knjige, koja je tada bila obavezna lektira. Mislim da bi bilo sjajno da ova knjiga bude uvršćena u one koje će služiti kao terapeutsko sredstvo. Jako poučna i „zrela” knjiga, a njen sadržaj živimo i danas – kaže Savić.

Ni među decom rezultati istra-živanja nisu bili mnogo drugačiji. Ipak, odgovor Mirka Knežića, uče-nika šestog razreda, ukazuje na to da postoji mogućnost da nije sve propalo.

– U petom razredu čitali smo „Malog princa” i nastavnica je za-htevala da svi pričamo o toj knjizi. Malo nam je bila teža, ali smo je uz pomoć nastavnice svi dobro razu-meli – kaže Knežić.

To potvrđuje i Teodora Baloš.– Pročitala sam tu Sent Egziperi-

jevu knjigu, koja je veoma poučna i svako bi morao da je pročita još u

osnovnoj školi. Malo je teža lite-

ratura, tera vas na razmišljanje o tome kakav je zaista svet

u kome živimo – rekla je Teo-dora, koja će na jesen krenuti u

osmi razred.Malena Maša Rebić, učenica

četvrtog razreda, priznaje da još nije pročitala „Malog prin-ca”, ali obećava da će ga rado pročitati.

– Još nisam pročitala tu lektiru. Učiteljica nam je

rekla da je to jako lepa knjiga i da ćemo je

čitati kad bu-demo malo stariji – kaže

Maša.

14. AVGUST� 2014.

Nema potrebe da deca čiji

roditelji nisu razvedeni

čitaju „Malog princa”, čitaće

ga u školi. Zašto bi se

opterećivali tom

literaturom? Milan

Vukanović

Pročita-la sam tu Sent Eg-ziperije-vu knji-

gu. Malo je teža li-

teratura, tera vas na razmišlja-nje o tome

kakav je zaista svet u kome ži-

vimoTeodora

Baloš

36

flešbek

14. AVGUST� 2014.

NS reporter predstavlja ratni dnevnik najvećeg vojskovođe Habzburškog carstva vođen uoči bitke na Vezircu

Futoška pisma Eugena Savojskog

Na Vezircu je napao gotovo 200.000 Turaka koji su se upravo spremali da potpuno opkole Tvrđavu. Za samo jedno prepodne 5. avgusta 1716. godine njegovi generali oterali su protivnika sve do Save. Sve

detalje pre, za vreme i nakon bitke Savojski je pedantno i predano zapisivao

nsreporter.rs

3714. AVGUST� 2014.

Pred bitku na Vezircu, Savojski je u Futogu logorovao sa 65.000 vojni-ka. Prišao mu je i princ Aleksandar od Vitemberga sa još deset hiljada ljudi. Petrovaradinska tvrđava bila je tek dopola sagrađena. Pred samu bitku veliki vezir Damad Ali-paša poslao je pismo Eugenu Savojskom s čuvenom rečenicom: Nema nika-kve sumnje da će krv koja će poteći na obe strane, pasti kao kletva na vas, vašu decu, decu vaše dece sve do sudnjeg dana.

Bez obzira na to, Savojski je na

Vezircu napao gotovo 200.000 Tu-raka koji su se upravo spremali da potpuno opkole Tvrđavu. Za samo jedno prepodne 5. avgusta 1716. go-dine njegovi generali oterali su pro-tivnika sve do Save. Legenda kaže da im je u tome pomogao sneg koji je počeo da pada usred bitke pa su se nenavikle arapske jedinice silno iznenadile i dale u beg.

Prevrtljivi Turci. Savojski svoj ratni dnevnik, koji su izdali Istorijski arhiv i Muzej grada No-

NS reporter predstavlja ratni dnevnik najvećeg vojskovođe Habzburškog carstva vođen uoči bitke na Vezircu

Futoška pisma Eugena Savojskog

Na Vezircu je napao gotovo 200.000 Turaka koji su se upravo spremali da potpuno opkole Tvrđavu. Za samo jedno prepodne 5. avgusta 1716. godine njegovi generali oterali su protivnika sve do Save. Sve

detalje pre, za vreme i nakon bitke Savojski je pedantno i predano zapisivao

Poreklom Italijan, vaspitan kao Francuz, Eugen Savojski rato-vao je pod devizom „Austrija iznad svega”. Luj XIV ga je izba-cio iz službe zbog izgleda, ali je ratujući za Habzburge, postao najveći vojskovođa 18. veka. Za

20 godina Turke je redom pobeđivao kod Sen-te, Petrovaradina i Beograda, pa oni više nikad nisu bili ozbiljna pretnja Beču.

Autor: Zoran Surla

38

flešbek

vog Sada, počinje da piše u Beču 9. februara 1716. godine, pola godine pre bitke na Vezircu. Prvo pismo na-slovljeno je sa: najmilostiviji care i gospodaru. Slavni vojskovođa oba-veštava Karla VI da je dobio izveštaj iz Petrovaradina iz koga se vidi da se otomanska Porta „uvek pretvara dokle može ili dok joj okolnosti od-govaraju”, ali da već gomila veliku vojsku kod Beograda i da se sprema za rat protiv krune.

– Zabranili su izvoz konja, pirin-ča, kafe i druge robe iz Turske i tako prekinuli tok trgovine. Njegovo veli-čanstvo će iz ovog spisa moći da za-ključi da sa svom ozbiljnošću treba nastaviti, i to da se ne gubi ni čas, s ratnim pripremama – piše Savoj-ski caru.

Posebno u tom pismu ističe da njegovi oficiri čekaju novac i traži da car interveniše.

– Banka nas je obavestila da je pe-tog ovog meseca pisala u Prag, Brno i Vroclav da se konjičkim pukovima u nemačkim naslednim zemljama isplati polovina novca za opremanje, ali se uspeh može očekivati samo najvišom odlukom Vašeg visočan-stva da se pribavi potreban novac.

Savojski 18. aprila piše Ratnom savetu da je jako zainteresovan da se što pre završi gradnja tvrđave u Petrovaradinu.

– Prikupljanje fonda za pospeši-vanje započete gradnje potpuno je na mestu i ovome se treba revno-sno posvetiti jer sadašnje i verovat-ne okolnosti neizostavno nalažu da se ovo pogranično mesto dovede bar u odbrambeno stanje, što očekujem od onih 30.000 guldena.

Istog dana Ratni savet piše da je odobrio kupovinu municije, što go-vori da je car Karlo očigledno inter-venisao.

– Odlučili smo da se hiljadu lota baruta iz Tirola preveze i do daljeg smesti u Osijek. Zbog očekivanih 3.000 lota olova iz Koruške treba rat protiv otomanske Porte držati u tajnosti.

Trgovačka špijunaža. Nared-ni datum u dnevniku Savojskog jeste 5. jul, kad piše o grčkom trgovcu iz Iriga koji mu je ispričao sve što zna o dešavanjima na turskoj strani.

– Pre četiri dana, paša koji je bio u Smederevu, stigao je sa 1.800 ko-nja u Višnjicu, gde treba da bude po-

stavljan most preko Dunava. Svoju pešadiju poslao je ka Rači da bi šti-tila ukoliko bi naš logor nešto pre-duzimao. Kolika je snaga pomenute pešadije, on ne zna. Inače, čuo je da će janičarski aga s četrdeset hiljada ljudi za šest dana doći do Beogra-da. Njemu za četiri dana treba da sledi četrdeset hiljada Tatara, a po-lovinom jula još i veliki vezir s još četrdeset hiljada ljudi, ukupno znači sto dvadeset hiljada ljudi.

Dva dana kasnije Savojski piše da mu je uhoda ispričao šta je video u turskom logoru pod Velikim se-lom, sat vremena udaljenom od Dunava.

– Ovo je isti logor koji je bio kod Smedereva, a njime koman-duje paša koji je, dok je upravljao oblašću, prozvan Turilija paša, što na turskom znači razbojnik, a zovu ga i Červenki (crveni) paša. Njego-va supruga je vezirova sestra.

Uhoda je potom, po do-govoru sa Savojskim, otišao u Be-ograd, gde je čuo da svi Cigani, kovači i bravari, prave eksere za

14. AVGUST� 2014.

Uhoda Mihajlo iz Slanka-

mena oba-vestio je

Savojskog 20 dana

pred bitku da su Turci okupili čak

400.000 ljudi i da

će za šest dana preći

Savu

nsreporter.rs

39

novi Savski most. – Prošlog utorka je paša iz Ostruž-

nice sa oko 2.000 ljudi prošao pored Beograda i nastavio marš uz Savu. Ostrvski šanac biće gotov danas, i tamo će biti postavljeno nekoliko topova i tamo će se smestiti sera-sker. Nijedan Srbin ne sme na rad u šancu, nego samo Turci. Dve šajke snabdevene topovima su kod sav-skog pontonskog mosta, a koliko su jaki veliki vezir i janičarski aga – on ne zna, ali je čuo da dolazi mnogo vojske.

Jednom zasvagda. Da je bitka na pomolu, vidi se iz dopisa od tre-ćeg jula poslatog iz logora u Futo-gu.

– Obaveštavamo Vašu ekselenciju da je neprijatelj prekjuče noću pre-

šao reku Savu i da je kod Banovaca, tri milje niže Slankamena, te su poče-ci neprijateljstava blizu, pa da vaša ekselencije ra-zglasi da je time prekinu-

ta trgovina.Savojski piše 13. jula da nema nov-

ca za nastavak fortifikacijskih po-slova u Petrovaradinu niti ih može biti ako car ne odreši kesu.

– Fond je odredio šesnaest hilja-da forinti, a nije isplaćeno više od četiri hiljade.

U Dnevniku od 10. jula Savojski piše da je Grk Georgije iz Iriga bio u Beogradu i čuo da su došle još če-tiri paše, te da će ukupno njih peto-rica voditi osmanlijsku vojsku.

– Prošlog ponedeljka došlo je u logor u Beogradu 600 konjanika. Turčin je sada javno rekao da oni s Nemcima žele da vode rat jednom zasvagda, pa makar pritom izginuli svi do jednog. Most kod Višnjice, preko Dunava, po priči je skoro go-tov, a i na onom preko Save radi se

danonoćno.Samo 11 dana kasnije 21. jula

Savojski obaveštava dvor da je pre nekoliko dana u Beograd

stigao janičarski aga, a da se očekuje i dolazak velikog vezira.

– Čini se da je sujeverna Porta odlučna da formalnu objavu rata sačeka od stra-ne Vašeg veličanstva, da bi time mišljenje i krivicu za kršenje Karlovač-kog mira otklonila sa sebe.

U h o d e javljaju.. .

Istog dana Savojski u dnev-nik uno-si detalje

koje je otkrio

14. AVGUST� 2014.

uhoda Mihajlo iz Slankamena, koji tvrdi da će Turci okupiti silu od čak 400.000 ljudi i da će za šest dana preći Savu.

– Turci su već gotov most preko Save kod Beograda uklonili, po na-ređenju paše, kako bi napravili veli-ki po kome mogu da idu dvoja kola uporedo. Nakon dolaska velikog ve-zira vojska se neće zadržavati duže od šest dana kod Beograda – izvestio je Mihajlo Savojskog, a ovaj cara.

Sedam dana kasnije, 28. jula, car je obavešten da su se predviđanja i špijunski podaci s terena obistinili – Turci su krenuli u ratni pohod.

– Turski odredi prešli su most u zoru. Ulogorili su se kod Banovaca u šancu Ćuprilića. Danas će iz Beogra-da krenuti veliki vezir. Brojno stanje je procenjeno na između 200.000 i 250.000 ljudi.

Vojskovođa u kog je bečki dvor polagao sve nade, obaveštava cara da je naredio dolazak udaljenih kor-pusa, a one bliže stavio u borbenu pripravnost.

– Idućih dana preći ću Dunav kod Petrovaradina i tamo se ulogoriti

pa ću iz blizine moći bolje da vi-dim pokrete neprijatelja.

Stiže pomoć. Jedan od tih pukova bio je pod komandom Karla Alek-sandra Virtemberškog. On se Savojskom obra-ća kao visokorodnom Eugenu, princu od Sa-

voje i Pijemonta, vitezu zlatnog runa, knezu, taj-

nom savetniku, predsedni-

ku Ratnog saveta, generallajtnantu, feldmaršalu. Aleksandar piše da je krenuo iz Segedina za Futog, i da će ići preko Martonoša, Čestova, Plisa-nice, Sentomaša i Malog Kera (Bač-ko Dobro Polje).

Kad su se austrougarske snage sjedinile, Savojski je bio spreman za bitku. On caru 5. avgusta detalj-no piše o bici kod Vezirca.

– Pešadija pod princom Aleksan-drom Virtemberškim u snazi od šest bataljona postavljena je levo sa za-povešću da oni prvi napadnu, što se i desilo oko sedam sati ujutro. Naša konjica na levom krilu, koja je već od početka dosta trpela od topovske vatre, prva je prodrla do turske bari-kade od kola, i toliko napredovala da se neprijatelj najzad, usled prodora na različitim mestima, počeo svuda povlačiti u neredu, ostavljajući našoj vojsci toliko terena da je mogla da se formira na njemu i u redu krene u marš na neprijateljsku uzvišicu. Neprijatelj je ostavio ne samo na-pred postavljenu barikadu od kola nego i vrhovnu komandu na brdu, a na kraju i ceo logor s artiljerijskom municijom, prevozna sredstva, kan-celariju i sve šatore i dao se u beg u velikoj žurbi. Njihova konjica je malo postigla pa su ostavljeni jani-čari još više stradali.

Austrougarski vojnici zauzeli su celokupan neprijateljski logor i glav-nu komandu pre 12 sati.

– Neprijatelj je što je moguće brže žurio ka reci Savi, dok su Vaše je-dinice sve uzele kao plen – priličan broj bivola, kamila i različite namir-nice, sto topova, kao i sve šatore – piše Savojski.

Velika pobeda. O briljantnoj pobedi na Vezircu, istog dana izve-šten je i carski Ratni savet. U tom izveštaju detaljno je pobrojan ratni plen.

Posle šest dana Savojski pono-vo piše caru, ali sad već o potpuno mirnodopskim stvarima. U prvom planu su carski patenti s pravima za pravoslavne narode koji su pomagali u borbi protiv Turaka.

– Sirotim hrišćanima zakonom Njegovog katoličkog veličanstva ne treba otkazivati (ukinuti) ono što oni uživaju pod turskim jarmom.

Takođe, princ obaveštava cara da ga je vladika bački posetio nekoliko puta i molio da se iz okova izbavi prota iz Jegra.

– Neka se Dvorski ratni savet o ovom slučaju posavetuje s ugarskom kancelarijom i da se pri sadašnjim vrlo delikatnim okolnostima ovo okonča, da se srpski narod, od kog se mogu očekivati dobre usluge, ne bi udaljio, stoji u ratnim izveštajima Savojskog koji se mogu videti i na sajtu Muzeja grada Novog Sada.

Pred bitku na Vezircu, Savojski je

u Futogu logorovao sa 65.000 vojinka.

Petrova-radinska tvrđava

bila je tek dopola sa-

građena

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.

POKROVITELJ RUBRIKE ŽIVOT S PRIRODOM

Ekologija

40

EKO-VEST

EKO-kalEndar

16. avgust dan napuštenih

životinja

EKO-rEčnikCITES Međunarodna konvencija o trgovini ugroženim divljim biljnim i životinjskim vrstama.

Subotički zoo-vrt dobio pojačanje

Zoološki vrt na Paliću bo-gatiji je za tri nova stanov-

nika – par severnoameričkih rakuna i nandu, najveću pti-cu južnoameričkog konti-nenta, oni su u Suboticu sti-gli iz beogradskog Vrta dobre nade. nandu, ptica trkačica poreklom iz Južne amerike, u svom novom domu u su-botičkom zoo-vrtu privre-meno je smeštena u volijeru pored vidri. kako objašnja-vaju u zoo-vrtu, krajem go-dine biće premeštena u svoj „apartman” koji će deliti sa još jednom južnoameričkom vrstom.

Raspisan konkurs za mlade umetnike

konkurs za originalni eko-loško angažovani umet-

nički rad mladih umetnika na temu klimatskih promena otvoren je od 1. do 31. avgusta. konkurs „Planeta arT” ras-pisan je za bazične umetničke formate: kratku priču, pesmu, crtež i akustičnu pesmu au-tora ili dua, a na temu klimat-skih promena koje sve više osećamo na svojoj koži. Mla-di umetnici, uzrasta od 16 do 30 godina, pozvani su da svoje originalne radove pošalju na – 350brenovac @gmail.com.

N ajnoviji izveštaj o zdravstvenoj isprav-nosti vode još nije go-

tov, a prošlogodišnji kaže da je voda u 65 od 154 gradska vodo-voda neispravna. Mediji i vla-da bave se problemom Užica i Sombora, a vodovodi su naj-neispravniji u Vojvodini. Prema rezultatima poslednjih analiza Insituta za javno zdravlje Srbi-je „Milan Jovanović Batut”, na teritoriji naše pokrajine voda je neispravna u čak 85 odsto gradskih vodovoda!

Bez rešenja. Od 42 vodo-voda, koliko ih ima u Vojvodini, čak 36 isporučuje vodu ispod nivoa zdravstvene ispravnosti! Da stvarnost bude još porazni-ja, kvalitet vode iz 26 gradskih vodovoda (od 42) na teritoriji Vojvodine ne zadovoljava ni mikrobiološke ni fizičko-he-mijske parametre!

Najveći procenat uzoraka s fizičko-hemijskom neispravno-šću registrovan je u Srednjoba-natskom, Severnobanatskom i Zapadnobačkom okrugu, a najveći procenat mikrobiološ-ki neispravnih uzoraka je u Severnobanatskom okrugu. U

tom smislu, nažalost, nema le-pih vesti. Ko je pio vodu u Ki-kindi, zapamtio je to životno iskušenje. Zrenjaninci nema šta nisu radili ne bi li se izborili za civilizacijsku tekovinu, No-vosađani se svako malo bune, a onda su im se sa svojim muka-ma pridružili i meštani Vrbasa, Inđije, Sombora...

Arsen u čaši. Glavni uzročnik problema s vodom u Vojvodini jeste arsen. Pre-ma zvaničnim podacima Po-krajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, u čak 43 me-sta u Pokrajini koncentracija arsena u vodi za piće je veća od deset mikrograma po litru. Opasnost je više nego realna i alarmantna, jer je upravo ar-sen glavni izazivač raka kod nas!

I mada zvanična istraživa-nja na ovu temu kod nas nisu vršena više od dve decenije, i zvanično i nezvanično je jasno da je prisustvo arsena u vodi na ovom području više nego alarmantno. Arsen je, naime, u velikim količinama standar-dni sastojak vode u Kikindi, Odžacima, Zrenjaninu i okol-

nim selima... A posledice jesu i mogu biti katastrofalne.

Međutim, ispravnost vode ne završava se na arsenu. Za razli-ku od razvijenijih zemalja, ot-padne vode se kod nas još uvek ne prečišćavaju i iz septičkih jama direktno dolaze u gornje slojeve podzemnih voda i zaga-đuju ih. Upravo je to problem, koji je zajednički svim opština-ma na teritoriji Vojvodine.

Prečistači rešenje. Ako je za utehu (a nije), zagađenost vode u Vojvodini nije posledica zagađenja koja su nastala dej-stvom čoveka. Ipak, problemi s kojima se suočavamo dovoljno su kritični da zaslužuju ozbiljne mere. Problem (ne)ispravnosti vode na području Pokrajine je, pre svega, njena fizička i he-mijska neispravnost, koja bi se dala rešiti izgradnjom postro-jenja za prečišćavanje.

Imajući u vidu da je glavni uzrok nedelovanja na tom pla-nu nedostatak finansijskih sred-stava, ipak se treba zapitati šta nam je činiti. Tim pre ako se ima u vidu da na 463 naseljena mesta u Vojvodini postoji samo 20 si-stema za prečišćavanje voda!

Problem koji decenijama nije rešavan

Zašto pijemo neispravnu voduOd 42 gradska vodovoda u Vojvodini, voda je neispravna u 36, pri čemu mikrobiološke i fizičko-hemijske parametre ne zadovoljava više od 60 odsto!

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014.

Očekivani benefiti nOvOg ZakOna O radu

Ista plata za rad kod kuće i u firmiIzmenjeni Zakon o radu obu-

hvata i novinu koja omogu-ćava poslodavcima da

angažuju radnike na daljinu ili rad od kuće i samo je potrebno da se po-slodavac i zaposle-ni o tome do g o vo -re. Propi-sano je da zaposleni koji radi od kuće i za-posleni koji radi u firmi moraju imati ista prava iz radnog od-nosa i visi-nu zarade, što znači da pra-va tako

zaposle-nog ne smeju biti manja od onih koja ima-

ju oni koji rade u firmi, a izu-zetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.

Koji će oblik rada biti ugovo-ren, pr-venstve-no zavisi od toga

koje poslo-ve zaposle-ni treba da obavlja.

Prema za-konu, zapo-sleni na dalji-

nu ili od kuće imaju zag a-

rantovan raspored radnog vremena, pravo

na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i

korišćenje godišnjeg odmora i odsustva.

Rokovi i količina posla za za-poslene koji rade na daljinu ili

od kuće ne smeju biti postav-ljeni tako da radnik nema vre-mena za dnevni, nedeljni i go-dišnji odmor.

Novina je i da ovakav ugo-vor o radu više ne mora biti registrovan u opštini, već je dovoljno da postoji prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovo-ra.

Poslodavci i nadležni ističu da bi ovako organizovan rad mogao doneti niz olakšica i radniku i poslodavcu.

Za rad u kući neophodno je da zaposleni ima određena sredstva za rad koja obezbeđu-je, instalira i održava posloda-vac u stanu zaposlenog.

Ukoliko, međutim, posao nije vezan za mesto stanovanja za-poslenog ili firmu odnosno kad zaposleni poslodavcu može da dostavi obavljeni posao, reč je o poslu na daljinu.

bankeSAD kontroliše domaće štedišeOd ne d av n o

p r i l i k o m otvaranja raču-na bilo za firmu ili fizičko lice, bankari traže od klijenata da potpišu saglasnost da Poreska uprava SAD ima pravo uvida u nji-hove podatke. Bez toga neće moći da otvore račun ni u jednoj banci jer tu saglasnost traže sve ban-ke, po preporuci Narodne banke. NBS poriče da je dala preporuku, dok je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio od banaka da se izjasne o tome zašto od novih klijena-ta traže da potpišu izjavu kojom pristaju da se promene na njiho-vom računu dostavljaju poreskim organima SAD.

117,0851dinar vredi evro,

što znači da je slabiji za 0,1

odsto nego prošle nedelje. Prvi put

ove godine, 11. avgusta vrednost evra premašila je

117 dinara

kreditiKamatne stope i dalje u padu

Snižavanje kamatnih stopa, koje je već započeto, nastaviće se i u

narednom periodu, veruje guver-nerka Narodne banke Srbije Jorgo-vanka Tabaković.

Istovremeno, ona dodaje da će sve mere monetarne politike NBS i u narednom periodu biti usmere-ne u pravcu stabilizacije inflacije na niskom i održivom nivou.

– Iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da je makroekonomska stabilizacija odnosno zadržavanje inflacije na niskom nivou i kon-solidovanje javnih finansija najbolji način da se privredi pomogne na duže staze – kaže Tabakovićeva.

Ona objašnjava da iskustva američkih Federalnih rezervi i Evrop-ske centralne banke pokazuju da se pokušaji da se snižavanjem ka-matnih stopa osigura oporavak kreditne aktivnosti i privrede nisu prelili na realni sektor.

– Očekujem da banke uvaže realnost i izvagaju da li je profitabil-nije imati pouzdanog klijenta koji redovno izmiruje svoje obaveze ili potencijalno rizičnog koji ne može svojim primanjima da prati uslove pod kojima se zadužuje – kaže Tabakovićeva.

Praktična ekonomija

41

Poslodavci i nadležni ističu da bi ovako organizovan rad mogao doneti niz olakšica i radniku i poslodavcu

42

predah

Ovan 21. 3 – 20. 4.Posao: Ambiciozni ste. Svu energiju usme-ravate ka stvaralačkim poduhvatima. Oče-kivani rezultati stižu.Ljubav: Preko prijatelja ili društvenih mreža upoznajete osobu s kojom odmah postaje-te bliski.Zdravlje: Nervozu lečite na najbolji mogući način.

TOPMUZIKAHipnotičko oko – Tom Peti i HartbrejkersiNakon četiri decenije muziciranja momak s Floride izdao je 13. album sa 12 pesama, mnogo svežijih i boljih nego što će to ove godine uraditi bilo ko u svetu.

FILMHamlet – Grigorij KozincevBolju ekranizaciju Šekspira s veličanstvenim Inoketijem Smoktunovskim u glavnoj ulozi i prevodu Borisa Pasternka možda je dao jedino Lorens Olivije sa svojim Hamletom iz 1948. godine

KNJIGAMali princ – Antoan de Sent-Egziperi Kultni roman za decu i odrasle postao je i zvanično terapeutsko sredstvo nakon odluke suda u argentinskom gradu Rosario da razvedeni par mora da ga čita svojoj deci jednom nedeljno.

LIČNOSTUčenici Matematičke gimnazije iz Beograda na Međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike u Rumuniji osvojili su četiri medalje i počasnu nagradu.

MISAOPrijateljstvo može da postoji samo među dobrim ljudima.Ciceron

5HOROSKOP AStrOlOg tAtjANA VidOVić09-01/888-884

OD 29. MAJA DO 5. JUNA

Bik21. 4 – 20. 5.Posao: Morate biti uporni. reakcije su vam bile malo sporije. Potrebno je više vremena i volje za uspeh.Ljubav: Neravnoteža u emotivnim odnosima. Partneru smeta vaša pasivnost, ne prihva-tajte olako situaciju.Zdravlje: Napetost rešite šetnjom, smršaj-te.

Blizanci 21. 5 – 20. 6.Posao: Energiju rasipate na više strana. Kon-centrišite se na jedan cilj. to je ono što nedo-staje da sve dovedete do savršenstva.Ljubav: Skloni ste kompromisima i diploma-tiji. Veštim kompromisom situaciju rešavate na najbolji moguć način.Zdravlje: dobićete čir na želucu ako ne pre-stanete da se nervirate!

Rak 21. 6 – 20. 7.Posao: Ne slutite kako će biti dobra promena koju planirate. Plan reorganizovanja obaveza urodiće plodom.Ljubav: izrazito ste osetljivi, a ustupci vam nisu jača strana. Vrlo brzo sve će doći na svo-je. Bez panike.Zdravlje: Smanjite obroke, jedete na ner-vnoj bazi.

Lav21. 7 – 21. 8.Posao: Preterivanje će vas dovesti u neu-godnu poziciju. Ne forsirajte se, već delujte po listi prioriteta.Ljubav: Od vas se očekuje da budete mirni u trenucima najvećeg previranja. Odreagujete strpljivo i mudro, ne naprečac.Zdravlje: Čuvajte se stresnih situacija zbog srčanih problema.

Devica 22. 8 – 22. 9.Posao: intuicija vas vodi u pravcu ispravnih rešenja. Vaša upornost i istrajnost moraju biti nagrađene. Očekujte uspeh.Ljubav: Ako ne postoji potpuna iskrenost i bliskost, biće nesporazuma. između vas i partnera je toplo-hladno. Ne preterujte s tim.Zdravlje: Umorni ste i razdražljivi. treba vam više sna i svežeg vazduha.

Vaga23. 9 – 22. 10. Posao: Zahtevi okruženja su sve veći, a vaš prag tolerancije sve niži. Osećate se nepri-lagođeno. Uspostavite ravnotežu. Ljubav: imate potrebu da zadovoljite partne-ra, želite da sve bude u harmoniji i miru. ipak, osećaj sklada izostaje.Zdravlje: Promenite način ishrane da biste izbegli probleme sa želucem.

Škorpija 23. 10 – 22. 11.Posao: Nove ideje i kontakti pokrenuće i nove mogućnosti za stabilne izvore prihoda. Ako bi bilo po vašem, sve bi se mnogo brže odvijalo. Pokažite malo više strpljenja.Ljubav: dopustili ste da se problemi između vas i partnera nagomilaju. Popustite u bes-potrebnim raspravama.Zdravlje: izbegavajte alkohol. Odmarajte se više.

Strelac23. 11 – 21. 12.Posao: Svesni ste svojih kvaliteta, ali veli-ki planovi često uzrokuju razočarenja. Vaše ideje su zanimljive, ali postavite prioritete.Ljubav: Naglašeni su vam ponos i samouva-žavanje. Budite oprezni s izborima.Zdravlje: Preterujete u svemu.

Jarac22. 12 – 20. 1.Posao: Nepravdu s kojom se susrećete mo-rate prihvatiti i prevazići. Okolnosti traže nove rezultate. Morate ići napred.Ljubav: Prevelika vezanost za prošlost spu-tava razvoj odnosa u budućnosti. imate pri-liku da s interesantnom osobom započnete druženje s dobrim mogućnostima. Zdravlje: izbegavajte slatkiše! Potrebna vam je relaksacija.

Vodolija 21. 1 – 19. 2. Posao: Odstupate od ustanovljenih granica zbog čega trpe poslovi. Malo više usmere-nosti i discipline i rezultat će doći. Ljubav: Velika emotivna nesigurnost i ne-zadovoljstvo proističu iz rigidnih stavova. Nedelja za druženje s prijateljima. Emotivni odnos ostavite po strani.Zdravlje: Problemi s kičmom.

Ribe 20. 2 – 20. 3.Posao: Budite obazrivi s okolinom. Saradni-cima je teško da isprate vaše ideje, približite im svoje stavove. Ljubav: U drugoj polovini nedelje s lakoćom ostvarujete kontakte i emotivnu bliskost. ipak, partneru delujete neuhvatljivo i nesi-gurno. Zdravlje: Više se krećite, unesite malo disci-pline u svakodnevicu.

14. AVGUST 2014.

nsreporter.rs

4314. AVGUST� 2014.

Prim. dr med. Dušan Živić

Batat je višegodišnja tropska biljka koju popularno zovu slatki krompir jer na njega pomalo podseća. Ovaj nadimak ipak ne odgovara istini jer pripada sasvim drugoj botaničkoj porodici. Za jelo se koriste zadebljali koren, mladi listovi, ali i vrhovi biljke. Zadebljali delovi korena koji pod-sećaju na krtole, žute, narandžaste i crvene boje, mogu se pripremati za jelo kuvanjem i prženjem slično krompiru. Mlevenjem se iz njih može dobiti brašno. Mladi listovi su izuzet-no ukusni i mogu se pripremati kao spanać.

Američki stručnjaci smatraju da je batat danas najznačajnije povrće jer sadrži najveći broj organizmu po-trebnih materija, i korisniji je od toli-ko hvaljenog i modernog brokolija. Kalorijska vrednost zadebljalih de-lova korena batata iznosi oko 86 cal na 100 grama. Ukupni ugljeni hidrati zastupljeni su u količini od četiri do šest odsto. U njihovom sastavu pre-ovlađuje skrob uz malu količinu pro-stih šećera. Belančevina ima nešto više nego u krompiru. Batat ne sadrži masti. Značajan je izvor vitamina A, C, E, B1 i B2. Mineralni sastav odliku-je se zavidnom količinom kalijuma, magnezijuma, fosfora, kalcijuma. Odlikuje ga mala količina natrijuma, što može pogodovati osobama koje boluju od povišenog krvnog pritiska. Bogatstvo dijetnim vlaknima uspori-će upijanje šećera, što doprinosi odr-žavanju njegovog stabilnog nivoa. Tako je batat pogodna namirnica ne samo za dijabetičare nego i za osobe koje teže vitkoj liniji. Pomenuto bo-gatstvo vlakana doprineće i boljem varenju, redovnoj stolici, što vodi smanjenju rizika od nastanka pre svega raka debelog creva. Smatra se

da je najveće bogatstvo batata znat-na količina antioksidantnih materija, pre svega betakarotena (provitamina A) – 200 grama batata sadrži istu koli-činu betakarotina kao pet kila broko-lija! To, uz pomenute vitamine E i C, predstavlja značajno oružje u borbi protiv pojedinih vrsta karcinoma kao i bolesti srca i krvnih sudova. Smatra se da mogu znatno doprineti i spre-čavanju nastanka Alchajmerove bo-lesti.

Pri kupovini birajte čvrste i glatke plodove, bez brazdi, mrlja i znakova truljenja. Lako se kvari. U hladnijim, suvim i provetrenim prostorijama, može sačuvati svežinu i kvalitet više od mesec dana. Nemojte ga držati u frižideru jer će otvrdnuti i dobiti nov neželjeni ukus. Na sobnoj tempera-turi može opstati do sedam dana. Nemojte ga prati pre nego što ga ne počnete pripremati jer će se tako brže kvariti.

Slično krompiru, bolje ga kuvajte i ljusci ili ga oprezno i tanko gulite jer su značajne materije smeštene ne-posredno ispod kore. Ako želite bolji ukus, kuvajte ga bar 30 minuta. Ne-mojte ga soliti kako bi bio što delo-tvorniji.

S obzirom da mu je cena znatno viša od običnog krompira, možete manje količine batata dodati obič-nom krompiru i tako doprineti kvali-tetu ukusa jela.

Zapečen s mlevenim mesom, s pile-tinom, baren uz blitvu i ribu, s roštilja, kao pire uz pohovanu šniclu, pečen u ljusci, u foliji, sa žara, zavešće vas si-gurno svojim neodoljivim ukusom.

www.dijetadrzivic.comNovu, drugu knjigu “Tajna hrane

2” možete poručiti ako pozovete: 021/63-67-693 ili 063/52-67-80.

BATATSlatki krompir

TAJNE HRANE

ZATIŠJE NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

GODIŠNJI ODMORI UMRTVILI TRGOVINU

Tri puta manji nedeljni promet nego prethodne nedelje dovoljno govori o apstinenciji tržišnih uče-snika na organizovanom robno-berzanskom tržištu. Tokom nede-lje zaključena su samo tri ugovora o berzanskoj robi, i to za ukupnu količinu od 1.050 tona. Vrednost pomenutog prometa iznosila je tek 17.880.500 dinara. Struktura prometa se ove nedelje svela na samo dva proizvoda s berzanske liste, odnosno na promet pšenicom i kukuruzom, uz konstataciju o apsolutnoj domi-naciji kukuruza u strukturi prometa.

Nakon julskog „buma” kada je u pitanju intenzitet trgo-vanja na Produktnoj berzi u Novom Sadu i kada je dnevno prometovano u proseku 680 tona primarnih poljoprivred-nih proizvoda, avgust je startovao pat-pozicijom učesnika i na strani ponude i na strani tražnje. Međutim, do kraja prve nedelje avgusta tržište kukuruza se ponovo otvorilo, što je donekle ulepšalo sumornu sliku ovonedeljnog prometa.

Jedan jedini ugovor o berzanskoj kupoprodaju pšenice novog roda, u količini od 50 tona, realizovan je po ceni od 18,81 din./kg sa PDV-om (17,10 din./kg bez PDV-a) i time je njena cena pala za 1,04% od prethodne nedelje.

Samo dva registrovana berzanska posla kupoprodaje ku-kuruza, u ukupnoj količini od 1.000 tona, realizovana su po prosečnoj ceni od 16,94 din./kg sa PDV-om (15,40 din./kg bez PDV-a). Time se prošlonedeljni nagoveštaj rasta cene žutog zrna i ostvario. Ovonedeljna prosečna cena je pora-sla za 2,94%, odnosno viša je za preko 0,40 din./kg nego prethodne nedelje.

Sa stanovišta Prodexa, minimalni pad cene pšenice kom-penzovan je izraženijim rastom cene kukuruza tokom ne-delje, tako da je ovaj berzanski indeks od prošlog petka u porastu za 0,63 indeksna poena, te na današnji dan beleži indeksnu vrednost od 206,02 poena.

Direktor Žarko Galetin

sport

Novosadski prvoligaš pred početkom Nove sezoNe

slana bara gledaće

napadački fudbalOd ulaska u ovaj rang takmičenja Proleter je stekao epitet stabilnog prvoligaša, pokazao napredak i u organizaciji i u infrastrukturi, a po svemu sudeći, rukovodstvo kluba ima

nameru da nastavi u istom maniruAutor i foto: Miroslav Farkaš

14. AVGUST� 2014.

do početka novog fudbal-skog prvenstva u Prvoj ligi Srbije ostalo je svega još nekoliko dana. Prvo kolo i prvi meč željno očekuju rukovodstvo i igrači novosadskog pr-

voligaša Proletera sa Slane bare. Da je sve spremno, teren u sjajnom stanju, a igrači raspoloženi – uverili smo se i na posled-njoj kontrolnoj utakmici koju su Slanobar-ci odigrali između sebe u kombinovanim sastavima. Tom prilikom svi na stadionu mogli su se upoznati i s Proleterovim mla-đim kategorijama.

Sigurni prvoligaš. Prošle sezone Proleter je takmičenje završio na devetom mestu Prve lige. Od ulaska u ovaj rang ste-kao je epitet stabilnog prvoligaša, pokazao napredak i u organizaciji i u infrastrukturi, a po svemu sudeći, rukovodstvo kluba ima nameru na nastavi u istom maniru.

– Ambicija nam je sredina tabele, želimo mirno takmičenje u kojem ćemo sačuvati prvoligaški status, graditi i uzdizati klub. Sastav ćemo bazirati na mlađim igračima koje bi kroz igre u ovom rangu moglo za-paziti superligaško društvo. Najvažnije nam je da sa sigurnošću sačuvamo sta-tus, a u narednom periodu, u zavisnosti

od toga kako će se situacija razvijati, mo-žemo razmišljati i o promociji u viši rang – istakao je za naš list sportski direktor Goran Antić.

Jedan od preduslova za dobre partije jeste i stadion „Slana bara”. Na teren se pazi, igrači ne treniraju na glavnom te-renu, a sama činjenica da su reprezen-tacije Engleske i Nemačke do 17 godina tokom Evropskog prvenstva za bazu iza-brale baš ovaj stadion dovoljno govori. I na tom polju Slanobarci žele da napre-duju. Proleter je napravio predlog za re-šenje problema s nedostatkom prostora za trenažne procese takmičara i mlađih

uzrasnih kategorija, a teren bi zajedno koristili sa FK „Borac” i to bi zadovolji-lo potrebe oba kluba. JP „Zavod za iz-gradnju grada” razmotrio je molbu klu-ba i preporučio da se dva kluba dogovore o dvojnom korišćenju pomoćnog terena Borca, a dalji razvoj situacije biće poznat u narednom periodu.

Mladost željna dokazivanja. Za sezonu 2014/2015. u Proleter je stiglo 12 no-vih igrača, a zajedno s njima i trener Zoran Govedarica. Kako je istakao, ekipa će gajiti napadački fudbal i potruditi se da prven-stvo odigra što bolje, a u svakoj utakmici,

bez obzira na to ko će biti s druge strane terena, ići će na pobedu.

– Tim je nov, biće potrebno određeno vreme da se igrači upoznaju i naviknu na nov sistem rada. Imamo dosta mladih igra-ča uz par iskusnih i nadam se da ćemo na-praviti dobar miks i spremni ući u prven-stvo. Trudićemo se da u što kraćem roku sve to ostvarimo i da to što bolje izgleda. Ovo je mlada ekipa, ekipa željna dokazi-vanja, gladna pobeda i golova i mislim da ćemo u tom pravcu i raditi – rekao je Go-vedarica.

U novu sezonu kao i u sve prethodne ovaj klub ulazi sa sloganom „Proleter se piše sr-

cem”, a momci u crvenim majicama daće sve od sebe ne bi li zadovoljili publiku na Slanoj bari kao i na stadionima širom Sr-bije.

– Prvoligaški karavan sastoji se od mno-gih dobrih timova. Ekipe koje su već duže zajedno poseduju visok finansijski prag, što im omogućava da dobijaju već gotove igra-če. Možda su malo u prednosti što se toga tiče, ali u svakom meču idemo na pobedu, respektujemo svakoga, ali ne potcenjujemo sebe – zaključio je Govedarica.

Prvu utakmicu u novoj sezoni Proleter će odigrati na svom terenu u subotu od 17.30. Protivnik je Radnik iz Surdulice.

44

nsreporter.rs

45

Raspored za jesenji deo sezone 2014/2015.1. kolo (16. 8.) Proleter – Radnik2. kolo (23. 8.) Proleter – Jedinstvo Putevi3. kolo (30. 8) Sinđelić – Proleter4. kolo (6. 9.) Proleter – Mačva5. kolo (13. 9.) Javor Matis – Proleter6. kolo (20. 9) Proleter – Bačka7. kolo (27. 9) Inđija – Proleter8. kolo (4. 10) Proleter – Metalac9. kolo (12. 10) Kolubara – Proleter10. kolo (18. 10) Proleter – Sloboda11. kolo (25. 10) Moravac – Proleter12. kolo (1. 11.) Proleter – Sloga (K.)13. kolo (8. 11.) BSK – Proleter14. kolo (15. 11) Proleter – Bežanija15. kolo (22. 11) Sloga (PM) – Proleter

14. AVGUST� 2014.

Do početka novog fudbal-skog prvenstva u Prvoj ligi Srbije ostalo je svega još nekoliko dana. Prvo kolo i prvi meč željno očekuju rukovodstvo i igrači novosadskog pr-

voligaša Proletera sa Slane bare. Da je sve spremno, teren u sjajnom stanju, a igrači raspoloženi – uverili smo se i na posled-njoj kontrolnoj utakmici koju su Slanobar-ci odigrali između sebe u kombinovanim sastavima. Tom prilikom svi na stadionu mogli su se upoznati i s Proleterovim mla-đim kategorijama.

Sigurni prvoligaš. Prošle sezone Proleter je takmičenje završio na devetom mestu Prve lige. Od ulaska u ovaj rang ste-kao je epitet stabilnog prvoligaša, pokazao napredak i u organizaciji i u infrastrukturi, a po svemu sudeći, rukovodstvo kluba ima nameru na nastavi u istom maniru.

– Ambicija nam je sredina tabele, želimo mirno takmičenje u kojem ćemo sačuvati prvoligaški status, graditi i uzdizati klub. Sastav ćemo bazirati na mlađim igračima koje bi kroz igre u ovom rangu moglo za-paziti superligaško društvo. Najvažnije nam je da sa sigurnošću sačuvamo sta-tus, a u narednom periodu, u zavisnosti

od toga kako će se situacija razvijati, mo-žemo razmišljati i o promociji u viši rang – istakao je za naš list sportski direktor Goran Antić.

Jedan od preduslova za dobre partije jeste i stadion „Slana bara”. Na teren se pazi, igrači ne treniraju na glavnom te-renu, a sama činjenica da su reprezen-tacije Engleske i Nemačke do 17 godina tokom Evropskog prvenstva za bazu iza-brale baš ovaj stadion dovoljno govori. I na tom polju Slanobarci žele da napre-duju. Proleter je napravio predlog za re-šenje problema s nedostatkom prostora za trenažne procese takmičara i mlađih

uzrasnih kategorija, a teren bi zajedno koristili sa FK „Borac” i to bi zadovolji-lo potrebe oba kluba. JP „Zavod za iz-gradnju grada” razmotrio je molbu klu-ba i preporučio da se dva kluba dogovore o dvojnom korišćenju pomoćnog terena Borca, a dalji razvoj situacije biće poznat u narednom periodu.

Mladost željna dokazivanja. Za sezonu 2014/2015. u Proleter je stiglo 12 no-vih igrača, a zajedno s njima i trener Zoran Govedarica. Kako je istakao, ekipa će gajiti napadački fudbal i potruditi se da prven-stvo odigra što bolje, a u svakoj utakmici,

bez obzira na to ko će biti s druge strane terena, ići će na pobedu.

– Tim je nov, biće potrebno određeno vreme da se igrači upoznaju i naviknu na nov sistem rada. Imamo dosta mladih igra-ča uz par iskusnih i nadam se da ćemo na-praviti dobar miks i spremni ući u prven-stvo. Trudićemo se da u što kraćem roku sve to ostvarimo i da to što bolje izgleda. Ovo je mlada ekipa, ekipa željna dokazi-vanja, gladna pobeda i golova i mislim da ćemo u tom pravcu i raditi – rekao je Go-vedarica.

U novu sezonu kao i u sve prethodne ovaj klub ulazi sa sloganom „Proleter se piše sr-

cem”, a momci u crvenim majicama daće sve od sebe ne bi li zadovoljili publiku na Slanoj bari kao i na stadionima širom Sr-bije.

– Prvoligaški karavan sastoji se od mno-gih dobrih timova. Ekipe koje su već duže zajedno poseduju visok finansijski prag, što im omogućava da dobijaju već gotove igra-če. Možda su malo u prednosti što se toga tiče, ali u svakom meču idemo na pobedu, respektujemo svakoga, ali ne potcenjujemo sebe – zaključio je Govedarica.

Prvu utakmicu u novoj sezoni Proleter će odigrati na svom terenu u subotu od 17.30. Protivnik je Radnik iz Surdulice.

Sastav za sezonu 2014/2015.Nemanja NastićNemanja BuzadžijaBoris VargaNemanja BoškovićDarko BoškovićMiloš SavanovićNenad NastićJova RadivojevićDragan KavčićMilan SpremoDragan KaranovAleksandar TanasinSrđan VujaklijaSiniša BabićGoran ŠvonjaBranko ŽigićNemanja StanojevLjubiša VukeljaNebojša SkopljakNikola LakovićDanilo RadivojevićNemanja Čović

14. AVGUST� 2014.14. AVGUST� 2014.46

sport

Posle čak 16 godina posta, Srbija je osvo-jila medalju u olim-pijskoj disciplini na planetarnom šampi-onatu. I to ne samo jednu – naši repre-

zentativci s ovog velikog takmičenja vratili su se s pet osvojenih odličja, a neke od njih stići će i u Novi Sad.

Sve su započeli u dvojcu Marko To-mićević i Vladimir Torubarov, koji su finalnu trku na 1.000 metara odve-slali u vremenu od 3:09,857 minuta, a kroz cilj prošli iza pobedničkih po-sada Slovačke (3:08,784) i Australije (3:09,637). Njih dvojica tek nedavno su seli zajedno u dvosed, što je utica-lo da slavlje bude još veće.

– Veliko takmičenje završili smo na najbolji mogući način, osvaja-njem medalje. Pre samo dve nedelje seli smo u dvosed, nismo znali koji su nam krajnji dometi. Ali smo na ovom prvenstvu pokazali da vredi-mo mnogo. Zaostajali smo, ali smo uspeli da dođemo do trećeg mesta – rekao je posle finalne trke Vladimir Torubarov, kajakaš Vojvodine.

Ono što su oni započeli, nastavila je Dalma Benedek Ružičić. U disci-plini K-1 na 1.000 metara od samog strata bila je među tri najbolje, a u poslednjih 250 metara osigurala je

medalju prošavši kroz cilj u vreme-nu 3:49,780 s čak tri sekunde ispred četvrtoplasirane Rumunke Kamine-sku.

Zlatni dani za srpski kajak na Svetskom prvenstvu u Moskvi na-stavljeni su i poslednjeg takmičar-skog dana u regatnom centru Kri-latskoje. Kajakaški reprezentativci osvojili su još tri medalje. Na svet-ski tron popeli su se Nebojša Grujić i Marko Novaković u disciplini K-2 na 200 metara. Dominaciju iz kva-lifikacija i polufinala, srpski dvosed je potvrdio i u borbi za medalju. Od starta su Grujić i Novaković bili u vođstvu i u velikom stilu prvi prošli kroz cilj. Pobedničko vreme 30,500 sekundi ujedno je i najbolje u istoriji svetskih prvenstava. Pre njih srebro su osvojile Nikolina i Olivera Moldo-van u olimpijskoj disciplini K-2 na 500 metara. Sjajan start i ubedljivo vođstvo tokom najvećeg dela trke ipak nije krunisano pobedom. Sestre Moldovan izgubile su zlato u posled-njim metrima, a kroz cilj prošle u vremenu 1:40,480. U odlučujućim trenucima prestigao ih je mađarski dvosed Sabo/Čipeš. Uspehu srpskog kajaka poslednjeg dana takmičenja u Moskvi doprinela je i Nikolina Mol-dovan, koja je osvojila bronzu u trci na 200 metara.

Uspeh kajakaša na svetskom prvenstvU U moskvi

U Srbiju stiglo pet

medalja

nebojša Grujić i marko novaković osvojili su zlato u disciplini k-2 na 200 m, a dvojac marko tomićević i vladimir torubarov odveslao je finalnu trku na 1.000 metara u

vremenu od 3:09,857 minuta Autor: Miroslav Farkaš

Dalma Benedek ružičić

srebrne sestre moldovan

marko tomićević i vladimir torubarov

14. AVGUST� 2014.

nsreporter.rs

14. AVGUST� 2014. 47

Tačno tri decenije protekle su od finala Olimpijskih igara u Los Anđelesu, gde je jugoslovenski i srpski dubl-skul na 23. Letnjim olimpijskim igrama izveslao još jednu veliku trku u karijeri. Novosađanin Zoran Pančić i Zrenjaninac Milorad Sta-nulov na regatnoj stazi Santa Barbara tog

5. avgusta 1984. osvojili su bronzanu medalju pridodavši je olimpijskom srebru iz Moskve 1980. godine.

Trideset godina kasnije velikani srpskog sporta oku-pili su se u Batovu kraj Zrenjanina, da proslave i evoci-raju uspomene na osvojenu bronzu. U prijatnoj atmos-feri restorana u Batovu okupila se stara družina. Pored bronzanih Pančića i Stanulova, za jednim stolom sedeli su i njihovi treneri Srboljub Saratlić, tadašnji savezni kapiten veslača i dugogodišnji trener Danubiusa 1885, Veselin Vučićević, Miletov trener iz Begeja, nekadašnji veslački reprezentativac Darko Majstorović, danas pred-sednik Izvršnog odbora Veslačkog saveza Srbije, čuve-ni rvač i osvajač zlatnog i srebrnog olimpijskog odličja Branko Simić, Vojislav Tabački, tadašnji predsednik zre-njaninske Sofke, kao i čuveni novosadski novinar Jovan Tanurdžić, jedini predstavnik naših medija koji je u Los Anđelesu pratio veslačko takmičenje.

Olimpijske medalje Pančića i Stanulova za mnoge ge-neracije našeg veslanja ostale su nedostižan rezultat. Ta-kođe, predstavljale su i ogroman zamajac u razvoju ovog sporta. Priliku da sadašnji reprezentativci ponove, možda i nadmaše, rezultat čuvenog dubl-skula imaće na Olim-pijskim igrama u Riju 2016. Do tada, kao što je bio slučaj i prethodnih 30 godina, njihova bronza ostaće poslednja medalja srpskih veslača na olimpijskim igrama.

Obeležena tridesetogodišnjica velikog uspeha srpskih veslača na Olimpijadi u Los Anđelesu

Nezaboravni trenutakNovosađanin Zoran Pančić i Zrenjaninac Milorad Stanulov na regatnoj stazi Santa Barbara tog 5. avgusta 1984. osvojili su poslednja odličja srpskih veslača u istoriji ovog sporta kod nas

Presrećni smo što smo se okupili ovako lepim povodom. Iako su prošle tri decenije, sećanja na olimpijsku bronzu ne blede. Otišli smo u Los Anđeles sa srebrom iz Moskve i, takoreći, na zalasku karijere. I Stanulov i ja imali smo po 31 godinu, što su u to vreme bile ozbiljne veslačke godine. Za medalju smo bukvalno rečeno propljuvali krv

Zoran Pančić

Nekad: 5. avgust 1984.Sad: 5. avgust 2014.

Autor: Miroslav Farkaš

City Girl

Mnoge devojke maštaju o tome da budu deo svetskog muzičkog spektakla World Music Awards. Doris Turčinović će ostvariti taj san. U Monte Karlu je 27. maja stala rame uz rame s glumicom Šeron Stoun, koja je bila domaćin tog prestižnog ta-kmičenja. Inače, ova Novosađanka je i veliki humanitarac, te će tako u Njujorku biti deo

humanitarne organizacije „Lifeline”. Da si Noje, koga bi prvo povela u svoju barku?– Povela bih, naravno, porodicu, maltezerku Mimi, prijatelje koji

bi mi pomogli da sagradim još jednu barku. I, naravno, jedan par sivih očiju koje me svakodnevno zasmejavaju do suza.

Zašto su u laži kratke noge? – Da ne možeš pobeći kad se sazna istina. S kim bi od holivudskih glumaca volela da vodiš WMA? – Definitivno s Teom Džejmsom. Upoznala sam ga na premijeri fil-

ma „Divergent”. Šta je muškarac bez brkova? – Problem su brkovi bez muškarca, što je danas češća pojava. Kada je dužina nogu važnija od pameti? – Kada si dečak u pubertetu. Koji je ministar najbolji frajer? – Oduvek sam preferirala sportiste. A jedan bivši sedi u vladi. Šta uradiš kada te startuje mlađi muškarac? – Raznežim se jer uglavnom misle da sam ja mnogo mlađa,

a onda se oduševim jer često imaju više petlje i bolje fore od ovih starijih.

Može li čovek da plače pod vodom? – Kada su u pitanju stvarna tuga ili sreća, ništa ne može sprečiti suze. Kuda ide ovaj svet? – Nisam „apokaliptičar”, ali verujem da je pravi odgovor u Bibliji. Tvrđava ili Štrand? – Neuporedivo. I jedno i drugo. Koja ti je šifra u telefonu? – Moj telefon je kao i moja duša – potpuno otvoren i dostupan svakom ko

želi da zaviri u njega. Ali, ipak, ne mogu da vam otkrijem. Zašto je jutro pametnije od večeri? – Zato što sinoć nisam mogla da odgovorim na pola ovih pitanja. U kojim situacijama smatraš da je ćutanje zlato? – U afektu, besmislenim raspravama. Šta prava žena mora da nauči? – Da bude mudra i da zna da „umesi pitu”. Zašto dama sedi sama? – Zato što dama bira društvo ili ne zna da „umesi pitu”. Zbog čega je propao rokenrol? – Zato što Mitrović nije bio roker. Kad popiješ tri, je l’ vidiš dve? – U poslednje vreme kad popijem jednu, vidim tri. U spotu koje strane zvezde bi besplatno statirala? – Bilo koje ako je u humanitarne svrhe.

Doris Turčinović, manekenka

Vanja Udovičić je ministar po mojoj meriNa pusto ostrvo povela bih porodicu, maltezerku mimi, prijatelje koji bi mi pomogli da sagradim još jedNu barkuAutor: Gorana Labudović